Header

ZAPAŽANJE PISCA

IMATI MERU

Mera je simbol covecnosti i covecanstva. Ona nije izražena samo metrima, kilogramima, litrima... Ne spomenuh evre (i dinare, pošto ni na njih oni bez mere nisu gadljivi). Njena kvalitativna granica daleko je teže uocljiva. Samim tim, lakše i neprimetnije bude probijena, tako da onaj, koji je ostao iza nje, nesvesno i dalje gura kroz zid. Iz kulture starih Grka i Rimljana, olicena u sentencijama, mera se uselila u našu, a Srbi su je nekad omedili izrekama: Sviraj, sviraj, pa i za pojas zadeni, Svakog gosta tri dana dosta, Svako cudo za tri dana, Nicija nije gorela do zore... U mudrovanju, blizu smo antickih naroda, a u stvarnosti...

Danas, na našu žalost, a neciju (prividnu) srecu, odsustvo mere je toliko izraženo, da svakoga dana citamo u novinama o bajkovitim platama direktora, ministara, o ogromnim sumama proneverenog novca, o basnoslovnom bogatstvu analfabeta, o ovome, o onome...

Hteli ili ne, primoracemo sebe na podsecanje na skorašnje dogadaje i mutno vreme, u kojima za mnoge Požarevljane mera nije poznavala granice. Bahato, surovo, bezdušno, uzimali su šta se moglo uzeti i više od toga. Gazili su sve što se moglo zgaziti i još korak više.

Kad iskocimo iz slabo uocljivih granica mere, sa nama iskace i naša covecnost, naše ja, postajemo drugi, sami sebi dovoljni, ali do zla Boga podložni preziru, što vodi ka zaboravu, a život ovozemaljski, posle biološkog nestanka ostavlja secanja. E, baš se tu zaustavljamo i podsecamo na naslov ove zabeleške.

Požarevacki list „Rec naroda“, po ugledu na mnoge druge, vece novine, uveo je kolumnu. U celom svetu je ima, zašto je ne bismo imali i mi, stav je Redakcije lista. Nju je ispisivao požarevacki pesnik Aleksandar Lukic. Kolumna je privukla, na ovakvu novinsku vrstu nenaviknutu, citalacku publiku i ostavila upecatljiv utisak. Postala je kulturološki dogadaj. Decenijama forumski list, koji je uglavnom morao da objavljuje šture, nejasne, polupismene i bezdušne zvanicne izveštaje vladajuce (ili –cih) partije (ili -a), ovaj požarevacki nedeljnik je sišao sa obaveznih, lokalnih koloseka i pred oci i razum svojih brojnih citalaca izneo licna zapažanja pesnika (i politikologa) Aleksandra Lukica. Neko ce zameriti da se radi o licnom stavu jednog coveka. Naravno. Grupni stav je nešto drugo. Uglavnom je i on licni - stav lidera. U tome i jeste njena vrednost, jer svi vide, ali jedan kaže. Zato su kolumne prihvatljiv nacin komuniciranja sa javnošcu, pošto citalac može da otkrije da je baš i on o njenoj temi isto mislio, ili se nije usudio tako da razmišlja.

Potpisnik ovih redova, i sam pisac, ali prozaista, licno se uverio da se kolumne Aleksandra Lukica rado citaju (cak da su možda bile najcitanije štivo u listu) od strane citalaca razlicite dobi, socijalnog i obrazovnog stanja. A takav autorski tekst to ne bi bio, kada se neko ne bi namrštio, naljutio, neko, cak, zapretio.

Aleksandar Lukic i „Rec naroda“ su povukli nogu. Veliki je broj Branicevaca koji imaju šta da kažu i znaju kako. Samo malo iskljuciti sujetu, udahnuti pravicnosti i hrabrosti i biti pismen. Eto novih kolumni u požarevackom medijskom prostoru.

Pa kad je tako, reci ce citalac ovog teksta, zašto se pesnik oslobodio svog popularnog izraza?

Odgovor cete naci u prvoj polovini ovog teksta.

I on i novina imali su meru.

Slaviša Radovanovic

LJUBICEVO RAZVOJNA ŠANSA POŽAREVCA

Malo ljudi u Požarevcu znaju da je Knjaz Miloš, kada je prvi put došao u Požarevac, rekao „ zacelo bi lepa varoš mogla biti“. Dakle, u to vreme Požarevac je bio samo malo mesto blizu reke Morave. Prolazeci pored reke Knjaz je odmah primetio lepotu prostora na kome se sada nalazi LJubicevo pa je odlucio da je to najbolje mesto na kome bi mogao podici „vikendicu“ za sebe i Knjeginju ljubicu. im je tu Knjaz napravio konak, Požarevac je postao važan grad, druga prestonica Srbije u koju su se sjatili mnogi trgovci i zanatlije.

Pretežni zanat u gradu je bio kožarski, pa je po njemu i glavna ulica dobila ime „Tabacnica“. Dakle, nije zato što se tu neko „tabao“, nego zato što se kožarsko - saracki zanat zvao tabadžijski.

Istorija Požarevca je u svakom pogledu bila veoma povezana sa LJubicevom, tako da se grad razijao onako i onoliko koliko se razvijala i ergela. Baš zato LJubicevo predstavlja veliku razvojnu šansu Požarevca. Prostor Ergele i zemljišta oko Ljubiceva od 240 hektara je u razvojnim planovima Srbije odreden kao buduci kongresno–turisticko–rekreacioni centar, koji bi sa gradom bio povezan biciklistickim i trim stazama. Na toj površini se planira izgradnja hotela, restorana u priobalju i na splavovima, otvoreni i zatvoreni bazen, mali aerodrom, golf tereni, tenis, staze za jahanje… Za ovu investiciju je potrebno ulaganje od nekoliko stotina miliona eura. Iz sredstava NIP-a bi se mogla uraditi potrebna infrastruktura, a ostalo bi se finansiralo direktnim ulaganjem iz inostranstva. Drugih šansi i mogucnosti za ovako velike investicione zahvate u gradu Požarevcu ne postoje u bliskoj buducnosti. Obezbedilo bi se više stotina novih radnih mesta, a dolaskom važnih i uglednih gostiju bi se višestruko povecale šanse da se obezbede i druge investicije iz svih oblasti privrede.

Morava je ukrocena i regulisana reka, plovna do moravskog mosta, pa se može planirati i marina za jahte koja bi bila interesantna sada kada se otvara Dunavski turizam. Grad bi konacno dobio lepo uredenu plažu i izletnicko mesto. Lekovitost Morave nije dovoljno ispitana, ali je sigurno da su u vodama Morave sve lekovite vode iz svih banja centralne i južne Srbije. Kad bi se plaža malo izdvojila od glavnog toka i voda “primirila” i procistila od mulja, mogli bi imati jednu od najboljih recnih plaža u Srbiji. Za razvoj LJubiceva imamo skoro sve što nam treba. Fali nam samo više odlucnosti i upornosti pa da dobijemo LJubicevski raj.

Slavomir Lazarevic

ŠTA ŠTAMPA ŠTAMPA
Š... Š... Š...

SVET I MI

Zna se da hartija trpi sve. Neki dobro razmisle pre nego što kažu, a mnogo više pre nego što ce da objave. A neki i ne misle, a možda i ne znaju, a objavljuju li objavljuju i ne sluteci i ne mareci za posledice koje ostaju.

Ne rece li, uludo, naš veliki ranopreminuli pesnik Branko Miljkovic: "Ubi me prejaka rec". Rece covek i postrada od nje. A snegovi padaju, baš kao i reci, ali ne da pomore svet, vec da svaka zver trag pokaže!

Ovih zimskih dana, dok istinski sinovi ove naše napacene otadžbine Srbije brinu kako se, na najbezbolniji a na najuspešniji nacin boriti sa ekonomskom krizom, koja drma i najmocnije zemlje sveta, ne bi li se bar hleb obezbedio za hiljade i hiljade gladnih usta nemocnih podanika i uhvatila slamka spasa, "neki veliki dušebrižnici", pristigli, najcešce sa drugih prostora u ovu "obecanu" im zemlju, tolkuju li tolkuju, mudruju li mudruju, dajuci nam recepte šta ce da se radi kako bi Srbi i Srbija popravili sliku o sebi u ocima silnih i mocnih, koji vladaju ovim nesrecnim i razjedinjenim svetom, a sve to objavljuje na svojim stranicama naš najstariji i najtiražniji list.

"Kako da Srbija unutar sebe same pomiri predstave o sebi nakon protekle dve decenije? Da li je spremna da se suoci sa teretom kolektivne sramote kako bi odbacila neopravdani teret kolektivne odgovornosti, bez obzira na to što "drugi" na ovim prostorima ocigledno još nisu na to spremni? Ima li u Srbiji snage proistekle iz minimuma opšte saglasnosti i maksimuma istorijske odgovornosti da se iskreno kaže koje vrednosti utemeljuju naš sadašnji državni projekat i naš identitet, kuda želimo i kako da to ostvarimo? Rec je dakle o tome da Srbija ne može (pokušati) da popravi sliku o sebi u svetu ukoliko se ne suoci s razlozima svoga neugleda.” Lidija Basta Flajner, Institut za federalizam.

"Odavno u svojoj istoriji Srbija i srpski narod nisu bili na tako niskom rejtingu u medunarodnoj zajednici kao pre završetka 20. stoleca. Na svu srecu, devedesete su kalendar iza nas, da li i politicke? Ako Srbija krece drugim putem, a mora, šta joj je ciniti. Ima Srbija intelektualnog potencijala i vekovima nataložene narodne mudrosti da definiše svoje nacionalne i državne interese i krene napred?" Radoman Jovic, ambasador u penziji.

"Danas je imidž Srbije proporcionalan konfuziji koja još uvek vlada u zemlji u vezi sa tim šta je prihvatljivo, a šta nije. Kako Srbija traži svoj pravi identitet? Ako Srbija želi da popravi svoj imidž u svetu, mora pre svega da popravi sebe, da postane organizovana, efikasna zemlja u kojoj je korupcija svedena na minimum, u kojoj su politicari odgovorni za ono što rade i govore, u kojoj tabloidi ne ekonomišu istinom." Jakša Šcekic, producent Rojters TV.

"Na zapadu misle da Srbija reaguje jedino na pritisak. Dok god ta politika uslovljavanja EU i Amerike traje, nerealno je ocekivati da ce imidž Srbije da se popravi. U Beogradu kao da vlada uverenje: Ako ih više ne budemo ljutili, ako uradimo više od onoga što od nas traže, bicemo prihvaceni i ubedicemo ih da je njihova politika sve ove godine bila pogrešna i da nam je napravljena nepravda. Rezultat ovakve naivnosti je negativni imidž Srbije u svetu, a Srbija se sada nalazi u lošoj poziciji, što se tice odnosa sa EU i Amerikom, nego pre godinu dana. Najnoviji primer takve komunikacije jeste odluka o prihvatanju ulaska Kosova u medunarodne finansijske institucije." Obrad Kesic, politicki analiticar.

"Da li Srbija treba da pokuša da popravi svoj imidž tako što ce pristajati na sve zahteve sveta, koji dolaze iz gore navedenih izvora kao i domacih nevladinih organizacija, Ðukanovica i "ostalih neprijateljski nastrojenih suseda". Da li zbog toga Srbija treba da pocne da puzi. Srbija treba da drži glavu visoko, da gleda pravo napred, da ide po svom rasporedu zadataka koji najbolje odgovaraju njenim interesima i da razvija one poslove koje obavlja dobro ili bolje od bilo koga drugog. Da gradi puteve i gasovode, da gaji šljive, breskve i maline, da organizuje sabor trubaca u Guci i Egzit u Petrovaradinu, da stvara sjajne filmove, romane i pesme, da neguje teniske i plivacke šampione, da pocisti korupciju, da šalje signale sve svetlije i vedrije Srbije!" Ove životno utemeljene poruke upucuje nam gospodin Dejvid Bajnder, bivši dugogodišnji dopisnik "NJujork Tajmsa" iz Beograda. Vrstan novinar i dobar poznavalac poliicke situacije na Balkanu.

Ovim iskrenim porukama jednog cestitog coveka sa Zapada, dodajmo sledece:

Prave kceri i sinove ove naše napacene otadžbine ne sme da deli nikakva: rasna, verska, nacionalna, politicka i koja bila druga pripadnost. Naša istorija nam je do sada mnogo puta potvrdila, a i sada nam surovo istinito potvrduje: Ko nece brata za brata, taj ce ubiti za gospodara! Ujedinimo se! Nece nas ni Svet ni Evropa, ni prijatelji, i to ino pravi, ovako posvadane i podeljene.

Dosta nam je bilo, decenijama, nepoštenih, neukih a prepredenih, koji su, tako vešto, narodu pred ocima i pod nosom menjali oneredene pelene. Naše vode moraju da budu radni i pošteni, mudri i odgovorni, a ne prevaranti ketmani i štreberi. Neka društveni pacovi, koji ogoliše ovaj napaceni narod, prestanu da se šepure i samoreklamiraju. Krajnje je vreme da ih preselimo u zaborav, da odu u rupe, koje su sami sebi iskopali, jer im je tamo mesto.

Ukinimo zauvek politicku podobnost-poslušnost zbog sopstvene koristi, kao jedinu i iskljucivu kvalifikaciju ljudi. Prestanimo da idemo za onima koji hoce pošteno i svim srcem zajedno sa nama da ga traže, Previše nam je bilo i mesija i proroka! Neka ima imanentne, uvek pristune osobine našeg naroda: slobodoljubivost, istinoljubivost, miroljubivost i radinost budu i nadalje, uvek, naše jedine vrline.

Samo sloboda, istina, rad i poštenje su jedini i nerazrušivi temelji svakog društva!

Piše Miodrag Mile Lazic

U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI "APOTEKA POŽAREVAC" U SKLADU SA NOVIM PRAVILNIKOM O LISTI LEKOVA

SAVREMENA TERAPIJA DOSTUPNIJA PACIJENTIMA

- Od 18. februara ove godine u objektima Apoteke Požarevac- niže cene uvoznih lekova i smanjeno, u pojedinim slucajevima i sasvim ukinuto ucešce pacijenata

Apoteka

U vreme kada nas sa svih strana bombarduju vestima o novim, višim cenama pojedinih artikala, životnih namirnica i raznih usluga, veoma ohrabrujuce deluje informacija koja stiže iz Apotekarske ustanove Požarevac, a koja se odnosi na smanjenje ucešca gradana prilikom kupovine odredenih lekova, kao i na pojeftinjenje veceg broja, pre svega originalnih, uvoznih lekova. Upravni odbor Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje, naime, doneo je nov Pravilnik o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Nakon njegovog objavljivanja u Službenom gla-sniku br.11, u primeni je od 18.02.2009.godine. Pomenuti Pravilnik u interesu je paci-jenata, a o njegovim konkretnim povoljnostima saznajemo od Snežane Zakošek, specijaliste farmako-informatike u ZU "Apoteka Požarevac":

-Nov Pravilnik o listi lekova donosi znacajno niže cene uvoznih, originalnih takozvanih brend lekova za koje su do sada svi gradani placali procentualno ucešce. Smanjenje cena lekova omogucava da te lekove ubuduce u potpunosti finansira Repu-blicki zavod, to jest da ih pacijenti dobijaju placajuci samo participaciju. Nižu cenu i ukinuto ucešce imaju sledeci lekovi: Rispolept (antipsihotik), Lamiktal (lek za lecenje epil-epsije), Lipanor (za snižavanje lipida, holesterola i triglicerida), Glukofaž (za lecenje dijabetesa), Rokaltrol (za lecenje osteoporoze). Takode, naši pacijenti nece više placati ucešce za anksiolitike (Bensedin, Bromazepam, Ksalol, Lorazepam i Diazepam), za Letroks (lek koji se koristi za lecenje štitne žlezde) i za Sanval (za lecenje poremecaja sna), istice Zakošek.

Sniženjem cena omoguceno je da se za odredene lekove procentualno smanji ucešce pacijenata. Antidepresivima (Zoloftu, Asentri i Serliftu) smanjeno je ucešce sa 25 na 10 odsto. Ovi lekovi imaju prednost u odnosu na ostale antidepresive, jer kod pacijenata popravljaju kognitivne funkcije, ne smanjuju budnost, nema premora i znojenja, tako da se cesto propisuju, pa niža cena i niže ucešce cine ih pristupacnijim. Od Snežane Zakošek saznajemo i da je sa 50 na 30 odsto smanjeno ucešce za lek Mirapeksin koji se koristi u terapiji Parkinsonove bolesti. Jednostavnom šemom doziranja uvodi se u terapiju, poboljšava motorne funkcije bolesnika, odlaže pojavu motornih komplikacija. Sve ovo govori da pacijent sa manjim izdvajanjem dobija kvalitetan lek.

Za lecenje hipertenzije i srcane isuficijencije koriste se lekovi Dilatrend i Preksanil kod kojih je takode umanjeno procentualno ucešce.

Pored nižih cena i smanjenog ucešca, novim Pravilnikom lista lekova proširena je i dopunjena Tamsol kapsulama, Ke-gonal forte tabletama od 100 mg, Diazepam klizmama i Singular tabletama i granulama od 4 mg.

-Veliko olakšanje osetice roditelji dece obolele od bronhijalne astme. Na Listi su Singular tablete i granule od 4 mg. namenjene za profilaksu i lecenje astme dece od druge do šeste godine ukljucujuci prevenciju dnevnih i nocnih napada i sprecavanje bronhospazma izazvanog fizickim naporom. Za odredene lekove proširene su indikacije prema kojima se mogu propisivati. Za lekove Ti-klodiks, Plaviks i Zilt, promenjena je indikacija te ih pacijenti posle ugradenog Stenta i Grafta ubuduce mogu dobijati u periodu od 12 umesto dosadašnjih 6 meseci. Za Simbi kort i Seretide (Aerosoli za inhalaciju) proširena je indikacija tako da se pored lecenja bronhijalne astme ubuduce mogu dobiti i za lecenje bronhitisa. Istakla bih i to da je novi Pravilnik znatno povoljniji i za lekove koji se koriste za snižavanje lipida, holesterola i triglicerida (Sortis, Atakor, Tulip).

Ovako proširena lista lekova sa nižim cenama, ukinutim ili smanjenim ucešcima omogucava dostupnost savremene i kvalitetne terapije svim pacijentima, navodi Snežana Zakošek.

Interesantno je da fiksna participacija za lekove nije povecavana od 2004. godine pa je ovim Pravilnikom ona sada uskladena sa inflacijom za taj period i povecana na 40 dinara.

Farmako-informativni centar

Tel.012/ 222 576

S.E.

GRADSKO VECE POŽAREVCA

KANCELARIJA ZA MLADE U POŽAREVCU

Gradonacelnik Požarevca Mio-drag Milosavljevic najavio je da ce odluka o davanju u zakup poslovnih prostorija kojima gazduje Grad biti revidirana najverovatnije na narednoj sednici Skupštine, što je deo prošlonedeljne odluke Gradskog veca koje je utvrdilo da ce ubuduce zakupci lokala, koji iziskuju odredena materijalna ulaganja, moci da konkurišu za sredstva potrebna da se poslovni prostor dovede u zadovoljavajuce stanje, što ce biti odredeno na osnovu komisijske procene.

Clanovi Veca podržali su i predlog odluke o osnivanju lokalne kancelarije za mlade u Požarevcu. Ovo je projekat Ministarstva omladine i sporta a Požarevac je bio jedini grad koji nije imao kancelariju mlade. Kroz projekte koje bude predlagala kancelarija trebalo bi da budu rešavani neki od problema vezanih za ovu populaciju. U okviru kancelarije bice formiran i Klub za mlade gde ce oni moci kvalitetnije da provode slobodno vreme, uz besplatne edukacije, seminare, filmske projekcije itd. Kancelarija ce se najverovatnije nalaziti u ulici Bratstva Jedinstva u prostorijama gde se ranije nalazila klinika “Medikus”.

U cilju podsticanja mladih bracnih parova za dobijanje potomstva doneta je i odluka da svako prvorodeno dete rodeno od 1. januara ove godine dobije jednokratnu novcanu naknadu u visini od dvadeset hiljada dinara a gradonacelnik Požarevca rekao je da ce se u naredne dve godine stici do iznosa od cetvrdeset hiljada dinara, što je bilo jedno od predizbornih obecanja Demokratske stranke.

Kada je rec o finansiranju 35%, za koliko je manja zarada ženama koje održavaju trudnocu, Milosavljevic kaže da je za ovakvu odluku, kakvu je nedavno doneo Beograd i nekoliko drugih gradova u Srbiji, potrebna priprema i dobijanje podataka o broju žena na trudnickom bolovanju, kao i iznosu koji bi lokalna samouprava morala da izdvoji kako bi one primale punu platu, te da ove godine to nije moguce ugraditi u budžet ali da ce se o tome razmišljati pri izradi budžeta za narednu godinu, ukoliko bude doneta takva odluka.

Vece je dalo saglasnost na povecanje cena usluga JP “Toplifikacija” za 8%, koje ce stupiti na snagu prvog maja. Na protekloj sednici gradske skupštine, za isti procenat, odobreno je povecanje cena javnim preduzecima “Komunalne službe”, “Vodovod i kanalizacija” i “Parking servis”.

Milosavljevic je na konferenciji za novinare održanoj nakon sednice Veca odgovorio i na pitanje o stanju na požarevackim ulicama tokom nedavnih padavina rekavši da se mogla uvesti neka vrsta vanredne situacije, cime bi se potrošilo mnogo budžetskih sredstava, te da je doneta odluka da se sredstvima opredeljenim za zimsku službu najpre ociste ulice prvog prioriteta a zatim ostale. Milosavljevic je istakao da je nezadovoljan nadzorom koji vrši “Direkcija za izgradnju”, te da je uz dobar nadzor , sa istim sredstvima, moglo da bude mnogo više cistih ulica.

T.R.S.

POŽAREVAC

DRUŽENJE DECE SA POSEBNIM POTREBAMA

deca

Krajem prošle nedelje, u Centru za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju organizovano je kreativno druženje dece sa smetnjama u razvoju sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga. Jednodnevno druženje organizovalo je Društvo defektologa Branicevskog i Podunavskog okruga.

- Okupili smo stotinak dece iz specijalnih odeljenja škola sa podrucja dva Okruga, ovde su sa svojim defektolozima i ovo je prvi put da Društvo defektologa Branicevskog i Podunavskog okruga organizuje ovakav susret. Ciljevi i dobrobit su višestruki: prilika je da se deca susretnu, upoznaju i druže, kreativno i stvaralacki. Na raspolaganju su raznorodni materijali, uz pomoc defektologa, deca ce primeniti svoja znanja, sposobnosti i veštine oblikovanja i dekoracije predmeta, istovremeno u to što stvaraju uneti i emocije. Svi su veoma uzbudeni, okruženi velikim brojem vršnjaka koje danas upoznaju, verujem da ce i njihovo druženje i komunikacija da se nastavi i posle ovog susreta. Istovremeno, takode znacajno, ovo je prilika da strucnjaci, defektolozi razmene iskustva sa kolegama iz drugih sredina, uporede metode rada, prošire znanja i ideje, - rekla je Jasmina Turudic, direktor požarevackog Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

Susret u Požarevcu održan je pod pokroviteljstvom gradonacelnika grada Požarevca i podršku Pro-Credit banke i Advokatske komore Požarevac, a po recima Jasmine Turudic, predsednika Društva defektologa Branicevskog i Podunavskog okruga, ovakva druženja bice nastavljena i ubuduce, da domacini budu drugi gradovi sa podrucja dva okruga.

D. M.

REALIZACIJA PROJEKTA" POMOC U KUCI INVALIDNIM I STARIM LICIMA" U POŽAREVCU

SERTIFIKATI I AUTO ZA GERONTO DOMACICE

- Kljuceve auta za rad na terenu i potvrde o osposobljenosti za pružanje usluga starim i invalidnim licima, urucio gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic

krater

Prvog radnog dana minule sedmice u Požarevcu je i prakticno poceo da živi projekat "Pomoc u kuci invalidnim i starim licima". Pet geronto domacica zapocelo je rad na terenu obilaskom 35 korisnika koliko ih je u prvoj fazi obuhvaceno.

Za što kvalitetnije pružanje usluga, geronto domacice su prethodno morale da produ strucnu obuku nakon koje su im uruceni odgovarajuci sertifikati. Na prošlonedeljnom skupu u Crvenom krstu kojim je ozvanicen pocetak rada Servisa, a kome su prisustvovali predstavnici Fonda za socijalne inovacije, lokalne samouprave i ostalih partnera na projektu, gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic urucio je potvrde geronto domacicama o njihovoj kvalifikaciji kao i kljuceve auta "Zastava 10", donaciju Fonda za socijalne inovacije za obilazak starih i invalidnih lica.

- U pitanju je jedan od dva projekta sa kojima smo konkurisali kod Fonda za inovacije. Jedan je okrenut mladima tako da cemo vec na narednoj sednici Gradskog veca odlucivati o formiranju Kancelarije za mlade i Kluba za mlade, a ovaj drugi vezan je za invalidna i stara lica na podrucju našeg Grada kojima je neophodna pomoc društva. U ovom projektu lokalna samouprava ucestvuje sa milion i 60 hiljada dinara, a Fond za socijalne inovacije investirao je milion i 660 hiljada dinara. Kao lokalna samouprava insistitacemo na održivosti pomenutog projekta. Ovo iz razloga što prema podacima Centra za socijalni rad imamo 700 lica pod invaliditetom i starih tako da moramo da vodimo brigu o njima, a ovo je jedan od nacina. Za pocetak smo dodelili pet sertifikata i projektom obuhvatili 35 korisnika, ali se ja nadam da ce se taj broj znatno povecati, istakao je Milosavljevic prilikom urucenja prvih sertifikata. Predajuci kljuceve vozila za rad na terenu predstavniku Crvenog krsta Branislavu Živulovicu, gradonacelnik je poželeo da se auto što više koristi i bude u funkciji onih kojima je namenjen.

Prema recima Milorada Jovanovica, pomocnika gradonacelnika, Projekat "Pomoc u kuci invalidnim i starim licima" vredan je 2 miliona i 700 hiljada dinara od cega je 40 posto ucešce lokalne samouprave a 60 odsto je investicija Fonda za socijalne inovacije. Obzirom na cinjenicu da Grad Požarevac ima veliki broj starih i invalidnih koji nisu zainteresovani za domski smeštaj vec za ostanak u svojim domcinstvima ali uz strucnu pomoc društva, sva je verovatnoca da ce se ovaj projekat širiti i obezbediti svoju održivost tokom narednih godina, napomenuo je Jovanovic.

Branislav Živulovic, sekretar CK Požarevac obavestio je da je Projekat naišao na veliku podršku gradana na koje se odnosi i da postoji veliko interesovanje za povecanje broja geronto domacica i korisnika usluga. On je takode podsetio da su partneri u ovom poslu Grad Požarevac, Zdravstveni centar Požarevac-Dom zdravlja, Zdravstvena ustanova "Apoteka Požarevac", Centar za socijalni rad, Društvo za cerebralnu paralizu i Organizacija penzionera. Realizatori projekta su Ministarstvo rada i socijalne politike, Fond za socijalne inovacije, Grad Požarevac i Crveni krst.

S.E.

DOKTOR ZA VAS

VASKULITISI

POLYARTERITIS NODOSA (Poliarteritis nodosa)

To je multisistemsko oboljenje (zahvata više sistema ) sa šarolikom klinickom slikom. Primarne su vaskularne lezije na malim i srednje velikim arterijama. Lezije su segmentalne s predilekcijom na mestima granjanja krvnih sudova. Oštecenje zida je u smislu kombinacije tromboze i destrukcije zida krvnog suda koje se završava aneurizmom a pre nastanka aneurizme taj segment kr. suda je neprohodan, zapušen od nagomilanih zapaljenskih celija.

Klinicka slika:

Pocetak bolesti je postepen i nekarakteristican. Povišena temperatura, opšta slabost, gubitak u tel. težini ,bolovi u zglobovima, mišicima, kožne promene, povišen krvni pritisak, abdominalni bol, zapaljenje nerava, zapaljenje bubrega. Poliartralgije (bolovi u više zglobova ) su cešce nego pravi artritisi ( zapaljenje) kao i mialgije, kao posledica vaskulitisa ( promena na kr. sudovima ) u navedenim strukturama. Kožne promene se manifestuju potkožnim cvoricima duž obolelih krvnih sudova, kao izraz malih aneurizmaticnih proširenja. Medutim, iako je bolest dobila ime po ovim cvoricima ( nodusima ), oni se javljaju samo kod malog broja obolelih. Retke su i promene u smislu petehija i purpura ,za razliku od drugih vaskulitisa ali nisu retke ishemicke promene sa gangrenama na prstima .Povišen krvni pritisak se javlja vrlo cesto a promene na krvnim sudovima bubrega su uzrok disfunkcije bubrega sa oskudnim nalazom u mokraci, a na plucima razvoj plucne hipertenzije (povišen pritisak u krvnim sudovima pluca ) a kao posledica svega opterecuje se srce što vodi razvoju srcane insuficijencije. Abdominalni bol je posledica oštecenja kr. sudova abdominalnih organa, creva sa krvarenjem u crevima sve do perforacije (prskanja) sa posledicnim razvojem zapaljenja trbušne maramice, ili krvarenja u pankreasu, jetri, žucnoj kesi .Ovi pacijenti cesto završavaju na hirurškim odeljenjima sa velikim procentom umiranja. Krvni sudovi mozga srecom retko su zahvaceni ali je cesto zapaljenje perifernih nerava zbog oštecenja kr. sudova koji ih ishranjuju.

Oboljenje se javlja u oba pola, cešce ipak kod muškog (odnos 3:1 ) i u svim uzrastima ali cešce u cetrdesetim godinama. Kod dece bolest više zahvata krvne sudove srca i razvoj miokarditisa što može biti uzrok iznenadne smrti.

Dijagnoza se ne postavlja lako jer se bolest postepeno razvija tako da je razvoj tipicnih simptoma u uznapredovaloj fazi bolesti.

Labaratorijske analize su atipicne (pov. sedimentacija,leukocitoza ).Od velike pomoci je arteriografija (snimanje kr. sudova sa kontrastom ) i nalaz multiplih aneurizmi, kao i biopsija sa obolelog mesta.

Terapija:

Bolest ima progresivan tok i lošu prognozu. I terapija ima dosta neželjnih dejstva. U terapiji koriste se velike doze hormonske terapije (glikokortikoidi) a ako su oni bez efekta i citostatici. Ne treba zaboraviti i energicnu antihipertenzivnu terapiju da bi se sprecile hipertenzivne komplikacije na vitalnim organima.

dr Ranka Dimitrijevic

PROJEKAT PRIPREME TENDERSKE DOKUMENTACIJE

ODRŽANO ŠEST RADIONICA

RPK

Opšti cilj projekta "Mala i srednja preduzeca u skladu sa pravilima Evropske unije - priprema tenderske dokumentacije" jeste da se stvore uslovi za usvajanje i primenu EU procedure i alata potrebnih da se ojaca kljucni privredni ucinak u granicnom regionu. Posebni ciljevi jesu omogucavanje vlasnicima malih i srednjih preduzeca iz našeg regiona da pripremaju svoje ponude u skladu sa evropskim propisima i razvijanje poslovnih veza izmedu srpskih i rumunskih firmi. Projekat finansira EU gde je prekogranicni partner Komora za trgovinu, industriju i poljoprivredu Rešica iz Županije Karaš - Severin. Trener koji izvodi obuku i drži radionice predstavnicima malih i srednjih preduzeca je Darko Todorovic iz "Partner tima", a po projektu planirano je da obuku prode najmanje 200 ucesnika.

"Na prvoj radionici iznet je jedan veoma konstruktivan predlog ucesnika da takvu obuku produ i predstavnici lokalne samouprave. Tu sugestiju smo prihvatili, dostavili dopis svim lokalnim samoupravama i oni su dostavili imena ljudi koji ce ucestvovati u radionici 13.marta. U toku realizacije projekta dobili smo prijavu i onih preduzeca koja se iz nekih razloga nisu odmah prikljucila projektu, tako da i sada imamo postepeno prijavljivanje zainteresovanih malih i srednjih preduzeca da produ kroz tendersku obuku. Do sada smo ukupno održali šest radionica, tri su bile posvecene uslugama, dve nabavkama robe i jedna radovima. Ukupno ce se održati 20 radionica, predvideno je najmanje po 10 ucesnika u svakoj radionici i svaki polaznik na kraju ce dobiti sertifikat o završenoj obuci.

Postoje primedbe ili sugestije predstavnika pojedinih preduzeca koji su istakli da do sada nisu odgovarali na takvu tendersku dokumentaciju zato što je ona po pravilu iskljucivo na engleskom jeziku. Zbog toga je ovaj projekat dobar da se predstavnicima malih i srednjih preduzeca objasni kako se ta dokumentacija popunjava, šta se u njoj popunjava, jer najcešce se popunjavaju odredeni delovi, gde trener to plasticno objašnjava na radionici. Svaki ucesnik dobija tendersku dokumentaciju orginalno na engleskom, zatim dobija prevedenu dokumentaciju na srpskom jeziku, dobija materijal koji smo izradili za radionice (šta su to tenderi i cemu služe) tako da ima jednu široku informaciju i stice znanje kako bi ubuduce mogao sam da popuni tu dokumentaciju ukoliko bude u prilici da ucestvuje na tenderima. Nadam se da ce takvih tendera na našem regionu biti više, da ce lokalne samouprave, nevladine organizacije i druge organizacije konkurisati za sredstva Evropske unije kroz projekte kao što su ova dva naša projekta i da ce to biti prilika malim i srednjim preduzecima da ucestvuju na tenderima za projekte znacajne finansijske vrednosti", istice Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac.

Logicno je da ce grad Požarevac kada raspiše tendere pozivati najpre mala i srednja preduzeca sa našeg regiona, a tek u slucaju da nema onih koji se bave traženom delatnošcu, poziv ce biti upucivan preduzecima iz drugih regiona. Inace, o svim aktivnostima koje preduzima, RPK Požarevac redovno izveštava lokalnog koordinatora u Vršcu i javnost preko medija.

PROJEKAT "HACCP - OTVORENA VRATA ZA TRŽIŠTE EVROPSKE UNIJE"

NA OBUCI VIŠE OD 70 POLAZNIKA

Opšti cilj drugog projekta koji takode finansira EU je povecanje ukupne konkurentnosti regionalne privrede kroz stvaranje uslova za ucestvovanje kompanija iz regiona na tržište EU. Posebni ciljevi projekta su povecanje svesti o važnosti HACCP koncepta i da se uvedu HACCP koncepti u proizvodnji i isporuci hrane na podrucju regiona.

Trener na projektu i autor materijala je dr Radomir Radovanovic, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, a 23. i 24. februara održana je prva radionica. Kroz ovu radionicu proci ce najmanje 70 ucesnika, od cega 40 malih i srednjih preduzeca koja se bave proizvodnjom hrane, 10 preduzeca koja se bave uslugama trgovine, 10 preduzeca koja se bave uslugama ugostiteljstva i hotelijerstva i 10 inspektora koji kontrolišu rad navedenih preduzeca.

"Vec sada imamo najavu veceg broja ucesnika koji žele da produ kroz ovaj projekat i ja bih sa izuzetnim zadovoljstvom istakla da Visoka tehnicka škola strukovnih studija želi da ukljuci u obuku odredeni broj studenata i profesora prehrambenog smera, zatim Poljoprivredna škola profesora tehnologije pekarstva i Zavod za poljoprivredu "Stig" strucne saradnike za stocarstvo, tako da je apsolutno izvesno da ce i kroz ovaj projekat proci više od 70 ucesnika. Trener koji drži obuku je vrhunski strucnjak iz ove oblasti tako da su ucesnici prve radionice bili prezadovoljni. Cilj i svrha projekta je da se podigne nivo svesti u malim i srednjim preduzecima koja se bave proizvodnjom hrane, uslugama trgovine i ugostiteljstva o potrebi uvodenja HACCP sistema, a ucesnike radionice je pozdravio dr Milan Petrovic, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

Što se tice prekogranicnog partnera naša je obaveza da se jednom mesecno sastajemo, što cinimo i sledeci sastanak bice održan 10.marta u Rumuniji. Rumunski partner ima obavezu da pripremi jedno do dva preduzeca sa uvedenim HACCP sistemom koja bi se predstavila predstavnicima pet naših preduzeca sa ciljem uspostavljanja saradnje. Na završetku projekta u obavezi smo da organizujemo jedan mini sajam prehrane, gde ce gosti biti rumunski privrednici", zakljucila je Milica Mitkovic.

D.Dinic

ZIMSKA ŠKOLA ZA POLJOPRIVREDNIKE U POŽAREVCU

TRANSFER ZNANJA OD NAUKE DO NJIVE

zimska skola

U organizaciji Zavoda za poljoprivredu "Stig" u periodu od 23 -27.februara održana je Zimska škola za individualne poljoprivredne proizvodace ciji je osnovni cilj da poljoprivrednici ovladaju novim znanjima i prakticno ih primene u ratarskoj, stocarskoj proizvodnji i oblasti zaštite bilja. Prvog dana predavanje je pratilo oko 80 polaznika, a dobrodošlicu im je poželeo Jovan Grozdic, direktor Zavoda za poljoprivredu "Stig" naglasivši da se ovakav vid škole organizuje jedanaesti put i da je ona najveca u Srbiji. Zavod je služba koja se bavi transferom znanja od instituta, fakulteta i Ministarstva do seljaka i njive.

Ovogodišnju Zimsku školu otvorio je dr Milan Petrovic, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poželevši proizvodacima dobru poljoprivrednu godinu, a potom je govorio o merama agrarne politike. Za sada su donete uredbe o regresiranju inputa u ratarsku proizvodnju u vrednosti od 12.000 dinara po hektaru, za mineralna dubriva 5.000 dinara, za deklarisani semenski materijal 4.000 dinara i 3.000 dinara za dizel gorivo. Potrebno je dostaviti fiskalni racun i ugovor sa preradivacima o ugovorenoj proizvodnji.

"Ove godine agrarni budžet je smanjen u odnosu na 2008.godinu i zbog toga najpravednije je da pomognemo one ljude koji se iskljucivo bave poljoprivrednom proizvodnjom i stocarstvom, odnosno placaju preko PIO fonda penziono i socijalno osiguranje. To znaci da oni koji duguju za mnogo godina ne moraju taj dug da vrate, ali moraju da plate PIO za 2008.godinu i do 31.marta izvrše registraciju u filijalama trezora. Sa druge strane postoji više uredbi vezanih za stocarstvo, a jedna od njih je genetsko unapredenje stocarstva. Tako proizvodac ce po kontrolisanoj kravi dobijati 12.000 dinara, a za svaku kupljenu junicu, nazimicu, nerasta, šiljezicu, dvisku, dviska uredbom je regulisano pravo na 40% povracaja u ovoj godini od države", naglasio je dr Milan Petrovic.

Ulaganja u investicije bice ove godine do 50% povracaja para za gradnju štala, kupovinu linija za ishranu životinja, napajanje životinja, mužu krava. Bespovratna sredstva su obezbedena i za proizvodnju i preradu voca, izgradnju sušara, hladnjaca, skladišta, a izašla je i Uredba o osiguranju gde 40% premije placa Ministarstvo poljoprivrede.

Prema recima Sladana Stevica, clana Gradskog veca zaduženog za poljoprivredu ove godine bice organizovana regionalna izložba krava sa aukcijskom prodajom i mini poljoprivredni sajam. Fond za razvoj poljoprivrede grada Požarevca dva puta godišnje raspisivace konkurs za dodelu kredita i to za prolecnu i jesenju setvu. Pored toga što ce država regresirati 12.000 dinara po kontrolisanoj kravi, iz gradske kase ce biti izdvojeno još 5.000 dinara po kravi, a za poljoprivredne proizvodace bice organizovan besplatan odlazak na Novosadski sajam. Inace, ove godine je Fondu za razvoj poljoprivrede iz budžeta dodeljeno 14 miliona dinara i taj novac ce putem kredita i subvencija biti potrošen u poljoprivredu.

O stanju i tendencijama razvoja govedarstva i svinjarstva govorio je prof. dr Milan Tošic, a zatim je Saša Milosavljevic, regionalni menadžer Bayera predstavio herbicide koji se koriste u pšenici i kukuruzu. Što se tice zemljišnih herbicida za zaštitu kukuruza upotrebljava se Merlin, kasnije posle nicanja kukuruza i korova herbicid Mayster sa širokim spektrom i najjaca kombinacija Eljvip i Laudis. Kod strnih žita da ne bi dolazilo do smanjenja prinosa usled bolesti bice uvezan herbicid Sekator sa fungicidom Falkon.

Novosadske hibride kukuruza i pravilnu primenu agrotehnike prezentovala je dr Zorica Jestrovic, a potom je mr Dragan Milic predstavio program sorti krmnog bilja Novosadskog instituta i najbitnije momente agrotehnike za krmno bilje, jer bez uspešne proizvodnje krmnog bilja nema ni uspešnog stocarstva, tako da je naglasak na predavanju bio na jednogodišnjim krmnim leguminozama (stocni grašak i grahorica), kao i tehnologiji gajenja lucerke.

U naredna cetiri dana prezentovane su sledece teme: zakonska regulativa iz oblasti zaštite bilja i semenarstva; dobra poljoprivredna praksa u upotrebi pesticida (Agromarket - Kragujevac); sortiment ZP hibrida kukuruza; mogucnosti navodnjavanja u Branicevskom okrugu i pumpe za navodnjavanje; KNJS hibridi kukuruza, suncokreta i uljane repice; nacin i mogucnosti upotrebe herbicida u proizvodnji kukuruza (Galenika - fitofarmacija); savremena poljoprivredna mehanizacija (ITN Beograd); kako dostici ekstra klasu mleka; pojava crvenila kukuruza u Stigu; Pioneer hibridi kukuruza i suncokreta; mogucnost upotrebe preparata Rejser u zaštiti suncokreta i kukuruza od korova; novi herbicidi u suzbijanju divljeg sirka iz rizoma; stanje i nove tehnologije u vocarstvu; znacajni momenti u proizvodnji paprike i paradajza na otvorenom i zatvorenom prostoru; zaštita paradajza i paprike od bolesti i štetocina; primena folijarnog dubriva Murtonik plus; upotreba BASF pesticida u zaštiti jabuke od bolesti i njihov znacaj na rodnost.

D.Dinic

PETROVAC NA MLAVI:ODRŽAN DRUGI SABOR POLJOPRIVREDNIKA REKORDERA OPŠTINE

PRAZNIK MLAVSKIH ZEMLjORADNIKA

- Nagradeno 18 rekordera u razlicitim granama poljoprivredne proizvodnje – Na Saboru govorio Radovan Davidov, direktor Agrarnog fonda opštine Petrovac – Kako spreciti odliv mladih ljudi u inostranstvo – Može li se obezbediti hrana i za izvoz u Evropu, Rusiju i na druga svetska tržišta

Minule srede u sali SO Petrovac na Mlavi održan je drugi Sabor poljoprivrednika mlavskog kraja koji je organizovao Agrarni fond i kome su prisustvovali brojni gosti: Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac sa saradnicima, Miletic Mihaj-lovic, narodni poslanik u Skupštini Srbije, predstavnici Privredne komore Srbije i Beograda, Osnovnog zadružnog saveza Branicev-skog i Podunavskog okruga, banaka, beogradskog sajma, Poljo-privrednog fakulteta Zemun i drugi.

U ime predsednika opštine Petrovac Radiše Dragoje-vica sve prisutne i brojne goste pozdravio je narodni poslanik u Skupštini Srbije Miletic Mihajlovic i, pored ostalog, rekao:

„Mi danas prakticno slavimo ono što je pobeda u radu u delovanju u oblasti poljoprivrede koja je veoma znacajna u najširem smislu reci, jer nas ona hrani, od nje živimo. Zato je delatnost seljaka dostojna svakog poštovanja. Dakle, mi danas i ovde odajemo pocast ljudima koji imaju visoke rezultate“.

Na ovom skupu glavni govornik bio je direktor Agrarnog fonda Radovan Davidov koji je naglasio da je „cilj okupljanja rekordera koji su samo deo ukupnih rezultata u poljoprivredi da im javno i jasno stavimo k znanju da nisu sami ni zapostavljeni i, istovremeno, podsticemo na još vece uspehe u svim granama proizvodnje“.

U nastavku izlaganja Rado-van Davidov je rekao da se u ovoj mlavskoj opštini poljoprivreda afirmiše kao jedna od najznacajnijih grana privrede, sa željom da se usvoje evropske vrednosti u poljoprivredi a i kod nas u selu. Potom je podvukao:

„Moramo da stvaramo sigurnu bazu proizvodnji i otkupu, da koliko je moguce, uspostavimo stabilne cene poljoprivrednih proizvoda, da motivišemo mlade ljude sa sela na obaveznu primenu najsavremenijih naucnih dostignuca u poljoprivredi. Upravo zato odajemo priznanja i mladim poljoprivrednim strucnjacima u oblasti poljoprivrede i zadrugarstva za rad na terenu, medu proizvodacima“.

Govoreci o koracima Agrarnog fonda i lokalne samouprave Davidov je posebno apostrofirao rezultete opštine na planu visokokvalitetnih smotri priplodnih krava i junica, cuvene Bacijade u Stamnici, zapaženog ucešca na sajmovima u Beogradu i Novom Sadu.

Ukazao je, takode, i na veliki broj funkcionalnih predavnja koje je uprilicio Agrarni fond iz raznih oblasti proizvodnje i zaštite bilja, na animaciju mladih kako bi se opredelili za ostanak na selu i poljoprivredna zanimanja, na kreditiranja proizvodaca i na vrlo znacajnim koracima u razvoju seoskog turizma. Sve se to cinilo iz razloga što je petrovacka opština pretežno poljoprivredna i agrar ima u njoj dominatno mesto.

„Od ukupno 48.000 stanovnika petrovacke opštine skoro 27. 500 bavi se poljoprivredom, odnosno 11.550 domacinstava. Ukupan dohodak od poljoprivrede iznosi 63, odsto. Ipak, problemi prisutni u Republici nisu zaobišli na nas ovde. Usitnjenost poseda,nizak stepen specijalizovane proizvodnje,nemogucnost plasmana proizvoda,zastarela mehanizacija i nedostatak finasijskih sredstava dodatno opterecuju proizvodace.

Kod nas se najviše seje kukuruz na 16.000 hektara,pšenica na 3.500, imamo oko 16.700 goveda, i više od 22.500 ovaca. Kad se sve to sabere utoliko cestitke našim rekorderima imaju više smisla. Zato današnji skup rekordera uliva nadu u jedan novi,još kvalitetniji odnos prema poljoprivredi s uverenjem da ce mladi ostati kod nas i da nece cim navrše dvadesetu odlaziti u inostranstvo. Želimo da se u našim selima cuju decja graja i radost, da nam škole budu pune daka i da osim za sebe obezbedimo hranu za izvoz u Evropu i svet“, kazao je Radovan Davidov.

U izlaganju Radovana Davidova culo se još da se sa optimizmom može gledati na raspoložive resusrse koji ce biti korišceni u buducnosti, ali se mora dosta uciniti na planu stimulisanja proizvodaca i rekordera na još vecu proizvodnju i na njihovu edukaciju.

Mlavsko blago u resursima

Predsednik opštine Radiša Dragojevic je za list „Rec naroda“ rekao sledece:

Naš mlavski kraj ima u poljoprivredi, turizmu, i brojnim drugim prirodnim resursima pravo bogatstvo. Njega moramo iskoristiti racionalno, pragmaticno i maksimalno. Nama je poljoprivreda u znacajnoj meri sudbina. Na podrucju naše opštine imamo vrhunskih zemljoradnika, rekordera kojima svako kapu skida, i dosta mladih poljoprivrednika pred kojima je velika buducnost u proizvodnji hrane. Istovremeno, imamo i niz smotri i manifestacija koje otvaraju razvojnu perspektivu u stocarstvu, ratarstvu, turizmu. Želimo bolje selo, više hrane i poboljšanje standarda svih žitelja.

Rekorderi u proizvodnji opštine Petrovac

Rekorder u proizvodnji pšenice za 2008. godinu je Vladimir Nikolic iz Velikog Popovca, a u proizvodnji mleka i kolekciji goveda Ivica Obradovic iz Orljeva. U proizvodnji meda najbolji je Momcilo Trailovic iz Dobrnja, a najvrednije rezultate u proizvodnji soje imala je Zlatica Jovic Janoševic iz Dubocke. Najviše konzumnih šljiva je proizveo Aleksandar Stojanovic iz Malog Laola, rakije Goran Vasic iz Covdina, a kalifornijske pastrmke Slobodan Dragojevic iz Melnice.

Slaviša Trailovic iz Trnovca imao je najbolji rezultat u proizvodnji povrca, a u gajenju cveca Zoran Nastasijevic iz Lopušnika. Dragan Jevremevic iz Kamenova je najuspešniji mladi poljoprivredni strucnjak, a rekorder u tovu junadi Dragoslav Miloševic iz Covdina.U tovu svinja lane je prednjacio Stojan Milosavljevic iz Vošanovca,a najviše vina proizveo je Dragan Milosavljevic iz Petrovca na Mlavi.

U proizvodnji kukuruza priznanje – pehar je dobio Jugoslav Ðurdevic iz Tabanovca, a suncokreta Slavko Paunovic iz Rašanca. Rekoder u proizvodnji konzumnih jaja je Kokan Vladimirovic iz Velikog Popovca, a u proizvodnji brojlera Branko Ðordevic Žarac iz Velikog Laola. I najzad, rekorder u proizvodnji ovaca je Zoran Ðordevic iz Manastirice.

Priznanja kao podstrek

Magistar Bogdan Živanovic, predsednik Zadružnog saveza Branicevskog i Podunavskog okruga, rekao je na drugom Saboru rekordera poljoprivredniak u Petrovcu da su priznanja zemljoradnicima podstrek na vecu motivaciju da se proizvodi više i u uslovima kada ekonomski razlozi to baš i ne dozvoljavaju ili nisu stimulativni. Ove godine je, kao što znamo, Agrarni budžet drasticno smanjen, iako za to nema nikakvog opravdanja.

Da ne uništimo ono dobro što smo imali

„Prošla godina je bila takva da su se svi koji su se bavili poljoprivredom bili rekorderi. Ova godina, kako nam je pocela, ne piše nam se dobro. Mi smo,narocito baštovani, punih 24 sata skidali veliki sneg sa plastenika. I to moji seljani iz Trnovca su ljudi koji u baštovanluku imaju stogodišnju tradiciju. Želim da nam se nikako ne desi da na kraju godine konstatujemo kako smo uništili sve dobro što smo imali“, rekao je u ime svih nagradenih Slaviša Jovanovic iz Trnovca, dobitnik prve nagrade za proizvodnju povrca.

S. Ristic

GOLUBAC PRIVLACI TURISTE

IDEALNO ZA SPORTOVE NA VODI

Golubac je na ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu akcenat stavio na nauticki tu-rizam. Tu su jedrenje, skijanje na vodi, kajakaška regata…Prirodni položaj Golupca na ulasku u Ðerdapsku klisuru stvara idealne uslove za sportove na vodi, posebno za jedrilicarstvo, zbog stalnog prisustva blagih vetrova. Tokom avgusta Golubac je domacin mnogobrojnim jedrilicarima iz zemlje i inostranstva a svake godine Jedrilicarski savez Srbije i TO Golubac organizuju prvenstvo Srbije i Kup Golupca u jedrenju.

Ovogodišnja novina je to što ce turisti moci da se provozaju brodom i sa vode vide sve golubacke lepote. Pre svih tvrdavu “Golubacki grad”, ali ne treba zaobici ni manastir Tumane iz 14. veka.

Posetiocima su na raspolaganju smeštajni kapaciteti u hotelu “Golubacki grad” ali i privatnom smeštaju, gde Golupcani vide novu razvojnu šansu.

Pored nautickog tu je i lovni i ribolovni turizam koji je aktuelan u potezu Golubac i Nacionalni park Ðerdap.

Od manifestacija izdvajamo Sajam Dunava, koji traje tri dana i koji je u 2008. dobio nagradu za najuspešniju turisticku manifestaciju. Tradicionalna manifestacija “Golubacki kotlic” održava se poslednje subote u julu i obuhvata takmicenje u ulovu ribe, kuvanju riblje corbe i ribljih specijaliteta. Za mlade Golubac organizuje Dan roka dok nešto stariji uživaju u laganoj, festivalskoj i narodnoj muzici. Za najmlade tu su klovnovi.

Na golubackom štandu mogao se videti i etno deo turisticke ponude, hrana, pre svega organska, med, lekovito bilje, ali i domaca rakija, kao i prepoznatljiv folklor ovog kraja, a Tatjana Miloradovic, direktorka TO Golubac kaže da je njihov cilj da na Sajmu svake godine izlaže što više pojedinacnih proizvodaca iz ove opštine.

Turisticka organizacija Golubac aktivno saraduje sa preko trideset turistickih organizacija iz Srbije i trudi se da svake godine obogati turisticku ponudu.

T.R.S.

UDRUŽENJE ŽENA GOLUBACKE OPŠTINE

CUVARI NARODNE TRADICIJE I OBICAJA

- Žene Golupca svojim radom i aktivnostima vracaju lepotu tkanja i drugih zaboravljenih tehnika

- Na izradi suvenirskog programa angažovano oko 40 žena

Udruženje žena Golupca sa svojim suverirskim programom i kvalitetnim proizvodima vec nekoliko godina prisutno je na svim turistickim i drugima manifestacijama u gradu na Dunavu i u ostalim mestima Srbije. Udruženje je osnovano pre tri godine i ima za cilj da afirmiše rukovotvorine i sacuva od zaborava tradicionalnu tehniku izrade odece,kucnih predmeta i suvenira,ali i da organizovanim izlaskom na tržište omoguci ženama stalan posao i sigurne prihode.

-Mi smo na svakoj manifestaciji pokazali šta smo do sada radili, i šta to Golubac ima kada je u pitanju suvenirski program kao neki brend našeg grada na Dunavu, u vidu stara Golu-backa tvrdava ili vez,istice predsednik Udruženja žena opštine Golubac, Milanka Ilic.- Na ovaj nacin pomažemo svim osobama kojima je to dodatna delatnost ili je to osnovno zanimanje u ocuvanju naše tradicije, izvezenih predmeta, izrada keramike i aražmana od prirodnog materijala.

Vec ovog proleca u opštini Golubac pocece sa radom Info centar gde ce udruženje žena imati priliku da plasira svoje suvenire i turiristima ponude prave proizvode ovog kraja.

-Postojimo vec tri godine i do sada je ukljuceno oko 40 osoba,pored žena, ima i dosta muškaraca koji se bave izradom suvenira i predmeta koji su zastupljeni u suvenirskom programu. Nadamo se da cemo od toga imati svi koristi. I ove godine uzecemo ucešce na sajmu Dunava koji ce se održati u Golupcu,a u okviru udruženja postoji i folklorna grupa ,,Golupcanke’’ koja je do sada imala oko tridesetak nastupa u Golupcu i ostalim mestima Branicevskog okruga. U planu je i organizovanje nekoliko samostalnih koncerata, kao i ucešce na raznim foklornim festivalima i kulturnim manifestacijama, kaže Milanka Ilic.

-Svi ovi moji radovi su od prirodnog materijala. Veliki sam ljubitelj cveca,imam cvetnu baštu sa tridesetak vrsta cveca, od proleca do jeseni nalazim se u šumi gde prikupljam sirovinu za izradu ikebana i raznih predmeta, tako da suvenirski program i predmeti koje izradujem su iskljucivo od prirodnog materijala i to od pšenice, kukuruza, suncokreta... Od malih nogu volela sam ovaj posao. Da bi nešto radio, treba pre svega da ga voliš i tako ceš imati rezulatata, kaže clan Udruženja žena opštine Golubac, Mara Radovic iz Vinaca.

Žene Golupca i susednih naselja ove podunavske opštine imaju ulogu i zadatak da pospeše aktivnost žena i civilnog sektora. Clanice udruženja svojim radom i aktivnostima vracaju lepotu tkanja,veza,heklanja,pletenja i drugih tradicionalnih i zaboravljenih tehnika. Ove godine planiraju i izradu svog brenda,a ucestvovace i na razrnim turistickim i drugima manifestacija u Golupcu i ostalim mestima u Srbiji.

Lj.Nastasijevic

JEDINSTVEN GREJNI SISTEM POŽAREVCA

IZUZETNO USPEŠNA GREJNA SEZONA

Privodi se kraju 22. grejna sezona jedinstvenog grejnog sistema Požarevca, ujedno i 12 – ta grejna sezona distribuiranja toplotne energije iz kostolackih termoelektrana. Prve analize pokazuju, zajedno sa prošlogodišnjom, tekuca grejna sezona se po svim elementima može svrstati u red najkvalitetnijih.

Uz apsolutno zadovoljavajuce ispunjenje svih parametara, ovo je bila sezona koju nisu pratili veliki kvarovi, zastoji, niti problemi druge vrste, koji bi se kod potrošaca odrazili u vidu lošeg zagrevanja prostorija.

Grejanje - bez greške

U JP “Toplifikacija” smatraju da su kvalitetno izneti i naj-hladniji talasi zime koja je na izmaku, zime koja se, za razliku od mnogih ranijih, pokazala u pravom svetlu.

- Možemo da se pohvalimo stabilnošcu rada izvora toplotne energije – kostolackih termoelektrana i stabilnošcu našeg celokupnog sistema, toplifikacione mreže i zonskih toplopredajnih stanica. Nije bilo ni problema ni zastoja u isporuci koji bi mogli da osetno naruše kvalitet grejanja naših korisnika. Problemi koji postoje u isporuci nastaju na instalacijama korisnika, uglavnom u objektima zajednickog stanovanja. Postaje sasvim ocigledno da ce morati da “oživi” nekadašnja institucija – “Savet stanara”, jedan zajednicki organ svake stambene zgrade, koji ce da, pored ostalih zajednickih pitanja i problema – stepeništa, rasvete, lifta..., kada je o grejanju rec, morati da odabere jednu strucnu firmu koja ce se baviti održavanjem instalacija grejanja u tim objektima. Poznato je, “Toplifikacija” je obavezna da brine i interveniše na mreži sve do prikljucka, kao i distributeri elektricne energije, vode, telekomunikacija... Mi, doduše, cinimo napore da, koliko je u našoj moci, izademo u susret kad su problemi veliki, ali nismo u prilici da to uvrstimo u našu praksu, - istice Branislav Stanisavljevic, pomocnik direktora za tehnicka pitanja u JP “Toplifikacija” Požarevac.

Nastavlja se širenje mreže

U “Toplifikaciji”, uporedo sa tekucim aktivnostima vezanim za isporuku toplotne energije, sagledavaju pravce i prioritete u oblasti daljeg širenja toplifikacione mreže. Jesenas zapoceti poslovi, prekinuti su sa prvim mrazevima. Ceka se poboljšanje vremenskih uslova i bice nastavljeni.

- Ovo je bila jedna od hladnijih zima i ono što smo ranijih sezona mogli da odradimo potkraj kalendarske godine, ovog puta se nije moglo. Na vecini lokacija na kojima smo jesenas zapoceli radove, stepen gotovosti je izmedu 70 i 90%, tako da cemo, cim vremenski uslovi to dozvole, veoma brzo okoncati sve što je zapoceto. Rec je o primarnom toplovodu i zonskoj toplopredaj-noj stanici u podrucju “Varoško brdo”, za potrebe grejanja žitelja na lokaciji “Brdo 2 i 3”. Dovršetkom tog posla stvaraju se uslovi za širenje sekundarne mreže u tom podrucju, zavisno od zainteresovanosti gradana. Druga velika lokacija, Dunavska ulica, nastavak “Zabelskog kraka”, sa izgradene dve toplopredajne stanice i još dve koje su u planu, takode otvara mogucnosti širenja sekundarne mreže u tom delu grada. Treca lokacija je primarni toplovod u naselju Busije, od ulice Vlastimira Carevca do stambenih zgrada preko puta crkve Svete Petke. Tamo je izgradena i stavljena u funkciju toplopredajna stanica i deo stanara se vec greje. Predstoji nastavak radova na sekundarnoj mreži u toj zoni, rec je o prikljucivanju individualnih stambenih objekata. Cim se stvore povoljni vremenski uslovi, na tome ce se intenzivno raditi. Otprilike, treba nam manje od dve nedelje da i taj posao bude gotov. Povoljne vremenske prilike cekaju se i za okoncanje radova izmedu ulica Bojane Prvulovic, Užicke i Dunavske. Tu je ostalo da se dovrše gradevinski i mašinsko-montažni radovi, kako bi se došlo i do poslednjeg potrošaca koji je sklopio ugovor sa nama. Treba dodati da smo jesenas u ulici Draže Markovica realizovali deo primarne i deo sekundarne mreže. Taj posao je raden sinhronizovano sa Direkcijom za izgradnju i drugim komunalnim preduzecima. Svi potrošaci kojima su izvedeni prikljucci bili su u prilici da se greju od pocetka ove grejne sezone. I, na kraju, na lokaciji “Ðerdap”, sa nekih 70% smo realizovali gradevinske i mašinsko – montažne radove, ostaje da se izvede sekundarna mreža za još desetak objekata. Tamo smo ovih dana vec nastavili posao, tokom koga ce se odraditi i odredene korekcije u samoj podstanici, u cilju podizanja snage, kako bi se svi potrošaci na tom podrucju kvalitetnije grejali, - kaže Stanisavljevic.

Participacija na 36 rata

U tekucu grejnu sezonu ušao je izvestan, ali ni izbliza dovoljan broj novih korisnika koji su dobili mogucnost prikljucenja u akciji “1.000 novih prikljucaka”, zapocetoj juna 2006. godine. Rezultat tadašnje kampanje intenzivnog širenja toplifkacione mreže je 1.121 novi prikljucak, što za potrebe induvidualnih stambenih objekata, što za zgrade sa kolektivnim stanovanjem i lokale tržnih centara “Barili” i “Rec naroda”.

- Odziv je vrlo slab. Mi smo ušli sa veoma velikim predinvestiranjem, kredit koji smo uzeli se otplacuje, ali krajnji cilj je trebalo da bude mnogo više korisnika na mreži. Razlog što odziv nije bio veci je, pre svega, loša finansijska situacija gradana. Naš Upravni dobor je pre par meseci doneo odluku da se za lokacije na kojima su prikljucci izvedeni pre tri i više godina, kako za buduce korisnike u objektima zajednickog stanovanja, tako i prikljucke izvedene u ovoj akciji, ponudi mogucnost da se participacija otplati na 36 mesecnih rata. Verujem da ce tu povoljnost gradani da iskoriste u narednom periodu, - kaže Stanisavljevic.

Ubuduce - sinhronizovano

Kad je o strategiji daljeg širenja sekundarne mreže rec, na podrucju Požarevca postoji oko 40 potencijalnih lokacija koje su u neposrednoj blizini vec izgradene toplovodne mreže. Produžetkom toplovodnih linija i izgradnjom zonskih toplopredajnih stanica, kao i produženjem sekundarnih mreža sa postojecih zonskih toplopredajnih stanica, može se daljinsko grejanje dovesti do velikog broja novih korisnika.

Realizacija naših planova u direktnoj je zavisnosti od interesovanja i odziva gradana. Tamo gde je odziv slab, a troškovi gradnje isuviše veliki, javlja se problem iz kojih sredstava namiriti razliku, obezbediti nedostajuca sredstva. Naše je gledište da se deo problema može rešiti po modelu primenjenom u Kosovskoj i ulici Draže Markovica: sinhronizovanim radom sa komunalnim i drugim preduzecima i Direkcijom za izgradnju. Plan je da nastupimo u koordinisanoj akciji, tokom koje se realizuje širenje vodovodne i kanalizacione mreže, postavljanja telefonskih i elektro - instalacija, gradnje trotoara ili asfaltiranja. Najpre, tako se dele troškovi iskopa, podrucje se planski obezbeduje celokupnom infrastrukturom, nema cepanja vec uredenih površina, medusobnog oštecivanja podzemnih instalacija... Time se postižu uštede i budžetskih i sredstava javnih preduzeca. Neki preliminarni razgovori postoje oko Karadordeve ulice, Knez Miloševog venca i tog podrucja gde je problem kanalizacije veoma izražen. Uporedo sa drugim preduzecima i mi cemo tu raditi na izgradnji sekundarne mreže. U Zviškoj 1 postoji podstanica, treba izgraditi samo sekundarnu mrežu. Konacna odluka bice doneta ovih dana. Slicno ce se raditi i u drugim delovima grada, planski i jedinstveno, - istice Branislav Stanisavlje-vic.

Apel neurednim platišama

U “Toplifikaciji” naglašavaju da na tekucu likvidnost, izmirenje dugova prema isporuciocu toplotne energije, obezbedenje neophodnih delova i sklopova za tekuce održavanje sistema, a i na mogucnost u investiranje novih poslova, znacajno utice redovnost naplate isporucene toplote korisnicima. Problemi su “hronicni”.

- Cinimo zaista sve što je u našoj moci da izbegnemo neprijatne situacije, kao što su naplata dugova sudskim putem ili iskljucenje korisnika sa mreže. To je zaista krajnja solucija na koju nas važeci propisi obavezuju kad se sve druge mogucnosti iscrpe. Uvažavajuci cinjenicu da mnogi sugradani teško sastavljaju kraj sa krajem, uvereni smo da i oni uvažavaju cinjenicu da su sa naše strane dobili sasvim zadovoljavajuci kvalitet toplotne energije, uredno održavanje sistema i blagovremeno otklanjanje svakog problema u grejanju. Medutim, svi smo svesni jednostavne relacije: usluga se placa. Odete kod frizera, on uradi ono što ste zahtevali, platite i izadete, odete na pijacu, u prodavnicu, sipate gorivo u rezervoar automobila, izmirite racun za telefon, struju... Razumete? Isto tako, sasvim je razumljivo da, što neurednije placate obaveze, to vam se dugovi gomilaju do tacke kada sebe dovedete u problem koji posle nije lako rešiti. Uredno placanje obaveza je nacin da se problemi izbegnu. Stoga, koristim ovu priliku da javno pozovem sve naše neuredne platiše da svoje obaveze redovno izmiruju, time izbegnu sudske troškove i sve ostale neprijatnosti. Imajuci u vidu da mi, pored Obrenovca, jedini u Srbiji grejemo neprekidno 24 sata dnevno, imamuci u vidu da je kvalitet isporuke toplotne energije na više nego zavidnom nivou, zaista ne postoji nijedan razlog da se naknada tako kvalitetne usluge ne izmiri blagovremeno, - porucuje Branislav Stanisavljevic.

D. Milenkovic

DVE IZLOŽBE POZNATOG SRPSKOG I STIŠKOG SLIKARA SLAVOLJUBA MILOŠEVICA –CAKIJA

PORTRETI I PEJZAŽI U TEHNICI PASTELA

Slavoljub Miloševic Caki je roden u Salakovcu i pripada najdarovitijim izdancima slikara, jer „prenevši lepotu Stiga u sliku prenosi i unutrašnju smirenost,otkriva dubinu ociju darujuci život portretima“.

Po obrazovanju inženjer tehnologije po opredeljenju slikar autodiktat. Izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim izložbama, ucesnik je velikog broja kolonija, a crtežima je ilustrovao više od dvadeset knjiga.

Od 3. do 18 februara imao je izložbu svojih slika u Galeriji „Brace Stamenkovic“ u Beogradu, a upravo je od 18. februara krenula njegova druga izložba takode u Beogradu, u Medunarodnom pres centru.

Likovni kriticari su saglasni u jednom: Rec je o slikaru portreta i pejzaža u tehnici pastela. “Modeli su uglavnom žene,lepe, elegantne, zavodljive dame,spokojne, mirne,tihe poput andela“. Takve dame bude potrebu za lepim i vecnim. Pejzaži su radeni nežnim prelivima, u prozracnim, svetlim bojama, i to su ne retko predeli Miloševicevog zavicaja, ali i idealizovani delici umetnikovog sna.

Kako zapaža Branko Manas, književnik, slikar i profesor, umetnik je zagledan u naša lica koja su,svako za sebe, celina jednog sveta i svet za sebe, traga i nalazi znacenja, zamke i simbole. On vidi stvarnost koju svi znamo, ali i ono što mi još ne znamo“.

Nema sumnje, Slavoljub Miloševic je veliki slikar, stvorio je svoj svet mašte i sna,od slikarstva je napravio paralelnu stvarnost. Umetnik koji ne dozvoljava prolaznosti da prode, životu da mine, ljudima da netragom ne išceznu.

S.Ristic

NARODNA BIBLIOTEKA "ILIJA M. PETROVIC" POŽAREVAC - PROMOCIJA KNJIGE ESEJA ALEŠA ŠTEGERA

BERLIN

Prozno esejisticka knjiga slovenackog autora Aleša Štegera, pod naslovom "Berlin" promovisana je prošle srede u požarevackoj biblioteci.

Promociju je otvorila direktorka Beba Stankovic, a o knjizi je govorio književni kriticar Gojkov Božovic, inace vlasnik izdavacke kuce "Arhipelag" u cijem je izdanju izašla srpska verzija Štegerove knjige.

Autor se u ovom delu osvrce na svoj boravak u nemackoj prestonici, iznosi svoje utiske onako kako ih je doživeo sa emotivnog, socijalnog, istorijskog i arhitektonskog aspekta, do rušenja i posle rušenja Berlinskog zida. Fotografije Berlina su sastavni deo ove knjige, koja je 2007.godine u Sloveniji dobila nagradu "Marjan Rožanc" za esejisticku knjigu godine.

L.L.

PREDSTAVA "METAR I PO DO CEZARA" GOSTOVACE U ŠVAJCARSKOJ

“CEZAR” U CIRIHU

Predstavom po tekstu požarevackog književnika Slaviše Radovanovica "Metar i po do Cezara" otvorena je Vecernja scena Teatra 78 u Beogradu 24.februara. Više od 300 posetilaca je sa oduševljenjem otpratilo izvodenje ovog komada.

Ova predstava ce 14.marta biti izvedena u Cirihu, povodom evropskog simpozijuma stomatologa. Podsetimo u ovoj predstavi glavne uloge tumace: Lepomir Ivkovic i Vesna Stankovic, a u ulozi Rimljanke pojavljuje se novo ime, Požarevljanka, glumica Andelka Stevic.

L.L.

FELJTON: VOJVODE PRVOG SRPSKOG USTANKA (ŠESTI DEO)

VASA CARAPIC

Medu onima koji su prvi zapoceli razgovore o dizanju ustanka u Srbiji je i Vasa Carapic, potonji vojvoda grocanski, koji je slovio za coveka koji najviše mrzi i najbolje poznaje Turke.

Rodio se u Belom Potoku, selu pod Avalom, ali je rodom iz sela Kuca u Crnoj Gori. Jedan od njegovih predaka u Kucima je, nesrecnim slucajem ubio psa nekakvog Turcina, pa je ovaj za otkup tražio 500 groša. Citava familija napregla se i sakupila traženu sumu, ali je zbog osvete, novac poslala, ne u kesi, kako se obicno cinilo, vec u carapi. Zato su prozvani Carapicima.

Gora olista, Vasa stece krila!

U Kocinoj krajini ucestvovao je kao frajkor - dobrovoljac, cime je stekao ugled u svom kraju, pa je na nahijskoj skupštini izabran za kneza grocanske nahije.

Njegova mržnja Turaka bila je gotovo poslovicna, a rodila se, ili bolje reci pojacala do neslucenih granica kada su mu ubili brata, Marka Carapica, u rodnom mestu. Tada je Vasa zapalio turski han i odmetnuo se u hajduke. Proveo je jednu tešku zimu u planini. Price kazuju da je, sa prvim olistalim drvetom, stavio cvancik na granu, opalio iz pištolja i od radosti uskliknuo: - E, cik sad Turo! Gora olista, Vasa stece krila!

Turcinov život ne vredi ništa

Procuo se kada je presreo Turke krdžalije, sa zloglasnim harambašom Gušancem na celu, kod Leštana, razbio ih i stekao veliko blago. Dobit od onoga što je zaplenjeno neprijatelju kažu, bila je tolika da se delilo medu ljudima i šakom i kapom.

Karadorde ga je izuzetno cenio - Vasa Carapic bio je jedan od retkih prijatelja voždovih koji je mogao u bilo koje doba dana ili noci da u njegov cador ude nenajavljen.

Jedna od pesama govori da za njim, kad s vojskom ide, udara sedam talambasa.

Govori se i da je bio malo nagluv, verovatno od silne pucnjave koju je preturio preko glave tokom života, ali je bilo dovoljno, cak i kada spava, samo malo glasnije izgovoriti: Turci! - pa da skoci iz istih stopa, zgrabi pištolj, napne ga, a onda grozno seva ocima tražeci na koju stranu treba pucati. Turcinov život za njega nije predstavljao ništa osim mete za odstrel. Nikada nije oprostio ni zaboravio smrt svoga brata.

SMRT KOD STAMBOL KAPIJE

Godine 1806. Karadorde se dvoumio da li je došao cas da se napadne beogradska tvrdava, ili treba sacekati povoljniji trenutak. Veliki broj vojvoda bio je za to da se saceka još, a protiv cekanja istupao je Carapic, zalažuci se za što skoriji napad. Toliko je insistirao da je na kraju uverio Karadorda da krenu u napad, koji mu je, kao odlicnom poznavaocu Turaka verovao.

Napad je poceo u zoru 29.novembra, munjevitim upadom Srba unutar zidina. Nastala je zbrka i uzbuna medu Turcima, a uskoro i pucnjava iz svih kuca. Srbi su palili kuce iz kojih su neprijatelji istrcavali, pravo na sablje.

Vasa Carapic napadao je turski šanac kod Stambol-kapije. U trku je predvodio svoje ljude i baš u casu kada se okrenuo i povikao: Za mnom-te, braco ! u krsta ga je pogodilo pušcano tane i izašlo mu na stomak. -"Gle, izede me pas, zakon mu njegov!...Ne bojte se! Eno, peva camdžija!"- procedio je kroz zube, hrabreci do kraja svoje saborce.

Odneli su ga na Tašmajdan u Karadordev šator, gde se za život borio još dva sata, a onda izdahnuo. Na samrtnom odru pozvao je brata Tanasija i porucio mu da cuva ženu, a njega da sahrani pored crkve u Rakovici.

Beograd je osvojen, a ostala je pesma:

"Beograde, velika radosti!

Carapicu, velika žalosti!

Beograd se od Turaka uze,

Ali soko Carapicu pade!"

Piše: Lela Likar

"MILIVOJEV ŠTAP I ŠEŠIR" - PETI PUT PREDSTAVIO NEKA OD NAJBOLJIH SRPSKIH AMATERSKIH POZORIŠTA

VATROMET GLUMACKIH KREACIJA

stap i sesir

Festival amaterskih pozorišta Srbije "Mi-livojev štap i šešir" zatvoren je protekle subote. Iz kruga dobitnika replike Milivojevog štapa, za glumca veceri, koji je biran posle svake predstave, nagradu je šeširom kompletirao Miljan Vojinovic, glumac pozorišta iz Batajnice koje je izvelo Nušicevo "Sumnjivo lice", tumac uloge sreskog pisara Žike. Obrazlažuci odluku strucnog žirija koji su cinili Radiša Dragojevic, glumac amater i predsednik opštine Petrovac, Lela Likar, novinar i pisac i Aleksandar Lukic, pisac, Lukic, koji je ujedno bio i direktor festivala je u obrazloženju odluke, izmedu ostalog rekao:

- Bila nam je privilegija da ove godine budemo u žiriju. Žao mi je što nismo bili u mogucnosti da dodelimo još nagrada. Mi smo se opredelili za ulogu koja je bila najautenticnija, najoriginalnija, najbolja i na izvestan nacin pokazala da se jedno dramsko delo može drugacije išcitavati, tumaciti i razumeti. Cast mi je što smo bili u prilici da nagradu dodelimo ovom vrsnom i originalnom glumcu koji je pokazao najbolje što se u glumi može ostvariti.

Zahvalivši se na nagradi, dobitnik priznanja za najboljeg glumca "Milivojevog štapa i šešira" je rekao:

- U amaterizmu nagrade cine da radimo dalje i bolje. Pre pet godina bio sam u Požarevcu sa predstavom "Derviš i smrt", ali samo kao clan ansambla, rekviziter, scenski majstor, pomagao drugarima, a ove godine sam, eto, igrao ulogu Žike u "Sumnjivom licu". Hvala vam puno. Odlicna ste publika. Ja sam presrecan. Hvala organizatorima, hvala gradu Požarevcu i svim ljudima koji su omogucili da ovaj festival živi pet godina i nadam se da ce trajati još najmanje 55.

Prve veceri nagradu za najboljeg glumca u komadu "Razvojni put Bore Šnajdera" Gradskog pozorišta iz Valjeva dobio je Branko Antonic za naslovnu ulogu, dok je nagradu za slikovit prikaz lika dobio Dragan Lukic. Pozorište iz Batajnice je druge veceri izvelo Nušicevo "Sumnjivo lice" u autenticnom, a ipak osveženom obliku; repliku štapa za glumca veceri dobio je Miljan Vojinovic za ulogu sreskog pisara Žike, a nagrada za slikovit prikaz pripala je Draganu Milenkovicu za epizodnu ulogu sreskog špijuna Alekse Žunica. Grad domacin se na festivalu predstavio komadom "Trag ljudskih zuba", a odluka žirija bila je da od dve ravnomerno zastupljene uloge, glumacki gotovo jednako dobro ostvarene, nagrada za glumicu veceri pripadne Vesni Rajkovic za ulogu Grozdane, dok je Snežana Mandraševic dobila priznanje za slikovit prikaz lika Z.K. U sredu je na požarevackoj sceni prvi put gostovala Kamerna scena "Miroslav Antic", Senta, sa komadom Borislava Pekica "Korešpondencija", a repliku štapa u Sentu je odneo Slavoljub Matic, tumac glavne uloge Simeona Njegovana Lupusa - Dede; za slikovit prikaz lika nagradena je Mirjana Savin za ulogu Milice Njegovan. Naredne veceri nastupio je Leskovacki kulturni centar koji je izveo adaptaciju teksta Vudija Alena naslovljenu "Seks, laži i divlje guske"; nagradu za slikovit prikaz dobije je Filip Radivojevic za ulogu Hala, a štap je pripao Nikoli Šcepanovicu za ulogu Davida. Pretposlednjeg festivalskog dana nastupio je Dramski studio Doma omladine Kragujevac, sa predstavom Epitaf, a nagradene su Milica Milenkovic, za slikovit prikaz u tumacenju uloge i Nevena Neškovic, koja je dobila repliku štapa.

Završne veceri Velikogradištaci su izveli pobednicku predstavu sa festivala posvecenog Živki Matic, "Da li je to bila ševa", uz burne aplauze.

Odlicna posecenost i pažnja koju su predstave izazvale kod publike upucuje na zapažanje da je kvalitet videnog na višem nivou nego ranije, te da amaterska pozorišta veoma ozbiljno pristupaju pripremama i izvodenjima, te je na momente bilo veoma teško razdovijiti amatersko od profesionalnog. U ocekivanju velikog festivala profesionalnih pozorišta Srbije, koji tradicionalno pocinje 2.aprila na dan rodenja velikog Milivoja, zavesa je spuštena za amaterskim varoškim pozorištima Srbije.

L.L.

VELIKO GRADIŠTE NA SAJMU TURIZMA

TAMO GDE DUNAV SREBROM SJAJI…

Veoma uspešno predstavljanje na ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu imala je opština Veliko Gradište. Uz izuzetan promotivni film predstavnici ove opštine, u turistickom i zakonodavnom delu, potrudili su se da gostima približe cari odmora na ovom prostoru.

Samo Srebrno jezero, koje još nazivaju i srpsko more, na samo tri kilometra od Velokog Gradišta, tokom jula i avgusta poseti više od sto hiljada turista.

- Zahtevi današnjeg turiste, koje Veliko Gradište ispunjava, su aktivni, a ne stacionirani, turizam. Svojim geografskim položajem mi to možemo da im ponudimo. Srebrno jezero, Ramska tvrdava, koja se nalazi na samoj obali Dunava, blizina Viminacijuma, Golubackog grada, doprinose tome da je Veliko Gradište veoma atraktivna destinacija za turiste. Smeštajni kapaciteti su hiljadu ležajeva u kategorisanim objektima, od toga 240 ležajeva u hotelu “Srebrno jezeru”, dok se ostatak nalazi u privatnom smeštaju. U 2009. planirano je povecanje smeštajnih kapaciteta za oko 20%, kaže Vera Stokic, direktorka Turisticke organizacije Veliko Gradište i dodaje da se vec po prvom danu Sajma videlo veliko interesovanje te se, bez obzira na ekonomsku krizu, ocekuje veci broj turista, kako domacih tako i onih iz okolnih zemalja.

Uredene plaže, dobar smeštaj, predivni restorani, pružaju sve što je potrebno za fantastican odmor.Za ribolovce je zbog obilja ribe, pravi mali raj. Skijanje na vodi, jedrenje, vožnja kajakom ili biciklom izazov su za poklonike aktivnog odmora. Profesional-nim sportistima i rekreativcima na raspolaganju su tereni za odbojku, fudbal, košarku, tenis…

Veliko Gradište ove godine ulazi u godinu jubileja jer gradištanska gimnazija slavi 130 godina, cime malo gradova u Srbiji može da se pohvali. Tu je i 15 godina Carevcevih dana, muzickog festivala koji se održava u cast Vlastimiru Pavlovicu Carevcu, osnivacu orkestra Radio Beograda.

Sem ovoga, tradicionalnog, Gradište se može pohvaliti i novim dogadajima, a to je novi festival, SILA FEST, prvi Medunarodni festival turistickog i ekološkog filma, koji se održava od 30. avgusta do 5. septembra. Festival se organizuje u saradnji sa Turistickom organizacijom Srbije, Turistickom organizacijom Velikog Gradišta, Visokom turistickom školom strukovnih studija iz Beograda, Univerzi-tetom Singidunum, Unijom poslodavaca Srbije i kompanijom Silver lake Investement. Kako je objasnio izvršni direktor festivala Boško Savkovic, naziv “SILA FEST” oznacava skracenicu od reci Silver lake ali i želju da se pokaže da je Dunav silna, mocna reka, koju treba zaštititi.

U skladu sa modernim pristupom, Savet festivala turizam tumaci u najširem smislu, pa ce se na festivalu naci i filmovi kulturološkog turizma, filmovi o vinu, velikim poznatim svetilištima, sportski filmovi…Festival je dobio licencu Medunarodne asocijacije turisticke štampe a sem takmicarskog dela programa u kome se ocekuje šezdesetak filmova u zvanicnoj selekciji, bice organizovano i niz pratecih manifestacija vezanih za ekologiju i turizam kao što su “Pasuljijada”, takmicenje u kuvanju riblje corbe, lovu ribe na plovak, odlasci na “Bucku” sa dunavskim alasima, izleti brodom, okrugli stolovi , seminari…

Veliko Gradište docekuje turiste sa sloganom:

Dodite tamo gde Dunav srebrom sjaji! U Veliko Gradište se lako stiže. Od nas se teško rastaje.

T.R.S.

“RIO” KOSTOLAC NA SAJMU HORTIKULTURE U BEOGRADU

AKCENAT NA HORTIKULTURNOM UREÐENJU

Privredno društvo za rekultivaciju i ozelenjavanje zemljišta “RIO” Kostolac prošle godine na sajmu hortikulture u Beogradu predstavio se projektom “Decja šuma” dok su ove godine, na vecem štandu, izložili svoju ponudu i potrudili se da upoznaju što veci broj ljudi sa delatnošcu kojom se bave.

Posetioci su imali priliku da pogledaju katalošku ponudu zelenila, sezonskog i saksijskog cveca, upoznaju se sa projektovanjem enterijera, uredenjem radnog prostora, aranžiranjem ikebana…

Projekat “Decja šuma”, iako veoma interesantan i izuzetno zapažen na prošlogodišnjem sajmu, nije zaživeo 2008. godine jer Fond za zaštitu životne sredine, kako kaže direktorka ovog preduzeca Nataša Savic, nije imao sluha za njega, ali ce najverovatnije, zbog uspešnog završetka protekle poslovne godine “RIO” poceti sa njegovom realizacijom u ovoj godini.

-2008. godina bila je godina uspona i razvoja našeg preduzeca, radili smo dosta poslova iz oblasti hortikulturnog uredenja cime se i ove godine predstavljamo na Sajmu. Posetioci mogu da vide deo onoga što možemo da uradimo u ambijentalnom uredenju, radnom prostoru itd. Iskombino-vali smo struku i kreaciju te ocekujemo da ce to imati efekta. Pokazalo se da smo na prošlogodišnjem sajmu sklopili mnogo novih poznanstava od kojih su se neka ispostavila kao vrlo korisna za “RIO” , što ocekujemo i od ovogodišnjeg, istakla je Savic.

U tekucoj godini “RIO” ocekuje poslove na rekultivaciji i ozelenjavanju, kao i podizanje zelenih površina za osnivace PD “Kopovi i Termoelektrane Kostolac”. Tu su i poslovi za treca lica, gradove Požarevac i Kostolac, redovne poslove za JP “Toplifikaciju”, a uskoro krece i nov projekat na uredenju bolnice. U “RIO” –u najavljuju da ce više poslova ove godine biti i na biološkoj rekultivaciji a aktuelan je i projekat plaže “Topoljar” u Kostolcu, koji se sastoji iz dve faze, koje bi trebalo da budu završene ove godine i koje bi obuhvatile secu starih topola i sadnju novog drveca na oba dela plaže, takozvanom nautickom i delu namenjenom za kupace.

Sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine završena je i prva faza uredenja prostora ispred Osnovne muzicke škole u Kostolcu. Sve u svemu, poslova ce biti a ova, ekološka, oblast iz godine u godinu dobija na znacaju koji i zaslužuje.

T.R.S.

PONUDA TURISTICKE ORGANIZACIJE POŽAREVCA NA MEÐUNARODNOM SAJMU TURIZMA

ONO ŠTO NEMA NIKO U SRBIJI...

Ako je suditi po velikom broju izlagaca kao i brojnosti posetilaca na ovogodišnjem Medunarodnom sajmu turizma održanom u Beogradu, ekonomske krize u svetu i Srbije nema.Turisticka ponuda ove godine je izuzetno bogata, turisticki poslenici uložili su maksimalne napore da budu što atraktivniji i originalniji u promociji turistickih sadržaja. Kao i u nekoliko prethodnih godina i ovoga puta turisticke organizacije Branicevskog okruga nastupile su pod jednim krovom, na površini od pedesetak kvadrata uredile su zajednicki štand i na njemu promovisale svoju ponudu za nastupajucu turisticku sezonu. Bio je ovo jedan od posecenijih štandova.

Drugog dana Sajma izlagace iz Branicevskog okruga posetili su i predsta-vnici lokalnih samouprava sa nacelnikom Okruga, Goranom Petrovicem. Gradona-celnik Požarevca Miodrag Milosavljevic nije krio zadovoljstvo nacinom i sadržinom prezentacije turisticke ponude Požarev-ljana kao i kompletnim nastupom Branicev-skog okruga:

- Ja sam prvi put na Sajmu turizma i impresioniran sam turistickom ponudom Srbije. S druge strane veoma sam zadovoljan što Branicevski okrug i ove godine nastupa jedinstveno na ovoj manifestaciji. Zajednicki štand danas su posetili predstavnici lokalnih samouprava Okruga i svi su izgledi da cemo ovu praksu zajednickog turistickog nastupanja nastaviti. Ono što je takode veoma važno za ubuduce je da to zajedništvo u turizmu implementiramo u stvarnosti, da pokažemo Srbiji da je Branicevski okrug u celini i stvarno jedna turisticka atrakcija. Imamo Viminacijum, Homo-lje, tu su LJubicevo, Dunav... od nas zavisi kako cemo se organizovati i "napisati" jednu lepu pricu o turistickim potencijalima Branicevskog okruga. Vec ovih dana pocecemo sa pripremama naše velike privredno turisticke i sportske manifestacije - LJubicevske konjicke igre. Aktivnosti krecu ranije u odnosu na prethodne godine jer želimo da za to imamo dovoljno vremena kako bismo u pripreme ukljucili najbolje sponzore. Pokušacemo da se dogovorimo da Igre otvori ako ne predsednik države, a ono premijer. U Srbiji samo Požarevac ima ovakvu manifestaciju i to treba iskoristiti, rekao je gradonacelnik Milosavljevic.

I Dejanu Savicu, od 1. januara ove godine direktoru Turisticke organizacije Požarevca, ovo je prvo ucešce na Sajmu turizma:

- Turisticka organizacija Požarevac predstavila se posetiocima Sajma na zajednickom štandu Branicevskog okruga. Naravno, Požarevac kao najveci grad i centar Okruga lider je na planu turisticke ponude ovog dela Srbije i zahvaljujuci svom geografskom položaju i administrativnim kapacitetima, pozicionira se kao nezaobilazni faktor prilikom planiranja turistickih sadržaja na nivou Okruga. Na turisticko tržište ove godine izlazizmo sa redovnim sadržajima, osnovne bazicne tacke na kojima pociva naša turisticka ponuda su pre svega odredeni kulturno-manifestacioni dogadaji, približava nam se Etno festival u Poljani, predstoje nam Sestroljinski dani i naravno LJubicevske konjicke igre, bice još nastupa na sajmovima, organizacije doceka Nove godine, poseta arheološkom nalazištu i lokalitetu Viminacijum koje cemo pojacati sa dolaskom proleca, kaže Savic koji je zadovoljan prezentacijom i ucinkom Turisticke organizacije Požarevac na Sajmu s obzirom da je po nekim pokazateljima posecenost na njihovom štandu bila iznad ocekivanja i proseka ostvarenog prethodnih godina. --Prvog dana Sajma na našem štandu bilo je preko 300 posetilaca, saznajemo od Savica.

S.E.

TURISTICKA AGENCIJA "VEOLIA TRANSPORT LITAS" A.D. U OVOGODIŠNJOJ TURISTICKOJ PONUDI

NUDE KREDITE I POPUSTE

- Uz pomoc Turisticke agencije "Veolia transport Litas" letovanje je moguce i u vreme svetske krize

U delu Sajmišta rezervisanom za promociju turistickih agencija Srbije na ovogodišnjem Medunarodnom sajmu turizma u Beogradu, štand Turisticke agencije "Veolia transpoprt Litas" bio je jedan od posecenijih. Litas koji je odnedavno u okviru Kompanije Veolia, obzirom na svoj znacaj, tradiciju i kvalitet usluga koje pruža, imao je sopstveni, veoma opremljeni štand.Tokom trajanja Sajma, brojni posetioci, pod krovom ove Turisticke organizacije, o ovogodišnjoj turistickoj ponudi informisani su od najkompetentnijih ljudi Veolia transport-a. Brojne kontakte sa potencijalnim korisnicima usluga na štandu je imao i Zoran Milic, direktor Sektora za turizam i marketing:

- I ove kao i ranijih godina Turisticka agencija Veolia transport Litas koja je vec drugu godinu deo multinacionalne kompanije Veolia transport, izlagac je na Sajmu turizma u Beogradu. Imamo svoj štand za promociju kako osnovne delatnosti firme, a to je autobuski prevoz putnika na redovnim linijama, tako i turisticke aktivnosti. Po mom mišljenju Sajam je ove godine izuzetno kvalitetan, na njemu je mnogo izlagaca, a ima i dosta posetilaca-publike, istice Milic i o ovogodišnjoj turistickoj ponudi svoje Organizacije napominje:

- Novina u ponudi naše Agencije je da smo pored nekih destinacija tradicionalno atraktivnih za naše goste u delu Severne Grcke kao što su Paralia, Olimpik Bic i Neiporia, ponudili i tri mesta na Halkidikiu, koja su takode godinama popularna medu našim ljudima a to su Polihrono, Hanioti i Pefhohori. Sve ove destinacije ukljucuju transfer Litasovim autobusima, asistenciju pri izradi viza, jednom recju bavimo se organizacijom putovanja "od vrata do vrata". Ovogodišnja prodaja je krenula, ono što je interesantno je da, kao i prethodnih godina i ovoga puta nudimo mogucnost kreditiranja do kraja oktobra što ce omoguciti mnogim porodicama da i u godini svetske krize borave desetak dana na moru. Ja bih takode istakao da je na ovom Sajmu izraženo veliko interesovanje posetilaca za predstojece osmomartovske i uskršnje turisaticke ara-nžmane. Od osmomartovskih ponuda pomenuo bih Ohrid, buking je pri kraju, ima još malo slobodnih mesta, a što se tice uskršnje destinacije, pored Ohrida, imamo i i Solun sa Paraliom. Ovde ima još malo slobodnih mesta pa pozivam zainteresovane da se na vreme prijave. Pored mogucnosti letovanja na deset rata, nudimo našim gradanima i popuste u pojedinim slucajevima, naprimer ukoliko se uplata vrši za gotovo. Pored smeštaja, i placanje prevoza našim autobusima do odredenih destinacija, takode je moguce na rate.

U minule dve godine nakon preuzimanja preduzeca od strane Veolie, evidentan je napredak u oblasti investiranja u vozni park Litasa bez koga bi bilo nemoguce u potpunosti i na kvalitetan nacin realizovati turisticke programe i planove. Do danas je nabavljeno 25 novih autobusa a u ovoj godini, koja je prakticno vrh investicionog ciklusa, ocekuje se kupovina još dvadesetak novih autobusa.

U vreme naše posete Litasovim turistickim poslenicima, na njihovom štandu zatekli smo predstavnika Kompanije Veolia, countru Manager-a CEO, Claes Gottholda:

- Veolia ima nameru da se širi na nivou Srbije. U okviru Kompanije imamo turisticke agencije u Požarevcu i Velikom Gradištu i pogotovu iduce godine, nakon ukidanje šengen viza, otvorice se nove mogucnosti u pružanju servisa našim korisnicima. Mogu da kažem da je Veolia dosta uložila tokom ove dve godine u smislu osavremenjavanja voznog parka i da nam je cilj da se i dalje širimo. Veoma sam zadovoljan tempom i nacinom na koji se Kompanija prakticno integrisala i ono što je još bitno je što nastojimo da u lokalnim kompanijama zadržimo i negujemo lokalno iskustvo i pored toga što one sada pripadaju jednoj globalnoj Kompaniji, rekao nam je Gotthold.

S.E.

TURISTICKA PONUDA PETROVACKE OPŠTINE NA 31. SAJMU TURIZMA

PREDNOST BANJI U ŽDRELU

Na zajednickom štandu turistickih organizacija Branicevskog okruga na 31. Medunarodnom sajmu turizma u Beogradu, Petrovcani su u svojim ponudama prioritet dali ugostiteljsko-sportskom rekreacionom centru Ždrelo, izvoru tople vode koji se nalazi pored puta Žagubica-Petrovac i gde privatni ugostitelj Dragiša Milojevic gradi hotel i još jedan bazen pored vec postojeceg restorana sa pratecim sadržajima i dva bazena.

- Procena je u opštini da ce ta banja biti glavni nosilac razvoja turizma petrovacke opštine. Osim banje u Ždrelu mi ovde na Sajmu promovišemo i verski turizam, poznate manastire našeg kraja kao što su Gor-njak, Vitovnica, manastir Svete Trojice u Ždrelu, manastir Blagoveštenje... Po-red verskog imamo i planinarski turizam, koliko juce naš štand je posetilo desetak planinara zainteresovanih za planine Vukan i Ježevac koje su poznate destinacije raznim planinarskim društavima u Srbiji. Posebna pažnja bice posvecena razvoju seoskog turizma. Mi trenutno u Petrovcu nemamo neke znacajnije smeštajne kapacitete i zato smo se oslonili na velike i prazne kuce naših domacina koji su u inostranstvu. Ideja je da se ti kapaciteti stave u funkciju i kada se turisticka ponuda zaokruži sa ugostiteljskim sportskim centrom u Ždrelu, da imamo gde da smestimo ljude. Treca kategorija našeg turizma je lovni i ribolovacki turizam koji je takode u povoju ali se nadamo da ce za nekoliko godina postati znacajna turisticka grana, istice Dragan Ilic, direktor TO Petrovca.

Drugog dana Sajma, štand Petrovcana posetio je i predsednik Opštine

Radiša Dragojevic. Pored banje u Ždrelu on je najavio i ponudu bazena Olimpik u selu Leskovcu, kao i seoske turisticke destinacije u naseljima Bistrica i Ždrelo:

- Naši kulturni i turisticki biseri su i manastiri Gornjak i Vitovnica koji pružaju mogucnosti za takozvani vikend turizam. Ono što Petrovac na Mlavi takode nudi su i jezera u Ždrelu i Busuru i vrlo znacajan je i lovni turizam, poznati smo po brojnim lovnim manifestacijama u kojima ucestvuju lovci iz bivših republika Jugoslavije i ostalih zemalja u okruženju. Sve su ovo naše realne ponude, ucinicemo dodatne napore da aktiviramo i druge potencijale i ponudimo ih našim gradanima. Na primer, treba izgraditi prilaze do izletišta na Tresu i do Homolja, a i sama Mlava na svoj nacin atrakcija je ovog podneblja pa je kao takvu uz dodatno "umivanje" treba iskoristiti u turisticke svrhe, istice predsednik Dragojevic.

S.E.

ŽAGUBICA NA SAJMU TURIZMA

NETAKNUTA PRIRODA

Kada se pomene Homolje svima je prva asocijacija mistika, jer je to kraj koji civilizacija nije uspela da oskrnavi. To su predeli puni šuma, potoka, bistrih izvora, drevnih obicaja i gradevina iz davnina. Tu su brojni manastiri i crkve od kojih je najpoznatiji manastir Gornjak iz 14. veka , kao i Trška i Ribarska crkva.

Od prirodnih lepota istice se Vrelo Mlave koje ima precnik 25 a ispitanu dubinu cak 74 metra. Lepotu i atraktivnost Žagubickog vrela upotpunjuju pošumljena okolina i lepo uredena cetinarska šuma koja se spušta do samog vrela dajuci mu tamno zelenu boju. Radi ocuvanja ovog kompleksa Žagubicko vrelo i njegova okolina stavljeni su pod zaštitu kao vredan hidrološki spomenik prve kategorije. U ataru sela Milanovac nalazi se Krupajsko vrelo dok se na 12 kilometara od Žagubice , ispod brda Mala Školja nalazi potajnica Stojanje, intermitetni izvor u kršu za koju se u narodu vezuju mnoge legende i lekovita svojstva.

Ne smemo zaboraviti gastronomske užitke. Na prvom mestu Homoljski med, prvi zašticen med u Srbiji. Pcelari ovog kraja organizuju seminare edukativnog karaktera na temu proizvodnje meda.

Lovci ce biti zadovoljni postojanjem divljih sinja, srnecom divljaci, zecevima i fazanima ali i vukovima i lisicama.

Najpoznatija manifestacija ovog kraja je “Sabor Vrela Homolja” koja obuhvata narodno stvaralaštvo, biciklisticku i auto trku u ovom brdskom predelu.

- Ove godine Turisticka organizacija Žagubica na sajmu turizma akcenat je stavila na ponudu privatnog smeštaja, cija je kategorizacija u toku, kao i homoljskih salaša. Još jedna atrakcija za koju su posetiocu zainteresovani su biciklizam i pešacenje jer se Žagubica može pohvaliti lepo uredenim biciklistickim i pešackih stazama u netakmutoj prirodi, istakla je Dragica Petrovic, direktorka Turisticke organizacije opštine Žagubica.

T.R.S.

OPŠTINA MALO CRNICE NA OVOGODIŠNJEM SAJMU TURIZMA

PONOSNI NA RAVNICU KOJA SPAJA DUNAV I HOMOLJE

Na zajednickom štandu turistickih organizacija Branicevskog okruga lociranom na ovogodišnjem Medunarodnom sajmu turizmam, veliko interesovanje posetilaca vladalo je za deo turisticke ponude koji se odnosio na podrucje Opštine Malo Crnice. Po racima Gorana Stokica, direktora Turisticke organizacije, Malocrnicani su i ovoga puta imali šta da pokažu.

- I ove godine, a nadam se i ubuduce, nastupacemo zajedno sa turistickim organizacijama Branicevskog okruga jer je to jedini nacin da se u pravom svetlu prikažu sve turisticke vrednosti ovog kraja. Opština Malo Crnice jeste mala opština ali je s obzirom na svoje prirodne potencijale i te kako velika turisticka oaza. Ono što kao novinu nudimo našim gostima je povecan broj smeštajnih kapaciteta u Opštini. Turisticku manifesta-ciju "Stiško poselo" koje se održava poslednjeg vikenda u avgustu i koja je vezana za legendu o sestri Jelici i nastanak manastira Zaova, proširicemo i povezati i sa drugim opštinama u našem Okrugu. Želja nam je, naime, da u ovoj atrakciji ucestvuju sve opštine sa manastirima ciji je nastanak vezan za tu legendu a to su pored Malog Crnica i opštine Požarevac i Petrovac. Inace, cela legenda o sestri Jelici vezana je za Stig. Turisti dosta znaju o Dunavu, o Homolju, ali nedovoljno o ravnici koja spaja taj Dunav i Homolje. Stoga cemo nastojati da "Stiško poselo" obogatimo turistickim obicajima i sadržajima, na to cemo staviti akcenat ove godine, naravno uz pomoc ostalih opština Branicevskog okruga, istice Stokic.

Turisticka organizacija Malog Crnica jedna je od mladih u Branicevskom okrugu, osnovana je pre tri godine i raspolaže skromnim budžetom, ali su evidentni njeni napori da skrene pažnju na sebe i dokaže svom osnivacu, lokalnoj samoupravi da ono što radi ima svoju svrhu i opravdanje.

- Cilj nam je da naši gradani shvate da nam je šansa, pored poljoprivredne proizvodnje i agro turizam, specificni seoski turizam koji podrazumeva i prijem gostiju u seoska domacinstva. Za obogacizvanje turisticke ponude potrebna su dodatna sredstva, nastojimo da ih obezbedimo i iz drugih izvora sem iz opštinskih, pa tako sa projektima konkurišemo kod ministarstva i raznih evropskih fondova, kaže Stokic koji o Sajmu turizma ima najlepše mišljenje jer je to "jedini nacin da se i male opštine, zajedno sa velikim predstave na jednoj ovako ozbiljnoj manifestaciji koja je ovoga puta okupila 30 posto više izlagaca nego prošle godine".

S.E.

TURISTICKA PONUDA OPŠTINE KUCEVO NA UPRAVO ZAVRŠENOM MEÐUNARODNOM SAJMU TURIZMA U BEOGRADU

BOGATSTVO PECINA I "HOMOLJSKIH MOTIVA"

Opština Kucevo je i ove godine posetiocima Sajma turizma ponudila bogatu lepezu turistickih destinacija po kojima je ovo podrucje specificno u Srbiji. Na zajednickom štandu turistickih organizacija Branicevskog okruga Kucevljani su promovisali svoje turisticke sadržaje svesni cinjenice da imaju i ponešto što drugi nemaju niti ce ikada imati. Goran Todorovic, direktor Turisticke organizacije u ovoj opštini kaže da je osnovna ideja turistickih poslenika ovoga kraja da Srbiji i svetu pokažu najvrednije što imaju:

- To su pre svega pecine Ceremošnja i Ravništarka koje su potpuno uredene, ukljucujuci i ugostiteljske objekte i prateci info centar. NJima uz rame je i manifestacija "Homoljski motivi" koja se vec 40 i više godine održava svake godine krajem maja i pocetkom juna i predstavlja jednu našu zbirnu turisticku ponudu. Pored pomenute dve imamo još dve pecine koje doduše još nisu u zvanicnom opticaju za posetioce ali ce to u dogledno vreme postati. To su Dubocka i Ševicka. Dubocka je spremna za neke manje grupe speleologa sa specijalnom opremom, a Ševicka pecina je tek na redu da se do kraja istraži i da se pocnu razgovori o njenom uredenju, istice Todorovic koji u okviru turisticke ponude Kuceva navodi i brojne druge kulturne i turisticke manifestacije i sadržaje. “Žanki u cast” i “Festef” takode imaju dugu tradiciju. Kucevo se može pohvaliti i retkim objektom, vilom Karadevica u Neresnici, ima i Kraku Li Jordan, Rimsku topionicu novca iz treceg veka koja je u Brodici i ciji dani tek dolaze sa Rimskim putem i Viminacijumom koji je u ekspanziji.

- Imamo cistu prirodu, naši ljudi proizvode zdravu hranu kao što su med, sir i jagnjetina. Ovde se pece i najbolja rakija po kojoj smo prepoznatljivi. Za razliku od nekih drugih opština koje raspolažu prirodnim potencijalima, a nemaju kapacitete za prihvat gostiju, mi se ponosimo hotelom “Rudnik” koji je privatizovan, veoma dobro sreden, stalno se doteruje i nudi sve bogatije sadržaje što nas izuzetno raduje. Hotel raspolaže sa 120 ležaja, ima zatvoreni bazen, teretanu, saunu i ostale sadržaje bitne za sportski turizam, kaže Todorovic.

S.E.

HUMORESKA

TENDERA BROC

Kako je krenulo sa tranzicijama, privatizacijama, tenderima i ostalim brendovima, daleko ce se, sva je prilika, dogurati. (To mogu da potvrde svi oni koji su ostali bez posla.)

Svako malo, pa se neko društveno preduzece, bilo ono uspešno ili ne, privatizuje, a onda kroz njega duva promaja.

Takvo jedno preduzece, koje je cak svoje proizvode izvozilo i u druge gradove, moralo je da izvrši privatizaciju. Direktor je jednog dana pozvao svog pomocnika zaduženog za investicije i saopštio mu važnu vest, koju je ovaj vec odavno znao.

- Dakle, Mucibabicu, ti ceš da obavestiš sve zaposlene da ce sutra u 12 casova u naše preduzece doci strucnjaci, takoreci, eksperti za ekonomiju, da procene vrednost našeg preduzeca. Radnici treba da budu u svecanim, tj. novim radnim odelima i sa alatkama u rukama da bi se videla snaga naše firme i da se ovde nešto radi, tj. privreduje. Je l' jasno?

- Jeste, direktore – rece pomocnik i ode u svoju kancelariju odakle je pozvao glavnog inženjera na razgovor. – Slušaj, Mucilovicu, sutra u 12 casova u naše preduzece dolaze neki strucnjaci iz eksporta da procene štetu zbog zastoja u proizvodnji. Radnici treba da budu u starim, umazanim radnim odelima i sa alatkama u rukama, da bi se videlo da su oni radili, ali da nisu oni krivi što je svetska ekonomska kriza u našoj zemlji. Je l' jasno?

- Jeste – rece glavni inženjer i ode u svoju kancelariju odakle je pozvao šefa proizvodnje. – Slušaj, Brzonogicu, sutra u 12 casova u ovu našu rupu dolaze neke ekstremne licnosti da vide kako ne radimo ništa i to u dve smene. Radnici treba da budu u farmerkama i kineskim patikama da bi se videlo kako žive i da odavno ne rade. Je l' jasno?

- Jeste – odgovori Brzonogic i ode u halu gde se obrati okupljenim radnicima.

- Slušajte 'vamo, sutra u 12 casova u ovaj naš cirkus od firme dolaze neki majmuni da nas vide. Dodite goli i bosi, sa motkama u rukama, da se vidi da smo mi ulagali u ovu firmu, a dokle smo sada dogurali!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Neko ima loš život, a neko loš holesterol!

- U Srbiji ce da žive samo ministri i njihove stranke!

- Nikad necu napustiti svoju zemlju! – pisalo je na jednom spomeniku.

- Kada je u Srbiji Koza nostra – strada narod!

- Svetsku ekonomsku krizu Srbija je docekala spremna!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 21.02.2009. do 27.02.2009. u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" Požarevac, rodeno je 30 beba, 16 decaka i 14 devojcica.

Sinove su dobili: Ivana i Goran Radovanovic iz Velikog Crnica, Elena i Vlastimir Trailovic iz Busura, ranka i Zoran Cicovic iz Petrovca, Yili Zhu i Hap LJin Huang iz Covdina, Dejana Floranovic i Ivica Krinulovic iz Kobilja, Ivana i Danijel Milenkovic iz Boževca, Gordana Milojevic i Mario Ilic iz Kocetina, Suzana Zdravkovic i Dalibor Lukic iz Kisiljeva, Marijana i Milan Mileusnic iz Požarevca, Nataša i Marko Tasic iz Velikog Sela, Vladica i Darko Dragulic iz Ranovca, Violeta Stojkovic i Saša Arsic iz Dragovca, Gordana i Danijel Stanojevic iz Mišljenovca, Snežana Stojanovic i Dejan Popovic iz Velikog Gradišta,Snežana i Saša Jankovic iz Požarevca, Snežana Stojanovic i Dejan Popovic iz Velikog Gradišta i Ivana Petkovic i Dejan Jovic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Danijela i Danijel Damnjanovic iz Šuvajica, Sladana i Nevenko Bjelcevic iz Kuceva, Danijela i Dalibor Kostic iz Požarevca, Žaklina i Dejan Petrujkic iz Požarevca, Andrijana i Saša Markovic iz Cirikovca, Biljana i Saša Radisavljevic iz Zabrda, Slavica i Ljubiša Viduljevic iz Ševice, Danijela Demic i Bojan Pacnovic iz Petrovca, Maja Radosavljevic i Ivan Stojic iz Kasidola, Biljana Ibric i Jovica Stevic iz Požarevca, Jasna Salijev i Vladan Milovanovic iz Požarevca, Iljfeta Kurteši i Bislim Morina iz Kostolca, Dušica i Branimir Marinkovic iz Velikog Gradišta i Ivana Petkovic i Dejan Jovic iz Požarevca.

PREDLOG PLANA UPISA UCENIKA U PRVI RAZRED SREDNJIH ŠKOLA NA PODRUCJU GRADA POŽAREVCA

MESTA IMA ZA 1.260 REDOVNIH

- Najviše ce upisati Tehnicka škola u Kostolcu-ukupno 300

- Planom predviden i upis 150 vanrednih daka

Prema predlogu Plana upisa ucenika u srednje škole na podrucju grada Požarevca koga je verifikovala Skupština na poslednjoj sednici i o kome ce se do 31. marta izjasniti Ministartsvo prosvete, školske 2009/2010. godine u prvi razred upisace se 1.260 redovnih ucenika i to 390 na smerovima trogodišnjeg obrazovanja i 870 na cetvorogodišnje obrazovne profile. Takode, planom je predviden i upis 150 vanrednih, ucenika starijih od 17 godina. Požarevacka gimnazija trebalo bi da upiše 180 daka, Ekonomsko-trgovinska 264, Medicinska 170 koliko i Poljoprivredna, Politehnicka 150, Tehnicka u Kostolcu najviše -300 i Muzicka 26 ucenika.

Svih sedam škola na vreme je Školskoj upravi, odnosno Ministarstvu prosvete dostavilo svoje predloge planiranih obrazovnih profila i broja ucenika za upis u prvi razred. Škole su ispoštovale stav Ministarstva da ove godine plan upisa bude restriktivan u smislu da se zadrži broj profila, odeljenja i ucenika uz mogucnost da se predvide i neke izmene ali ne na racun drugih. Rukovodeci se tom preporukom, nova zanimanja predložile su samo dve škole: Politehnicka i Muzicka. Prva je aktivirala obrazovni profil - elektroinstalater koji je odranije verifikovan ali na koji se u poslednje tri-cetiri godine ucenici nisu upisivali. Muzicka škola predložila je da od ove školske godine obrazuje dizajnere zvuka. O predlogu Planu izjasnice se nadležno Ministarstvo koje je u obavezi da do 1. maja raspiše zajednicki konkurs za sve škole koje osniva Republika.

S.E.