Header

SOCIJALISTI POSETILI GROB SLOBODANA MILOŠEVICA

ODATA POŠTA BIVŠEM PREDSEDNIKU

Nekoliko stotina ljudi, prošlog cetvrtka, posetilo je grob bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševica. Gradani predvodeni Brankom Ružicem, predsednikom IO SPS–a i Milutinom Mrkonjicem, ministrom za kapitalne investicije odali su pocast Miloševicu i položili vence na njegov grob. Ispred požarevackih socijalista prisustvovali su gotovo svi celnici ove partije, predvodeni Miomirom Ilicem predsednikom, Milicem Jovanovicem, predsednikom odbornicke grupe SPS–a u Skupštini grada, a prisutni su bili i mnogi ugledni predstavnici grada.

Posle obilaska groba Branko Ružic predsednik IO SPS-a je izjavio:

„Socijalisti Srbije, kao i svake godine, na jedan civilizovan nacin žele da odaju poštu ranijem predsedniku, istorijskoj licnosti koja je ostavila veliki i dubok doprinos i pecat, licnosti kojoj ce istorijska nauka dati svoju objektivnu ocenu. To vreme je nama ostavilo ocuvanje integriteta naše zemlje. Ovo što smo danas ucinili cinicemo i svake naredne godine. Velike obaveze naših visokih funkcionera, pre svega Ivice Dacica, sprecile su ih da danas budu sa nama, zbog sednice Skupštine Srbije koja je u toku“.

NA GROBU SLOBODANA MILOŠEVICA

I RADIKALI ODALI POŠTU

Povodom godišnjice smrti Slobodana Miloševica, bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije i Socijalisticke partije Srbije, prošlog cetvrtka njegov grob obišla je i položila cvece delegacija Srpske radikalne stranke. Delegaciju je predvodila clan Otax-binske uprave i posla-nik SRS u Narodnoj Skup-štini Vjerica Radeta. Nakon odavanja pošte Miloševicu ona je izjavila:

-Delegacija Srpske radikalne stranke, kao i svake godine na dan ubistva bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševica dolazi na njegov grob i svaki put porucujemo vlastima u Srbiji i svetskim silama da u Haškom tribunalu ubijaju Srbe, da oni tamo vrše zlocin, a, tobož su formirani da bi sudili onima koji su, navodno, vršili zlocine.

Cvece na grob Miloševice prošlog cetvrtka položio je i Saša Valjarevic, predsednik Okružnog odbora SRS za Branicevski okrug.

M.P.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Obaveštavaju se poreski obveznici da je rok za podnošenje poreske prijave na imovinu fizickih i pravnih lica, kao i za komunalnu taksu 31.03.2010. godine.

Obveznici poreza na imovinu koji su podneli poresku prijavu nisu u obavezi da podnose novu prijavu, osim u slucaju promene podataka sadržanih u prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze.

Lica koja ne prijave imovinu u predvidenom roku podležu prekršajnoj odgovornosti po zakonu o porezu na imovinu.

Poreska prijava se podnosi poštom ili licno na adresu:

LOKALNA PORESKA ADMINISTRACIJA

PORECKA 4, 12000 POŽAREVAC

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Obaveštavamo gradane da ce Odeljenje za vanredne situacije Branicevskog okruga – Požarevac, izvršiti proveru sistema za javno uzbunjivanje na teritoriji Branicevskog upravnog okruga dana 19.03.2010.godine sa pocetkom u 12:00 casova, emitovanjem signala prestanak opasnosti.

Veljko obradovic, PR menadžer gradske uprave Požarevac

SOCIJALISTI POŽAREVCA OBELEŽILI PRAZNIK ŽENA

“BEZ NJIH NEMA BUDUCNOSTI”

Povodom 8. marta, Medunarodnog praznika žena, u sedištu Socijalisticke partije Srbije u Požarevcu, tradicionalno, prireden je svecani prijem za clanice i simpatizere ove partije.

Na pocetku svecanosti govorila je Dubravka Popovic, predsednica Foruma žena. Cestitajuci praznik ona je podsetila na istorijat nastanka Osmog marta, na znacaj ovog datuma, kao i na pocetke njegovog obeležavanja na našim prostorima.

U nastavku svecanosti ucesnicima skupa obratio se Miomir Ilic, predsednik po-žarevackih socijalista:

-Drage naše drugarice, dame, cenjene supruge i žene, pripadnice lepšeg pola! Kako buducnost ne postoji bez prošlosti, tako ona ne postoji ni bez vas žena. Vi ste majke, stožer svake porodice i to je nešto što se nikako ne sme zaboraviti... Iz referata predsednice Foruma žena culi smo šta je sve u prošlosti bila žena. Zbog svog ropskog odnosa one su i osnovale udruženje koje im je pomoglo u borbi za ravnopravnu zastupljenost u društvu. Socijalisticka partija, kao partija leve orijentacije i socijalne pravde ima obavezu da se seca te prošlosti i Roze Luksemburg koja je zapocela tu borbu žena. Žena je danas poštovana i cenjena, ne samo u porodici, vec u svim sferama života... Brojni su primeri iz prošlosti i sadašnjosti, a verovatno ce ih biti i u buducnosti, da žena imaju veliku ulogu u našem društvu. Ona ostvaruje rezultate u kulturi, umetnosti, sportu i nauci, ona više nije slabiji pol, vec osoba koja se upušta u mnogo vece i rizicnije poslove na kojima bi im i muškarci pozavideli, napomenuo je, pored ostalog Ilic, podsecajuci da je SPS oduvek cenila znacaj žena od kojih je veliki broj u clanstvu ove partije. Posebno imponuje sve veci broj mladih žena koje pristupaju SPS-u.

U umetnickom delu programa nastupio je požarevacki Hor “Barili”, predvoden dirigentom Katalin Tasic, a stihove svojih pesama, recitovao je glumac Dragiša Živadinovic.

U znak pažnje, Miomir Ilic, predsednik i Zvonimir Blagojevic, potpredsednik SPS-a, cestitajuci praznik, darivali su ženama crvene ruže.

M.P.

8. MARTA SOCIJALDEMOKRATE STIGLE U POŽAREVAC

OSNIVA SE GRADSKI ODBOR

Socijaldemokratska partija Srbije predstavila se Požarevljanima 8. marta, darujuci damama crvenu ružu, kao medunarodno prihvacen simbol socijaldemokratije.

Tom prilikom, koordinator za Branicevski okrug i clan Glavnog odbora stranke, Zoran Radojkovic, inace, u narodu poznat kao Pile- telešop, najavio je formiranje Gradskog odbora Socijaldemokratske partije Srbije u Požarevcu, Kostolcu i celom Branicevskom okrugu:

-Na krilima pobede na izborima u Negotinu ja dolazim u svoj rodni grad i predstavljam Socijaldemokratsku partiju Srbije. Mi smo do sada oformili Inicijativni odbor u gradu Požarevcu, u kojem imamo oko 100 potpisanih pristupnica. Posle toga i posle ovih dobrih vesti iz Negotina mnogo ce nam biti lakši put u našem Branicevskom okrugu. To je veliki posao, ali sada je pravo vreme da mu pristupimo, jer svoju buducnost i buducnost naše dece ne smemo više prepuštati drugima.., rekao je izmedu ostalog Zoran Radojkovic i istakao:

-Mi, socijaldemokrate Srbije, želimo da ispravimo nepravdu... Zalažemo se za takvu redistributivnu ulogu države, koja ce obezbediti jednakost šansi. Cak i siromašna država poput naše mora da nade mehanizme kojima ce regulisati da i oni lošestojeci dobiju svoju šansu i pomognu i sebi i društvu. Mi to možemo, vodeni principima jednakosti, slobode, solidarnosti i socojalne pravde, na celu sa našim predsednikom Rasimom LJajicem.

A. M.

GODIŠNJICA 9. UDARNE BRIGADE

SECANJE NA HEROJE

U cetvrtak, 11. marta, u Požarevcu je svecano obeležena 66-ta godišnjica 9. Srpske udarne brigade i 23. Srpske divizije.

Fromirana u selu Recica kod Bojnika, 11. marta 1944. godine od 375 prekaljenih boraca partizanskih odreda Zajecarskog, Timockog, Boljevackog, Zaglavskog, Negotinskog i Majdanpeckog, Srpska udarna brigada je do kraja rata narasla na 4.180 boraca, starosti od 18 do 25 godina. Od tog broja, 731 borac bio je sa podrucja Branicevskog okruga. U borbama su pala 134 mladica sa ovog podrucja. Brigada je, nakon žestokih borbi na planini Bukovik u junu 1944. godine, ucestvovala u oslobadanju Zajecara, Knjaževca, Negotina, Boljevca i cele severoistocne Srbije, zajedno sa jedinicama Sovjetske armije. Istorija beleži i jednomesecne borbe za oslobodenje Cacka i Ovcarsko-Kablarske klisure, cetvorome-secne borbe u Bosni protiv ozloglašene “Princ Eugen” divizije, borbe u Beogradskoj operaciji, u oslobadanju Zagreba, u zoni Brežica, do austrijske granice.

Proslava je otpocela u salonima Gradskog zdanja u kojima je gradonacelnik Miodrag Milosavljevic organizovao prijem za clanove Ruske Federacije, predstavnike Vojske Srbije i SUBNOR-a. U ruskoj delegaciji su bili: Aleksandar Vasiljevic Konuzin, ambasador RF u Srbiji, Sergej Krasnov, pomocnik vojnog izaslanika i Aleksandar Ivanov, šef konzularnog odeljenja.

Pozdravljajuci goste gradonacelnik Milosavljevic je rekao:

—Deveta srpska udarna brigada danas slavi 66 godina postojanja. U Drugom svetskom ratu je bila prva naša jedinica koja se na Dunavu 30. septembra 1944. godine susrela sa jedinicama Treceg ukrajinskog fronta pod komandom legendarnog maršala Fjodora Tolbuhina i nastavila zajednicke operacije uz ogromnu pomoc Sovjetske Crvene armije za oslobodenje Severoistocne Srbije, Beograda i Vojvodine. To su bile odlucujuce borbe dve bratske armije za konacno uništenje Nemackog fašistickog Rajha u kojima je palo mnogo hrabrih vojnika i komandanata. Ti herojski dani borbe se ne mogu zaboraviti i zato ih mi danas, zajedno sa našim prijateljima iz Ruske Federacije, sa visokim pijetetom i patriotizmom obeležavamo.

Jedan od preživelih ucesnika slavnih bitaka Devete srpske udarne brigade je i Žarko Tepšic, predsednik Okružnog odbora SUBNOR-a Branicevskog okruga koji ni posle 66 godina ne zaboravlja te slavne istorijske dogadaje:

—Sa izuzetnim zadovoljstvom u ime preživelih boraca Devete srpske narodno-oslobodilacke udarne brigade 23. srpske divizije, pozdravljam ovaj patriotski skup organizovan povodom obeležavanja 66 godina od formiranja slavne jedinice koja je imala tu cast da se kao prva jedinica NOVJ sretne sa jedinicama Treceg ukrajinskog fronta herojske Sovjetske armije i da vodi zajednicke operacije i slavne bitke koje su mi i licno poznate jer sam u njima ucestvovao. Zahvaljujem se svima koji su danas došli da sa nama obeleže ove slavne istorijske trenutke... Prilika je da se ovog hladnog martovskog dana prisetimo Sovjetske armije i gradana Moskve koji su u zimskim danima 1941. godine, herojski branili Moskvu i zaustavili nemacki Rajh na 41. kilometru ispred Moskve...To je bio presudni trenutak za borbu Sovjetske armije u oslobodenju Sovjetskog saveza. Isto tako, secam se prve proslave brigade 11. marta 1945. godine. Bila je po strahovitoj zimi, po snegu od skoro metar i nakon borbi koje su se vodile citavu noc, evocirao je uspomene Žarko Tepšic.

Prošlonedeljna svecanost ostace upamcena i po tome što su Požarevljani po prvi put bili u prilici da u svojoj sredini ugoste NJ.E. Aleksandra Vasiljevica Konuzina, amasadora Ruske Federacije:

—Drago što sam danas u vašem gradu povodom znacajnog datuma, u vezi obeležavanja godišnjice od formiranja Devete udarne srpske brigade. Za dva meseca cemo obeležiti i 65. godišnjicu velike pobede, obeležicemo je zajednicki. Veoma mi je drago da i veterani Požarevca i gradani ovog grada obeležavaju datume koji su vezani za njihovu herojsku prošlost. Velike žrtve su podnele naše dve zemlje. Još su žive starice koje su, kao mlade žene, postale udovice. Živi su ljudi koji nikada nisu videli svoje oceve. Jugoslavija je tokom rata izgubila 1,700.000 ljudi, što je skoro 11% stanovništva zemlje. Sovjetski savez izgubio je 26 miliona ljudi. Od tog broja, hiljadu ruskih vojnika leži u vašoj zemlji. Požarevac je osloboden u toku Beogradske operacije. U bitkama za vaš grad, poginuo je 441 Crvenoarmejac. Oni leže ovde, na brdu Cacalica, u bratskoj grobnici. Leže ovde, pored svojih drugova po oružju, pored Srba, - istakao je Konuzin.

Na Svecanoj sednici SUBNOR-a, NJegova ekselencija Aleksandar Vasiljevic Konuzin, ambasador Ruske Federacije, urucio je jubilarne medalje “65 godina pobede u velikom otaxbinskom ratu 1941-1945. godine” dvojici veterana Požarevackog kraja - Žarku Tepšicu, rezervnom potpukovniku iz Požarevca i Živojinu Ðurdevicu iz Žagubice.

Odlukom Republickog odbora SUBNOR-a je, na predlog Okružnog odbora SUBNOR-a Branicevskog okruga, Medaljom borca, najvišim priznanjem SUBNOR-a Srbije borcima NOR-a, odlikovao je Stepana Milenkovica, borca Drugog bataljona 9. Srpske udarne brigade, 23. Srpske divizije NOVJ, predsednika OO SUBNOR-a Žagubica i clana Okružnog odbora SUBNOR-a.

Okružni odbor SUBNOR-a dodelio je zlatne Spomen medalje 9. Srpske udarne brigade: Aleksandoru Ivanovu, konzulu Ambasade Ruske federacije u Beogradu, prof dr Ratku Markovicu, profesoru BU, potpukovniku Goranu Todorovicu, pomocniku komandanta Nastavnog centra KOV u Požarevcu, Miodragu Trickovicu, borcu 9. Srpske udarne brigade iz Niša, Slobodanu Jovicu iz Požarevca, potomku borca NOR-a i borcu oružanih sukoba 1992-1993. godine, Draganu Paunovicu iz Velikog Gradišta, borcu protiv NATO agresije na Kosovu i Metohiji 1999. godine, Zoranu Nikodijevicu iz Petrovca i Toplici Bocku iz Kostolca, borcima oružanih sukoba 1992-1993. godine i Živoradu Nasticu iz Žabara, clanu borackih organizacija.

U okviru svecanosti, položeni su venci na Spomen kosturnicu borcima Crvene armije i na Spomenik palim borcima Narodno-oslobodilacke vojske Jugoslavije na Cacalici.

M. P. , D. M.

FK “MLADI RADNIK” I “VEOLIA TRANSPORT LITAS”

POTPISALI UGOVOR O STRATEŠKOM PARTNERSTVU

U svecanim salonima gradskog zdanja prošle subote potpisan je ugovor o strateškom partnerstvu izmedu Fudbalskog kluba “Mladi radnik” i kompanije “Veolia Transport Litas”, koja ce ove godine obeležiti 65 godina postojanja i trenutno je jedna od vodecih svetskih firmi u oblasti javnog prevoza putnika. Preduzece je posveceno bezbednim i održivim razvojima koju su usmereni potrebama prema svojim klijentima, odnosno prema sredini na kojoj pruža svoje usluge. U ovom trenutku to je grad Požarevac i citav region, odnosno 10 opština u ovom delu istocne Srbije. Veolia Transport danas zapošljava 82.000 ljudi, raspolaže sa 38.000 autobusa u preko 30 zemalja širom sveta, godišnje preveze oko 3 milijarde putnika i ostvari bruto obrt od gotovo 6 milijardi evra. “Sa druge strane jedan od naših strateških ciljeva je da na prostorima na kojima pružamo usluge svojim klijentima to ucinimo kombinujuci inovativne i savremene tehnologije, da naši putnici što je moguce pre, jednostavnije, brže, udobnije i što je moguce za prihvatljiviju cenu stignu do svoga odredišta. Još jedan strateški cilj jeste stvaranje jednog cvrstog partnerskog odnosa sa lokalnom samoupravom sa jedne strane, a sa druge strane isto tako i sa svim klijentima koji koriste naše usluge”, istakao je Zoran Jankovic, generalni direktor “Veolia Transport Litas”.

Prema recima mr Zvonimira Blagojevica, predsednika Upravnog odbora FK “Mladi radnik” potpisivanjem ugovora o sponzorstu potvrdena je dugogodišnja saradnja koja je prerasla u jedan sjajan vid uzajamnog interesa, jer se radi o dva prepoznatljiva znaka grada Požarevca, Veolii i Mladom radniku, koji je u najpopularnijem sportu stekao ime još mnogo ranije, ali je poslednjih godina uspeo da dokaže i svoj poseban kvalitet ucešcem u najelitnijem rangu takmicenja. “Veolia je postala naš generalni sponzor i pored osnovne usluge koju nam pruža trudi se da vrhunski promoviše sebe, grad Požarevac i FK “Mladi radnik” i mi smo im kao i svim ostalim sponzorima zahvalni na tome. Nadam se još uspešnijoj saradnji u narednom periodu, a mi imamo obavezu da to uzvratimo i potrudimo se da oni zadovolje svoj interes na adekvatan nacin.

Inace, “Veolia Transport Litas” donela je odluku da sve sportske selekcije na teritoriji grada Požarevca opslužuje prevozom, dajuci pri tom komercijalni popust od 40 odsto i pojedinacna novcana sredstva za sponzorstva odredenih klubova prema trenutnim mogucnostima kompanije. “Litas je i tradicionalni sponzor LJubicevskih konjickih igara, kulturnih manifestacija “Dani Milivoja Živanovica”, “Milivojev štap i šešir” i ostalih manifestacija koje se u gradu Požarevcu održavaju. Pre mesec dana potpisali smo veoma bitan ugovor za prevoz ucenika osnovnih škola na teritoriji opštine Požarevac. Po prvi put grad je raspisao javni poziv za prikupljanje ponuda i naša ponuda je prihvacena, tako da mi i dalje prevozimo ucenike na jedan bezbedan i kvalitetan nacin sa 55 novih autobusa koje smo dobili za protekle tri godine od naših vlasnika u vidu investicije. U naredne dve godine ocekuje nas investicija od tri miliona evra, tako da ocekujemo još 22 – 25 novih autobusa, što ce u znacajnoj meri poboljšati kvalitet i bezbednost naših usluga, ne samo kada su u pitanju ucenici i radnici, nego kada je u pitanju i prevoz svih gradana”, rekao je Slavoljub Ðordevic, izvršni direktor saobracaja “Veolia Transport Litas”.

Gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic smatra da je potpisani ugovor strateški dokument koji ce zasigurno FK “Mladi radnik” doneti jedan boljitak u finansiranju i mogucnost da nesmetano sprovodi sve aktivnosti kako bi se zadržao u Super ligi i narednih godina približio vrhu tabele. “Veolia Transport” predstavlja privrednu organizaciju koja je gigant u evropskim i svetskim razmerama. Pored transporta bave se i drugim poslovima, kao što su reciklaža, sakupljanje komunalnog otpada, prerada otpadnih voda, alternativni izvori pijacih voda, tako da cemo saradnju unaprediti i u segmentima koje Veolia radi u okviru komunalne delatnosti. Primer toga je potpisivanje ugovora sa francuskom Vladom pre par meseci o studiji izvodljivosti za alternativne izvore pijace vode u Požarevcu i precišcavanje otpadnih voda. Osnivac Seureke koja je izvodac tog projekta jeste Veolia, tako da je to dokaz da pored saradnje koju imamo kada je u pitanju transport, kada je u pitanju sponzorstvo FK “Mladi radnik”, mi imamo i saradnju sa Veoliom kada je u pitanju i ova studija izvodljivosti koju je donirala francuska Vlada u iznosu od 500.000 evra.

Potpisivanje ovog ugovora o sponzorstvu za mene predstavlja istorijski trenutak, zato što Mladi radnik do sada nikada nije imao generalnog sponzora koji je stao iza kluba i dao podršku klubu. Mislim da ce ova saradnja unaprediti dalje odnose lokalne samouprave i Veolie, koja je obavila najuspešniju privatizaciju na teritoriji grada Požarevca, a dokaz uspešnog privredivanja je i to da danas mogu jednim delom da finansiraju FK “Mladi radnik” i pomažu druge klubove” zakljucio je Milosavljevic.

D.Dinic

GODIŠNJICA UBISTVA ZORANA ÐINÐICA

OSTVARICEMO VIZIJU!

Požarevac je prošlog petka, paljenjem sveca ispred prostorija Demokratske stranke i upisivanjem u knjigu žalosti, sedmu godinu zaredom, odao poštu ubijenom predsedniku Demokratske stranke i prvom demokratskom premijeru Srbije dr Zoranu Ðindicu.

Obracajuci se javnosti, predsednik Okružnog i Izvršnog odbora Demokratske stranke Goran S. Petrovic, je porucio:

- Muckim ubistvom premijera Srbije, dr Zorana Ðindica, 12. marta 2003. godine, Srbija je ostala bez svog vizionara i bez svog lidera. Ostali smo bez coveka cije ce ime ostati upamceno u istoriji Srbije kao politicara koji se žrtvovao za svoju zemlju, za svoj narod, zarad bolje buducnosti Srbije i svih njenih gradana. Zoran Ðindic je imao jasnu viziju buducnosti Srbije. Moderne Srbije, jake Srbije u Evropskoj uniji, ravnopravne sa drugim državama. Svi oni koji su bili žestoki kriticari takve politike, svi oni koji su bili njegovi protivnici, svi koji nisu razumeli politiku Zorana Ðindica, ali, i oni koji su danas promenili svoju politiku, sada, sedam godina nakon muckog ubistva premijera, osecaju i vide snagu te politike. Svi koji su želeli da, ubistvom premijera, Srbiju vrate u prošlost, strašno su pogrešili. Jer, danas, Srbija je Evropskoj uniji bliža nego ikada. Danas, sedam godina nakon ubistva premijera, Srbija ima potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija ostvaruje sporazum o viznoj liberalizaciji, Srbija nastavlja da, hrabro i odlucno, brani svoj suverenitet i integritet. Srbija je danas lider na Balkanu u borbi protiv korupcije i kriminala i poziva druge države da joj se u tome pridruže. Srbija, takode, na moderan nacin oblikuje svoje institucije, dakle - Srbija cvrsto sledi Evropski put. Da bi se susreli sa politikom dr Zorana Ðindica u buducnosti, kako je on to voleo da kaže,moramo, pre svega, promeniti sebe. Ali, moramo uneti mnogo više energije u promene, kako bi dali i gradanima podstrek da nam u tome pomognu, da zajedno sa njima ostvarimo viziju moderne Srbije. Siguran sam da cemo u tome uspeti, pre svega zato što je to jedan veliki cilj: Srbija u Evropskoj uniji, Srbija koja omogucuje bolji život svojim gradanima, Srbija buducnosti!

D. Milenkovic

ZA DODATNE OBAVEZE TREBA NOVCA U BUDŽETU

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) pozdravlja opredeljenje Vlade Republike Srbije, da se kroz Predlog zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju proširi opseg usluge predškolskog vaspitanja i uvede mogucnost da boravkom u jaslicama budu obuhvacena i deca pocev od šest meseci starosti. Medutim, obzirom da Vlada RS nije predvidela niti planirala sredstva u budžetu Republike za sprovodenje Zakona, SKGO upozorava javnost i Vladu da ove odredbe Predloga zakona nece biti moguce sprovesti u praksi usled hronicnog nedostatka finansijskih sredstava u lokalnim budžetima i drasticnog smanjivanja republickih finansijskih transfera gradovima i opštinama.

Kao što je poznato Vlada je tokom 2009. godine donela odluku da zarad štednje smanji transfere lokalnim samoupravama za 15 milijardi RSD ili za 37% od planiranih i Zakonom o finansiranju lokalne samouprave predvidenih sredstava. Obzirom da je takva odluka ostala na snazi i za 2010. godinu i da umanjeni iznos nije uvecan cak ni za nivo inflacije, gradovi i opštine sada su uskraceni i za više od 40% transfera koji im po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave pripada. Poseban problem predstavlja cinjenica da transferi imaju veliko ucešce u lokalnim budžetima, narocito kod malih i nerazvijenih opština, tako da je njihovo smanjenje dovelo i do problema samog obavljanja osnovnih izvornih i poverenih funkcija ukljucujuci i servisiranje predškolskog obrazovanja. Poseban je paradoks da upravo iznos transfera pojedinacnim jedinicama lokalne samouprave delimicno i zavisi od broja dece koja su korisnici decije zaštite, kao i od broja objekata koji postoje za tu namenu. Znaci, imamo situaciju u kojoj Ministarstvo finansija umanjuje transfere gradovima i opštinama koji su predvideni za finansiranje izvornih i poverenih poslova, a druga resorna ministarstva prenose nove nadležnosti koje zahtevaju dodatna sredstva. Trenutni obim sredstava, posle prošlogodišnjeg umanjenja, nije dovoljan ni za finansiranje postojecih, a pogotovo ne za obavljanje novih nadležnosti, koje ne prate dodatna sredstva.

Usvajanjem predloženog Zakona proširice se broj korisnika usluga što jeste korak u dobrom pravcu, ali ce biti i potrebno znacajno unaprediti uslove za obezbedivanje ove usluge, kroz adaptaciju i prenamenu postojecih prostora i nabavku nove opreme koja je neophodna za njeno sprovodenje. Predstavnici Vlade RS u javnosti jasno ukazuju da ce za te aktivnosti biti potrebno obezbediti sredstava iz lokalnih budžeta, iz kojih se vec danas znacajno dotira boravak dece u predškolskim ustanovama ciji je osnivac grad ili opština.

Upravo zato, SKGO još jednom traži od Vlade Republike Srbije da poštujuci Zakon o finansiranju lokalne samouprave, vrati iznos transfernih sredstava gradovima i opštinama na nivo predviden ovim zakonom, kako bi oni mogli da adekvatno servisiraju usluge svojim gradanima i kako se ne bi dalje proširivao vec postojeci jaz izmedu razvijenih i nerazvijenih jedinica lokalne samouprave. SKGO istice da ce proširivanje obaveza za jedinice lokalne samouprave bez povratka zakonski utvrdenih transfernih sredstava i bez daljeg jacanja finansijskih kapaciteta jedinica lokalne samouprave, za efekat imati nedostatak uslova za sprovodenje postojecih nadležnosti i za dalju neophodnu decentralizaciju i proširivanje usluga koje treba da unaprede život gradana Srbije.

INTERVJU: MIODRAG FILIPOVIC, PREDSEDNIK OPŠTINE ŽABARI

STVARANJE BOLJIH USLOVA ZA ŽIVOT GRAÐANA - IMPERATIV NAŠEG RADA

Opština Žabari, koja spada u nerazvijenije, tokom 2009.godine ostvarila je pomake u mnogim oblastima života gradana. Tim povodom predsednik opštine Miodrag Filipovic, u intervjuu za “Rec naroda” govori:

-Prethodna, 2009.godina, iako je bila veoma teška za privredivanje, ipak je bila uspešna u razvojnom smislu i dala je rezultate koji nas vode u 2010.godinu, tako da sada imamo imperativ prema gradanima da ova godina bude mnogo bolja nego prošla. Projekti koji su odobreni od NIP-a, od Ministarstva za rad i socijalnu politiku i najave drugih ministarstava, kada su u pitanju kandidovani projekti mogu znaciti upravo da ce ova godina biti uspešnija. Smatram da cemo imati preporod i da cemo imati jedno veliko gradilište u opštini Žabari, te da ce gradani biti zadovoljni.

Socijalna problematika i ulaganje u puteve

Koji su to projekti koji su ostvareni tokom prošle godine i šta je planirano za 2010.godinu?

- Prvi projekat, koji je otpoceo je uvodene gerontodomacica i pomoci u kuci svima onima kojima je pomoc potrebna, pre svega starima, bolesnima, nezbrinutim licima, ili onima koji nemaju nikoga. Mi smo tu, kao lokalna samouprava, da im pomognemo i olakšamo život. Kada su u pitanju gorontodomacice imacemo pokrivenost cele opštine i smatram da je to velika briga prema ljudima, a nažalost mi imamo takvu strukturu da je pretežno starije stanovništvo. Ukljucen je i socijalni momonat i ja sam izuzetno zadovoljna takvim pristupom Centra za socijalni rad i svih nas.

Kada je u pitanju NIP imamo odobrene projekte u vrednosti od 44 miliona dinara u datom momentu, oni pokrivaju 10 naselja od 15, koliko broji opština Žabari. To su projekti koji se odnose na putnu mrežu, domove kulture i sportske objekte. Najvece ulaganje je u putnu mrežu, u pitanju su opštinski i meduseoski putevi. U Vlaškom Dolu ce se završiti radovi na Domu kulture, zapoceti prošle godine, uraden je krov, a ove godine ce radovi biti privedeni kraju, a Dom svojoj nameni. Dom je bio zatvoren, ja se nadam da ce ove godine raditi, tamo je vec formirano kulturno-umetnicko društvo i najavljuje se bogat i sadržajan kulturni život. Ovo su investicije u vrednosti od 4 miliona. Vlaški Do je drugo po velicini naselje u opštini Žabari. U Ticevcu ce se raditi na nastavku puta koji je prošle godine zapocet, to je seoski put koji je uraden do škole, sada se nastavlja, kako bi svi gradani imali put. Dalje nastavak puta u Aleksandrovcu, u pitanju je kružni put. U Oreovici se asfaltira put do igrališta, groblja, vodovoda, uopšte kroz centar naselja. Put Sibnica-Cetereže ce se takode raditi; Sibnica je bila jedino selo koje nije imalo asfaltiran put kroz centar naselja, sada je to uradeno, a takode od Cetereža prema Sibnici se nastavlja put. To je nastavak radova iz prošle godine. Radice se i na nastavku radova na putu Kocetin-Orljevo, taj put ce biti asfaltiran u jednom delu, kao i put u Viteževu.

Odobren je i projekat nastavka radova na kanalizaciji u Žabarima u vrednosti od 6 miliona za ovu godinu, prošle je bilo 8, to je za nas kapitalna investicija. Radice se i sportski teren u Brzohodu koji ce služiti svima onima koji se bave sportom.

Projektom koji smo kandidovali za ovu godinu treba da dobijemo put Svinjarevo-Mirijevo, kao i put do groblja u Simicevu i Porodinu. Takode treba da se nastavi put R 275 Aleksandrovac-Mirijevo, to je velika investicija, a obevezu je preuzelo Ministarstvo za infrastrukturu.

Kao optšina potpuno smo spremni u pogledu projektne dokumentacije i projekti koji su do sada kandidovani imaju kompletnu projektnu dokumentaciju. Kod NIP-a smo kandidovali 25 projekata, plus projekti kod Ministarstva za infrastrukturu i Ministarstva prosvete, tako da mogu sa zadovoljstvom da kažem da cemo u 2010.godini uraditi mnogo više. Radimo na izradi projekta vodosnabdevanja cele opštine, radi se generalni i idejni projekat, te ocekujemo da cemo u ovog godini imati povezanost sa fabrikom vode koja se nalazi u Velikoj Plani. Izvorište u Trnovcu može da zadovolji potrebe Velike Plane, Smederevske Palanke i opštine Žabari. Ocekujemo da dobijemo zdravu pijacu vodu i da taj problem rešimo na teritoriji cele opštine. Postoje i tehnicke mogucnosti da i brdska naselja dobiju vodu. Izuzetno je bitno stvaranje uslova za ostanak ljudi na ovim prostorima i ne samo to, vec da eventualno dolaze i drugi.

Privreda i poljoprivreda

Kakva je situacija u vašoj opštini kada govorimo o privredi i poljoprivredi?

- Kada je u pitanju privredna struktura mi smo ranije imali dosta dislociranih pogona velikih preduzeca, “Goše” , “Drapšina”, “Navipa”, Vinarskih podruma i drugih, ali sada ta preduzeca imaju velikih problema, ili ne rade. Posle privatizacije “Goša” i dalje radi i zapošljava veliki broj radnika, takode “Morava” uspešno radi, bavi se proizvodnjom znacajnih proizvoda za ovu sredinu. Radi se i na tome da se prodata preduzeca stave u funkciju, primer je Rasadnik, tu, nažalost, imamo velikih problema, a radi se o velikom kompleksu vocnjaka, vinograda, tu je bila velika hladnjaca, sada hladnjaca ne radi, vinogradi su porušeni, silos je jedini u funckiji, ali je vlasnik privatno lice i imamo problema oko zapošljavanja radnika, tako da još uvek privredni momenat nije u usponu i nismo zadovoljni. Nekada je citav ovaj kraj bio vinogradarski, sada je neophodno stvoriti uslove za obnavljanje ove delatnosti, kako bi i Vinarski podrum proradio, jer su nekada gradani svoje proizvode prodavali tom podrumu.

Kao opština trudimo se da stvorimo pretpostavke i uslove da industrijska zona pruži mogucnosti za ulaganje, a neophodna je infrastruktura, kao i dokumentacija. Onima koji su zainteresovani za ulaganja stvoricemo uslove za otvaranje pogona i novih vrednosti na ovom podrucju.

Mi smo poljoprivredni kraj, imamo uredenost dobrog dela zemljišta kada je u pitanju komasacija, kao i melioracija. Imamo odvodne kanale, tako nismo imali velikih šteta posle svih ovih nepogoda, dobro je to što oni preventivno deluju. Bitno je da mi na podrucju opštine imamo jednu zadrugu koja radi, ali to je nedovoljno, jer bi trebalo da omogucimo gradanima da se uspešno bave poljoprivredom. Dosta proizvodaca se bavi povrtarstvom, što je prilicno unosna i visokoprofitabilna delatnost. Medutim, imamo veliki broj radno sposobnog stanovništva u inostranstvu.

Budžetom smo predvideli 3 miliona dinara za pomoc poljoprivredi, a nadamo se i pomoci Ministarstva za poljoprivredu, kako bi postojao podsticaj za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom.

Zdravstvo, kultura, sport

Dosta se ulagalo u zdravstvo, kulturu i sport, kakvi su dalji planovi?

- Kada je u pitanju rad Doma zdravlja, mi smo, kao opština, preuzeli sve obaveze i za vrlo kratko vreme, par godina osposobili smo sve ambulante po naseljima, svuda su prisutni lekari, približili smo usluge gradanima. Zgrada Doma zdravlja bila je dosta zapuštena, grejanje nije radilo, aparati takode, sada je opremljen, i uz pomoc donacija, on je sada opremljen i ureden na prilicno visokom nivou; sada smo ponovo izdvojili iz budžeta 2 miliona da sredimo vodovodne i toplifikacione instalacije, tako da smo otklonili sve kvarove i sve dobro funkcioniše. Nabavili smo i jedno novo sanitetsko vozilo, ostala smo popravili, tako da sada Dom zdravlja izuzetno dobro funkcioniše.

Kulturne manifestacije smo uzdigli na viši nivo, posebno se na ovom planu radilo prošle godine. Iz budžeta izdvajamo sredstva za kulturno stvaralaštvo i smatram da ce ove godine svaka manifestacija biti bolje organizovana. Suština je da te manifestacije okupljaju veliki broj gradana koji se bave svojom tradicijom koju treba cuvati i negovati. Tu je “Ceterško prelo”, znacajna manifestacija, a tendencija je da osnujemo još neku manifestaciju u naseljima opštine.

U opštini Žabari funkcionišu dve maticne osnovne škole, srednjih škola nema, tako da se mi trudimo da naše škole imaju sve uslove za visok nivo obrazovnog procesa. Zgrade smo popravili, posebno je pohvalno ono što je uradeno na školi u Žabarima. Trudicemo se da tokom ove godine sve škole dobiju parno grejanje, vec smo to uradili u Ceterežu, pre toga u Simicevu, sada radimo u Kocetinu, ostaju nam Viteževo, Sibnica i Brzohode; nadamo se da cemo u svim selima da imamo parno grejanje. Maticna škola u Aleksandrovcu pokriva sedam naselja, a i tamo cemo uvesti parno grejanje u velikom broju odeljenja po selima.

Sport na podrucju opštine Žabari je visokom nivou. Ove godine budžetom smo predvideli 20 odsto više sredstava nego prošle. U svim selima imamo sportske terene. Brzohode ce dobiti nov teren, planira se u Viteževu, projekat je odobren i za teren u Ceterežu. Džiu džica klub postoji u Vlaškom Dolu, karate klub i teniski klub u Žabarima. Smatram da stvaramo dobre uslove za one koji imaju afinitete da se bave sportom i pozivamo sve mlade da se ukljuce u sportske aktivnosti.

Koalicija uz medusobno razumevanje

Kako komentarišete rad široke vladajuce politicke koalicije?

- Smatram da kao koalicija dobro funkcionišemo, da je dosta radeno, a vide se i rezultati. Ako smo u teškoj godini, kakva je bila 2009. napravili tako dobre rezultate to je pre svega zahvaljujuci medusobnom razumevanju koalicije koja vrši vlast. Nadam se da ce i u ovoj godini koalicija biti na visini zadatka, a rezultati dolaze i to se može videti. Stalni imperativ za sve koalicione partnere je uvažavanje, stvaranje uslova za ubrzani razvoj našeg podrucja. Ako to radimo na pravi nacin onda smo dobra koalicija i nadam se da ce i gradani to da prepoznaju, jer cemo sutradan svi imati koristi od toga, a suština jeste da budemo u funkciji gradana i da stvaramo uslove za njihov bolji život.

I.D.

OPŠTINA ŽABARI

ODRŽANA SEDNICA VECA

U petak 12.marta održana je sednica Veca opštine Žabari kojoj je predsedavao Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari i na kojoj je razmatrano 25 tacaka sa pitanjima koja su bitna za funkcionisanje ove lokalne zajednice. Ono što je najbitnije, a što je iz nadležnosti Veca – donet je zakljucak o prihvatanju Akcionog plana strategije održivog razvoja opštine Žabari za period 2010-2014.godina, kao i saglasnost na Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i Sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi opštine Žabari. Doneto je jedno rešenje koje je vrlo bitno za mlade iz ove opštine, a to je stipendiranje 27 studenata. Na ovoj sednici razmatrani su i izveštaji za 2009.godinu i Program rada za 2010.godinu javnih ustanova, Direkcije za izgradnju opštine Žabari, Turisticke organizacije Žabari, Centra za kulturu “Vojislav Ilic Mladi”, Centra za socijalni rad, Narodne bibilioteke “Prof dr Aleksandar Ivic” i Decijeg vrtiša “Moravski cvet”.

Svi programi su prihvaceni i upuceni na razmatranje i davanje saglasnosti Skupštine koja ce se održati u petak 26.marta 2010.godine, sa 24 tacke dnevnog reda, koju je zakazao predsednik Skupštine Momir Blagojevic.

Sima Jeftic

OPŠTINA ŽABARI

CETEREŠKO PRELO 17. I 18.JULA

Sednicom Organizacionog odbora “Cetereškog prela” zapocele su aktivnosti, kako bi se ovo 9. Cetereško prelo spremno docekalo, jer ova manifestacija za celnike opštine i sve gradane puno znaci.

Za predsednika Organizacionog odbora izabrana je Gorica Stefanovic, direktor Centra za kulturu, a za zamenika protojerej Andreja Lazic i za koordinatore Silvana Ilic i Radiša Trailovic. Takode, na ovoj sednici imenovani su pododbori zaduženi za sve oblasti i za sve aktivnosti sprovodenja ove manifestacije. I ove godine duhovno-kulturna i privredna manifestacija “Ceterško prelo” 2010.godine održace se u prelepom ambijentu Cetereške šume, gde se nalaze istorijske svetinje, crkva-brvnara iz 1805.godine, posvecena Svetoj Trojici i nešto mlada, iz 1854.godine, posvecena Roždestvu Presvete Bogorodice.

U dva dana 17. i 18.jula nadmetace se sviraci, igraci, pevaci, slikari, pesnici, ali ovoga puta su upuceni pozivi za ucešce i proizvodacima i privrednicima iz mnogih krajeva Srbije koji bi trebalo da predstave svoje proizvode.

Manifestaciju “Cetereško prelo” na kraju ce zaciniti izbor lepotice Prela i zcuvi trubaca i estradnih umetnika.

Žabarci su rano poceli pripreme za ovu manifestaciju, kako bi sve bilo u najboljem redu i objavili termin održavanja, kako ne bi došlo do poklapanja slicnih manifestacija na ovim prostorima.

Sima Jeftic

VISOKA TEHNICKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA POŽAREVAC

BOGATA IZDAVACKA DELATNOST

Niz godina unazad Visoka tehnicka škola strukovnih studija u Požarevcu ima svoju izdavacku delatnost; pre svega dva puta godišnje, štampaju se Zbornici radova koji obuhvataju 15-20 radova. Pored ove, redovne izdavacke aktivnosti, štampaju se i radovi profesora, knjige, udžbenici, monografije koji su dragocena pomoc studentima, reci su direktora ove visokoškolske ustanove mr Vladana Ðulakovica.

- Krajem 2009.godine izdali smo dva udžbenika: “Mehanika 2”, profesora Novice Grujica i “Mašine za zaštitu bilja” profesora dr Dragoljuba Blagojevica. Ove godine planiramo da izdamo još nekoliko udžbenika. Ono što je interesantno za prošlu godinu je to da smo bili ucesnici raznih savetovanja, ona koja su se organizovala u našoj školi bila su vezana za problematiku koju mi obradujemo, dakle oblasti energetike, mašinstva, poljoprivrede, ekologije... Sa mnogih od tih savetovanja mi štampamo radove, a jedno koje je bilo posebno interesantno održano je prošle godine, a organizovano je u saradnji sa Narodnom tehnikom Požarevac i Društvom hemicara, tehnologa i metalurga grada Požarevca, zvalo se “Metodologija izrade lokalnog ekološkog akcionog plana grada Požarevca”. Prva knjiga ove 2010.godine je knjiga našeg profesora dr Miodraga Stanisavljevica “Tehnologija prerade otpadnih voda i opasnog industrijskog otpada”. Knjiga je štampana u formatu B5, sa dosta podataka na 745 strana i sadrži obilje podataka, prakticnih objašnjenja, formula, dodaje Ðulakovic.

Autor monografije “Tehnologija prerade otpadnih voda i opasnog industrijskog otpada”, dr Miodrag Stanisavljevic kaže da ova knjiga predstavlja sublimaciju njegovog dvadeseto-godišnjeg rada u oblasti ekologije i zaštite životne sredine.

- Knjiga ima 8 glava, prva koncizno daje kvalitet voda, procese koji se dešavaju u površinskim vodama pod antropogenim uticajem, uticajem zagadivaca, zatim se definišu zagadivaci, a nakon toga se vrši analiza potrebnog stepena precišcavanja na bazi masivnog bilansa i metodologije katastra otpadnih voda Srbije. Dat je jedan originalni pristup, sa originalnim prikazom, skicama koje sam razradio tokom godine.

Ostale glave sadrže sistematizaciju literature, prema recima autora, tehnologije, detaljne elemente za projektovanje, izbor tehnologija i operacija za rešavanje pitanja otpadnih voda. U završnoj glavi se govori o precišcavanju industrijskih otpadnih voda, što predstavlja veliki problem današnjice, jer se radi o opasnim, toksicnim otpadnim materijama. Rad na ovoj knjizi trajao je pune cetiri godine, a ona ce biti ponudena strucnoj javnosti, kao i preduzecima koja se bave vodosnabdevanjem i preduzecima koja imaju problem sa otpadnim vodama, a uskoro se ocekuje i predstavljanje široj javnosti. Prema recima direktora Visoke tehnicke škole strukovnih studija do kraja 2010.godine bice štampano još desetak publikacija.

Na osnovu citanja knjige “Tehnologije prerade otpadnih voda i industrijskog opasnog otpada” autora dr Miodraga P. Stanisavljevica, dipl.hem., mogu se pronaci brojna konkretna rešenja za tretman otpadnih voda iz industrije, pa ovaj materijal može da posluži i istraživacima i ekolozima za pristup rešavanja ovog problema, a sa druge strane i kao veoma edukativan materijal za ucenje na studijama tehnicke struke. Sa ovom knjigom ce, zbog multidisciplinarnosti oblasti zaštite životne sredine moci da se edukuju strucnjaci razlicitih profila i zbog toga mi je zadovoljstvo da je preporucim širokom krugu citalaca.

Iz predgovora Dr Dušana G. Antonovica, redovnog profesora Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

L.L.

U BEOGRADU POSTAVLJENA IZLOŽBA POSVECENA PD „TE- KO KOSTOLAC“ U OKVIRU OBELEŽAVANJA JUBILEJA INDISTRIJALIZACIJE SRBIJE

O ISTORIJATU EKPLOATACIJE UGLJA U KOSTOLCU

Izložba naslovljena „140 godina industrijalizicije Srbije“, povodom obeležavanja jubileja Privrednog društva „TE- KO Kostolac“ ali i citave Srbije, otvorena je 9. marta, u Beogradu, u Galeriji „Progres“.

To je inace prvi takav dogadaj u okviru niza planiranih manifestacija pod pokroviteljstvom PD „TE- KO Kostolac“, a povodom cetrnaeste decenije industrijalizacije naše zemlje, u kojoj je doprinos Kostolca jedan od kljucnih momenata celokupnog napretka.

Izložbu je otvorio profesor Vladimir Andjelkovic, jedan od koautora postavke, ukazavši na svoju fasciniranost ostvarenim napretkom na, pre 140 godina, jednom gotovo praznom prostoru. Otvoren je rudnik, u narednih 140 godina na njemu je nikao grad od 13 do 14 hiljada stanovnika i u njemu jedna od najmocnijih srpskih firmi u okviru EPS-a.

Predsednik Upravnog odbora JP EPS, dr Aca Markovic, tim je povodom istakao da je cinjenica da se 140 godina eksploatiše ugalj na kostolackim prostorima još jedan od znacajnih dokaza i pokazatelja istorije Srbije i istorije Privrednog društva „TE-KO Kostolac“, a ko ima istoriju, ima i sadašnjost i buducnost:

-Danas ovde možemo da vidimo kako se nekada kopao ugalj. A, imajuci u vidu savremenu tehnologiju rada na kopu „Drmno“, znamo da je rec o kopu koji može u svakom pogledu da služi za primer ne samo u Srbiji, vec i Evropi. PD „TE-KO Kostolac“ je ozbiljna kompanija, koju tako doživljavamo u EPS- u, ali i van granica naše zemlje, o cemu svedoce i planirane strane investicije.

Prisutnima se obratio i prvi covek PD „TE- KO Kostolac“, direktor Dragan Jovanovic:

-Industrijalizacije nema bez razvoja energetike, a to je posebno jasno danas, kada je Elektroprivreda Srbije podrška kompletnoj industriji i sveukupnom razvoju Srbije. Mi u PD „TE-KO Kostolac“ pokušavamo da u ovoj jubilarnoj godini donesemo ozbiljne investicione odluke, da ovo bude godina koja ce biti prava prekretnica za dalji razvoj Privrednog društva, regiona ali i citave Srbije. Na nama je da pokušamo da opravdamo ono što je još Ðordu Vajfertu bilo jasno, a to je da razvoja nema bez energije i da ce generacije koje danas u Kostolcu organizuju proizvodnju elektricne energije i razvoj Kostolca opravdati poverenje koje je pocelo još pre 140 godina.

A. M.

KULTURNO – UMETNICKO DRUŠTVO „KOSTOLAC“ POVODOM 8. MARTA

OBRADOVALI MAME...

Šesnaestu godinu za redom, Kulturno- umetnicko društvo „Kostolac“, predvodeno Nikolim Topom, povodom osmog marta, priredilo je „Koncert za mame i dame“ u Domu kulture u Kostolcu.

Sala je vec po obicaju bila puna, a nastupali su svi.., Prvi ansambl, potom, ansambl „Prolece“, „Vrabac“, „Kolibri“, kao i Ženska pevacka grupa „Girlanda“, a specijalni gost i istinsko osveženje za publiku bio je Igor Sreckovic, imitator muzickih instrumenata.

Kulturno- umetnicko društvo “Kostolac”, povodom Dana žena, priredilo je nekoliko nastupa u danima pre samog praznika. Najpre su 6. marta održali koncert “Pesmom i igrom kroz Srbiju”, u Kazneno- popravnom domu za žene u Požarevcu. Iste veceri nastupali su za clanice Udruženja usamljenih lica “Renesansa”, u restoranu “Viminacijum”.

Inace, najstariji izvodaci KUD- a “Kostolac”, ansambl veterana, ovih dana nastupice na Smotri veterana “Spomenar” u Žitištu. Na ovoj tradicionalnoj manifestaciji, koja se organizuje svakog vikenda tokom celog marta meseca, uz Kostolcane predstavice se brojni ansambli Srbije, kao i gosti iz Soluna (Grcka).

Istovremeno se i Prvi ansambl KUD- a “Kostolac” priprema za celovecernji koncert u Bradarcu, zakazan za 20. mart, a nedelju dana kasnije, decji ansambli “Vrabac” i “Prolece” predsavice se na Smotri folklora “Vrbica” u Lozoviku.

A. M.

ULUK „ART“ POVODOM DANA ŽENA

SLIKANA UMETNOST ZA DAME

Udruženje likovnih umetnika Kostolca „Art“, povodom praznika žena, poklonilo je damama ovog grada deo svoje umetnosti iskazane na slikarskom platnu, na zložbi priredenoj 6. marta, u holu Doma kulture u Kostolcu.

Svoja dela izložilo je devetoro slikara ovog udruženja: Mihajlo Jovanovic- Mišel, Snežana Miloševic, Slavica Rideg, Žika Ilic- Lozovicki, Ðorde Dumitru, Vlada Deletic, Željko Stojanovic, Violeta Kevro i Miodrag Stevic.

A. M.

U DOMU PENZIONERA INVALIDA RADA U KOSTOLCU POVODOM 8. MARTA

IZLOŽBA DOMACE RADINOSTI

Povodom Dana žena, Opštinska organizacija Sveza invalida rada Kostolca, šestog marta, priredila je Izložbu domace radinosti, koja je okupila brojne poštovaoce tradicije.

Izložba je organizovana u prostorijama Doma penzionera invalida rada Kostolca i na njoj su svoje rukotvorine predstavili gradani Gradske opštine Kostolac sa naseljima, a autori tri najbolja rada dobili su i novcane nagrade.

A. M.

ODRŽAN KOMEMORATIVNI KONCERT „U SECANJE NA MIJU POPOVICA“

BIO JE DRUGACIJI, ORIGINALNIJI, BIO JE PRETECA..

Kostolcani su se trinaestomartovske veceri okupili u velikom broju na komemorativnom koncertu „U secanje na Miju Popovica“, priredenom u klubu „Trezor“.

Devetu godinu za redom sviralo se i pevalo u cast preminulom Miji, prvom rok muzicaru iz ovog kraja. Njegovi vršnjaci kažu da je uvek bio drugaciji od drugih, originalniji i, kao takav, Mija Popovic utabao je put generacijama kostolackih muzicara...

U to ime, brojni mladi i stariji muzicari iz Kostolca i okoline, kao i umetnik iz Novog Sada, Branko Pražic, okupili su se te veceri... U publici je takode bilo svih generacija, jer svi su oni ili poznavali ili culi za Miju Pipovica i, baš kao i on, svi su zaljubljeni u dobar zvuk...

Ovaj je koncert imao i humanitarni karakter, jer je sav prihod od ulaznica predat biblioteci u Kostolcu.

A. M.

GLUMCI DECJE SCENE AMATERSKOG POZORIŠTA „KASTELUM“ IZ KOSTOLCA IGRALI ZA VRŠNJAKE

KAKO SU NASTALE RUŽNE RECI - DRUGO IZVOÐENJE

Glumci Decje scene amaterskog pozorišta „Kastelum“ iz Kostolca, 10. marta, po drugi put su zaigrali na sceni Doma kulture u Kostolcu, u predstavi „Kako su nastale ružne reci“, nastaloj po tekstu Duška Radovica, u režiji Radomira Ðordevica.

Ovoga puta nastupali su samo za vršnjake, polaznike Osnovne škole „Jovan Cvijic“ u Kostolcu. Otuda je i trema kod ovih mladih glumaca bila nešto veca, ali ih ni ovoga puta nije omela u tome da na sceni daju najbolje od sebe.

A. M.

U POŽAREVCU PROMOVISANA NOVA KNJIGA O SLOBODANU MILOŠEVICU

LAVOVSKA BORBA

- Izdavacko delo “Treceg milenijuma” pod nazivom “Lavovska borba” sadrži 24 intervjua koje je Miloševic u razlicitim prilikama i sa raznih pozicija, dao stranim i domacim medijima

U sedištu Socijalisticke partije Srbije u Požarevcu prošlog cetvrtka, predstavljena je najnovija knjiga posvecena Slobodanu Miloševicu, bivšem predsedniku Srbije, Jugoslavije i SPS-a koji je pre cetiri godine preminuo u pritvoru Haškog tribunala. Knjiga pod nazivom “Lavovska borba” izdavacki je poduhvat “Treceg milenijuma” iz Beograda. Knjiga ustvari predstavlja zbir intervjua koje je Miloševic dao stranim i domacim medijima u periodu od 1989. do 2001. godine.

Ispred izdavaca, na promociji je o knjizi govorio Dragan Haxi Antic:

- Ovo je najnovija knjiga o Slobodanu Miloševicu, podseticu vas da smo mi vec objavili tri knjige pisama koje je predsednik Miloševic dobio dok je bio u Hagu, a prošle godine je izašla i knjiga “Prilog istoriji 20. veka” koja sadrži njegove govore. Ova knjiga “Lavovska borba” sadrži 24 intervjua koje je on davao u periodu od 1989. do 2001. godine. Vecinom su dati stranim medijima, ima nešto i domacim, ali mislimo da to nisu svi intervjui, verujemo da cemo za drugo izdanje prikupiti još neke intervjue. Mislim da je ovo vrlo važno svedocanstvo o tome kakve je ideje zastupao Slobodan Miloševic. Na kraju bih najavio da je u pripremi još jedna knjiga sa trenutnim, radnim naslovom “Ubistvo Slobodana Miloševica” u kojoj cemo, na osnovu nekih novih saznanja i dokumenata, objaviti, ustvari, da je, prakticno, on ubijen u Hagu, a to ce biti jedna ozbiljna optužba na racun i Haškog tribinala i svih onih koji su brinuli o njegovom zdravlju.

O Miloševicu - državniku, idejama koje je on zastupao, o kvalitetu i suštini njegovog dela, na promociji je potom govorio Dušan Cukic, novinar. On je svoje kazivanje zapoceo tvrdnjom srpskog istoricara, akademika, prof. dr Cede Popova “da su u Srba”, u citavoj njihovoj istoriji bila samo dva državnika: Nikola Pašic i Slobodan Miloševic. A kako vreme protice, dodaje akademik Popov, istorija ce pokazati da je Slobodan Miloševic bio i veci državnik, jer je živeo u vremenu i u uslovima koji nikada tako loši i pogubni za Srbiju i srpski narod nisu bili. I evo danas, posle cetiri godine od kada su predsednika Slobodana Miloševica ubili u Haškoj tamnici, iako je to relativno mali period vremena za istoriju, sve se više, iz dana u dan, iz sata u sat, iz minuta u minut, dokazuje vrednost, kvalitet i istorijska suština dela Slobodana Miloševica. On je pre svega bio skroman, porodican covek, odan svojoj porodici i svom narodu, svom rodnom kraju, svom Požarevcu i svojoj Srbiji.

“Lavovska borba” je nesumnjivo delo koje ce imati veliki znacaj za sve sadašnje i buduce istoricare i istraživace Miloševicevog života. Za docenta dr Aleksandra Rastovica, ona predstavlja prvorazredan istorijski izvor:

- Smatram da i ova knjiga “Lavovska borba” koju je Dragan Haxi Antic, odnosno njegova izdavacka kuca “Treci milenijum” izdala, kao i prethodna knjiga govora predsednika Miloševica, biti najbolji pokazatelj za nas istoricare i ljude koji se bave ovim stvarima, nacionalnim, državnim, politickim ili i za sociologe, politikologa, filozofe i sve one koji ce u vremenima koja dolaze, procenjivati istorijsku ulogu Slobodana Miloševica, mada vec sada možemo slobodno da kažemo da je Slobodan Miloševic udario ogroman pecat u istoriji srpskog naroda, istoriji Srbije, SR Jugoslavije, svojim delom koje ovih godina još više dolazi do izražaja posebno kada se govorio i o ovim nacionalnim, državnim pitanjima ali i svim onim pitanjima vezanim za društvene reform, privredu... Knjiga “Lavovska borba” predstavlja zbirku od 24 intervjua koje je Slobodan Miloševic davao u razlicitim prilikama i pozicijama, najpre kao predsednik Predsedništva SR Srbije, zatim kao predsednik Republike Srbije, pa predsednik SR Jugoslavije i kao predsednik partije ciji je osnivac-SPS-a. Posebnu vrednost ove knjige svakako predstavljaju, pored intervjua i izjava, obracanje Slobodana Miloševica iz Haškog kazamata domacoj i svetskoj javnosti povodom politickog progona njegove najuže porodice kao i dva dramaticna pisma koja je uputio prakticno u predvecerje njegovog ubistva Ministarstvu inostranih poslova Rusije odnosno Amasadi Rusije u Hagu, a odnose se na konstantno trovanja kome je bio izložen što je, naravno rezultiralo fatalnim posledicama, njegovim ubistvom odnosno njegovom smrcu na današnji dan pre cetiri godine.

Promociju knjige “Lavovska borba” u Požarevcu organizovalo je Udruženje “Sloboda”.

M.P.

SRPSKI KULTURNI CENTAR “DANILO KIŠ” - LJUBLJANA

U CAST VELIKANA SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ljubljana, februar 2010 – Povodom rodendana uglednog srpskog književnika Danila Kiša Srpski kulturni centar »Danilo Kiš« i galerija Visconti fine arts organizovali su konferenciju pod naslovom »Danilo Kiš i svetska književnost«, kojom se Srpski kulturni centar prvi put predstavio javnosti. Na svecanosti je prisustvovao i predsednik Slovenije dr Danilo Tirk, koji je pozdravio osnivanje Srpskog kulturnog centra »Danilo Kiš« i njegove napore da ojaca kulturne veze izmedu država. Naglasio je i znacaj poruke Kišovih dela, koji je pružao otpor svakom totalitarizmu i jednoumlju, a danas je aktuelno i u slovenackom politickom i kulturnom diskursu, »koji je jako ogranicen na domace teme«.

O znacaju dela književnika Danila Kiša su govorili režiser Dušan Jovanovic, profesori Damir Arsenijevic, Biljana Dojcinovic, Jelena Petrovic, kriticar Mitja Cander, kao i direktorka Srpskog kulturnog centra Svetlana Slapšak. U secanje na velikog pisca vlasnici galerije Visconti su priredili izložbu grafika Dade Ðurica, Kišovog dobrog prijatelja, koji je takode živeo i stvarao u Parizu. Svetlana Slapšak je na pocetku konferencije naglasila »ovim dogadajem želimo da posle mnogih godina zaborava u slovenackoj kulturi opet podstaknemo novo zanimanje za velikog svetskog, evropskog, jugoslovenskog i srpskog intelektualca i pisca«.

Srpski kulturni centar »Danilo Kiš« ce i ubuduce, osim brige za ocuvanje nacionalnog identiteta Srba u Sloveniji, veliku pažnju posvetiti organizaciji dogadaja posvecenih približavanju i povezivanju srpske i slovenacke kulture. »Danas na dan kada obeležavamo rodendan Danila Kiša, želimo da skrenemo pažnju na Srpski kulturni centar u Ljubljani, koji je osnovala grupa uglednih intelektualca srpskog porekla na inicijativu predsednika Srbije Borisa Tadica prilikom njegovog poslednjeg boravka u Ljubljani, kao orude dijaloga, sa zadatkom da služi kao most izmedu srpske i slovenacke kulture« istakao je režiser Dušan Jovanovic.

Konferenciji je prisustvovao i ambasador Republike Srbije u Sloveniji Predrag Filipov.

Prema recima koordinatorke Srpskog kulturnog Centra "Danilo Kiš" Irene Vujcic Pavlovic, Požarevljanke koja živi i radi u Ljubljani, cilj tog centra je promocija srpskog jezika i kulture u Sloveniji i delovanje na polju prosvete, nauke i kulture.

Izložba slika i konferencija o Kišu, na godišnjicu njegovog rodenja, prilika su da se “posle mnogo godina zaborava u slovenackoj kulturi obnovi i podstakne interesovanje za tog evropskog, jugoslovenskog, svetskog i srpskog intelektualca i pisca”, istakli su organizatori.

Napominjuci da je Kiš bio prvi diplomac novog odeljenja za komparativnu i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, organizatori su istakli i da njegovo književno delo od samog pocetka ukazuje na temeljno citanje teorije, te da je Kišova poetika stoga važna koliko i njegova poezija i proza.

L.L.

MUZICKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC” POŽAREVAC

OSMI SUSRETI MLADIH SOLFEÐISTA

Dvodnevni susreti mladih solfedista, osmi po redu, održani u petak i subotu u prostorijama Muzicke škole “Stevan Mokranjac” okupili su veliki broj ucenika iz centralne škole i podrucnih odeljenja. Susreti su takmicarskog karaktera, te je takmicenja po kategorijam pratio strucni žiri.

Na svecanom otvaranju, pod nazivom “Mi pevamo intervale” govorila je predsednica žirija, Vesna Kršic Sekulic, profesor Fakulteta muzicke umetnosti u Beogradu koja je istakla da su takmicenja sastavni deo muzicke pedagogije i dodala:

- Vrlo cesto ucenici pitaju da li su takmicenja ovakve vrste stimulativna, ili ne, a ja sam svaki put sve ubedenija da je takmicenje prilika da sami sebe pobedimo i prevazidemo. Kada ucenik ode sa takmicenja, bez obzira koju je nagradu osvojio, treba da se oseti kao pobednik, jer je prešao jednu etapu u svom školovanju. U tom smislu, sva takmicenja su vrlo korisna, a druga stvar je to što se i slušanjem drugih mnoto toga nauci.

Svecano otvaranje nastavilo se koncertom ucenika, od najmladih, muzickog zabavišta, srednje i starije grupe, preko ucenika niže muzicke škole, do maturanata. Ucestovavli su daci iz maticne škole u Požarevcu, kao i Kuceva, Kostolca, Malog Crnica i Velikog Gradišta, gde Muzicka škola ima svoja podrucna odeljenja. Zanimnjiv program, uz obilje kvalitetnih kompozicija, koji su, u saradnji sa ucenicima, pripremili profesori: Snežana Milovanovic, Ivana Berendika, Maja Cvetkovic, Vesna Jankovic, Vesna Stojicevic, Katarina Jovanovic, Milena Arsic, Danijela Paunovic, Dragana Kostic, Danijela Šoškic, Milena Stojkovic, Nebojša Petkovic, Tatjana Bosic i Marija Obretkovic, kulminirao je kompozicijom La camisa negra, koju originalno izvodi španski umetnik Huanez, a ovom prilikom je to ucino hor 4.razreda srednje muzicke škole. Koncertna sala Muzicke škole nije imala dovoljno mesta za sve prisutne, tako da je dobar deo publike stajao cak i u hodniku.

Prvi i drugi takmicarski dan protekli su u tradicionalno dobroj organizaciji, a svi rezultati mogu se videti na veb sajtu škole njnjnj.mokranjac.rs.

L.Likar

NOVINSKA PRICA UCESNIKA ZA NAGRADU “MILIVOJE ILIC”

DŽOKEJ

E, sveca ti poljubim, da ti ispricam nešto što nikom dosad nisam....To me pitaš, jel...? Ma nemam neke osobite tajne - za ženama nisam jurcao, nikad krao. ni jaje iz gnjizda, ni muvu ubio, ni mrava zgazio...No, ima nešto cega se secam, živo, ko da je juce bilo, i to cu da ti ucinim, al' da idemo tamo. na cupriju, odakle se lepo vidi Jasenica kako vrluda kroz vrbake...

I odosmo. laganim hodom. Nalaktismo se na ogradu Popine cuprije. Gledamo reku. Pocutasmo neko vreme. Pa ...

- Znaš kako me zovu....?

- Znam.

- Kako?

- Pa, Džokej...

-E, vidiš, taj nadevak mi ne lici...Nekom se potrevi. i to dobrano, da ti lepšeg i kraceg opisa coveka nema. Jedna do dve reci i to nosiš uza se dok si živ. Pa i posle, ostaneš upamcen po tome, a nekad i potomke tvoje krštavaju tim nadevom. Ete, mog Tomislava zovu Toma Džokejov, a unuka Mali Džokej...A 'el znaš da ja nikad nisam pojašio konja...?

- Nije moguce....A džokej...Pa šta si jašio...? Nisi valjda štap!?

- U, 'de ti otera...Slušaj, pa prosudi....

Kad se dizalo ovo bedenje pored Jasenice, jes' baš ovo ovde. a tamo. tamo je bilo Singerovo kupatilo, cuo si za to...Tu se radilo sa konjima koji su vukli kariote...To je drvena sanducina na dva tocka...Dvokolica .. Prva naša živa mehanizacija... Odigneš jednu šipku napred i za cas iskipuješ materijal. pa opet natrag...Brzo se punilo, još brže praznilo... a masa radnika razvlacila i sabijala zemlju...Bio tu sa konjima neki cica Trajan, suva koska od coveka, pritkast, a glas mu piskutav, nekako slabašan. Bio on sipljiv, al' alav na pare. jer se taj rad sa konjima dobrano placao. He mož' odjedared da tera tri konja, nego samo jednog...A imao tri...E, on ter'o jednog vranca, a štajerca ter'o pod nadnicu moj brat Nikodije ...Treceg probali neki da teraju, ne sacekaju ni podne i dižu ruke...Doš'o sam bio iz Banata, neko vreme trošio ono malo para što sam tamo bio zaradio, pa kad je ponestalo. zaištem od Nikodija novac na zajam. On bio oženjen, a i onako tvrd na paru, odbi me lepo i predoci mi da bi ja mog'o da radim kod cica Trajana, pošto ima još jedne kariote i konja, a nema ko da tera. Još mi rece za tog konja da nije baš krotak. ali ako umeš sa njim, zaradiceš lepe pare.

Pristanem. Cica Trajan me udara onako s visine po ledima, kao - lako ceš ti s njim, malko je ljut, a koliko vidim ni ti nisi rad da radiš, pa moraš ...Sve tako on meni ...Uvede me u štalu. Konj ludija. Zvao se Belja. Da ga upregnemo u kariote. on baca cifte. gleda me mrtvim ocima. Probam da ga pomilujem po vratu. on bi da me dovati zubima... Isteram ga nekako iz avlije, pa na nasip. Pršti zemlja pod njim, seva kopito, udara u okovanu prednju stranicu kariota... Ide nekako, al' kad stane. stao je...I oni sa ragama naprave po desetinu tura, a ja jedva dve...Vidim. od zarade ništa. A cakšire mokre skroz, ruke mi drhte... Nit mi se jede. nit mi se pijs.Inadžija sam, stežem zube, da popucaju vilice....Taj dan sam precutao... Vid'o šef

Blagoje belotrepan. koji je sve ljude poimence poznavao, kako se mucim. Kad me pozvao po imenu, mislio sam najurice me, al' on rece: - Mile, mladicu, polako...Idi onamo gde je obeleženo kocicima i tamo sipaj zemlju... Izmakni se iz gomile, pa kad sviknete jedan na drugog. bice i vece zarade...

Tako sam i uradio. Posao mi se nije ostavljao. Predvece, cica Trajan me pita: - Mile, ne moraš više da radiš ako ne možeš... - Mogu, mogu... Nisam se dao i kad sam pošao kuci, položim Belji naviljak sena i lupim ga dobro šakom po sapima.

Ležim u krevetu svu noc budan. Mislim šta cu sutra. I, nešto mi samo dode. He pitaj me kako!

Cim je svanulo, spremim se, nadem tanak, a poduži ekser, ocistim ga lepo, još zašiljim, da bude ko šilo, pa nasadim na štapic... Jedva cekam da upregnem Belju. I poteram ga. Sve idem po strani, on zakiva kopitom po prednjoj stranici kariota, a ja boc, boc, boc...On vrti repom ko da je propeler, ušeni, iskrece glavu ka meni, cisto bi mi nešto reko, a i ja bi njemu...Cimam dizgin, a bockam ga, znam da ga to više nervira nego što boli i namah, on kao da shvati zašto smo nas dvojica tu, cimnu kariote i polete.. Jedva sam ga suzdržavao. Tor dana napravismo podosta tura. Sutradan još i više. Primirio se on. Samo katkad ga podbodem onim šiljkom, da vidi da je tu i da zna koj mu je komandir.

U podne odmaramo svi. Kaže moj Nikodije: Brajkane, ti ga smiri, nego...pazi se ti ... - Ma, pojahacu ga, videcete...

Cica Trajan nas posmatra, ne veruje u to što vidi. Mislio on da Belju da na klanicu koja je bila blizu njegove kuce. Sad mu Belja i ja donosimo lepu korist. Osmelim se i upitam cicu da mi da Belju da veceras s njim odem do sela. U. što se cica Trajan tad prepodobio: Znaš 'de je sedlo... Idi, Mils.Dobra je to kuca. a mora da je i devojka...i ne daj da ti je neko ugrabi...

Ja na nebu. Jedva cekam da se posao završi. Leto je, da se okupam u viru.mirišljavim sapunom, da se obrijem, iako sam jutros to vec uradio. Štedim Belju. odmaram ga cešce. a i sav posao skoro gotov. Cujem nešto klopara tocak na kariotama, olabavila se sigurno šina, a možda se i tulajka polomila...'De sad, da mu sto kola trnja je....Sagnem se da vidim da nije neka grana zapala za osovinu ...Jooooj, kad je nešto sevnulo, mati moja! Ni munje tako ne sevaju, ni gromovi ne biju....Oko mene pomrcina...Propadam kroz nju, kao kroz neko crno perje...

Kad sam prvi put posle toga otvorio oci, bio sam u belom krevetu. Sve boli. - Bol je siguran znak da si živ, Mile - mislim, a spazim da je tu pored mene moj Nikodije. - Brajkane, ubi te Belja, sunce mu jebem...Eno dole. pod prozorom još lelece cica Trajko...Oce odma da ga goni u klanicu, kobasice od njega da naprave...

Vrtim glavom: ne.ne....

Kad sam se prvi put vid'o u ogledalu, zaledio sam se: naduven. modar, iskrpljen. Odoše mi sve želje u mutnu vodu. Najžalije mi što ne mogu ovakav dragoj pred oci...I sve drugo mi ne beše važno tad, samo ona ...Snim je nocu, znojan i bolan.

Doktori uciniše šta uciniše. Kad docu moja baba Dragojla šta je sa mnom bilo, uze me kod nje u Brdnjak, ukloni daleko od ociju sveta i sa posestrimom Vidom, koja beše znana travarka i vidarica, previjaše mi travke i meleme - povuci tamo, trgni onamo. i sve vratiše da bejaše skoro ko što je i pre bilo. Ostade mi pod okom mali beleg, a na nosu samo kad jako pritisnem prstom. vidi se šta fali i koliko. Rasecenu usnicu pokrijem brkom...Opet ja onaj stari, samo mnogo.mnogo pametniji. Vratili mi se rumen i snaga. Ona ne saceka. Udade se baš te

jeseni. kad sam mislio da cu da svisnem. Prode to. Al', cini mi se da i sad žalim za njom, baš žalim. Drugu rec nemam.

Tako je bilo sa mnom. A sa Beljom? Prodat bio odma Ciganima, a šta su oni sa njim ucinili ne zna ss.Vidiš: naravi nam valjda bile iste, teške, nepodnošljivo teške. Tako sam mislio ja, a tako valjda i on.

Da li znaš sad što me zovu Mile Džokej?

- He...

- E, vala, veruj, da neznam ni ja ...

Sunce je vec zalazilo za Pantino brdo. Rumenilo milelo medu zatalasane senke tršcara. Na desnoobalnom bedemu pored Jasenice mirno cupkao busenje trave ogroman crni konj. a na desnoobalnom bedemu poigravao se plavi povetarac...

ŠIFRA: " V- 48/10-1", Vlada Ilic, Smederevska Palanka

ALEKSANDAR JANKEH, SAKSOFONISTA

LAUREAT TAKMICENJA “DAVORIN JENKO”

Na 7. Medunarodnom takmicenju drvenih i limenih duvaca “Davorin Jenko” koje je od 5. do 12.marta 2010.godine održano u Beogradu u školi koja nosi ime kao i samo takmicenje, mladi i vec uspešni saksofonista iz Požarevca Aleksandar Jankeh osvojio je maksimalnih 100 poena i poneo titulu laureata. Takmicenje je okupilo veliki broj ucesnika iz zemlje i inostranstva (Slovenije, Austrije, Makednije, Crne Gore, Hrvatske), a Aleksandar je bio predstavnik Muzicke škole “Stevan Mokranjac” Požarevac, ciji je ucenik (2.razred srednje muzicke) u klasi profesora Periše Stanojevica. Uz klavirsku saradnju profesorke Aleksandre Gajic, Aleksandar je izvodio kompozicije Denisa Žolija i Dariusa Mia.

L.L.

AKCIJA MINISTARSTVA OMLADINE I SPORTA U OŠ "VUK KARADžIc" U POŽAREVCU

„SPORT ZA SVE, OPREMA ZA SVE"

Akcija Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, naslovljena "Sport za sve, oprema za sve", sprovedena je u Osnovnoj Školi "Vuk Karadžic" u Požarevcu, u utorak, 9. marta.

Tom prilikom, ispred Ministarstva omladine i sporta, Ljiljana Savic, centralnoj školi i njenim podrucnim odeljenjima, urucila je dvadeset i jednu loptu, jedanaest dresova, tri table sa obrucima za košarku i tri strunjace.

Inace, Akcija "Sport za sve, oprema za sve" vec je sprovedena u nekim osnovnim školama na teritoriji grada Požarevca, ukljucujuci i Kostolac, i namera je da se sa njom nastavi i u narednom periodu.

A. M.

MESNA ZAJEDNICA “RADNA MALA”

PROSLAVLJEN OSMI MART DAN ŽENA

U Mesnoj zajednici “Radna mala” u Požarevcu, Osmog marta obeležen je Medunarodni praznik Dan žena.

U sali Mesne zajednice okupio se veliki broj pripadnika lepšeg pola. Uz dobro raspoložnje za koje je bio zadužen orkestar pod upravom Vladimira Andrejica i naša estradna zvezda Nela Rajic, druženje je trajalo do cetiri sata ujutru, uprkos ekonomskoj krizi i nagomilanim problemima. Ovakvih druženja treba biti i više da bi se bar na trenutak sve zaboravilo i narod opustio.

Glavni organizatori bile su Vesna Petkovic i Milica Stankovic uz pomoc saveta Gradske mesne zajednice, kako nam je saopštio njen predsednik Petrovic Periša.

A.M.

NAŠI U SVETU

SRPKINJE U ITALIJI SLAVE OSMI MART

Povodom Osmog marta, Dana žena, i u Italiji je proslavljeno svecano.

Kraci pregled brojcanosti Srba u Italiji , po nezvancinim podacima u Italiji boravi oko sto hiljada Srba, u regionu Veneto (Venecija ) oko dvadeset i dve hiljade, gde je i najveca koncetracija na relaciji gradova Verone i Vicence.

U gradu Vicenci u subotu 06.03.10. u prelepom restoranu blizu centra grada , nešto malo više od sto šezdeset gospodica i gospoda u vrlo vrucoj atmosferi proslavilo je Dan žena.

Moja malenkost bila je pocastvovana da na poziv glavnog organizatora gospode Biljane Milenkovic-Jankovic, proprati, zabeleži fotografijom i nešto napiše o ovom, za mene prelepom skupu.

Razmišljajuci kako cu da organizujem razgovor sa damama lepšeg pola i nacrt koji sam pripremio nažalost u ambijentu u kome sam se našao morao sam da modifikujem, osecaj jagnjeta medu toliko vucica primorao me je na to. Pokušao sam da sprovedem jednu kracu anketo o poznavanju proslave Osmog marta. Nažalost, moram da konstatujem jednu stvar, na moje pitanje da mi malo bliže objasne šta znaju o ovom danu, u skoro devedeset odsto slucajeva zid cutanja, po malo neobjašnjivo - ni minimum informacija o znacenju 8.marta.

Desetak kilometara dalje, ali u porodicnom okupljanju na uzvišici pokraj Vicence još jedan prelepi skup, ovog puta u organizaciji gospode Žakline Paunovic. Sedamdesetak gostiju i na prvom i na drugom okupljanju u sitnim jutarnim casovima odlazi kuci,što svakako znaci da je zabava bila prelepa i nezaboravna, na ovom drugom skupu cak ni mala deca nisu bila pospana, jer je i njima bilo zanimljivo.

U nedelju 07.03.10., u organizaciji Srpske kulturne zajednice Arzinjano, a kao glavni organizator gospodin Dejan Markovic, pored preukusnog rucka i još lepših ruža otvorio je srca našim damama i umecu zabavljanja, igranje Moravca, koji je simbol onih krajeva iz kojih najvecim delom i dolazimo. Druženje do vecernjih casova, uz prelepi izbor balkanske muzike.Nažalost, i ovim druženjima dode kraj, jer vec sutra radnicka klasa odlazi na svoja radna mesta.

Vaš reporter, novinar amater Vojkan Živkovic

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Povodom dešavanja u Skupštini opštine Golubac Opštinski odbori DS i G17 plus saopštavaju sledece:

Do krize u radu SO Golubac nije ošlo zbog uticaja rukovodstava DS i G17 plus i u Opštini Golubac a na višim nivoima.

Do krize je došlo zato što su tri odbornika SRS odlucila da više ne daju vecinu u SO Golubac i uskrate podršku sadašnjem Opštinskom rukovodstvu u vodenju katastrofalne politike na štetu svih gradana opštine Golubac.

Sadašnje opštinsko rukovodstvo mora da odgovori na brojna pitanja, a medu njima su:

- Zašto su kupili novi automobil u vrednosti od 30.000,00 evra u jeku najvece ekonomske krize?

- Koliko su rodaka i stranackih pristalica zaposlili bez ikakvog kriterijuma?

- Zašto maltretiranja i zastrašivanja ljudi koji su drugacijeg mišljenja ili politickog stava?

- Zašto su ukinuli Agrarni fond?

- Koju funkciju u SO Golubac ima podizvodac radova na Domu kulture u Klenju i školi u naselju Miljevic?

- Od koga se nabavlja materijal za sve gradevinske investicije koje finasira opština Golubac?

- Zašto je Ministarstvo za lokalnu samoupravu poništilo odluku o smeni nacelnika opštineske uprave?

Pitanje je vremena kada ce i drugi drugi odbornici shvatiti da sem obecanja i laži Opštinska vlast ne može da ponudi ništa konkretno gradanima opštine Golubac.

Sama vladajuca garnitura je kriva što je politikom koju vodi,

dovela do toga da odbornici iz njihove koalicije ne žele više da daju legitmitet za takvo vodenje opštine Golubac.

Da u opštini Golubac sede odgovorni ljudi kojima je stalo do dobrobiti gradana oni bi sami podneli ostavke. Ali ocigledno da su njihovi licni interesi jaci od njihove savesti. Da bi produžilo sebi ostanak na vlasti, aktuelno rukovodstvo je na osnovu nelegitimnih odluka izborne komisije pokušalo da smeni odbornike koji se ne slažu sa njihovom politikom. I na osnovu takvih nelegitimnih odluka zakazali Sednicu SO Golubac, koja je prema poslovniku, Statutu i Zakonu o lokalnoj samoupravi pravno ništavna, jer je njoj prisustvovalo samo petnaest od tridest i jednog odbornika u SO Golubac.

Opštinski odbori DS i G17 plus u Golupcu su podneli žalbu nadelžnom Višem sudu u Požarevcu o oceni zakonitosti rada lokalnog opštinskog rukovodstva i legitimnosti održanih sednica u SO Golubac, kao i zahtev Ministarstvu za Državnu upravu i lokalnu samoupravu, za poništavanje nelegitimnih odluka i raspuštanje Skupštine opštine Golubac zbog isteka roka od 90 dana za redovno održavanje Sednica Skupštine.

Krajnje je vreme da opština Golubac dobije odgovornu i sposobnu vlast, koja ce raditi u interesu svih njenih gradana.

Predsednik OO DS Golubac, Zoran Pajkic s.r. Predsednik OO G17 plus, Dragan Furunovic s.r.

PRVA SKUPŠTINA OPŠTINSKOG ODBORA NOVE SRBIJE U KOSTOLCU

ZA PREDSEDNIKA SLOBODAN GAJIC

Clanovi Nove Srbije u Kostolcu, 13. marta, održali su prvu Skupštinu Opštinskog odbora, na kojoj su birali predsednika i clanove Odbora.

Okupljeni u prostorijama Hotela „Kostolac“ jednoglasno su izabrali za predsednika Slobodana Gajica. Za clanovi Opštinskog odbora izglasani su Bojan Ðordevic, Ljubiša Stanojlovic, Sladan Rajkovic, Goran Jovanov, Zlatko Jovic, Zlatan Pejkic, Ivana Glišic, Slavoljub Uršic, Slobodan Stojcic i Jovica Stanic i još 4 clana proširenog saziva OO NS- Kostolac: Nebojša Stanojlovic, Rada Šargic, Perica Vrengic i Snežana Stojanovic.

Ovom dogadaju prisustvovali su predsednik Okružnog odbora NS za Branicevski okrug, Zlatko Šulovic, i predsednik Gradskog odbora NS Požarevac, Dejan Krstic, kao i koalicioni partneri iz DSS Kostolac, Slavica Pavlin- Rokvic i Saša Lazic, inace, odbornici u Skupštini GO Kostolac.

Tom je prilikom novoizabrani predsednik, Slobodan Gajic, istakao: „Namera nam je da nastavimo dosadašnju praksu naše stranke, da se dokazujemo radom, a, time, i omasovimo naše clanstvo. I dalje cemo raditi pošteno i kvalitetno. Ponosni smo zbog formiranja Gradske opštine Kostolac, jer je naš doprinos u tome veliki. Kao opozicija u Skupštini GO Kostolac, nastojacemo da, koliko je god u našoj moci, doprinosimo boljitku naše opštine.“

Prisutnima se obratio i Zlatko Šulovic, koji je izmedu ostalog istakao: „Mi nismo centralizovana stranka. Po mišljenje ne trcimo u Beograd. I dajem vam rec da cete i nadalje odluke donositi samostalno, jer je u tome i njihov kvalitet, a naše je da vam pomognemo da ih ostvarite. Mi poštujemo dekret odozdo, od naroda. Moram istaci da sam jedva stigao u Kostolac, jer je put sasvim propao. Inace, naša, prethodna, Vlada RS obezbedila je sredstva za taj put, ali nije stigla da ga uradi, a siguran sam da ga ova Vlada RS nema ni u vidu. Sadašnja vlast ulaže u Beograd sa bližom okolinom i malo u Vojvodinu. Ostatak Srbije ne vidi. Na sledecim izborima NS ce biti u vlasti i tada ce se ponovo poceti sa radovima širom Srbije.“

Dejan Krstic je podsetio na zalaganje NS u forimiranju GO Kostolac: „U nastojanjima da se taj cilj ostvari nismo posustajali, što važi u svim našim zalaganjima. Posao tek predstoji i potrebni su kvalitetni ljudi. Gradskoj opštini Kostolac mnogo toga nedostaje, ima mnogo posla, ali se ne radi. Cilj svih nas je da izdejstvujemo nove izbore i tako ucinimo da bude bolje svima.“

Pre izjašnjavanja o novom rukovodstu stranke, bivši predsednik Mesnog odbora NS- Kostolac, sadašnji clan Opštinskog odbora, Jovica Stanic, izneo je izveštaj o radu iz kojeg izdvajamo: „Pomagali smo biblioteku u Kostolcu, u cemu su najistaknutiji naši omladinci, napravili smo binu za „Kulturno leto“, pomagali smo rad odbora unašim selima. U Ostrovu su to klupe, sportski tereni, organizacija „Becarca“, u Petki, stubovi za sportske terene, u Starom Kostolcu autobusko stajalište. To je možda malo, ali toliko je bilo u našim mogucnostima. Pomogli smo zapošljavanje stotinak ljudi. Mi ne dajemo nerealna obecanja, a ona koja dajemo mi i ispunjavamo.

A.M.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST, BEOGRAD 10. MART 2010.

ZA DODATNE OBAVEZE TREBA NOVCA U BUDŽETU

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) pozdravlja opredeljenje Vlade Republike Srbije, da se kroz Predlog zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju proširi opseg usluge predškolskog vaspitanja i uvede mogucnost da boravkom u jaslicama budu obuhvacena i deca pocev od šest meseci starosti. Medutim, obzirom da Vlada RS nije predvidela niti planirala sredstva u budžetu Republike za sprovodenje Zakona, SKGO upozorava javnost i Vladu da ove odredbe Predloga zakona nece biti moguce sprovesti u praksi usled hronicnog nedostatka finansijskih sredstava u lokalnim budžetima i drasticnog smanjivanja republickih finansijskih transfera gradovima i opštinama.

Kao što je poznato Vlada je tokom 2009. godine donela odluku da zarad štednje smanji transfere lokalnim samoupravama za 15 milijardi RSD ili za 37% od planiranih i Zakonom o finansiranju lokalne samouprave predvidenih sredstava. Obzirom da je takva odluka ostala na snazi i za 2010. godinu i da umanjeni iznos nije uvecan cak ni za nivo inflacije, gradovi i opštine sada su uskraceni i za više od 40% transfera koji im po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave pripada. Poseban problem predstavlja cinjenica da transferi imaju veliko ucešce u lokalnim budžetima, narocito kod malih i nerazvijenih opština, tako da je njihovo smanjenje dovelo i do problema samog obavljanja osnovnih izvornih i poverenih funkcija, ukljucujuci i servisiranje predškolskog obrazovanja. Poseban je paradoks da upravo iznos transfera pojedinacnim jedinicama lokalne samouprave delimicno i zavisi od broja dece koja su korisnici decije zaštite, kao i od broja objekata koji postoje za tu namenu. Znaci, imamo situaciju u kojoj Ministarstvo finansija umanjuje transfere gradovima i opštinama koji su predvideni za finansiranje izvornih i poverenih poslova, a druga resorna ministarstva prenose nove nadležnosti koje zahtevaju dodatna sredstva. Trenutni obim sredstava, posle prošlogodišnjeg umanjenja, nije dovoljan ni za finansiranje postojecih, a pogotovo ne za obavljanje novih nadležnosti, koje ne prate dodatna sredstva.

Usvajanjem predloženog Zakona proširice se broj korisnika usluga što jeste korak u dobrom pravcu, ali ce biti i potrebno znacajno unaprediti uslove za obezbedivanje ove usluge, kroz adaptaciju i prenamenu postojecih prostora i nabavku nove opreme koja je neophodna za njeno sprovodenje. Predstavnici Vlade RS u javnosti jasno ukazuju da ce za te aktivnosti biti potrebno obezbediti sredstava iz lokalnih budžeta, iz kojih se vec danas znacajno dotira boravak dece u predškolskim ustanovama ciji je osnivac grad ili opština.

Upravo zato, SKGO još jednom traži od Vlade Republike Srbije, da poštujuci Zakon o finansiranju lokalne samouprave, vrati iznos transfernih sredstava gradovima i opštinama na nivo predviden ovim zakonom, kako bi oni mogli da adekvatno servisiraju usluge svojim gradanima i kako se ne bi dalje proširivao vec postojeci jaz izmedu razvijenih i nerazvijenih jedinica lokalne samouprave. SKGO istice da ce proširivanje obaveza za jedinice lokalne samouprave bez povratka zakonski utvrdenih transfernih sredstava i bez daljeg jacanja finansijskih kapaciteta jedinica lokalne samouprave, za efekat imati nedostatak uslova za sprovodenje postojecih nadležnosti i za dalju neophodnu decentralizaciju i proširivanje usluga koje treba da unaprede život gradana Srbije.

Vladimir Jovanovic, šef službe za informisanje, Željko Krnetic, odnosi sa javnošcu

LEGALIZACIJA PRIVREDNIH OBJEKATA PO NOVOM ZAKONU

PRILAGODITI CENU LEGALIZACIJE PLATEŽNOJ MOCI STANOVNIŠTVA

Na prošlonedeljnoj sednici Odbora udruženja za gradevinarstvo i IGM-a RPK Požarevac kojom je predsedavao Miodrag Stojkovic, o zakonskim odredbama i podzakonskim aktima koji se odnose na postupke legalizacije privrednih objekata govorila je Aleksandra Damnjanovic – Petrovic, pomocnik ministra životne sredine i prostornog planiranja.

“Ministarstvo je napravilo jednu manifestaciju, zeleni karavan i idemo u sedišta svih upravih okruga i pokušavamo da neposrednim kontaktom sa onim ljudima koji neposredno primenjuju naš zakon, pojasnimo odredena pitanja koja se javljaju u praksi, a ostanu negde kod lokalne samouprave bez odgovora. Produženje roka za legalizaciju nece biti, procenili smo da je rok od šest meseci koji je zakonom predviden za podnošenje prijava sasvim dovoljan i moram da kažem uslovi za legalizaciju nikada nisu bili lakši. Država više nece imati razumevanja za one koji ne iskoriste ovaj rok koji je zakonom definisan kao prekluzivan, što znaci da se njegovim istekom gubi pravo. Sankcija za nepodnošenje zahteva, jeste rušenje objekta, a Mini-starstvo je predložilo i uvecanje poreza na imovinu za nelegalne objekte. Bitno je podneti zahtev za legalizaciju do 11.marta 2010.godine, a sam momenat placanja bice u nekoj narednoj fazi postupka, kada se utvrdi da li taj objekat uopšte može da se legalizuje.

Prema važecem Ustavu Republike Srbije i Zakona o lokalnoj samoupravi cena legalizacije, jeste izvorno pravo jedinica lokalne samouprave. Ministarstvo je samo na jednom mestu reagovalo kada je cena legalizacije u pitanju i propisalo je zakonsku obavezu da sve jedinice lokalne samouprave moraju priznati procenat umanjenja od 60 odsto kada se radi o legalizaciji porodicnih stambenih objekata do 100 kvadrata i sa njima izjednacenih stanova u stambenim zgradama do 100 kvadrata. Za sve ostalo nadležne su opštine, gradovi i grad Beograd kao jedinice lokalne samouprave. Mi iz Ministarstva koristimo svaku priliku u vidu preporuka da lokalnim samoupravama kažemo da uprimere cenu legalizacije platežnoj moci svog gradanstva, jer je to jedini nacin da legalizacija bude uspešna. Apelujem i na grad Požarevac da uprimeri cenu legalizacije onome što njeni gradani mogu i da plate”, istakla je izmedu ostalog Aleksandra Damnjanovic – Petrovic.

D.Dinic

KAMPANJA PODIZANJA SVESTI O ZNACAJU STANDARDIZACIJE

VIŠESTRUKA KORIST OD PRIMENE STANDARDA

Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj, AFNOR –om, Institutom za standardizaciju Srbije i Regionalnom privrednom komorom Požarevac u okviru realizacije Memoranduma o saradnji na projektu “Tehnicka pomoc iz oblasti infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji” protekle srede organizovala je jednodnevni seminar, kampanju podizanja svesti o znacaju standardizacije. U radu seminara ucestvovali su: dr Ivelin Burov, ekspert Evropske komisije zadužen za oblast standardizacije u okviru nacionalnog programa CARDS 2006 – Tehnicka pomoc institucijama u oblasti infrastrukture kvaliteta u Srbiji, Ksenija Stojicic, samostalni savetnik u Institutu za standardizaciju Srbije (ISS), dr Mirko Ðapic, profesor na Mašinskom fakultetu u Kraljevu, dr Vladimir Zeljkovic, naucni savetnik u Institutu tehnickih nauka SANU, Marina Kutin, generalni direktor Instituta “Goša” i Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac.

Prema recima Ksenije Stojicic, seminar u Požarevcu jedan je iz serije seminara koji se održavaju u okviru projekta pružanja tehnicke pomoci institucijama infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji. Seminari su predvideni za najširi sloj zainteresovanih strana privrednika, obrazovnih institucija i svih koji mogu imati koristi od primene standarda. Seminari su ponudeni svim regionalnim komorama koje su dobile izbor tema koje Institut može da ponudi, pa je svaka regionalna komora birala ono što je za njene clanice interesantno.

“Osnovni cilj seminara je da promoviše standarde koji su u ovom procesu pridruživanja Evropskoj uniji jedan od osnova za izvoz naših proizvoda. U ovom procesu odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma, sporazuma CEFTA, naši proizvodaci treba da znaju koje standarde treba da primene, koji uslovi treba da se zadovolje za evropsko tržište i taj odgovor im pružaju naši standardi. To su nacionalni, srpski standardi koji se uglavnom u poslednje vreme sve više zasnivaju na preuzimanju evropskih standarda, koje treba zadovoljiti da bi se proizvodi uskladili sa evropskim tržištem”, istakla je Ksenija Stojicic.

D.Dinic

POVODOM POLA VEKA OD OSNIVANJA POKRETA GORANA SRBIJE

PEDESET NOVIH SADNICA NA CACALICI

- U okviru obeležavanja 50 godina postojanja Pokreta gorana Srbije, za 20. mart na Cacalici planirana velika akcija sadnje 50 novih sadnica hrasta, breze, sibirskog bresta...

Nevladina organizacija – Pokret gorana Srbije obeležice ove godine pola veka od svog postojanja. Tim povodom, u Požarevcu je, rešenjem Gradskog veca formiran Organizacioni odbor za obeležavanje ovog jubileja koji je ovih dana održao svoju prvu sednicu. Odbor ima 17 clanova, a na njegovom celu je Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada.

Na Konferenciji za novinare, nakon održane sednice, predsednik Ilic je upoznao novinare sa aktivnostima koje ce se preduzeti u okviru obeležavanja godišnjice:

- Na današnjem sastanku Organizacionog tima, formirane su radne grupe od 3 do 5 clanova zadužene da u ovom kratkom periodu, na nacin primeren sadašnjem ekonomskom trenutku, pripreme proslavu koja je itekako znacajna za našu sredinu i grad. Godišnjicu Pokreta gorana Srbije obeležicemo na Cacalici, na lokalitetu na kome je Pokret gorana Srbije zapoceo svoje aktivnosti 1960. godine. Da podsetim 24. oktobra te godine ovde je održana prva goranska akcija. Srbija je posle Drugog svetskog rata bila razorena zemlja, porušeni su brojni industrijski objekti, šumsko blago bilo je unakaženo, erozija je kao pojava ucinila svoje u smislu oštecenja pruga, puteva, stambenih i drugih objekata...Zato se krenulo u jednu veliku akciju na pošumljavanju i uredenju bujicnih tokova, a kasnije i vodoprivrednih sistema... Požarevljani imaju odgovornost da organizuju 50 godina postojanja Pokreta gorana Srbije iz razloga što su na Cacalici organizovane prve goranske akcije u Srbiji. Planiramo da u jubilarne aktivnosti ukljucimo 250 clanova Pokreta gorana Srbije, 150 van Požarevca i 100 iz Požarevca, ukljucujuci i osnovne škole (sedmi i osmi razred) kao i srednje škole (prva godina) uz aktivnu pomoc šumarskih inženjera iz Šumarske sekcije u Požarevcu, diplomiranih šumarskih inženjera zaposlenih u JP Direkcija za izgradnju i Poljoprivrednoj školi. U akciji planiranoj za 20. mart zasadicemo 50 sadnica, onoliko koliko Pokret gorana kao organizacija ima godina. Proslava ce biti prilika da nekada aktivnim goranima urucimo zahvalnice i pohvale i tako im se odužimo za doprinos radu i razvoju ove organizacije, istakao je Ilic.

Odbor je odredio i tacnu lokaciju na kojoj ce se saditi nove sadnice. Rec je o prostoru koji se nalazi sa leve strane Cacalice, saglasno urbanistickim planovima. Sadnice visine oko tri metra bice dopremljene iz Vršca. Nekoliko dana pre sadnje, pripremice se teren, obeležiti lokacije, iskopati jame...Po završetku akcije, zasadena stabla bice predata na cuvanje i negovanje nadležnoj organizaciji. Ocekuje se da brigu o novoj šumi vode i gradani Požarevca.

-Želimo da edukujemo mlade da neguju svaku sadnicu onako kako su to nekada cinili clanovi Pokreta gorana Srbije. Svako drvo je jedan život i ukoliko ga sacuvamo doprinecemo širenju Spomen parka “Cacalica” koji je u našim planovima i programima razvoja predviden kao poznato izletište i najveca zelena oaza Požarevca. U njegovom razvoju tražicemo i podršku nadležnog Ministarstva. Inace, da napomenem da cemo u akciji 20. marta najvecim delom saditi hrastove, brezu, sibirski brest...Za predstojecu proslavu Pokret gorana Srbije priprema majice sa prigodnim amblemom, obavestio je novinare Ilic, naglašavajuci i to da ce se slicne goranske akcije organizovati tokom cele godine u citavoj Srbiji. U Kostolcu ce to biti u septembru, na lokacijama koje odredi nadležni strucni tim iz Privrednog društva. Radice se na pošumljavanju i podizanju vetrozaštitnog pojasa.

Prvom sastanku Organizacionog odbora za proslavu jubileja Pokreta gorana u Požarevcu, prisustvovao je i Novica Milojkovic, predsednik Pokreta gorana Srbije:

-Goranske akcije u Srbiji zapocete su 1960. godine na Cacalici i taj dan smatramo Danom gorana. Od tada gorani Srbije prakticno neprestano ucestvuju u pošumljavanju i povecanju šumovitosti Srbije. Posle Prvog i Drugog svetskog rata, šumovitost je svedena na samo 19 posto, a sada je negde oko 30 posto. Znacajan doprinos tom povecanju dali su i gorani. Podseticu na goranske akcije koje su izvedene u Ibarskoj klisuri, Pešteru, na Vlasini, ovde u samom Požarevcu i delu prema Žagubici... Ocekujemo da našoj proslavi prisustvovuje i resorni ministar. Citava ova godina bice u znaku goranskih akcija koje zapocinjemo u Požarevcu, a nastavljamo u 50-60 gradova Srbije, istakao je Milojkovic koji nije krio zadovoljstvo podatkom da je prošle godine pošumljeno oko 760 hektara zemljišta.

Zajedno sa goranima Požarevca, 20. marta na Cacalic u akciji ce ucestvovati i clanovi goranskih organizacija iz Beograda, Smedereva, Velike Plane, Žagubice i Panceva. Pored sadnje novih sadnica bice organizovani razgovori sa mladima kroz obilazak Spomen parka i njegovog uredenja.

- Mislim da nas rezultati koji su do sada postignuti, obavezuju da i u ovoj jubilarnoj godini, kao i u svim narednim, damo pun doprinos zaštiti i unapredenju životne sredine kroz naše angažovanje i rad. Ovde je izvedena prva akcija i tu zapocinjemo obeležavanje našeg jubileja, rekao je Miroslav Mihajlovic, sekretar Pokreta gorana Srbije.

M.P.

IZ ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE

MART-MESEC BORBE PROTIV MALIGNIH BOLESTI

U okviru Kalendara javnog zdravlja, mart je mesec kada intenziviramo zdravstveno vaspitne aktivnosti u borbi protiv malignih bolesti.

Maligni tumori predstavljaju, posle bolesti srca i krvnih sudova, najcešci uzrok umiranja kako u svetu, tako i u našoj zemlji.

Inastitut za javno zdravljeSrbije "Dr Milan Jovanovic Batut" zajedno sa mrežom Instituta i Zavoda u saradnji sa domovima zdravlja pokrecu citav niz aktivnosti u cilju prevencije i ranog otkrivanja malignih oboljenja.

Zavod za javno zdravlje Požarevac, zajedno sa službama za zdravstvenu zaštitu žena, opšte medicine i polivalentne patronaže domova zdravlja Branicevskog i Podunavskog okruga, kao i uvek do sada, podržava i organizuje kampanju u cilju promocije znanja o raku grlica materice, dojke i debelog creva i njihovoj prevenciji medu ženama koje pripadaju životnoj dobi od 25 do 69 godina, kao i odrasli (muškarci i žene) sa 50 i više godina. Pored intenziviranja zdravstveno vaspitnih aktivnosti tokom marta Zavod za javno zdravlje Požarevac u saradnji sa svim domovima zdravlja Branicevskog i Podunavskog okruga radi na promociji zdravlja i prevenciji malignih oboljenja, odnosno planira preventivne preglede stanovništva koji ukljucuju dijagnostiku, sa posebnim akcentom na rak dojke, grlica materice i debelog creva. Planiranje se vrši na godišnjem nivou, a prema "Pravilniku o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji".

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup kontroli raka. Na preko 80 posto svih malignih bolesti moguce je uticati sprecavanjem ili modifikovanjem faktora rizika u smislu promene ponašanja i time spreciti pocetak bolesti, a ukoliko do bolesti ipak dode, njen ishod moguce je poboljšati ranim otkrivanjem i blagovremenim lecenjem.

S obzirom da maligne bolesti imaju zajednicke faktore rizika sa drugim hronicnim nezaraznim bolestima, u martu- mesecu borbe protiv raka, potrebno je zapoceti intenzivne aktivnosti iz oblasti promocije zdravlja, kako bi se ukazalo na to da se rizik oboljevanja od raka može smanjiti primenom jednostavnih mera aktivnosti:

-prestanak pušenja duvana i izbegavanje izloženosti duvanskom dimu;

-ogranicena potrošnja alkohola;

-izbegavanje preterane izloženosti suncevoj svetlosti;

-održavanje zdrave telesne težine;

-izbalansirana ishrana;

-redovna fizicka aktivnost;

-zaštita od infekcija povezanih sa nastankom raka.

Prema podacima kojima raspola-žemo, u Srbiji se godišnje otkrije 32.000 novoobolelih slucajeva od malignih oboljenja, a od posledica ovih bolesti umre približno 20.000 ljudi. Prema ovim podacima, naša zemlja zauzima vodece mesto u Evropi. Medu ženskom populacijom, najrasprostranjeniji je rak dojke, zatim rak grlica materice koji ne daje nikakve simptome u pocetku razvoja bolesti i zbog toga su redovni pregledi najbolji nacin da se sprece.

Pozivamo na pregled sve žene koje pripadaju životnoj dobi od 25 do 69 godina, kao i odrasli (muškarci i žene) sa 50 i više godina da se jave u službu za zdravstvenu zaštitu žena i opšte medicine nadležnog doma zdravlja, kako bi jednim jednostavnim i bazbolnim pregledom zaštitili svoje zdravlje od ovih teških, ali preventabilnih bolesti.

Neka zdrav nacin života, redovne posete izabranom lekaru i preventivni pregledi postanu sastavni deo ponašanja, a ne samo obaveza, navodi se u informaciji Zavoda za javno zdravlje Požarevca.

JEDNOSTAVNI I BEZBOLNI PREGLEDI

Iz Zavoda za javno zdravlje upucuju poziv svim ženama od 25 do 69 godina starosti, kao i ostalim odraslim gradanima da se jave u Službu za zdravstvenu zaštitu žena i opšte medicine nadležnog doma zdravlja. Ovo iz razloga kako bi bezbolnim pregledom prokontrolisali i time zaštitili svoje zdravlje od teških, ali preventibilnih bolesti, kakva su maligna oboljenja.

Pripremila: M. P.

SAVEZ ZDRAVSTVANIH RADNIKA BRANICEVSKOG OKRUGA U POŽAREVCU

EDUKATIVNI SEMINAR ZDRAVSTVENIH RADNIKA

- Održan seminar na temu "Savremeni brak i porodica"

Savez zdravstvenih radnika Branicevskog okruga je protekle srede, u Domu kulture Požarevac, u okviru programa stalnog strucnog usavršavanja, organizovao edukativni seminar na temu "Savremeni brak i porodica". Za ovo predavanje vladalo je veliko interesovanje zdravstvenih radnika, a prijavljeno je više od hiljadu slušalaca.

Predsednica Saveza zdravstvenih radnika Branicevskog okruga, Slavica Ðordevic nije krila oduševljenje što veliki broj zdravstvenih radnika posecuje ove seminare:

--Naša asocijacija trenutno broji preko 1300 zdravstvenih radnika i vrlo smo ponosni na to clanstvo. LJudi su veoma dobro prihvatili obnavljanje licence i prikupljanje bodova na ovim strucnim skupovima, akreditovanim od Zdravstvenog saveza Srbije, tako da vlada veliko interesovanje zdravstvenih radnika. Danas ce biti organizovana dva predavanja, jedno pre podne i drugo popodne. Jako je teško pripremiti sve ovo, ali uz pomoc Organizacionog odbora, uspešno je sve realizovano, rekla je izmedu ostalog Ðordevicava.

O prošlonedeljnoj seminarskoj temi "Savremeni brak i porodica" govorila je mr socijalne psihijatrije Radmila Nešic, predsednica Saveza udruženja zdravstvenih radnika Republike Srbije koji je i organizator ovog strucnog skupa za ovaj region.

--Skoro smo imali slicno predavanje, a tema je bila "Sekte-novi oblici zavisnosti". Sada smo se opredelili da iz tri dela govorimo o braku i porodici, nasilju u porodici, nasilju nad ženama, porodicnim odnosima i nasilju u školama... Licno mislim da je danas porodica veoma ugrožena, da smo zaboravili na neke tradicionalne vrednosti porodice, a na to, svakako, moramo podsetiti prvo mi, zdravstveni radnici, istakla je Nešiceva.

Planirane tematike predstojeceg simpozijuma koji ce se održati na Zlatiboru, bice "Depresija-mit ili stvarnost tranzicije", o kojoj ce govoriti prof. dr Ivana Timotijevic i "Profesionalno osiguranje od strucne greške" koju ce detaljno objasniti VMT Dragan Šašic, direktor Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehnicara Srbije.

M. P.

GRADSKOJ BOLNICI “DR VOJISLAV DULIC”

SLIKARI POKLONILI SVOJA DELA

Clanovi ULIS-a “Milena Pavlovic Barili”, ucesnici humanitarne kolonije koja je 6.marta održana u prostorijama Crvenog krsta u Požarevcu proteklog petka predstavnicima Gradske bolnice “Dr Vojislav Dulic” urucili su dvadesetak slika. Na ovom divnom gestu se zahvalio direktor Bolnice, dr Srecko Bosic naglasivši da ce poklonjene slike oplemeniti bolnicki prostor i dati primer drugim ljudima dobre volje koji imaju nameru da pomognu ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Inicijator akcije, Milena Merki koja je finansijski pomogla koloniju rekla je da joj je velika cast što je ovu akciju sprovela u delo, zahvalivši se pri tom odeljenju neurologije i odeljenju produžene nege na celu sa dr Ankom Bogosavljevic, koji pomažu starim osobama u njihovom oporavku. “Ovu ideju ne bih mogla sama da izvedem, bez podrške moga kluba i svih clanova ULIS-a “Milena Pavlovic Barili”. Posebno se zahvaljujem predstavnicima Crvenog krsta koji su nam dali prostoriju da radimo slike i nadam se da ce biti još ovakvih dobrih akcija od strane naših gradana i da ce biti još podrške našoj Gradskoj bolnici” istakla je Milena Merki.

Udruženje likovnih stvaralaca “Milena Pavlovic Barili” iduce godine ce proslaviti 60 godina postojanja i kroz njega je prošlo mnogo slikara kao što su Arsic, pokojna Nada Pejcic, Pavle Miladinovic i mnogi drugi priznati slikari požarevackog kraja. Tu je i doskorašnja predsednica Udruženja, Rada Pejic koja je ucenica pokojne Nade Pejcic, veoma cenjene akvarelistkinje koja je osnivac ovog udruženja.

“Udruženje je sa zadovoljstvom prihvatilo ideju Milene Merki da ucestvuje u likovnoj koloniji koju je ona finansijski i materijalno podržala iz razloga što smo shvatili da je bolnica jedan ambijent u kome su svi sa neizvesnošcu i strahom prisutni, da im pomognemo da oplemene svoj prostor i da medicinskom osoblju i bolesnicima ulepšamo svakodnevicu. Nadam se da ce naš gest koji smo ucinili na ovoj koloniji ostati u lepoj uspomeni i da ce to biti tradicija i ubuduce”, rekao je Rade Bojovic, predsednik ULIS-a “Milena Pavlovic Barili”.

D.Dinic

SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU OO NOVA SRBIJA, POŽAREVAC

PRIKUPLJENO PREKO TRI HILJADE POTPISA

Na konferenciji za štampu Opštinskog odbora Nove Srbije, Požarevac, istaknuto je da je prethodnih dana vodena akcija prikupljanja potpisa za traženje vanrednih izbora i obaranje sadašnje vlade. Kako je receno odziv je bio odlican, a potpisivali su ga ljudi svih generacija.

Predsednik Opštinskog odbora Nove Srbije, Dejan Krstic je istakao da aktuelna vlast ne preduzima ništa kako bi povecala uposlenost gradana. Nova Srbija želi da podseti gradonacelnika na sva obecanja data pred izbore. Prethodna vlast uradila je mnogo više od aktuelne. Dovedena je gasifikacija i stvoreni su uslovi za vece upošljavanje, a aktuelna vlast ne preduzima ništa kako bi se u toj oblasti stanje poboljšalo. Nova Srbija smatra da je u ovom trenutku, takode, potrebno doneti i odluku o promeni naziva nekih ulica u Požarevcu. Konkretno, Lenjinova ulica bi trebalo da dobije ime Zorana Ðindica, Trg oslobodenja bi trebalo da bude Trg kralja, a postoje razlozi da i neke druge ulice ponesu imena zaslužnih Požarevljana umesto, na primer, Ulice Draže Markovica ili Ulice bratstva i jedinstva, kao i nekih drugih.

SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU OO SRPSKE RADIKALNE STRANKE, POŽAREVAC

DEMOKRATSKA STRANKA ZLOUPOTREBLJAVA

Na konferenciji za štampu Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke, Požarevac, predsednik Saša Valjarevic je govorio o zbivanjima u Velikom Gradištu i Golupcu. On je istakao probleme sa kojima se suocava aktuelna vlast, pre svega u Velikom Gradištu.

„Demokratksa stranka i predsednik opštine Živa Lazic više nemaju podršku koalicionih partnera, pre svega SPS-a, koji su izostali sa poslednjih nekoliko sednica. Održana je 17. sednica na kojoj su donete odluke, koje su i dalje na snazi, a aktuelni predsednik ne može da reši brojne probleme jer više nema vecinu. Pokušava da u velikogradištanskoj opštini izazove haos u funkcionisanju opštine. Najveci problem je komunalni otpad, a predsednik pokušava da odgovornost prenese na opoziciju, iz cega proizilazi da ne može da upravlja resursima za koje je zadužen. Njegova nesposobnost dovela je do toga da se smece i otpad nekoliko dana ne iznose“, rekao je Valjarevic i nastavio.

„Što se tice opštine Golubac, na sajmu turizma održanom u Beogradu, prihvacen je projekat revitalizacije golubacke tvrdave. Nakon toga javila se, kao zainteresovana za ovaj posao, mešovita italijansko-ruska kompanija koja želi da finansira ovaj projekat. Demokratska stranka, pošto je u prethodne cetiri godine u ovoj opštini bila na vlasti nije uspela ništa da uradi, pa sada pokušava da na bestidan nacin, zloupotrebljavajuci republicke resurse u kojima sede njihovi ljudi, pokušava da kupovinom odbornika, nudeci posao clanovima njihovih porodica, blokiraju rad Opštine Golubac. Srpska radikalna stranka je, da bi to sprecila, zamenila tri svoja odbornika, po zakonu i u skladu sa propisima imenovala nove odbornike“, završio je predsednik Valjarevic.