Header

JP “LJUBICEVO”

PRVI PUT U PLUSU

Posle 11 godina negativnog poslovanja JP “LJubicevo” je po prvi put u 2009.godini ostvarilo dobit od 594.000 dinara, što ukazuje na to da se dosta rada i energije uložilo u samu unutrašnju organizaciju preduzeca, njegovu transformaciju, tako da su sitne promene unutar kolektiva dale rezultata.

“Nasledeni dugovi su i dalje prisutni, blokiran je racun, ali ucinicemo sve da sa poveriocima dodemo do rešenja, kako nam se ne bi ponovila situacija od pretprošle nedelje kada su sudski izvršitelji pecatili štalu za konje. LJubicevo mora da se sacuva i ovo nije borba samo moja i radnika preduzeca, nego celokupnog grada Požarevca. Sud je reagovao na upucenu žalbu, tako da smo dobili obaveštenje da je procesuirana naša tužba protiv Dragoslava Jevremovica i cinioca tih poravnanja. Tužena strana je dobila rok od 30 dana da se izjasni povodom te tužbe i posle toga bice zakazano rocište. Ostaje da izvršni sudija odluci da li ce obustaviti postupak popisivanja, što se ja iskreno nadam i da cemo onda doci do situacije kada cemo na sudu moci da razjasnimo šta se to dešavalo 2006.godine (da li je kafana radila, kako je napravljeno poravnanje, koliko je uloženo u renoviranje)”, istice Vladan Jankovic, direktor Javnog preduzeca “LJubicevo”.

Posle kolektivnog godišnjeg odmora pocela je priprema traktora i u martu obavice se njihova registracija. Takode, svi radnici su dobili zaštitnu opremu, radna odela, cipele, zimske jakne, kape, rukavice, svetlece prsluke, tako da su apsolutno opremljeni za rad. U ponedeljak, 1.marta poceli su gradevinski radovi na obnovi suvenirnice i kafica u kome ce gosti LJubiceva moci da se osveže i kupe suvenire, a u toku su pregovori sa firmom “Knjaz Miloš“ iz Arandelovca, koja ce najverovatnije ucestvovati u njihovom opremanju. Uskoro u saradnji sa PD “RIO” pocece sredivanje parka kneginje LJubice, koji ce prema recima direktora Jankovica biti doveden na zavidan nivo kojim ce se ponositi grad Požarevac.

D.Dinic

GRADSKI ŠTAB CIVILNE ZAŠTITE GRADA POŽREVCA IZDAJE SLEDECE

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Usled naglog porasta vodostaja reke Mlave, na današnjem vanrednom sastanku, Gradski štab civilne zaštite grada Požarevca doneo je odluku o uvodenju vanredne odbrane od poplava i bujica na podrucju sela Stari Kostolac. Doneta je odluka da se ojaca, vec postojeci veštacki nasip i da se sa radovima pocne odmah. Takode, zatvara se lokalni put od sela Bradarac do manastira Rukumija. O sprovodenju ovih mera starace se Operativna grupa za odbranu od poplava i bujica gradskog štaba civilne zaštite. U skladu sa daljim razvojem situacije javnost ce biti blagovremeno informisana.

Gradski štab civilne zaštite grada Požarevca

U SUSRET MEÐUNARODNOM DANU ŽENA

EH, TAJ 8.MART!

Neki ga vole, neki ne mogu da cuju za njega, ali on evo vec stotinu godina neminovno pristiže, hteli mi to ili ne, noseci sa sobom sve one fakultativne obaveze koje su se ustanovile usput. Nastao kao organizovani oblik borbe za ravnopravnost žena, ustanovljen na Drugoj medunarodnoj konferenciji žena socijalista 8.marta 1910.godine u Kopenhagenu, na inicijativu nemacke revulucionarke Klare Cetkin, gotovo da je potpuno izgubio svoj prvobitni karakter. Prvi put je kao Medunarodni dan žena obeležen 1911.godine u Austriji, Danskoj, Nemackoj i Švajcarskoj, kada je više od milion žena i muškaraca prisustvovalo skupovima na kojima se zahtevalo da žene dobiju pravo glasa, pravo na rad i strucno obrazovanje, ukidanje diskriminacije na radu, kao i pravo na obavljanje javnih funkija. Statistike, nakon stotinu godina govore da je procenat žena u Evropi koje obavljaju funkcije u upravnim odborima korporacija, ili su na visokim položajima u vladama i akademijama još uvek jednocifren. Takode, kaže neumoljiva matematika, u Evropskoj uniji muškarci u proseku zaraduju 15 odsto više od žena. U Srbiji stvari stoje još gore. No, praznik je praznik, a cifre su cifre, te tako ostaje da sacekamo taj 8.mart, muški da naberu ili kupe cvece, ispruže se za parfem ili neku džidža-bidžu na kojoj piše “mojoj dragoj”, ili “volim te”, coknu pripadnice slabijeg pola tri puta u obraz i ponovo u radne pobede. Ona fraza da svaki dan treba da bude 8.mart izgovara se tog dana i odmah uvece zaboravi, ali, da se ne protumaci pogrešno, žene nikada nisu bile zlopamtila, nastave da guraju kroz godinu “kao da im je svaki dan 8.mart”, idu na posao, kuvaju rucak, rade domace zadatke deci, peglaju i sanjaju snove u kojima njihovi muškarci bar svakoga jutra obriju bradu, ne locu pivo i “nikada ih nisu udarili” – i to je uspeh. Živeo 8.mart! Živeo karanfil! Živela ravnopravnost! Eto, koliko da se prijavimo na vreme, mi žene, da ne bude posle, zaborili su, ali i to je više zbog njih, da im ne bude neprijatno. Jer, kako rece veliki Lav Nikolajevic Tolstoj “Vecina muškaraca od svojih žena traži vrline kojih se oni sami ne pridržavaju”.

Lela Likar

U OŠ “SVETI SAVA” U POŽAREVCU

PREZENTACIJA UDŽBENIKA

- Zavod za udžbenike predstavio nastavnicima i uciteljima najnovija izdanja knjiga neophodnih u školskoj nastavi

Zavod za udžbenike koji je osnovan pre 52 godine na inicijativu Republike ima zadatak da ucenicima obezbeduje najkvalitetnije udžbenike koje oni koristite tokom nastave. Sa koliko uspeha se ovaj zadatak ostvaruje u svakodnevnoj praksi? Odgovor na ovo pitanje ponudila je prošlonedeljna prezentacija najnovijih dostignuca u okviru inovacije udžbenika. Prezentacija je održana u požarevackoj OŠ “Sveti Sava” na cijem se celu nalazi Margareta Sekulovic. Pozdravljajuci predstavnike Zavoda za udžbenike ona je izrazila nadu da ce saradnja sa ovom ustanovom na planu obezbedivanja kvalitetnih udžbenika biti nastavljena.

Brojnim uciteljima i nastavnicima koji su prisustvovali prezentaciji, ispred Zavoda govorili su Mirjana Jovanovic, urednik za biologiju, Dejan Jacinac, zamenik direktora prodaje, Tamara Blažic, strucni saradnik u redakciji i koordinator izmedu redakcije i Službe za odnose sa javnošcu i Jelena Ivanovic, koja je posetioce ove prezentacije uvela u celu pricu.

--Zavod za udžbenike, kao što je poznato, radi po nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete i vodi racuna da ga poštuje. Cinimo sve da udžbenici koji su na dohvat ruke, u svakodnevnom poslu, kako predavacima, tako i ucenicima, budu savremeno koncipirani i u svemu prihvatljivi za uzrast kojem je knjiga namenjena.

Možemo se pohvaliti da smo realizovali jedan novi obrazovni softver, unapredili udžbenike u likovno-grafickom pogledu, promenili dizajn, tako da sa sigurnošcu možemo reci da su naši udžbenici multimedijalni i da u njima ucenici mogu, osim slova i ilustracija, naci i CD romove o onome što uce, recimo strane jezike ili matematiku, naglasila je Ivanoviceva.

Zavod za udžbenike je jedina kuca u Srbiji koja se bavi proizvodnjom udžbenika i jedina ustanova koja radi prema ISO standardu 9001/2008. Šta to zapravo znaci? Poštujuci standard, Zavod je u obavezi da saraduje samo sa našim štamparijama i to onima koje imaju taj sertifikat.

-Više nece biti problema sa takozvanim odlepljivanjem knjiga, jer necemo lepiti knjige, vec imamo obavezu da ih šijemo, tako da ce šiveni povez obezbedivati dugotrajnost. Na poslednjoj korici udžbenika nalazice se hologram koji je takode u vezi sa ISO standardom, a to obezbeduje originalnost našeg proizvoda. Dakle, zaštitili smo naše udžbenike kako ne bi bili podložni fotokopiranjima, preštampavanjima i zloupotrebama, culo se na prezentaciji na kojoj je bilo reci i o organizovanju besplatnih, akreditovanih seminara za ucitelje i nastavnike. U Požarevcu ce se jedan takav uskoro organizovati na temu matematike za niže razrede.

-Zavod za udžbenike svojim saradnicima sa kojima godinama saraduje i svima onima koji našoj kuci poklanjaju puno poverenje, revanširamo se na razne nacine. Preko stotinu škola u Srbiji dobilo je od naše kuce vredne poklone. To su PS racunari, videobimovi, elektronske table koje se danas smatraju najsavršenijim nastavnim sredstvom... Nismo ostali na nivou na kojem smo bili. Želimo da budemo još bolji, a u tome nam je potrebna i vaša pomoc. Ovde smo da cujemo, možemo li ucestvovati u ovom poslu zajedno, jer autori naših izdanja nisu samo vrhunski profesori sa katedra razlicitih fakulteta, vec i vaše kolege, graficari koji su na svakodnevnoj nastavi i koji mogu da doprinesu da ono što je materija, bude prihvatljivo za ucenika, a ujedno i lagano za rad nastavnika, istakla je Ivanoviceva.

U nastavku prezentacije, ucitelji i nastavnici predocili su neka svoja razmišljanja i stavove o unapredenju nastave i kvalitetnijem radu sa decom. Gosti su prosvetarima na kraju ovog druženja, u znak zahvalnosti, poklonili knjige.

M. P.

ODRŽANA GODIŠNJA SKUPŠTINA PLANINARSKOG DRUŠTVA “VUKAN”

AKCENAT NA REPUBLICKU AKCIJU

Na redovnoj godišnjoj Skupštini Planinarskog društva “Vukan” koja je održana 26.februara usvojen je novi Statut i Poslovnik o radu Skupštine društva. Izveštaj o radu u protekloj godini podneo je dr Momcilo Manic, predsednik PD “Vukan”, istakavši da su clanovi nastojali da kontinuirano poboljšavaju procese funkcionisanja društva, uloživši dodatne napore kako bi se pospešilo planiranje i organizovanje akcija i funkcionisanje odredenog planskog pristupa. “Kljucno je da smo u prošloj godini izdejstvovali i dobili da organizujemo Republicku akciju od strane Planinarskog saveza Srbije 19.juna na Homoljskim planinama. Oformili smo operativni tim, postavili planove rada po mesecima, tako da vec od ovog meseca krecemo sa doradivanjem i izradivanjem staza. Što se tice finansijskih priliva tokom prošle godine po prvi put smo ušli u budžet grada Požarevca, što je znacajno za neke naredne periode. Nastojali smo da uvedemo odredene prikladne standarde u radu društva tokom prethodnih meseci i ti standardi su bili prisutni vezano za odvijanje naših redovnih nedeljnih sastanaka UO i organizovanja akcija”, istakao je dr Momcilo Manic.

Ono što može da se izdvoji kao uspesi društva u prošloj godini jesu: grupna akcija uspona na Olimp kada je 11 planinara popelo Mitikas (2918m), 12 planinara je stiglo do Skale (2882m), desetogodišnji Marko Stojanovic je popeo do 2060 metara, jedan broj planinara je popeo Triglav, Maja Jezerce, Rajko Jankovic je organizovao desetak visokogorskih podviga, a krajem decembra dr Momcilo Manic je dobio zlatnu plaketu za doprinos razvoju sporta, jer je osvojio najviši vrh Amerike.

Što se tice programa rada društva za 2010.godinu akcenat je stavljen na republicku akciju, uspon na Vukan, koja ce se održati 19.juna. Jako bitan je i nastavak rada na projektu “Homoljska transferzala”, a povodom 50 godina uspešnog rada i postojanja društva, krajem maja ili pocetkom juna održace se prigodna akademija.

“Ono što nas ocekuje u ovoj godini jeste animiranje, uclanjivanje i rad sa novim clanovima društva, rad sa osnovnim, srednjim školama i fakultetima, težnja ka ozbiljnoj normativizaciji društva. Deo svog potencijala moramo da usmerimo ka iznalaženju dodatnih finansijskih sredstava za normalno funkcionisanje društva. Shodno novom Zakonu o udruženjima ocekuje nas preregistarcija društva, reaktiviranje Nadzornog društva i Veca casti i aktiviranje veb sajta. Posebno isticem potrebu da se stimulišu visokogorske akcije i osnuju sekcije društva. Ono što treba i dalje raditi je planski pristup planinarskim akcijama i ove godine imacemo 31 akciju. Veoma važna je i borba za kulturu, za dobro ponašanje planinara, za toleranciju prema drugima, borba za ekologiju, a radicemo i na uspostavljanju kurseva u društvu i iznalaženju nacina da se aktiviraju inicijative clanova”, zakljucio je dr Momcilo Manic.

D.Dinic

OPŠTA BOLNICA POŽAREVAC

GODINA ODLUKE

Za Požarevacku bolnicu, tekuca godina predstavlja prelomnu godinu, godinu odluke. Prestanak postojanja Zdravstvenog centra i pocetak funkcionisanja Opšte bolnice u Požarevcu kao posebne zdravstvene ustanove, znacajno menja nacin funkcionisanja i organizacije u ovoj ustanovi. Priliv novih doktora i srednje medicinskog osoblja iz Doma zdravlja, nova ustrojstva službi i upravljacke strukture bolnice, zahtevace izuzetno angažovanje svih zaposlenih u Požarevac-koj bolnici. Sama Bolnica, prema ustanovljenim standardima, treba i mora da bude kadrovski i tehnicki valjano opremljena, moderna i spremna da odgovori na sve zahteve medicinske struke, kao i potrebe gradana citavog Branicevskog okruga.

Dr Srecko Bosic, direktor Opšte bolnice Požarevac, za citaoce lista “Rec naroda” govori o najbitnijim aktivnostima, koje ovu ustanovu uvode u red najsavremenijih i najopremljenijih ustanova sekundarne zaštite u Srbiji:

- Pored pomenutog organizacionog prestrojavanja, ova godina predstavlja i godinu projekata i investicija. Nastavlja se pozitivan trend ulaganja u ustanovu zapocet prethodne godine, kada je skoro milion evra ušlo u Bolnicu Požarevac, što u opremi, što kroz brojna ulaganja u održavanje. Osim toga, namera je uprave bolnice da i dalje bude stalno prisutna u republickim organima koji uticu na funkcionisanje zdravstva u državi. Stalni kontakti sa Ministarstvom zdravlja i Republickim zavodom za zdravstveno osiguranje prethodne godine su dali izuzetni rezultat. Potpuna i otvorena saradnja sa lokalnom samoupravom, pokazuje se u izmenjenoj slici koju bolnica pruža, a za koju je lokalna samouprava posebno zaslužna. Ovakav nacin izuzetne saradnje može samo da se poboljša. Takode, ostvaruju se kontakti sa stranim ambasadama, i iskazuje Pismo o namerama za saradnju.

- Naumili ste da realizujete brojne projekte. Koje od njih smatrate posebno važnim?

- U prvom redu, to je završetak projekta prenamene nove zgrade Požarevacke bolnice, (ranije zgrada porodilišta). To je strateški zadatak uprave bolnice, a mogu reci i Okruga. To treba da je i državni interes. Ocekujemo skori završetak tendera i izbor projektantske firme koja ce uraditi detaljni projekat prenamene nove Požarevacke bolnice. Izrada projekta prenamne otvara nam vrata za pocetak radova na novoj zgradi. Jer, samo sa projektom u rukama, možemo da konkurišemo kod državnih fondova, kao i fondova van države, za sredstva za završetak bolnice.

- Neophodnost završetka bolnice se ogleda u povecanim potrebama stanovništva našeg grada i Okruga za savremno opremljenom bolnicom. Starosna i socijalna struktura, povecan broj teških bolesti i saobracajnog traumatizma, imperativ je koji nas tera na ozbiljan pristup, i stoga je završetak gradnje nove bolnice prioritet svih prioriteta.

- U jednom od prethodnh brojeva lista “Rec naroda”, pisali smo o informatizaciji, snažnom tehnološkom iskoraku u zdravstvu. Šta ona donosi Bolnici, a šta pacijentima?

- Požarevacka bolnica je u toku prošle godine ušla u projekat informatizacije sa još 15 bolnica u državi. Kreditom Svetske banke, preko Ministarstva zdravlja, našoj bolnici je opredeljeno oko 600.000 evra. Ovaj projekat podrazumeva potpunu informatizaciju bolnice kako hardverom tako i softverom. Jednostavno receno, naša bolnica ce dobiti oko 150 kompjutera, štampaca, citaca bar kodova i kompletnu pratecu tehnicku podršku. Instalacija programa i obuka osoblja se mora završiti do kraja 2011. godine. Termini su oroceni od strane Svetske banke. Svi punktovi u bolnici ce biti medu sobom povezani. Osim toga, sve zdravstvene ustanove u zemlji ce biti elektronski povezane, najpre izmedu sebe, zatim i sa bazom podataka Ministarstva zdravlja i RZZO. Završetak ovog projekta donosi veliki pomak u poboljšanju lecenja i komunikaciji u zdravstvenom sistemu. Krajem februara, našoj ustanovi su u Ministarstvu zdravlja uruceni ugovori za potpis projekta.

- Uvodite stabilne i savremene sisteme za napajanje energijom?

- U saradnji sa lokalnom samoupravom i “Elektromoravom”, u završnoj fazi je projekat izgradnje trafostanice u dvorištu bolnice. Na vec postojecim temeljima izgradice se trafostanica koja ce obezbedivati energijom zgradu nove Požarevacke bolnice i poboljšati obezbedivanje strujom ostalog dela bolnice. Takode, strujom ce se snabdevati i okolni delovi grada koji se naslanjaju na bolnicu.

- Koristeci iskustva drugih zdravstvenih ustanova u Republici, primerice Zrenjanina, doneli smo odluku, najpre o izradi projekta, a potom i izgradnji postrojenja suncanih kolektora za zagrevanje vode koja bi se koristila u bolnici. Korišcenje obnovljivih izvora energije je trend u svetu, a za naš projekat imali bismo donatorsku podršku kako fondova iz EU, tako i iz Ministarstva za energetiku i Ministarstva za ekologiju. Zagrevanje vode suncanim kolektorima je u periodu od marta do oktobra oko 100%, a u zimskim mesecima do 30%. Ostatak vode se dogreva preko daljinskog grejanja koje posedujemo, što je naša prednost u odnosu na druge sredine. Procenjujuci kapacitete za našu ustanovu, planira se izgradnja oko 250 kolektora na prostoru sadašnjeg parkinga u bolnickom dvorištu, s tim što bi buduci parking bio ispod postrojenja kolektora, uvek zašticen od atmosferskih padavina.

- Nastavice se projekat uredenja bolnickog dvorišta za koji smo konkurisali kod lokalne samouprave i Fonda za ekologiju grada Požarevca. Pomenuti projekti i investicije samo su deo aktivnosti i namera bolnice Požarevac.

Svakodnevni rad bolnice zahteva adekvatnu medicinsku opremu i obrazovan kadar. I dalje ce se nastaviti sa ulaganjem i nabavkom opreme i školovanjem doktora.Više puta do sada nabrajana nabavka medicinske opreme u prošloj godini, krunisana je multislajsnim skenerom. Ove godine ce se akcenat staviti na intezivne nege u bolnici,prijemno urgentni centar, a samim tim podržati služba anestezije kako tehnicki, tako i organizaciono. Namera nam je da se dodatna pažnja posveti poboljšanju opremljenosti i organizacije službi transfuzije, laboratorije i patologije, koje su neophodne za funkcionisanje klinickih odeljenja. Tekuce potrebe i njihovo zadovoljavanje se pratiti za sva bolnicka odeljenja , zavisno od prioriteta i sredstava.

- Projekciju razvoja imate. Koliko je važna podrška okruženja, ambijent?

- Održivo i optimalno funkcionisanje bolnice treba da ostane van svih negativnih trendova, a da svako sa dobrom namerom i željom da pomogne može da se ukljuci u prihvacene projekte ili predloži nove ideje. Ustanova sa hiljadu zaposlenih, koliko ce biti u bolnici krajem ove godine, sa prirodom svoje delatnosti predstavlja jedan od najvažnijih punktova u Okrugu. Samo dobro organizovana i opremljena bolnica predstavlja sigurnost za gradane. Cinjenice nam govore da je u poslednjih godinu dana uprava bolnice znacajno unapredila ustanovu, poboljšala organizaciju i nabavila novu opremu. Sve se to odrazilo na rezultate rada i podiglo nivo zdravstvenih usluga. Nema razloga da se dalje ne nastavi i poboljša saradnja sa lokalnom samoupravom i Ministarstvom zdravlja.

Mišljenja smo da bi neslogu i nejedinstvo trebalo ostaviti iza nas. Odlucni smo u nameri da se za nekoliko godina zacuje plac novorodencadi u novom porodilištu Požareva-cke bolnice, - porucuje dr Srecko Bosic, direktor Opšte bolnice Požarevac.

Dragan Milenkovic

VEOLIA TRANSPORT – LITAS POŽAREVAC

NOVE DESTINACIJE U PONUDI

Ovogodišnji Sajam turizma je za požarevacko preduzece Veolia transport – Litas bio prilika da predstavi deo programa letovanja za predstojecu sezonu, kao i da, u korak sa liberalizacijom viznog režima, ponudi i udaljenije svetske turisticke destinacije. Jedna od novina u ponudi Turisticke agencije ove firme je Drac i Tirana u Albaniji, kamo su vec upucivane pilot – ture i stecena prva, veoma pozitivna iskustva.

- Pored naše standardne ponude i osvajanja novih, zanimljivih destinacija, na ovogodišnjem Sajmu turizma smo u prilici da se pohvalimo i rezultatima investiranja u savremeni vozni park. Naime, u protekle tri godine od privatizacije, naš vozni park, narocito deo koji se iskljucivo koristi u turisticke svrhe, svrstava se u red vodecih autoprevoznika u zemlji. Rec je o modernim, visokokvalitetnim, pouzdanim i veoma komfornim autobusima, što nas je ucinilo veoma interesantnim i drugim turistickim agencijama. Jer, vecina agencija ne poseduje sopstveni vozni park, tako da smo vec u pregovorima, vezanim za prolece i leto. Dobar deo turisticke javnosti nas je prepoznao kao kvalitetnog i sigurnog prevoznika. Uz one reference koje su 60-ak godina krasile “Litas”, kvalitet više je moderan vozni park i – posla ce ove sezone biti. Inace, kad je rec o destinacijama, pored tradicionalne severne Grcke, koja je u našoj ponudi vec desetak godina, ukidanje viza smo iskoristili da ponudu proširimo na Italiju i Španiju. Raspolažemo i novim smeštajnim kapacitetima u Crnoj gori. Prošle godine je to bila Budva, nekoliko hotela i kvalitetan privatni smeštaj. Ove godine ce to biti i jedan objekat u Becicima i Biserna obala u Canju. Ponudu širimo i na Ohrid, gde se poslednjih godina postiže veoma dobro iskustvo, kako za individualne posete, tako i za naše grupe. Prva grupa krece vec oko osmomartovskih praznika, ima nagoveštaja da ce biti i dackih ekskurzija u Ohridu, koji postaje sve ozbiljnija destinacija za srpske turiste, - kaže Zoran Milic, direktor sektora za turizam i marketing u preduzecu Veolia transport – Litas.

Imajuci u vidu posledice svetske ekonomske krize i ne baš solidnog standarda vecine gradana, ponude Turisticke agencije Veolia transport – Litas koncipirane su sa uvažavanjem mogucnosti kucnog budžeta korisnika usluga. Za sva putovanja ove agencije ponudena je mogucnost odloženog placanja u rasponu od tri do osam – devet mesecnih rata.

- Koliko se vodilo racuna o stvaranju mogucnosti da sa nama putuje što širi sloj gradana, najbolje pokazuju programi za letovanje, gde su rate i za smeštaj, a i za naš prevoz, do 1. novembra. Smatramo da ce to biti jedan od razloga da se korisnici i gosti odluce da organizaciju svog odmora povere našoj agenciji. Interesovanje posetilaca ovogodišnjeg Sajma turizma, posecenost našeg štanda i interesovanje za naše ponude, govore da smo se uspešno predstavili turistickoj javnosti. U susret turistickoj sezoni, procenjujem da ce je karakterisati veoma široka i velika ponuda svih destinacija, ostaje da se vidi jedino koliko je posledica za sobom ostavila protekla krizna godina. Ove godine je situacija nešto bolja, ali je izvesno da se iz krize još nije izašlo. Realno, ocekujemo vece interesovanje, ali, finansijske mogucnosti mnogima nece dozvoliti da provedu onoliko dana na letovanju koliko bi hteli, ili, pak, da stignu do svih destinacija koje prethodnih godina nisu videli. U svakom slucaju, ocekujemo nešto veci procenat turista nego prethodne godine, - zakljucuje Milic.

Jedan od segmenata kome Turisticka agencija firme Veolia transport – Litas Požarevac tradicionalno posvecuje posebnu pažnju je - Ðacki turizam. Zoran Nikolic, šef Turisticke agencije, na tu temu kaže:

- Na našu radost i na radost naših korisnika, liberalizacija viznog režima omogucila je da, pored standardnih destinacija Grcke, Makedonije, Bugarske i Madarske, ove godine ponudimo i nešto više. U našim programima se vec nalaze ponude za Italiju, posebna ocekivanja imamo od ponuda za Francusku, Španiju i još neke destinacije. Tenderi za dacke ekskurzije su uveliko u toku, iako se radi o ekskurzijama koje ce se realizovati najesen ove godine. Gro požarevackih škola vec nagoveštava koje destinacije bira, imamo nagoveštaja da ce to biti nešto novo u odnosu na prethodne godine. Zanimljivo je i to da su škole, koje su minulih nekoliko godina probale da ekskurzije realizuju sa nekim drugim agencijama, došle do iskustava koja ih opredeljuju da se polako, jedna po jedna, opet vracaju našoj agenciji. Ovog trenutka, 99% srednjih škola iz Požarevca, Velikog Gradišta i drugih sredina u okruženju, ponovo radi iskljucivo sa firmom Veolia transport – Litas. To nam je potvrda kvaliteta i profesionalnosti na kojoj smo vazda insistirali, ali i obaveza da se dodatno potrudimo i poverenje stalno opravdavamo. Naš je cilj, naravno, da što više daka krene na put. Jedna od važnih stavki je cena, kao i uslovi placanja. Ucenicima, našim najdražim korisnicima, nudimo mogucnost placanja u šest – sedam rata, kad su u pitanju prolecne ekskurzije, a ekskurzije koje se trenutno nude na tenderima sadrže ponudu placanja u ratama do januara 2011. godine. Znaci, 9 – 10 rata. Ocekujemo dobar odaziv, princip našeg rada je svakodnevni kontakt sa školama, to se može videti i po poseti na ovom Sajmu. Svoje dake su ovih dana na Sajam dovele škole i iz Požarevca i iz Velikog Gradišta, i iz drugih sredina našeg Okruga, - kaže Nikolic.

Dragan Milenkovic

ŽAGUBICA NA SAJMU

POZIV U PRIRODU

Opština Žagubica nije propustila da i na ovogodišnjem sajmu turizma, prošle nedelje održanom u Beogradu, podseti brojne posetioce na prirodne lepote, kulturne, verske i tradicionalne sadržine, kojima obiluje.

- Posetiocima Sajma skrecemo pažnju na naše prirodne potencijale, naše verske objekte i ekološki cistu sredinu. Novo u ponudi su smeštajni kapaciteti u seoskim domacinstvima. Trenutno je registrovano tridesetak domacinstava, odlikuje ih veoma kvalitetan i lep smeštaj, domaca trpeza, gostoljubivost... Medu prirodnim potencijalima, posebno mesto zauzima Krupajsko vrelo i Vrelo Mlave. Oba imaju zaštitu prve kategorije od strane Zavoda za zaštitu spomenika prirode. Tu je i planina Beljanica, nadaleko poznata po svojoj lepoti. Isticemo i prirodne retkosti našeg kraja: Osanicka prerast u Osanickoj klisuri i prerast Hamar u podrucju planine Beljanica. U oblasti verskog turizma, manastir Gornjak i Trška crkva iz 13. veka. Na 12 kilometara od Žagubice je prirodni fenomen, izvor Potajnica, retkost u našoj zemlji i svetu. Od ove godine, turistima je u ponudi i Etno selo Trška, u blizini Trške crkve. Svakako, u vreme održavanja, itekako su vredna ponuda za posetioce manifestacije “Vrela Homolja”, “Dani hrizantema” i druge. I na ovom Sajmu promovišemo “Homoljski med”, brend za zašticenim geografskim poreklom, posetioce štanda upoznajemo sa bogatstvom lekovitog bilja na našem podrucju... – kaže Dragica Petrovic, direktor Turisticke organizacije Žagubica.

Na žagubickom štandu, posetioci Sajma turizma bili su u prilici da nabave ili tek kušaju “Homoljsku zdravicu” veoma kvalitetnu i po sastojcima retku rakiju, spravljenu podno planinskih masiva, sa brojnim lekovitim travama i po posebno cuvanoj tehnologiji i recepturi.

Miodrag Lazic, ucitelj iz Žagubice, proizvodac je ovog napitka sa lekovitim svojstvima, posebno je ponosan na nesvakidašnju ambalažu “Homoljske zdravice”: boca u replici srpske, vojnicke torbice, zatvarac - šubara, srpski opancici... Veli, doci u Žagubicu, okrepiti se, nazdraviti sa prijateljima, i pluca i ociju punih lepote i miline se vratiti – prica je kakva se dugo pamti i prepricava...

D. Milenkovic

TURISTICKA PONUDA KUCEVA

PECINE, POTAJNICA, ZLATO...

Na ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu, Kucevo se turistickoj javnosti predstavilo standardnom ponudom: pozivom da se posete pecine – Ceremošnja, Ravništarka, Ševicka i Dubocka. Posebno je atraktivna vila Karadordevica u Neresnici, a za avanturiste se organizuje ispiranje zlata na reci Pek. Rec je o tradiciji koja korene vuce iz 3. veka Nove ere, arheološkog nalazišta Rimske topionice i kovnice novca do današnjih dana.

- Na dradicionalni nacin, “ispitakom” u planinskim potocima, strpljivim i veštim turistima pode za rukom da, medu kvarcnim peskom zasija ljuspica, pocesto i omanji grumen cistog zlata! Interesovanja ima, ne jenjava. Tu je i Potajnica, prirodni fenomen kakvih je cetiri u Srbiji, svega tridesetak u svetu. Goste pozivamo i na “Homoljske motive”, tradicionalnu manifestaciju koja neguje izvorno narodno stvaralaštvo, pesmu, igru, obicaje, hranu po receptima starim vekovima... I kulturne vrednosti, manifestacije “Žanki u cast” i “Festef”, takode su sadržine koje kucevski kraj sa ljubavlju i pažnjom neguje. Naravno, sve to upotpunjuje nadaleko poznato gostoprimstvo naroda, bogatstvo obicaja i verovanja, zdrava priroda, zdrava hrana, voda i vazduh, prelepi pejzaži, bacije, proplanci... U dinamicnom razvoju je i ponuda smeštajnih kapaciteta: Hotel “Rudnik” je kompletno renoviran, dobija još jednu zvezdicu. Jedan je od retkih u širem okruženju sa zatvorenim bazenom i fitnes salom, bogatom trpezom i izvrsnim prostorom za organizovane svecanosti. Ne posustajemo u naporima da zaživi i seoski turizam, Kucevo sa okolinom nudi povratak prirodi i zdravom nacinu života, - kaže Goran Todorovic, direktor turisticke organizacije Kucevo.

GRAD POŽAREVAC NA OVOGODIŠNJEM MEÐUNARODNOM SAJMU TURIZMA U BEOGRADU

NOVI TURISTICKI PROIZVODI

Na upravo završenom 32. Medunarodnom sajmu turizma u Beogradu, turisticki poslenici sveta potrudili su se da potencijalnim korisnicima svojih usluga predstave što bogatije turisticke sadržaje zemalja iz kojih dolaze. Znacajno mesto na ovoj svojevrsnoj turistickoj pijaci imale su i turisticke organizacije i agencije zemlje-domacina, Srbije, medu njima i one iz Branicevskog okruga. Požarevacki štand je narocito dobro bio posecen u petak kada su ga, pored ostalih obišli i predstavnici vlasti: Goran S. Petrovic, nacelnik Branicev-skog upravnog okruga, Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik, Vukica Vasic, zamenica grado-nacelnika i Milic Jovanovic, zamenik predsednika Skupštine grada Požarevca.

Prema recima Dejana Savica, direktora Turisticke organizacije Požarevca, generalno gledano ovogodišnji Sajam turizma beleži manji broj posetilaca u odnosu na prošlu godinu što je i ocekivano s obzirom na ekonomsku krizu. Pa, i pored te cinjenice, svi izlagaci su se dobro potrudili da svoje turisticke vrednosti, odnosno turisticke lokalitete i destinacije, kao i manifestacione oblike turizma, promovišu na najbolji moguci nacin. Požarevljani su, pored vec tradicionalnih pri-redbi poput LJKI, ovoga puta predstavili i nešto novo. O cemu je rec saznajemo od direktora TO:

--Novinu upravo u okviru tih manifestacionih, masovnih oblika turizma predstavlja požare-vacki karneval koga smo prošle godine iznenada i na brzinu organizovali. Ove godine se stra-teški pripremamo i studiozno radimo na ovom projektu. Ono što želimo da postignemo je da dobijemo još jednu tradicionalnu, dugotrajnu manifestaciju, s obzi-rom na to da se Požarevac uvrstio u red gradova u Evropi i svetu koji prireduju ovakve fe-šte. Napominjem, prošle godine je karneval organizovan bez vecih priprema i za vrlo kratko vreme, što, po mom mišljenju nije uticalo na kvalitet. Ove godine imacemo mnogo više vremena za kompletne i blagovremene pri-preme i za jedan studiozniji rad velike grupe ljudi koja ce se angažovati na ovoj manifestaciji, a od koje na kraju ocekujemo odlican povratni efekat, kaže Savic za koga je investiranje u turizam kao znacajnu privrednu granu, veoma isplativo.

--Ako turizam smatramo ozbilj-nom privrednom granom moramo da racunamo na njen strateški razvoj koji podrazumeva investiranje. Nastupi na ovakvim pijacama su od kljucne važnosti s obzirom na to da je promocija u okviru marketinških aktivnosti možda najznacajniji faktor...Ja se iskreno nadam da ce u narednim godinama doci do pravog razvoja i u ovakvim privrednim delatnostima kao što je turizam i da ce se prave investicije u infrastrukturu isplatiti, da ce promocija biti samo potpora jednom kvalitetnom, dobro razvijenom, zaokruženom turistickom proizvodu. Naš kraj zaista ima šta da pokaže u okviru turizma, nismo možda toliko atraktivni po svojim prirodnim vrednostima, ali svakako da antropogene vrednosti daleko prevazilaze znacaj koji ima naš region, napominje Savic.

Na štandu Požarevljana ove godine zapažene su veoma uspele publikacije turistickih vrednosti ovoga kraja, što govori o novom, kvalitetnijem odnosu turistickih poslenika prema potencijalnim turistima i gostima. U publikacijama je mnoštvo korisnih i iscrpnih informacija, savremeno dizajniranih i vizuelno osmišljenih. Tako se to radi u celom svetu, a Srbija, i Požarevac u njoj, prate te aktivnosti i nastoje da budu u trendu.

Koliko uspešno ce se ovogodišnji program Turisticke organizacije Požarevca ostvariti, pored neposrednog angažovanja zaposlenih na ovim poslovima zavisi i od sredstava kojima ova organizacija raspolaže. Ako je suditi po odobrenim sredstvima iz budžeta Grada za potrebe turizma, ove godine ne bi trebalo da bude vecih problema kada je ostvarivanje plana u pitanju.

--Zadovoljan sam nacinom na koji je projektovan budžet Turisticke organizacije za ovu godinu s obzirom na to da je on znacajno uvecan, iz opravdanih razloga, naravno. Jesu teška vremena, zaista je teško objasniti svaki put kada se investira u nešto što se zove turizam, što se zove uslužni sektor privrede, ali ne treba zaboraviti da je rec o investicijama koje se vrlo brzo isplate i vrlo efektno povrate. Verovatno da je ta cinjenica odredila da naša lokalna samouprava odgovori pozitivno na naš predlog finansijskog plana za ovu godinu. Sve ovogodišnje manifestacije i aktivnosti trebalo bi da budu pokrivene u punom iznosu, ukoliko ne bude nekih drasticnijih pomeranja na tržištu usled pada vrednosti dinara, odnosno jacanja vrednosti evra, s obzirom na to da su brojne usluge koje i mi koristimo, izražene u evrima. Mislim da cemo uspeti da se uklopimo u ono što je projektovano budžetom. Uz sve ovo, naravno, insistiracemo i na investiranje u poboljšanje materijalno-tehnickih uslova Turisticke organizacije kao nosioca turistickih aktivnosti, istice Dejan Savic.

MIODRAG MILOSAVLJEVIC, GRADONACELNIK POŽAREVCA:

SVETLA TURISTICKA BUDUCNOST

-Više puta sam potencirao da bez razvoja turizma nema ni ukupnog razvoja našeg grada.Turizam je jedna od privrednih grana koja nije stagnirala za sve vreme ekonomske krize. Mislim da raspolažemo velikim potencijalom da možemo razvijati grad u celini. Kad razvijamo turizam, dolazi nam puno ljudi, razvijamo privredu u celini i to je dobar zamajac. S druge strane, mogu da obavestim gradane Požarevca da smo napravili jednu dobru saradnju sa Viminacijumom i profesorom Koracem, izdvojili smo milion dinara za jednu prezentaciju Viminacijuma. Ukoliko budemo imali dobru saradnju, Viminacijum, LJKI, LJubicevo i sve ono što je u našem okruženju, a to su manastiri i tako dalje, možemo racunati na svetlu buducnost grada Požarevca kada je turizam u pitanju. Prijatno sam na našem štandu bio iznenaden dobrim propagandnim materijalima, izvanredno napravljenim u svrhu putokaza svim onim ljudima koji žele da dodu u naš grad. Turisticka organizacija se na tome zaista potrudila i mislim da dobro radi svoj posao, izjavio je novinarima prošlog petka Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik, prilikom obilaska štanda Požarevljana na Sajmu turizma.

VUKICA VASIC, ZAMENICA GRADONACELNIKA:

BOGATSTVO KULTURNOG NASLEÐA

-Grad Požarevac je jedan od retkih gradova koji ima izuzetne turisticke potencijale. Retko koji grad ima i toliko kulturnog nasleda, poput Galerije “Milena Pavlovic Barili”, Narodnog muzeja, Etno sela, kompleksa “LJubicevo”, koji nastojimo da privedemo nameni koju zaslužuje. Naravno, ceo naš okrug ima vredne turisticke potencijale, a ne samo Požarevac: blizina Vimunacijuma, blizina Dunava i važnih saobracajnica, stvaraju jedan povoljan uslov za izuzetan razvoj turizma. Prošlogodišnja organizacija LJubicevskih konjickih igara je bila odlicna, ide nam septembar mi se uveliko pripremamo i nadamo se da ce 47. LJKI biti još bolje i uspešnije od prethodnih, reci su Vukice Vasic, zamenice gradonacelnika Požarevca koja je prošlog petka zajedno sa ostalim predstavnicima lokalne samouprave posetila štand Požarevljana na Sajmu turizma.

M.P.

TURISTICKA PONUDA OPŠTINE PETROVAC NA OVOGODIŠNJEM SAJMU TURIZMA

ZOVU SELA I PLANINE

Na sajmovima turizma koji se svake godine organizuju u Beogradu redovno ucestvuje i opština Petrovac. Ove godine akcenat u turistickoj ponudi Petrovcani su stavila na nekoliko turistickih destinacija. U prvom redu to je Sportsko-rekreacioni centar u Ždrelu koji se sastoji od tri otvorena i jednog zatvorenog bazena sa termomineralnom vodom temperature 40-ak stepeni, zatim, jednog velikog restorana i hotela sa smeštajnim kapacitetima-tridesetak veoma luksuznih soba.

Petrovacki turisticki radnici ocekuju ove godine i pojacano interesovanje turista za Homoljske planine, cime ce otpoceti razvoj planinarskog turizma. Dva su razloga zbog kojih planinarski turizam ima svoju perspektivu: prvi je što je Homolje jedna lepa i atraktivna destinacija za planinare, izvidace i clanove drugih društvenih organizacija koje se bave ovim vidom turizma i sporta, a drugi, što se na teritoriji opštine Petrovac nalaze stene za vežbanje alpinista locirane u dolini Mlave pored manastira Blagoveštenje. Svi alpinisti kojih najviše ima u Beogradu, za veoma kratko vreme, za sat i po, mogu iz Beograda da dodu u Petrovac i pre penjanja na najvece svetske, planinske vrhove obave neophodne treninge na atraktivnim stenama u petrovackom kraju.

Treci vid aktivnosti petrovacke Turisticke organizacije u ovoj godini bice na popularizaciji seoskog turizma. U tu svrhu, na štandu Petrovcana, posetiocima Sajma predstavljena je publikacija o Etno selu Bistrica, izuzetno atraktivnom mestu koje raspolaže sa desetak vodenica i valjavica, ima lepu crkvu i zdravu i slikovitu životnu sredinu. “Sve ljubitelje seoskog turizma pozivamo da nas posete ove godine, porucili su sa Sajma turizma, turisticki poslenici Petrovca.

M.P.

VELIKOGRADIŠTANSKA TURISTICKA PONUDA

SRPSKO MORE I GLAVNA ULICA EVROPE

Na ovogodišnjem Sajmu turizma zajedno su nastupile sve opštine Branicevskog okruga. Uz Veliko Gradište, iz geografskih razloga našli su se i Gornji i Donji Milanovac. U objedinjenoj turistickoj ponudi ovoga dela Srbije, Veliko Gradište i njegovo Srebrno jezero predstavljaju snažnu lokomotivu za koju se mogu zakaciti svi turisticki vagoni koji prolaze ovim krajem. To je primer kako se u Srbiji može zajednicki nastupati i kako objedinjenom turistickom ponudom odredena lokacija može postati zanimljiva.

--Mi u Velikom Gradištu, kako to mnogi kažu, imamo srpsko more, ali Gradište ima i tu veliku srecu da se nalazi u glavnoj ulici Evrope. Dunav je ta glavna ulica koja negde od Rama, preko Golupca, pa skroz do tvrdave, u jednom momentu prerasta u aveniju, pa se kasnije presužava u Dunav sa svojim carima. Dunav kao reka sve je manje granica, a sve više krvotok koji spaja citavu Evropu... Drago mi je da Viminacijum sve više dobija na znacaju, ne samo u srpskoj turistickoj ponudi, vec i evropskoj, pa, mogu slobodno reci i u svetskoj ponudi. Dobro je za citav ovaj kraj da se Viminacijum ovako lepo razvija... Dunav, Žagubica, homoljsko jagnje, Ceremošnja, ostale pecine, Vitovnica, LJubicevske igre... to su naše zajednicke turisticke ponude, rekao nam je na Sajmu Živoslav Lazic, predsednik opštine Veliko Gradište u kojoj ce se i ove godine organizovati Festival ekološkog turistickog filma.

Takozvani SILAFEST primljen je u Asocijaciju festivalskih gradova sveta pod pokroviteljstvom UN-a, i pored Velikog Gradišta, u toj Asocijaciji nalazi se još 13 gradova. Vode se razgovori da se na samoj obali Dunava u Velikom Gradištu, organizuje manifestacija poput Egzita. Ova godina bila bi eksperimentalna za tu priredbu, a kasnije bi ona prerasla u Dunavski egzit odnosno Egzit Donjeg Podunavlja. Pored ovih novih sadržaja, ovogodišnja turisticka ponuda Velikog Gradišta zasnivace se i na tradicionalnim manifestacijama kao što su: Svetski dan muzike, Carevcevi dani, Alaske veceri, Pasuljijada... I ove godine u turistickom programu nalazi se “Noc veštica” koja je lane organizovana po prvi put i za koju je interesovanje bilo veliko. Gradište je tih dana imalo posetioce iz Bugarske, Rumunije, Hrvatske...

M.P.

NA DVANAESTOJ SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTINE MALO CRNICE

USVOJENI PLANOVI RADA JP I USTANOVA

Na prošlonedeljnoj sednici Skup-štine opštine Malo Crnice na dnevnom redu su bile 24 tacke koje su vecinom glasova usvojene. Razmatrani su izveštaji o radu Opštinskog veca, direktnih i indirektnih korisnika budžeta opštine, odnosno Opštinske uprave, Direkcije za izgradnju opštine, Javnog komunalnog preduzeca “Cistoca”, Fonda za razvoj poljoprivrede opštine, Turisticke organizacije opštine, Centra za kulturu opštine, Biblioteke “Srboljub Mitic”. Najpre su usvojeni izveštaji o radu u prošloj i planovi rada javnih preduzeca i ustanova za tekucu godinu, kao i Izveštaj o izvršenju budžeta opštine za period januar – decembar 2009.godine.

Prema recima Bojana Uroševica, predsednika SO Malo Crnice izveštaji su bili veoma sadržajni, iscrpni i podneti u skladu sa zakonom i opštim aktima Skupštine opštine Malo Crnice. “U vezi programa pribavljanja nepokretnosti za izgradnju spomen – obeležja, Skupština opštine je ovaj akt donela u skladu sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije i Statutom opštine Malo Crnice, a kao realizaciju ranije donetog zakljucka Skupštine kojim je prihvacena inicijativa Opštinskog veca za izgradnju spomen - obeležja palim borcima iz Prvog svetskog rata. Inicijativu za izgradnju spomen – obeležja vodi Udruženje potomaka palih ratnika i na navedenoj parceli nalaze se obeležja i tragovi velikih borbi koje je srpska vojska vodila u toku Prvog svetskog rata na podrucju opštine Malo Crnice.

Odlukom o davanju saglasnosti na Statut Ustanove za decu predškolskog uzrasta “14.oktobar”, Skupština opštine je kao osnivac ove ustanove izvršila svoju obavezu, s obzirom na to da je Upravni odbor doneo Statut Ustanove u cilju usaglašavanja ovog akta sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je donet u toku prethodne godine i fakticki obavezao škole i ustanove da moraju uskladiti svoje statute u skladu sa važecim zakonom”, istice Uroševic.

Izmena i dopuna Poslovnika o radu Skupštine opštine izvršena je u cilju uskladivanja Poslovnika o radu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Statutom opštine Malo Crnice, s obzirom na to da je na prethodnoj sednici jedan broj odbornika predložio da se ovo uoceno odstupanje otkloni. Opštinska uprava kao obradivac materijala predložila je da se odredenim izmenama i dopunama poveca efikasnost rada i omoguci obradivacima materijala, radnim telima Skupštine, a i Opštinskom vecu kao glavnom predlagacu lakšu i efikasniju obradu materijala, odnosno pravovremeno dostavljanje predloga Skupštini opštine na razmatranje i usvajanje.

Odlukom o precišcavanju i distribuciji vode okoncan je prelazak službe za upravljanje opštinskim vodovodom u nadležnost Javnog komunalnog preduzeca “Cistoca” Malo Crnice. Postupak preuzimanja vodovoda je zapocet u prethodnom periodu, a radi uskladivanja ove komunalne delatnosti sa zakonom i na taj nacin ova komunalna delatnost je iz sastava JP “Direkcija za izgradnju opštine Malo Crnice” prešla u nadležnost JKP “Cistoca”. Iz tih razloga Skupština opštine je donela novu odluku kojom reguliše ovu komunalnu delatnost i nacin zadovoljavanja korisnika, fizickih i pravnih lica opštine Malo Crnice.

Takode, na ovoj sednici razmatran je i Izveštaj o izvršenju budžeta opštine Malo Crnice za period januar – decembar 2009.godine i Skupština opštine je usvajanjem ovog izveštaja konstatovala da su direktni i indirektni budžetski korisnici raspolagali budžetskim sredstvima u skladu sa zakonom i odlukom o budžetu za 2009.godinu. Planirani rashodi i izdaci budžeta iznose nešto preko 150 miliona dinara, dok rashodi konsolidovanog racuna trezora iznose nešto više od 169 miliona dinara. Dakle, u izveštajnom periodu rashodi i izdaci budžeta svih budžetskih korisnika izvršeni su sa 93,7 odsto ili u nominalnom iznosu 140.820.266 dinara.

Razrešenja i imenovanja

“Skupština opštine je prihvatila izmenu i dopunu dnevnog reda, jer je trebalo pristupiti rešavanju veoma hitnih pitanja kao što je imenovanje Upravnog odbora Centra za kulturu, odnosno imenovanje clana Upravnog odbora Direkcije za izgradnju opštine Malo Crnice. Odredeni clanovi upravnih odbora podneli su ostavku na dužnost, te je iz tih razloga bilo neophodno pristupiti hitnoj zameni, odnosno popuni navedenih upravnih odbora. Opštinsko vece i Komisija za imenovanje prihvatili su podnete ostavke, utvrdili predloge rešenja i predložili Skupštini da pristupi imenovanju novog clana Upravnog odbora kada je u pitanju Direkcija za izgradnju opštine, a kod Centra za kulturu opštine Malo Crnice pristupilo se imenovanju novog sastava Upravnog odbora, imajuci u vidu da je trebalo imenovati novog predsednika i omoguciti da mandat novoimenovanih clanova Upravnog odbora bude u istom trajanju, odnosno da trajanje mandata svih clanova bude potpuno izjednacen. Predlog clanova upravnih odbora izvršen je u skladu sa Sporazumom o zajednickom nastupanju u organima lokalne vlasti, tako da ce ovo javno preduzece odnosno ustanova Centra za kulturu funcionisati efikasno, odnosno prema planu, programu i napred navedenom Sporazumu o zajednickom vršenju vlasti u organima lokalne samouprave”, rekao je izmedu ostalog Bojan Uroševic.

Prema recima dr Esidola Perica, predsednika opštine Malo Crnice prošlonedeljno zasedanje Skupštine bilo je prožeto periodicnim izveštajima javnih preduzeca i ustanova i odbornici su ih vecinom glasova podržali. “Što se tice plana rada Direkcije za izgradnju u tekucoj godini, ne mogu ništa detaljnije da kažem zato što veliki deo planova se odnosi na sredstva koja cemo možda dobiti iz Republike u zavisnosti od mogucnosti pojedinih ministarstava. U Centru za kulturu došlo je do nesporazuma izmedu direktora i predsednika i pojedinih clanova Upravnog odbora, a došli smo do kompromisnog rešenja tako što je predsednik Upravnog odbora podneo ostavku”, zakljucio je Peric.

D.Dinic

POVRŠINSKI KOP „DRMNO“ DO KRAJA ZIMSKOG PERIODA

DOVOLJNO UGLJA ZA RAD ELEKTRANA

Tokom ovogodišnje zimske sezone zaposleni na Površinskom kopu „Drmno“ rade u veoma teškim uslovima. I pored niskih temperatura, velikih snežnih padavina, jakih vetrova zbog kojih su povremeno zaustavljani rudarski sistemi u predhodnom periodu, rudari su uspevali da realizuju proizvodne planove. Sa porastom dnevnih temperatura od polovine februara, koje su pruzrokovale naglo topljenje snega, zaposlene na kopu „Drmno“ sustigla je nova nevolja. To je velika zavodnjenost radne sredine koja se direktno odražava na vremensko ali i kapacitativno iskorišcenje osnovne rudarske mehanizacije angažovane pre svega na jalovinskim sistemima. Proizvodni ambijent na jalovini dodatno je opterecen i tehnološkim zahvatima koje treba sprovesti u izuzetno teškim uslovima i to na dva velika jalovinska rudarska sistema: drugom i petom.

-Izvesno je da, zbog sveukupnih uslova rada i izvodenja neophodnih tehnoloških zahvata, u februaru necemo ostvariti planiranu proizvodnju jalovine ali vec u martu realno treba ocekivati da cemo uspeti da nadoknadimo februarski jalovinski podbacaj, izjavio nam je Ljubinsko Jankovic, direktor Površinskog kopa „Drmno“ i dodao: Na ugljenom sistemu, od ulaska u zimski režim rada, nema vecih problema. U januaru smo ostvarili prekoplansku proizvodnju a svi pokazatelji nam govore da ce tako biti i na kraju februara. Deponije termoenergetskih kapaciteta u Kostolcu i Drmnu su dobro popunjene cime smo dodatno osigurali i ovako uredno i stabilno snabdevanje termoblokova. Objektivno receno, nema ozbiljnijih razloga da tako ne bude i do kraja zimskog režima rada na Površinskom kopu „Drmno“, zakljucio je Jankovic.

Uporedo sa realizacijom proizvodnih zadataka, na kopu „Drmno“ se vrše pripreme i za predstojecu sezonu remonata. Prema usvojenom planu remontnih aktivnosti za ovu godinu, remontna sezona na Površinskom kopu „Drmno“ pocinje u aprilu i to generalnim sredivanjem rudarske mehanizacije koja je angažovana u sklopu cetvrtog jalovinskog sistema. Kako saznajemo, na pomenutom rudarskom sistemu ove godine bice odradeni klasicni remontni poslovi. Za kraj aprila planirano je zaustavljanje treceg jalovinskog sistema i to zbog zamene reduktora radnog tocka i otklanjanja drugih uocenih problema na bageru. U vreme stajanja sistema zbog otklanjanja uocenih nedostataka bice odradeni i neophodni tehnicko-tehnološki zahvati. Inace, pocetak remonta rudarske mehanizacije koja radi u sklopu ugljenog sistema Površinskog kopa „Drmno“ planiran je za 20. maj.

S. Sreckovic

ŠANSA ALI I IZAZOV!

Sada je sasvim izvesno da Privredno društvo „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, posle zavidnih proizvodnih rezultata i evidentne kapacitativne iskorišcenosti raspoloživih termoblokova ali i rudarskih mašina, mora da ucini novi iskorak. On je, svakako, u razvoju, u daljem prilagodavanju evropskim standardima i izgradnji novih proizvodnih kapaciteta. I tu dileme nema.

Sa potpisivanjem ugovora o zameni sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake i na blokovima Termoelektrane „Kostolac A“ i zakljucenim predugovorom sa kineskom kompanijom CMEC o realizaciji više investicionih paketa, vrednih milijardu i 250 miliona dolara, stvorene su pretpostavke za najavljeni razvoj. To naravno podrazumeva stvaranje uslova za godišnju proizvodnju uglja od 12 miliona tona i izgradnju novog termobloka.

Pocetni iskorak je ucinjen. Ostaje da se posle neophodnih kontakata, pre svega na strucnim nivoima, dode do definisanja investicionih zadataka. Odnosno, da se dode do tacnih opredelenja o ulaganjima u rudarskom i energetskom delu privrednog društva. I to je logican sled poteza.

A da bi se ušlo u najavljena ulaganja koja, nema sumnje, predstavljaju okosnicu razvoja ove kompanije, valjalo bi mnogo toga poraditi i na organizacionom i na strucnom planu u samom privrednom društvu. Misli se, pre svega, na formiranje strucnih timova za pripremu pojedinih investicija, pa i pre potpisivanja konacnih paket ugovora. Realizaciju ovako krupnih investicionih zahvata gotovo je nemoguce sprovesti bez mladih i obrazovanih kadrova, koji bi uz pomoc vec prekaljenih strucnjaka mogli da iznesu pomenute investicije.

To su potezi koje bi valjalo brzo i odlucno povlaciti, bez imalo sentimentalnosti. Samo dobri poznavaoci posla o kome je rec mogu istrajati na realizaciji paket projekata iz najavljenog kineskog kredita ali i drugih razvojnih poteza koji su pravi izazov, kako za menadžment tako i za ostale ljude od struke u ovom Privrednom društvu.

C. Radojcic

OPŠTINA ŽABARI – MESNA ZAJEDNICA BRZOHODE

BRŽIM KORAKOM NAPRED

Nedavno je u Brzohodu, uz prisustvo optštinskog rukovodstva, održana svecanost povodom puštanja u rad rekonstruisane niskonaponske mreže u petom reonu “Šašici” u dužini od 1750 metara.

Mesna zajednica je, uz pomoc opštine Žabari i svojim sredstvima obezbedila 50% sredstava, dok je Elektromorava iz Velike Plane, koja pokriva ovo podrucje, isto toliko sredstava investirala, što ukupno iznosi 2 800 000 dinara.

Po recima predsednika Mesne zajednice Brzohode Milana Vicentijevica ovaj reon u Brzohodu bio je najugroženiji sa snabdevanjem elektricne energije, tako da su sada, umesto starih dotrajalih bandera postavljeni betonski stubovi, kao i samonoseci kabl sa instaliranim ulicnim osvetljenjem.

Svoj veliki doprinos u razvoju ove Mesne zajednice iskazuje i zamenik predsednika MZ Dragi Stanisavljevic koji nam je rekao da se vec nastavljaju radovi na rekonstrukciji niskonaponske mreže u ulici Božidara Rajica u vrednosti od 2 480 000 dinara, za koje poslove je vec potpisan ugovor.

Nastavljaju se radovi na izradi svlacionice na novom igralištu BSK iz Brzohoda, a sa obezbedenjem projektne dokumentacije izvršice se rekonstrukcija krova na Domu kuluture.

Preko NIP-a, u školskom dvorištu asfaltirace se teren za male sportove u vrednosti od 1 750 000 dinara.

Tradicionalno ove ljude u Brzohodu prati borbeni duh i hrabrost. Oni imaju bogatu tradiciju kulturnih dogadanja, imaju Fudbalski klub BSK, a deda Janko je 1805.godine podigao prvi verski objekat, crkvu-brvnaru posvecenu srpskim svetiteljima u kojoj se trenutno rekonstruiše ikonopis.

Jedno od kljucnih pitanja, telefonizaciju, meštani MZ takode su uspešno razrešili, a ocekuje se da ce brzim korakom nastaviti uredenje Mesne zajednice Brzohode, kako bi život bio bolji.

Sima Jevtic

ODRŽANA REDOVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA CRVENOG KRSTA POŽAREVAC

RAD U PRETHODNOM PERIODU USPEŠAN

U prostorijama Crvenog krsta u Požarevcu, 26. februara, održana je redovna Skupština na kojoj su razmatrana brojna pitanja koja su realizovana u prethodnih godinu dana i na kojoj su utrvrdeni zadaci za 2010. godinu.

Skupštini su prisustvovali, kako je verifikaciona komisija konstatovala, 19 clanova od ukupno 41 clana. Otvarajuci Skupštinu, Zdravko Milojevic je pozdravio clanove Skupštine i Miomira Ilica, predsednika Skupštine grada Požarevca. Po usvajanju dnevnog reda od sedamnaest tacaka, prešlo se na rad.

Najpre je jednoglasno usvojen Pravilnik o radu Skupštine. Potom se na dnevnom redu našao izveštaj o radu Crvenog krsta za period izmedu dve skupštine. U sveobuhvatnom izveštaju o radu istaknuto je da su poštovani principi Medunarodnog pokreta Crvenog krsta i crvenog polumeseca, humanost, nepristrasnost, neutralnost, nezavisnost, dobrovoljnost i jedinstvo.

U izveštaju o radu u prethodnom periodu se istice da je organizacija Crvenog krsta u Požarevcu organizovala brojne i znacajne aktivnosti u svim oblastima delovanja, u izuzetno složenim uslovima. Aktivnosti su bile usmerene na deset kljucnih oblasti rada: socijalnu delatnost, prvu pomoc i realisticki prikaz povreda, stanja i oboljenja, promociji u davalaštvu krvi, podmlatku i omladini, difuziji, zdravstveno preventivnoj delatnosti, delovanju u nesrecama, medunarodnoj saradnji, organizaciji i razvoju terenske službe.

Karakteristika za predhodni period je da je Medunarodna humanitarna pomoc prestala, a da je broj izbeglih i prognanih lica povecan bez perspektive za povratak. Novi uslovi zahtevaju prilagodavanje Crvenog krsta novim programima, kao što su briga o starima, formiranje kluba dece sa problemima u ponašanju, otvaranje vrtica za romsku decu itd.

U 2009. godini, organi Crvenog krsta održali su jednu redovnu sednicu Skupštine, deset sednica Upravnog odbora, dve sednice Nadzornog odbora, deset sednica Komisije za dobrovoljno davalaštvo krvi, tri sastanka Komisije za socijalnu delatnost i mnogo drugih aktivnosti.

Predsednik Skupštine grada Požarevca, Miomir Ilic je pozdravio prisutne i zahvalio se na pozivu da prisustvuje ovoj Skupštini. On je istakao da je Crveni krst, kao humanitarna organizacija, veoma znacajna i da je dosadašnji rad bio pracen od strane lokalne samouprave, te da ce se tako nastaviti i ubuduce. Rezultati rada se vide i kroz program koji je prezentovan. U narednom periodu aktivnosti Crvenog krsta ce se nastaviti, jer je i udeo ove organizacije veoma veliki u vremenu u kome živimo. Na kraju je poželeo da se sa dobrim radom nastavi i u narednom periodu. Ovoliko aktivnosti ukazuju da u Crvenom krstu gotovo da nema slovžbodnih dana. Radi se bez prestanka kako bi korisnici bili zadovoljni.

„Dužan sam da kažem da lokalna samouprava predvida da u narednom periodu pruži još vecu pomoc ovoj organizaciji. Predvidamo da rešimo problem vodoizlivanja i poplava. Naš plan je prihvacen i nadam se da ce ove godine to biti realizovano. Tudicemo se da pomognemo u svim akcijama koje se budu organizovale“, istakao je Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca.

U diskusiji o realizaciji programa za prethodni period ucestvovali su Dragan Medojevic, Zoran Jankovic, Jasmina Živkovic, Ružica Lazic, Rada Stepanovic, Zoran Atanackovic i Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca. Program je u celosti prihvacen, uz ocenu da su strucne službe Crvenog krsta posao obavile uspešno.

Potom je jednoglasno prihvacen operativni plan rada Crvenog krsta za 2010. godinu. U programu se istice da ce se realizacija zadataka odvijati u skladu sa Zakonom o Crvenom krstu, Statutom Crvenog krsta Srbije i Statutom Crvenog krsta Požarevac. Prioritetni zadaci bice obezbedivanje i pružanje humanitarne pomoci stanovništvu u stanju socijalne potrebe, izbeglim i raseljenim licima, kao i drugim kategorijama na teritoriji koju pokriva Grad Požarevac. Nastavice se rad na motivaciji gradana da budu clanovi Crvenog krsta, radice se na povecanju broja osnovnih organizacija, podružnica, aktiva i povereništava u svim sredinama. Nastavice se sa akcijama dobrovoljnog davalaštva krvi, u cemu je Požarevac medu vodecim gradovima u Srbiji.

Crveni krst pridružice se borbi protiv „bele kuge“, obezbedivanjem poklon paketa bebama rodenim u nedelji Crvenog krsta od 8. do 15. maja. U vremenu kada se živi ispod minimalnih uslova za život, posebna pažnja posvetice se projektu unapredenja narodnih kuhinja, programu brige o starima, pomoci deci sa posebnim potrebama i mnogim drugim akcijama u skladu sa potrebama.

Jednoglasno je usvojen finansijski izveštaj za prethodni period. Posebno je istaknuto da je 2010. godina izborna u Crvenom krstu. Usvojen je program izbornih aktivnosti, informacija o Odluci Crvenog krsta Srbije i nacinu izbora clanova Skupštine. Jednoglasno je prihvacen i izveštaj o godišnjem popisu imovine Crvenog krsta, sitnog inventara i materijalnih sredstava i gotovine za 2009. godinu.

M.N.

U CENTRU ZA SOCIJALNI RAD U POŽAREVCU ZAVRŠENA OBUKA HRANITELJSKIH PORODICA

“DIPLOME” ZA HRANITELJE

Hraniteljstvo kao zanimanje odavno je prisutno u našem društvu bremenitom socijalnim problemima. S obzirom na cinjenicu da je sve više dece bez roditeljskog staranja, logicno je što se hraniteljstvo kao oblik humanog rada iz godine u godinu širi i unapreduje. Kako je u pitanju veoma osetljiva i odgovorna profesija, hraniteljskim radom ne može svako da se bavi. Imajuci to u vidu Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Republike Srbije opredelilo se za projekte obucavanja hraniteljskih porodica, a jedan od takvih vidova osposobljavanja hranitelja, završen je nedavno u Centru za socijalni rad u Požarevcu. Na svecanosti priredenoj tim povodom, polaznicima obuke urucena su uverenja kojima sticu pravo da se bave ovim poslom. Podsecajuci na znacaj hraniteljskog rada Miroslav Stojimirovic, direktor Centra za socijalni rad je rekao:

--Pozdravljam sve koji su se opredelili da se bave hraniteljstvom, da svoje potencijale i mogucnosti posvete deci koja su bez roditelja, odnosno koja nemaju adekvatno roditeljsko staranje i pruže im ono što im je uskraceno u prirodnoj porodici. Intencija našeg društva je da ovu decu ne zbrinjavamo u ustanove socijalne zaštite, vec u hraniteljske porodice u kojima ce moci da žive, da se razvijaju pod budnim okom svojih hranitelja. Hraniteljstvo je kao vid socijalnog rada veoma podržano u Srbiji od brojnih institucija i donatora i ja se nadam da ono ima sve uslove da se i dalje razvija, da se broj hranitelja povecava... Obuka koju su sproveli naši strucni radnici koji imaju znanje za to i poseduju potrebne licence, dala je željene rezultate. Obuceno je 9 porodica sa 14 polaznika, obuka je uradena za podrucje grada Požarevca i opštine Veliko Gradište, Kucevo i Žabari. Ocekujem da se u ovim porodicama uskoro nadu deca na hraniteljstvu, u nekima dece vec ima...I ubuduce cemo ovako raditi, pre nego što decu smestimo u neku porodicu, sprovešcemo obuku, takve porodice moraju zadobiti opštu podobnost za bavljenje hraniteljstvom, napomenuo je Stojimirovic.

U cilju unapredenja hraniteljskog rada, u ovoj godini ocekuje se i realizacija odluke Vlade Srbije o osnivanju posebne službe-odeljenja za hraniteljstvo u okviru Centra za socijalni rad u Požarevcu. Kako je objasnio direktor Stojimirovic rec je o Regionalnom centru za hraniteljstvo koji bi pokrivao podrucje Branicevskog okruga i grada Smedereva.

--Zbog teške materijalne situacije i ekonomske krize nismo do sada mogli da aktivirao jednu ovakvu uslugu, a za to nam je potreban i povecan broj radnika. Ocekujemo da to bude krajem ove, eventualno iduce godine. Inace, možemo se pohvaliti izuzetnim razvojem hraniteljstva na ovim našim prostorima, Miloševac je vec dugo godina jedno od sela koje je dosta dobro prihvatilo tu ideju, i grad Požarevac stvara uslove da hraniteljstvo razvija. Izmenama zakonskih propisa hraniteljstvo je, pored humanosti dobilo i znacaj profesionalnosti, pa se tako ovim poslom mogu baviti samo oni koji ispunjavaju izvesne uslove i standarde za to. Hraniteljske porodice, prema sadašnjim propisima, imaju zaštitu ukoliko nisu u radnom odnosu, u smislu da su zdravstveno osigurane. Takode, imaju pravo na naknadu cijom visinom nismo zadovoljni, ali na to ne možemo da uticemo, rekao je Stojimirovic najavljujuci ustanovljavanje još jednog vida hraniteljstva, takozvanog specijalizovanog. Rec je o zbrinjavanju odnosno smeštaju u hraniteljske porodice, dece sa posebnim potrebama, sa smetnjama u razvoju.

Humanitarno - socijalni rad u koji spada i hraniteljstvo ne bi mogao da se odvija u skladu sa aktuelnim potrebama da nema široku društvenu podršku. Gradske vlasti Požarevca su uvek imale razumevanja za ovako humane inicijative. To potvrduje i prisustvo na ovoj svecanosti Milorada Jovanovica, pomocnika gradonacelnika za socijalna pitanja:

--Grad Požarevac daje punu podršku Centru za socijalni rad u ovom humanom poslu. U današnje vreme koje karakteriše velika otudenost medu ljudima, primiti nekoga u svoju porodicu, voditi racuna o njemu, prihvatiti ogromnu obavezu i odgovornost da ta osoba bude u istom tretmanu kao i naša deca, naši najbliži, velika je stvar, rekao je Jovanovic poželevši buducim hraniteljima da im šticenici uzvrate istom ljubavlju koju oni imaju za njih.

Na kraju svecanosti edukatori su hraniteljima urucili uverenja.

M.P.

NOVINSKA PRICA UCESNIKA ZA NAGRADU “MILIVOJE ILIC”

PORESKA ZAPLENA

Serbedija je cudna zemlja, a jednu zemlju cudnom cine i ljudi koji u njoj žive. Kako drugacije nazvati zemlju i ljude u njoj, ako znamo da je tamo godinama najcešca izreka bila: „Pusti zakon-reko komitet", a i danas je najpopularnija narodna pesma: „Uzmi sve što ti funkcija pruža".

U neka davna vremena, dok su u Serbediji komiteti krojili sudbine ljudi, najcešce tupim makazama, onako od oka, Vrhovni komitet je rekao da predsednik jedne male opštine na jugoistoku zemlje bude Josa Mukadinovic.

Josa je u to vreme bio mlad i naocit covek, cak bi se moglo reci sa izrazitom muškom lepotom. Kao takav bio je i omiljen kod ženskog sveta, a posebno su ga volele konobarice i pevacice, jer je umeo bogato da ih cašcava tokom svojih cestih bekrijanja po lokalnim kafanama.

Tako jednom prilikom dok je predsednik Josa sa svojim društvom uživao u kafani preko puta opštine, posle nekoliko litara špricera krenula je i pesma, a onda se neko setio: „Ljudi zašto mi da pevamo kad možemo da dovedemo muziku"?

Receno - ucinjeno. Jedan od pajtaša iz društva upali svoj kombi i vec posle pola sata se vrati sa trojicom muzicara. Harmonika, violina i bas, svirali su do ranih jutarnjih sati. Smenjivale su se pesme, okretale ture, letele caše i naravno najcešce ponavljana pesma te noci bila je „Uzmi sve što ti funkcija pruža".

U zanosu derta i pijanstva niko nije ni primetio da je vec davno svanulo, a kada su konacno primetili imali su veoma malo vremena da se razidu, jer opštinski službenici samo što nisu poceli da dolaze na posao.

Kad se svi sabraše i prebrojaše videli su da onoga sa kombijem nigde nema i pojavi se problem ko ce muzicare da vrati kucama kako im je obecano. Svi drugi su imali manje automobile i ni u jedan nije mogao da stane bas.

Tu predsednik Josa autoritetom svoje funkcije reši problem: „Ljudi, ostavite taj bas u opštinu i vozite ljude kucama, a basadžija kad se naspava neka dode autobusom pa neka uzme svoj bas".

Jedan iz društva uprti bas na leda, ude u opštinu, otvori prvu kancelariju i smesti bas u cošak pored civiluka. Društvo se konacno razide i ode svako svojoj kuci. Jedino kafedžija Spira osta da pocisti lom koji su za sobom ostavili ugledni gosti.

Kao i uvek medu prvima je na posao stigao sekretar opštine Mnogoljub Živkovic, strogi komitetlija sa tankim brkcicima, koji su još više isticali njegovu strogocu.

Pošavši ka civiluku da ostavi mantil, samo što ne vrisnu od iznenadenja. Pogled mu osta nekoliko trenutaka prikovan za bas u cošku kancelarije. „Majku im mangupsku, ko li je ovo smeo da uradi"

Kada se na vratima pojavi sekretarica Mica, drug Mnogoljub odmah izda naredenje: „Mico uzmi ovo cudo i odmah nosi odavde!". „Iju druže sekretare zar ja, pa da mi se svi smeju?" zgranu se Mica i brzim korakom ode ka bifeu da poruci kafu.

Sledeca šansa druga Mnogoljuba bila je cistacica Živka, starija žena bec pred penzijom, poticala iz nekada bogate porodice kojoj su komitetlije oduzele svu imovinu pa je ona morala da radi kao cistacica, iako je komitetlije mrzela iz dna duše. „Živka nosi mi ovo iz kancelarije", strogo joj se obrati sekretar Mnogoljub, pri tom pokazujuci na bas u cošku. “Ja sa tog tvojeg cuda mog samo da obrišem prašinu kad se nakupi. to mi u opisu posla , a za nošenje nadi nekog drugog". odbrusi Živka i zalupivši vratima ode i ona.

Konacno se na licu sekretara pojavi tracak nade kada mu u kancelariju ude opštinski potrcko Milance, koji je uvek svim komitetlijama bio na usluzi, kupovao im cigare, dorucak, prenosio vesti i traceve i spremao se za veliku politicku karijeru. „Milance sinko nosi mi ovo cudo iz kancelarije i molim te saznaj ko ga je tu doneo pa cu mu ja nanu naninu", bio je ovoga puta blaži sekretar Mnogoljub.

,,Ocu-cu druže sekretare, samo recite gde da nosim".

„Ma nosi gde znaš, samo nosi".

„A-ali ne znam gde znam, druže sekretare".

,,Ma nosi, nosi u depo, samo nosi".

Uze Milance bas na leda i uputi se prema magacinu na kraju hodnika.

Posle dužeg kucanja na vratima se pojavi magacioner zvani Turban, podbula lica i nervozan. Kad ugleda Milanceta sa basom na ledima još više se naljuti što ga uznemirava radi neke zajebancije.

„Šta oceš?"

„Reko drug sekretar da ostavim ovaj bas kod tebe”.

„Kako bre kod mene? Šta se sekretar zajebava samnom?"

„Ne znam ali o-ociju mi rekao je tako".

„Cekaj, cekaj, a da nije taj bas zaplenjen za porez?"

„Pa valjda jeste, zašto bi ga inace slao kod tebe?", iskoristi priliku Milance, kome je jedino bilo važno da se što pre oslobodi basa, jer su drugi službenici vec poceli da izviruju iz svojih kancelarija i cudili su se otkud Milancetu bas.

„E cekaj onda da ti ja uredno izdam revers a ti ga spusti tu negde u magacin".

Oslobodi se Milance basa, strpa revers u džep i odskakuta niz hodnik da vidi kome još od rukovodilaca može da ucini uslugu.

Pred sam kraj radnog vremena u opštini se pojavi basadžija i poce da se raspituje za svoj instrument.

Jedva uspe da sazna da ga je Milance odneo u magacin. Na vratima magacina srete Turbana koji je vec pošao kuci. „Druže magacioner, ja sam došo za bas što drug precednik ostavio u opštinu".

„Kaki bas bre? Donesi mi revers i potvrdu da si platio porez, pa ce da dobiješ bas".

„Ma kaki porez druže, ja ne placam porez. Taj bas mi jedina imovina, sa njim ranim decu, daj mi bas molim te".

„Odbi bre da ne zovem miliciju, kod mene si to našo? Mene da zajebeš, ne može to tako, prošlo mi radno vreme dodi sutra. I ponesi revers i potvrdu o placenom porezu".

„Ali drug magacioner ja veceras imam svirku, zovi molim te precednika on ce da potvrdi da je to moj bas".

„Predsednik je na važnom sastanku u Ministarstvu kulture, a ja nemam vremena da se zajebavam sa tobom, dovidenja".

Tek treci dan, kada se predsednik Josa oporavio i došao u opštinu, Milance mu je odmah referisao šta se sve dogadalo u njegovom odsustvu. Pošto se slatko ismejao kada je cuo kako se sekretar Mnogoljub nervirao, predsednik Josa naredi opštinskom vozacu da bas natovari u kola i odnese ga basadžiji u susedno selo.

Tako se završila prica o zapleni basa koja se i danas prepricava po celoj opštini pa i šire.

Da je Serbedija cudna zemlja kazuje nam i to što se danas o Josi Mukadinovicu prica kao o jednom od najboljih predsednika koje je ta opština imala. Kakvi li su tek bili oni posle njega?

Šifra: Tocak srece, Miroljub Stokic, Kula

NOVINSKA PRICA UCESNIKA ZA NAGRADU “MILIVOJE ILIC”

MUDRA DEVOJKA

"Gledaj majku - biraj cerku, tako kažu svi, jeg od dobre majke - dobra je i kci!"

Iako je stih iz podnaslova moto jedne savremene novokomponovane pesme, poruka se ipak odnosi na neka ranija vremena. U ta minula vremena, pre ulaska u brak, gledalo se na mnoge cinjenice, kao što su poreklo buduceg bracnog druga, odnosno porodicno stablo, na hronicne bolesti i alkoholizam u porodici a nije zanemarivana ni materijalna strana.

Danas su nastupila neka nova, „tranziciona" vremena. Mladi se sve teže odlucuju na brak, što opet utice na kasniji dolazak potomstva, pa brakovi bez ili sa jednim detetom doprinose tzv. pojavi „bele kuge". Sociolozi za ovu pojavu okrivljuju kasno materijalno osamostaljivanje mladih, zbog kasnog zapošljavanja i rešavanja stambenog problema. Neki, „bolje upuceni", za ovaj fenomen optužuju napredak nauke, posebno elektronike. Mladi se, umesto direktno, upoznaju preko SMS poruka i “imejlova", a ta elektronska poznanstva cesto se prekidaju i pre nego što se licno upoznaju. Ima i onih koji su skloni da toj problematici pridodaju i ucinak „erotike", pa cak i pornografije. Mladi preko Interneta, kad god im je komplikovano da dodu do pravog partnera, imaju na ekranu “digitalnu zamenu”. Cak je skovan i izraz “pornotopija”, koji oznacava imaginarni raj seksa, bez ogranicenja koja postoje u realnom svetu. Sva je sreca, kako rece jedan novinar, da i pored svih tih brojnih “inovacija”, ljudima nece ogaditi seks, jer bi to oznacilo pocetak kraja ljudske vrste.

Prisecajuci se kako je to nekada bilo, setih se i price koju mi je pre otprilike pola veka ispricao moj deda. Elem, u jednom selu živeo je bogat i ugledan domacin, ciji sin jedinac beše pristigao za ženidbu. Otac je želeo da ga oženi nekom pametnom i vrednom devojkom, tim pre što mu materijalno stanje buduce neveste i nije bilo bitno. Kad god je išao u neko drugo selo, diskretno se raspitivao o potencijalnim udavacama. Tako, prilikom posete vašara u obližnjoj Palanci, upozna coveka, nekoliko sela udaljenog, koji mu izmedu ostalog isprica da u njegovom selu živi ugledni domacin koji je je imao lepu i pametnu kcer za udaju.

Nakon nekoliko dana razmišljanja naš domacin, u dogovoru sa sinom, odluci da poseti selo u kome je živela devojka o kojoj mu je poznanik ispricao sve najlepše. Upregoše konja u ceze i posle nekoliko casova truckanja po seoskim putevima, stigoše do sela u koje su se uputili. Kuca je bila na samom ulasku u selo, pa je lako pronadoše. Zaustavivši konja pred kapijom, otac nekoliko puta nazva ono uobicajeno: „Domacine, domacine!". Iz dvorišta se cuo samo lavež psa i tek posle nekoliko poziva, iz kuce istrca devojce skladnog stasa, lepog izgleda, sa dugim pletenicama spuštenim niz leda.

Pridošlice pozdraviše sa “Pomoz Bog” i “Dobar dan", a devojka im odgovori sa “teško gluvom kod ušiju!". Otac i sin behu pomalo zbunjeni ovakvim odgovorom, ali kada joj rekoše ime coveka iz sela po cijoj su preporuci došli, devojka otvori kapiju i pusti ih u dvorište. Upitaše je gde su joj majka i otac, a ona odgovori „da je majka otišla dole u selo i jednoj ženi odnela ZAJAM-NEVRTAN". Otac i sin se iznenadiše ovakvim odgovorom, a još više kada dodade da su “otac i brat otišli u šumu sa suvim drvima, a vratice se sa suvim i sirovim".

Pošto su ispregli konja, devojka ih pozva za sto u hladovini ispred kuce i posluži ih slatkim od dunja i hladnom bunarskom vodom. Kada je zapitaše kada ce se vratiti iz šume, ona odgovori “da, ako idu okolo doci ce uskoro, a ako idu precicom, znatno kasnije!". Otac i sin se opet pogledaše u nedoumici. Dok su sedeli u hladovini, ocekujuci povratak devojcinih roditelja, ona je stalno nešto poslovala u kuci i dvorištu, povremeno bacajuci kratke poglede na mladica, od kojih je ovome srce ubrzano lupalo a niz telo ga podilazili žmarci. Ne prode mnogo vremena, a pred glavnom kapijom zaustavi se volovska zaprega sa kolima natovarenim stablima bagrema i hrasta.

Devojka im otvori kapiju, a u isto vreme na malu kapiju ude i devojcina majka. Tu se svi pozdraviše i medusobno upoznaše. Kada se žene udaljiše, momkov otac saopšti domacinu razlog njihove nenajavljene posete. Domacin ih pozva na veceru i na prenocište, pošto je dan bio na smiraju. Ženi rece da spremi veceru za goste, a kcerci rece da donese nešto za predjelo. „Šta da donesem, da li ono izmedu nogu ili da prostite ono iz dupeta?" - upita kci. Dok su se pridošlice još jednom iznenadeno pogledale, otac joj rece „da donese i jedno i drugo".

Ocekujuci veceru, muški nastaviše sa razgovorom. Gosti pohvališe vrednocu i lepotu devojke, ali ne propustiše da kažu i da ih je nekoliko njenih odgovora iznenadilo i dovelo u nedoumicu. Kada mu ispricaše sta im je sve odgovorila, devojcin otac se nasmeja i rece da se svi ti odgovori mogu objasniti. I poce da im objašnjava:

“Rekla vam je - teško gluvom kod ušiju, jer da je na vreme cula lavež psa, zatekli bi je u nekom poslu, a ne da se pred ogledalom licka i doteruje". Za majku je rekla da je nekoj ženi odnela “ZAJAM-NEVRTAN" jer, u selu je umrla jedna žena, pa joj je ona odnela svecu da zapali i neke uobicajene “ponude", a kao što znate pokojnica joj ne može vratiti taj “zajam". Sin i ja smo otišli u šumu sa volovskim kolima, koja se kao što znate prave od suvih drva, a vratili smo se sa “suvim i sirovim", jer smo pripremili ogrev za zimu. Normalno je da cemo se brže vratiti ako idemo okolo jer, ako idemo precicom, moracemo preko preko necije njive ili livade, pa ako se zatekne vlasnik, vratice nas natrag da mu ne gazimo imanje".

Prosci su slušajuci devojcinog oca klimali glavom u znak odobravanja, i sa nestrpljenjem ocekivali objašnjenje za poslednji devojcin “biser". U tom momentu striže i devojka, noseci za predjelo sir i jaja. Otac joj se zahvali, a gostima rece: “Kao što vidite, kcerka je donela sir koji se dobija iz kravljeg vimena, koje se kao što znate nalazi kravi izmedu nogu, a o tome gde jaje izlazi kokoški ne treba da vam objašnjavam", razjasni otac i poslednju dilemu svojim gostima.

Posle ovih “objašnjenja" otac i sin shvatiše da je devojka, pored toga što je vredna i lepa, i vrlo pametna i mudra, i isto vece isprosiše je za snahu.

Šifra: “Tijana”, Živko Stevanovic, Požarevac

KOŠ

Na ivici koša dva odavno posivela direka.I na jednom i na drugom,na istoj visini, po zardala gvozdela alka. Njih je još kao dete zapamtio pokojni deda, a služile su za vezivanje krava u letnjim mesecima. Dedin unuk ne pamti silne prethodne krave, ali i sada, dok u italijanskim cipelama koraca gradskim asfaltom, iz glave mu ne izbijaju sjajna mlekulja Šarka i malo mršavija Mica, ona s okrnjjenim rogom koja umilno rikne kad god ga vidi! Pamti kako i jednoj i drugoj on pred noge mece po narucje sveže kukuruzovine ili po plasku sena a one, dok ih salece roj muva i poneka zolja, halapljivo jedu. On, Goran, prilazi im da ih pomazi, a brižni deda upozorava ga da se cuva kravljeg roga, jer krava, braneci se od insekata i repom i rožnatim macevima, zacas zaboravi na gospodara.

Tih krava odavno nema! Unuk je vec dve decenije u gradu, a njegov otac Joca, predstavnik srednje generacije, nastradao je na traktoru. Deda je naprasno umro i to dan uoci Ðurdeva dana, njihove krsne slave, a baba Nikosava je još dugo camila pod starim krovom, usamljena kao suri panj na poljani. Kad je shvatila da više ni kofu ne može da podigne, prodala je poslednju mlekulju: Šarkinu cerku Cvetu! Neko vreme u avliji se još culo kokodakanje i lavež zeljova Cukija, a posle je i on tajanstveno nestao. Ostala je još neko vreme baka, jedina živa duša u avliji (ako ne racunamo njenu mezimicu - macu Lisu) Vec druge zime, snežnije nego ikad, baka se, uz šporet, sasušila kao biljcica. Našli su je tek treci dan!

Sada u toj avliji, okolo starog koša cije su se majie uveliko raznizale, niti se cuje ljudski glas, niti iko rice, niti bleji, niti mekece, niti kokodace, niti laje! Povremeno se cuje samo mjaukanje stare macke Lise, one iste koja je vec prve noci pobegla iz grada, kamo ju je Goran odneo. Vratila se na staro ognjište, da ga verno cuva makar crkla od gladi! Posle su je komšije, više iz sažaljenja nego iz ljubavi, povremeno hranili, ali se dobra maca, cuvar kuce i okucnice, uglavnom oslanjala na svoj (u)lov.

Stari koš je odavno prazan. Više se i ne seca kad je poslednji put zagrcnut kao dukat žutim klipovima kukuruza. Kad su izgrickali i poslednju, crvenu kuninu, iz ukletog koša su se iselili i miševi. A na košu, iz proleca u prolece, sve više slomljenih rebara-letava! Iza leda koša na život danas podseca još samo ko zna kada (od)baceni umivaonik i zardala kanta sa ugašenim, pa ocajnicki zgrudvanim krecom. A da su i ovde nekad živeli ljudi znamo i po flekavom vrgu i pocnelom fenjercicu koji i danas cutke vise levo od vrata. U utrobu mracne pecine i u prazan koš, carstvo prašine i paucine, retko se ko usudi da zaviri. A kad neko ipak smogne snage za taj korak, unutra, u košu, naici ce sam na ispreturane i izukrštane talpe na podu i na drveno korito koje je na dnu progrizao sipac vremena. Sve je ovde popadalo i klonulo, uspravan je još samo stub a u uglu koša, ali i ona s natrulim preckicama!

Nigde žive duše, samo stara macka Lisa još ceka miševe kojih više nema, kojih više nema...

šifra "SRPSKA ZBILJA", Tomislav Ðokic, Paracin

POŽAREVAC: PRIJEM ZA POBEDNIKE U BESEDNIŠTVU

PONOSNI NA JELENU I VELJKA

Na ovogodišnjem tradicionalnom, 16. po redu takmicenju studenata Pravnog fakulteta u besedništvu, titulu apsolutnog pobednika ponela je Požarevljanka Jelena Arsic, student trece godine, koja je nastupila u kategoriji slobodne teme, dok je prvu nagradu u kategoriji improvizacije osvojio Veljko Smiljanic, student cetvrte godine Pravnog fakulteta, takode Požarevljanin.

U znak zahvalnosti za izuzetan uspeh na ovom takmicenju, u svecanim salonima Gradskog zdanja, proteklog ponedeljka, Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarevca, sa saradnicima, medu kojima je bio i Milic Jovanovic, zamenik predsednika Skupštine grada, priredio je svecani prijem za pobednike. Svecanosti su prisustvovali brojni novinari, prijatelji i roditelji nagradenih besednika.

Cestitajuci uspeh Jeleni i Veljku, mladim Požarevljanima koji su na najbolji moguci nacin proslavili ime svoga grada, gradonacelnik Milosavljevic je rekao:

-Priseticu se ovom prilikom '76. ili '77. godine kada sam upisivao prvi razred Gimnazije. Tada sam se prvi put susreo sa dobrim govornikom. Taj govornik bio je tadašnji direktor Gimnazije, LJubiša Obradovic. Inace, LJubiša Obradovic je deda Jelene Arsic što nam potvrduje da je beseda dar koji se nasleduje, što isto mogu reci i za Veljka, s obzirom da su mu oba roditelja dobri govornici. To je ono što se nasleduje, a velikim radom unapreduje. Niste afirmisali samo sebe, vec ste afirmisali i grad Požarevac. Citajuci u Ilustrovanoj politici o Jeleni Arsic, bio sam veoma ponosan što sam gradonacelnik grada u kojem imamo jednog vrsnog studenta, apsolutnog pobednika na Pravnom fakultetu u besedništvu, U finalu smo imali dva predstavnika i oba su dobila nagradu. Jelena Arsic je bila apsolutni pobednik u slobodnoj temi, a Veljko Smiljanic, pobednik u kategoriji improvizacije. Želim da vam dalje školovanje bude uspešno kao što je bilo i do sada, da ostanete na fakultetu kao profesori školujuci buduce generacije ili, možda, radeci nešto drugo kad je u pitanju ta funkcija. U narednom periodu, zasigurno cemo obezbediti nagrade za najbolje studente, pored toga što grad Požarevac ima poseban Fond za stipendiranje mladih. Mislim da najbolje studente treba nagradivati, bilo novcanim nagradama ili putovanjima u inostranstvo. Ukoliko ovako nastavite, možete ocekivati posebne nagrade, rekao je gradonacelnik i podsetio da je Požarevac nedavno jednoj studentkinji koja je upisala master studije u Becu obezbedio 2 000 evra za školovanje, a prošle godine Oktobarskom nagradom nagraden je Mirko Ðordevic, za uspešan nastup i plasman na takmicenju u Londonu.

Jelena Arsic nije krila oduševljenje nacinom na koji su se predstavnici Požarevca zahvalili njoj i Veljku, a najviše je raduje to što njeni sugradani imaju sluha za besedništvo, leporecje i za uspeh mladih ljudi, što je svojevrsni podstrek za njihov dalji plodonosni rad.

Ovogodišnji pobednik u kategoriji improvizacije, Veljko Smiljanic je rekao da, iako studiraju u Beogradu, ni Jelena, ni on nisu zaboravili odakle poticu i sa cijih gradskih ulica su dospeli na pobednicki tron.

U nastavku svecanosti Jelena Arsic je izvela pobednicku besedu “Prica o prucu”, dok se Veljko Smiljanic predstavio besedom u kojoj je kritikovao nedavni reizbor sudija. Pobednici su od svog grada dobili prigodne poklone koje im je urucio gradonacelnik.

M. P.

U CENTRU ZA KULTURU POŽAREVAC OD 25. FEBRUARA DO 2. MARTA

SUSRETI VAROŠKIH POZORIŠTA

- Amaterske glumacke svecanosti “Milivojev štap i šešir” koje se ove godine održavaju šesti put zaredom, završavaju se veceras proglašenjem pobednika

U Centru za kulturu u Požarevcu, proteklog cetvrtka otvorene su šeste po redu Amaterske glumacke svecanosti “Milivojev štap i šešir”. Na ovogodišnjem festivalu varoških pozorišta, koji se završava veceras, ukupno ce biti izvedeno šest predstava. Na kraju svake pozorišne veceri proglašavaju se najbolji glumac i najslikovitiji lik. Glumac veceri za nagradu dobija Milivojev štap.

Ovogodišnje Susrete otvorila je Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika koja je istakla da su retki gradovi koji mogu da se pohvale time da u toku jedne kalendarske godine organizuju tri pozorišna festivala.

-Koliko juce, završen je pozorišni festival u cast Živke Matic posvecen amaterskim pozorištima našeg okruga, a veceras imam cast da otvorim pozorišni festival pod nazivom “Milivojev štap i šešir” posvecen gradskim amaterskim svecanostima u Srbiji. Nadam se da stvaramo jednu povoljnu klimu za razvoj kulture grada Požarevca. Naš sledeci korak bice organizacija tradicionalnog festivala Glumacke svecanosti “Milivoje Živanovic”. Neka u cast pozorišne umetnosti svi buduci dani budu svecani. Verujem da ce sve predstave na ovim Susretima biti fantasti-cne i da cemo svi zajedno uživati u njima narednih dana. Carolija može da pocne! Uživajmo zajedno, glumci su sa nama, kazivala je Vasiceva.

Do sada su na Susretima nastupili: Studentski kulturni centar Niš-Akademsko pozorište sa predstavom “Bliže”, “KSC Ub”-Amatersko pozorište “Raša Plaovic” koje je izvelo predstavu “Pazarni dan”, Pozorište “Miroslav Antic” iz Sente predstavilo se izvedbom “Lepe oci, ružne slike”, Centar za kulturu Požarevac, Pozorište “Milivoje Živanovic” sa predstavom “Život je sve što te snade” i Pozorište amatera iz Batajnice-scena “Sklonište u teatru” prikazalo je predstavu “Opet place, al' ovog puta od srece”.

Za slikovito prikazivanje lika najboljima su proglašeni: Sanja Jefic (“Bliže”), Zoran Avramovic (“Pazarni dan”), Mirela Macak (“Lepe oci, ružne slike”) i Siniša Stankovic (“Život je sve što te snade”).

Titule najboljih glumaca u dosadašnjim predstavama poneli su: Milan Markovic (“Bliže”), Mira Simic (“Pazarni dan”), Branislav Unginovic (“Lepe oci, ružne slike”) i Snežana Mandraševic (“Život je sve što te snade”).

Ovogodišnji Susreti varoških pozorišta završavaju se veceras nastupom Kulturno prosvetnog centra Petrovac na Mlavi-AP “Bata Bulic” koje ce izvesti predstavu “Pukovnik ptica” i proglašenjem pobednika Festivala.

M. P.

ZAVOD ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA

CACALICA SVE POPULARNIJA

Prošle subote je, kao i svake poslednje subote u mesecu, u Ekološkom domu na Cacalici, u organizaciji Zdravstvenog centra Požarevac, održana akcija pregleda gradana zainteresovanih za brigu o svom zdravlju. Uprkos hladnom i kišnom vremenu, pedesetak naših sugradana došlo je da proveri sopstveno zdravstveno stanje. Vukica Vasic, zamenik gradonacelnika Požarevca, koja je prisustvovala ovom skupu je istakla da lokalna uprava prati sve ove akcije, odobrava ih i da im je drago da se sve više ljudi ukljucuje. To je dokaz da se svi zajeno brinemo o zdravstvenom stanju gradana Požarevca.

Zorica Mitic, direktor Zavoda za zaštitu zdravlja, je rekla da je ovo još jedna subota u mesecu i novi suret zdravstvenih radnika sa gradanima Požarevca. Ona je istakla da vec skoro dve godine, neprekidno, svake poslednje subote u mesecu, ovde se srecu osobe kojima je to potrebno i oni koji žele da im pomognu. Provera zdravlja kao preventiva je veoma znacajna, jer gradani mogu da dobiju i savete lekara. Do sada je od pocetka akcije pregledano nekoliko stotina ljudi. Posebno je istakla da pored onih koji su bolesni, otkriveno je i 5% onih koji nisu znali da imaju zdravstvene probleme. Na kraju razgovora Zorica Mitic je rekla da u ovoj akciji imaju podršku lokalne uprave, Crvenog krsta, Omladine JAZAS-a i informativnih kuca sa ovog podrucja.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 19.02.2010 do 26.2.2010 godine u porodilištu opšte bolnice u Požarevcu rodeno je 18 beba i to 13 muških i 5 ženskih

Sinove su dobili: Ana i Darko Jovanovic iz Požarevca,Silvana Kricka i Milomir Milanko iz Požarevca,Marina i Dejan Vukmirovic iz Požarevca,Ivana Jeremic iMilan Cirkovic iz Velikog Gradišta,Snežana Ivanovic i Draško Ilic iz Požarevca,Vera Jovanovic i Danijel Radivojevic iz Salakovca,Sanela i DAlibor iz Smoljinca,Jankovic-Vuckovic Sladana i Bojan iz Simiceva,Nelica i Miloš Petrovic iz Kuceva,Maja i Ivan Kostic iz Šapina,Andrijana Stagarevic i Saša Živkovic iz Mustapica,Morina Aldina i Emran Krujezi iz Petke,Ajvazi Remzija i Krujezi Maksut iz Kostolca,

Kcerke su dobili: Danijela Mikic i Draško iz Požarevca,Ivana I Željko Jovanovic iz Kobilja,Jelena i Zoran Markovic iz Velikog Gradišta, Murina Neadijana i Emir Demirovic iz Kostolca,Maja Derviševic i Miroslav Jovic iz Laznice.

MOGUCNOSTI IZVOZA I SARADNJA SA RUSIJOM (GOST STANDARD)

NOVE POGODNOSTI U TRGOVINI SA CARINSKOM UNIJOM

U cilju unapredenja privredne saradnje sa Ruskom Federacijom, Regionalna privredna komora Požarevac je prošle srede organizovala seminar na kome se govorilo o tome na koji nacin naša preduzeca i privredni subjekti mogu trgovati sa Rusijom. Na samom pocetku Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac je predstavila privredne aktivnosti u našem regionu i uvoz i izvoz u Rusiju. U radu seminara su ucestvovali: Jevgeni Kudinov, direktor Trgovinskog predstavništva Rusije u Beogradu, Vladimir Grišin, direktor Trgovinsko – industrijske komore Ruske Federacije u Beogradu, Radojica Sretenovic, zamenik direktora predstavništva PKS u Moskvi, Marjan Božovic, ekonomski savetnik u ambasadi u Moskvi i Miroslav Mitkovic, savetnik predsednika PKS za Rusku Federaciju i ZND.

Meduvladinim sporazumom o bescarinskoj trgovini izmedu Rusije i Srbije preko 97 odsto roba je oslobodeno carina prilikom izvoza za Rusiju, a slican reciprocitet važi za uvoz iz Ruske Federacije. Srbija može da ponudi prehrambene, poljoprivredne proizvode, voce, povrce, kao i proizvode iz ostalih oblasti industrije ako su konkurentni cenom i kvalitetom. “Rusija je jedno veoma probirljivo i kvalitetno tržište sa aspekta ponuda. Radi se o proizvodacu koji je voljan da plati visoko, ali isto tako želi i odlican kvalitet. Mi moramo puno da radimo na unapredenju i podizanju kvaliteta naših roba, a samim tim cemo povecati i plasman. Na ruku nam ide ukaz Vlade Ruske Federacije potpisan 15.februara, koji omogucava da se vecina proizvoda može izvoziti za Rusiju preko deklaracije koja garantuje da je proizvod usaglašen sa ruskim standardima i mora biti obavezno ispunjen sanitarno – epidemiološki zahtev, tako da ce proces sertifikacije koji je trajao šest meseci do godinu dana biti skracen”, istice Radojica Sretenovic.

Trgovinsko predstavništvo Rusije u Beogradu bavi se poslovima vezanim za pripremanje i kontrolu realizacije meduvladinog sporazuma, odnosno razvoju pravne baze trgovinsko – ekonomskih odnosa izmedu dve zemlje. “Što se tice saradnje Ruske Federacije i Srbije mi smatramo Srbiju strateškim partnerom i poslednjih godina potpisali smo niz znacajnih globalnih meduvladinih sporazuma. Radi se o sporazumu o saradnji u nafto – gasnoj industriji, ulasku ruskog kapitala kompanije “Gasprom Neft” u NIS, modernizaciji i rekonstrukciji podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor, pripremanje za izgradnju magistralnog gasovoda Južni Tok i ucešce Srbije u ovom poslu. Prošle godine potpisali smo novi protokol uz sporazum o slobodnoj trgovini, drasticno smo smanjili listu izuzeca i nadamo se da ce to doprineti povecanju robne razmene izmedu naših zemalja. U svakom slucaju to je šansa za ruske i srpske privrednike da iskoriste nove pogodnosti za plasman svojih proizvoda na srpskom odnosno ruskom tržištu. Punom parom radimo na pripremanju rada carinske unije izmedu Rusije, Belorusije, Kazahstana i Srbije, pošto do 1.jula moramo da prilagodimo sporazume o slobodnoj trgovini kako bi se nesmetano obavljala robna razmena izmedu Srbije i novostvorene carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana. Održana je prva runda konsultacija sa srpskim zvanicnicima i postignut je niz dogovora, koji ce biti precizirani tokom sastanka pocetkom aprila u Minsku. Radimo sve da do 1.jula kada otpocne funkcionisanje carinske unije ujednacimo trgovinski režim izmedu Srbije i Rusije, Belorusije i Kazahstana”, istakao je Jevgeni Kudinov.

D.Dinic

“POTREBA UVOÐENJA ISO STANDARDA I SISTEMA HACCP U JAVNA PREDUZECA KOJA SE BAVE ISPORUKOM VODE”

ZNACAJ IMPLEMENTACIJE INTEGRISANOG SISTEMA UPRAVLJANJA BEZBEDNOŠCU I KVALITETOM

Regionalna privredna komora Požarevac organizovala je instruktivni seminar na temu: “Potreba uvodenja ISO standarda i sistema HACCP u javna preduzeca koja se bave isporukom vode privredi i gradanima”, a sve u cilju podizanja nivoa kvaliteta preduzeca koja se bave problematikom pružanja usluga komunalnih delatnosti. “Jasno je da uvek moramo delovati u funkciji naših korisnika, odnosno zaštite javnog interesa, posebno preduzeca koja se bave proizvodnjom vode. Svi smo mi korisnici usluga vodovoda i logicno je da svakim danom zaposleni moraju strucno da se usavršavaju, tehnološki unapreduju radnje i postupke u delu proizvodnje vode i precišcavanja kanalisanja otpadnih voda”, istice Branimir LJumovic, sekretar Udruženja komunalne delatnosti Privredne komore Srbije.

Prema recima dr Radomira Radovanovica, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, nije samo hrana problematicna u smislu mogucnosti kontaminacije, nego je to i voda, sa tom razlikom što je voda u tom smislu opasnija buduci da jako veliki broj ljudi konzumira vodu više puta dnevno. “Na ovom seminaru sam ukazao predstavnicima komunalnih preduzeca na put kako mogu da dodu do uvodenja tog sistema i naravno kasnije da ga održavaju i sistematski unapreduju. Deo price je bio okrenut i prema savremenim standardima za upravljanje kvalitetom (ISO 9000:2008) koja nije obavezujuca, ali je veoma dobra i korisna za menadžment kompanija da upravlja svim svojim poslovnim aktivnostima. Ukoliko se ta dva sistema integrišu, a to je moguce, onda se radi o integrisanom sistemu, s jedne strane upravljanja i bezbednošcu i kvalitetom”, zakljucio je profesor Radovanovic.

D.Dinic

ODRŽANA 12.TRADICIONALNA ZIMSKA ŠKOLA U POŽAREVCU

NOVE MERE ZA UNAPREÐENJE POLJOPRIVREDE

S obzirom na to da Poljoprivredna strucna služba Požarevac deluje na podrucju Branicevskog okruga pružajuci savete velikom broju zemljoradnika iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje, zainteresovanost za prisustvovanje tradicionalnoj Zimskoj školi od 22. do 26.februara bila je velika. Izlaganja predavaca razlicitih profila su doprinela širokom izboru tema i upotpunila su školu cineci je korisnom za veliki broj poljoprivrednika.

Prema recima Jovana Grozdica, direktora Poljoprivredne strucne službe Požarevac, po ugledu na Zimsku školu koja se tradicionalno po dvanaesti put održava u Požarevcu, citava Srbija je pocela da organizuje ovakav vid predavanja i susrete sa poljoprivrednim proizvodacima. “Uspeli smo da prošle godine postanemo državni organ, produžena ruka Ministarstva poljoprivrede, uspeli smo da naš kadar svake godine podmladujemo i da imamo sve mlade i uspešnije savetodavce. Trudicemo se i dalje da vam organizujemo ovakve škole, a i ove godine povecacemo broj odabranih gazdinstava sa kojima direktno radimo, sve u cilju da vam prenesemo znanje i da bi ste vi imali nekog u koga cete biti apsolutno sigurni kada je u pitanju poljoprivreda”, rekao je Grozdic.

Ucesnike i organizatore Zimske škole pozdravila je Vukica Vasic, zamenik gradonacelnika Požarevca, naglasivši da lokalna samouprava punu pažnju posvecuje razvoju poljoprivredne proizvodnje u našem kraju i podržava organizovanje strucnih skupova, jer upravo zimske škole predstavljaju edukativne centre za osposobljavanje poljoprivrednih proizvodaca za pracenje savremene proizvodnje.

“Branicevski okrug ima oko 600 velikih poljoprivrednih proizvodaca koji obraduju preko 100 hektara, a lokalna samouprava je po prvi put ove godine preko budžeta Agrarnog fonda finansirala 50 odsto subvencija poljoprivrednim proizvodacima. Takode, lokalna samouprava je odabrala 25 poljoprivrednika koji su prisustvovali Evropskom sajmu poljoprivrede u Veroni i trudicemo se da i sledece godine podržimo odlazak naših proizvodaca na Poljoprivredni sajam u Solunu. Poljoprivreda je okosnica razvoja Branicevskog okruga i mi cemo uvek biti tu za svaku pomoc i saradnju”, istakla je Vukica Vasic.

Ovogodišnju Zimsku školu otvorio je Željko Radoševic, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i tom prilikom ukazao na pravac kojim ce Ministarstvo ici ka proizvodacima, a sve u cilju da se unapredi poljoprivreda u Srbiji. “U periodu 2001 - 2009.godine iz oblasti poljoprivrede je doneto samo šest zakona. Mi smo 29.maja 2009.godine u Skupštini Srbije usvojili 15 zakona iz oblasti poljoprivrede, a istovremeno tokom 2009.godine pripremljeno je novih 13 predloga koji su u meduvremenu prošli Vladu i ocekuju da udu u Narodnu skupštinu. Tokom 2009.godine veoma efikasno smo isplatili subvencije našim poljoprivrednicima uz znatne poteškoce koje smo imali vezano za budžet. Smanjili smo svoje troškove i 90 odsto sredstava iz Agrarnog budžeta usmerili smo ka poljoprivrednicima”, istakao je Radoševic.

Istovremeno tokom 2009.godine u Šapcu je otvorena Uprava za agrarna placanja koja predstavlja mini agrarni trezor i to je prva evropska institucija koja je osnovana na teritoriji Srbije i ima zadatak da efikasno koristi novac iz Agrarnog budžeta, a da istovremeno nakon procesa akreditacije od strane Evropske komisije bude osposobljena za prihvatanje sredstava iz EU fondova. Sve vreme je jacana i institucija Generalnog inspektorata sa jednim osnovnim zadatkom, da se zaštite interesi poljoprivrednika, odnosno pokušano je kroz inspekcijske nadzore i kontrole da se utice da poljoprivrednici u veletrgovinama i maloprodajama kupuju kvalitetna mineralna dubriva, pesticide, semenski materijal, a da istovremeno gradani konzumiraju zdravu i bezbedno ispravnu hranu.

“Za 2010.godinu dobijeno je 25 odsto više budžetskih sredstva, što ce nam pružiti priliku da kreiramo neke nove mere, a da na neke vec postojece podignemo nivo davanja ka našim poljoprivrednicima. Usvojene su pet uredbi, a najznacajnija je subvencionisanje repromaterijala u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji i ta uredba ce naše poljoprivrednike podržati sa 14.000 dinara po hektaru. Doneta je i uredba o kreditnoj podršci sa dve osnovne kreditne linije: kratkorocni krediti 50.000 – 900.000 dinara po jednom zahtevu sa kamatnom stopom od 5 odsto i dugorocni krediti gde Ministarstvo ucestvuje sa 40 odsto u finansiranju tih kredita i oni se koriste za nabavku nove mehanizacije, priplodnog materija, podizanju višegodišnjih zasada i izgradnju novih objekata. Znacajna je i uredba o subvencionisanju osiguranja useva, domacih životinja i plodova”, zakljucio je Željko Radoševic.

D.Dinic

20 GODINA DEMOKRATSKE STRANKE

VIZIJA JE DOSTIŽNA

Gradski odbor Demokratske stranke Požarevac obeležio je prošle srede 20 godina postojanja i rada Demokratske stranke u Požarevcu. Pored clanova i simpatizera DS-a, svecanosti uprilicenoj povodom ovog jubileja u Centru za kulturu u Požarevcu, prisustvovali su i visoki predstavnici SPS-a i PUPS-a požarevackog kraja, koalicionih partnera u vršenju vlasti u Požarevcu i drugim sredinama Branicevskog okruga, kao i brojne druge zvanice.

Obeležavanje jubileja DS u Srbiji i Požarevcu zapoceto je kracim istorijatom, iz koga izdvajamo:

Demokratska stranka, prva jugoslovenska stranka i jedna od najjacih stranaka u meduratnom periodu, pocinje svoj rad u februaru 1919. godine, Osnivackom konferencijom u Sarajevu. Prvi predsednik bio je LJubomir Davidovic, u narodu poznat i omiljen kao “Cika LJuba”, koji je bio i predsednik Narodne skupštine i gradonacelnik Beograda. Rad stranke, zbog diktature posleratnog režima, zamire 1948.godine.

11. decembra 1989.godine, grupa od 13 intelektualaca javnosti saopštava odluku o obnavljanju rada Demokratske stranke, a 3. februara 1990. godine, u Domu omladine u Beogradu, održana je Osnivacka skupština. 24. februara, te godine, održana je Osnivacka skupština Mesnog odbora DS Požarevac, kojoj je prisustvovao i predsednik stranke dr Dragoljub Micunovic. Požarevac je bio treci obnovljeni Mesni odbor, posle Velike Plane i Smederevske Palanke. Stranci je pristupilo 130 clanova iz Požarevca i okoline. Tajnim glasanjem, izabran je Odbor DS od 15 clanova. Prvi predsednik Odbora bio je prof. dr LJubomir Jacic.

Od izbora 1992., kada je DS u Požarevcu imala samo jednog odbornika u lokalnom Parlamentu, broj odbornika se, iz izbora u izbore, povecavao: 4 odbornika 1996, 7 na izborima 2000-te, zbog koalicionog dogovora u DOS-u; 2004. DS osvaja 15 odbornickih mandata, da bi, na majskim izborima 2008. demokrate osvojile 26 mandata.

Obracajuci se okupljenima, narodni poslanik Žarko Pivac, predsednik Gradskog odbora DS Požarevac, je istakao:

- Pre nešto više od godinu dana, stali smo ovde, pred vas, i obecali da necemo odstupiti od programa koji smo ponudili 2006. godine. Na temeljima tog programa, uspeli smo da ostvarimo ono što je u tom trenutku za mnoge izgledalo nerealno: da, pre svega, budemo jedinstveni i snažni, solidarni i otvoreni za sve ljude dobrih namera. To su 2006-te vecinski podržali clanovi stranke, 2008-e, vecinski su to podržali i gradani Požarevca. Za Demokratsku stranku, najveca snaga su oduvek bili – ljudi. LJudi koji veruju i pronose ideju. Oni su clanovi stranke, ali to i ne moraju biti. Stranka je, recimo, 1993. godine, u kampanji pod opštepoznatim nazivom “Pošteno”, imala samo 5.000 clanova u celoj Srbiji, a na izborima osvojila 100 puta više glasova. Danas, 20 godina od obnavljanja stranke, mi smo u situaciji da sa drugima odlucujemo o sudbini ove zemlje, da odlucujemo o sudbini ovog grada. Ali, zato što je DS bila i ostala državotvorna stranka, gradani, bez obzira na okolnosti, od nas ocekuju najviše. Smatraju da smo najviše odgovorni i u obavezi da obecanja realizujemo. DS je stranka koja preuzima odgovornost, govori o problemima i sa njima se suocava. Nema novog pocetka, ukoliko lošu zaostavštinu prošlih vremena ne rešimo i ostavimo za sobom. Ukoliko od Požarevca ne stvorimo grad za koji ima nade. Ukoliko, kao odgovorni ljudi, ne ostavimo trajne vrednosti za generacije koje dolaze. Pred nama su izazovi, ali i šanse. I, nema nikakvih opravdanja, nema nikakvih precih stvari. Kako cemo živeti sutra, zavisi od nas samih. Najznacajnija uloga clanova i simpatizera Demokratske stranke je: da budu predvodnici, da pokažu da su spremni za izazove. To je ono što smo cekali prethodnih 20 godina, a cemu cemo stremiti u narednim decenijama. Nema nesavladivih prepreka. Treba samo da nas inspirišu da ih savladamo i stvorimo takvo društvo u kome ce ljudi biti zadovoljni svojim životom. Neki su ljudi preuzeli odgovornost i rade dobro – pohvalimo ih! Neki su ljudi preuzeli odgovornost i zapoceli promene. Imaju mnogo prepreka – podržimo ih! Neki nemaju smelosti – promenimo ih! Jer, mi više nemamo vremena. Stvarajmo u realnosti viziju onakvog Požarevca i onakve Srbije kakvu smo godinama sanjali, menjajmo se svakog dana na bolje. Budimo ukorak sa vremenom, jer se i svet menja. Moramo i mi, zarad nas i zarad drugih. I, svi oni koji žele da menjaju Požarevac i Srbiju na bolje, iskreni su partneri i prijatelji nas u Demokratskoj stranci! Oni koji to ne žele, ne treba ni da budu sa nama. Naša tema je uvek bila i ostala: buducnost. Tamo vidimo i ovaj grad i ovu državu. Ukoliko stvarno verujemo u nju, brzo cemo je i dodirnuti. To je naša misija. Siguran sam da, svi zajedno, možemo uspeti! – porucio je Žarko Pivac.

Dušan Petrovic, zamenik predsednika Demokratske stranke je porucio:

- Mi verujemo u slobodu, verujemo da je moguce u našoj zemlji, koju toliko volimo, napraviti društvo u kome ce slobodni ljudi slobodno odlucivati da žive dobro, u uredenom sistemu u kome ce se poštovati pravila i da mi, svi zajedno, imamo snage da to ostvarimo i postignemo. To je Demokratska stranka, za to se mi borimo. Zbog toga, zajedno, sa svakim ko hoce da nam se pridruži, cinimo sve napore i, siguran sam, u ovih 20 godina smo uspeli da pokažemo ljudima sa kojima živimo, da pokažemo svetu, da je Srbija zemlja u kojoj je moguce takvo, slobodno i uredeno društvo, i napraviti. Setimo se, Demokratska stranka je menjala saveznike, od neprijatelja i protivnika je pravila prijatelje, od prijatelja koji su postajali protivnici, uspevala je da napravi prijatelje. Svakome ko sa nama hoce da od Srbije pravi dobro i moderno uredeno društvo, mi držimo otvorena vrata. Srbija se mnogo promenila, ne za ovih 20 godina, promenila se za ove dve godine. Setimo se predsednickih izbora 2008-e godine, kada je malo više od polovine ljudi, dajuci glas Borisu Tadicu za drugi predsednicki mandat, dalo glas za evropsku Srbiju. Pet šestina onih koji za dve godine budu izašli na izbore, dace glas za evropsku Srbiju. To je velika pobeda onoga u šta mi verujemo! Treba ovom prilikom dati punu podršku Vladi koju predvodi Mirko Cvetkovic. Imamo dobru ekonomsku politiku u ovim teškim okolnostima i verujem da cemo uspeti da nadoknadimo 2009-tu godinu, koju nismo izgubili samo mi, nego je izgubio gotovo ceo svet, i da cemo uspeti da napravimo dobar politicki temelj za narednu, 2011. godinu. Jer, mi se politikom bavimo da bismo otvorili prostor da ljudi mogu da žive bolje. To je razlog zbog cega sve ovo radimo. Uvereni smo da je to u Srbiji moguce sprovesti u život. Nijednog trenutka ne smemo da zaboravimo da veliki broj gradana naše zemlje ne živi dobro. Veliki broj ljudi živi loše. To je ljudska, politicka, socijalna, moralna tema koja predstavlja pitanje prvog reda za svakoga ko je u javnom životu, pogotovu ljude u politici. Borba protiv siromaštva je prioritet Demokratske stranke. Ta borba predstavlja borbu za stabilnost društva. Niko ko je bogat, u suštini stvari, ne može živeti dobro, ukoliko mnogo ljudi živi siromašno; 700.000 ljudi živi vrlo teško. U selima se živi mnogo lošije nego u gradovima. I, naš cilj je da u ove dve godine, koliko je preostalo u mandatu ove Vlade, napravimo vrlo odlucan i jasan iskorak da bi, u novom mandatu, sa našim politickim partnerima, mogli da, u naredne cetiri godine, zaokružimo posao i konstatujemo da smo siromaštvo, kao temu, ostavili iza sebe. Još jedan važan i veliki posao je - borba protiv organizovanog kriminala. Srbija je zemlja koja danas može sa ponosom da kaže da je sposobna da se tuce sa organizovanim kriminalom. Mi smo osposobili svoje bezbednosne službe, mislim da imamo sasvim dobro i kvalitetno pravosude, koje može da se porve i obori na pleca i najvece organizovane kriminalne grupe, u balkanskim i svetskim razmerama. I, ukupno, kad se osvrnemo unazad, kad pogledamo kakve su se stvari odvijale u vrlo bliskoj prošlosti, a kakva je situacija sada, mislim da možemo, sa potpunim uverenjem, da konstatujemo da smo mi zemlja u kojoj je moguce dostici slobodu. Zemlja u kojoj je moguce vecinski donositi dobre odluke, zemlja koja postaje dobro mesto za život. Jer, mi smo sposobni da to ostvarimo. Sa svakim ko hoce u tome da nam pomogne, ko hoce da nam se pridruži, sa onima koji nisu, ali ce ubuduce biti sa nama, to cemo uciniti, za Srbiju koja ce biti dobro mesto za život! – porucio je Dušan Petrovic.

Svecanost obeležavanja 20 godina Demokratske stranke uvelicali su svojim nastupom Gradski ženski hor “Barili” i profesori i ucenici Muzicke škole “Stevan Mokranjac” Požarevac.

Dragan Milenkovic

OPŠTINA ŽABARI

PRODUŽEN PROJEKAT “POMOC U KUCI”

U prošloj godini preko Fonda za inovacije Ministarstva za rad i socijalnu politiku sproveden je projekat “Pomoc u kuci starima i osobama sa invaliditetom”, kao i “Klub za stare i osobe sa invaliditetom” u šest naselja opštine Žabari, koji je dao pozitivne razultate, kada je u pitanju briga za stare. Opština Žabari je obezbedila sredstva za produžetak ovih usluga i u 2010.godini. Medutim, i Fond za inovacije je produžio finansiranje za još šest gerontodomacica u naredna cetiri meseca i to za ostalih 9 naselja ove opštine. Ugovor o produžetku potpisao je Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari.

U okviru Kluba za stare i osoba za invaliditetom u prošli cetvrtak održano je predavanje na temu: “Reumatske bolesti”; predavac je bila doktorka Doma zdravlja Žabari Maja Panic. Posle održanog predavanja vršen je pregled i merenje pritiska starima, uz davanje odredenih uputstava u vezi zdravlja.

Sima Jevtic

SAOPŠTENJE ODBORA ZA POLJOPRIVREDU BRANICEVSKOG OKRUGA LIBERALNO DEMOKRATSKE PARTIJE

UVOZ MESA UNIŠTAVA DOMACE STOCARSTVO

Povodom aktuelnih dešavanja vezanih za drastican pad cene stoke i povodom donošenja najnovijih uredbi Ministarstva poljoprivrede zasedao je odbor za poljoprivredu Branicevskog okruga Liberalno Demokratske Partije.Posle tog sastanka kordinator za poljoprivredu Branicevskog okruga Dragan Radosavljevic izdao je sledece saopštenje:

Izuzetno smo nezadovoljni najnovijim padom cene žive stoke, svinja na 70 dinara a junadi na 140 dinara žive vage. Ovaj pad ce dovesti do potpune propasti srpskog stocarstva jer postojece cene ni izdaleka ne pokrivaju troškove proizvodnje. Vrlo je arogantno ponašanje ministarstva, koje je posle nove godine a u vreme posta, kada inace tradicionalno pada potrošnja mesa, dozvolilo uvoz svinjskog mesa. Ovaj gest ce do kraja uništiti farmere a i pojedine klanicare, jer nemaju svi tu privilegiju da uvezu jeftino meso sumnjivog porekla. Verovatno ce naši ministri pravdati to visokom cenom svinjskog mesa iz prošle godine, ali vam nece ni jednog trenutka priznati da meso iz Evropske unije može biti jeftinije od našeg samo uz velike subvencije, koje te države daju iz budzeta svojim farmerima po utovljenom grlu. U takvoj situaciji naš farmer nezašticen od uvoza i nesubvencionisan po grlu ne može biti konkurentan i mora da propadne.

Liberalno demokratska partija smatra da naš prevashodni cilj mora biti ocuvanje stabilnosti naše poljoprivrede, ne izvozom kukuruza, vec kroz izvoz mesa i finalnih prehrambenih proizvoda. U tom pravcu država mora da bude korektna i donese mudre odluke kako bi farmere ojacala a ne da ih uništava. Zahtevamo da ministar po hitnom postupku obustavi uvoz mesa i donese mere za stabilizaciju na tržuštu. U protivnom sledece godine imacemo izuzetno visoku cenu mesa koja ce se nepovoljno odraziti na postojece stanje, a kasniji oporavak bice težak i neizvestan.

Povodom donošenja novih uredbi o regresiranju poljoprivredne proizvodnje za 2010. godinu, evidentno je da je ministar uporan u svom stavu i uslovljavanju poljoprivrednika placanjem doprinosa za penziono osiguranje. Tako da subvencije vecina naših poljoprivrednika nece ni ostvariti. Ovim putem želimo da ga javno pitamo iz koje zemlje Evropske unije je prepisao taj model, a sigurni smo da odgovora nema jer nijedna Evropska zemlja ne uslovljava subvencije placanjem penzionog osiguranja.

Ovih dana smo svedoci velikih poplava koje pogadaju našu zemlju. Ocito je da se na regulaciji vodotokova dugi niz godina nije ništa radilo. Ali su i pored toga poreski cinovnici krajem prošle godine uredno ispostavili pozamašne racune za placanje doprinosa za vodoprivredu i odvodnjavanje za 2009., pa se cak vracaju unazad i za 2008. godinu.

OMLADINA JAZAS-A NASTAVLJA SA VRŠNJACKOM EDUKACIJOM

Omladina JAZAS-a Požarevac nastavlja svoje aktivnosti po planu i programu i ove godine. Nakon završene vršnjacke edukacije o HIV-u i ostalim polno prenosivim infekcijama u prvoj godini Medicinske škole, predavanja se nastavljaju sledece nedelje u odeljenjima prve godine Požarevacke gimnazije, dok se priprema realizacija predavanja i u ostalim srednjim školama za prvake.

Omladina JAZAS-a Požarevac u svom planu za 2010. godinu ima i projekat za obuku vršnjackih edukatora o „prevenciji polno prenosivim infekcijama, reproduktivnom zdravlju i životnim veštinama“ sa kojim je aplicirala na konkursu Gradskog veca Požarevca koji je raspisan za udruženja gradana. Kako smo do sada imali znacajnu finansijsku i drugu pomoc gradske uprave, a neophodno je da se ovaj projekat realizuje kako bismo dobili nove mlade snage vršnjackih edukatora/ki koji ce steceno znanje i veštine prenositi svojim vršnjacima, nadamo se da ce i ovaj put imati razumevanja i podržati nas u nastojanjima da budemo korak ispred i ostanemo zdravi.

Omladina JAZAS-a Požarevac, Zoran Jovic

HUMORESKA

MAFIJA I MANTIJA

U Srbiji, brale, baš nije dosadno. Dogadaji sustižu jedni druge da vredni i pedantni zapisnicari ili istoricari ne mogu sve ni da zabeleže. Cak ni obicni pisari, a kamoli neki pisci koji moraju te dogadaje i da, koliko toliko, uoblice (o nekoj mašti i fatazmagoriji, nema ni govora, a ni potrebe).

Taman se otkrije neka afera, ude se u trag drskim provalnicima ili hohštaplerima (uvek su oni drski!), kad ono, pojave se neki drugi. Nema kod nas delatnosti gde nije izveden neki marifetluk.

- E, bre, sve sam mogao da ocekujem, ali da sveštenici, takoreci, božiji izaslanici, pocnu da se bave kriminalom, to je stvarno prevršilo svaku meru!

- More, i veru! Pa se još i pobiše, a stado, pardon, narod, gleda!

- Jes, bre! Nego, mogli su to da urade u rukavicama, da ne ostavljaju otiske.

- Je l si video, znaju i da se tuku!

- E, gde ce sve to da ode i kako ce se završiti, bog jedini zna!

- More, sad valjda i njemu nije baš sve jasno, jer to nije jedina afera pod mantijama, ima toga još.

- Jes, bre, onaj uzimao pare od usta naroda, tj. od narodnih kuhinja.

- Ma, uzimali su i od Sv. Save, odnosno, pare što su namenjene za Hram.

- Pa, gde ce im duša, bože me prosti!

- Budi bog s njima šta su sve radili! Kao da se, ne daj bože, davo uvukao u njih!

- Jeste. A ona sirota ambasadorka u Parizu, mora da se muci u stancicu i da placa kiriju sedam hiljada evrica.

- Jes, jadna ona, nije joj lako, a obavlja tako tešku i važnu funkciju. Pa, šta narod misli, da ona treba da stanuje u neku šupu? Da li je to pravilno?

- Nije. Pravilno je u- šupi!

- A, da! Ma, idi, molim te! Opet ovih dana tražili Mladica.

- Jes, to je sad glavna vest! Koja je to po redu akcija?

- To ne znam, ali prokleto dobro znam da kad budu uhvatili tog Mladica, on ce biti starac!

- Možda si i u pravu! A, evo baš juce...

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Kad je bog video šta rade srpski monasi, poceo je da se krsti!

- Znaju oni da popuju, ali, brate, i da kradu!

- Sirotinji najviše fali ono cega nema!

- Danas samo crna ovca može da bude ovca!

- Na svetu ima previše ljudi, a coveka tek po negde!

Miodrag Lazarevic