Header

GRADSKO VECE

GRADSKI OCI TRAŽE BARUTANU I DOM VOJSKE

Na konferenciji za novinare, održanoj prošlog cetvrtka, nakon 35.redovne sednice Gradskog veca, predsednik Veca upoznao je javnost sa najvažnijim odlukama koje su donete na sednici.

Sa Ministarstvom odbrane vodeni su razgovori još 2006.godine na temu nepokretnosti koji pripadaju vojsci i tada je bilo reci o tome da se takvi objekti najpre ponude lokalnim samoupravama u svim gradovima Srbije.

- Ove godine smo imali razgovore sa pukovnikom Vinkom Markovskim koji je želeo da aktuelizira ovo pitanje, jer je lokalna samouprava svojevremeno izjavila da želi da ude u posed ovih objekata. Pre svega se radi o “Barutani”, to je potez u blizini Novog groblja, mi smo obezbedili novac za kupovinu i to cemo najlakše rešiti sa vojskom, jer je ta lokacija važna zbog širenja Novog groblja. Druga stvar koja interesuje grad Požarevac je Dom vojske. Ta zgrada je u jako lošem stanju, inspekcije su postavile zaštitne trake oko nje, jer postoji opasnost za život i zdravlje ljudi. Mi želimo da udemo u pregovore sa Ministarstvom odbrane radi kupovine zgrade, s tim da cemo ponuditi predlog da mi izgradimo zgradu za vojsku, a da zauzvrat dobijemo Dom vojske, što je jeftinija varijanta za grad. Prema procenama, vrednost ove zgrade je milion i 800 000 evra, što je 180 miliona dinara, velika je to para i najbolji nacin je, a tako je uradeno i u drugim gradovima, da gradovi i opštine izgraduju stanove za vojsku, a da se po tom osnovu dobiju nepokretnosti u posedu vojske. Ideja je da u nerednih 5-6 godina izgradimo odredeni broj stanova u procenjenoj vrednosti. Milosavljevic navodi da ce, ukoliko se planirano sprovede u delo i zgrada Doma vojske prede u vlasništvo grada, u njoj biti smeštena “Direkcija za izgradnju grada”, a da ce ostati prostora i za druge institucije i korisnike. Kasarna u Sopotu nije predmet interesovanja lokalne samouprave, kao ni placevi koji se nalaze preko puta nje, jer je Gradska uprava vec u posedu polovine zemljišta na ovom potezu, a ovo zemljište može biti iskorišceno upravo za izgradnju stambenih objekata za vojna lica.

Predsednik Veca navodi da ce zgrada na Bulevaru biti renovirana, uradice se fasada, kao i fasada Politehnicke škole, a za to se konkurisalo iz sredstava Lutrije Srbije preko Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, obezbeden je novac i za prvu fazu sanacije fasade Osnovne škole “Dositej Obradovic”.

U krugu “Šecerane” dogodio se kvar na transformatoru, tako da je dvanaest porodica koje žive u barakama u blizini, a radi se o izbeglicama sa Kosova, ostalo bez struje 5-6 dana. Na Vecu je doneta odluka da se finansira otklanjanje kvara, što bi koštalo 61 000 dinara. Formirana je komisija koja treba da preispita status tih lica i predloži rešenje.

Na teritoriji grada Požarevca trenutno tri škole nemaju fiskulturne sale, OŠ “Sveti Sava”, gde ce tokom ove godine otpoceti izgradnja sale za fizicko vaspitanje, druga je škola u Bradarcu, odobrena su sredstva za izradu projekta, kako bi se sledece godine konkurisalo kod NIP-a i Medicinska škola u Požarevcu. Prema recima Milosavljevica, vodeni su razgovori sa porodicom koja živi u stanu u okviru dvorišta Medicinske škole, a na Vecu je doneta odluka da se ova porodica iseli, uz obezbedenje adekvatnog stambenog prostora u istom delu grada. Potrebno je definisati imovinsko-pravne odnose, kako bi se nakon toga apliciralo za sredstva iz gradskog budžeta, ministarstava, ili, eventualno, nekog inostranog donatora.

Takode, doneta je odluka o prihvatanju predloga kolektivnog ugovara javnih preduzeca grada Požarevca, te se u narednim danima ocekuje svecano potpisivanje ugovora sa predstavnicima sindikata, a za potpisivanje je ovlašcen gradonacelnik. Ova odluka sadrži i odredbu koja je vezana za dobrovoljno penzijsko osiguranje, kojom se stavlja moratorijum na dobrovoljno penzisko osiguranje za JP “Toplifikacija” i JP “Direkcija za izgradnju grada Požarevca” dok traje kriza, što znaci da se penzijsko osiguranje ne može više uplacivati iz sopstvenih sredstava, ostala javna preduzeca takode ne mogu uplacivati sredstva za ovu namenu, niti zakljuciti ugovor sa nekim drugim preduzecem po istom pitanju.

Kulturno prosvetna zajednica grada Požarevca je tražila sredstva za održavanje takmicenja recitatora u visini od 41 000 dinara, a odobrne sredstva su 25 000 dinara.

Konjicko društvo “Knez Mihajlo” tražilo je sredstva u visini od 170 000, a odobreno je 137 000 dinara, za materijal koji je nabavljen za potrebe organizacije Ljubicevskih konjickih igara, kao i sredstva na ime racuna za dva mobilna telefona koji iznose oko 10 000 dinara za isti mesec; nisu prihvaceni racuni za komunalne troškove, jer, kako rece gradonecelnik, nije jasno zašto bi u septembru bila povecana potrošnja struje i vode, kada se ti troškovi ionako redovno naplacuju.

L.Likar

U DRMNU PREDSTAVLJENA STUDIJA “POVECANJE PROIZVODNJE UGLJA NA KOPU “DRMNO” I UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU SELA DRMNA”

“BORBA ZA PRAVO NA ŽIVOT”

Meštani sela Drmno okupili su se u velikom broju 16. marta, u sali Doma kulture svoga sela, na prezentacije rezultata studije o stepenu ugroženosti životne sredine, naslovljene „Povecanje proizvodnje uglja na kopu „Drmno“ i uticaj na životnu sredinu sela Drmna“.

Prezentaciju je organizovao Savet Mesne zajednice Drmno, predvoden predsednikom Goranom Grujicem, u saradnji sa strucnjacima beogradskog Rudarsko- geološkog fakulteta, ispred kojeg su rezultate studije predocili profesor dr Nikola Lilic i dr Aleksandar Cvetic.

Prezentaciji je prisustvovalo i nekoliko direktora kostolackog Privrednog društva, medu kojima i zamenik generalnog direktora, Desimir Stevic, kao i nekolicina predstavnika grada Požarevca i Gradske opštine Kostolac.

Inace, ovaj je projekat javnosti vec predstavljen pre oko godinu ipo dana u Požarevcu. U njegovoj izradi ucestvovao je niz strucnjaka sa Rudarsko- geološkog fakulteta, Gradevinskog i drugih.

Selo Drmno broji 250 domacinstava, oko 1.400 stanovnika. Predsednik Goran Grujuc napominje da je cak osamdeset posto objekata u selu ošteceno, sa osamdesetak domacinstava kao najugoženijih:

-Ova studija je vrlo sveobuhvatna i važna za selo Drmno i to je razlog više zbog kojeg je od presudne važnosti predstaviti je na pravom mestu, u Drmnu, pred meštanima koji su ugroženi. Inace, od prezentacije u Požarevcu, pre godinu ipo dana, ništa nije ucinjeno po pitanju zaštite životne sredine. Cak smo sada u goroj i težoj situaciji nego tada. Recimo, pocelo se sa novom linijom crpljenja vode ispod sela i tada je cak 80 posto objekata u Drmnu pocelo da puca, negde su i terase padale. Potom, uticaj kipe, iako je 2003. godine potpisan sporazum da kipe idu u vis do 10 metara, sa njima se stiglo i do 30 metara. Najavljena je izgradnja novog bloka, proširenje elektrane.., stalno se govori o vecim, opsežnijim planovima, ali gde smo tu mi? Gde su meštani Drmna? Šta ce biti sa našim selom? Kako je moguce da se nastavi život u ovakvim uslovima? Hoce li Drmno biti iseljeno? Borili smo se da ovo bude pravna država i otuda se nadamo da cemo svoja prava i ostvariti, a to je pre svega pravo na život, istakao je Goran Grujuc.

S tim u vezi, profesor dr Nikola Lilic, ukazao je na neke od zakljucaka studije:

-Uraden je projekat o proširenju kopa Drmno na 9 miliona tona. Ekipa sa Rudarsko- geološkog fakulteta iz Beograda je ucestvovala u izradi procene uticaja svih rudarskih aktivnosti na kvalitet životne sredine na lokalitetu Drmno, ali i Klicevac. Pošto je ova studija vec predstavljena u Požarevcu, mogu reci da ovom prilikom rezultate te studije izlažemo na pravom mestu. U njoj smo pokazali sve negativne uticaje rudarskih aktivnosti na ovom prostoru i ukazali na mogucnosti njihovog saniranja. Procenili smo koje su to mere zaštite koje bi trebalo primeniti kako bi se dobio potreban kvalitet životne sredine. Dakle, trebalo bi ocekivati obezbedivanje zakonom propisanih granicnih vrednosti emisija štetnosti. To su pre svega prašina, buka, uticaj sniženja podzemnih voda. Naravno, rudarske aktivnosti se tako projektuju da se obezbedi potreban kvalitet životne sredine. Konkretno, kada govorimo o prašini to je pre svega obaranje kvašenjem. S tim što dobar deo ovde sadržanih mera se vec primenjuje. Medutim, merenja pokazuju da u odredenom režimu strujanja vetra dolazi do prekoracenja granicnih vrednosti na lokalitetu selo Drmno. Meštani se sada žale i na to da su neki objekti popucali. Tim povodom bi trebalo sprovesti odredena ispitivanja o uzrocima i prema procenama koje smo mi vršili, obezbedivanjem odredene dinamike napredovanja rudarskih radova i obezbedivanjem dinamike odvodnjavanja, ne bi trebalo da dode do takvih manifestacija.

Zakljucak meštana je da je najvažnije zaštititi životnu sredinu, ali i ocuvati selo Drmno, pa i ako je jedino rešenje da se ono preseli, prihvataju samo izmeštanje kompletnog sela, sa tablom “Drmno”.

A. Maksimovic

NA CACALICI U POŽAREVCU PRVOG DANA PROLECA

NOVA ŠUMA U CAST JUBILEJA

- Padeset godina od osnivanja Pokreta gorana Srbije, obeleženo prošle subote velikom radnom akcijom na Cacalici u kojoj je ucestvovalo 250 gorana iz raznih krajeva Srbije

- U sadnji novog drveca ucestvovao i Saša Dragin, ministar za poljoprivredu u Vladi Srbije

Prvi dan proleca, 20. mart, Požarevljani su pozdravili na najbolji moguci nacin-velikom radnom akcijom Gorana koji su upravo na taj dan obeležili jubilej, pola veka od svog osnivanja. Svecanosti su, pored gorana i brojnih prijatelja prirode, prisustvovali Saša Dragin, ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, Novica Milojkovic, predsednik Pokreta gorana Srbije, Žarko Pivac, narodni poslanik, Goran S. Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik, Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika, Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada i Organizacionog odbora za obeležavanje jubileja, Milic Jovanovic i Violeta Tomic, zamenici predsednika Skupštine grada, predstavnici Vojske i Policije…

Obracajuci se prisutnima, diplomirani inženjer šumarstva Miomir Ilic, predsednik Organizacionog odbora, podsetio je da je pre 50 godina u Srbiji formirana Goranska organizacija sa zadatkom da pristupi pošumljavanju goleti i zaštiti zemljišta i vode.

--Godine 1960. izvedena je najuspešnija goranska akcija na inicijativu Društva inženjera i Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu od 15. oktobra do 15. novembra, pod nazivom “Mesec dana šume”. Poznato je da šuma ima veliki znacaj za egzistenciju coveka. Nekada je šuma bila covekov dom i njegov jedini životni prostor. Iz tog razloga pocinje trajno zajedništvo coveka i šume. Danas je rasprostranjeno mitološko zvacenje pojedinih vrsta drveca, poput jabuke, oraha i leske i sacuvana je u obredima, ritualima i obicajima u pojedinim krajevima. Pošumljavanje Cacalice, izgradnja Spomen-parka pocela je krajem 1946. godine, kada su šumarski inženjeri Odeljenja za šumarstvo opštine Požarevac napravili plan pošumljavanja 3 hektara od raspoloživih 22 hektara i izvršili izbor sadnica za pošumljavanje. Prvi koji su pristupili realizaciji plana pošumljavanja bili su ucenici Požarevacke gimnazije… Organizovana strucna sadnja pocela je intenzivno 1958. godine zasadivanjem crnog bora. Godine 1962. nastavilo se sa uredenjem Cacalice, dovodenjem zemlje za ispunjavanje mocvara, kako bi se svi zemljani radovi završili do 15. oktobra. Poseban period u razvoju Cacalice i unapredenju šumaskog fonda, kao najveceg nacionalnog bogatstva je 1960. godina, kada je osnovan Pokret gorana u Požarevcu. Gorani su mukotrpnim radom osvojili ovo mocvarno i teško brdo, zajedno sa inženjerima šumarstva koji su se dobrovoljno angažovali u radu sa mladim goranima, vojnicima i oficirima. U tom periodu najmasovniji ucesnici goranskih akcija bili su ucenici Poljoprivredne škole, Požarevacke gimnazije, Uciteljske škole, Škole ucenika u privredi, Osnovne škole “Dositej Obradovic”, “Vuk Karadžic”, “Veljko Dugoševic”… Svi su oni doprineli da Cacalica postane spomenik rodoljuba, rada i mladih generacija. Poseban entuzijazam gorani su iskazali 1967. godine kada su zasadili breze iz Ruske Federacije u znak velike zahvalnosti crvenoarmejcima koji su dali svoje živote za oslobadanje Požarevca. Ta akcija duboko se urezala u naše pamcenje kao plemenita, osmišljena i svestrano korisna, rekao je izmedu ostalog Ilic.

Osnovni cilj formiranja Pokreta gorana Srbije pre 50 godina bio je “Srbija bez goleti”. U kojoj meri je taj cilj ostvaren do današnjeg dana, na svecanosti je govorio Novica Milojkovic, predsednik Gorana Srbije:

--I danas nam je isti cilj kao pre 50 godina. Moramo da postignemo šumovitost Srbije i to što smo radili 1960. radimo i danas. Danas obeležavamo i Svetski dan šuma, veoma važan dan, jer da nije gorana i ljudi koji vole šumu, ne bismo imali pitku vodu i cist vazduh. Za 50 godina, gorani su dosta uradili. Pošumljeno je i podignuto van šumskih zasada 310 hiljada hektara. Proizveli su preko 100 miliona sadnica u svojim goranskim rasadnicima i posadili preko 350 miliona sadnica. To je ono cemu treba da se divimo i cime treba da se dicimo. Zadatak nam je da mlade ljude naucimo da vole šumu i da vole životnu sredinu da bi živeli što duže i sadnjom drveca obezbedili kiseonik, napomenuo je Milojkovic.

Ispred Vlade Republike Srbije, ucesnike goranske akcije u Požarevcu pozdravio je Saša Dragin, ministar poljoprivrede. Svoje obracanje zapoceo je Zmajevim stihovima: “Gde god nadeš dobro mesto ti drvo zasadi, a drvo je blagorodno pa ce da nagradi”:

--Danas, na pocetku proleca, na pocetku nove vegetacione sezone, 39. put svuda u svetu slavimo Dan šuma. Ovaj dan se poklapa i sa jednim divnim jubilejom, jubilejom 50 godina rada Pokreta gorana. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da otkada smo izmenili Zakon o poljoprivrednom zemljištu, gorani više nemaju problem sa mestom gde ce saditi drvece, mogu to raditi i na poljoprivrednom zemljištu. Godišnje posadimo oko 4.500 hektara šume. To je negde oko 8 miliona sadnica. Radimo sve što je u našoj moci da Srbija ima što više šuma i da sa 31 posto, predemo na nekih 41 posto i budemo jedna od najšumovitijih zemalja u Evropi. Vreme se menja. Neodgovorno ponašanje ljudi dovelo je do toga da smo u procesu globalnog otopljavanja. Svi znamo šta je efekat “staklene bašte”, a znamo i šta nam je ciniti, istakao je Dragin.

U okviru proslave, u prostorijama Ekološkog doma otvorene su dve izložbe: izložba slika sa Medunarodne goranske likovne kolonije i izložba fotografija Dragana Bogdanovica-Bucica. Izložbe je otvorio Žarko Pivac:

--Licnosti i dogadaji koji su pre 50 godina okrenuli novu stranicu u istoriji Požarevca ostali su zabeleženi svetlosnim zapisom Dragana Bogdanovica-Bucica, velikog entuzijaste, ljubitelja prirode, novinara i publiciste. Na svojim fotografijama dokumentuje i svedoci o vremenskim i duhovnim koordinacijama tadašnjeg istorijskog trenutka i hronološki nam razvrstava trud i zalaganje goranskih brigada. Svojim fotografijama sacuvao je i podstakao secanje da je svaki Požarevljanin zasadio po jednu sadnicu na Cacalici i time dao svoj licni doprinos smislu trajanja. Izložba slika i skulptura grupe autora sa 14. Medunarodne goranske likovne kolonije “Vlasina 2008”, upotpunjuje ovaj veliki jubilej postojanja Pokreta gorana Srbije. Razlicite tendencije medu izloženim slikarskim radovima cine ovu izložbu atraktivnom i raznovrsnom, ali govore o bogatstvu postavke i daju doprinos obeležavanju 50 godina Pokreta gorana Srbije i sutrašnjeg Svetskog dana šuma, rekao je Pivac.

U nastavku programa izvedena je Goranska akcija a ovom prilikom je zasadeno 50 novih sadnica koje, u stvari, simbolizuju 50 godina Pokreta gorana Srbije.

M. P.

POVODOM 22. MARTA, “SVETSKOG DANA VODA”

“CISTA VODA ZA ZDRAV SVET”

Kao i svake i ove godine u svetu je obeležen 22. mart, “Svetski dan voda”. Na prigodan nacin pažnju javnosti na ovaj datum skrenuli su i u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu. Prema recima dr Branka Staletica, specijaliste higijene i pomocnika direktora Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje, cista voda je najdragoceniji životni resurs:

-Vecina zemalja sveta obeležila je i ove godine 22. mart kao "Svetski dan voda" koji je ustanovljen od strane Svetske zdravstvene organizacije zbog izuzetnog znacaja ovog pitanja. Slogan "Cista voda za zdrav svet" treba da bude u osnovi svih aktivnosti na podizanju svesti javnosti u Srbiji o znacaju i povezanosti voda, ekosistema i blagostanja ljudi. Zadatak je Vlade, zajednice i pojedinaca da se spreci dalje zagadivanje voda i štetnih posledica.

Voda je jedan od cetiri osnovna cinioca za život na zemlji, a kvalitet života direktno zavisi od kvaliteta vode. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu svake godine umre više od 1,5 miliona dece zbog upotrebe zdravstveno neispravne vode. Deca su najosetljivija, ali ni odrasli nisu poštedeni, pa se ukupan broj umrlih broji milionima, a broj obolelih stotinama miliona.

Razvojem industrije, poljoprivrede i saobracaja, povecao se broj štetnih i opasnih supstancija koje zagaduju vodu. Smatra se da svakoga dana dva miliona tona cvrstog i tecnog otpada odlazi u površinske vode. U zemljama u razvoju, 70 posto otpadnih voda se ne precišcava, a 90 posto cvrstog otpada se ne preraduje.

Posledice su degradacija životne sredine, ireverzibilna oštecenja nekih eko sistema, izumiranje nekih biljnih i životinjskih vrsta i gubitak resursa za vodosnabdevanje. Sa porastom populacije i potrebe za vodom su sve vece, a klimatske promene su dodatni faktor koji loše utice na kvalitet vode, istice Staletic.

Procenjuje se da 1,1 milijarda ljudi nema adekvatan pristup vodosnabdevanju, a 2,6 milijarde ljudi nema adekvatne sanitacije. Cilj milenijumske deklaracije da se ovi problemi do 2015. godine prepolove još uvek je dalek, jer su za to potrebna velika finansijska sredstva. Medutim, ta cena je mala u poredenju sa milionima sacuvanih života i unapredenim kvalitetom zdravlja.

Cista voda je esencijalni sastojak ekonomskog razvoja, jer se investiranjem u vodu i sanacije povecava ekonomska i socijalna dobit. Cista voda je najdragoceniji životni resurs, navodi dr Branko Staletic.

Pripremila: M. P.

DOBROVOLJNO DAVALAŠTVO KRVI

HUMANOST U PRIM-u

Tradicija dobrovoljnog davalaštva krvi u požarevackom kraju je veoma duga. Ohrabruje cinjenica da je broj davalaca iz godine u godinu sve veci, kao i da je medu njima sve više mladih ljudi. Pored akcija koje se sprovode u organizaciji Crvenog krsta Požarevac, jedan broj aktivista te akcije organizuje i u svojim radnim sredinama. Jedan od takvih je i kolektiv PD “Proizvodnja, remont i montaža” iz Kostolca.

- Pored svih aktivnosti koje imamo, kako na Kopovima, tako i u Elektrani, odziv naših radnika u akcijama dobrovoljnog davalaštva krvi je veoma zadovoljavajuci. Saradujemo sa Udruženjem dobrovoljnih davalaca krvi Elektrane i Kopova Kostolac. Nedavno je održan sastanak na kojem je zajedno sa Kopovima i Elektranama napravljen raspored dobrovoljnog davanja krvi tokom cele godine. Naše akcije sprovode se cetiri puta godišnje, tri akcije se sprovode za potrebe požarevacke Bolnice i jedna za potrebe Vojno-medicinske akademije. U prošloj godini, na primer, u akciji prikupljanja krvi za VMA, obezbedili smo cak 73 jedinice krvi. Podjednako ucestvuju i stariji i mladi radnici. Primer daje i radnik Slaviša Glavandero koji je rekorder u akcijama, krv je dao cak 120 puta. Možemo se pohvaliti i dobrim odzivom žena, dobrovoljnih davalaca u našem preduzecu. Godišnje, u ovim akcijama dobrovoljnih davalaca urstvuje blizu 400 ljudi, saznajemo od Mileta Blagojevica, predsednika sindikata koji istovremeno istice i veoma dobru saradnju sa kolegama iz PD “TEKO Kostolac”, Draganom Nikolicem, Slavkom Kosticem i Zoranom Atanackovicem. Blagojevic je inace višestruki dobrovoljni davalac krvi, u akcijama je ucastvovao oko 40 puta.

Pored ucešca u akcijama koje su organizovali u svom kolektivu, PRIM-ovci su se rado odazivali i ucestvovali u slicnim akcijama u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu…

Prema recima Sladana Perica, radnika PRIM-a, prva akcija dobrovoljnog davalaštva krvi. U PRIM-u organizovana je pre pet godina. U ovoj 2010. godini, akcija je sprovedena 10. marta i to je istovremeno prva u ovoj godini. Sladan je krv dao pet puta i cinice to i ubuduce.

M. P.

REFORMA ZDRAVSTVA

ZDRAVLJE KAO ROBA

- Ideja da svaki pacijent ima svog izabranog lekara imala bi smisla kada bi „izabrani“ dobijao novac po broju izlecenih ili dobro lecenih pacijenata, a ne samo po broju onih koji su svratili do njega

Opet nam predstoji reforma zdravstva, dopuna reforme zdravstva, nadgradnja ili vec nešto što je veoma znacajno, a što je najavljeno kao Predlog odluke Plana razvoja zdravstvene zaštite.

I što je nastavak reformi koje je Svetska banka ocenila kao sasvim uspešne. Na osnovu njihovih podataka zdravstvo u Srbiji je na 46. mestu od 133 zemlje, a koliko je to znacajno objasnio je ministar Tomica Milosavljevic – radi se o velikom uspehu jer nam zdravstveni sistem „spada u prvu trecinu boljih stvari koje Srbija ima“.

Iako autori dokumenta iz Ministarstva zdravlja nisu štedeli reci hvale za same sebe, Udruženje privatnih lekara i stomatologa kao i Udruženje za zaštitu prava pacijenata nisu bili baš fascinirani. Na prošlonedeljnoj sednici skupštinskog Odbora za zdravstvo izneli su niz primedbi i zatražili da se dokument popravi bar u nekoliko kljucnih tacaka. Tom prilikom su konstatovali da ih malo cudi što se „Plan usvaja posle osam godina rukovodenja zdravstvom od iste kadrovske garniture i da je pravo vreme usvajanja ovako znacajnog akta bio pocetak mandata 2002. godine”, a da još više cudi “brzoplet i površan pristup izradi ovog dokumenta”.

Projekat kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti podrazumeva placanje domova zdravlja po glavi pacijenata, a predvideno je da lekari dobijaju plate na osnovu broja “glava” koje su proknjižili kroz kartone. Proknjižili, ne izlecili. To znaci da ce ubuduce primarna zaštita (domovi zdravlja) biti mesto na kome ce se lecenje u najvecoj meri obavljati, a pacijenti ce moci da biraju lekara i to iz oblasti opšte medicine, ginekologije, pedijatrije i stomatologije. Ministar zdravlja Tomica Milosavljevic je objasnio da je cilj reforme da svaki dom zdravlja postane preventivni centar i da svaki gradanin, od trudnice, preko deteta do starih osoba treba da ima precizan kalendar obaveznih usluga - od vakcine, sistematskih pregleda (do 35 godina pacijenti ce biti pozivani na pregled jednom u pet godina, od 35 do 50 na dve, a stariji od 60 jednom godišnje) do kucnih poseta.

Grupa izabranih lekara iz domova zdravlja Jagodine, Cuprije i Paracina nedavno je uputila pismo Lekarskoj komori i Srpskom lekarskom društvu sa molbom da ih zaštiti od potpune profesionalne degradacije, ali i da zaštiti pacijente kojima ce biti uskracena usluga. U pismu se izmedu ostalog kaže:

„Umesto plemenitog i uzvišenog izbora osobe kojoj ce poveriti najvrednije što imaju, a to je zdravlje, naši gradani dobili su pravo da izaberu onoga koji ce od njih cuvati sredstva ili bolje receno kasu RZZO. Tako su izabrani lekari postali pisari i evidenticari RZZO. U ovom novom konceptu do temelja je srušena uloga medicine prvog kontakta, a strucni rad lekara obesmišljen. Mnogobrojnim administrativnim merama sistem korišcenja usluga u zdravstvenoj zaštiti je toliko iskomplikovan da je doveo do stvaranja ogromnog pritiska na zdravstvene ustanove i osoblje, a posledice svega su redovi i gužve do granica neizdržljivosti i ogromno nezadovoljstvo korisnika zdravstvenih usluga. O posledicama po zdravlje nacije izjasnice se verovatno kvalifikovani analiticari, ali smo ubedeni da nisu beznacajne“.

U nizu primera koje izabrani lekari navode možemo da se uverimo da je njihova uloga svedena na pisanje recepata, šifara, evidenciju broja usluga, popunjavanje obrazaca za pomagala za koja najcešce i ne znaju kako izgledaju i koje izdaju specijalisti i upute. E, tu dolazimo do najveceg paradoksa – lekar koji je završio fakultet, specijalizaciju i nekoliko dodatnih, ne baš jeftinih kurseva za zvanje „izabranog“ nema prava sam da napiše uput svom pacijentu za specijalistu van maticne filijale, vec samo da ga fizicki ispiše na preporuku bolnickog lekara. Zbog toga u svom pismu kažu da „sve to nema smisla“ i dodaju: „Sramota je što nemamo vremena da svom pacijentu pružimo ruku, pogledamo ga u oci i istinski upitamo kako je. Nije eticki, nije moralno, a najmanje profesionalno ne uzeti obolelom anamnezu, ne pregledati ga onako kako nacela struke nalažu i ne izabrati najkraci put kojim ce njegove tegobe biti otklonjene. I iz tog razloga moramo i hocemo javno da kažemo da u postojecim okolnostima nismo spremni da preduzmemo niti moralnu, ni materijalnu, a ni krivicnu odgovornost za naše pacijente i eventualne posledice po njihovo zdravlje“.

Naravno da izabrani lekari ne odbijaju da lece pacijente, jedino što traže je vreme da to urade. Baš kao što ni lekari opšte medicine ne znaju kako ce ga naci, ne znaju ni ginekolozi. Dr Svetlana Cvijanovic, specijalista juvenilne ginekologije u DZ Savski venac istice da u radu na minutažu ne postoji vreme za savetodavni karakter, a „prica je najjeftinija jer svaka posledica više košta“.

Uprkos primedbama, ministar zdravlja Tomica Milosavljevic istice da je „kapitacija velika njiva koju tek treba da zaoremo“. Po svemu sudeci možda bi bilo bolje da tu njivu ipak preskocimo.

Sandra Petrušic, NIN br. 3089, 11.03.2010.

DIREKTOR PRIVREDNOG DRUŠTVA „TE- KO KOSTOLAC“, DRAGAN JOVANOVIC

„RESURSI VIŠE NISU LIMITIRAJUCE PITANJE“

U kostolackom Privrednom društvu „TE- KO Kostolac“ konsolidovan je finansijski izveštaj, koji po visokim ciframa prati ostvarene proizvodne rezultate, inace, navece do sada.

Takav uspeh od velikog je znacaja za Elektroprivredu Srbije, time za Republiku Srbiju, ali, usudujemo se reci, da je najdraži nama, jer ga možemo nazvati našim, pošto je ostvaren u Kostolcu i jer je zasluga naših sugradana, onih zaposlenih u ovoj kompaniji, na celu sa direktorom Draganom Jovanovicem, sa kojim smo se tim povodom susreli.

Najuspešnija proizvodna godina

Nama je 2009. godina, u proizvodnom smislu, bila do sada apsolutno najuspešnija godina, pre svega po naturalnim pokazateljima proizvodnje, u sva tri osnovna vida proizvodnje- otkrivke, uglja i elektricne energije, istice direktor PD „TE- KO Kostolac“, Dragan Jovanovic i dodaje:

-Gledajuci po biogramima u dosadašnjim periodima, to je proizvodnja od blizu 6 milijardi kilovat sati. Vredi reci da je ta proizvodnja ostvarena bez kapitalnih ulaganja, pre svega, u najvece blokove, blokove TE „Drmno“, koja nas tek ocekuju u ovoj i u narednim godinama. Mislim da smo u prošloj godini iz svih naših blokova izvukli tehnicki maksimum. Proizvodnja otkrivke od 34 miliona kubika i proizvodnja uglja je dokaz da u ovoj kompaniji pitanje resursa nije limitirajuce pitanje. Dugi niz godina ovde je elektricna energija proizvodena prema mogucnostima kopova, znaci, koliko je bilo uglja toliko su i blokovi radili. Sada imamo ponekad situaciju da moramo ugljene sisteme malo da potisnemo kako bi stvorili prostor za odlaganje uglja. Nadam se da se više to vreme nece vratiti kada ce ugalj biti limitirajuci. I proizvodnja toplotne energije takode je neometano tekla citavu sezonu i oko toga nemamo tehnickih problema.

-Rezultatski gledano 2009. godinu, teško da možemo ponoviti takve rezultate u naredne tri godine, jer ce pre svega casovno vreme rada biti znacajno manje i to kao planska kategorija, objašnjava Jovanovic:

-Ove godine blok B2 bi trebalo da ide u šestomesecni zastoj, blok B2 sledece godine u devetomesecni, da bismo 2012. ugradivali sisteme za odsumporavanje, tako da, gledajuci casovno opterecenje u naredne 2 do 3 godine verovatno da necemo ponoviti rezultat iz 2009. godine. Ali, to je cena kako bi u narednih petnaest, dvadeset i više godina blokovi mogli da rade sa vecim stepenom tehnicke efikasnosti. Ne treba zaboraviti i to da smo u prošloj godini pustili u pogon 5. BTO sistem, kao najvecu investicijeu EPS-, a iz sopstvenih sredstava. Taj sistem sada radi, nalazi se u prizvodnom stanju i sa njim smo zaokružili proizvodnju otkriv-ke, tako da možemo da planiramo i više od 35 miliona kubnih metara godišnje.

Odlican finansijski rezultat

Finansijski izveštaj je kosolidovan. Pozitivan je ali i više od toga...

-Ostvarili smo pozitivan finansijski bilans i na taj nacin menjamo ono poznato dugogodišnje EPS- ovo stanje da ko više proizvodi pravi i više gubitaka, kaže direktor Dragan Jovanovic i objašnjava:

-To je prost racun, kada se proizvodnja ostvaruje sa gubitkom onda što veca proizvodnja to veci gubitak. Mi cemo za taj poslovni rezultat napraviti detaljne analize, ali ovog momenta ono što sigurno može da se kaže, to je da bez obzira na cinjenicu o ceni struje po kojoj isporucujemo sistemu elektricnu energiju, a koja nije dovedena ni blizu na nivo koji je EPS ocekivao, ali i sa tom cenom smo uspeli da troškove svedemo u okvir koji je u ukupnom bilansu dao rezultate... Mi smo napravili pozitivan rezultat od preko milijardu dinara. Mene, kao direktora ove kuce, naravno, najviše interesuju poslovni odnosi, jer oni pokazuju šta je u jednoj godini ušlo i izašlo finansijski posmatrano. Gledajuci ukupne odnose iz odnosa finansiranja, sa pokazateljima kao što su kamate i revalorizovana sredstva, za koja se ukupna cifra umanjuje, i po tom osnovu smo pozitivni za nešto više od 200 miliona dinara, tako da mislim da smo ostvarili dobar rezultat, da smo uspeli da troškove svedemo na optimalan nivo. Jedan deo tih troškova smo i preneli. To je deo koji nismo uspeli da realizujemo u 2010. godini, a najviše se tice nekih investicionih radova, koje smo ponovo stavili u planove za 2010. godinu. Finansijski rezultat ispratio je naturalne pokazatelje.

Voda prepreka ovogodišnjem planu

U tekucoj godini, pre svega, usled meteoroloških prilika u ovom kostolackom Privrednom društvu naišlo se na probleme u proizvodnji, na što direktor Jovanovic kaže:

-Mi u ovom periodu imamo ozbiljnih problema, narocito na proizvodnji otkrivke. Ti problemi su prouzrokovani, pre svega, meteorološkim uslovima, velikim kolicinama padavina, dakle, velikom kolicinom vode. Opšte je poznata i cinjenica da je kop „Drmno“ zavodnjen i mi se tehnološki sa tim borimo kroz procese odvodnjavanja. Medutim, kada dode i do površinskih voda onda to stvara odredene probleme, tako da mi ovog momenta nismo još uvek na planskoj velicini za 2010. godinu.

-U odnosu na prošlu godinu mi smo sada na 30 procenata više nego tada, ali u odnosu na plan za ovu godinu mi smo ispod plana. Mada, imamo i odredene tehnicke probleme sa 5. BTO sistemom i tu ocekujemo da isporucilac reši neke sistemske greške koje smo nacinili. Rešavanje je u toku. Ali, sve to kada se sagleda, cinjenica je da u ovom periodu imamo povecane probleme u proizvodnji otkrivke. Što se tice uglja, sve tece dosta dobro. Mi imamo u poslednjem periodu u sistemu napregnutu situaciju. Nažalost, imali smo nekih havarija na velikim blokovima u EPS- u, tako da je jedno postrojenje van pogona i dobro je što Kostolac ovih dana daje u proseku svaki dan preko 20 miliona, a ko prati proizvodnju zna da je to znacajan rezultat. Ali je do te mere bila opterecena situacija u energetskom sistemu da smo u špicevima opterecenja, od 17 do 22 sata, iskljucivali jalovinske sisteme kako bismo i sami prištedeli na potrošnji elektricne energije. To je radio i kop „Kolubara“. Na srecu, ta mera je proteklih dana prestala da se primenjuje.

Investicije planirane za Kostolac

U Elektroprivredi Srbije najavljeni su intenzivni investicioni ciklusi, a o tome šta ce to konkretno znaciti za Kostolac, u rudarskim i proizvodnim kapacitetima, pitali smo našeg sagovornika, direktora Jovanovica:

-Elektroprivreda Srbije je pokrenula tri ozbiljna investiciona ciklusa. Prva dva su otvoreni tenderi za izgradnju treceg bloka u TE „Nikola Tesla“ u Obrenovcu i za nastavak izgradnje dva puta 350 megavata u Kolubari B. Ti tenderi su u toku. A, treci aranžman, koji nas najviše interesuje, to je mogucnost kreditiranja jednog investicionog ciklusa u Kostolcu, a koji je posledica medudržavnog sporazuma, koji je prošle godine predsednik Republike Srbije potpisao sa predsednikom Republike Kine. Taj medudržavni sporazum je obuhvatio oblast infrastrukture i oblast energetike. U prvom slucaju, to je beogradski most Borca- Zemun, a iz oblasti energetike je procenjeno da je Kostolac, kao energetski lokalitet, sposoban da prihvati investiciju od 850 miliona evra. Mi smo na bazi toga i na bazi saglasnosti Vlade RS, koja je tu ukupnu cifru unela i u budžet za 2010. godinu, krenuli u realizaciju tog aranžmana. Ovog momenta imamo potpisan predugovor sa kineskom nacionalnom energetskom kompanijom, koja bi trebalo da bude nosilac citavog posla, a koju je Republika Kina nominovala kao nosioca. Na bazi tog predugovora, mi smo podneli aplikaciju za kredit. Vlada RS je i na predugovor i na pomenutu aplikaciju dala saglasnost. Ovog momenta vodimo tehnicke razgovore oko usaglašavanja tehnickih i komercijalnih uslova i prakticno nas te aktivnosti sada vode ka nacrtima komercijalnih ugovora.

-Po mom ocekivanju, do leta ili u toku leta bi trebalo da se okonca i ta bankarska procedura, kako bismo konacno imali informaciju o tome da li su naše aplikacije prihvacene u celini. Generalno, ceo taj investicioni program, uslovno receno, može da se podeli u faze, zapravo u tri grupe projekata. Prva grupa su revitalizacije postojecih blokova, to je B2 ove godine i B1 sledece godine, druga faza je izgradnja i puštanje u rad kompletnog sistema odsumporavanja dimnih gasova na istoj lokaciji, u okviru cega je i izgradnja infrastrukturne mreže: pruge, puteva, pristaništa na Dunavu, i treca faza, ona najkapitalnija za ovu lokaciju, jeste izgradnja novog bloka, za koji ce biti potrebno i proširenje mogucnosti proizvodnje kopa „Drmno“. Za tu fazu tek bi trebalo da uradimo studiju. Moracemo intenzivnije da radimo na tome. Malo nas je taj aranžman ubrzao, jer po EPS- ovim planovima Kostolac nije bio predviden za ovako dinamican investicioni razvoj.

Osim pomenutih, teku i investicije iz sopstvenih sredstava, kao redovan plan investicija, na što Jovanovic kaže:

-Za ovu godinu imamo dosta ambiciozan plan. Od puštanja sistema pepela i šljake TE „Drmno“, izgradnje dve pogonske stanice, izgradnje novih objekata za standard radnika, u pitanju su radionice za pomocnu mehanizaciju i još neke radionicke zgrade uglavnom na kopu „Drmno“. Za sve te faze u toku su procedure javnih nabavki. Tako da sve tece po planu.

Andrijana Maksimovic

NA DVANAESTOJ SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTINE ŽABARI

USVOJENI IZVEŠTAJI I PLANOVI RADA JP I USTANOVA

Na prošlonedeljnoj sednici Skupštine opštine Žabari kojom je predsedavao Momir Blagojevic na dnevnom redu su bile 24 tacke koje su vecinom glasova usvojene. Najpre je potvrden mandat odborniku Dragoslavu Milivojevicu iz Simiceva sa liste Srpske radikalne stranke i donešena je odluka o otpisu obracunate kamate na dug po osnovu lokalnih javnih prihoda koji pripadaju budžetu opštine Žabari, a dospeli su za naplatu 31.12.2009.godine za Koncern “Petar Drapšin” a.d. Fabrika motornih delova. Potom su usvojeni izveštaji o radu za prošlu i planovi rada za tekucu godinu Centra za socijalni rad, Centra za kulturu “Vojislav Ilic - Mladi”, Turisticke organizacije opštine Žabari, Narodne biblioteke “Prof.dr Aleksandar Ivic”, kao i izveštaji o radu za 2009.godinu Javnog preduzeca “Direkcija za izgradnju opštine Žabari”, Decijeg vrtica “Majski cvet”, Komisije za vracanje zemljišta i Komisije za komasaciju.

U nastavku sednice odbornici su jednoglasno usvojili odluku o raspisivanju licnog izjašnjavanja gradanja o uvodenju samodoprinosa, rešenje o obrazovanju Komisije za sprovodenje referenduma o uvodenju samodoprinosa i odluke o uvodenju samodoprinosa na podrucju Simiceva i Oreovice. Takode, konstatovan je prestanak funkcije Sladani Mrvovic, predsedniku Opštinske izborne komisije opštine Žabari, a na licni zahtev razrešen je Saša Veljkovic, clan Komisije za kadrovska i administrativna pitanja i radne odnose SO Žabari.

Prema recima Miodraga Filipovica, predsednika opštine Žabari sednica je bila konstruktivna, u radnom delu postignuto je politicko jedinstvo i sve tacke dnevnog reda usvojene su vecinom glasova. “Prošla godina je bila razvojna, jer nije postojalo selo u opštini gde nismo odradili kapitalan objekat ili imali projekat. Mnogo dobrih stvari smo odradili u vrlo teškim vremenima i projekti koji su odobreni u 2010.godini su veoma znacajni i tim projektima dobicemo ravnomernu pokrivenost cele opštine Žabari. U prošloj godini odradili smo 25 – 26 projekata, ali tu ne smemo stati, moramo stalno lobirati za kandidovane projekte i smatram da cemo veliki deo zapocetih stvari završiti u ovoj godini. Ocekujem da ova godina bude mnogo bolja, jer samo u prvom krugu NIP-a dobili smo sredstva kojima možemo pokriti deset sela, a imamo spremne projekte i za drugi i treci krug. Veoma je bitno što su poput Viteževa i Kocetina i meštani drugih naselja prepoznali znacaj uvodenja samodoprinosa”, istakao je Filipovic.

Predsednik Skupštine opštine Žabari Momir Blagojevic je nakon sednice na konferenciji za novinare istakao da je ova godina razvojna i da je jedan od prioriteta rekonstrukcija putne mreže koja je preduslov za nove investicije. O samom toku sednice Blagojevic je rekao da su usvojeni izveštaji o radu za 2009.godinu i planovi rada za tekucu godinu javnih preduzeca i ustanova.

“Današnja dvanaesta sednica je bila konstruktivna i sadržajna sa veoma znacajnim dnevnim redom koji se sastojao iz izveštaja o radu javnih preduzeca i ustanova za prošlu godinu i planovima rada za 2010.godinu. Ova pitanja su cinila srž sednice, a za odluke o uvodenju samodoprinosa u Simicevu i Oreovici odbornici su glasali jednoglasno, što je pozitivno, jer su shvatili da je život u mesnoj zajedici veoma važan i da uvodenje samodoprinosa znaci boljitak za meštane. Drago mi je što su odbornici razumeli suštinu uvodenja samodoprinosa, što do sada nije bilo u praksi, tako da smo tu imali jednoglasne odluke. Mislim da lokalna vlast ide u pravcu ravnomernog razvoja projektima koji su odobreni u iznosu od 44 miliona dinara, tako da smo posle Požarevca na drugom mestu u Branicevskom okrugu po sredstvima koja su dobijena po projektnoj dokumentaciji i moram reci da su svi projekti sa kojima smo konkurisali kod Ministarstva za NIP imali urednu, kompletnu dokumentaciju i nadam se da cemo ove godine realizovati mnogo toga, kako sredstvima iz Ministarstva, tako i sredstvima iz budžeta opštine. Opština Žabari je spremila neophodne dokumente i projekte za sledeci krug Nacionalnog investicionog plana”, zakljucio je Momir Blagojevic.

D.Dinic

U JP “LJUBICEVO”

SPREMNI ZA PROLECNE RADOVE

Javno preduzece “LJubicevo” je proteklu godinu završilo pozitivno sa bilansom od 594.000 dinara i tu se podrazumeva period od 28.februara 2009. do 28.februara 2010.godine. Naravno, tu nisu uracunati dugovi koji datiraju od pre 16 godina, zbog kojih je LJubicevu i blokiran racun. “Ove zime smo radili na obnovi i restauraciji traktorskog parka. Ukupno imamo šest traktora sa prikolicama koji su prilagodeni novim saobracajnim propisima, opremljeni su novim gumama, saobracajnom rasvetom, rotacionim svetlima, popravljene su kocnice, tako da sada nesmetano mogu da se krecu putevima. Na taj nacin dobili smo ispravnu mehanizaciju, što je veoma bitno za bezbednost radnika. U tu svrhu uložili smo oko 500.000 dinara, što je za nas bilo jedno veliko opterecenje u finansijskom smislu”, istice Vladan Jankovic, direktor JP “LJubicevo”.

U okviru JP “LJubicevo” radna jedinica “Ratarstvo” obuhvata površinu od 250 hektara i trenutno se na 50 hektara obavlja setva ovsa. U predstojecem periodu kukuruz ce biti posejan na 70 hektara, suncokret na 50 hektara, a jesenas je na površini od 85 hektara posejana pšenica i ona se trenutno nalazi u odlicnom stanju. Zaštita useva i prihrana je odradena u optimalnom roku tako da se u julu ocekuje bogata žetva.

“Proizvodnju radimo u kooperaciji sa preduzecem “Filip” tako što od njih uzimamo seme, dubrivo i kasnije to vracamo kroz proizvode. Inace, sve tržišne viškove prodajemo i na osnovu toga smo prošle godine ostvarili dobit koju ulažemo u proizvodnju i obnovu samog preduzeca. Ovih dana krenuli smo u uredenje samog kruga Javnog preduzeca “LJubicevo”, ureduje se park ispred Upravne zgrade, a radove u vrednosti od milion dinara izvodi PD “RIO”. To ce biti lep kutak u kome ce Požarevljani kao i stanovnici LJubiceva moci da provedu prijatne trenutke, a radovi ce biti završeni do 30.aprila kada nas ocekuje krštenje ždrebadi. Isto tako priveli smo kraju gradevinske radove na suvenirnici, koja je okrecena, napravljen je šank, porucene su vitrine za suvenire, a u razgovoru smo sa kompanijom “Knjaz Miloš“ koja bi trebalo da nam obezbedi suncobrane i garniture za sedenje u bašti. Na taj nacin pored suvenirnice želimo da napravimo jedan prijatan kutak gde ce gosti LJubiceva moci da se odmore, popiju pice i kupe suvenire. Moram da se pohvalim da radove na suvenirnici izvodimo iz sopstvenih sredstava.

Što se tice radne jedinice “Ergela” trenutno je period u kome se kobile ždrebe, tako da trenutno imamo pet malih ždrebadi i ocekujemo još nekoliko prinova. Ove godine imacemo dvogoda i trogoda grla, koja ce ucestvovati u nekim vecim trkama na beogradskom, šabackom i požarevackom hipodromu. Moci cemo da ucestvujemo i u svim glavnim trkama, jer su se dva naša grla, Esteban i Kopernikus kvalifikovali i sakupili dovoljan broj bodova kao dvogodci i na kraju godine kada su ocenjeni, zauzeli su sedmo i deseto mesto medu svim dvogodcima u Srbiji. To je lep uspeh, jer medu deset dvogodaca ima pet grla iz Surcina, dva iz LJubiceva i tri pojedinacna, tako da se prilicno dobro kotiramo. Krajem aprila krsticemo šest dvogodaca i vidicemo kakve ce rezultate postici ove godine, dok od Estebana i Kopernikusa ocekujemo da zabeleže po neku pobedu, jer je konkurencija izuzetno jaka zbog uvoza grla iz inostranstva. U priplodu sa nalaze Farkat i Bahar Šamal koji su vlasništvo jednog arapskog šeika, a mi smo ih dobili na cuvanje zahvaljujuci dr Tigranu Vilotijevicu. Treci pastuv je Adio Žuan, englesko punokrvno grlo sa veoma kvalitetnim poreklom i ono je isto nama dato na korišcenje.

Upravo ovih dana smo završili još jedan spor sa jednim našim radnikom koji je putem suda potraživao 1,3 miliona dinara zbog povrede na radu, na taj nacin što smo se dogovorili i isplatili mu 190.000 dinara iz sredstava preduzeca. LJubicevo je puno sudskih sporova koje sam zatekao, mnogo toga smo uspeli da rešimo u dogovoru sa samim poveriocima, tako da to ide u pozitivnom pravcu. Što se tice spora sa Dragoslavom Jevremovicem najverovatnije ce se formirati komisija koja bi utvrdila verodostojnost potraživanja, tako da cemo uz njegovu saglasnost uci u reviziju duga i nadam se doci do neke realne cifre koju je preduzece u stanju da isplati. Moram da istaknem da se u saradnji sa Gradskom upravom trudimo da poverioce namirimo, isplatimo dugove i samo javno preduzece vratimo u život”, zakljucio je Jankovic.

D.Dinic

NA POSLEDNJOJ SEDNICI VECA GO KOSTOLAC

USVOJEN PREDLOG BUDŽETA

- Konkurisali za sredstva iz Fonda za razvoj i Fonda za zaštitu životne sredine

Poslednja sednica Veca GO Kostolac održana je 12. marta, sa 4 tacke na dnevnom redu, koje su jednoglasno usvojene, a medu kojima isticemo predlog Odluke o budžetu GO Kostolac za 2010. godinu, Odluku o usvajanju programa angažovanja sredstava Fonda za zaštitu životne sredine za radove na teritoriji GO Kostolac za 2010. godinu i Odluku o usvajanju programa angažovanja sredstava Fonda za razvoj po konkursu za radove na teritoriji GO Kostolac za 2010. godinu. Inace, iz ova dva fonda GO Kostolac konkurisala je projektima vrednim nekih 219 miliona dinara.

Usled znacaja pomenutih tema, razgovarali smo sa prvim ljudima Gradske opštine i Veca GO Kostolac, predsednikom Vladimirom Vilom i njegovim zamenikom, Aleksandrom Popovim.

Razmišljaju i o iducoj godini

U dosadašnjem periodu radili smo na izradi potrebne dokumentacije, usvojen je Statut, sledi usvajanje budžeta na Skupštini, a istovremeno smo vrlo intenzivno radili na pripremanju projekata, dobijanju svih potrebnih saglasnosti i kompletiranju dokumentacije, jer samo kao takav projekat može biti uzet u obzir za dodeljivanje sredstava. Naravno, koliko ce sredstava iz fondova biti i odobreno za GO Kostolac zavisi od prioriteta koje grad Požarevac bude odredio, prema stepenu ugroženosti“, isticu u GO Kostolac.

-Predlog budžeta jednoglasno je usvojen, što je znacajno i pozitivno, kako bi se energija usmerila na neke konkretne poduhvate, konstatuje predsednik Vladimir Vila, i nastavlja:

-Budžet je inace prethodno usaglašen na sednici Veca grada Požarevca i sada predstoji njegovo razmatranje na sednici Skupštine Gradske opštine Kostolac, koju planiramo da sazovemo do kraja ovog meseca. Podsecamo da je po ovom predlogu u našem budžetu planirano oko 75 miliona dinara, kojima bi trebalo podmiriti troškove funkcionisanja GO Kostolac, potom, investicione radove koji se izvode preko Direkcije za izgradnju grada Požarevca, a obuhvaceni su radovi za tekucu godinu, kao i oni iz suficita iz prošle godine. Mislimo da je to dovoljno za ovu godinu, kako bismo mogli dalje da se organizujemo i da se pripremamo za sledecu godinu i jedan ozbiljniji budžet.

Iz Fonda za zaštitu životne sredine

Od zamenika predsednika GO Kostolac, Aleksandra Popova, saznajemo više o projektima kojima je GO Kostolac konkurisala za sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine:

-Ove godine u budžetskom Fondu za zaštitu životne sredine dodeljeno je 409 miliona dinara. Sada budžetski korisnici daju svoje planove u vezi sa aktivnostima na zaštiti životne sredine. Gradska opština Kostolac potražuje 200 miliona dinara, a projekti sa kojima smo se prijavili su završetak toplifikacije u Kostolcu, izgradnja toplifikacije za selo Petka, izgradnja toplifikacione mreže za naselje „Plaža“, potom, izgradnja kanalizacione mreže u Partizanskoj ulici, projektovanje izgradnje druge faze kanalizacije u naselju „Kanal“, kao i za naselja „Kolište“ i „Didino selo“. Time bismo kompletno odradili infrastrukturu, vezano za kanalizaciju, u Kostolcu. Radi se i na projektovanju izgradnje vodovoda, izvorišta i mreže za selo Ostrovo. Potom, tu je sanacija gradske deponije smeca u Kostolcu. Takode, sledi nastavak izgradnje magistralne vodovodne mreže u selu Petka, koji je takode u okviru tih para, a u pitanju je projekat od prošle godine koji bi trebalo završiti. Za te projekte potrebno je oko 200 miliona dinara. Koliko ce nam biti odobreno zavisi od odluka Komisije u cijoj je to nadležnosti, a koja ce se u tome voditi utvrdenim kriterijumima.

Ovom prilikom podsecamo da je sada Fond za zaštitu životne sredine od ove godine budžetski. To podrazumeva malo drugaciju organizaciju, ali krajnji rezultat za gradane je isti. Dakle, on se „puni“ sredstvima koja uplacuju zagadivaci životne sredine, a 60 posto tih ukupnih sredstava ostaje Republici, dok se ostalih 40 posto vraca gradu Požarevcu, odakle se raspodeljuje aplikantima sa teritorije grada Požarevca.

Iz Fonda za razvoj

Iz Fonda za razvoj ocekuje se nekih 19 miliona dinara, a kako bi ta sredstva bila utrošena pitali smo Aleksandra Popova:

-Fond za razvoj ima budžet od 38.5 miliona dinara. Do sada je Kostolcu dodeljivano 60 posto, ali ove ce godine to verovatno biti nešto manje, jer je prošle godine u tim sredstvima ucestvovalo 9 sela, dok se ove godine svodi na 4. Tako da ocekujemo da dobijemo 50 posto, znaci, oko 19 miliona dinara. Raspisan je konkurs 2. marta. Na njemu su ucestvovala sela Petka i Ostrovo sa svojim projektima i GO Kostolac sa svojim. U okviru nekih prioriteta mi smo odredili sanaciju starog objekta Gradske opštine Kostolac kako bi moglo adekvatno da se funkcioniše. S tim što smo na Vecu usaglasili da bi trebalo napraviti nov objekat, koji bi bio raden fazno, jer je velika investicija. Ovim bismo sredstvima to zapoceli, dakle najpre projektovanje, pa sve ostalo, sa sticanjem potrebnih uslova. U okviru planirane sanacije ovog objekta planirali smo i parking prostor, kako bi gradani imali gde da parkiraju svoja vozila dok završe neke od obaveza u Gradskoj upravi.

A. M.

AKTIVNOSTI KOSTOLACKE RADNE JEDINICE JKP „KOMUNALNE SLUŽBE“ POŽAREVAC

DOTERIVANJE KOSTOLCA

Sa otopljavanjem stvorili su se uslovi za pocetak doterivanja Kostolca. Radi se grabuljanje, orezivanje, uklanjanje rizle, cakljanje, samo što nije pocelo i košenje, a u narednim danima sledi i uklanjanje divljih deponija.

Zato smo posetli kostolacku Radnu jedinicu Javnog komunalnog prededuzeca „Komunalne službe“ Požarevac, gde smo razgovarali sa upravnicom Slavicom Pavlin- Rokvic:

-S obzirom na to da je zima bila duga, da je bilo dosta padavina, a poslednji sneg se otopio relativno skoro, mi sada najviše posla imamo u higijeni. U tom smislu, prioritetni poslovi su nam uklanjanje ostataka rizle sa kolovoza i cakljanje ili vadenje zemlje koja se nakupi izmedu trotoara i kolovoza. Zatim, pocetkom marta krenuli smo sa grabuljanjem zelenih površina, parkova. Mi ovde imamo velike parkovske površine, jednu izmedu Jadranske ulice i Stevanja Nemanje, zatim, izmedu stare i nove Direkcije i kod Fontane. Inace, prvo grabuljanje smo završili, tako da je sada u toku drugo grabuljanje tih površina. Po drugom grabuljanju, a zbog toplih dana, ubrzo ce usleditii i košenje trave. I na groblju su u toku radovi vezani za grabuljanje. Tamo je takode mnogo nakupljenog lišca, grancica, vetar puno nanosti, tako da se to mora sakupiti kako bismo oko Uskrsa mogli da krenemo sa košenjem.

-Pocetkom marta smo zapoceli i sa orezivanjem. Orezujemo stabla u parkovima i u drvoredima, podižemo krune odozdo do odredene visine, radi se sanitarna seca, znaci, stabla koja su od snega polomljena i koja su se osušila uklanjamo. Radili smo u Bože Dimitrijevica, Rudarskoj, Nikole Graonica, Nikole Tesle i Stevana Nemanje, kaže upravnica Pavlin- Rokvic, sumirajuci aktivnosti planirane za tekuci mesec i za april najavljuje akciju uklanjanja divljih deponija:

-Svake godine u aprilu tece akcija uklanjanja divljih deponija. Obicno se preko zime stvore divlje deponije, manje- više na istim mestima. Ljudi nekontrolisano odlažu otpad. Tako se u Kostolcu ponavljaju deponije, na primer, na putu za Ostrovo, na prelazu izmedu dva Dunavca, zatim, kod groblja, potom, na ulazu u Kostolac, od table Kostolac do velikog mosta i na Kanalu, u ulici Miloša Obilica. Da bi te deponije bile uklonjene nama je potrebno više nego što imamo od mehanizacije i ljudstva, tako da obicno dobijamo pomoc. Pomoc je pre svega u mehanizaciji, to su utovarne lopate i veliki kamioni. Ranijih godina uglavnom su pomagali privredno društvo „TE- KO Kostolac“ i PD „Autotransport“, a ukljucivale su se i druge firme, uz naše radnike i našu mehanizaciju, gde je to izvodljivo. Mi smo popisali sve divlje deponije, dostavili spiskove i ocekujemo da se pocne sa realizacijom.

A. M.

U KOSTOLACKOJ BIBLIOTECI

STOTINU NOVIH NASLOVA!

- Od novca sakupljenog na memorijalnom koncertu Miji Popovicu kupljeni kompjuteri

Za Odeljenje Biblioteke u Kostolcu, 2010. godina je uspešno pocela. Za prva dva meseca nabavljeno je vec preko stotinu novih naslova, medu kojima su dela najtraženijih domacih i stranih autora, kako istice rukovodilac Biblioteke u Kostolcu, mr Branka Rašic:

-Roman Grozdane Olujic ''Glasovi u vetru'', za koji je dobila NIN-ovu nagradu naišao je na veliko interesovanje i stalno je na citanju. Uveli smo knjigu rezervacija i nekoliko naslova se izdvaja po potražnji: ''Glasovi u vetru'', ''Dr Aron'' Vuka Draškovica, ''Lovac na zmajeve'', koji vec mesecima ne silazi sa top lista citanosti, kao i ''Hiljadu cudesnih sunaca''. Citaoci podjednako traže i domace i strane pisce i zadovoljni smo što smo od Sajma knjiga naovamo, uspeli da obnovimo fond sa nekoliko stotina novih naslova.

-Posebna pažnja je posvecena decjem odeljenju i sad se sve cešce dešava da roditelji dovedu decu i ostave ih u biblioteci da par sati uživaju u svom prostoru na galeriji, citajuci, družeci se... Stupili smo u kontakt sa osnovnom školom i dogovorili se da od aprila krenemo sa radionicama za decu, koje ce biti ispunjene raznim sadržajima. Ali, o tome nešto više kada zaista formiramo grupe i pocnemo da radimo. Problem je u tome što Odeljenje ima samo 3 strucna radnika, pa je teško, pored rada sa korisnicima, paralelno organizovati radionice za decu. No, uspecemo nekako jer smatramo da je rad sa decom veoma važan. Deca se moraju približiti biblioteci, knjizi, da nauce da kvalitetno ispune svoje vreme, da se duhovno i intelektualno obogacuju, a citanje je najbolji put i nacin da u tome uspeju. Dodatni sadržaji, poput kreativnih radionica, predstavljaju nacin da biblioteka postane stalno prisutna u njihovom životu i da se spoje edukacija i zabava.

-Pored velikog broja novih knjiga, biblioteka je dobila i dva nova kompjutera, zahvaljujuci donaciji od strane organizatora tradicionalnog memorijalnog koncerta koji se svake godine održava u znak secanja na Miju Popovica, legendu kostolackog rokenrola, kaže mr Branka Rašic i dodaje:

-Kao što je poznato, taj koncert, pored memorijalnog ima i humanitarni karakter. Svake godine se prihod od ulaznica usmerava tamo gde se proceni da je potreban. Posle Muzicke škole, Decjeg vrtica, organizatori su odlucili da ove godine sav prihod usmere biblioteci, što je nas veoma obradovalo. Dogovorili smo se da nam kupe kompjutere jer su nam oni u ovom trenutku najneophodniji. Naša maticna biblioteka cini velike napore da nam obezbedi sve što je potrebno – što se vidi na primeru pojacane nabavke knjiga – ali vremena su teška, nema sredstava za sve, tako da ovakva pomoc sa strane mnogo znaci. Veoma smo zahvalni organizatorima koncerta na poklonu, kao i ucesnicima koji su svirali bez ikakvog honorara i tako omogucili njegovo održavanje.

A. M.

STEFAN ÐORÐEVIC I LAZAR NIKOLIC PRVI NA TRECEM MEÐUNARODNOM MUZICKOM FESTIVALU U ARANÐELOVCU

MLADI VIOLINISTI BRILJIRALI

Od 15. do 21. marta u Arandelovcu je održan Treci medunarodni muzicki festival na kome su ucenici Muzicke škole “Stevan Mokranjac” Požarevac, Stefan Ðordevic i Lazar Nikolic u svojim kategorijama osvojili maksimalnih 100 poena u izuzetno jakoj konkurenciji ucesnika iz šest zemalja.

Stefan je ucenik treceg razreda niže muzicke škole, odsek violina u klasi profesora Zorana Veljkovica, a prema recima profesora radi se o talentu kakav se u poslednjih desetak godina nije pojavio u požarevackoj Muzickoj školi i veoma vrednom uceniku. Potice iz muzicke porodice, a talenat je nasledio od oca Jovice Ðordevica. Ucenik je cetvrtog razreda OŠ “Dositej Obradovic”, a sa violinom druguje od svoje pete godine. Osvajao je brojne nagrade, medu kojima je prva nagrada na Medunarodnom takmicenju u Nišu 2009.godine, druga nagrada na Medunarodnom takmicenju “Petar Konjovic” u Beogradu, prva nagrada na takmicenju u Muzickoj školi “Vatroslav Lisinski” u Beogradu i druge. Takmici se od prvog razreda, a na ovogodišnjem takmicenju u Arandelovcu izvodio je kompozicije Komorovskog, koncert u A duru, prvi stav i Rubinštajna, “Preslica”.

Lazar Nikolic je ucenik šestog, završnog razreda niže muzicke škole, odsek violina u klasi Zorana Veljkovica i vec je poznat javnosti kao izuzetan talenat i dobitnik mnogih nagrada na domacim i medunarodnim takmicenjima. Na festivalu u Arandelovcu izvodio je dela Beria, koncert u A molu i Pabla Sarasatea “Romansa Andaluza”.

L.L.

MUZICKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC” POŽAREVAC

TAKMICENJE SOLFEÐISTA NAJUSPEŠNIJE DO SADA

Osmi susreti mladih solfedista koji su održani 12. i 13. marta u Muzickoj školi “Stevan Mokranjac” u Požarevcu još jednom su potvrdili visoke organizacione sposobnosti ove obrazovne ustanove, s obzirom na to je da na takmicenjima ucestvovalo 26 škola iz Srbije i Bosne i Hercegovine, sa ukupno 150 ucesnika. Ovo takmicenje, koje vec s pravom može nositi predznak medunarodnog je, prema recima pomocnika direktora i direktorke takmicenja, Marije Obretkovic, bilo uspešnije nego prošle i prethodnih godina, a žiri su cinili eminentni muzicki strucnjaci: Vesna Kršic Seku-lic (Fakultet muzicke umetnisti Beograd), Slavica Smiljanic Markovic (Muzicka škola “Davo-rin Jenko” Beograd), Nebojša Petkovic (MŠ “Stevan Mokranjac” Požarevac) i Katarina Jovano-vic (MŠ “Stevan Mokranjac” Požarevac).

Najbolje plasirani ucenici dobili su diplome i korisne poklone – zvucne viljuške. Svi kadnidati su takode dobili i pismenu ocenu i primedbe svakog clana žirija, a najbolje plasirani ucesnici takmicenja su: Monika Muric, “Vojislav Lale Stefanovic”, Užice, koja je i laureat takmicenja, u kategoriji šestih razred osnovnih muzickih škola, Teodora Radovanovic, “Dr Vojislav Vuckovic” Cacak, kategorija cetvrtih razreda, Lazar Žikic, “Vladimir Ðordevic”, Jagodina, kategorija cetvrtih razreda, Ðorde Ðuric, “Petar Kranjcevic” Sremska Mitrovica, kategorija drugih razreda. U kategoriji dvoglasnog pevanja najbolje plasirani su Anastazija Kostic i Aleksandar Praizovic “Vatroslav Lisinski” Beograd i Ivana Tomic i Katarina Petkovic, “Stevan Mokranjac” Požarevac.

Marija Obretkovic istice da je ovo takmicenje jedino u Srbiji koje ima kategoriju dvoglasnog pevanja. Organizatori, na celu sa direktorom Zoranom Maricem i predsednicom organizacionog odbora Tatjanom Bosic, ponosni su na uslove koji su obezbedeni takmicarima, sobe za upevavanje, sale koje su im na raspolaganju, odnos prema takmicarima, kao i na slobodne aktivnosti koje su takode deo manifestacije.

L.L.

DVANAESTA IZLOŽBA LIKOVNIH RADOVA NADARENIH UCENIKA

MLADE NADE LIKOVNOG STVARALAŠTVA

U Centru za kulturu prošle subote u organizaciji Regionalnog centra za talente održana je 12. izložba likovnih radova nadarenih ucenika osnovnih i srednjih škola Branicevskog i Podunavskog okruga. Na izložbi su ukupno predstavljena 352 likovna rada 220 ucenika iz 47 škola i na taj nacin prakticno je krunisan deo likovnog stvaralaštva u ovoj školskoj godini. Regionalni centar za talente Požarevac, prema recima direktora Slavka Despotovica, vec 12 godina neguje literarno i likovno stvaralaštvo kao znacajne discipline, organizujuci likovne izložbe i književne konkurse, upravo sa ciljem da podstice i taj deo umetnickog stvaralaštva ucenika osnovnih i srednjih škola.

Izložbu je zvanicno otvorio Milic Jovanovic, zamenik predsednika Skupštine grada Požarevca: “Želim da vas u ime grada Požarevca najsrdacnije pozdravim i da zajedno sa vama otvorim ovu sjajnu likovnu izložbu mladih talenata. Likovna umetnost je veština kao i svaki druga božji dar. Božji dar je prepoznatljiv još od mladosti, jer se covek rada sa njim. Treba ga negovati, pre svega mladi umetnici preko škola uz pomoc profesora i nastavnika i mi koji predstavljamo lokalnu samoupravu, kako bi dobili što bolje rezultate. Zato smo danas ovde da podržimo mlade talente, kako bi istrajali u zapocetoj aktivnosti i kako bi jednoga dana ovo podrucje možda dobilo neke nove slikare poput Milene Pavlovic Barili. Upravo zbog toga lokalna samouprava ce uciniti maksimum, podržace sve talente iz bilo koje oblasti društvenog života, jer je investicija u mlade uvek najbolja investicija”.

Nakon otvaranja izložbe ucenici i nastavnici – mentori posetili su Galeriju Milene Pavlovic Barili. Likovne radove ocenjivao je žiri u sledecem sastavu: Dragan Simic, profesor Požarevacke gimnazije, Zoran Todorovic, akademski slikar profesor Palanacke gimnazije i Pavle Miladinovic, slikar profesor OŠ “Dositej Obradovic”, a najbolje rezultate u kategoriji od prvog do cetvrtog razreda postigli su sledeci ucenici: Nada Šabic, 3.razred OŠ “Dositej Obradovic” (prvo mesto), Ognjen Radovic, 3.razred OŠ “Kralj Aleksandar Prvi”, Nevena Todorovic, 4.razred OŠ “H.R.Š.” Smederevska Palanka (drugo mesto), Jana Stankovic, 2.razred OŠ “Božidar Dimitrijevic” Bradarac (Drmno) i Miloš Stojanovic, 3.razred OŠ “Ivo Lola Ribar” Veliko Gradište (trece mesto). U konkurenciji od petog do osmog razreda najuspešniji su: Marko Dinic, 8.razred OŠ “Dositej Obradovic”, Gorun Milic, 7.razred OŠ “Milija Rakic” Cerovac, Senka Radovic 8.razred OŠ “Kralj Aleksanar Prvi” (prvo mesto), Kristina Dicic, 8.razred OŠ “Bata Bulic” Petrovac, Stojana Rajcic, 6.razred OŠ “Sveti Sava” Velika Plana, Aleksandra Radojkovic, 8.razred OŠ “Sveti Sava” Velika Plana, Aleksandar Milanov, 8.razred OŠ “Dositej Obradovic”, Dunja Savic, 8.razred OŠ “Moše Pijade” Malo Crnice (drugo mesto), Jelena Ðordevic, 7.razred OŠ “Dr Jovan Cvijic” Smederevo, Jasmina Glavšic, 8.razred OŠ “Sveti Sava” Velika Plana, Dragana Pajkic, 8.razred OŠ “Božidar Dimitrijevic” Bradarac – Klicevac, Aleksandar Peric, 6.razred OŠ “Moše Pijade” Žagubica i Ivana Janojlic, 7.razred OŠ “Ðorde Jovanovic” Selevac (trece mesto).

Kod srednjoškolaca najbolje rezultate su postigli: Danica Ðokic, 2.razred Srednja škola Veliko Gradište, Aleksandra Batinic 2.razred Palanacke gimnazije (prvo mesto), Aleksandar Lazar, 4.razred Gimnazije Smederevo, Nevena Milisavljevic, 4.razred Požarevacke gimnazije (drugo mesto), Bojana Todic, 3.razred Požarevacke gimnazije, Ivana Ðukic 4.razred Gimnazije Smederevo i Aleksandra Ugrinovic, 3.razred Srednja škola “Mladost” Petrovac (trece mesto). Nagradenim ucenicima Regionalni centar je urucio diplome, uramljene reprodukcije slika Milene Pavlovic Barili i knjige.

D.Dinic

SA SVECANE DODELE KNJIŽEVNE NAGRADE “GOSPOÐIN VIR” ZA 2009. GODINU

PRIZNANJE VUKU DRAŠKOVICU

- Književna nagrada Edicije “Branicevo” dodeljena Draškovicu za roman “Doktor Aron”

Dobitnik književne nagrade “Gospodin vir” koju dodeljuje Edicija “Branicevo” i Centar za kulturu Požarevac je Vuk Draškovic. Nagrada je Draškovicu pripala za roman “Doktor Aron”. Svecanost dodele uprilicena je prošlog petka u svecanim salonima Gradskog zdanja Požarevca.

Pored brojnih Požarevljana prisustvovali su i Goran S. Petrovic, nacelnik Branicev-skog upravnog okruga, Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik i Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika. Nagradu je laureatu urucio Žarko Pivac, narodni pos-lanik. Obrazlažuci odluku o do-deli nagrade Draškovicu, Alek-sandar Lukic, urednik Edicije “Branicevo” i direktor Centra za kulturu je pored ostalog rekao:

-Ljudski je priznati da je Vuk Draškovic napisao uverljiv i realan roman, izuzetno ubedljiv, a to je ono Što se traži od pisca i zašta mu se mora skinuti kapa, roman koji se nece dopasti “dremljivim i ostrašcenim sovama” u zemlji u kojoj živi, a koji su navikli na ugodnost laži (bez obzira ma ko da su oni: novinari, kriticari, politicki neistomišljenici, državni pesnici, inicijalima potpisani autori i urednici redakcijskih komentara, promašeni i jednoumni ljudi, razocarani sledbenici V. Draškovica i mnogi drugi). Roman “Doktor Aron” ce clanovi žirija oficijelnih iliti nametackih književnih nagrada u ovoj zemlji ignorisati, kako vec i prilici jednom svetu koji je pisac kritikovao na najdelotvorniji nacin.

Draškovic je pisao svoj najnoviji roman, ne da bi likovao, koliko da bi olakšao svoju patnju. On nije ulepšavao istinu, koju je dugovao sebi i svojim citaocima. Nekome se to nece dopasti? Pa šta? Zar se knjige pišu da bi se nekome dopale?

Obracajuci se prisutnima i samom autoru nagradenog romana, Žarko Pivac je istakao de je Vuk Draškovic do sada više puta nagradivan i da su mu citaoci dodeljivali nagrade. Za sam roman “Doktor Aron” Pivac je rekao:

Imao je snage da javno kaže ono što vec svi odavno znaju, istinu. A istina je uz pravo na umetnicku slobodu, upravo ono što i oslikava dela Vuka Draškovica, što ga “kažnjava” da ne dobija nagradu od onih koji dele, a dobija od onih za koje se dela i stvaraju. Istine nisu popularne da se o njima piše, ni u prošlim, ni u sadašnjim vremenima, jer otkrivaju ono što bi mnogi da se ne zna. Više bi da ostane mrak kod ociju, prašina zaborava prekrije nedela, da sve bude u službi sadašnjeg, za sebe a ne svih nas zajedno. Kako uopšte docarati vreme u kome pisac Vuk Draškovic seda za svoj pisaci sto i pocinje da piše o istini za koju zna da ce biti prokužen, napadan, gonjen, zna da rizikuje sve što ima, a ne zna kakav ce kraj biti svega toga. Kako uopšte docarati vreme kada pisac svakim svojim ispisanim redom, cini ono što retko ko ima prilike, da pišuci menja pogled na prošlost i utice na dešavanja u buducnosti. O kakve li casti za pisca, oh kakve li hrabrosti od coveka! Pisac Vuk Draškovic je uspeo da ujedini svojim pisanjem i one koji nisu želeli da se o istini piše, one koji bi da je procitaju iako je znaju, ali nemaju snage da je iskažu, kao i one malobrojne koji je pripovedaju, ali njihova rec nema snagu i jacinu da zaseni horsko izvodenje negacije izgovorene reci… A on, naoružan istinom je vodio borbu protiv sistema, jednog , drugog, a istog, govoreci da prestanemo da se zavaravamo, jer tu dobroga nema, da kažemo ono što beše da bi mogli da krenemo iz necega gde smo zarobljeni decenijama, lažuci sebe i druge oko sebe. A istina uvek pobeduje i zato je danas Vuk Draškovic ovde da dobije nagradu koju je odavno vec dobio, a mi mu je tek sada urucujemo, rekao je Pivac.

Primajuci priznanje, Vuk Draškovic je napomenuo da je suvišno da pisac govori o svojim knjigama, ni kad ga nagraduju, ni kad ga ne nagraduju, jer knjige svojim dolaskom medu citaoce, postaju nezavisne od autora i ko god poželi može da im bude sudija.

--Sa strane prateci iskaze o svojim romanima, ukljucujuci i roman “Doktor Aron”, citam i slušam da ih neki kude, drugi hvale, jedni protestuju zbog narušavanja njihovog mira, drugi zahvaljuju na podstaknutom nemiru. Sve su to priznanja i nagrade, jer nema nikog da je ravnodušan i da je zaspao citajuci. Književnost, po meni, mora da uznemirava i da ponire u virove, Gospodine Virove, zabranjenog, tajnovitog i nedokucivog. Ona mora da ponire u dušu coveka, da hoda Zemljom kad je na Nebu, da sanja kad je budna, da se ruga gluposti i sili, da raskida okove neslobode i svake dogme, da je na strani patnje i sumnje, na starni nade da covek nije prašina i strašno ništa, lekovite nade da mora biti mede izmedu dželata i žrtve, Dobra i Zla, bez obzira što je najcešce, Zlo zaslužno za upoznavanje Dobra. Književnost, kao pismeni sastav od nekih reci koje ne znace ništa, koje ne uzbuduju citaoca i koje su same sebi cilj, nije književnost nego arcenje hartije. Teško knjizi, ako se ona završava i nestaje cim bude procitana, pa neka je svu okite zlatom i medaljama.

Pored statuete i Povelje, nagrada “Gospodin vir” sastoji se i iz novcanog dela u iznosu od 100.000 dinara.

Svecanost su svojim nastupom uvelicali ucenici Muzicke škole “Stevan Mokranjac”.

M. P.

15. GLUMACKE SVECANOSTI “MILIVOJE ŽIVANOVIC” OD 8. DO 13. APRILA

FESTIVAL MOŽE DA POCNE

Ovogodišnje 15. po redu Glumacke svecanosti “Milivoje Živanovic” bice održane od 8. do 13. aprila. Kako je najavljeno na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare u Centru za kulturu u Požarevcu, Festival ce otvoriti Nebojša Bradic, ministar kulture u Vladi Srbije. U zvanicnoj konkurenciji bice izvedeno pet predstava, a Festival ce pratiti i druge manifestacije.

O tome dokle se stiglo sa pripremama Festivala, na konferenciji je govorio Aleksandar Lukic, direktor Centra za kulturu Požarevac:

-Paralelno sa predstavama koje ce se izvoditi u Požarevcu, realizovacemo i program u Kostolcu. Predstave u Kostolcu nece biti takmicarskog karaktera, ali smo pokušali da i u Kostolcu napravimo jedan duh Festivala, tako da ce i Kostolcani biti u prilici da vide pozorište u punom smislu reci… Imamo odlican odziv donatora, prijatelja Festivala koji su izrazili spremnost, odnosno samoinicijativno ponudili donacije za Festival. Pomogla su i naša preduzeca, dosta privatnih preduzeca, ucešce su uzele i neke male radnje, kao što je cvecara “Ljiljan”. Svaki festival, naravno, dosta košta, a ovakav koji je blizu epiteta Festivala nacionalnog znacaja, iziskuje pristojna sredstva kako bi na jedan dobar nacin branio obraz grada Požarevca… Festival smo finansijski zatvorili i što se nas tice, on može sutra da pocne, rekao je Lukic.

Prva predstava u zvanicnoj konkurenciji je “Bahantkinje” beogradskog Narodnog pozorišta u režiji Stefana Valder Holma. Prema recima Bojana Gacevica, u petak 9. aprila nastupice Kruševacko pozorište sa predstavom “Dundo Maroje” u režiji Kokana Mladenovica. Subota (10. april), rezervisana je za beogradsko Narodno pozorište i predstavu “Falsifikator” ciji je režiser Goran Markovic. U nedelju, 11. aprila Centar za kulturu Požarevac, ugostice Dramski i operski teatar Madlenijanum, ciji ce glumci izvesti predstavu “Macka na usijanom limenom krovu” , reditelja Ivane Vujic. Zvanicna konkurencija Festivala, završava se 12. aprila sa Narodnim pozorištem u Beogradu predstavom “Pokojnik”, reditelja Egona Savina.

U cast nagradenih, u gostima cemo 13. aprila imati Narodno pozorište iz Niša koje ce izvesti “Gospodu ministarku”, u režiji Dušana Jovanovica… U Kostolcu cemo imati dve predstave: Zvezdara teatar iz Beograda izvešce predstavu “Vecera budala”, režiser je Božidar Ðurovic (9. april), a Narodno pozorište iz Niša pripremilo je “Gospodu ministarku” u režiji Dušana Jovanovica (12. aprila), naglasio je Gacevic.

Kao i sve prethodne i ovogodišnje Glumacke svecanosti imace niz manifestacija. O tome je na konferenciji govorio Dragoslav Jovic:

-Drugog aprila, na dan rodenja Milivoja Živanovica, delegacija Centra za kulturu, grada Požarevca, Narodnog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog i jedan broj glumaca posetice njegov grob u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Uoci otvaranja Festivala, 8. aprila, u 19 i 30, u holu Centra za kulturu bice otvorena izložba “Glumacke svecanosti 1995-2010”. U svecanoj sali Gradskog zdanja, 10. aprila dodelicemo nagrade za književni rad “Esej o glumcu”. Takode, 12. aprila , predstavicemo Monografiju Predraga Ejdusa, dobitnika nagrade ”Dobricin prsten” za 2010. godinu, istakao je Jovic. Selektor ovogodišnjih Glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic” je Božidar Ðurovic.

M. P.

SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE U FILIJALI ZA ZAPOŠLJAVANJE U POŽAREVCU

93 PROJEKTA ZA JAVNE RADOVE

Na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare u Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijali u Požarevcu, direktorka mr Danica Nikic Matovic govorila je o aktivnim merama politike zapošljavanja u 2010. Godini. Posebno je bilo reci o objavljenim konkursima i javnim pozivima NSZ za organizovanje javnih radova, opremanje novih radnih mesta, za samozapošljavanje i realizaciju programa “Prva šansa”. Direktorka s osvrnula i na kvote i sredstva planirana u Filijali za sprovodenje svih ovih programa.

Na konkursu za javne radove koji je trajao do 12. marta, pristigle su 93 prijave za angažovanje 2.425 radnika. Prijave se odnose na humanitarne, socijalne, kulturne i druge delatnosti (32 projekta), na održavanje i obnavljanje jevne strukture (17 projekta) i na održavanje i zaštitu životne sredine i prirodu (44 projekta).

Za otvaranje i opremanje novih radnih mesta u ovoj godini, Filijali u Požarevcu, od strane Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja usmereno je 13.900.000 dinara, dok je za samozapošljavanje 43 lica planirano 6.880.000 dinara.

Kada je u pitanju program “Prva šansa” na konferenciji je saopšteno da ce njime biti obuhvaceno 189 pripravnika od kojih 57 sa visokom i višom strucnom spremom i 132 sa srednjom. Do sada je za ovaj program podneto ukupno 37 zahteva za angažovanje 42 pripravnika. Dvadeset zahteva je vec rešeno pozitivno i oni se odnose na zapošljavanje 6 diplomiranih pravnika, 3 ekonomska tehnicara, 3 automehanicara, 2 prodavcai 6 pripravnika ostalih zanimanja.

Na evidenciji Filijale zapošljavanja u Požarevcu krajem februara ove godine bilo je ukupno 10.906 nezaposlenih lica, više od polovine-5920 cine žene.

M. P.

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

AGROPRES POZIVA PROIZVOÐACE HRANE DA VODE VIŠE RACUNA O SVOJIM POTROŠACIMA

Za vreme trajanja Nedelje potrošaca, 17. marta u hotelu Kontinental sa pocetkom u 9c, održana je konferencija “Bezbednost hrane – rizici i izazovi” koju je organizovalo Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS, a uz podršku USAID Agrobiznis projekta i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Razlozi za pokretanje ove teme su brojni, buduci da je široko prisutna svest da opasnost po zdravlje dolazi putem lanca ishrane, a dobar motiv je i nedavno usvojeni zakon o bezbednosti hrane. Cilj ove konferencije je da podseti na potrebu visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi, ali i na potrebu zaštite interesa potrošaca, ukljucujuci nacelo poštenja i savesti u prometu hranom i uzimajuci u obzir, kada je to moguce, zaštitu zdravlja i dobrobit životinja, kao i zaštitu zdravlja bilja i životne sredine. Bezbedna hrana znaci siguran plasman na tržišta kojima težimo – to je svakako poruka koju treba da pošaljemo sa ovog skupa.

AGROPRESS ovim putem apeluje na proizvodace hrane da poštuju zakonske propise u svim segmentima proizvodnje, cime se utvrduje odgovornost i savesno delanje u lancu od proizvodaca do potrošaca. Takode isticemo neophodnost jasnog deklarisanja proizvoda, isticanje sastojaka i porekla. Na ovaj nacin proizvodaci ce zaštititi i sebe i potrošace pružajuci im priliku da izaberu proizvod u skladu sa svojim potrebama. Država u ovom poslu ima važnu ulogu i od nje zahtevamo apsolutnu zaštitu potršaca i primenu propisa.

Ujedinjene nacije su 1983. godine prvi put obeležile 15. mart kao Svetski dan potrošaca, a Zakon o zaštiti potrošaca usvojen je 14. septembra 2005. godine. Do ove odluke je došlo uvidanjem neophodnosti da potrošac bude informisan, kako bi imao mogucnost izbora u skladu sa svojim potrebama.

Goran Ðakovic, Predsednik Upravnog odbora Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS

SRPSKA RADIKALNA STRANKA, OPŠTINSKI ODBOR VELIKO GRADIŠTE, SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

REŠEN PROBLEM KOMUNALNOG OTPADA

Skupština opštine Veliko Gradište, na sednici održanoj 15.03.2010. godine, donela je važnu odluku koju je predložila odbornicka grupa Srpske radikalne stranke. Tom odlukom je razrešen problem odlaganja komunalnog otpada, pa gradani mogu da odahnu, jer više nema opasnosti po njihov život i zdravlje zbog nagomilanog smeca po ulicama, pogotovu što odluka stupa na snagu danom donošenja.

Obrazlažuci predlog odluke, predsednik odbornicke grupe srpske radikalne stranke, Nedeljko Todorovic, održao je pravu lekciju iz politicke principijelnosti, doslednosti i odgovornosti. Tom prilikom je ukazano da uzroci svih problema u Velikom Gradištu leže u neslozi skupštinske vecine i neobjašnjivog ponašanja dela te vecine, koji bi rado ubirao plodove vlasti, ali ne i da prihvati teret odgovornosti.

Odbornicka grupa Srpske radikalne stranke, iako opoziciona i dalje ce delovati konstruktivno u interesu svih gradana, a samim tim i u interesu Srpske radikalne stranke u celini, cime pokazujemo da smo jedna od najozbiljnijih i najogranizovanijih stranaka na ovom podrucju.

Završno izlaganje predsednika odbornicke grupe je nakon izlaganja izazvalo gromoglasan aplauz svih odbornika.

OPŠTINSKI ODBOR SRPSKE RADIKALNE STRANKE VELIKO GRADIŠTE

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

VISOKA SVEST O ZDRAVLJU GRAÐANA

Na sednici Skupštine opštine Veliko Gradište, održanoj 15. marta 2010. godine, odbornici Skupštine opštine doneli su odluke koje omogucavaju normalno funkcionisanje naše opštine u skladu sa Ustavom i pozitivnim zakonima Republike Srbije.

Donete su odluke koje doprinose rešavanju aktuelnog problema iznošenja smeca u opštini, cime je izbegnuta opasnost po zdravlje gradana.

U donošenju ovakvih odluka ucestvovao je i deo opozicije, pokazujuci ovom prilikom visoku svest i razumevanje prema nastalim problemima.

Od danas krece redovno iznošenje komunalnog otpada na teritoriji cele opštine cime se rešava pitanje komunalne higijene i uspostavlja normalno funkcionisanje citave zajednice na korist gradana.

Predsednik opštine Veliko Gradište, Živoslav Lazic

DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE, GRADSKI ODBOR POŽAREVAC, SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

PODSETITI NA STRADANJA

Navršava se 6 godina od zlocina koji su pocinili albanski separataisti naocigled medunarodnih civilnih i vojnih vlasti 17. Marta 2004. godine kada su ubijali i maltretirali nealbanske civile, uništavali sve što je srpsko i hrišcansko kako bi proizveli novi egzodus naroda sa Kosova i Metohije.

Odbornici Demokratske stranke Srbije u Skupštini grada Požarevca smatraju da lokalna vlast treba na prigodan nacin da potseti na stradanja naših sugradana tako što ce uz podršku i saradnju nadležnog Ministarstva za Kosovo i Metohiju pokrenuti raznovrsne aktivnosti sa jednom od srpskih enklava i konkretnim akcijama pomoci da se izgrade i ocuvaju veze sa delovima našeg naroda.

Predlažemo da jedna od konkretnih aktivnosti bude Požarevac kao organizator i domacin ekskurzije mladih ljudi i ucenika sa prostora jedne od ugroženih srpskih enklava sa KiM, u sklopu cega bi prikazali kulturne i istorijske znamenitosti našeg kraja, naše manifestacije, sportiste itd...

Samo direktnim povezivanjem možemo doprineti da i naši sunarodnici sa Kosova i naši sugradani Požarevljani ne izgube osecaj da smo pripadnici jednog naroda i da živimo u jednoj državi Srbiji. Svakako da bi to bio vrlo upecatljiv primer drugim gradovima u našem okruženju i najbolji nacin da kod naših mladih izgradimo osecaj odgovornosti i solidarnosti sa onima kojima je takva pomoc neophodna.

Ovaj predlog odbornici DSS-a podnece na prvoj narednoj sednici Skupštine grada Požarevca.

Slavoljub Matic Šef odbornicke grupe DSS

KOMISIJA ZA SOCIJALNA PITANJA SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA

SREDSTVA ZA VANTELESNU OPLODNJU

Poštovana redakcijo,

Komisija za socijalna pitanja Skupštine grada Požrevca otpocela je sa rešavanjem po zahtevima gradana za ostvarivanje prava na naknadu troškova za vantelesnu oplodnju.

Naime, radi se o novom pravu , koje se obezbeduje iz sredstava lokalne samouprave i kao takvo prvi put je u primeni od ove godine. Budžetom za 2010. godinu predvidena su sredstva za ovu namenu u iznosu od 1.500.000. danara.

Svi parovi, koji ispunjavaju uslove, treba prvo da iskoriste pravo koje se obezbeduje na nivou Republike, a to je fanansiranje prvog i drugog pokušaja vantelesne oplodnje, pa tek onda da se jave Komisiji za socijalna pitanja Skupštine grada Požarevca.

Pravo na naknadu troškova za vantelesnu oplodnju mogu da ostvare porodice koje imaju prebivalište na teritoriji grada Požarevca najmanje 2 godine od dana podnošenja zahteva. Pravo na ovu vrstu naknade porodica može da ostvari najviše dva puta. Porodici može biti priznato pravo na naknadu troškova za vantelesnu oplodnju u visini od 60%, 45%, 30% ili 15% troškova, a zavisno od visine proseka primanja porodice. Porodici kojoj su priznati troškovi vantelesne oplodnje (bez obzira u kom procentu) ostvaruje pravo na pokrivanje troškova za neophodne lekove u punom iznosu.

Zahtev za naknadu troškova za vantelesnu oplodnju podnosi se Centru za socijalni rad u Požarevcu sa naznakom „za Komisiju za socijalna pitanja". Uz zahtev potrebno je dostaviti i:

- fotokopije licnih karata svih clanova domacinstva,

- potvrdu o broju clanova domacinstva-iz mesne zajednice,

- uverenje o imovnom stanju,

- potvrdu o zaradi zaposlenih poslednja tri meseca - svih clanova domacinstva,

- predracun izabrane zdravstvene institucije za postupak vantelesne oplodnje, potvrdu izabrane zdravstvene ustanove da su u postupku vantelesne oplodnje sa listom neophodnih lekova.

U slucaju kada bracni parovi imaju identicne uslove, prioritet se utvrduje na osnovu zdravstvenih kriterijuma koji su propisani Odlukom o pravima u socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti gradana grada Požarevca,

Imajuci u vidu ogranicena sredstva u budžetu, Komisija ce raspravljati po zahtevima samo dok ima sredstava na toj poziciji.

Predsednik Komisije, Jasmina Turudic dipl.def.

ORGANIZACIJA SINDIKATA VHPD „HIDROGRADNJA I EROZIJA" AD

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST ISHITRENA PRIVATIZACIJA

Nastavlja se agonija privatizovanog preduzeca VHPD ..Hidrogradnja i erozija" AD Požarevac i sada vec malobrojne grupe radnika koja opstaje u ovom subjektu.

Nažalost kolektiv sa tradicijom uspešnog poslovanja od 1957.godine nakon privatizacije 2007.godine nailazi na brojne poteškoce u svom radu .

Složena ekonomska situacija i okolnosti pod kojima je privatizovano kao i sadašnji trend razvoja ne ulivaju optimizam da se bez ozbiljnijih zahvata može prevazici takvo stanje.

Zato smo se obratili Agenciji za privatizaciju Republike Srbije da sagleda sve aspekte i opredeli buduci status ovog subjekta.

Ocigledno je da se uprkos znacajnim finansijskim ulaganjima vecinskog vlasnika ne mogu prevazici dubioze nastale,izmecu ostalog,u nedefinisanom odnosu rukovodece garniture koja je preduzece uvela u proces privatizacije.

Izvesno je i to da je sama privatizacija izvedena ishitreno jer vecina vodoprivrednih preduzeca u Srbiji još uvek posluje pod formom društvenih preduzeca a primer vojvodanskih govori da takva organizovanost može biti veoma uspešna.

Sindikat preduzeca limitiran pozicijom koju ima, u više navrata izrazio je svoju zabrinutost u pogledu bitisanja ovog subjekta a polazeci od interesa zaposlenih i onih koji su po raznim osnovama u protekle dve godine napustili kolektiv nastojace da u složenim razgovorima sa svim odgovornim subjektima nade izlaz iz ove krize.

Vreme ce pokazati postoji li rešenost i druge strane da do toga dode.

Predsednik organizacije Sindikata Mile Ljubenovic

OPŠTINA ŽABARI

SOLUNCI U SIMICEVU

U cetvrtak je u Domu kulture u Simicevu izvedena drama “Vreme ponosa”, po knjizi Mice Živojinovica, “Život pretocen u pamcenje” u produkciji “Balkan novi pokret”.

Uloge Stepe Stepanovica i Živojina Mišica igrali su Lepomir Ivkovic i Boško Puletic, poznati glumci iz Beograda, uz autora i naratora Micu Živojinovica.

Za gradane, ucenike sedmog i osmog razreda i potomke ratnika iz Prvog svetskog rada ovu predstavu organizovao je Centar za kulturu “Vojislavi Ilic – Mladi” iz Žabara.

Sima Jevtic

NAJBOLJA SVETSKA BALERINA U BEOGRADU

ZAHAROVA ODUŠEVILA SRBIJU

Prva zvezda moskovskog Boljšoj teatra, Milanske skale i Tokio baleta Svetlana Zaharova koju smatraju prvom balerinom sveta oduševila je brojnu publiku u Centru Sava prošle nedelje izuzetnim izvodenjem naslovne uloge, mlade ciganke u "Karmen sviti" na muziku Žorža Bizea u aranžmanu Rodiona Šcedrina.Njen nastup pratilo je oko 4000 ljubitelja baletske umetnosti

Solisti Boljšoj teatra i ansambl Kijevskog državnog baleta pratili su balerinu koja je priredila je pravi umetnicki spektakl.

Srpski mediji njen nastup, izmedu ostalog, komentarišu i ovako:

“Umetnica fascinantne snage, iako veoma nežne, krhke grade, osobenim senzibilitetom plenila je svakim pokretom. Blistava tehnika spojena sa toplinom i gracioznim zanosom kojim zaokružuje svaku frazu, potpuno su ocarali publiku.”

Don Hozea uverljivo je odigrao Andrej Uvarov a toreadora Georgi Smilevski.

Pokrovitelji drugog gostovanja Zaharove u našoj zemlji i njenih kolega baletskih umetnika su Ministarstvo kulture i Skupština grada Beograda.

L.L.

MINISTARSTVO EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA FOND ZA RAZVOJ, NACIONALNA AGENCIJA ZA REGIONALNI RAZVOJ, SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

KREDITI ZA POCETNIKE U BIZNISU

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Fond za razvoj i Nacionalna agencija za regionalni razvoj raspisali su konkurs za dodelu kredita za pocetnike u biznisu u 2010.godini, vredan 2,2 milijarde dinara.

Prema programu kreditiranja, preduzetnici u 2010.godini, preko Fonda za razvoj mogu da dobiju kredite za pokretanje sopstvenog biznisa u iznosu od 500 000 do 1,3 miliona dinara, sa kamatom od 2,5 odsto godišnje. Rok otplate kredita je tri do pet godina, sa periodom poceka do godinu dana. Kao obezbedenje kredita može se koristiti rucna zaloga na opremu, menice dva kreditno sposobna žiranta, jemstvo preduzeca ili hipoteka na nepokretnosti ili zemljište. Prednost za dobijanje kredita imace osobe do 25 godina starosti koje su prošle obuku po programima Nacionalne agencije za regionalni razvoj Nacionalne službe za zapošljavanje i Business innovation Programs (BIP).

Privredna društva mogu da dobiju kredit od 500 000 do 2,5 miliona dinara, a prednost u dobijanju zajmova imaju preduzeca ciji osnivaci imaju do 40 godina. Rok otplate kredita je od tri do pet godina, sa periodom pocetka do godinu dana. Kao obezbedenje kredita može se koristiti rucna zaloga na opremu za kredite do 1,3 miliona dinara, ugovorno jemstvo ili hipoteka nanepokretnosti ili zemljište.

Pravo na korišcenje tih kredita imaju preduzetnici i firme registrovani posle 1.juna 2009.godine, pri cemu podnosilac zahteva ranije nije bio vlasnik privrednog društva ili preduzetnik i nije pravosnažno osudivan za krivicna dela protiv privrede i imovine. Za kredite ne mogu konkurisati osobe zaposlene u javnim preduzecima i državnim institucijama.

Krediti za pocetnike ne mogu se koristiti za programe poljoprivredne proizvodnje, kreditiranje infrastrukture, trgovine, kupovine putnickih vozila, organizovanje igara na srecu i lutrija, kao ni za pozajmice drugim licima.

Sve informacije mogu se dobiti u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj u Beogradu i Regionalnoj razvojnoj agenciji “Branicevo-Podunavlje” d.o.o. na broj telefona 012/ 510-824 i 012/ 511-823 ili licna na adresi Stari korzo 30/3 u Požarevcu. Rok za podnošenje zahteva za dodelu kredita za pocetnike je 30.april 2010.godine.

Ministarstvo ekonomije cetvrtu godinu za redom raspisuje program za pocetnike u biznisu za koji je izdvojeno milijardu dinara iz budžeta Srbije i 1,2 milijarde dinara iz naplate rata iz prethodnih godina.

Prethodne tri godine, zahvaljujuci tim kreditima otvoreno je 6,625 firmi i zaposleno više od 21 000 ljudi.

AKCIJA ODBOJKAŠKOG SAVEZA SRBIJE I U POŽAREVCU

LOPTE ZA BUDUCNOST

Prošlog petka u dvorani Sportskog centra „Požarevac“ , u prisustvu brojnih mališana i njihovih vaspitaca iz opština Velika Plana, Smederevska Palanka, Žabari, Žagubica, Malo Crnice, Golubac, Kucevo, Petrovac i Požarevac, kao i gostiju iz sveta sporta i politike, nastavljena je akcija Odbojkaškog saveza Srbije i njegovog partnera, Kompanije VIP mobile,“ Odbojka sutra-lopte za pobede“. Predstavnicima osnovnih škola iz pomenutih opština urucene su odbojkaške lopte japanskog proizvodaca „Mikasa“, sa ciljem da se u tim sredinama pospeši razvoj ovog atraktivnog i sve trofejnijeg sporta.

U ime Odbojkaškog saveza Srbije aktere dogadaja u požarevackoj dvorani pozdravili su sekretar Odbojkaškog saveza Braniceva Milan Pantic i clan Gradskog veca Požarevca zadužen za obrazovanje Radomir Mihajlovic, a lopte su urucivali i ucesnici reprezentativnih akcija u protekloj godini.

Pioniri Mladog radnika i ženskog odbojkaškog kluba Požarevac odigrali su mini promotivni susret, a zatim su lopte preuzeli mališani iz Lucice, Golupca, Braniceva, Žabara, Aleksandrovca, Žagubice, Požarevca, Laznice, Krepoljina, Kostolca, Kuceva, Turije, Voluje, Rabrova, Malog Crnica, Smoljinca, Toponice, Boževca, Petrovca, Oreškovice, Ranovca, Melnice, Velikog Laola, Rašanca, Burovca, Šetonja, Velika Plane, Markovca, Krnjeva, Lozovika, Smederevske palanke, Ratara, Kusatka, Cerovca, Selevca, Glibovca, Goloboka i Azanje.

D. Ž.

U GALERIJI “MILENA PAVLOVIC BARILI” U POŽAREVCU

VECE POEZIJE I MUZIKE

U okviru priprema za ucešce na predstojecem Osmom državnom takmicenju horova gimnazija, srednjih strucnih i srednjih muzickih škola Srbije u Novom Sadu 27. marta , u Galeriji “Milena Pavlovic Barili” prošlog petka predstavili su se ucenici Požarevacke gimnazije. Celovecernji program izvele su clanice hora “Lazarice” i clanovi recitatorske sekcije sa svojim profesorima. Horom je dirigovao Uroš Stepanovic.

-Mart i april su meseci kada naši daci svakog vikenda odlaze na neko takmicenje:opštinsko, okružno, republicko. Ovo vece je deo pripreme naših ucenika za neko od ovih takmicenja, deo pripreme recitatora za sutrašnje opštinsko takmicenje u recitovanju i deo pripreme našeg hora za Državno takmicenje u Novom Sadu, rekla je na pocetku koncerta i recitala, pozdsravljajuci prisutne ljubitelje poezije i horske muzike, Danijela Žukovski, v. d direktora Požarevacke gimnazije.

Uz sve ovo recimo da je Hor Požarevacke gimnazije “Lazarice” nastao 2006. godine na inicijativu grupe ucenika. Veliki entuzijazam utkan u korene “Lazarica” rezultirao je uspehom koji neprekidno prati ovaj jedinstveni hor. Svoj prvi CD “Lazarice” su promovisale 2006. godine kada su dobile i Povelju kulture, najprestižniju nagradu u oblasti kulture grada Požarevca. Na Republickom takmicenju srednjoškolskih horova u Novom Sadu 2007. osvojile su prvu nagradu. Taj uspeh ponovile su i prošle godine. Sa takmicenja u Bratislavi donele su srebrnu medalju, a sa horskih takmicenja “Venezia in musica” , dve zlatne diplome.

Takmicenje u Novom Sadu 27. marta ove godine održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije.

M. P.

U NARODNOJ BIBLIOTECI “ILIJA M. PETROVIC” PREDSTAVLJENE DVE KNJIGE AUTORA VOJISLAVA RADOJKOVICA I KARLA ASTRAHANA

DOKUMENTARNOST I FANTASTIKA

Nastavljajuci svoju ustaljenu praksu, Narodna biblioteka “Ilija M. Petrovic” Požarevac prošlog petka predstavila je dve knjige. Radi se o dva romana, “Poslednji dani bioskopa delo”, autora Vojislava Radojkovica, koju je 2009.godine objavila izdavacka kuca Evro-Guinti i “Paganska knjižara” Karla Astrahana u izdanju iste izdavacke kuce.

O oba romana govorio je Miroljub Stojanovic, urednik izdavacke delatnosti i strucni saradnik u Institutu za film. On je istakao da se romani stilski razlikuju, te da kod Astrahana preovladava gotovo poetski stilizovana recenica, dok je Radojkovic akcenat stavio na dokumentarnost.

Vojislav Radojkovic roden je u Petrovcu na Mlavi, završio je Poljoprivredni fakultet, a književnošcu se bavi od 2006.godine. Objavio je roma “Nisam ja budala” 2007.godine. Živi i stvara u Beogradu.

Karlo Astrahan roden je Breši, Italija, radi kao art menadžer i osnivac je i predsednik umenticke asocijacije Klub 9, koja se bavi afirmisanjem mladih umetnika. Urednik je za prozu u književnom casopisu “Kult”. Roman “Paganska knjižara” iznikao je na tradiciji evropske fantastike i sadrži osam prica. Autor se u ovom delu vešto poigrava mitologijom, folklorom i motivima cije je poreklo u paganskoj tradiciji, uz brisanje granica izmedu stvarnosti i iluzije.

L.L.

ODRŽAN ŠAHOVSKI TURNIR U EKONOMSKO–TRGOVINSKOJ ŠKOLI

POBEDNIK MILOŠ GRUJIC

U sklopu obeležavanja 160 godina postojanja Ekonomsko – trgovinske škole u Požarevcu protekle subote je održan šahovski turnir na kome je ucestvovalo 12 takmicara. Prema recima direktora škole Luke Šešuma, ovaj jubilej obeležice se nizom aktivnosti, u prvom redu kroz ostvarene dobre rezultate u obrazovanju i vaspitanju u redovnoj nastavi, ali i kroz odredene aktivnosti radnih sekcija kao što su literarna, muzicka, informaticka, likovna, ekološka i šahovska sekcija. Šahovska sekcija je osnovana pre tri godine, veoma aktivno radi, a inicijativu osnivanju dali su tadašnji maturanti Jelena Mihovilovic, Slaviša Ðurdic, Lazar Paunovic, Nemanja Pajic i Ivana Stokic.

Turnir je otvorio Luka Šešum, direktor škole istakavši sledece: “Današnji turnir predstavlja tradiciju šahovske sekcije i znacaj je u tome veci što se upravo održava u godini kada Ekonomsko – trgovinska škola slavi svoj jubilej, 160 godina postojanja. Mogu da napomenem da su za rad ove sekcije zaslužni dr LJubiša Rajkovic, vrsni šahista grada Požarevca, profesor matematike Živorad DŽamic, nastavnik Veliša Stevanovic, a u organizaciji i dobar deo aktivnosti nosi i profesorka Miladinka Antonijevic”.

Prvo mesto na šahovskom turniru osvojio je Miloš Grujic, ucenik treceg razreda (smer turisticki tehnicar) koji je u februaru ucestvovao na turniru Centralne Srbije u Vrnjackoj Banji i plasirao se za Prvenstvo Srbije koje ce se održati 2 – 11. aprila u Soko Banji. Drugo mesto pripalo je Darku Radosavljevicu, a trece Milanu Filipovicu. Sudije na turniru bili su Slaviša Mickovic, dr LJubiša Rajkovic i Živorad DŽamic.

D.Dinic

U POŽAREVCU OTVOREN SOS MARKET

CENE ZA PLICI DŽEP

U Požarevcu je nedavno otvoren “SOS Market”, u ulici Šumadijskoj 21, u blizini zelene pijace, odnosno u zgradi Doma penzionera.

Pored velike palete posnih artikala, po izuzetno povoljnim cenama, u ovom marketu se po izuzetno povoljnim cenama mogu nabaviti meso i mesne preradevine na akcijskoj prodaji. Ilustracije radi navodimo neke od cena: vekna hleba staje 19,50 dinara, litar ulja 74,90 dinara, cene ribe krecu se od 57 dinara za 185 grama tunjevine do 159 dinara za kilogram skuše; svinjski but staje 355 dinara, piletina je 159,90 dinara, kilogram viršli 149 dinara, dok prašak za veš “Oriks” košta 199 dinara.

SAJAM HORTIKULTURE

PRIRODA NA DOHVAT RUKE

Privredno društvo “Re-kultivacija i ozelenjavanje” Kostolac i na ovogodišnjem Sajmu hortikulture u Beogradu, na kome nastupa trecu godinu zaredom, predstavilo se odabranim sadržinama iz sve bogatijeg programa sadnog materijala.

RIO je specijalizovan za poslove na rigidnim zemljištima i pepelištima. Bavi se i ozelenjavanjem i ulepšavanjem zelenih povr-šina. Proizvodni program cine ukrasni, parkovski i šumski rasad.

PD RIO je rekultivisalo oko 700 hektara, uglavnom šumskog zemljišta, na jalovištima Kopa “Drmno” rekultivisano je oko 30 hektara, a ove godine godine se formiraju eksperimentalna polja na oko 100 hektara.

RIO sprecava erozije, oporavlja eko-sistem, privodi zemljište poljoprivrednoj proizvodnji, a pored osnovne delatnosti, bavi se i podizanjem ekološke svesti u okruženju - Kostolcu i Požarevcu. Nosilac je ekološkog projekta “Decija šuma”, usmerenog ka najmladoj populaciji. U okviru tog programa je, prošle godine, RIO zanovio park na plaži “Topoljar” u Kostolcu, gde je zasadena prva Decija šuma.

- Rio proširuje proizvodni program u dva pravca: lepo i zdravo. Lepo - uredenje, dekoracija u ukrašavanje zelenih površina. Zdravo - kultura zelenila i “zdravlje na dohvat ruke”. Realizujemo projekat “Moja prva bašta”, namenjen svima koji nisu u prilici da žive okruženi oazom zelenila, da sebi obezbede, na nekom od spratova solitera, zelenilo i zdravlje na dohvat ruke. Rec je o dekorativnom niskom rastinju, uzgajanom u saksijama i žardinjerama, oplemenjivanju prostora, kakvo nudimo i decjim vrticima, restoranima, šoping-centrima, ustanovama... “Moja prva bašta” sadrži i širok program zacinskog bilja, domacicama na dohvat ruke. Radimo i dekoraciju ambijenta u kome se realizuju modne revije, premijere, izložbe i druge manifestacije. Ponosni smo na izuzetno lepo uredene prostore vrtica, skoro svih škola u Kostolcu i Požarevcu, Opšte bolnice i drugih zelenih oaza... Od polovine aprila, imacemo u ponudi i sezonsko cvece, spremamo se da taj program predstavimo i na Festivalu cveca u Požarevcu, - kaže Nataša Savic, direktor PD RIO Kostolac.

Štand PD RIO, bio je jedinstvena prilika i za apsolvente Šumarskog fakulteta, odsek hortikultura: nacinili su pregršt veoma originalnih idejnih rešenja uredenja i oplemenjavanja jav-nih i drugih zelenih površina u urbanim sredinama.

Tekst i fotografije: Dragan Milenkovic