Header

POVODOM 24. MARTA, DANA SECANJA NA POGINULE U NATO BOMBARDOVANJU

DA SE NIKAD NE ZABORAVI

Povodom 24. marta, dana kada je zapoceta NATO agresija, na spomenik žrtvama ispred Doma zdravLja u Požarevcu, odata je pošta borcima požarevackog kraja poginulim u oružanim sukobima od 1991. do 1992. godine, kao i svim stradalima u NATO agresiji 1999. godine.

OkupLjenim gradanima i porodicama stradalih obratio se pukovnik Vinko Markovski koji je naglasio da je savremena istorija sazdana od blistavih dostignuca Ljudskog uma i tragicnih sunovrata Ljudskog duha.

PostavLjamo pitanje iz prošlosti kako bismo dobili neke odgovore u sadašnjosti. Ovaj datum je potvrda da secanje može da prevazilazi prostor i vreme svoga trajanja. Jedanaest je godina prošlo od NATO bombardovanja. Podsetimo se : Nakon neuspešnih pregovora u Rambujeu 24. marta 1999. godine, oko 20 casova, otpocelo je bombardovanje na našu zemLju. Po obimu i brutalnosti, gotovo neviden napad u dosadašnjoj istoriji ratovanja. Uz istovremeno gušenje pobune na Kosovu i Metohiji, Vojska i Policija, kao nosioci odbrambenih aktivnosti, efikasno su se suprotstavLjali dejstvom zvanicnog prostora. Dejstvujuci pravovremeno u izabranim objektima i masovnim udarima iz vazduha sa ciLjem da krstaricnim raketama i avio-bombama velike razorne moci za 3 do 5 dana onesposobe naše vojne potencijale i da podržavaju masovnu oružanu pobunu Albanaca kopnenim snagama ovlada prostorom Kosova i Metohije. U prvoj fazi NATO bombardovanja angažovano je oko 500 borbenih aviona od kojih je 330 neprekidno bilo nad nebom Srbije. Napadac postavLjeni ciLj neostvaruje. Nije racunao u dovoLjnoj meri na sposobnost, moralnu cvrstinu i odlucnost Vojske, Policije i naroda u celini. Propaganda kampanje bila je izuzetno intenzivna. U drugoj fazi je dejstvom iz vazduha znatno povecan stepen razornosti. Angažovno je 1200 borbenih aviona. NATO pocinje da koristi municiju sa osiromašenim uranijumom, kao i kasetne i grafitne bombe. NastavLja se grupisanje snaga na granicama i pocinju pripreme za kopnenu agresiju rekao je pukovnik Markovski. Agresor je dejstvovao po ciLjevima koji se nikako ne mogu svrstati u vojne. Mete postaju i izbeglicki konvoji, gusto naseLjeni delovi gradova, ambasade, energetski i telekomunikacijski sistemi, mostovi, fabrike, vozovi, autobusi, cak i humanitarnog karaktera objekti, kao što su bolnice, škole, obdaništa. Poštovanje svih konvencija Medunarodnog humanitarnoh prava je potpuno izostalo. Snaga oružja nadjacava snagu razuma. Bilo je to vreme stradanja i bola.

-Setimo se razaranja i rana naše prestonice, Niša na pijacni dan, zasute kasetnim bombama. Ne zaboravimo Prištinu, Mitrovicu, Karaulu, Košare. Svedoci smo stradanja Aleksinca, Cuprije, Novog Sada, na Ðurdevdan. Zauvek ostaju zabeležena imena poginulih pri rušenju mostova Varvarina i Grdelicke klisure. “Sretan vaskrs” pisalo je na bombama. Poginulo je oko 2500 civila, cinicno nazvani “kolateralnom štetom”. Medu njima desetoro dece, nikako nevinih bica. Svoje živote je položilo nekoliko hiLjada pripadnika Vojske i Policije. U podsvesti svih nas ponekad, a pogotovu 24. marta, ožive zvuci sirena, brujanje aviona i cujemo bar na tren eksplozije. Nikako ne bi trebalo da zaboravimo nepravdu i stradanja doživLjena tokom 78 strašnih dana proleca 1999. godine. Novo vreme namece nove tokove. Na mestima porušenim u Srbiji, nicu nove gradevine ili se obnavLjaju razorene. Radaju se novi životi. U Andricevom duhu, podižemo nove mosotve i spajamo leve i desne obale reka. Tih 78 dana, nisu nam prepreka da oprostimo, jer bez saživota i razumevanja teško se može daLje. Prošlost zarad prošlosti nema smisla, ali prošlost zarad sadašnjosti i buducnosti, uvek da. Cuvajmo uspomenu na vaše poginule i secamo se kako su oni svoje živote položili braneci otadžbinu, tako i svih nevino stradalih tokom NATO bombardovanja Srbije, jer svojim životom su sebe ugradili u njenu buducnost, rekao je Markovski.

Vence na spomenik palim borcima položili su porodice stradalih, predstavnici lokalne samouprave, predstavnici Vojske, Policije, SUBNOR-a i udruženja gradana.

M. P.

CA KONFERENCIJE ZA NOVINARE U OŠ "KRALJ ALEKSANDAR PRVI" U POŽAREVCU

PROSLAVA DOSTOJNA JUBILEJA

U Osnovnoj školi "KraLj Aleksandar Prvi", proteklog petka, Organizacioni odbor za proslavu 70 godina postojanja ove škole, održao je konferenciju za novinare, a potom i poslednju sednicu u ovom sazivu. Na sednici su sumirani rezultati svega onoga što je do sada uradeno.

Prema recima Miomira Ilica, predsednika OO-a i predsednika Skupštine grada Požarevca, pored redovnih programskih ciLjeva i zadataka, postojale su i aktivnosti na izgradnji odredenih infrastrukturnih objekata, pre svega na izgradnji mini-pic terena, kao i radova iz oblasti gradevinskog dela niskogradnje koji se u ovom trenutku završavaju.

--Ovo je pocetak jednog aktivnog ucešca lokalne samouprave u radu, ne samo škole "KraLj Aleksandar Prvi", vec i drugih škola osnovnog i srednjeg obrazovanja u gradu Požarevcu. U budžetu za 2010. godinu odvojili smo odgovarajuca sredstva za daLju izgradnju fiskulturne sale u OŠ "Sveti Sava", a isto tako završavamo dogradnju objekata u Kostolcu (Jovan Cvijic, Tehnicka škola i Hala sportova) koji ce takode koristiti omladini. Pokrecemo inicijativu i za izgradnju fiskulturne sale u Medicinskoj školi. Sve ovo ne bismo ostvarili da nije bilo sredstava iz budžeta grada Požarevca, Vladinih nadležnih ministarstava, rekao je izmedu ostalog Ilic.

Obracajuci se novinarima, Goran S. Petrovic, potpredsednik OO-a za proslavu 70 godina OŠ "KraLj Aleksandar Prvi" i nacelnik Branicevskog upravnog okruga, rekao je da je ovaj nastavnicki kadar, na celu sa Goranom Segerom, direktorom škole, veoma dobro prepoznao svoje interese i interese svojih daka.

-Zahvalan sam na tome što su svojim angažovanjem uspeli da animiraju sve Ljude koji su želeli da pomognu i pre svega lokalnu samoupravu koja je inace u obavezi, a ima tu intenciju da pomaže školama i da brine o školama, da dodemo do realizacije jednog ovakvog projekta (izgradnja mini pic terena) koji možda nije nešto enormno vredan u nekim višemilionskim sumama, ali je zaista vredan i za dake i za samu školu. Ako ovako budemo radili i u buduce, doci cemo do još boLjih rezultata, u smislu opremanja i svega onog što je potrebno da škola funkcioniše na pravi nacin, istakaoje Petrovic.

Nakon konferencije, direktor škole, Goran Seger, pokazao je novinarima teren koji ce vrlo brzo biti pokriven veštackom travom.

M. P.

PISMA CITALACA

PROBLEMI STANARA CETIRI ULICE U CENTRU GRADA

Poštovane komšije,

Najlepše Vas molimo, kao Vaši stalni citaoci da u jednom od narednih brojeva objavite probleme ulica: Draže Markovica, Triše Kaclerovica, Vuka Karadžica i Pionirskog trga u Požarevcu.

Naime, 15.okotobra 2009.godine, posle godinu dana restauracije i velikih materijalnih ulaganja, puštena je u saobracaj ulica Draže Markovica, na opšte zadovoLjstvo gradana i celnih Ljudi grada Požarevca.

Medutim, umesto da to bude šetališna zona (tako je zamišLjeno), dogodilo se nešto nepredvideno, a ono se ogleda u sledecem:

1. Pošto je ulica Draže Markovica najatraktivnija u gradu, postala je predmet interesovanja privatnih gradevinskih preduzetnika koji uporno, a uz asistenciju Ljudi iz lokalne samoupreve, radi svojih licnih interesa, a suprotno DUP-u grada Požarevca uporno rade na kupovini starih zgrada, kako bi u pozadini na placevima podigli zgrade. Jedan primer vec postoji.

2. Još veci problem je što se svakog vikenda tinejdžeri okupLjaju u obližnjem ugostiteLjskom objektu koji radi do 1,00 sat (tako je istaknuto vreme na vratima objekta) i uz dobru dozu alkoholnog pica i drugih “stimulativnih sredstava” na totalno divLjacki i neprimeren nacin, svojim vandalskim i huliganskim ponašanjem, krecuci se u hordama, arlaukanjem narušavaju javni red i mir gradana navedenih ulica, a kao rezultat tog nasilnickog ponašanja su iskrivLjene metalne ograde u privatnim kucama broj 31 i 33, polomomLjenih 5 novozasadenih sstabala, 5 luksuznih korpi za otpatke, 3 zaštitnika sadnica, išcupan saobracajni znak iz betona na uglu Draže Markovica i Triše Kaclerovica, razbijen izlog na magacinu kod “Deviceve gvoždare”, ispisani grafiti po fasadama zgrada i novopostavLjenim sanducicima za ocitavanje potrošnje elektricne energije, brza vožnja kolima u oba smera, iako je ulica jednosmerna, itd...

3. Takode napominjemo da su se do sada na toj lokaciji dogodila dva ubistva mladih Ljudi, tako da se na bazi gore iznetog sluti i povecanje tog tragicnog broja

Najlepše Vas molimo da ovaj naš dopis objavite u Vašem cenjenom listu, a mi cemo preko Saveta Mesne zajednice “Bulevar” da uputimo dopis Policijskoj upravi Požarevac, sa zahtevom da u dane vikenda pojacaju kontrolu na toj lokaciji od 00,00 do 2,00 casa i sprece ovu negaditivnu tradiciju.

S poštovanjem

Stanari kuca i zgrada u gore navedenim ulicama

REAGOVANJA

MI PROIZVODIMO I PRODAJEMO HLEB, HRANIMO BRANICEVSKI OKRUG A MI I NAŠE PORODICE GLADNI MESECIMA

Ovim želimo skrenuti pažnju najpre celnim Ljudima grada Požarevca, svim nadležnim institucijama, a i vladi Srbije, jer ako gladuju pekari Stiga, ko ce onda biti sit?

Molimo nadležne službe da se osvrnu, da i nas oci pravde pogledaju, da se izvrši revizija dosadašnjeg poslovanja, suzbije kriminal, korupcija, da se izvrši legalna privatizacija, da nam se vrate otete akcije, isplate zaostale zarade, a mi smo spremni na svaki vid saradnje da napokon stvimo tacku na ovo leglo kriminala i sutra kupimo hleb koji smo nocas sami umesili.

Vec sedam godina na celu naše firme stoji direktor Milanovic Goran koji je sebe okružio lojalnim Ljudima na celnim funkcijama, toliko lojalnim da se na radnicima vrši nevideni teror, svako ko ne deli njihovo mišLjenje biva najstrože sankcionisan, kažnjen, premeštan sa radnog mesta na drugo, cak i otkaz je vrlo cesta pojava. Radnici su zastrašivani a poslovode potkupLjivane i sve to u "korist firme". Zadnji licni dohodak smo primili za septembar prošle godine, zdravstveno osiguranje nam se redovno odbija od plate a od januara tekuce godine nemamo overene ni zdravstvene knjižice, a i radni staž takode nije uplacen. I u slucaju bolesti bez para, bez knjižica, izgladneli, pod stalnim pritiskom i stresom pitamo samo dokle ovako? Mi proizvodimo hleb, hranimo Stig, smatramo da trebamo služiti na ponos Branicevskom okrugu, i njihovim žiteLjima, jer ako žito sa plodnih Stiških ravnica ne može prehraniti pekare i njihove porodice, stvarno je tragedija. Zamislite samo žita sa plodnih naših ravnica, Žitostig gigant Stiga, silosi puni a radnici gladni! Da li je moguce da Stig nije othranio i iznedrio poštenog i casnog coveka koji bi i našoj deci pružio koru hleba koju smo mi i te kako zaradili radeci neprestalno nocima? Jer kako danas stoje stvari mi nemamo cime kupiti hleb koji smo nocas sami UMESILI.

Pitamo i nas i vas kuda ide žito sa nasih plodnih ravnica i u šta se pretace? Naši rukovodioci kupuju stanove, kuce, luksuzne automobile; pa do jušerašnjih podstanara danas imamo vlasnike pozamašnih nekretnina, a plate nema šest meseci. Mi u firmi nikakve radikalne promene ne možemo sami izvršiti jer su i predsednici sindikata direktorovi Ljudi, radnici se boje odmazde, svi cekamo neko boLje sutra koje nije ni u najavi a mi iz dana u dan gladniji. Pitamo i upravni odbor koji podržava našeg direktora da li su danas kupili hleb, jer ako oni jesu mi nismo i nemamo cime. U našoj firmi rec demokratija ne postoji, sloboda govora takode, pa se stice utisak da direktor, njegova supruga i njegovi bliski saradnici više lice na upravnike Aušvica nego pekarske industrije! DA LI GRAD POŽAREVAC ZNA DA MI GLADUJEMO, DA LI NAŠ GRADONACELNIK KOGA ZNAMO KAO CASNOG I POŠTENOG COVEKA TAKOÐE ZNA? DA LI GRAÐANI NAŠEGA GRADA KADA UZMU KRIŠKU HLEBA ZNAJU DA RADNICI KOJI SU GA PROIZVELI TAJ ISTI HLEB NEMAJU CIME KUPITI???

Gladni radnici A.D. ŽITOSTIGA, ÐURE ÐAKOVICA B.B. POŽAREVAC

ODRŽANA TRIBINA MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE

OZBILJNIJI PRISTUP PITANJIMA AGRARA

U organizaciji nacelnika Branicevskog upravnog okruga Gorana Petrovica prošle srede u Centru za kulturu održana je tribina na kojoj su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije govorili o programu mera za 2010.godinu, koje je donelo ovo Ministarstvo. Prema recima Gorana Petrovica cilj tribine je da se promoviše ono što radi Ministarstvo poljoprivrede, da se na pravi nacin približe sve uredbe koje su donete, koje su to osnovne intencije Ministarstva i Vlade Srbije i da se na taj nacin poljoprivrednicima omoguci bliže upoznavanje sa njihovom sadržinom. “Imamo 12 -13 uredbi koje su jako znacajne i želimo da ih prakticno na ovaj nacin približimo poljoprivrednicima iz našeg okruga, omogucimo korišcenje svih onih sredstava na najpovoljniji nacin za njih i da ih uputimo u to šta, gde i kako to mogu da cine”, istakao je Petrovic.

U radu tribine ucestvovali su: Željko Radoševic, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Zoran Micovic, direktor Uprave za veterinu, Dejan Serdar, direktor Uprave za agrarna placanja, Vukica Vasic, zamenik gradonacelnika Požarev-ca i Vladan Jankovic, direktor Javnog preduzeca “LJubicevo”.

Subvencije povecane za 30 odsto

U 2010.godini jedino Ministarstvo koje je dobilo povecanje budžeta i to za 25 odsto jeste Ministarstvo poljoprivrede, a internim reorganizacijama, smanjenjem broja zaposlenih i mnogo drugih stvari u smislu štednje, povecane su subvencije u poljoprivredi za 30 odsto. “Posle usvajanja novog seta zakona i njihovog sprovodenja ulazimo u još jednu vrlo važnu fazu, a to su IPA predpristupni fondovi Evropske unije, na koje vrlo ozbiljno racunamo. U proteklom periodu sa svojom Upravom sam uspeo da izdejstvujem jedan veliki projekat za sanaciju svinjske kuge i besnila kod domacih životinja u vrednosti od 8,2 miliona dinara, jedan novi paket od 3 miliona dinara i sledece godine projekat od 2 miliona dinara.

Kada Srbija stekne status države slobodne od svinjske kuge, tada ce se izjednaciti uslovi privredivanja sa drugim zemljama u okruženju i necemo imati problema u oscilaciji u proizvodnji svinja. Primer kako su dobro iskorišcena ta sredstva je Slovenija, koja je dobrim projektima dobila dodatna sredstva za svoju poljoprivredu, Hrvati su iskoristili 50 – 60 odsto, dok su Bugari katastrofalno prošli i kažnjeni su zbog nenamenskog korišcenja sredstava. Da ne bi ušli u tu fazu, osnovali smo Upravu za agrarna placanja, doneli neke zakone, preduzeli niz mera da ne bi došlo do zloupotreba”, rekao je Zoran Micovic, direktor Uprave za veterinu.

Efikasan rad uprava

I pored izrazite krize tokom 2009.godine Ministarstvo poljoprivrede je u rekordnom roku, najbrže od kako su uvedene subvencije u poljoprivredi, poljoprivrednim proizvodacima isplatilo sa aspekta agrarnog budžeta najskuplju uredbu, a to je subvencionisanje repromaterijala u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji. Naime, zakljucno sa prvom dekadom meseca septembra poljoprivrednici su imali na svojim tekucim racunima novac koji je tom uredbom bio predviden. Istovremeno, uvodenjem PIO uslova kao jednog od uslova za ostvarivanje prava na subvenciju, dovelo je do toga da je dobijeno 60.000 uposlenih u poljoprivredi više, a sve to je u PIO fond slilo oko 4 milijarde dinara. Tokom 2009.godine intenzivno se radilo na izgradnji sistema prema EU zahtevima i svakako jedna od najvažnijih institucija koja je nastala tokom prošle godine i prakticno prva evropska institucija koja je nastala na teritoriji Srbije, jeste Uprava za agrarna placanja koja je otvorena 19.oktobra u Šapcu.

Osim Uprave za agrarna placanja nakon donošenja Zakona o javnim skladištima uspostavljen je sistem koji je u potpunosti uhodan ove godine, a u meduvremenu je formiran i Kompenzacioni fond što predstavlja jedan važan osnov za funkcionisanje sistema javnih skladišta. Osim toga, nakon izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu od 10.juna je pocela sa radom Uprava za poljoprivredno zemljište, a efikasan rad ove uprave se ogleda u cinjenici da je tokom 2009.godine negde oko 250.000 hektara državnog zemljišta dat u zakup koji je naplacen i kvalitetnim ugovorima u agrarni budžet doneseno je oko 3,6 milijarde dinara, što predstavlja znacajno povecanje u odnosu na 2008.godinu i približava se iznosu od 50 odsto.

“Izrazito krizna godina nije uticala negativno i poljoprivredna proizvodnja je prošle godine jedina privredna grana koja je zabeležila pozitivan spoljnotrgovinski bilans i on je bio na nivou od oko 640 miliona dolara, a sve to je pratio i fizicki rast obima proizvodnje za 2 odsto. Sve su to podaci koji govore o jednoj ozbiljnoj administraciji, ozbiljnom radu i ono što je suštinski važno administracija u Ministarstvu poljoprivrede je ozbiljno prihvatila rukovodenje najvaž-nijim ekonomskim sektorom naše zemlje. Na kraju ti rezultati su naišli na dobre ocene od strane medunarodnih institucija koje su u više navrata dolazile, kontrolisale potrošnju sredstava iz budžeta i veoma se pohvalno izjasnile kada je potrošnja sredstva iz agrarnog budžeta u pitanju.

Naravno sve to nije ostalo bez odjeka, kada smo došli u situaciju da kreiramo budžet za 2010.godinu i mi smo jedino Ministarstvo koje je dobilo povecana sredstva u agrarnom budžetu. Sve to je nama stvorilo priliku da neke mere koje smo planirali za 2009.godinu, a koje nažalost zbog nedostatka sredstva nismo mogli da sprovedemo, sada možemo da kreiramo i to ce svakako biti uradeno kroz uredbe, a to su pre svega uredbe za investicije u poljoprivrednu proizvodnju. To su za naše poljoprivrednike suštinski važne uredbe, osim onih dobro poznatih na koje su vec navikli da postoje.

Sa aspekta agranog budžeta najvažnija i istovremeno najskuplja uredba jeste Uredba o uslovima i nacinu korišcenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2010.godini i ona je doneta pocetkom februara meseca. Po toj uredbi je predvideno da prakticno pravo na regresiranje ima fizicko lice, nosilac komercijalnog porodicnog poljoprivrednog gazdinstva pod uslovom da je u PIO fondu poljoprivrednika i da je zakljucno sa 30.aprilom izmirilo obaveze po osnovu PIO osiguranja.

Moram da kažem da, nažalost, imamo dosta pogrešnih tumacenja od strane Uprave za trezor i jedna od osnovnih naših ideja jeste da formiranjem Uprave za agrarna placanja u jednom narednom periodu izbegnemo tog posrednika izmedu Ministarstva poljoprivrede i naših poljoprivrednika, jer u ovom trenutku imamo posrednika, a to je Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za trezor. Kada naša Uprava za agrarna placanja u potpunosti prohoda, onda apsolutno nece postojati potreba da postoji posrednik, nego ce novac tada efikasnije i brže ici ka tekucim racunima naših poljoprivrednika. Ovom uredbom je predvideno da se obuhvate gazdinstva koja u registru imaju upisano 0,5 – 100 hektara, tako da je ciljna grupa Ministarstva registrovano porodicno komercijalno poljoprivredno gazdinstvo i gotovo sve mere su usmerene ka toj grupi korisnika, ali istovremeno postoje neke uredbe koje mogu biti dostupne i preduzetnicima, odnosno malim pravnim licima.

Po ovoj uredbi je predvideno da poljoprivrednici u ovoj godini ostvare povracaj do 14.000 dinara po hektaru, a suštinski važan momenat jeste proces obnove registracije poljoprivrednog gazdinstva, s obzirom da taj posao traje do 31.marta. Ovom subvencijom je predvideno 6.000 dinara po hektaru za mineralno dubrivo, 4.000 dinara za deklarisano seme i 4.000 dinara za dizel gorivo. Ove godine uzece se u obzir za pravdanje racuni pocev od 1.oktobra 2009.godine, a od momenta izlaska uredbe fiskalne racuna ce pratiti i pisani racuni. Zahtevi se predaju od 1.maja do 30.juna 2010.godine (prvi termin) i od 1.septembra do 30.septembra 2010.godine (drugi termin)”, istice Željko Radoševic, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Uravnotežena potrošnja agrarnog budžeta

Ove godine premija za mleko iznosi 1,5 dinara po litru, a mogu biti korisnici pravna lica tamo gde je udeo države veci od 90 odsto i fizicka lica koja kvartalno predaju 4.000 litara mleka. Istovremeno u tom prvom setu donete su veoma popularne uredbe o kreditiranju poljoprivrednika, gde postoje dve osnovne linije kredita: kratkorocni i dugorocni. Kratkorocni krediti se mogu ostvariti u iznosu 50.000 – 900.000 dinara sa kamatnom stopom od 5 odsto i oni su namenjeni za nabavku repromaterijala. Kod dugorocnih kredita Ministarstvo ucestvuje u njihovom punjenju sa 40 odsto, a poslovne banke sa 60 odsto sa kamatnom stopom od 5 odsto i periodom vracanja 5 - 8 godina, a grejs period može biti 1 - 3 godine u zavisnosti od namene. Oni se koriste za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije, nabavku priplodnog materijala, odnosno za podizanje višegodišnjih zasada.

Za ovu godinu je predvidena i jedna nova kreditna linija, a to je direktna saradnja Ministarstva i lokalnih samouprava, koje su u svojim budžetima predvidele odgovarajuca sredstva za podsticaj i razvoj poljoprivrede. Suština je da 25 odsto sredstava obezbeduju lokalne samouprave, 25 odsto Ministarstvo poljoprivrede i 50 odsto poslovne banke koje bira lokalni fond za razvoj poljoprivrede. Uredba o investicijama za proizvodnju mleka i mesa namenjena je iskljucivo fizickim licima koja se bave proizvodnjom mleka i mesa, a bespovratna sredstva se odobravaju u iznosu do 50 odsto od kvalifikovane vrednosti investicije bez PDV-a. Ovih dana bice donesena i Uredba za genetsko unapredenje stocarstva i po njoj za kvalitetna umaticena grla ove godine je planirano 12.500 dinara i 3.000 dinara za kvalitetne priplodne ovce, koze i krmace.

Prema recima Dejana Serdara, zadatak Uprave za agrarna placanja je da u što kracem roku obezbedi što više novca od EU za poljoprivredu Srbije. Svojim budžetom EU je iz predpristupnih fondova obezbedila 30 - 60 miliona evra godišnje na koje može da se racuna od momenta kada Srbija postane kandidat za ulazak u EU. U ovoj godini bice donesene dve uredbe koje su prilagodene IPARD sistemu, one ce obuhvatati proizvodnju i preradu mesa i mleka i po modelu IPARD-a isplacivace se novac za investicije u preradivacku industriju mesa i mleka i njihovu preradu. Novac ce se dobijati po završetku investicije na osnovu rešenja koje je obavezujuce za Ministarstvo poljoprivrede.

Podrška lokalne samouprave

U skladu sa mogucnostima lokalnog budžeta izdvajanja za sledecu godinu bice povecana rekla je Vukica Vasic, zamenik gradonacelnika Požarevca i dodala: “Ovakvi skupovi pokazuju da smo mi lokalna samouprava koja je shvatila znacaj poljoprivredne proizvodnje i potreba poljoprivrednih proizvodaca. Da bi poljoprivrednici znali da iskoriste lokalni budžet i konkurišu za republicka sredstva, potrebno je da budu edukovani i ja se zahvaljujem našim gostima koji su nam pružili informacije o novim uredbama i mogucnostima korišcenja tih sredstava. Statutom Agrarnog fonda ove godine smo izmenili i dozvolili subvencionisanje poljoprivrednih proizvodaca od 50 odsto, a takode 25.marta ispred lokalne samouprave ici cu na potpisivanje Protokola o saradnji, koji se tice Uredbe o dugorocnom i kratkorocnom kreditiranju za period 2010 – 2011.godine”.

D.Dinic

POVODOM 24. MARTA, SVETSKOG DANA BORBE PROTIV TUBERKULOZE

TBC U OPADANJU

- Broj obolelih od TBC-a prošle godine u Branicevskom okrugu sa 64, koliko ih je bilo 2008. godine, smanjen na 31

Kao i svake godine, 24. mart obeležava se kao Svetski dan borbe protiv tuberkuloze. Iako se mislilo da ce se u 21. vek uci bez ove bolesti, tuberkuloza je i danas prisutna, ali ne u tolikoj meri u kakvoj je bila u 19. i 20. veku.

Aktivnosti na obeležavanju Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze u Pžarevcu zapocete su posecivanjem školskih casova u osnovnim školama. Ucenici su na taj nacin mogli da dobiju osnovne informacije o tuberkulozi, njenom nastanku i novim dostignucima u lecenju. Kako bi bili upuceni, a istovremeno i znali kako da se zaštite od ove bolesti, ucenicima treceg razreda OŠ “Dositej Obradovic”, koji su proteklog utorka posetili ATD u Požarevcu održano je predavanje na tu temu.

Prema recima dr Zorice Slavkovic, tuberkuloza je zarazna bolest koja se prenosi sa obolele osobe, a retko mogu da je prenesu na coveka i zaražene životinje. Od životinja mogu da se razbole krave i ptice i da se tuberkuloza ovih životinjskih vrsta prenese na coveka.

--Izazivac tuberkuloze kod Ljudi je bacil micobacterium tuberculosis koga je izolovao naucnik Robert Koh 24. marta 1882. godine. U njegovu cast se taj dan obeležava kao Svetski dan borbe protiv tuberkuloze, jer je to revolucionarno otkrice u pronalasku lekova za ovu bolest. Bacil tuberkuloze mikobakterium tuberkuloze, u cast Roberta Koha nazvan je bacil Koha. Tuberkuloza je bolest koja prati coveka od samog njegovog postanka. Ocekivalo se da ce se pronalaskom mocnih lekova za lecenje ove bolesti ona iskoreniti, ali zbog velikih promena do kojih je došlo proteklih decenija prošlog veka: ratovi, tranzicija, pojava novih bolesti, tuberkuloza i danas u 21 veku predstavLja veliki problem za covecanstvo. Zato mogu reci da je tuberkuloza bolest prošlosti, sadašnjosti i buducnosti, istakla je Slavkoviceva.

U svetu svake godine od tuberkuloze oboli oko 8 miliona Ljudi, a umre oko 2 miliona. Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija proglasila tuberkulozu za globalni zdravstveni problem i 2003. godine uvela smernice za lecenje i pracenje tuberkuloze. Bolest najcešce zahvata pluca, mada mogu biti zahvaceni i drugi organi kao što su limfne žlezde, kosti, tako da u zavisnosti od organa koji zahvata, daje i posebnu simptomatologiju. Najcešci organ koji oboleva od tuberkuloze su pluca. Put zaraze su kapLjicne infekcije, pa se bacil tuberkuloze prenosi putem vazduha, što znaci da se bacili nalaze svuda oko nas. Medutim, najcešce oboli oko 5 posto Ljudi što zavisi od otpornosti organizma. Stanje koje umanjuje otpornost prema tuberkulozi su teške bolesti: postoperativna stanja, psihicki stresovi, alkoholizam, pušenje, narkomanija, sida, teška pothranjenost i razne nekontrolisane dijete.

Na pitanje, kako prepoznati tuberkulozu dr Zorica Slavkovic odgovara:

--Simptomi mogu da budu opšti i simptomi od strane organa koji je zahvacen tuberkulozom. Opšti simptomi su: umor, nocno znojenje, malaksalost, gubitak u težini, povišena temperatura. Ukoliko se radi o tuberkulozi pluca, javLja se kašaLj koji traje duže od 3 nedeLje, bol u grudima, a neretko može doci i do iskašLjavanja krvi, rekla je Slavkoviceva.

Ukoliko se posumnja na tuberkulozu, pacijent se od strane svog izabranog lekara upucuje u Dispanzer za plucne bolesti gde se nacini snimak pluca na kojem se može videti odredena senka koja upucuje na tuberkulozu.

--Medutim, to nije definitivna dijagnoza tuberkuloze. Moraju se uraditi i laboratorijske analize, a najznacajniji nalaz je nalaz bacila tuberkuloze koji se radi u specijalnim laboratorijama mikroskopskim nalazom koji dobijamo za 2 do 7 dana i zasejavanjem bacila tuberkuloze gde cekamo da bacil tuberkuloze izraste, dobijemo potvrdu bolesti i onda nastavLjamo sa lecenjem. Tuberkuloza je izleciva bolest. Lecenje traje od 6 do 8 meseci, u zavisnosti od proširenosti bolesti. Prva inicijalna faza lecenja se obavLja u bolnickim uslovima. Naše pacjente šaLjemo na Grudno odeLjenje u Petrovac ili na Ozren, tako da posle 2 meseca oni dolaze kod nas i nastavLjaju lecenje još 4 ili 6 meseci, u zavisnosti od toga koliko je predvideno lecenje. Važno je da se lekovi uzimaju redovno, u propisanim dozama i u odredenom vremenskom intervalu da bi se uništili bacili. Ukoliko se ne ispoštuje režim lecenja, ostaju takozvani “uspavani bacili” koji mogu u odredenom momentu da izazovu recidiv bolesti, budu otporni na postojecu terapiju i tada se javLja takozvana “multirezistentna tuberkuloza” koja je nov izazov i za lekare. To je tuberkuloza koja se ne leci uobicajenim lekovima, nego lekovima druge grupe koji su skupi i koji se uvoze, a lecenje je dugotrajno, traje 2 godine. Jedna neizlecena tuberkuloza godišnje zarazi 12-15 osoba. Iz tog razloga, insistiramo na pregledu svih osoba koje su bile u kontaktu sa obolelom. Kontrola tuberkuloznog bolesnika, a samim tim i njegova abacilarnost se prati redovnim pregledom ispLjuvka na mesec dana i snimkom pluca na dva meseca. Pacijent od pocetka lecenja prestaje da bude zarazan nakon 15 do 60 dana i može se vratiti svojim normalnim aktivnostima. Tuberkuloza ne ostavLja trajne posledice, a izleceni bolesnik nastavLja da živi uobicajenim životom. Sprovodenjem programa zdravstvene zaštite stanovništva od tuberkuloze, ocekuje se znacajan pad morbiditeta i mortaliteta od ove bolesti, naglasila je dr Slavkovic.

U našoj zemLji od 100 hiLjada stanovnika, registruje se oko 35 novoobolelih, što je sredina evropske lestvice. CiLj je smanjivanje obolelih bar na 25 do 22. U Branicevskom okrugu, zahvaLjujuci preduzetim merama i informisanju stanovništva, tuberkuloza je u stagnaciji. U 2008. godini, u Požarevcu smo imali 23 obolela od tuberkuloze, a u Branicevskom okrugu 64. U 2009. godini ovaj broj je smanjen, za Branicevski okrug broj je smanjen na pola, sa 64 na 31, a u Požarevcu je evidentirano 19 obolelih. To znaci da se broj obolelih smanjuje, zahvaLjujuci merama koje se preduzimaju i dobrom informisanju stanovništva i programu Svetske zdravstvene organizacije. Dispanzer za plucne bolesti u Požarevcu u kome rade tri lekara i 4 rentgen tehnicara, 5 medicinskih sestara i jedan laborant, u potpunosti je spreman da se ukLjuci u realizaciju Nacionalnog programa za borbu protiv tuberkuloze.

TBC KOŠTA SVET 12 BILIONA DOLARA

-Svake sekunde neko u svetu se zarazi tuberkulozom;

-Svakog minuta neko umire od tuberkuloze;

-80% svih obolelih je produktivna populacija od 15 do 54 godina starosti;

-Svakog dana 25.000 Ljudi se razboli od aktivne tuberkuloze, a 5.000 umre od ove bolesti;

-Procenjuje se da tuberkuloza košta svet 12 biliona dolara;

-Jedna osoba sa tuberkulozom zarazi izmedu 10 i 15 Ljudi u proseku godišnje;

-Dispanzer za plucne bolesti i tuberkulozu Zdravstvenog centra Požarevac je ukLjucen od 2004. godine u Projekat tuberkuloze u Srbiji kroz sprovodenje strategije direktno opservirane terapije (DOTS) u saradnji sa Ministarstvom Republike Srbije.

M. P.

OPŠTA BOLNICA POŽAREVAC

INTENZIVNO NA INTERNOM ODELJENJU

Interno odeLjenje Opšte bolnice Požarevac reorganizovalo je službu intenzivne nege internistickog sektora, proširujuci krug bolesnika koje zbrinjava. U posebnoj prostoriji sa devet bolesnickih posteLja, smeštaju se pacijenti kod kojih nije neophodna hirurška intervencija, a zdravstveno stanje im je ugroženo i zahteva stalni monitoring.

- Nova jedinica u okviru Interne službe do sada je dobila opremu u vrednosti od milion dinara. U planu je da se oprema i daLje nabavLja, kako bi Intenzivna nega internistickog sektora, shodno kriterijumima koji za tu oblast postoje, a u ciLju pružanja što efikasnije i kvalitetnije pomoci pacijentima, - kaže Srecko Bosic, direktor Opšte bolnice Požarevac.

U poseti Intenzivnoj nezi na Internom odeLjenju bolnice u Požarevcu, zatekli smo nekoliko pacijenata koji, po recima Dr Slavice Cirkovic, šefa Intenzivne nege, spadaju u kategoriju najtežih bolesnika sa akutnim pogoršanjem hronicnih bolesti, a, dodaje, lece se i najteži bolesnici sa akutnim stanjima iz grupe internistickih bolesti, gde spadaju neurologija, psihijatrija, kožne bolesti... Izuzetak su i ne zbrinjavaju se na Intenzivnoj nezi Internog odeLjenja, pacijenti sa akutno koronarnim sindromom i poremežaja u ritmu i sprovodenju srca.

- Dolaze nam kompleksni slucajevi, koji zahtevaju sadejstvo više specijalnosti, hemodinamsko pracenje - ritam srca, krvni pritisak, saturacija kiseonika... Neretko su to pacijenti koji su neurološko – internisticki, radi se o razlicitim poremecajima stanja svesti, povremeno su u pitanju osobne sa aktunim trovanjima – lekovima, ugLjen-dioksidom... Ovde se pruža prva pomoc, do daLjeg rešavanja stanja ili izlecenja. Ima bolesnika cije stanje zahteva veštacku ventilaciju, intenzivno davanje infuzionih rastvora i intravenskih injekcija. Dakle, u globalu, ovde se lece bolesnici sa teškim zdravstvenim problemima, pogoršanjem stanja kardio-vaskularnog sistema, sistema za disanje, sa simptomima respiratorne slabosti, zatim poremecajem sistema digestivnog trakta, cesto i bolesnici sa bubrežnom slabošcu... Budu ovde, u principu, dok se ne razjasni šta se dešava. Jer, nekad dijagnoza ne može da se postavi u Prijemnoj ambulanti: covek dode u komi, koja je nekada posledica internistickih bolesti – šecerne bolesti, bubrežne slabosti, ali cesto to budu i šlogovi. Mi, kao internisti sa širim pogledom na oboLjenja, zbrinjavamo ih i, nakon konsultacija sa razlicitim specijalno-stima, rešavamo daLji tok lecenja, - kaže Dr Slavica Cirkovic, šef Intenzivne nege internistickog sektora.

- Posebno nam je od koristi respirator, jedna veoma dobra i „pametna“ mašina, hemodinamsko pracenje vrši se na monitoru, defriblirator koji se koristi kod poremecaja rada srca... NajavLjeno je da cemo ovih dana dobiti još tri monitora za precenje i još jedan defriblirator, aparat koji, uz pomoc struje, vraca ritam srca. Inace, kako naša bolnica po zakonskim normativima pruža „nivo 2“ usluge intenzivne nege, trebalo bi da budu cetiri lekara specijaliste. Trenutno je nas dvoje. Imamo 12 tehnicara, trebalo bi da ih bude 20. U procesu restrukturiranja Zdravstve-nog centra i reorganizaciji Bolnice, ocekujemo popunu osobLja, kaže doktorka Cirkovic, dodajuci da je popunjenost kapaciteta Intenzivne nege ovog odeLjenja maksimalna: u januaru je bilo 50, u februaru 60, a za tri nedeLje marta oko 50 pacijenata. Vecina pacijenata se kratko zadržava, dnevne izmene su velike, a, nažalost, velika je i smrtnost, s obzirom da su u pitanju jako teška stanja životno ugroženih pacijenata.

Kako saznajemo, veliku vecinu pacijenata cine srcani bolesnici, slede bolesnici sa plucnom slabošcu, bubrežnom slabošcu, u poslednje vreme beleži se porast broja bolesnika sa neurološkim problemima, poremecajem stanja svesti. Pocetkom marta, porastao je broj bolesnika sa krvarecim ulkusima. Zavisno od godišnjeg doba i promene vremena, menja se i sastav bolesnika.

- Poslednjih godina se stice utisak da smo, kao populacija, sve više bolesni. Ima dosta mladih Ljudi, mladih od 40 godina, koji pate od teških oboLjenja. Na drugoj strani, ima dosta starih, starijih od 80, pa i 90 godina, kod kojih je, jednostavno, došlo do opšte istrošenosti organizma. Zapaža se, ima sve više karcinoma, to je evidentno. Ima dosta naprasnih srcanih smrti... I, dodala bih, utisak je da manjka briga porodice o starijim clanovima. Ne bih da delujem grubo kad to kažem, ali, dovoLjno je dati cašu vode staroj osobi, nepokretnoj zbog bolesti i starosti, pa da ona ne mora da završi u bolnici, - porucuje Dr Slavica Cirkovic.

D. Milenkovic

PREDSEDNIK SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA MIOMIR ILIC

RAD I SOPSTVENE MOGUCNOSTI RAZLOG ZA OPTIMIZAM

Na celu najvišeg gradskog zakonodavnog tela, Skupštine grada Požarevca, vec dve godine nalazi se diplomirani inženjer šumarstva, Miomir Ilic, a uoci nove sednice Skupštine, u intervjuu za “Rec naroda” govori o najvažnijim pitanjima vezanim za funkcionisanje ovog tela, kao i o drugim temama koje se odnose na grad.

- Skupština grada Požarevca je konstituisana na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, kada je usvojeno da Požarevac dobije status grada, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi. Saglasno Izbornom zakoniku izvršeni su izbori za gradsku Skupštinu, a to je bilo u maju 2008.godine i od tada Skupština koja broji 68 odbornika veoma uspešno radi, uz saradnju, kako vladajuce, vecinske koalicije, tako i opozicije. U ovom periodu, do današnjeg dana održano je više sednica, na zadovoLjavajuci nacin.

Koje su najvažnije odluke koje je Skupština donela i šta ce biti predmet daLjih razmatranja odbornika?

-Glavne i kLjucne odluke bile su nam da, pre svega, pratimo republicke zakone koji su obavezujuci za lokalni parlament, a to je, na prvom mestu Zakon o budžetu Republike Srbiji i rokovi koji su evidentirani, tako da je do decembra 2009.godine donesen budžet i za 2009. i 2010.godinu, uz aktivno ucešce svih odbornika. S obzirom na okolnosti u korišcenju budžetskih sredstava imali smo obavezu i odgovornost da preneta sredstva koja ostaju u vidu suficita refinansiramo. Za aktuelnu 2010.godinu izvršili smo rebalanst budžeta i na taj nacin dali mogucnost da sredstva koja nisu iskorišcena u 2009.godini budu realizovana u ovoj godini, ne menjajuci strukturu planiranih vrsta radova. To je najvecim delom uradeno preko Fonda za zaštitu životne sredine. U meduvremenu, u februaru, održana je sednica Skupštine koja je raspravLjala o planovima i programima javnih preduzeca i ustanova, zatim odgovarajuce odluke koje su donošene radi daLjeg konstituisanja Gradske opštine Kostolac i mislim da u ovom periodu sledi aktivnost na daLjem konstituisanju organa uprave GO Kostolac u svim segmentima, a pripremamo i narednu sednicu Skupštine grada Požarevca za termin koji ce biti oko 20.aprila. Ono što je u ovom trenutku poznato je da ce na toj sednici biti podneti izveštaji o radu, sa finansijskim pokazateLjima javnih preduzeca i ustanova u 2009.godini i izveštaji o radu sa finansijskim pokazateLjima fondova, pre svega Fonda za zaštitu životne sredine koji je krajem 2009.godine ugašen, a sada je to budžetski fond u sastavu uprave grada Požarevca, Fond za razvoj, Agrarni fond i Fond za protivpožarnu zaštitu. Zatim cemo imati izveštaj o radu gradske uprave o radu svih odeLjenja koja su u funkciji gradana, kao i izveštaj o radu Opštinskog javnog pravobranilaštva. RaspravLjace se i o izradi regulacionih planova; u ovom trenutku Direkcija za izgradnju, zajedno sa opštinskom upravom radi po proceduri koja je predvidena, prvi plan koji je vec stavLjen na javnu raspravu je Regulacioni plan industrijske zone u Požarevcu. Javna rasprava ce biti završena 15.aprila, a Plan bi trebalo da bude usvojen na Skupštini u vidu nacrta, a potom bi išao na daLju obradu. Sredinom godine vec bismo mogli da stavimo u funkciju ovaj Plan i prijavimo potencijalnim investitorima šta je to što opština daje u vidu zemLjišta i infrastruk-ture i kakve su mogucnosti da privucemo potencijalne investitore. Pristupni putevi su uradeni, kanalizacija, voda, struja, sve je to pripremLjeno, ali lokacija mora da ima svoj, takozvani, gabarit i namenu. Kada Skupštine donese odluku moci cemo putem javnih poziva da pozivamo zainteresovane da ucestvuju u jednom anketnom upitniku o tome šta bi želeli, kako bismo mogli da pristupimo završnim poslovima. U meduvremenu su se pojavila zainteresovana fizicka i pravna lica za odredene delatnosti, na primer za otvaranje trgovinskih centara kombinovanog sadržaja, uslužnih delatnosti, kao i delatnosti malog industrijskog sadržaja, poput starih zanata i objedinjavanja poLjoprivred-nih i prehrambenih proizvoda. Ova zona ce, nadamo se, pružiti nove mogucnosti zapošLjavanja.

Zdravstvo je jedno od kLjucnih pitanja za sve žiteLje Požarevca. Kakvo je vaše mišLjenje o razdvajanju Zdravstvenog centra i Doma zdravLja ?

- Ocekuju nas i odluke koje se ticu razdavajanja Zdravstvenog centra i Doma zdravLja. Sa 31.12.2009.godine prestala je funkcija Zdravstvenog centra i sada se radi ono što je predvideno, a to je popis i deobni bilans izmedu faktora koji ucestvuju u transformaciji Zdravstvenog centra, gde se pre svega misli na Opštu bolnicu Požarevac, koja se sada zove Narodna bolnica i Doma zdravLja. Komisija je u ovom trenutku u fazi završetka deobnog bilansa i on ce biti usvojen na narednoj sednici Upravnog odbora Zdravstvenog centra, do kraja marta. Samim tim cinom Skupština grada je u obavezi da na narednoj sednici donese odluku o osnivanju novog oblika organizovanja, a to je Dom zdravLja Požarevac, koja ce biti pod ingerencijama Skupštine grada Požarevca, a bolnica ce biti pod ingerencijom nadležnog ministarstva. Mislim da ce taj novi oblik organizovanja stupiti na snagu negde od septembra ili oktobra. Mislim da ce naredna sednica biti znacajna i obimna, a nadam se i veoma uspešna.

Kako ce se odvijati odnosi izmedu Gradske uprave Požarevac i Gradske opštine Kostolac?

- Što se tice odnosa Gradske uprave Požarevca i novoformirane Gradske opštine Kostolac postoji jedan okvir koji je utvrden. Iz budžeta grada izdvojena su sredstva koja su neophodna za rad i funkcionisanje u pocetku, za sada su to sredstva iz fondova, Fond za zaštitu životne sredine ima itekako veliki potencijal i radi o sredstvima od 420 miliona dinara i po toj osnovi GO Kostolac mogu biti dodeLjena odredena sredstva, kao i iz Fonda za razvoj. Statut grada Požarevca i Statut GO Kostolac jasno definišu odnose izmedu dve skupštine, tako da se zna da ce se svi javni servisi odvijati preko gradskih javnih preduzeca, konkretno “Toplifikacije”, “Vodovoda”, “Direkcije” i drugih. U daLjem procesu konsituisanja servisa formirace se ogranci, što znaci da ce svako javno preduzece formirati ogranke, kako bi bili u funkciji gradana koji gravitiraju Kostolcu, s tim što sva sredstva idu preko Skupštine grada Požarevca. U ovom trenutku postoji veoma dobra saradnja, nema nikakvih nejasnoca, pojedina pitanja i problemi rešavaju se uzajamno. Ova godina ce biti godina prilagodavanja novim uslovima i da gradani Kostolca preko svojih predstavnika znaju o kakvom obliku lokalne samouprave se radi.

Ekonomska kriza pogodila je Srbiju u prilicnoj meri. Da li mislite da ce u 2010.godini biti boLje?

- S obzirom na to da sam bivši sportista, uvek sam negovao optimisticki duh i smatram da se treba rukovoditi poslovicom “u se i u svoje kLjuse”, dakle ne bi trebalo da mislimo da ce pomoc doci sa strane i da ce nam nešto pasti s neba, vec treba da zasucemo rukave i radimo, pocev od toga da treba razvijati proizvodne pogone, da putem novih mera Vlade pospešimo povracaj poLjoprivrednog zemLjišta poLjopriv-rednicima, da stimulišemo agrar, jer je naše podrucje prebogato poLjoprivrednim zemLjištem i dobrim radnicima i da u tom delu treba tražiti pomoc Vlade, ali i da se sami angažujemo. Mi imamo budžet koji nije mali u odnosu na ostale opštine, imamo dobar priliv od korisnika koji su dužni da izmire budžetske obaveze; pozitivno je i to što je došlo do razdvajanja u republickoj poreskoj upravi, formiranjem lokalnih poreskih uprava i prenosa prava kada se govori o naplati naknada koje su išle preko republickih organa, vec se vide efekti, tako da nemamo mnogo zaostatka u naplati poreskih obaveza i mislim da bi trebalo da budemo optimisti i da se više posvetimo našim mogucnostima i realnosti, nego da ocekujemo pomoc sa strane. Kada se radi o privatizaciji javnih preduzeca, kako lokalnih, tako i republickih, potrebna je podrobnija analiza, ne bi trebalo da prodamo sve ono što su dugo godina stvarali gradani Srbije.

Kakva atmosfera vlada u Skupštini grada, kada su u pitanju odnosi izmedu vladajuce koalicije i opozicije?

Kao predsednik Skupštine veoma sam zadovoLjan. Normalno je da opozicija, kritikama upozorava vladajucu koaliciju, najvecim delom radi se o umesnim primedbama, ima i onih zlonamernih, što je u skladu sa transparentnošcu donekle i normalno. Sve dosadašnje sednice govore o tome da se radi o kvalitetnom radu i odgovornosti odbornika koji su birani od strane gradana, a koji su predstavLjali odredene partije, ukLjucujuci vladajucu koaliciju: Demokratska stranka, G 17Plus i Socijalisticka partija Srbije. Mogu da kažem da je veoma uspešna saradnja i konsultacije koje se obavLjaju su veoma kvalitetne. Požarevac nije malo mesto i sigurno je da sredstva javnog informisanja i direktni prenosi uticu na to da je javnosti zagarantovano da može da cuje svaku rec odbornika, a na narodu je proceni i glasa na sledecim izborima, prema onome koliko je ko zaslužio.

SPORT ODVAJA MLADE OD NEGATIVNIH TRENDOVA

- S obzirom na to da sam bio aktivni sportista, a sada clan Uprave “Mladog radnika”, novinari me uvek pitaju o sprotru u našem gradu. Ja sport sagledavam kao edukovanje mladih Ljudi. Mislim da su u ovom trenutku sve sportske discipline, kako ekipne, tako i individualne, zastupLjene i samim tim je veliki broj mladih angažovano i nisu podložni negativnim trendovima, poput bolesti zavisnosti i drugih. To je dobro i to treba i nadaLje da razvijamo. Skupština grada je uvek davala i davace sredstva za takozvani “školski sport”, za amaterski i profesionalni sport. Imamo dobrih rezultata u individualnim disciplinama. Mnogo nam pomažu sportski i privredni subjekti, privatni i društveni, najviše PD TE KO Kostolac i druga preduzeca i pojedinci, tu je i Sportski savez grada Požarevca. Imamo nekoliko kvalitetnih sportskih ekipa, pre svega tu je Fudbalski klub “Mladi radnik” koji je u prvoj takmicarskoj sezoni u najelitnijem tamicenju, koje zavisi i od finansijskih mogucnosti, ali se nadamo da cemo opstati u ovom rangu. Imamo i veoma dobar rezultat Rukometnog kluba “Mladi radnik” koji je skoro obezbedio ucešce u najelitnijem takmicenju, a nadamo se da ce Rukometni klub “Rudar” iz Kostolca da osvoji drugo mesto i da ce i on biti naredne godine takmicar u najelitnijem takmicenju u ovoj disciplini. Mislim da je to važno i zbog toga obezbedujemo sredstva za izgradnju sportskih objekata; za male sportove u Sportskom centru Požarevac, adaptaciju i rekonstrukciju Sportskog centra u Kostolcu, zatim izgradnju sportskih hala u osnovnim školama, kao i izgradnju sportskih terena u naseLjima, kaže Miomir Ilic.

L.L.

KINESKA ENERGETSKA KORPORACIJA ODLUCNA DA U KOSTOLCU IZGRADI NOVU TERMOELEKTRANU

POSAO DECENIJE

Pored izgradnje nove termoelektrane snage 350 megavata, kineska kompanija CMEC spremna da znacajna finansijska sredstva uloži i u kapitalne remonte blokova Termoelektrane “Kostolac B”, realizaciju projekta odsumporavanja ovih blokova i proširenja kapaciteta kopa “Drmno” sa devet na 12 miliona tona ugLja godišnje. Ukupna ulaganja milijardu i 250 miliona dolara.

Kostolac ce uskoro, najverovatnije, kao što je bio i pre dve decenije, postati centar razvoja srpske energetike. Kineska nacionalna energetska korporacija CMEC odlucna je da u izgradnju nove termoelektrane u Kostolcu i realizaciju više projekat paketa u narednih nekoliko godina uloži milijardu i 250 miliona dolara. Pored izgradnje novog termobloka, snage 350 megavata na lokaciji Termoelektrane “Kostolac B”, kineska nacionalna energetska korporacija finansirace i kapitalne remonte i modernizaciju ovih termoblokova, projekat njihovog odsumporavanja i proširenja kapaciteta kopa “Drmno” sa devet na 12 miliona tona ugLja godišnje.

Da je rec o poslu decenije, ne samo za Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, vec i za „Elektroprivredu Srbije“, potvrdio je i Petar Škundric, ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije na otvaranju medunarodnog savetovanja energeticara na Zlatiboru: „Revitalizacija postojecih kapaciteta i izgradnja novog termobloka u Kostolcu bice najveca proizvodna investicija u poslednjih 20 godina“. Od kraja 80-tih godina prošlog veka, kada su u pogon ukLjuceni blokovi Termoelektrane “Kostolac B“, srpska elektroprivreda u protekle dve decenije nije izgradila ni jednu elektranu. I eto slucajnosti: Baš na lokaciji ove Termoelektrane, pripremama za izgradnju treceg termobloka pocece nova etapa razvoja srpske elektroprivrede.

-Pregovori koji se ovih dana intenzivno vode sa strucnim timom kineske kompanije CMEC idu u dobrom smeru, kaže Milutin Savicevic, tehnicki direktor Privrednog društva i naglašava: Verujem da ce oni, kako u tehnickom tako i u komercijalnom delu, biti privedeni kraju sredinom ove nedeLje. Drugim recima, vec u aprilu ocekujem potpisivanje okvirnog ugovora o realizaciji, za ovaj kraj ali i srpsku elektroprivredu u celini, rekao bih, posla decenije.

Znacajno je pomenuti da ce ucešce inokomponente, a u njoj ce biti zastupLjena i domaca mašino i elektrogradnja, iznositi 49 procenata od ukupne finansijske vrednosti posla koji ce, sudeci po dodosadašnjem toku pregovora, najverovatnije biti poveren kineskoj nacionalnoj energetskoj korporaciji. Pripreme za kapitalne remonte blokova Termoelektrane “Kostolac B”, imajuci u vidu da on na bloku B-2 pocinje prvog juna, najdaLje su odmakle. Iduce godine najavLjuje se, cak i nešto širih razmera, kapitalni remont sa modernizacijom pojedinih postrojenja na bloku B-1. Za dve godine, najverovatnije, mogli bi da pocnu i radovi na uvodenju sistema odsumporavanja ovih blokova, kao i intenzivne pripreme za realizaciju najznacajnijeg projekat paketa – izgradnju novog termobloka na lokaciji Termoelektrane “Kostolac B”. Realizacija ovih investicionih projekat paketa, bice svakako zamajac razvoju srpske privrede.

C. Radojcic

U PRIVREDNOM DRUŠTVU “TE- KO KOSTOLAC”

STALNO UNAPREÐENJE USLOVA RADA

U Privrednom društvu „TE- KO Kostolac“ nastavLja se sa unapredivanjem uslova rada. U tom smislu, podsecamo na potpisivanje Kolektivnog ugovora pocetkom marta, koji pruža zaposlenima najveca prava do sada, a u skladu sa njim sledi i izrada sveobuhvatne metodologije vrednovanja. Osim toga, direktor PD „TE- KO Kostolac“, Dragan Jovanovic, inicirao je uspostavLjanje Medicine rada u krugu preduzeca, s ciLjem pružanja zdravstvenih usluga i pre svega prevencije.

O metodologiji vrednovanja

Za Kolektivni ugovor koji smo potpisali i sam sindikat kaže da je dokument koji, gledajuci istorijski, daje najveca prava radnicima. Smatram da je to vrlo pozitivno. Poslovodstvo u tome nije opozitno sindikatu. Složio bih se da je taj dokument dobar i da radnicima daje relativno dobre mogucnosti u ovoj kompaniji, istice direktor Dragan Jovanovic i podseca na predstojecu izradu metodologije vrednovanja:

-U tom Kolektivnom ugovoru precizirano je da bi poslovodstvo trebalo u roku od šest meseci da izradi jednu sveobuhvatnu metodologiju vrednovanja. Ona bi trebalo da reši i neke nedoumice koje su do sada postojale, kao što je dodatak na smenski rad, pauza za topli obrok za one delove kompanije gde radnici iz tehnicko- tehnoloških razloga ne mogu da napuštaju radno mesto i slicno. Meni je takode važna cinjenica da je ovo Privredno društvo doživelo jednu ozbiLjnu transformaciju. Vi znate da je jedan ceo kop, dakle, kop „Cirikovac“ trenutno u programu zatvaranja, tako da ce glavni i jedini snabdevac ugLjem biti kop „Drmno“. To zahteva izvesne organizacione promene, a sa organizacionim promenama idu i izmene u sistematizaciji. Jedan od osnovnih elemenata sistematizacije je princip vrednovanja, tako da cemo mi na tome raditi i aktivno ukLjuciti i sindikat. PretpostavLjam da cemo to rešiti tako da bude bez nesporazuma kada posao bude bio privoden kraju.

Ovom prilikom još jednom podsecamo da je Kolektivni ugovor potpisan 2. marta izmedu predstavnika Sindikata kopova, Sindikata termoelektrana i poslovodstva PD „TE- KO Kostolac”, a u osnovi je izraden na nivou EPS- a, isti za sve, sa mogucim prilagodavanjima svakom od privrednih društava Elektroprivrede Srbije.

ZdravLje radnika važno za kompaniju

Medu bitnim elementima unapredenja prava i uslova rada zaposlenih u kostolackom Privrednom društvu “TE- KO Kostolac” isticemo i inicijativu o osnivanju Medicine rada u krugu preduzeca.

Nosilac te ideje, koja ima za ciLj unapredenje sistema zdravstvene zaštite, jeste prvi covek ove kostolacke kompanije, direktor Dragan Jovanovic, koji je ranijih godina, kao jedan od direktora Privrednog društva „TENT“ u Obrenovcu, tu ideju vec realizovao i tako i u praksi pokazao njenu višestruku korist.

-Ja sam kao direktor ove kuce pokrenuo tu ideju, uslovno receno, samostalno i nadam se da nece biti otpora, kaže Jovanovic i dodaje: Tako nešto sam uradio na prethodnom poslu, u Termoelektranama u Obrenovcu. Dakle, u pitanju je približavanje zdravstve-ne zaštite što je moguce više radnicima. U ovoj firmi radi 3.600 Ljudi. Jedan dobar broj njih je vezan za svoja radna mesta, sa ponekad problematicnim mogucnostima da ga napusti. Ja generalno nisam zadovo-Ljan stepenom zdravstvene zaštite. Recimo, gledajuci broj invalida, broj Ljudi sa objektivnim umanjenjem rad-nih sposobnosti, onda vidite da u ovom kolektivu imamo znacajan broj Ljudi sa manje ili više oštecenim zdravLjem.

-Ideju o Medicini rada u krugu preduzeca smo izneli Zdravstvenom centru Poža-revac i naišli na veliku podršku. Za sada smo napra-vili prvi nacrt sporazuma. Tako da ce u TE „Drmno“ i na kopu „Drmno“, u prvom momentu, biti locirane zdravstvene stanice, gde ce radnik moci da ode, ne bi li dobio primarnu zdravstvenu zaštitu. Ovog momenta ta zdravstvena zaštita bice na nivou kurativne, a odmah radimo i na uvodenju preventive. Osnovni vid zdravstvene zaštite ce poceti ubrzo. Ocekuju nas neki tehnicki poslovi, kao što je prostor, oprema i slicno, ne bismo li omogucili i osigurali kvalitetne uslove za takav rad, najavLjuje Jovanovic.

Inace, povodom namere da se osnuje Medicina rada delegacija Privrednog društva „TE- KO Kostolac“ i Zdravstvenog centra Požarevac, na celu sa direktorima Draganom Jovanovicem i dr Miodragom BogosavLjevicem, 28. februara je posetila Privredno društvo „Nikola Tesla“ u Obrenovcu. CiLj posete bila je razmena iskustava o organizaciji i sveukupnom funkcionisanju sistema zdravstvene zaštite u Obrenovcu i uspostavLjanje slicnog u Kostolcu

-Planiramo da na bazi principa koji su se u PD “TENT” pokazali izuzetno uspešnim konstituišemo viši nivo zdravstvene zaštite zaposlenih u našem PD “TE- KO Kostolac”, gde za razliku od „TENT-a“ funkcioniše i rudarska i elektranska struka, pa ce i vid zdravstvene zaštite biti nešto složeniji, zakLjucio je Dragan Jovanovic.

Zatvaranje kopa „Cirikovac“

Kop „Cirikovac“ u programu je zatvaranja i to kao prvi površinski kop u Srbiji koji ide u organizovani proces zatvaranja.

Dakle, u Cirikovcu se više ne proizvodi, mehanizacija je izmeštena, a na toj se lokaciji priprema prostor za otpepeLjavanje elektrana po savremenoj tehnologiji, na što direktor Dragan Jovanovic kaže:

-To je vrlo veliki projekat i po prvi put se u ovoj državi radi. Imamo obavezu da kompletno odlagalište pepela hermeticki izolujemo. Radimo na tome. Mada smo imali izvesnih poteškoca, s pocetka jeseni je proradilo klizište, što je odužilo neke od poslova. Sada imamo i izvesne administrativne probleme u nabavci opreme, pre svega bentonijskih folija koje obezbeduju totalnu nepropustLjivost. Ja se nadam da ce u toku maja taj projekat biti priveden kraju, kada ocekujem i probno puštanje. Na ovom odlagalištu predvidamo dve faze. Postrojenja cemo pustiti na površini od 15 hektara, s tim što odmah nastavLjamo i drugih 15 hektara, tako da cemo ove godine imati pripremLjenih 30 hektara za odlaganje. Ocekujemo da ce tu moci stabilno da se vrši odlaganje u narednih pet do šest godina, a onda ce se preci na konacni lokalitet, najverovatnije na podrucju kopa „Drmno“. Sada je u toku projektovanje istog tog sistema za TE „A“.

A. Maksimovic

STUDIJSKA POSETA PREDSTAVNIKA BRANICEVSKOG I PODUNAVSKOG OKRUGA SLOVENIJI

DONELI ISKUSTVA IZ SLOVENIJE

Studijska poseta predstavnika Branicevskog i Podunavskog okruga u periodu od 21. do 26. marta ove godine, ukazala je predstavnicima 11 opština iz dva okruga na pozitivne primere uspešnog funkcionisanja lokalnih samouprava u Sloveniji, dobre rezultate u oblasti upravLjanja otpadom i obnovLjivim izvorima energije i uspešno sprovedene projekte iz oblasti ekonomskog i ruralnog razvoja kao i na uspešne projekte iz regionalnih razvojnih agencija u oblasti javnog i privatnog partnerstva.

Studijsku posetu uspešno je organizovala i realizovala Regionalna razvojna agencija Branicevo i PodunavLje, a projekat je finansirala Evropska unija u okviru programa MSPNE - „Program podrške opštinama severoistocne Srbije”.

Pored gradonacelnika Požarevca, gospodina Miodraga MilosavLjevica, i predsednika opštine Veliko Gradište Žive Lazica, Dejana Šulkica, predsednika opštine Velika Plana, Radiše Dragojevica, predsednika opštine Petrovac, Voje Babejica, zamenika predsednika opštine Žagubica, sa radom lokalnih zajednica u Sloveniji, projektima iz oblasti ekonomskog i ruralnog razvoja i primerima partnerskog rešavanja infrastrukturnih problema, upoznali su se i direktori turistickih organizacija iz Kuceva i Malog Crnica, clanovi Opštinskih veca iz Žagubice, Kuceva i Velike Plane, zaposleni u kancelarijama za ekonomski razvoj u Velikom Gradištu, Požarevcu i Malom Crnicu, kao i zaposleni u Regionalnoj razvojnoj agenciji Branicevo -PodunavLje.

-Poseta je imala za ciLj da se na licu mesta, u Sloveniji koja je clanica EU, uverimo kako i na koji nacin funkcionišu razvojne agencije, kako se pripremaju i realizuju projekti i saznamo kako su u Sloveniji uspeli da iskoriste sredstva iz evropskih fondova u ciLju ekonomskog razvoja svojih regija i opština. Sve ovo što smo za pet dana saznali, videli i naucili, sigurno je da svima nama u regionalnoj agenciji , ali i u opštinama i okruzima može poslužiti kao putokaz u kom parvcu i kako da se pripremamo za nešto što nas ocekuje i kako da na pravi nacin apliciramo za sredstva iz IPA fondova, - istakla je Minja Stefanovic, direktorka Regionalne razvojne agencije.

Tokom posete opštinama RadovLjica, Naklo, Kranj, Bled, Ptuj, Murska Sobota i CeLje i regionalnim razvojnim agencijama u ovim slovenackim regijama, uz izuzetnu dobrodošlicu i podršku predsednika opština i direktora agencija, clanovi studijskog tima upoznali su se sa funkcionisanjem javnih i komunalnih službi, uspešno realizovanim projektima iz oblasti ruralnog turizma, a obišli su i pogon za precišcavanje otpadnih voda u RadovLjici, PoLjoprivredno školski centar u Nalu, rekonstruisan stari grad u Kranju, Centar za brigu o starima u Srednjem Vasu i Mlekaru u ovom podtriglavskom selu.

Uz nesebicnu pomoc Slavke Zupan, EU eksperta za regionalni razvoj i vodje tima programa MSPNE gospodina NJiliam P.Lenjis-a, predstavnici opština dva okruga iz Srbije obišli su i Bohinj, Regionalni park ”Goricko” , Jeruzalem-Region vina, gde su se upoznali sa uspešnim projektima iz oblasti turizma. Poseta Tehnološkom parku i biznis inkubatoru i Regionalnoj deponiji za odlaganje otpada sa mogucnošcu proizvodnje energije u CeLju, pokazala je da samo višegodišnji partnerski rad opština i agencija u pripremi velikih regionalnih projekata može dovesti do uspešnopg privlacenja evropskih fondova ya finansiranje istih.

NepodeLjeno mišLjenje clanova studijske grupe iz Srbije jasno govori o velikim i znacajnim projektima koji su u Sloveniji realizovani uz podršku Evropske unije i da ove uspešne price u stvari treaba da budu putokaz kako i na koji nacin raditi i realizovati projekte u opštinama Braniceva i PodunavLja.

-Poseta Sloveniji je od izuzetnog znacaja, jer nam je pokazala u kom pravcu treba da idemo i dala odredjene smernice kako da pripremamo i realizujemo projekte koji su od interesa za ekonomski razvoj, zaštitu životne sredine i uopšte unapredjenje infrastukturne opremLjenosti naših opština i mesnih zajednica. Regionalna deponija u CeLju zaista je primer dobre prakse koji treba preneti i na opštine u naša dva okruga, - rekao je Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac.

Studijska poseta Sloveniji bila je prilika, kako je istakao Živa Lazic, predsednik opštine Veliko Gradište, da se sklope nova i obnove stara prijateLjstva, da se svi prisutni upoznaju sa uspešnim projektima i uspostave kontakti sa poslovnim partnerima iz Slovenije.

J. S.

JAVNO PREDUZECE „TOPLIFIKACIJA“ POŽAREVAC

UTUŽENJA U APRILU

- Posle par godina po prvi put ostvarena dobit

Javno preduzece „Toplifikacija“ Požarevac proteklu godinu finalizovalo je sa znacajnom ostvarenom dobiti i odlicnim proizvodnim rezultatom, u smislu ostvarene stabilne celodnevne grejne sezone.

Medutim, ni problemi nikada ne izostaju... U tom se smislu JP „Toplifikacija“ Požarevac „bori“ sa naplatom potraživanja od korisnika svojih usluga, nastojeci da izbalansira potrebe i mogucnosti potrošaca sa sopstvenim.

Tim povodom, razgovarali smo sa pomocnikom generalnog direktora, Zoranom Dubajicem.

Dobit poboLjšala bonitet

Javno preduzece „Toplifikacija“ Požarevac poslovnu godinu 2009. završilo je sa ostvarenom dobiti od 5 miliona i 300.000 dinara, što je posle par godina po prvi put ostvarena dobit, istice pomocnik generalnog direktora, Zoran Dubajic, i dodaje:

-Jedan od uzroka pomenute ostvarene dobiti jesu i intenzivirani napori na naplati potraživanja. Inace, za nas je narocito znacajno to što ta ostvarena dobit omogucava Javnom preduzecu „Toplifikacija“ da se javi kod banaka oko kredita, ukoliko se za to javi potreba, jer sada ima sasvim drugaciji bonitet i kreditnu sposobnost nego kada je prošle i pretprošle godine imala gubitak. Tada smo za traženje kredita morali da imamo odredene garancije i hipoteku i slicno, što sada više nije slucaj. Sada bez teškoca i znatno komplikovanijih procedura možemo da konkurišemo za kredite, ako procenimo da je to korisno, naravno, uz mogucnost gradana da i oni mogu da finansiraju svoj deo. Medutim, i pored tog intenziviranja naplate potraživanja od pravnih i fizickih lica, o cijem procentu dajemo informacije na svakoj sednici Upravnog odbora, i daLje je iznos duga prema Toplifikaciji dosta veliki.

Dug od 80 miliona

Po završnom racunu za 2009. godinu potraživanja su iznosila oko 120 miliona dinara. Prema današnjem stanju iznose oko 80 miliona, kaže Zoran Dubajic i objašnjava:

-Kada je u pitanju pomenutih 120 miliona, tu je struktura otprilike pedeset- pedeset posto, kada je u pitanju odnos izmedu pravnih i fizickih lica po pitanju dugovanja. Kod tih pravnih lica imamo one koji duguju za redovnu naplatu i utužena pravna lica. Kod fizickih lica imamo onih koji nisu izmirili svoj racun od oko 25 miliona dinara i utužena lica za oko 20 miliona dinara. Dakle, od tih utuženih lica probamo da naplatimo sudskim putem, s tim što moram reci da vecih problema imamo kod odredenih pravnih lica. Recimo, kada mi procenimo kod nekog pravnog lica da je dug dosta veliki, a da ga ne bismo iskLjucivali sa sistema i time stvarali dodatne troškove, ali i druge probleme, dozvoLjavamo da se izvrši reprogram duga, tako što ga podelimo u nekoliko rata. Najveci problem se javLja najpre kod republickih budžetskih korisnika. Kao što znate, budžet se ne puni predvidenim tempom, pa budžetski korisnici ne dobijaju sredstva redovno i otuda i nama kasne sa placanjem. U pitanju su Vojska, Milicija, Okružni i Opštinski sud, Kazneno- popravni zavod za žene. Medutim, kasnije oni svoje obaveze izmire, pa se do kraja godine to ipak svede u neke realne okvire.

Procenti naplate

Kada je u pitanju procenat naplate, ne možemo da kažemo da nismo zadovoLjni. Problemi postoje, ali oni nisu preovladujuci. Recimo, fizicka lica oko 75 posto placaju, a pravna lica oko 60 posto. Inace, mi medu korisnicima naših usluga imamo više od 7.000 fizickih lica i oko 350 pravnih lica. Nama je, kada su u pitanju pravna lica, osim vec pomenutih budžetskih korisnika, najveci dužnik SPS, sa kojim nastojimo da pronademo najboLje rešenje, a ciji je dug oko 6 miliona dinara, zatim, Žitostig, sa 4.5 miliona dinara duga, potom, Hidrogradnja, Konkrit. Nastojimo da održavamo redovne konktakte i na konstruktivan nacin dodemo do za obe strane prihvatLjivog rešenja, napominje Dubajic.

Situacija teška za sve

Mi smo svesni da je ekonomska situacija dosta teška. Teška je za naše korisnike, ali i za nas, napominje zamenik generalnog direktora JP „Toplifikacija“ Požarevac, Zoran Dubajic, i dodaje:

-Nakon neizmirivanja obaveza našim korisnicim najpre šaLjemo opomene, s tim što smo sa pravnim licima u stalnom kontaktu. Dakle, tražimo kompromise i maksimalno se trudimo da pronademo najboLje rešenje za naše korisnike i nas. Moram podsetiti da i JP „Toplifikacija“ ima obaveze prema trecim licima i kada su u pitanju te naše obaveze mi ih servisiramo redovno. Ali, imamo izvestan zastoj u placanju prema Privrednom društvu „TE- KO Kostolac“, koje nam isporucuje toplotnu energiju. Na današnji dan mi njima dugujemo oko 29. miliona dinara. Ako pogledate naša potraživanja, mi bismo sa trecinom naplate naših pomenutih potraživanja mogli redovno da servisiramo naše obaveze prema Privrednom društvu, s tim što moram reci da su u kostolackom Privrednom društvu veoma korektni, znaju da imamo problem oko naplate i tolerišu izvesno zakašnjenje u placanju, baš kao što to mi cinimo sa našim dužnicima.

-Recimo, zima je bila jaka i nezamislivo nam je bilo da vršimo iskLjucivanje sa sitema. To bi dovelo do vrlo ozbiLjnih posledica, to su deca, stari, bolesni. Ali, svi potrošaci moraju da shvate da redovno servisiranje svojih obaveza omogucice nama da mi servisiramo naše obaveze. S obzirom na to kakva je zima bila i kakve su probleme imale odredene toplane, zastoje u radu, mi smo konstantno snabdevali naše potrošace toplotnom energijom, 24 sata dnevno, i to po najnižoj ceni u Srbiji. I kada se radi o novim prikLjuccima, i tu dozvoLjavamo placanje u ratama, do dvanaest meseci. Kada sagledamo naše obaveze i naša potraživanja, uz napor koji stalno cinimo, mislim da cemo ovu situaciju da svedemo u neke realne okvire koje možemo finansijski da podnesemo.

Najniža cena u Srbiji

Požarevacko Javno preduzece „Toplifikacija“ svoje korisnike snabdeva grejanjem po najnižoj ceni u Srbiji. Iako su uslovi za poskupLjenjem steceni još pre par godina tome nije pristupLjeno, usled razumevanja sveukupne situacije, ali i usled povoLjnih uslova pod kojima Privredno društvo „TE- KO Kostolac“ isporucuje toplotnu energiju.

Nama je rezolucijom dozvoLjeno da povecamo cenu za 6.5. Medutim, mi ipak to nismo ucinili u poslednje cetiri godine, kaže Zoran Dubajic i istice:

-Naša je cena grejanja tri puta niža nego u Beogradu, a investicije koje treba da ulažemo iste su kao i u Beogradu. Povecanju cene nismo pristupili jer nastojimo da najpre maksimalno iskoristimo neke naše rezerve pa tek onda pristupimo toj meri. I to cemo možda uciniti u drugoj polovini tekuce godine. Ali, budite sigurni da bismo i sa tim povecanjem i daLje bili najjeftiniji u Srbiji. To je dobrim delom i zahvaLjujuci Privrednom društvu „TE- KO Kostolac“, koje nam daje toplotnu energiju po nešto povoLjnijim uslovima nego što je to slucaj sa nekim drugim toplanama. I verujte da se niko od naših potrošaca ne žali na cenu koju placaju.

Ovogodišnje investicije

Ove godine smo prvi put uspeli da malo okrenemo redosled i time osiguramo odredeni tempo naših aktivnosti, kaže Dubajic i nastavLja:

-Recimo, proše godine nama je Fond za zaštitu životne sredine odobrio sredstva u julu mesecu. Potom smo mi morali da sprovedemo potupke javnih nabavki, koji po zakonu traju najmanje 60 dana, i u radove smo ušli u oktobru i novembru, tako da je to bio mali efekat. Stoga smo ovoga puta prošlu godinu koristili za sve pripreme kako bismo ove godine mogli da pocnemo da radimo kada je i najboLje vreme za to, tako da ce ove godine, sredstvima Fonda i našim sredstvima, investicije iznositi oko 100 miliona dinara. Tu planiramo cetiri do pet lokacija i negde oko petsto prikLjucaka koje bi trebalo da izvršimo. I nadaLje cemo nastojati da uvek u tekucoj godini izvršimo sve potrebne pripreme za pocetak i neometan rad u iducoj godine.

-Ove godine cemo uci u gradevinsku sezonu u aprilu i do grejne sezone ih završiti. Prošle godine smo, dakle, tek krajem godine imali uslove za radove, jer smo kasno dobili sredstva i potom su neophodne zakonske procedure i rokovi to prolongirali, tako da smo ovoga puta sve to, koliko smo god mogli, nastojali da preduhitrimo.

SA PRAVNIKOM JAVNOG PREDUZECA „TOPLIFIKACIJA“ POŽAREVAC, DEJANOM STEFANOVICEM

PRAVNI SAVET NEPLATIŠAMA

Javno preduzece „Toplifikacija“ Požarevac pokušava mirnim putem da reši sve odnose, eventualna sporna ili problematicna pitanja, sa svim svojim korisnicima, bez obzira da li su u pitanju pravna ili fizicka lica, napominje pravnik Javnog preduzeca „Toplifikacija“ Požarevac, Dejan Stefanovic, u tom smislu apelujuci na sve korisnike da izmire svoje obaveze prema ovom preduzecu i izbegnu utuženja koja ce uslediti aprila meseca, a i ukoliko budu bili utuženi da te obaveze izmire što pre jer ce u suprotnom i sudski troškovi bivati sve veci.

-Sa pravnim licima pokušavamo na najboLji moguci nacin licnim dogovorima, konsultacija sa rukovodecim Ljudima tih firmi da rešimo probleme koji postoje oko naplate. Situacija jeste teška ali upravo iz tih razloga i mi moramo da vodimo racuna o stepenu naplate same Toplifikacije. U principu mi imamo solidnu naplatu, a upravo iz tog razloga što nastojimo da vršimo kontakte na najboLji moguci nacin sa fizickim i pravnim licima. Kod nas postoji odluka da vršimo utuženja posle dugovanja veceg od tri mesecne rate. Razlog za to je da se racuni, dugovanja ne bi nagomilavala, a i da bi gradanstvo shvatilo ozbiLjnost te situacije. Na primer, u kuci od preko dvesta kvadrata može biti i preko petnaest hiLjada dinara mesecno zaduženje i ako ne bismo godinu dana vršili utuženje to bi bio dug veci od 150.000 dinara. Na taj nacin je to loše kako za Tiplifikaciju, tako i za tog konkretnog korisnika, jer je toliko dugovanje još teže podmiriti, kaže Dejan Stefanovic i dodaje:

-I ovoga puta apelujem na sve naše korisnike, sva pravna i fizicka lica, da izvrše uplate svojih obaveza koje imaju prema našem preduzecu, jer je to i njihova zakonska obaveza. Ako to ne budu redovno cinili bicemo prinudeni da vršimo utuženja. Sada ce ici opomene, a potom slede utuženja. Važno je da svi to ozbiLjno shvate. Mi se trudimo da pronademo za obe strane najboLji nacin da se to razreši. Medutim, sa utuženjem slede i sudski troškovi, koji se takode povecavaju sa povecavanjem duga, tako da time korisnici naših usluga sebi cine medvedu uslugu i može se desiti da sudski troškovi budu veci od duga Toplifikaciji.

Andrijana Maksimovic

PET GODINA KNJIŽEVNIH VECERI PODRUŽNICE UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE ZA BRANICEVSKI OKRUG

SUOCAVANJE POEZIJE I LJUBAVI

U svecanoj sali SO Malo Crnice na Mladence, podružnica Udruženja književnika Srbije za Branicevski okrug proslavila je mali jubilej – pet godina od održavanja književnih veceri pod jedinstvenim naslovom “Pevajmo o ljubavi”. U prvom delu predstavljena je zbirka ljubavne poezije Antilete Ane Živkovic koja nosi naziv ”Krila izbavljenja” u izdanju Kluba ljubitelja knjige “Majdan” iz Kostolca.

Prema recima Milisava Milenkovica, predsednika podružnice Udruženja književnika Srbije za Branicevski okrug, Mladenci su slovenski praznik ljubavi, koji datira iz slovenskih i paganskih vremena i to je prilika da se suoce dve najtrajnije covekove delatnosti, poezija i ljubav. “Verujem da su to dve strane jednog istog osecanja, jer pevati i ljubiti su podudarne i vecito urimovane reci. Pre ovog književnog skupa održali smo Skupštinu naše podružnice na kojoj smo razgovarali o statusnim promenama koje predstoje u Udruženju književnika Srbije. Statusne promene se pre svega odnose na jacanje pozicije Udruženja književnika Srbije u smislu formiranja jednog izdavackog centra i u smislu pojacane odgovornosti i obaveza clanova Udruženja književnika, a ta pojacana odgovornost ce se ogledati u disciplinovanijem radu i disciplinovanijem placanju clanarine.

Iz godine u godinu se broj clanova naše podružnice povecava, startovali smo sa desetak, a sada imamo dvadesetak clanova. Verujem da ce se manje više, svi opredeliti za taj aktivni status u našoj podružnici i da ce odgovoriti svojim obavezama. Ovo je peta godina kako je podružnica konstituisana i za taj rad smo za prošlu godinu dobili Povelju zahvalnosti od Udruženja književnika Srbije, kao najbolja podružnica na teritoriji Srbije. To je deo priznanja koji smo dobili za ukupne naše aktivnosti, a one se sastoje u organizaciji Svetosavskih svecanosti, svecanosti povodom pocetka praznika posvecenih ljubavi i Vidovdanske svecanosti koje su posvecene rodoljubivim i patriotskim osecanjima. Naša izdavacka delatnost je prošle godine iznela šest naslova, a takode i ove godine planiramo da ta delatnost ne posustane. Podružnica deluje u okviru onih finansijskih uslova koje nam je stvorila SO Malo Crnice, izdvajajuci godišnje za naše aktivnosti 100.000 dinara koji se iskljucivo troše za izdavacku delatnost”, istakao je Milenkovic.

Stihove iz knjige Antilete Ane Živkovic govorila je Jelena Stevic, ucenica OŠ “Ðura Jakšic” iz Toponice, ljubavne narodne izvorne pesme pevala je Slobodanka Milic, dok se na harmonici predstavio Ðorde Marjanovic, ucenik OŠ “Moše Pijade” iz Malog Crnica.

Govoreci o knjizi, pesnikinja Živojka Milic je istakla da Anini stihovi izviru iz duše, pa su otuda prepuni emocija i bezmerne lepote. Kroz pesmu Ana tumaci sebe, svoja nadanja, cežnje, želje, treptaj duše.

U nastavku programa ljubavne stihove govorili su pesnici Dragan T.Jovic, Aleksandra Petrovic, Ružica Radulj, Jovan D.Petrovic, Varadina Obradovic, Branko Lazic, Dragan Jacanovic, Živojka Milic, Dragiša Živadinovic, Zoran Stojicevic, Milijana Dacic, Rade M.Obradovic, Vojkan Ivkovic, Miroljub Stokic, Antileta Ana Živkovic, Srebranka Tomic, Zorka Stojanovic i Milisav Milenkovic.

D.Dinic

MALO CRNICE

OPŠTINSKO TAKMICENJE U RECITOVANJU “PESNICE NARODA MOG”

Na opštinskom takmicenju u recitovanju pod nazivom “Pesnice naroda mog” u organizaciji biblioteke “SrboLjub Mitic” u Malom Crnicu, ucestvovalo je ukupno 36 takmicara. iz svih maticnih škola na podrucju malocrnicke opštine.

Takmicenje je pratila ocenjivacka komisija u sastavu: Miroslav Mitrovic iz Malog Crnica, uciteLj i glumac AP “Branislav Nušic”, Vesna Džino iz CrLjenca, profesor književnosti i Gorica Stefanovic iz Žabara, uciteLjica i direktor Centra za kulturu opštine Žabari.

Za Okružno takmicenje u recitovanju koje ce se održati 17. aprila u Žagubici plasirali su se: Ana Vukovic uc. OŠ “Moša Pijade” iz Malog Crnica ; Ðina Glavcic -Kostic uc. OŠ “Milisav Nikolic” iz Boževca; Jovana Tašic i Nina Jocic ucenice OŠ “Draža Markovic – Roda” iz SmoLjinca (kategorija od 5. do 8. razreda); Klara Glavcic-Kostic, uc. OŠ “Milisav Nikolic” iz Boževca; Nenad Živkovic, uc. OŠ “Moša Pijade” iz Malog Crnica, Igor Jovanovic, uc. OŠ “Milisav Nikolic” - Boževac i Marija Milovanovic uc. OŠ “Moša Pijade” Malo Crnice (kategorija od 1.do 4. razreda).

Svoje umece u govorenju stihova pokazali su i predškolci:Tamara Stojanovic izT Malog Crnica, Miloš Paunovic iz Velikog Crnica, RadisavLjevic Marija iz Toponice, Ivanovic Mihajlo iz KobiLja, Jovanovic Ognjen iz CrLjenca, Tomic Andela iz Boževca, Surdulovic Teodora iz Kule, Anastasija Peric iz Batuše, Milica Živanovic iz Šapina i Vojislav Obradovic iz SmoLjinca.

Osim zasluženih nagrada i priznanja koje su dobili recitatori koji ce opštinu Malo Crnice predstavLjati na Okružnom takmicenju u Žagubici, svi ucesnici takmicenja su pored zahvalnice za ucešce dobili i knjigu poezije “Mesto gde smo”, prerano preminulog književnika Mladena Brankovica iz Požarevca, u znak secanja i poštovanja njegovog imena i književnog stvaralaštva.

Z.S.

USKRŠNJI ETNO FESTIVAL

U duhu tradicije i ocuvanja starih srpskih zanata, sportskih igara, spremanju etno hrane i ocuvanja drugih srpskih obicaja, na teritoriji grada Požarevca organizuju se etno festivali i manifestacije. Jedan od takvih je i Uskršnji etno festival koji se održava drugog dana Uskrsa, u PoLjani, odnosno u manastiru Sestro-Ljin. Ove 2010. godine 5. aprila, Uskršnji etno festival organizuje se po šesti put.

Na prošlogodišnjem festivalu ucestvovalo je oko 1.160 ucesnika iz cele Srbije, Slovenije i Republike Srpske. Ucesnici se nadmecu u folklornim igrama, u spremanju tradicionalnih jela, u starim sportskim disciplinama, rucnim radovima i starim zanatima. Organizuje se i izbor za najlepše ofarbano uskršnje jaje, kao i nadmetanje u tucanju farbanih uskršnjih jaja.

Inace, svoju tradiciju postojanja i afirmaciju kulturno-umetnickog rada društvo neguje od ranih tridesetih godina prošlog veka. U svom sastavu ima fol-klornu, muzicku, likovnu i etno sekciju i broji preko 150 clanova. Etno sekcija svoje etno umece, rucne radove, stare zanate, pripremanje hrane na stari tradicionalan - etno nacin krunisala je organizovanjem ovog festivala, kao i ucešcem na sajmovima i festivalima etno hrane i folklora širom Srbije sa Turistickom organizacijom Požarevac.

Selo PoLjana pripada gradu Požarevac i nalazi se na desetom kilometru magistralnog puta Požarevac-Svilajnac.

SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE U DSS-U U POŽAREVCU

PROTIV ULASKA U NATO PAKT

ProšlonedeLjna konferencija za novinare organizovana u sedištu DSS-a u Požarevcu, u prvom redu je bila posvecena secanju na 24. mart 1999. godine kada su NATO snage bombardovale SR Jugoslaviju. SlavoLjub Matic, predsednik Okružnog odbora DSS-a Branicevskog okruga, podsetio je da su tom prilikom poginuli brojni gradani naše zemLje, porušeni i drugi vredni objekti.

-Mi te dane ne želimo da zaboravimo. Vladajuca koalicija, na žalost, obeležava ovaj datum, ali mlako. Zašto? Zato što im je u podsvesti potreba da saraduju sa NATO paktom i to na onaj najgori moguci nacin. Naime, svedoci smo da jedan deo vladajuce koalicije i te kako se zalaže za to da Srbija postane deo NATO pakta. Mi današnji dan koristimo upravo da podsetimo gradane da Srbija ne treba da ude u NATO pakt, da je mnogo boLje za naš narod, našu državu, da Srbija bude vojno neutralna, istakao je Matic.

On je takode upoznao novinare sa stavom DSS-a u vezi peticije potpisane od strane 200 intelektualaca iz Beograda, a kojom je pokrenuto pitanje ulaska Srbije u NATO pakt. Ovom peticijom izraženi su jasni argumenti gradana zbog kojih nije dobro da Srbija ude u NATO pakt, obrazložio je Matic.

Argumenti u prilog vojnoj neutralnosti Srbije, odštampani su u lecima i brošurama koje ce ovih dana biti deLjene gradanima.

Na konferenciji je govorio i Aleksandar Avramovic, predsednik GO DSS-a u Požarevcu. On je napomenuo da je za 78 dana bombardovanja, pored Ljudskih žrtava, uništeno preko 7500 kuca, 300 škola, 50 crkava, 37 mostova, razoreni su brojni civilni i vojni objekti. Prema podacima zdravstvenih strucnjaka, agresija je imala za posledicu i povecanje malignih oboLjenja skoro za 40 posto. Takode je povecan broj steriliteta, broj žena nerotkinja se skoro udvostrucio.

Na konferenciji je najavLjeno da ce DSS zapoceti akciju prikupLjanja potpisa gradana za smanjenje tarifa vezanih za legalizaciju objekata. Oni smatraju da se tarife treba smanjiti od 7 do 10 puta i da opštinska vlast treba da omoguci gradanima da naknadu za legalizaciju plate u 60-ak i više mesecnih rata.

I ovom prilikom DSS Požarevca založila se za temeLjnu rekonstrukciju puta Požarevac-Kostolac.

M. P.

ZBOG UCESTALIH NAPADA I IZRECENIH NEISTINA OD STRANE OO DS I G17 PLUS RUKOVODSTVO OPŠTINE GOLUBAC DAJE SLEDECE SAOPŠTENJE I ODGOVORE

DA LI JE BIVŠI PREDSEDNIK SLAVIO ROÐENDAN OD OPŠTINSKIH PARA?

Povodom izrecenih laži u štampanim i elektronskim medijima od strane Opštinskih odbora DS i G 17 +, rukovodstvo opštine Golubac daje sledece saopštenje: *Jedinstvo koje krasi vladajucu koaliciju u opštini Golubac (cine je DSS,SRS,SPS i grupa gradana), na trenutak je pokušano da se poremeti od strane bivša tri odbornika SRS i pojedinaca iz vrha DS i G 17 + zbog licnih interesa, materijalne koristi i „bolešcu" za vecitom vlašcu. Bili su na vlasti cetiri godine i šta su to uradili u interesu gradana da danas gradani boLje žive? Da li su punili svoje džepove i da li su slavili rodendane na racun budžeta? Da li je to bilo domacinski?

Na njihova postavLjena pitanja ovom prilikom dajemo sledece odgovore: *Auto kupLjen 2009. godine za potrebe radnika i rukovodstva opštine koštao je 24.000 evra, a ne 30 hiLjada koliko stoji u njihovom saopštenju za medije. Ovaj auto je kupLjen uglavnom od uštede neprimanjem dnevnica, putnih troškova i netrošenja sredstava reprezentacije od strane rukovodstva opštine. Auto marke „mercedes” star je preko 20 godina; to zna i bivši predsednik, a zbog neispravnosti i nesigurnosti u saobracaju dovodio je u pitanje i živote putnika. U nekoliko slucajeva dolazilo je do kvarova pa se nije moglo otici na važne sastanke na kojima se odlucivalo o poslu i projektima važnim za razvoj lokalne samouprave.

*Da li je zato bivši predsednik za vreme svoje cetvorogodišnje vladavine na ime reprezentacije, putnih troškova i dnevnica potrošio preko 2 miliona dinara? Da li je zato bivši predsednik nakon isteka mandata kupio sebi nov auto vredan preko 30 hiLjada evra? Da li je zato bivši predsednik napravio porodicni bazen na svom imanju? Da li je zato bivši predsednik otvorio novu zdravstvenu apoteku u Donjem Milanovcu? Da li je ovo pošteno ?

*Što se tice zastrašivanja i maltretiranja zaposlenih i onih koji drugacije misle; to je “notorna" laž. Kritikujemo same one koji ne obavLjaju adekvatno svoj posao, a primaju platu iz budžeta svih poreskih obveznika i gradana. Nije se gledalo ko je koje politicke opredeLjenosti, vec kakav je ko radnik. Ono što je bitno, a to je što svi radnici koje je bivši predsednik zaposlio su na svojim radnim mestima. Niko nije otpušten zbog politicke opredeLjenosti.

*Agrarni fond koji je bio planiran kao metod za kupovinu glasova bivšeg predsednika ne postoji trenutno jer Ministartvo nije odgovorilo na naš zahtev za pojašnjenje uslova funkcionisanja Fonda i iznosom sredstava koja bi se uplatila od strane države. Zato i nije bilo mogucnosti da se Fond formira.

"Dom kulture u Klenju nije bio u upotrebi preko 30 godina. Osnovna škola u MiLjevicu nije rekonstruisana više od 40 godina. Ovo rukovodstvo je finansiralo opštinske kase izdvojeno je oko 4 miliona dinara. Na osnovu Zakona, izabran je izvodac radova koji je ponudio i najboLje uslove. Rukovodstva Opštinskih odbora DS i G 17 +, umesto da pozdrave ovakav rad i rezultate, šire medu gradanima neistinu, mržnju i omaložavaju one koji rade i koji se domacinski ponašaju. Zašto nam postavLjaju pitanje koju funkciju u SO Golubac ima izvodac radova na Domu kulture u Klenju i školi u naseLju MiLjevic kada su baš njega posetili u njegovoj porodicnoj kuci u Klenju uoci održavanja 12. sednice SO koju pokušavaju da ospore? Da li je prilikom ove posete bilo pokušaja kupovine mandata?

*Ministartvo za lokalnu samoupravu nije poništilo nikakvu odluku o smeni nacelnika opštinske Uprave. To se može svako uveriti da izjave OO DS i OO G 17+ nisu tacne i da su izmišLjene.

*Od formiranja ove vlasti, a na osnovu ukazanih potreba, odnosno otvaranjem kancelarija Lokalne poreske administrate, za Lokalni ekonomski razvoj, za mlade i dijasporu, a u skladu sa Zakonom i žeLjom za efikasnijim radom na pružanju usluga gradanima, kao i na pripremi i izradi mnogobrojnih razvojnih projekata, zaposleni su strucnjaci na ovim radnim mestima.

Ovo je samo odgovor na postavLjena pitanja od strane gospode iz DS-a i G 17+, a ono što imamo da kažemo o njihovom radu kada su bili na vlasti, o njihovim ostvarenim licnim interesima i zloupotrebama u ciLju ostvarenja materijalne koristi, reci cemo u narednim saopštenjima za javnost.

*Pocinjemo od najmanjeg iznosa i pitamo se da li je ovo dokaz kako je bivši predsednik bio odgovoran i radio za interese gradana ? Da li je za svoj rodendan sebe castio placenim ugostiteLjskim uslugama iz budžeta opštine Golubac? Da li covek nije imao para? Da li mu je bila mala plata, a rodendan se morao po porodicnoj tradiciji slaviti? Da li je pošeno? Pošteno, zar ne!

Predsednik opštine Dr Nebojša Mijovic

Zamenik predesdnika Slobodan Miloševic

NACIONALNI PRAZNIK GRCKE -DAN NEZAVISNOSTI

Udruženje gradana srpsko-grckog prijateLjstva „Most" za branicevski okrug iz Požarevca cestita grckom narodu njihov nacionalni praznik, dan nezavisnosti.

Toga dana, na Blagovesti 25.marta 1821.godine grcki narod je podigao ustanak za oslobodenje od turske okupacije koji je trajao narednih devet godina, sve do sticanja nezavisnosti i priznanja od strane velikih sila, Rusije, Velike Britanije i Francuske.

Na prostore Srbije Grci su se masovnije doseLjavali u pet talasa, krajem sedamnaestog veka, u prvoj polovini devetnaestog veka, a narocito u vreme ustanka zbog ogromnih turskih zverstava, kao i u dvadesetom veku, 1915. za vreme prvog svetskog rata, 1922. oko 10.000 iz Zapadne Trakije, kao i u periodu grckog gradanskog rata od 1945-49. kada se doselilo oko 26.000 Grka.

Na torn putu uvek se nalazio i Požarevac koji je u devetnaestom veku bio znacajno kulturno, privredno i administrativno središte, a posle Beograda i najveci grad u tadašnjoj Srbiji. ccPrvp put se Grci pominju u našem gradu 1718.godine i to Mateja Grk, a kasnije tu su i porodice Gospodara Nikolaja Grka, Papakoste Zurdunisa, porodice Grebenarovica, Kandolosa, Dimitrija Grka, Ekonomidesa. Požarevac je imao i Grcku main, kao i Grcku ulicu ( današnju Jug Bogdanovu ) sa 18 grckih kuca. Najviše porodica je došlo iz Arcistije, današnje Aristije, odakle je poznati dobrotvor i donator Rista Kolonjas, zatim iz Janjine, Kastorije, Sijatiste, Florine, Papinge. Veze grckog i srpskog naroda su neraskidive, zato i praznike koje slavi jedan ili drugi narod doživLjavamo kao zajednicke, jer pored zajednicke vere, tu su i zajednicke borbe za iste ciLjeve. Zato ovaj praznik pored Grka, cestitamo i njihovom bratskom narodu, Srbima.

Udruženje gradana srpsko-grckog prijateLjstva „Most" za Branicevski okrug-Požarevac

ODRŽIVI RAZVOJ POŽAREVCA

BENTONITOM PROTIV POPLAVE

U organizaciji Fonda za ekologiju grada Požarevca i Zelenog kluba, tokom maja ce se održati strucno savetovanje o mogucem rešavanju problema vodoplavnog podrucja Starog Kostolca.

Cilj projekta koji nudi ekipa eksperata iz ove oblasti je korišcenje jeftinog vodonepropusnog materijala za izradu nasipa, materijala koji je ujedno idealan i za oblaganje i izradu komunalnih deponija. Rešenje je u mešavini bentonita i leteceg pepela. Rec je o dva materijala kojima obiluje podrucje Stiga. Bentonit je jedan od prirodnih slojeva zemljišta, jedinstven u ovom delu Srbije i Evrope, ima ga u izobilju, i bageri Kopa “TEKO” ga u sloju otkrivke odlažu, dok je leteci pepeo, takode, dostupan na deponijama Elektrana.

- Primena leteceg pepela i bentonita ima niz prednosti, pre svega vodonepropusnost nasipa - brane, cime se ostvaruje neuporedivo veca bezbednost branjenog plavnog podrucja, duži vek trajanja nasipa i neuporedivo niža cena izrade nasipa. Elektrofilterski pepeo i bentonit su za naš Okrug besplatni, jer predstavljaju otpad i ima ih u ogromnim kolicinama. Korišcenjem elektrofilterskog pepela i bentonita, prakticno, otpad nastao pri radu termoelektrana, pretvaramo u korisnu sirovinu i ovim projektom se aktivno ukljucujemo u proces održivog razvoja ovog Regiona. Ujedno, ovo je još jedan doprinos podizanju ekološke svesti. Visok stepen ekološke svesti je neminovnost za opstanak planete i života na njoj. Jedan od mocnih saveznika u toj borbi svakako je organizovanje niza savetovanja, što predstavljas ne samo potrebu, vec i moralnu obavezu svake civilizovane zajednice, - kaže Bata Radovanovic, diplomirani inženjer tehnologije, jedan od organizatora savetovanja, autor brojnih projekata iz oblasti ekologije i jedan od osnivaca “Zelenog kluba”, ciji je primarni zadatak ekološka edukacija i organizacija predavanja i savetovanja vezanih za održivi razvoj Branicevskog okruga.

D. M.

PREDNOSTI CEFTA SPORAZUMA I KORIŠCENJE DIJAGONALNE KUMULACIJE POREKLA ROBE U MEÐUNARODNOJ RAZMENI

BRŽI I JEDNOSTAVNIJI PLASMAN PROIZVODA

Privredna komora Srbije u saradnji sa Regonalnom privrednom komorom Požarevac i Upravom carina, 22.marta organizovala je seminar na temu: “Prednosti CEFTA sporazuma i korišcenje dijagonalne kumulacije porekla robe u medunarodnoj razmeni”. Ovom prilikom iznete su informacije koje su vezane za CEFTA sporazum 2006 i mogucnost regionalnog povezivanja, dijagonalne kumulacije porekla robe, jednom recju, mogucnošcu da ono što se proizvede ovde, lakše i brže se proda pod povoljnijim uslovima u regionu. Prezentacija pruža neke osnovne naznake i pomaže privrednicima regiona da se snadu u ovim stalno promenljivim kretanjima, koja se dešavaju u Evropskoj uniji i regionu CEFTA.

“Ono što nas ovde ocekuje je da uz pomoc ljudi sa carine damo i neke konkretne odgovore na pitanja koja mogu privrednici imati, kako bismo im pomogli da što lakše i brže plasiraju svoje proizvode. Ono što je kljucno kod dijagonalne kumalacije porekla robe iz CEFTA regiona i EU je to da se omogucava da roba iz svih ovih zemalja stekne poreklo kao da je domaci proizvod i da se tako plasira u inostranstvu.

Do sada nije bilo moguce da na primer kupite poluproizvod iz EU i da ga ovde doradite, dopunite i da ga onda plasirate dalje kao proizvod poreklom iz Srbije. Ovo je nešto novo, nedovoljno poznato, ali sve prisutnije na našem tržištu i omogucice Srbiji da lakše plasira svoje proizvode u inostranstvu. Privrednici treba posebnu pažnju da obrate na sve mogucnosti koje im pružaju zajedno CEFTA i EU, jer time ce moci jeftinije da prodaju svoje proizvode u inostranstvu, a ukoliko se ne budu interesovali i ne budu pokazivali dužnu pažnju bespotrebno ce placati vece troškove u nabavci svojih repromaterijala”, rekao je dr Zoran Bojovic, predstavnik Privredne komore Srbije.

Prema recima Aleksandra Pajica, samostalnog savetnika odeljenja za poreklo robe u okviru Uprave carina Srbije, stupanjem Sporazuma o slobodnoj tgovini sa EU od 8.decembra 2009.godine stvorile su se neke nove mogucnosti u okviru dijagonalne kumulacije, koja predstavlja samo jedan segment primene sporazuma, ali vrlo bitan. Omoguceno je da se kumulira poreklo robe koristeci repromaterijale iz EU u proizvodnji finalnih proizvoda u Srbiji i kasnijem plasmanu te gotove robe bilo na tržište EU ili u okviru zone slobodne trgovine CEFTA 2006. To su neke nove mogucnosti u smislu kumulacije porekla, ako se govori o povoljnijoj nabavci repromaterijala, ali sigurno i plasmanu gotove robe pod preferencijalnim tretmanom u EU.

D.Dinic

HA FAKULTETU ZA POSLOVNE STUDIJE

URUCENO 38 DIPLOMA PRVOJ GENERACIJI DIPLOMACA

Na Fakultetu za poslovne studije pri Megatrend univerzitetu prošle subote prvi put nakon akreditacije i dobijanja dozvole za rad po novom bolonjskom programu, dodeLjene su diplome prvoj generaciji diplomiranih studenata osnovnih akademskih studija i dve diplome o stecenim zvanjima doktora nauka, saradnicima sa Fakulteta docentu Slavici Ostojic i docentu Miloradu Gajicu.

Diplome je urucio prof. dr Dragan Kostic, dekan Fakulteta za poslovne studije i tom prilikom naglasio: "Ovim je završen jedan obrazovni ciklus koji u uslovima Bolonjske deklaracije predstavLja bazicni ciklus. Ocekujem da ce jedan broj prisutnih koji ce dobiti diplomu naci motiva, žeLje i sredstava da nastavi svoje daLje školovanje na diplomskim akademskim master studijama, koje se takode organizuju na ovom fakultetu i za koje takode postoji puna akreditacija. Time bi se završio kompletan obrazovni proces svih naših studenata i oni bi mogli tim diplomama koje ce steci ovde, da apsolutno ravnopravno konkurišu, kako u okvirima naše zemLje, tako i na celom podrucju koje pokriva bolonjski obrazovni proces”.

D.Dinic

MESNA ZAJEDNICA “RADNA MALA”

ASFALTIRANJE ULICE RADE SLOBODE PRIORITET

U Mesnoj zajednici “Radna Mala” živi oko 7.500 stanovnika, ima 3.500 glasaca i Savet cini 15 clanova. Od toga 7 clanova je iz SPS-a, 1 iz PUPS-a, 2 iz DS-a, 2 iz SNS-a, 1 iz SRS-a i 1 iz G17 Plus. “Program koji je Savet mesne zajednice utvrdio na pocetku svog mandata za 2009.godinu uspeli smo da realizujemo. Što se tice sredstava koje smo dobili za tu namenu u vrednosti od 5.670.000 dinara, od tog programa realizovali smo skoro 90 %, a 10 % se odnosi na nezavršeni trotoar u prvom delu Skadarske ulice (40 metara sa desne strane) i u tom potezu treba da se skloni zemlja, postavi rizla i imamo dogovor sa Direkcijom za izgradnju da iz sredstava održavanja grada realizujemo ovaj projekat do kraja. U tom potezu treba da se stave u funkciji 5 šahti za kanalizaciju koje su prekrivene asfaltom”, istice Periša Petrovic – Pop, predsednik Saveta mesne zajednice “Radna Mala”.

Sagledavajuci ukupnu investiciju aktivnosti MZ “Radna Mala” dosta se radilo na presvlacenju ulica asfaltom i to Kocine iza Starog gradskog groblja, Sarajevske od ulice Bratstva i jedinstva do Metohijske. Takode, presvucena je ulica Vojvode Dobrnjca od Bratstva i jedinstva do Metohijske na potezu ispred Bolnice (odeljenje neurologije). Ovih dana tu se intenzivno radi parking koji ce biti prekriven rizlom. Iz tih sredstava uraden je trotoar u Skadarskoj ulici u dužini od 230 metara, a ove godine bice uradeno i preostalih 40 metara. Iz budžeta grada uradeni su i trotoari sa desne strane u Jadranskoj i ulici Vojvode Milenka. U Kosmaskoj ulici postavljeno je 5 kandelabera i promenjeno je kompletno osvetljenje.

“Što se tice sredstava iz Fonda za zaštitu životne sredine dobili smo 840.060 dinara za izgradnju fekalne kanalizacije drugog dela Skadarske ulice u dužini od 100 metara, 934.312 dinara za izgradnju fekalne kanalizacije u ulici Rade Slobode i 108.900 dinara za izradu projekta za prvi deo Ohridske ulice u dužini od 110 metara. Svi ovi projekti, pošto se kasnilo sa javnom nabavkom, bice realizovani krajem marta, pocetkom aprila i radove ce izvoditi JKP “Vodovod i kanalizacija”. Iz Fonda za razvoj u prošloj godini dobili smo 1.040.142 dinara za pocetak radova u ulici Rade Slobode. Ta sredstva bice realizovana u 2010.godini, jer nisu dovoljna da bi taj projekat koji prema nezvanicnim informacijama košta 13.150.000 dinara u potpunosti bio završen, tako da smo sva sredstva za ovu godinu preusmerili u tom potezu. Iz finansijskog plana sredstava koja smo dobili od Gradske uprave opremili smo kancelariju novim kancelarijskim stolom za sastanke, kupili smo 11 stolica, jednu klimu, telefon i televizor.

Ono što je veoma važno za mesnu zajednicu uz pomoc naših gradana koji rade u inostranstvu pomogli smo organizaciju slave Mladog Svetog Nikole, kada imamo dosta gostiju iz Gradske uprave, javnih preduzeca, škola, Bolnice, Crvenog krsta”, kaže Petrovic.

Ove godine u MZ “Radna Mala” završena su dva velika projekta na prostoru stadiona FK “Proleter” i stadiona malih sportova, koji je iz sredstava budžeta uraden 2005.godine. Projekti su veoma znacajni za grad Požarevac, a najviše za stanovnike ove mesne zajednice. Radi se o crpnoj stanici C 6 koja je završena, a bice puštena u rad posle završetka crpne stanice C 7, koja se radi na potezu MZ “Sopot”. Drugi vrlo bitan projekat jeste izgradnja trafostanice za crpnu stanicu C 6, koja ujedno služi za kvalitetnije snabdevanje elektricnom energijom gradana u ulici Rade Slobode, Skadarskoj i Ohridskoj ulici. Ove projekte je radila firma “Moping” ciji je vlasnik Puric za fudbalski klub “Proleter” kupio celokupnu opremu.

“Što se tice trafostanice radovi su povereni Elektromoravi i imamo usmeni dogovor da izvodac postavi dva stuba i dva reflektora, kako bi poboljšali osvetljenje na stadionu malih sportova. Imamo odlicnu saradnju sa rukovodstvom Direkcije za izgradnju i ostalim javnim preduzecima, komunalnom inspekcijom, a oko organizacije fudbalskog turnira dosta nam pomaže Ministarstvo sporta.

Na sastanku Saveta mesne zajednice koji je održan 12.8.2009.godine jednoglasno je doneta odluka da sva sredstva dobijena iz budžeta grada i fondova za 2010. godinu budu usmerena na asfaltiranje ulice Rade Slobode u dužini od 917 metara, izgradnju ivicnjaka i trotoara, kao i asfaltiranje drugog dela Skadarske ulice u dužini od 120 metara. Za tekucu godinu dobili smo 5.802.900 dinara iz budžeta grada, a izrada projekta za ulicu Rade Slobode koštace 350.000 dinara. Nama je od tih para ostalo 5.452.900 dinara i iz Fonda za razvoj od prošle godine 1.040.000, što je ukupno 6.493.042 dinara. Pošto je to malo da bi ovaj projekat bio završen u celosti, mi smo konkurisali kod Fonda za razvoj i tražili dodatnih 8 miliona dinara.

Ove godine iz Gradske uprave dobili smo 460.000 dinara za sanaciju i opremanje podrumskih prostorija i ja se iskreno nadam da ce to do naše svetkovine 22.maja biti završeno. Što se tice FK “Proleter” to je zaštitni znak naše mesne zajednice osnovan daleke 1932.godine. Takmici se u Gradskoj ligi Požarevac – grupa “Mlava”, a sredstva za održavanje kluba dobijamo od ljudi iz Gradskog veca, OFS Požarevac i mesne zajednice. Ove godine po cetvrti put organizovacemo turnir u malom fudbalu na kome ucestvuje preko 20 ekipa i prati ga veliki broj gledalaca. Za ovu godinu tražicemo da se iz sredstava za održavanje grada Požarevca presvuku asfaltom 4 – 5 ulica, zakrpe udarne rupe, odrade neki trotoari i jedan mobilijar. Od Direkcije za izgradnju zahtevacemo da se konacno postavi jedno autobusko stajalište na potezu ulice Bratstva i jedinstva kod broja 77 i asfaltira jedan krak od kapije velikog do kapije malog groblja. Ovom prilikom hteo bih da pohvalim Milana Markovica, sekretara Mesne zajednice koji svoj posao radi besprekorno, a što se tice samog Saveta moram da naglasim da funcionišemo kao jedan tim, uz visok stepen koperativnosti i odgovornosti”, zakljucio je Periša Petrovic – Pop.

D.Dinic

CENTAR ZA DNEVNI BORAVAK DECE I OMLADINE OMETENE U RAZVOJU POŽAREVAC

SREDNJOVEKOVNA MUZIKA

U Centru za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju Požareva proteklog petka održan je koncert flauta u saradnji sa Muzickom omladinom Požarevca

Nastupio je ansambl “Jakov Srejovic” i profesor Fakulteta muzicke umetnosti u Beogradu mr LJubomir Dimitri-jevic.

Izvodene su srednjovekovne kompozicije na flauti, tradicionalnim starim instrumentima, kao što su kravLji rog, dvojnice i drugi.

NARODNA BIBLIOTEKA "ILIJA M. PETROVIC" POŽAREVAC

PISAC I DECA

Povodom 2. aprila, Medunarodnog dana Decje knjige, u Narodnoj biblioteci ''Ilija M. Petrovic'' u Požarevcu, u sredu 24.03. 2010. godine održan je susret sa piscem za decu. Gosti su bili Robert Takaric – decji pisac i ucenici sedmog i osmog razreda O.Š. ''Dositej Obradovic'' iz Požarevca.

Robert Takaric je profesor i pedagog drame iz Sente.Vodi prestižni Dramski studio Kulturnog centra u Zrenjaninu, koji je u proteklih nekoliko godina dobio više od 40 priznanja u zemLji i inostranstvu. Dok je gostovao u Biblioteci javLjeno mu je da je dobio i nagradu ''Mali princ'' koju ce primiti u Dubrovniku. Nagrada se dodeLjuje za najboLjeg decjeg pisca na na prostoru bivše Jugoslavije.

Malo je autora sa naših prostora koji se bave životom tinejdžera. Dnevnik iz zapisa i ugla pametne, duhovite i svestrane tinejdžerke naših dana i prostora koja vidi, beleži i tumaci sve oko sebe, a to je njen život, poznavanje društva modernog doba - odrastanje, Ljubav, škola, porodica...Vedro, smelo, iskreno. promociji je Takaric citao i glumio

Deca su bila oduševLjena i želela da promocija traje duže. To je izuzetan uspeh, jer su deca VII I VIII razreda slabo motivisana da dodu u biblioteku i citaju.

Pisac je pokušao i uspeo da bude inventivan i atraktivan, kako bi osvojio pažnju decje populacije svojim replikama, porukama i idejama.

ZadovoLjstvo je bilo obostrano. Jedno je sigurno Robert Takaric ce u našoj Biblioteci i u buduce biti rado viden gost.

Slavica Vucinic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 12.03.2010.godine do 19.03.2010 godine u porodilištu opšte bolnice u Požarevcu rodeno je 20 beba, 9 decaka i 11 devojcica

Sinove su dobili:

DiLjaj Elvira i Selemi Hasan iz Kostolca,Demiri Eferiti i DžemiLji Uko iz Požarevca,Dragana Kovarbašic i Dragoslav Obradovic iz Žabara Sanela i Dragan Adamovic iz Velikog Sela ,Marija i Saša Ðordevic iz Požarevca,Jasmina Dragomirov i Perica Petrovic iz Požežena,Marija i Andrija Peric iz Požarevca,Mijatovic Mitrovic Marija i Denis iz Zabele ,Dragana i Bojan Živanovic iz Šapina.

Kcerke su dobili:

Branislava i Zoran Bankovic iz požarevca,Milada Nikolic i Miloš Feldic iz Požarevca,Emina bekemi i Dehran Bekiri iz Kostolca,Dragana Mušic i Ratko Kekic iz Žagubice,Andelina Asimovic i Brance Momirovic iz Drmna,Ramadani Engrita i Ibrahimi Mendeez iz Kostolca,Sanita Murina i Gani Memeti uz Kostolca,Suzana Stojilovic i Vladimir Mitrašinovic iz Požarevca,Zorica MilosavLjevic i Bojan Todorovic iz Sirakova,Silvija Paunovic i Ratko Marilo iz SmoLjinca ,DŽiaojie Zneng I Znan Jianjin iz Aleksandrovca.

U periodu od 19.03.2010.godine do 26.03.2010 godine u porodilištu opšte bolnice u Požarevcu rodene su 23 bebe, 9 decaka i 14 devojcica

Sinove su dobili:

Jasmina Martinovic i Zoran Bežinarevic iz Ševice,Maja i Saša Simic iz Požarevca,Svetlana i Sladan Savic iz Brzohoda,Sonja i Gustav Kolompar iz Horgoša,

Maja i Radiša Milic iz Požarevca,Sandra Pavunovic i Saša Dinic iz Požarevca,Vesna i Miša Bordanovic iz Požarevca,Anita i Vilijams iz KobiLja,Stojimirovic Bogdanovic Olgica i Nikola iz Starog Kostolca,

Kcerke su dobili:

Danijela Jovanovic i Vladan Šofranko iz Kostolca,Ivana i Bane Živojinovic iz Kostolca,BiLjana Borovic i Damir Ðordevic iz Požarevca,Danijela Milovanovic i Goran Stefanovic iz Brežana ,Jelena Jeremic i Aleksandar MilosavLjev iz Požarevca,Suzana i Predrag Stevic iz Kostolca,Olgica i Nenad Živanovic iz Kuceva,Marija i ŽeLjko Jankovic iz Požarevca,Marija i Dejan Jovanovic iz Požarevca,Valentina Floranovic i Vinko Mihajlovic iz Starceva,Katarina i Vladimir Milijanovic iz Požarevca,Silvija i Robert Majtenji iz Požarevca,Dragica Konstantinov i Davor Portic iz Požarevca,Gorica i Bojan Paunovic iz Barica .

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC

JOŠ JEDNA “AKCIJA ZA ZDRAVLJE”

U Ekološkom domu na Cacalici, svi zainteresovani šetaci su i ove poslednje subote u mesecu mogli da izmere krvni pritisak, puls, šecer i masnocu u krvi, kao i da se posavetuju sa lekarom ukoliko su imali zdravstvenih problema.

Rad na promociji zdravLja i prevenciji bolesti predstavLja prioritetnu aktivnost Zavoda za javno zdravLje Požarevac, kao i institucija koje su sve brojnije u ocuvanju i unapredenju zdravLja naših gradana.”Akcija za zdravLje” ustanovLjena pre više od godinu dana upravo ima za ciLj preventivno delovanje zdravstvenih radnika na ocuvanju i unapredenju zdravLja.

Kao i u svim dosadašnjim i u ovoj poslednjoj akciji za zdravLje, Zavod za javno zdravLje imao je podršku Centra za prevenciju bolesti i službe polivalentne patronaže Doma zdravLja, Crvenog krsta, Gradske uprave, Ekološkog društva, Omladine JAZAS-a, Medicinske škola, Radio Požarevca, Rec naroda, TV Sata i TV Klub Ina.

M. P.

HUMORESKA

GLADNI U AFRICI NE BRINITE, MI SMO UZ VAS

Kako javLjaju americki strucnjaci iz Severne i Južne Dakote, a, tako ti je to kad oni nešto izracunaju, Srbija je po mnogim merilima, aršinima i guberima, na dnu, tj. pri kraju svih mogucih (i nemogucih) lista i tabela.

Ovde je u pitanju najcešce ekonomija, privreda, dakle, standard Ljudi, ono najvažnije, a u, takode, važnim, sporednim stvarima, i postignemo neki uspeh. Recimo, od tri takmicara, naši zauzmu, izvanredno, trece mesto!

Naravno, budemo mi po necemu i prvi u Evropi, a i šire, ali u necem što nije za pohvalu.

- Ih, sunce ti tvoje, da nas uporeduju sa africkim zemLjama, to baš nema smisla! Jesmo mi pomalo crnomanjasti, ali ovi bledoliki ga baš preteraše!

- Pa, moraju da nas uporeduju sa njima, kad smo Evropu odavno prevazišli. Jer, po mnogim pokazateLjima, mi se nalazimo u Africi!

- Ju, daleko bilo! Mi hocemo u Evropu, a ono - Afrika!

- Pa, jeste, kad se malo boLje pogleda, Afrika nam je bliža. P društvenom proizvodu smo medu poslednjim u svetu, u društvu africkih ''velesila'' kao što su: Džibuti, Gabon, Bocvana itd.

- Uh, sunce ti tvoje žarko!

- Jeste. Po nezaposlenosti smo, takode, medu poslednjima, u društvu: Svazilenda, Lesotoa, Somalije i drugih velikih država crnog kontinenta.

- Pa, jeste, ionako je nama sve crno, iako smo na belom kontinentu.

- Onda, više izvoze africke zemLje nego mi. Srbija cak iz Afrike uvozi pasuLj i papriku!

- Nije onda lako Leskovcanima!

- Pa, nije, dabome. Nego, mogli bismo sad na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Južnoafrickoj republici da izvozimo fudbalere, da se malo izvadimo iz bule.

- To bismo stvarno mogli, ali našim loptašima ce biti tamo mnogo toplo, nisu navikli na visoke temperature. Nego, je l' ima nešto gde smo medu prvima?

- Ima. U inflaciji smo, sa još par africkih zemaLja, medu prvima u svetu!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Ja ne shvatam ništa! - rece nula gledajuci u ništa.

- Misao ne zna za granice - pristojnosti!

- Ko sve razume, ne razume ništa!

- Nikad ga nisam video, ali kao da smo se negde vec sreli!

- Nepismen, a psuje sve po spisku!

Miodrag Lazarevic