Header

BRŽE DO EVROPSKIH FONDOVA

U organizaciji Kancelarije za evropske poslove Izvršnog veca Vojvodine u Novom Sadu održan je skup na temu “Potrebe regionalizacije i mogucnosti pristupa evropskim fondovima” koji su parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji postali mnogo otvoreniji. Ispred opštine Malo Crnice ovom sastanku su prisustvovali Miroljub Stokic, zamenik predsednika Skupština opštine i Dušan Ivkovic, nacelnik Opštinske uprave.

“Sredstva iz evropskih fondova Vojvodina vec uveliko koristi, pošto je ona evroregija, a na ovaj nacin Kancelarija za evropske poslove Izvršnog veca Vojvodine želi da pomogne i nama da dodemo u poziciju da koristimo ta sredstva. Prvenstveno akcenat je stavljen na regionalizaciju, jer stvaranjem mini regiona otvaraju se vece mogucnosti za konkurisanje kod evropskih fondova. Od aprila do novembra sledece godine svakog meseca bice objavljen po neki konkurs za sredstva Evropske unije, ali potrebne su ideje i ljudi koji su sposobni da tu ideju upakuju kako komisija zahteva. Imamo ponudu da naše ljude pošaljemo na obuku u Novom Sadu, gde ce dobiti potrebne informacije na koji nacin treba da naprave projekat i zahtev za sredstva iz tih fondova”, istakao je Miroljub Stokic.

Osnovni cilj je regionalizacija veceg broja opština koje bi konkurisale za neki zajednicki projekat, a na skupu su bili prisutni predstavnici opština Medijana (Niš), Leskovac, Vlasotince, Lebane, Dimitrovgrad, Knjaževac, Golubac i Malo Crnice.

D.Dinic

OBELEŽEN 16.NOVEMBAR DAN RODA PEŠADIJE

PONOSITI NASLEDNICI SLAVNIH PREDAKA

U sklopu redovne obuke vojnika septembarske generacije 2007. godine vojnici roda pešadije prošlog petka na poligonu Peskovi u selu Kusice kod Velikog Gradišta izveli su obuku. Ujedno na prigodan nacin obeležen je 16. novembar Dan roda pešadije.

Na svecanosti svim pripadnicima roda pešadije praznik je cestitao potpukovnik Zoran Jovanovic, zamenik komandanta Centra za obuku kopnene vojske i tom prilikom istakao je sledece: “Pešadija je najmasovniji rod Vojske Srbije, opremljena je i osposobljena za vodenje borbenih dejstava na svakom zemljištu, u svako doba dana i godine i u svim vremenskim uslovima. NJena osnovna uloga je da raznovrsnim borbenim dejstvima uz sadejstvo i podršku ostalih rodova, održava kontinuitet i dugotrajnost oružane borbe na celom ratištu i u najtežim uslovima.

Naredenjem nacelnika Generalštaba od 24.avgusta 1994. godine za Dan roda pešadije odreden je 16. novembar. Tog dana 1914. godine pocela je Kolubarska bitka, jedna od najslavnijih epopeja srpske vojske u Prvom svetskom ratu koja je obuhvatala jednomesecne borbe do 15. decembra. U njoj je Prva srpska armija predvodena generalom Živojinom Mišicem nanela austrougarskim trupama i drugi težak poraz u toj godini.

Pripadnici CO KOV iz Požarevca su ponositi naslednici slavnih predaka koji su sa verom u pobedu ostvarivali i nemoguce rezultate. Kao nosioci obuke podoficira i vojnika roda pešadije naš Centar je jedinstven u VS, naše aktivnosti se zasnivaju na teoretskom i prakticnom obucavanju sa težištem na izvršavanju mnogobrojnih gadanja, izvodenja brojnih vežbi kao i znacajnom medunarodnom saradnjom. Pri realizaciji zadataka svi pripadnici naše jedinice se maksimalno angažuju i zalažu na postizanju što boljih rezultata.”

Cestitke povodom Dana roda pešadije poslali su nacelnik Generalštaba, general Zdravko Ponoš i komandant Komande za obuku general LJubiša Dikovic. Istaknutim oficirima, podooficirima i vojnicima od strane komandanta CO KOV pukovnika Vinka Markovskog urucene su novcane nagrade, nagradna odsustva i pohvale. Novcane nagrade pripale su: Draganu Prodanovicu, vodniku prve klase, NJegošu Radovicu, vodniku prve klase i Petru Ponjavicu, vodniku. Nagradno odsustvo u trajanju od pet dana dobio je Željko Panic, kapetan prve klase, a pohvale su pripale Siniši Kuljaninu, kapetanu prve klase i Veselinu Šebeku, starijem vodniku.

D.D.

TRANZICIJA U SRBIJI

TRNOVIT PUT DO BOLJITKA

U sali Visoke tehnicke škole u Požarevcu proteklog cetvrtka upriliceno je predavanje pod naslovom: “Tranzicija kao svetski proces sa posebnim osvrtom na Srbiju, koje je održao prof. dr Zoran Vidojevic, profesor Uciteljskog fakulteta i naucni savetnik Instituta društvenih nauka u Beogradu.

Tranzicija ocišcena od ideoloških primesa i manipulacija oznacava prelaz iz jednog sistema u drugi, iz jedne istorijske epohe u drugu. Prelaz može ici i unapred i unazad i istovremeno u oba pravca. U bivšim socijalistickim društvima njena suština je prelaz iz realsocijalistickog sistema u najcešce divlji, surovi kapitalizam.

“Tranzicija u Srbiji ima neke specificnosti, pre svega zato što je ona zakasnila u odnosu na druge bivše socijalisticke zemlje i to zakašnjenje nije iskorišceno u smislu da se izvuku prave pouke iz iskustva drugih. Oktobarski dogadaji bili su nesumnjivo od krupnog znacaja, ali nisam siguran da su bili od istorijskog znacaja.Nije napravljen radikalni rez u odnosu na prethodni sistem i dolazi se do zakljucka da nije došlo do temeljitog zahvata u celini društvene strukture, pre svega na polju ekonomije i socijalne sudbine gubitnika tranzicije.

Došlo je do odredene demokratizacije sistema, vecih politickih sloboda, ali što se tice ekonomskog i socijalnog stanja, tu poboljšanja nema. Istina je da je društveni proizvod od 2000 - 2005. godine porastao za 30%, ali ne na osnovu porasta razvoja proizvodnje, produktivnosti rada, informaticke revolucije, vec na temelju još vece nezaposlenosti, smanjivanja nadnica, ogromnih zaduženja u inostranstvu i pretvaranjem sredstava od privatizacije u licnu potrošnju. Siromaštvo je veoma rasprostranjeno i, bez dileme, danas u Srbiji ima 1,4 miliona siromašnih, 2,8 miliona ljudi koji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe, dok sa druge strane postoji preko 18 hiljada vrlo bogatih ljudi,” istakao je izmedu ostalog prof. dr Zoran Vidojevic.

D.D.

MALO CRNICE: OKLRUGLI STO O IZRADI NACIONALNE STRATEGIJE ZA MLADE

DA NAM MLADI NE ODLAZE

U organizaciji nevladine organizacije “Zdravo da ste”, u Malom Crnicu je prošlog cetvrtka organizovana rasprava za Okruglim stolom na temu “Izrada nacionalne strategije za mlade”. Pored mladih i saradnika ove organizacije skupu su prisustvovali i predstavnici malocrnickih institucija koje se bave problemima omladine,

Ucesnicima rasprave obratio se i Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice:

—Izradom Nacionalne strategije za mlade stvoricemo uslove da zajedno sa republickim ministarstvima radimo na rešavanju problematike mladih: njihovog obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja... sve u cilju da nam mladost više ne odlazi van zemlje, što je cest slucaj i u našoj opštini. Odlaze u inostranstvo i teško se iz tih zemalja vracaju. Naš je zadatak da stvorimo ambijent u kome ce mladi normalno zadovoljavati svoje potrebe, zahteve i želje. A siguran sam da imamo najbolju omladinu na svetu, rekao je Markovic.

O znacaju Nacionalne strategije za mlade, ispred organizacije “Zdravo da ste” govorila je Sladana Drobnjak. Ona je napomenula da je ova nevladina organizacija jedna od ukupno 30 ukljucenih u izradu Strategije u Srbiji, da postoji 15 godina i da se u velikoj meri bavi problematikom mladih.

-Veoma je važno da se mladi ukljuce u izradu ove Strategije, njihovo mišljenje je veoma bitno ako ne i najbitnije jer se sve ovo prvenstveno njih tice. Oni treba da pokrecu nove aktivnosti, oni treba da ucestvuju u rešavanju problema vezanih za njihovu buducnost, rekla je Drobnjak.

S.E.

MUZICKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC”

PARLAMENT UCENIKA SREDNJIH ŠKOLA

U Muzickoj školi “Stevan Mokranjac” u Požarevcu prošlog cetvrtka održan je sastanak parlamenta srednjih škola sa teritorije Branicevskog okruga, na kome su prestavljene aktivnosti tokom školske godine. Prema recima Spomenke Milosavljevic, strucnog saradnika u Muzickoj školi, dacki parlament je telo koje zastupa prvenstveno interese ucenika, a prošlonedeljni skup imao je i cilj daljeg umrežavanja, radi što efikasnijeg ostvarivanja prava ucenika.

L.L.

U PETROVCU ODRŽANA SEDNICA SAVETA BRANICEVSKOG OKRUGA

REALIZACIJA PROJEKATA IZ NIP-a

Druga sednica Saveta Branicevskog upravnog okruga održana je 12 novembra, razmatrano je šest tacaka dnevnog reda, a najvece interesovanje izazvala je rasprava o realizaciji projekata koji ce se finansirati iz NIP-a. Pored predsednika opštine sastanku su prisustvovali i Branko Jankovic pomocnik ministra za NIP i Aleksandar Jankovic koordinator NIP za Pomoravski, Podunavski i Branicevski okrug. Posle sednice, nacelnik okruga Goran Petrovic održao je konferenciju za novinare na kojoj su ucestvovali i Branko Jankovic pomocnik ministra i Radiša Dragojevic predsednik opštine Petrovac.

Otvarajuci konferenciju gospodin Petrovic je istakao: „ Danas smo imali više pitanja koja se ticu i inspekcijskih službi i funkcionisanja lokalnih samouprava, ali i pitanja koja se ticu NIP-a. Uz pomoc naših gostiju, pokušali smo da dodemo do odgovora kako ce se deliti sredstva iz NIP-a, kako ce se ti projekti ocenjiviti i šta možemo ocekivati iz NIP-a. S druge strane doneli smo i zakljucke koji ce se uputiti prema ministarstvima i koji se ticu i putne mreže i putnih pravaca na teritoriji citavog okruga, a upuceni su ministarstvu infrastrukture i zaštite životne sredine. Zakazali smo i novu sednicu Saveta okruga za decembar, koja ce se održati u Malom Crnicu”.

Uzimajuci ucešce na konferenciji Branko Jankovic pomocnik ministra za NIP je rekao: „ Još uvek se ne zna koliko ce sredstava biti opredeljeno za Branicevski okrug, ona ce biti usmerena preko ministarstava i do kraja meseca znace se šta ce se finansirati. Ta opredeljenja bice upucena opštinama da daju još jednom sugestije na takve predloge, kako bi se utvrdili pravi prioriteti. Ovaj sastanak je bio u tom smislu, da utvrdimo šta je to prioritet po opštinama i ono što je najbitnije i šta su prioriteti za ceo okrug i ako sam ja dobro shvatio kao zakljucak ovog sastanka, to su upravo putni pravci koji su lokalnog karaktera a povezuju dve opštine.

Odredeni su kriterijumi za odobravanje projekata koji su usvojeni od strane Vlade i u budžetu je predvideno 45 milijardi dinara u 2008. godini, što je nešto više nego u ovoj godini. Inace do sada je pristiglo 6.500 projekata za citavu Srbiju. Prioritet ce imati projekti infrastrukture i za rurarni razvoj a koje su podnele dve ili više opština. To je receno predsednicima opština i na sastanku u Jagodini kada je bio prisutan i ministar Ðilas”.

U svojstvu domacina Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac je naglasio: „Opština Petrovac koristeci pravo da kao domacin sastanka kandiduje jedno pitanje koje ce se naci na dnevnom redu, koje je od znacaja i za opštinu, ali je i šireg znacaja, na dnevni red je stavila pitanje stanja putne mreže na regionalnim pravcima u opštini Petrovac. Svakako da je to znacajan problem, jer su svi putni pravci od regionalnog znacaja u vrlo lošem stanju, uprkos cinjenici da je dosta ulagano u prethodnim godinama od strane Direkcije za puteve na njihovom tekucem održavanju i na modernizaciji. Na 110 kilometara tih puteva imamo potrebu da se izvrše i presvlacenja i preasfaltiranja i kompletna modernizacija, a ovaj problem tišti i ostale opštine Branicevskog okruga. Slicno je stanje i na magistralnim pravcima i na regionalnim u ostalih 7 opština Branicevskog okruga i zato je zakljuceno posle rasprave da se zakaže sastanak u Republickoj direkciji za puteve gde bi svi mi sa nacelnikom Branicevskog okruga istakli ovaj problem i ne samo istakli nego cemo i nastojati da u buducoj raspodeli za sledecu godinu, kada se radi o ovoj nameni, obezbede veca sredstva i samim tim i veca kilometraža puteva modernizuje, a kroz tekuce održavanje bolje rehabilituju. Verujem da cemo naici na razumevanje i da cemo na licu mesta utvrditi prioritete”.

Nacelnik okruga Goran Petrovic upoznao je novinare i sa merama koje se preduzimaju od strane sanitarne inspekcije na sprecavanju pojave žutice u Branicevskom okrugu: „Za-kljucak je da ona mora da vrši ozbiljniju kontrolu, da mora da ide sa upozorenjima onima koje kontroliše i da na taj nacin pokušamo da sprecimo pojavu ove zarazne bolesti i kod nas. Mislim da cemo u tom smislu intezivirati rad inspekcijskih službi, prvo zbog latentne opasnosti da se zaraza proširi, kao i vece sigurnosti za naše gradane i taj aktivniji rad inspekcijiskih službi ima svoju osnovu u aktuelnim dogadajima”.

Javnost je upoznata od strane nacelnika okruga i o formiranju Regionalnog štaba Civilne zaštite . Svi pomocnici komandata Okružnog štaba su dobili rešenja, tako da posle Opštinskih štabova imamo sada i Okružni štab. Radice se aktivnosti po merama i to ce doprineti vecoj sigurnosti svih naših gradana, a sa druge strane to ce doprineti da bolje i efikasnije delujemo u slucaju neke nedace.

D.Ilic

OPŠTINI ŽAGUBICA PRIPALA TRECA NAGRADA U PROGRAMU EU „EDŽCHANGE”

DRUGI PUT MEÐU NAGRAÐENIMA

Na završnoj konferenciji programa “Edžchange” koji finansira Evropska unija, sprovodi Evropska Agencija za rekonstrukciju, a realizuje i sprovodi SKGO, opština Žagubica po drugi put se u roku od samo tri meseca našla medu opštinama koje su nagradene za uspešnu realizcaiju projekta koje finansira EU. Krajem juna u okviru “Primera najbolje prakse” opštini Žagubica pripalo je trece mesto, a uspeh je ponovoljen i u okviru završne svecanosti povodom realizacije “Edžchange” programa.

Inace, nagrada u okviru Programa Edžchange usledila je zbog uspešne realizacije opštinskog projekta “Unapredenje rada lokalne samouprave i poboljšanje komunikacije sa gradanima”, a medu nagradenima su opština Pantalej Niš koja je zauzela drugo mesto i opština Arilje kojoj je pripalo prvo mesto za projekat iz oblasti zaštite životne sredine. Posebno priznanje pripalo je, na konferenciji, opštini Novi Beograd, kao jedinoj opštini koja je sprovodila i realizovala projekat gde su ciljne grupe mladi. Inace, idejne predloge projekta u dva konkursna kruga podnelo je oko 100 opština, a iz sredstava EU finansirano je ukupno 49 koji su po proceni komisije bili najkvalitetniji.

-Realizovano je ukupno 49 projekata iz razlicitih oblasti,a svima je cilj bio upoznavanje sa postojecom praksom u oblasti lokalne samouprave u zemljama Evropske unije.Preko 3,3 miliona eura transferisano je opštinama za realizaciju projekata usmerenih na izgradnju kapaciteta u svojim zajednicama.Radilo se u oblastima lokalnog ekonomskog razvoja, poboljšanja i unapredenja komunalnih usluga i održavanja stambenog prostora, u oblasti unapredenja rada javnih službi, komunikacija, životnog okruženja… I svi projekti realizovani su u saradnji sa partnerima iz Evropske unije, naše opštine su uspele da dodu do dobrih primera, da stecena znanja primene u svojim sredinama, istakla je Irina Slavkovic, menadžer programa.

Opština Žagubica u prethodne dve godine uspešno je realizovala nekoliko znacajnih projekata, od programa Edžchange, preko Programa Prekogranicne saradnje GTZ i USAIDa u Žagubicu je uloženo blizu 600.000 evra.Uradena je i rekonstruisana Zelena pijaca, izgraden je opštinski Uslužni centar, zamenjena je stolarija na zgradi lokalne samouprave, izvršena je rekonstrukcija osvetljenja u osnovnoj i srednjoj školi u Žagubici, formirana je Pcelarska zadruga, a pcelarima dodeljena pomoc u košnicama i opremi u iznosu od 45.000 eura.

- Svi ovi projekti rezultat su pozitivnog razmišljanja o realnim potrebama opštine i kvalitetno osmišljenih predloga projekta, gde je interes zajednice na prvom mestu. Uspešna realizacija doprinela je da se evo po drugi put nademo u grupi najuspešnijih, odnosno nagradenih opština. Asocijacija za razvoj opštine Žagubica stalno se osposobljava i radi na pripremi predloga projekta i uz dobru i kvalitetnu saradnju sa lokalnom samoupravom dolazimo do ovakvih rezultata i dosta dobre prohodnosti naših projekata, istakao je Jovica Stojanovic, menadžer projekta.

Uspehu su doprineli i partneri, predstavnici Piotrkonj Tribunlaskog, grada iz Poljske koji su svojim znanjem, savetima i sugestijama doprineli da Žagubica bude medu najboljima Inace saradnje sa Piotrkonjim je nastavljena, potpisana je Povelja o saradnji, usledice i bratimljenje. Razmenjuju se iskustva,kreiraju zajednicki projekti.

-Uspeh je zaista izuzetan.U roku od nešto više od 100 dana mi smo ponovo medu najboljima, medu nagradenima. Sigurno je da su projekti sa kojima je opština konkurisala vredni, svaki svojom realizacijom rešava bar deo onih problema sa kojima se naši gradani susrecu, ali je projekat koji smo realizovali u okviru EDŽCHANGE programa i po efikasnosti i realizacije nešto posebno.Koristim priliku da se prvenstveno zahvalim svima onima koji su doprineli da dode do pripreme i kasnije realizacije, izvodacima, dobavljacima,jednom broju zaposlenih u lokalnoj samoupravi, ali posebnu zahvalnost dugujemo našim dragim prijateljima i partnerima na projektu iz Piotrkonja. Ovo je i deo njihovog uspeha.,rekao je dr Dragi Damnjanovic,predsednik opštine Žagubica.

KULTURNO-UMETNICKA DRUŠTVA IZ CRNICA I ŽAGUBICE I FUDBALSKI KLUB „SLOGA” IZ PETROVCA NA MANIFESTACIJI U REŠICAMA

ZAJEDNO NA „MARATONU IGRE I PESME”

U okviru realizacije projektnih aktivnosti projekta „Stvaranje uslova za unapredenje turisticke ponude Homoljske regije” koji u okviru Progama Prekogranicne saradnje finansira Evropska unija predstavnici tri opštine ucestvovali su u Rešicama na manifestaciji „Maraton igre i pesme” koja se vec petu godinu organizuje u ovom gradu u prekogranicnoj oblasti u Rumuniji. Ucešce na ovoj tradicionalnoj manifestaciji uzeli su kulturno-umetnicka društva iz Toponice i Kule (opština Malo Crnice), Laznice i Krepoljina (opština Žagubica), orkestar iz Petrovca i fudbalski klub „Sloga” iz Petrovca. U dogovoru sa partnerima domacine, opštine Rešice i Sokolovac, na ovoj manifestaciji, predstavljala su kulturno - umetnicka društva i amateri iz Donje Radimlje i Sokolovaca, dok je u sportskom delu manifestacije protivnik srpskoligašu „Slogi” bila prvoligaška ekipa (u malom fudbalu) Rešice .

Iako je manifestacija imala revijalni karakter svi ucesnici programa prikazali su najbolja ostvarenja, nisu se štedeli dlanovi, a i u sportskom delu manifestacije igralo se kao za bodove.U fudbalskoj utakmici u renoviranoj sportskoj hali u Rešicama uspešniji su bili gosti i slavili rezultatom 7:2.

Iako su nastupi kulturno - umetnickih društava iz Srbije i Rumunije u koncertnoj sali Umetnicke gimnazije u Rešicama bili revijalni i doprinos uspešnoj realizaciji kulturno-turisticke manifestacije, neskrivene simpatije publike pobrali su svi ucesnici programa.Svoje zadovoljstvo zbog uspešnog nastupa i organizovane manifestacije izrazili su i predstavnici Rumunske vlade,prof.dr Livijus Spataru predsednik opštine Rešice, generalni konzul Srbije u Temišvaru Dragomir Radenkovic i dr Slavomir Gvozdenovic,poslanik u Parlamentu Rumunije.

- Dogodilo se Rešicama i Sokolovcu ali i Petrovcu, Žagubici i Malom Crnicu, Donjoj Radimlji i svima nama koji smo ovih dana u ovom delu Rumunije nešto lepo, stvorena su nova prijateljstva koja su se rodila na jednoj divnoj manifestaciji, uz pesmu i igru i uz druženja na sportskim terenima. I ovo treba da predstavlja samo pocetak, imamo potrebe da jedni drugima još mnogo toga kažemo, ponudimo, da se družimo razmenjuemo iskustva. Dolazak naših dragih prijatelja iz Srbije je u okviru realizacije prekogranicnog programa, potrudimo se svi zajedno da programi ostanu ali da ne budu prekogranicni, jer nam granice nisu potrebne, rekao je Slavomir Gvozdenovic, na manifestaciji u Rešicama.

Tokom posete Rumuniji predstavnici opština obavili su razgovore sa najužim rukovodstvom Rešica i Sokolovaca na temu nastavka i proširenja saradnje u okviru programa prekogranicne saradnje, realizacije zajednickih projekata i konkurisanja kod donatora, ali i u okviru razmene iskustava u oblasti kulture, sporta i turizma.Tokom razgovora kome je prisustvovao i konzul Srbije istaknuto je da ovakve projekte treba iskoristiti, kako za razmenu iskustava u oblastima turizma, kulture, obrazovanja i sporta tako i za ekonomsko jacanje i rešavanje problema u oblasti infrastrukture i otvaranje novih radnih mesta. Imajuci u vidu zajednicke interese opština Petrovac i Rešice u razgovorima predsednika ove dve opštine opredeljene su dalje aktivnosti u okviru nastavka saradnje.

Posetu Rumuniji predstavnici opština iskoristili su i za ucešce na promociji najnovijih izdanja knjiga najuspešnije organizacije iz dijaspore na Sajmu knjiga u Beogradu.Udruženje Srba iz Temišvara, promovisalo je sva svoja izdanja sa kojima je nastupalo na Sajmu u Beogradu. Direktori turistickih organizacija okruga sa svojim kolegama iz Rešica obavili su razgovore i definisali dalju saradnju na pripremi predloga projekta u okviru treceg poziva Prekogranicne sradnje. Potpisane su i izjave o partnerstvu koje ce turistickim organizacijama olakšati put do sredstava Evropske unije.

Predvideni nastup kulturno-umetnickih društava u Sokolovcu, zbog tehnickih problema u Domu kulture u ovoj opštini je u dogovoru sa partnerima odložen pa su gosti iz homoljske regije bili u prilici da u prepodnevnim satima obidu kulturno-istorijske spomenike u Rešicama, a u popdnevnim Temišvar i turisticku manifestaciju u ovom gradu „Festival vina” .

J.S.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - DRAGIŠA STOJKOVIC IZ SIRAKOVA

POLJOPRIVREDA - LUTRIJA NA KOJOJ SE NAJCEŠCE GUBI

Na podrucju Srbije pšenica je u 2007. godini požnjevena na 555.165 hektara, sa prosecnim prinosom od 3,6 tona po hektaru. To je zadovoljavajuci prinos, jer je žetva pocela ranije nego obicno, a sušno prolece i bolesti su uma-njili prinose. Ukupan rod pšenice procenjen je na blizu 2 miliona tona, što sa prelaznim zalihama od 400.000 tona znaci da podmiruje domace potrebe i obezbeduje tržišni višak za izvoz. Generalni trend na svetskom tržištu pšenice je konstantan rast cena. Razlog tome je što su svetske zalihe pšenice najmanje u poslednjih tridesetak godina, s jedne strane, a s druge strane raste potražnja za pšenicom.

Proizvodnja pšenice u Srbiji je nestabilna kako po površinama tako i po prinosu, a uzrok tome su nedovoljno ulaganje u pšenicu i sve veca upotreba nedeklarisanog semena. Isplativa proizvodnja pšenice uz minimalnu zaradu u Srbiji bi bila tek kad bismo imali prosecan rod od 5 tona po hektaru. Uz preraspodelu profita neophodno je da se proizvodi za poznatog kupca ili za specijalna tržišta, a ne za silose u kojima ce se ostavljati pšenica i cekati cena.

Poljoprivredno domacinstvo Dragiše Stojkovica iz Sirakova obraduje ukupno 12 hektara zemlje. Prošle godine najzastupljeniji je bio kukuruz koji je zauzimao 3,5 hektara, zatim pšenica 2 hektara, suncokret i soja po hektar, dok su na ostatku bili posejani detelina i jecam. Što se stocarske proizvodnje tice Stojkovici imaju 12 ovaca, 25 svinja i tridesetak prasica. Od mehanizacije poseduju sve potrebne mašine sem beraca za kukuruz.

“U proizvodnoj 2006/07. godini sejao sam sortu pšenice Balkan i prosecan rod je bio 2,5 tona po hektaru. Celokupnu kolicinu predao sam zadruzi “Stig” u Kurjacu po ceni od 12 dinara za kilogram i za jedan deo uzeo sam novac, a drugi deo kompenzirao sam za brašno i veštacko dubrivo.

Od hibrida kukuruza koristio sam ZP 704 i NS 640, medutim zbog visokih temperatura i ekstremnih suša rod je prepolovljen, tako da je prinos bio svega 2.000 kilograma po hektaru. Kukuruz koristim za spravljanje stocne hrane, uz dodatak nemackih i italijanskih koncentrata. Ove jeseni prvi put posejao sam i uljanu repicu na 1,1 hektar, a otkup je ugovoren u velikogradištanskoj Dunavci po ceni od 240 evra po toni. Da bi se prevazišle posledice ove velike suše smatram da država treba da poveca subvencije po hektaru na 150 evra. Što se tice nafte ona je regresirana i dato je 60 litara po hektaru, ali to je malo, jer su ljudi posle ovih obilnih kiša ponovo morali da pripremaju zemljište za setvu. U ovogodišnjoj setvi pšenice koristio sam sortu Aurora i ocekujem bolje prinose narednog leta”, istice Dragiša Stojkovic.

D.D.

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

SETVA NA OGLEDU

Zavod za poljoprivredu "Stig" Požarevac svake godine postavlja makroogled strnih žita u saradnji sa Poljoprivrednom školom "Sonja Marinkovic" na školskom imanju. Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo, ove jeseni u makroogledu su zastupljene sorte strnih žita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Centra za strna žita iz Kragujevca. Posejano je 14 sorti pšenice od kojih 11 pripadaju novosadskom Institutu i to: Arija, Srma, Milijana, Pobeda, Barbara, NS 40 S, Astra, Rapsodija, Janja, Dama i Isidora i 3 kragujevacke: Toplica, Vizija i Kruna.

U ogledu su prisutne 4 sorte tritikalea i to: dve novosadske (Oganj i Odisej) i dve kragujevacke (Trijumf i Favorit). Od jecmova posejani su: NS 525, Nonius, NS 565, NS 737 i Rekord.

Da strna žita ne treba gajiti u monokulturi potvrduje i pojava žitnog bauljara na onim poljima gde je setva ponovljena. Žitni bauljar se masovno razmnožava na onim njivama gde su nastali odredeni propusti u agrotehnici i gde se žito gaji u monokulturi. Neblagovremeno uklanjanje slame kao i kasna žetva sa velikim osipanjem zrna, takode pogoduju razvoju ove štetocine.

"Prisustvo ovog insekta na zaraženim površinama zapaža se po karakteristicnim oštecenjima od larvi. Vec krajem oktobra i pocetkom novembra lako se uocavaju sažvakani i izgnjeceni vrhovi listova mladih biljaka. Pri vecoj brojnosti larvi i dužem periodu njihove ishrane usev može biti i potpuno uništen. Larve su veoma proždrljive i aktivne su sve do prvih jacih mrazeva, kada se povlace u dublje slojeve i prestaju sa intenzivnom ishranom. Sa otopljenjem u prolece njihova aktivnost se nastavlja", istice Monika Rajcic, strucni saradnik za zaštitu bilja.

D.D.

POŽAREVAC

STOCNA PIJACA NIJE ZATVORENA, ALI...

Svi prodavci životinja koji se pojave na stocnoj pijaci, a sa teritorije su opštine Požarevac moraju da poseduju pasoš za životinje sa obeleženim ušnim markama i uverenjem o zdravstvenom stanju životinja, a koji dolaze iz drugih podrucja pored toga moraju da imaju i transportno uverenje. U suprotnom veterinarska inspekcija nece dozvoliti ulaz u krug i prodaju životinja na pijaci.

D.D.

U MESNOJ ZAJEDNICI ŽIVICA

VODOVOD - PREKA POTREBA

- Vodovodna mreža stigla u Dragovac, naredne godine krece ka Živici zašta je sacinjen projekat vredan 34 miliona dinara

- Iz sredstava novog mesnog samodoprinosa finansirace se i izgradnja crkve koju sada selo nema

Živica, selo u požarevackoj opštini na sedmom je kilometru od grada. Imalo je nekada 200 aktivnih domova, sada ih je 170, jer mladi odlaze gde se lagodnije živi, u gradove Srbije ili u inostranstvo. Oni koji, ipak, odluce da ostanu, ne žene se i ne udaju, pa su tako podaci iz Mesne kancelarije neumoljivi kada je u pitanju obnavljanje stanovništva ili bolje reci odumiranje naselja. Saznajemo, godišnje se ovde rodi izmedu dve i pet beba, a umre cetiri puta više stanovnika. Škola ima i podrucno odeljenje osnovne, cetvororazredne škole sa oko tridesetak daka. I njih je iz godine u godinu sve manje.

- Mnogo je toga što nam nedostaje. Umesto vodovoda svaka kuca ima hidrofor, umesto kanalizacije - septicke jame zbog kojih nam je i voda za pice veoma ugrožena. Bilo je reci da ove godine dobijemo vodovod koji je vec stigao do Dragovca i samo treba da produži ka nama. Nešto se zastalo ali je u ovom trenutku izvesno da je projekat izgradnje vodovoda u našem selu sacinjen, “težak” je 34 miliona dinara, za pocetak opština je opredelila 7 miliona, dužina vodovodne mreže bila bi negde oko tri i po kilometra. Obecanje je da radovi pocinju sa prvim danima proleca 2008. godine, kaže Zoran Petrovic, predsednik saveta Mesne zajednice.

Živica je jedno od retkih sela u požarevackoj opštini koje je sve do maja ove godine imalo mesni samodoprinos. Sredstva su udruživana sa opštinom, Direkcijom i Elektromoravom za rekonstrukciju niskonaponske mreže (sve drvene bandere zamenjene su betonskim), za kompletnu rasvetu sela i posebno za osvetljenje školskog dvorišta, za rekonstrukciju Doma kulture, za uredenje puteva u selu...

- Jesenas smo asfaltirali oko 700 metara puta kroz selo, privodimo kraju kompletnu adaptaciju zgrade u okviru koje je Dom kulture. Ostalo je da obnovimo krovnu konstrukciju koja prokišnjava. Evo, upravo danas pristigao je deo potrebnog crepa za te poslove. Pomenuo bih da smo za uredenje Doma koristili i sredstva iz donacija. Tacno je da nam je poslednjeg dana maja ove godine istekao mesni samodoprinos ali je raspoloženje Živicana da se sa tim nastavi odnosno da se uvede novi samodoprinos. Nisu to velika sredstva koja mesecno pristižu, negde oko 30 hiljada dinara ili oko 400 hiljada na godišnjem nivou ali je veoma bitno što se ona udružuju sa sredstvima opštine, Direkcije za izgradnju, Elektromorave...pa su tako znatno vece mogucnosti da neke probleme u selu rešimo. Za sada, na primer, nemamo ni crkvu, a veliko je raspoloženje da se ona izgradi. Lokacija je obezbedena, poklon je to meštanina Gorana Stepica, sada nam predstoji obezbedivanje para za izgradnju. Ne sumnjamo da ce mnogi u tome pomoci, opština pre svega, naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu, a i svi mi u selu putem mesnog samodoiprinosa, istice Petrovic koji kao preku potrebu u Živici oznacava vodovodnu mrežu, mada ni pitanje gasifikacije koje je ove jeseni pokrenuto, nije nevažno. Imamo probleme i sa mostom preko kanala, dotrajao je i nesiguran, ali pošto drugi nemamo i dalje je u upotrebi. Naredne godine planiramo da uradimo nešto i po pitanju stabilizacije tog objekta, podvlaci predsednik Saveta koji na naše pitanje koliko su para ove godine dobili iz budžeta opštine odgovara da je to oko 2,5 miliona za puteve i oko milion i dvesta hiljada za Dom kulture.

Oživljavanje društvenih Aktivnosti

Živicani su ranijih godina bili veoma aktivni u društvenom životu svog sela, posebno su bili zapaženi njihovi nastupi na festivalima mladosti. Vremenom je motivacija za ucešce u tim i slicnim manifestacijama opadala pa je tako društvena aktivnost spala na najniže grane. Ovoga leta je rukovodstvo MZ odlucilo da nešto po tom pitanju promeni, organizovali su turnir u malom fudbalu kome su se odazvali ljubitelji ovog sporta iz mnogih sredina u opštini. Turnir je trajao 20 dana tokom avgusta i, obzirom, da je interesovanje bilo izuzetno, pala je odluka da postane tradicionalna sportska manifestacija. -Za poslednjih trideset godina nismo imali ovako masovno okupljanje mladih kao što je to bilo na ovom turniru, kažu u Mesnoj zajednici koja je za pobednike obezbedila nagradu u iznosu od 20 000 dinara.

S.E.

POCINJU JAVNI RADOVI

U Žagubici je prošle nedelje organizovana dodela ugovora o sprovodenju javnih radova odobrenih za podrucje Branicevskog okruga od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Podnosiocima projekata ugovore je urucio Vladimir Ilic, državni sekretar za zapošljavanje.

Projekti javnih radova odobreni u prvom roku su: “Sanacija divljih deponija” i “Uredenje i održavanje nekategorisanih puteva” - podnosilac opština Žagubica, “Izgradnja i rekonstrukcija decjih igrališta” - podnosilac Decji vrtic “Poletarac” Žagubica, “Pomoc i nega starim i bolesnim licima” - podnosilac Udruženje gradana “Entuzijasti” Kucevo, “Sanacija divljih deponija” - podnosilac opština Veliko Gradište, “Digitalizacija i sredivanje arhivske grade” - podnosilac Istorijski arhiv Požarevac i “Arheološko nalazište Viminacijum” - podnosilac Arheološki institut Beograd.

Razvojni projekti

Na skupu organizovanom povodom ozvanicenja odobrenih javnih radova, predsednik opštine Žagubica dr Dragi Damnjanovic je naglasio da su osnovni pravci razvoja opštine Žagubica dalji razvoj turizma, pcelarstva i poljoprivrede - stocarstva.

- Ministar za ekonomiju i ekonomski razvoj Mladan Dinkic je bio ovde 3. oktobra, na prezentaciji Master plana razvoja turizma “Stig - Kucajske planine - Beljanica”, koji je u proceduri usvajanja na Vladi Srbije, a opština Žagubica je u razvoj turizma krenula ozbiljnije od ostalih. Prvi u Srbiji smo pokrenuli zaštitu geografskog porekla Homoljskog meda, što ce imati neprocenjiv znacaj za ovo podrucje. Kod NIP -a smo konkurisali sa osam projekata koji su od kapitalnog znacaja: Generalni projekat vodosnabdevanja cele opštine, kanalizacija u naseljima, putna infrastruktura, sportski tereni, - istakao je Damnjanovic, dodajuci:

- Kad je rec o javnim radovima, mi smo u prvom krugu konkurisali sa 4 projekta, od cega su “prošla” 3. U drugom krugu smo konkurisali sa još 7 projekata, ocekujem da budu odobreni, s obzirom na znacaj koji takode imaju za brži razvoj ove sredine i s obzirom na to da ispunjavaju sve kriterijume konkursa Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Korist za nezaposlene

- Javni radovi su veoma znacajni za politiku zapošljavanja, pre svega zbog mogucnosti koje se pružaju licima sa posebnim potrebama: korisnici novcane naknade, lica koja dugo cekaju na zaposlenje, žene, lica sa otežanim faktorom zaposlivosti, prognana i izbegla lica, raseljena i druga lica kojima je ovaj posao veoma znacajan i potreban. Sedam odobrenih projekata otvara mogucnost upošljavanja 156 lica, od kojih ce neki prvi put steci radno iskustvo, a oni koji dugo nisu radili ce moci to iskustvo da obnove, steknu neka nova znanja, sposobnosti i veštine, ujedno i pojacaju svoju motivaciju i odgovornost za sopstveno zapošljavanje. Za te posebne grupe nezaposlenih je vrlo znacajno i to što se kroz javne radove njima omogucava i socijalizacija. Prošlogodišnje prvo iskustvo sa javnim radovima, kada je na podrucju Filijale realizovano 4 projekta i zaposleno 272 lica, veoma je dobro. Kako je sa ovog podrucja prijavljeno ukupno 18 projekata, ocekujemo da u drugom krugu bude odobreno još dosta javnih radova i time angažovan još veci broj lica. Krajem oktobra ove godine, na našem podrucju je evidentirano 9.854 nezaposlenih lica, u odnosu na prošlu godinu manje za 1,5%, - istakla je Slavica Golubovic, direkorka filijale Nacionalne službe zapošljavanja Požarevac, isticuci brojne aktivnosti koje se realizuju u cilju bržeg zapošljavanja.

Korist za lokalnu sredinu

- Javni radovi su jedna od mera aktivne politike zapošljavanja u cilju zapošljavanja teže zapošljivih lica, prvi put su realizovani prošle godine i, prakticno, predstavljaju dobar primer saradnje republickih vlasti i lokalnih samouprava. Realizuju se lokalni projekti uz posredovanje i finansijsku podršku Republike. Time se, najpre, uposli odreden broj teško upošljivih lica koja dugo cekaju na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, a istovremeno, uradi se nešto korisno za lokalnu sredinu. Upravo zato je veoma važno koliko je agilna lokalna sredina. Žagubica upravo jeste takva sredina, i to zahvaljujuci predsedniku opštine koji je veoma ambiciozan i preduzimljiv, ne libi se da dode u Beograd i pokuca na svaka vrata, a istovremeno uspešno saraduje i sa donatorima iz inostranstva, sa svim fondovima koji su na raspolaganju, Evropske unije pre svega. Danas se u Beogradu i Srbiji govori o Žagubici mnogo više nego ranijih godina, što je zasluga vašeg predsednika opštine i njegovog tima saradnika, kao i svih u lokalnoj samoupravi koji tome doprinose, - istakao je Vladimir Ilic, državni sekretar za zapošljavanje.

Dogodine duplo više para

- Ove godine, iz budžeta Republike Srbije za javne radove izdvojeno je više od 250 miliona dinara. Javni radovi zaposlice više od 2.500 ljudi, uglavnom starijih, izbeglica, Roma i svih koji teže dolaze do posla. U Branicevskom okrugu, u prvom krugu odobreno je 15 miliona dinara, bice zaposleno 156 radnika, a u drugom krugu ocekujem najmanje isti iznos sredstava i najmanje još toliko zaposlenih radnika. U budžetu za 2008. godinu, koji je upravo Vlada usvojila, za javne radove su sredstva skoro udvostrucena, nešto preko 400 miliona je opredeljeno i bice angažovano oko 5.000 ljudi u Srbiji. Republicka Vlada pokušava da nezaposlenost, kljucni problem u Srbiji u ovom trenutku, reši na brojne nacine. Jedan od njih su mere finansijske podrške pri otvaranju novih radnih mesta, kao i subvencije pri samozapošljavanju. Drugi vid pomoci Vlade su krediti preko Fonda za razvoj - povoljni krediti za pocetnike i razvojni krediti. Kreditna podrška Fonda za razvoj u narednoj godini krece se oko 12 milijardi dinara: 2 milijarde start-ap krediti, 2 milijarde regionalni krediti i 8 milijardi sopstvenih sredstava Fonda za razvoj.

Državni sekretar obišao je i Decji vrtic “Poletarac”, upoznao se sa znacajem i ocekivanim efektima realizacije projekta javnih radova odobrenih toj ustanovi, kao i sa uslovima i sadržinom obrazovno - vaspitnog rada koji se realizuje u predškolstvu žagubicke opštine.

D. Milenkovic

OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE I GOLUBAC U ZAJEDNICKOM PROJEKTU

OTPAD NE PRIVLACI TURISTE

Predsednici opština Veliko Gradište i Golubac, uz prisustvo predstavnika republickog Fonda za zaštitu životne sredine i Unije ekologa Srbije, održali su prošle nedelje sastanak na više tema zajednicih dvema opštinama, narocito onoj koja se odnosi na odlaganje komunalnog otpada. Predsednik gradištanske opštine Dragan Milic istakao je da je sastanak bio konstruktivan, te se opštine kojima je glavni razvoj pravca turizam, oslanjaju na pomoc Fonda za zaštitu životne sredine, narocito kod izrade projekata dokumentacije, ali i Ministarstvo za ekologiju, te da se, osim toga, opštine javljaju i na druge konkurse.

- Master planom predvidena je tesna saradnja opština Veliko Gradište i Golubac, a deo realizacije tice se rešavanja komunalnog otpada. Prva faza podrazumeva cišcenje svih divljih smetlišta u naseljima i gradu, kasnije i turistickim delovima i selima. U drugoj fazi bi sanirali gradska smetlišta, koja su sada u dosta lošoj situaciji, dok treca faza obuhvata zajednicku transfernu stanicu za šta imamo obezbedenu lokaciju i plansku dokumentaciju. Planiramo da se na tom prostoru odvaja smece, ono što može pripremi za reciklažu i odveze na za to predvidena mesta, a ono što ne može odvozi na deponiju koja bi u perspektivi bila napravljena za obe opštine. Rešavanje ovog problema doprinelo bi još više tome da naše turisticke destinacije budu prepoznatljive ne samo u Srbiji vec i šire, rekao je Milic.

Predsednik golubacke opštine istakao je da je rec o nastojanju opštine ciji je on predsednik, ali i opštine Veliko Gradište, da prevazidu mnoge zajednicke probleme.

- Pošto obe opštine kao pravac razvoja vide turizam, rešavanje pitanja odlaganja cvrstog komunalnog otpada je prioritet. Uoblicili smo konkretne zadatke koji su pred nama i koje cemo, nadam se, uz pomoc nadležnog ministarstva i Fonda uspeti da izvršimo. Saradnja opština Golubac i Veliko Gradište je izuzetna, ne samo u ovom, vec citavom nizu projekata kojima smo konkurisali zajedno u Nacionalnom investicionom planu, rekao je Zoran Pajkic, predsednik opštine Golubac, i dodao da ce se ove dve opštine zajedno “pojaviti” u mnogim konkursima.

U opštinama Gradište i Golubac nadaju se da ce problem odlaganja cvrstog komunalnog otpada biti rešen u narednoj godini.

Zajednicka želja predsednika obe opštine je da one postanu brendovi na Dunavu, te su sve zajednicke akcije usmerene ka tom cilju, zakljuceno je na sastanku.

Nataša Veljkovic, pomocnica direktora Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije rekla je da je cilj razgovora pronalaženje rešenja problema infrastrukture, a kao jedan od prioriteta Fonda za sufinansiranje projekata infrastrukture jesu oni koji se odnose na rešavanje problema cvrstog otpada na teritoriji Srbije.

- Na današnjem sastanku postignut je dogovor o koracima za buducu saradnju pomenutog ali i još nekoliko projekata na teritoriji obe opštine, rekla je Veljkovic, ne preciziravši o kojim projektima je rec.

Sastanak je protekao u znaku zajednicke strategije razvoja koja je potkrepljena zvanicnim državnim dokumentima kao što su Master plan i Turisticka organizacija prostora.

- Ovim dvema opštinama tim planovima dat je prioritet, izmedu ostalog, i u rešavanju problema komunalnog otpada, koji je vidljiv uvek, ali mu se znacaj daje narocito za vreme trajanja turisticke sezone. Šansa da se taj problem reši nije samo u iskazivanju dobre volje, vec nastavak uradenog, u smislu pristupne i tehnicke dokumentacije, identifikacije i izvodackih radova, rekao je Jorgan Aleksic, ispred Unije ekologa Srbije.

T.R.S.

OKTOBARSKA NAGRADA OPŠTINE ŽABARI

PRIZNANJE ZVEZDI GRANDA - RADMILI MANOJLOVIC

Zvezdi Granda, Radmili Radi Manojlovic iz Cetereža, opštine Žabari, prošle srede je urucena Oktobarska nagrada ove branicevske opštine.

“Opština Žabari postala je poznata po zvezdi, zvezdi koja je medu nama- našoj Radi, istakao je predsednik opštine Žabari, Živorad Nastic, koji je najviše priznanje opštine Žabari za ostvarene uspehe i rezultate, Plaketu, Kolajnu i 10.000 dinara, urucio Radmili Radi Manojlovic.

-Skupština opštine Žabari jednoglasno je odlucila da Oktobarsku nagradu dodeli Radmili Manojlovic, za njene uspehe i rezultate, zahvaljujuci kojima je i naša opština postala prepoznatljiva širom Srbije”, dodao je predsednik Nastic.

Inace, Radmila Rada Manojlovic rodena je 25. avgusta 1985. godine. Srednju školu je pohadala u Velikoj Plani, gde je završila Gimnaziju kao dak generacije. Potom je upisala Ekonomski fakultet na Univerzitetu u Kragujevcu i stigla do trece godine.

Istovremeno, sve slobodno vreme ulagala je u svoju veliku ljubav i talenat- u karijeru pevacice. Trijumfovala je na Grandovom nadmetanju i u velikoj konkurenciji, odlukom publike iz cele Srbije, Rada je dospela u finale. Sada je jedna od najvecih mladih zvezda Granda. Sa još šestoro najboljih vec mesecima putuje i nastupa u svim gradovima Srbije, a pevala je i u Sloveniji i Švajcarskoj.

Trenutno je angažovana iskljucivo na ostvarivanju svog životnog sna, jer, Grand joj pruža sve što je želela i zamišljala. Sve do izbora novih lica Granda, Radmila Rada Manojlovic odlucna je da ubedi publiku i Grand produkciju da je upravo ona nova zvezda za kojom tragaju... A, u svojoj opštini Žabari i okolnim branicevskim opštinama Rada to vec jeste.

-Preko Rade opština Žabari je našla i osvojila mesto dostojnog partnera medu ostalim opštinama naše zemlje. Ona je bila dak generacije u srednjoj školi, sada je odlican student, a uspela je da ostvari i odlican plasman na takmicenju Granda. Pred-stavljala je opštinu Žabari dostojanstveno. Predstavljala nas je najbolje moguce, u cemu smo je svi podržavali, navijali, glasali, i to, ne samo Žabari, vec ceo Branicevski okrug, istakao je predsednik Živorad Nastic.

Na to je Radmila Manojlovic, prijatno iznenadena, uputila nekoliko reci zahvalnosti svojim sugradanima:

-Hvala opštini Žabari ali i svim drugim opštinama u okolini. Znam da su me podržavali tokom celog takmicenja, tokom eliminacija, koje su tekle iz subote u subotu, i u samom finalu... Rekla bih da je ovo kruna mog uspeha i raduje me da cujem da smatrate da sam na pravi nacin predstavila opštinu Žabari, moje selo Cetereže i ceo okrug,

Na to je predsednik Živorad Nastic dodao:

-Opština Žabari je ove godine oktobarske nagrade dodelila pre svega mladim, školovanim i perspektinim ljudima. Ova sredina stanovišta je da bez mladih i perspektivnih ljudi nema napretka niti razvoja u opštini žabarskoj. U tom smislu, podsecam na velika migraciona kretanja. Mladi sve više odlaze sa namerom da se ne vrate. Ucinili smo sve što je u našim mogucnostima kako bismo te mlade i dragocene ljude zadržali u našem okrilju. Jedan od nacina da im iskažemo zahvalnost za njihov doprinos i ukažemo na to koliko su nam važni jeste dodeljivanje najvišeg priznanja naše opštine.

A. Maksimovic

MOBILNA JEDINICA KOSTOLACKOG DOMA ZDRAVLJA

“KONTROLA KADA JE NAJPOTREBNIJE”

“Kontrola kada je najpotrebnije” naziv je akcije mobilne jedinice kostolackog Doma zdravlja, tacnije doktorke Tamare Seke i Patronažne službe, predvodene glavnom sestom Malina Jasnom.

One su krenule u obilazak radnih jedinica kostolackih preduzeca s ciljem da zaposlenima daju savete o primarnoj prevenciji hronicnih nezaraznih bolesti: kardiovaskularnih, celebrovaskularnih, gojaznosti, dijabetesa i arteroskleroze.

Prošle srede posetili su PRIM, nekioliko dana pre toga kop Drmno, a sledi poseta kopu Cirikovac, Autotransportu i Upravi Direkcije.

- Glavni faktori rizika za nastanak ovih bolesti su pušenje, nepravilna ishrana, fizicka neaktivnost i stres.Kljucno je preduprediti ih. To podrazumeva usvajanje zdravih stilova života, razvijanje zdravih navika, što svako od nas može da ucini za sebe, za svoje zdravlje. Mi smo sami gospodari svoga zdravlja i svoje bolesti. Mi smo ono što mislimo, ono što radimo i ono što svakodnevno unosimo u organizam, porucuje izmedu ostalog doktorka Tamara Seke.

Akcenat je i na prevenciji od Hepatitisa A, kojeg u našem kraju još uvek nema, kako istice glavna sestra Patronažne službe, Malina Jasna, i najavljuje edukaciju stanovništva, kojom ce biti obuhvaceni svi Kostolcani, od najstarijih do najmladih.

A. M.

ZBOR GRAÐANA NAPUNIO POZORIŠNU SALU

OpŠtina - pravi okvir za Kostolac

U prepunoj Sali kostolackog Doma kulture u nedelju je održan zbor gradana povodom inicijative Kostolca o dobijanju statusa opštine. Ovu inicijativu podržale su sve politicke stranke u Kostolcu, Savet kostolacke GMZ, kao i nevladine organizacije. Zbor gradana , kome su prisustvovali visoki republicki funkcioneri, potpredsednik Skupštine Republike Srbije Miroljub Albijanic, državni sekretar za rad i zapošljavanje Vladimir Ilic, kao i Stevica Spajic, direktor Kancelarije za ravnomerni regionalni razvoj, otvorio je predsednik GMZ Kostolac Vladimir Vila. On je gradane obavestio o aktivnostima koje se sprovode kako bi Kostolcani ponovo dobili opštinu (o cemu smo pisali u prethodnim brojevima). O opravdanosti formiranja opštine govorili su clanovi Akcionog odbora, na celu sa predsednikom Slavkom Slipcevicem.

- Kostolac je ostao bez vazduha, zemlje i vode, rekao je Slipcevic, a na ovu temu opširnije je govorio Slaviša Radinovic. O kostolackoj privredi i njenim potencijalima pricao je Slobodan Gajic naglasivši da nosilac buduceg razvoja Kostolca treba da bude Privredno društvo “TE-KO” Kostolac, kao i novoformirana, izdvojena preduzeca i mali privrednici, a da je Kostolcu status opštine neophodan kako bi privatizacija bila kontrolisana, a rudarska renta i ekološka taksa vratile u Kostolac i iskoristile na pravi nacin. Kao potencijalne proizvodne programe naveo je luku, plastenike, ribnjake, fabrike fasadne opeke itd.

Ostali clanovi Odbora istakli su probleme nezaposlenosti, standarda nacionalnih manjina, poljoprivrede i podsetili da u Kostolcu vec dvadeset godina nije izgraden nijedan stan.

- Gradani Kostolca i okolnih sela traže da novim Zakonom o teritorijalnoj podeli Republike Srbije MZ Kostolac dobije status opštine Kostolac. Kostolac je velicinom i brojem svojih gradana prevazišao status Mesne zajednice. Grad sa preko 15 000 stanovnika ne mogu da vode volonteri Saveta MZ, a ni opština Požarevac daljinskim upravljanjem. Ovaj grad treba da vode profesionalci, strucni ljudi, koji bi se našli u strukturama buduce opštine, koji bi probleme “napali” iz neposredne brzine i rešavali ih brzo i efikasno. Kostolac nema poslanike u Skupštini Republike Srbije, a to je glavni razlog što istina o Kostolcu i njegovim problemima ostaje u okvirima Mesne zajednice, rekao je Radiša Ilic, zamolivši goste iz Beograda da pomognu pri zakazivanju sastanka sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milanom Markovicem, a o kostolackom problemu upoznaju predsednika Vlade i Skupštine Srbije.

Na drugom delu Zboru data je prilika gradanima da govore o problemima na koje nailaze, a kostolacki umetnici priredilu su kulturno-umetnicki program.

T.R.S.

ODBOR ZA KULTURU GMZ KOSTOLAC

BEZ PROGRAMA CENTRA ZA KULTURU

Protekle nedelje u Kostolcu je zasedao Odbor za kulturu GMZ Kostolac a na sastanku su razmatrane ativnosti u kulturi u protekla tri meseca koje su podrazumevale pesnicke veceri, izložbe i izuzetno posecen Medunarodni miting poezije. Akcenat je stavljen na “mršave” aktivnosti Centra za kulturu Požarevac.

- Jedina ustanova kulture koja ostvaruje aktivnost je Narodna biblioteka “Ilija M. Petrovic”, odeljenje Kostolac. Narodni muzej i Istorijski arhiv nemaju svoja odeljenja, pa je za pohvalu napor Muzeja da na lokalitetu Todica crkve u Starom Kostolcu krene sa arheološkim istraživanjima i otvori svoje istureno odeljenje. Muzej je iskazao spremnost za organizovanje predavanja i tribina, naglasila je predsednica Odbora Slavica Pejovic. Clanovi Odbora konstatovali su da Centar za kulturu Požarevac u ovom periodu nije organizovao programe, niti pokazao zainteresovanost za to. Kostolackom kulturnom odboru je kao razlog naveden nedostatak sredstava, receno je na sastanku, te je postavljeno pitanje kako se desilo da Kostolac u toj oblasti bude zaboravljen kod izrade budžeta za 2007. godinu.

Odbor ce zato, najavljeno je, kod izrade budžeta za narednu godinu insistirati na ispunjavanju dostavljenih realnih zahteva i opredeljivanju neophodnih, i Kostolcu pripadajucih, sredstava za potrebe kulture. Insistirace se i na realizovanju planiranih sredstava namenjenih za kulturne potrebe Kostolca, ne preko ustanova kulture, vec preko Saveta GMZ Kostolac, kao korisnika sredstava. Data je podrška inicijativi da se u Kostolcu organizuje posebna ustanova koja bi bila nosilac profesionalnih poslova u ovoj oblasti, koji su, kako “stoji” u zvanicnom stavu Odbora, “do sada odbijani, zbog navodno postojece zakonske regulative, koja je inace vec prevazidena, i cija je izmena u toku “ .

- Neophodno je pokrenuti investiciona ulaganja u objekte kulture, obezbediti i urediti prostor za letnje programe, pokrenuti rešavanje imovinskog statusa postojecih i obezbediti sredstva za trajno rešenje prostora biblioteke, njene tehnicke opremljenosti, zatim otvoriti bioskopsku salu, galeriju...

Akcenat je stavljen i na usmeravanje i koordiniranje rada udruženja, osmišljavanje zajednickih kulturnih sadržaja i uspostavljanje saradnje sa privrednim društvima u gradu.

Clanovi odbora saglasili su se i o predlozima za dodelu Povelje kulture opštine Požarevac za 2007. godinu. Gradska mesna zajednica Kostolac predložena je zbog doprinosa u razvoju kulture u ovom gradu (negovanje amaterskog stvaralaštva, organizacija izložbi, poetskih veceri, Medunarodnog mitinga poezije, pokretanje kulturno-duhovne manifestacije “Kostolacka žiška”...), dok je, kao pojedinac, predložen pesnik Zoran Stojicevic Rikardo.

Bilo i bice...

U novembru Kostolcani su mogli da pogledaju izložbu kolaža “Lica” Verice Miloševic, prošle nedelje izložbu slika ULUK “Art” a predškolci i daci prvaci dobili su mogucnost besplatnog upisa u kostolacku biblioteku . Ove nedelje ocekuje se eko-tribina kao i pocetak pozorišno - recitatorske radionice u Biblioteci. GMZ Kostolac ce 28. novembra organizovati besplatnu pozorišnu predstavu “Vlast” Branislava Nušica, u izvodenju amaterskog pozorišta iz Malog Crnica, pobednika ovogodišnjeg FEDRAS-a.

U decembru se ocekuju dve promocije knjiga - “Stiška povelja” Vojkana Ivkovica i “Na svoj predlog” Milana Ivoševica. Jedno decembarsko vece bice posveceno književniku iz Gracanice, Ratku Popovicu. ULUK ce sem izložbe imati promociju umetnickog etno-naselja uz pomoc istoricara umetnosti Jelene Andelkovic. U pripremi je program povodom novogodišnjih praznika, a za sada je izvesno da ce polaznici pozorišne decje radionice, osnovane pri odeljenju Biblioteke u Kostolcu, koju vode Maja Kopun i Martina Kuzmanovic, izvesti “Novogodišnju bajku”. Badnje vece ce, kao i svake godine, biti proslavljeno u crkvi Sv. Maksima Ispovednika.

T.R.S.

KOSTOLACKI FOLKLOR

PEDESETI NASTUP U 2007.

Prvi ansambl KUD-a Kostolac u okviru redovnih godišnjih aktivnosti nastupio je u petak, 16. novembra, u Gornjem Milanovcu na festivalu "Pesmom i igrom kroz Srbiju". Rec je o pedesetom ovogodišnjem nastupu prvog igrackog ansambla kostolackog folklora na kome su za svoje umece Kostolcani nagradeni zasluženim aplauzima.

T.R.S.

U PETAK U KOSTOLCU

EKOLOŠKA TRIBINA

Ekološko društvo "Zora" Kostolac organizovace u petak, 23. novembra, ekološku tribinu. Tribina ce se održati u Domu kulture sa pocetkom u 18 sati, bazirace se na idejama mladih ekologa, sa ciljem da se njihovi vršnjaci ohrabre da nastave brigu o zaštiti svoje životne sredine i zdravlju svojih sugradana. Organizatori ovog dogadaja su Ekološko društvo "Zora", GMZ Kostolac, Klub ljubitelja knjige "Majdan", Decji hor iz vrtica i grupa "Nenj stars".

T.R.S.

D.O.O. PRIM KOSTOLAC

VISOKA UPOSLENOST KAPACITETA

- Stopirana privatizacija l Uposleno 212 mladih

Radni kapaciteti Društva sa ogranicenom odgovornošcu PRIM Kostolac maksimalno su uposleni u tekucoj godini. Podsecamo da je PRIM krajem 2005. godine izdvojen iz današnjeg Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, potom prenet na Vladu RS i ušao u proces privatizacije. Medutim, sada je privatizacija stopirana i sledi preispitivanje opravdanosti odluke o izdvajanju iz EPS- a.

Nezavisno od svih tih dešavanja, Preduzece za proizvodnju, remont i montažu iz Kostolca obavlja svoju delatnost, upošljavajuci cak oko 95 posto svojih kapaciteta za opsluživanje kostolackih kopova i elektrana. Tako je sa Privrednim društvom potpisano trideset ugovora.

Ovo preduzece, kao retko koje, može se pohvaliti i time da je od izdvajanja, do danas, pružilo priliku da stekne radno iskustvo i zaradi platu više od dve stotine mladih ljudi.

PUNE RUKE POSLA

Kostolacki PRIM danas upošljava 522 radnika u stalnom radnom odnosu i još 212 mladih na odredeno. Ta brojka svedoci o obimu poslova, a ugovoreni poslovi svedoce o kvalitetu kojim PRIM obavlja svoju delatnost.

Na celu ovog kolektiva koji nastoji da dobije bitku sa tekucim društvenim promenama je generalni direktor, mr Dragoslav Mirkovic, koji ukazuje na znacaj odnosa sa Privrednim društvom, sa cijim se poslovnim planovima uskladuju i aktivnosti PRIM- a:

-Planovi Privrednog društva zavise od odluka Vlade RS, što utice i na naše aktivnosti. Ova godina je pocela bez usvojenog budžeta, što je za nas bilo problematicno, jer mi najviše poslova radimo za PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”. Tako da smo ozbiljno mogli da pocnemo da radimo kada je vec bilo vreme da pocnu remonti. Medutim, i pored svega toga mi smo morali da nastojimo da radimo. Opet podsecam da je naš posao da izvodimo remonte u Privrednom društvu. Nama na kopu remonti pocinju otprilike u aprilu i završavaju se u oktobru. S tim što šest meseci pre toga traju pripreme za te radove. Od proleca do oktobra mi smo vrlo mnogo angažovani na terenu. Posle toga, kada dode zimski period, pocinju radovi na održavanju tih sistema u ispravnom stanju, a zatim pocinju pripreme za remonte za sledecu godinu.

- Sa PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac” ugovorili smo jedan posao koji se odnosi na investicione poslove rekonstrukcije kopa. Vrednost tog posla je oko 180 miliona dinara, tako da je to vrlo bitna stavka u našim celokupnim aktivnostima. Osim toga, imamo dosta poslova koji se rade neplanirano, jer se dogadaju kvarovi i havarije. U tom kontekstu, na vidiku su i poslovi na prekomponovanju 4. BTO sistema. Ti bi poslovi mogli biti reda velicine od nekih 100 miliona dinara. Sve to nam daje velike mogucnosti za velikom uposlenošcu, kaže mr Mirkovic, isticuci da, izmedu ostalog, i tolika uposlenost postavlja i zahtev za dovodenjem sveže radne snage.

VIŠE OD TRIDESET UGOVORA

Proizvodnju u PRIM- u vodi zamenik direktora i tehnicki direktor, Dragan Miloševic. Za devet meseci je u ovom preduzecu obradeno 900 tona celika, a do kraja godine se ocekuje još 150 do 200 tona, cime bi PRIM trebalo da prekoraci 1000 tona obradenog materijala.

Najnoviji posao vredan je 180 miliona dinara, ali se ceka na uplatu avansa od Privrednog društva za nabavku materijala, kaže Miloševic i ukazuje na poslovanje za period od devet meseci:

- Gro naših poslova usmeren je ka Privrednom društvu, sa kojim imamo više od 30 ugovora. Pretežno su ti poslovi vezani za izradu rezervnih delova, za remonte i reparaciju. Inace, svi ti ugovori su podloga planova Privrednog društva, na bazi dinamike remonata sistema. Trenutno smo još u fazi remonata koji je trebalo da se završi u desetom mesecu, ali iz objektivnih razloga nije. Pretprošlog petka smo ušli u remont 4. BTO sistema. Kada se dogode takve promene rokova fleksibilnost je vrlo važna i u obostranom je interesu, i PRIMA i Privrednog društva.

- Imamo i dosta posla mimo tih ugovora. Uvek ima tzv. tekucih poslova. Kada se pogledaju satnice, tehnološka vremena po ugovorima, prakticno ti poslovi koji su van ugovora cine polovinu. Dakle, odnos uposlenosti po ugovoru i tekucim poslovima usaglašen. Tako da smo zadovoljni, kaže Miloševic i dodaje:

- Odradili smo jedan deo analize vezano za proizvodnju koju smo zaplanirali za 9 meseci. Zakljucak je da je na terenu sve kompletno uradeno. Vezano za radionicu koja u krugu PRIM- a, gde se radi reparacija i izrada rezervnih delova, u potpunosti je sve uradeno u planiranim rokovima. Što se tice ugovorenih poslova, ti su ugovori još u toku, a neki od njih prelaze i u narednu godinu. Posmatrano do sada, stepen gotovosti tih ugovora takode je sasvim zadovoljavajuca.

Što se tice ispunjenja fizickog obima proizvodnje, po recima Dragana Miloševica, ostvarenost je stopostotna, medutim, ostaje nezadovoljstvo niskom cenom norme sata, koja se usaglašava na nivou EPS- a i reflektuje na finansije PRIM- a.

REDOVAN CIKLUS PROIZVODNJE

Bitan uslov za uspešno poslovanje PRIM- a jeste redovna i pravovremena nabavka repromaterijala. Medutim, ovo se preduzece u tome susrece sa teškocama, o kojima govori rukovodilac Komercijalnog sektora, Rajko Stanojevic:

- Problemi komercijale u nabavci repromaterijala, pre svega, imaju finansijske razloge. Drugi uzrok tih problema je u samom ciklusu, dakle, od momenta kada krene neki zahtev za izradu radnog zadatka, njegove naplate, do naše realizacije, zatim, jako dugo se vrši obracun i fakturisanje tih završenih pozicija, što stvara poteškoce. Inace, PRIM je jedina firma izdvojena iz Privrednog društva koja radi ovako specificne poslove. Dakle, radi proizvod, što, pak, podrazumeva nabavku materijala, ulazak, predadu, njegovu finalizaciju, izlazak i naplatu. Izdvajanjem, ova je firma dobila drugacije oblike, drugacije pristupe poslu, njihovom ugovaranju, a to se odnosi i na mogucnosti realizacije istih, kaže Stanojevic i objašnjava:

- Promena sistema poslovanja u odnosu na stanje dok smo bili zajedno sa EPS- om, pre svega, je u smislu nabavke materijala. Ranije je Komercijalna služba uspevala jednim potezom da reši probleme za godinu dana, dakle, da nabavi repromaterijale potrebne za godinu dana. Sada, i da hocemo tako da radimo nismo u mogucnosti, a upravo zbog podužeg vremenskog perioda koji prode od momenta realizacije do naplate. A, mi ne možemo da sedimo i cekamo na tu naplatu. Mi i dalje moramo da radimo. Zbog toga se koristimo svim mogucim metodama nastojeci da obezbedimo proizvodnju, da nema kašnjenja. Uvek nastojimo da ispoštujemo zahteve proizvodnje i obezbedimo neki normalan ciklus u proizvodnji.

PREISPITIVANJE IZDVAJANJA PRIM-A

Zapoceta privatizacija PRIM- a stopirana je sve dok se ne preispita opravdanost odluke o izdvajanju iz Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”.

Istovremeno, upucen je zahtev da se radnicima PRIM- a isplati višak ostvarenih zarada, koji je zaposlenima u EPS- u isplacen. A, drugi je zahtev da se prizna benificirani radni staž radnicima PRIM- a koji su do izdvajanja bili angažovani na površinskim kopovima. O tim pitanjima govori rukovodilac Pravne, opšte i kadrovske službe, Zoran Stojanovic:

- Krajem 2005. godine naša firma je otišla pod ingerenciju Vlade RS. Pocetkom 2006. godine dobili smo Skupštinu, cije je clanove imenovala Vlada RS. Agencija za privatizaciju je potom krenula sa privatizacijom, koja je, medutim, odlagana. Krajem 2006. godine objavljen je tender kojim se tražio privatizacioni savetnik, koji bi realno izvršio procenu PRIM- a. Taj je posao u maju mesecu 2007. godine dobila firma iz Beograda, koja je krajem jula krenula sa poslom. U meduvremenu, mi smo pokrenuli, zajedno sa Sindikatom EPS- a i sindikatima preduzeca Georad, PRIM, kasnije i Autotransport, da se utvrdi opravdanost izdvajanja iz Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”. U prilog takvom zahtevu govori cinjenca da PRIM cak oko 95 posto svojih poslova usmerava ka kopovima i elektranama, što je signal da se odluka o izdvajanju preispita, dakle, koliko je i da li je ona korisna i potrebna. Osim toga, još uvek nisu razrešeni ni imovinsko- pravni odnosi sa Privrednim društvom, podseca Stojanovic i dodaje:

- Dva puta smo razgovarali sa ministrom za energetiku, Aleksandrom Popovicem, i predocili mu da se i nama isplati dug, to jest, višak koji se pojavio u zaradama i koji je vec isplacen radnicima EPS-a. Cinjenica je da su u ostvarivanju tog viška ucestvovali i radnici PRIM- a, sve do izdvajanja 2005. godine. Taj dug je oko 17 miliona dinara. Sledeci zahtev je da nam priznaju benificirani radni staž za radnike koji su bili uposleni na kopovima, kao što je to priznato radnicima na kopovima koji su ostali u Privrednom društvu. Ministar je sve zapisao i problem je jedino gde naci novac.

MLADA RADNA SNAGA - REALNA POTREBA

PRIM je kao retko koje preduzece u našem kraju, u poslednje dve godine, cak više od dve stotine mladih uposlio, ali na odredeno radno vreme, jer zakon drugacije ne dozvoljava.

- Zapošljavaju se na odredeno vreme deca naših radika. Oni poslove obavljaju zajedno sa iskusnim majstorima od kojih uce i time se pripremaju da kasnije, kada ovi odu u penziju, preuzmu poslove. Inace, PRIM ima vrlo visoku starosnu strukturu stalnih radnika. Prosek je 48 godina. Oni realno nisu za penjanje na bager i slicno. Otuda dovodimo mlade kadrove i obucavamo ih. Kada stariji odu u penziju mi cemo imati spremne kadrove. Šta god da se dogodi sa procesom privatizacije, mi moramo raditi i misliti na buducnost preduzeca, zakljucuje generalni direktor, mr Dragoslav Mirkovic.

A. Maksimovic

TOMISLAV MILADINOVIC IZ MIŠLJENOVCA PODIGAO CRKVU U SVOM ZAVICAJU

SVETINJA NIKLA U ŠUMI

-Mojoj cerki LJilji u snu se javila sveta Petka. Kazala joj je da usred šume Lešje vidi manastir .LJilja je drugi put sanjala manastirski izvor i videla svetog Nikolu.Tada ju je nepoznati svetac vodio niz stepenice.To je bio božji znak i mi smo shvatili da naša porodica na tom mestu treba da sazida svetinju.Nisam cekao ni casa, cim sam se vratio iz Hanovera, odlucio sam da se odužim našoj najcuvenijoj svetiteljki i da se odazovem njenoj želji. Evo ,manastir je završen,vinuo se nebu medu oblake a udaljen je od sela tek jedan kilometar - prica Tomislav Miladinovic (69) iz Mišljenovca kod Kuceva,bivši kranovoda u firmi “Oksencol” u Hanoveru koji je tri decenije proveo na radu u Nemackoj. Posle penzionisanja vratio se u zavicaj i svom selu podario pravoslavnu svetinju, posvecenu svetoj Petki.

- Prošle godine pred Uskrs,u snu mi se javila Sveta Petka koja me vodila ovde gde su sada izvori i nova crkva. Ovde je bila šuma,nije bilo ništa, veli cerka LJiljana Stevic.

-Sveta Petka mi je rekla gde je prvi izvor i drugi izvor što sam videla,a treci nisam videla.Rekla mi je da je treci ispod vrbe i posle kopanja voda se pojavila. Ovo je nešto što covek može da doživi da sa svecima se druži i prica,a da taj san sutradan postane stvaranost.

Prošle godine temelje sadašnje crkve osveštao je sveštenik Marko Mitrovic a majstori su odmah prionuli na posao. Probijen je i šumski put do crkve u dužini od 200 metara.

Simbolican dobrovoljni novcani prilog za crkvu dalo je još dvadeset seljana Mišljenovca ali je ceo projekat finansirao uglavnom Tomislav koji je i organizator radova. Iz inostranstva su novac poslali LJubiša Lukic iz Linca, Dragiša Lazarevic iz Beca, Neša Stokic iz Ciriha, živa Stokic iz Beca,šljunak su obezbedile porodice…

-Na ovom mestu je nekad, kažu stariji ljudi, postojao manastir. Licno sam video drvene oplate i zidove kad smo kopali temelj - dodaje Tomislav. Na crkvenom portalu ce biti naslikane ikone svetog Nikole, svete Petke i Bogojavljenja. Crkvu je projektovao Vili Mladenovic iz sela Ranovac kod Petrovca na Mlavi. Aluminijumski krov su stavili majstori iz Ostružnice a unutrašnjost ce da se ureduje vec od narednog proleca.

- Sa dedom sam cuvala ovce i od malena sam pila ovu vodu. Ovde dolazi mnogo naroda u Mladu nedelju, Svetu Petku, tražeci izlecenje.I moja svekrva ima problema sa vidom, sada redovno koristi ovu vodu i hvala Bogu dobro vidi, pa cak i veze, kaže Lepojka Jovanovic iz Mišljenovca.

Živadinka Neškovic iz susednog sela Mustapic redovno pije vodu sa ovih izvora,jer je imala problema sa visokim pritiskom. - Vodu sam pila redovno punih 15 dana,jer mi je pritisak gornji bio i oko 200, a donji prelazio stotku. Posle upotrebe ove vode, hvala Bogu, vec mesec i po dana ne pijem lekove,a pritisak je normalan 80 sa 130, kaže Živadinka.

U novoizgradenoj crkvi u Mišljenovcu održano je proteklog vikenda i prvo rezanje kolaca,a domacin slave Sveta Petka bila je porodica Miladinovic. Rezanje slavskog kolaca obavio je mesni sveštenik Marko,uz prisustvo velikog broja rodbine,prijatelja,donatora i vernika.

Vinova loza kraj lekovitih izvora

Kraj crkve u šumi "Lešje" nalaze se tri lekovita izvora u obliku krsta.Izvori lece ocne bolesti,kostobolju i smanjuje krvni pritisak. Kraj izvora se nalaze dva cokota vinove loze koji dokazuju da su nekad tu, usred šume, na nepristupacnom terenu, bili podignuti manastirski vinogradi.

-Moj sugradanin Brana Acimovic mi je ispricao da je ruke i noge koje su mu stalno trnule izlecio masažom ovom vodicom,kaže Tomislav Miladinovic.

Žena iz Mustapica je dovela slepog sina na izvor i tu je progledao. Kraj izvora je rasla žuta jabuka sin se umio i rekao majci: “Majko, vidim žute jabuke”, ispricala nam je Lepojka Jovanovic iz Mišljenovca.

LJ.Nastasijevic

IZLOŽBA SLIKA I CRTEŽA MARIJE ALEKSIC U SRPSKOJ KUCI

BOJA I POKRET

Prva samostalna izložba mlade likovne umetnice iz Beograda, Marije Aleksic otvorena je prošlog utorka u Kulturno izdavackom centru «Srpska kuca» u Požarevcu. U ime organizatora brojne posetioce pozdravio je direktor Srpske kuce, Bratislav Bata Golic, a o izloženim crtežima i slikama govorio je akademski slikar Pavle Miladinovic.

- Mislim da su Marijine slike nastale iz njene duše, da su to neka zbivanja koja izlaze na videlo na crtežima ugljenom i na slikama, rekao je, izmedu ostalog, Miladinovic.

Zahvalivši se domacinima i prisutnoj publici, umetnica je otkrila da njeni koreni poticu iz okoline Požarevca, odnosno Petrovca na Mlavi. Zanimljivo je i to da je Marija Aleksic magistrirala internacionalni menadžment u Becu, da je diplomirani profesor ruskog jezika i književnosti, kao i sudski tumac.

Izložba ce biti otvorena do 23. novembra.

L.L.

SLIKARA MILOŠA ŠOBAJICA PRIMIO PREDSEDNIK OPŠTINE DUŠAN VUJICIC

GALERIJA JE CUDO

Požarevac i Galerija Milene Pavlovic Barili bili su prošle srede domacini poznatom srpskom slikaru Milošu Šobajicu. U svecanim salonima Skupštine opštine Požarevac Šobajica je primio predsednik opštine Dušan Vujicic, sa saradnicima.

-U ime lokalne samouprave želim vam dobrodošlicu. Obradovani smo vašim dolaskom, jer nam dolazi covek koji je nadaleko poznat, ne samo na našim prostorima, vec i šire, rekao je Vujicic i upoznao gosta sa istorijatom grada, aktuelnom politickom, ekonomskom i kulturnom slikom opštine i okruga. Direktor Galerije, Radosav Stojanovic objasnio je da je Šobajic ucesnik 11. medunarodnog bijenala, ali je bio sprecen da prisustvuje otvaranju, zbog svog boravka u Moskvi, gde je izlagao na dve izložbe. Gost je potom imao priliku da obide skupštinsko zdanje, a nakon toga je boravio u Galeriji Milene Pavlovic Barili, gde mu je direktor Radoslav Stanojevic urucio reprint izdanje grafike Milene Pavlovic Barili, ispred kolektiva Galerije.

Šobajic se ubraja medu najznacajnije žive slikare, a jedno od svojih dela izložio je na 11. medunarodnom bijenalu «U svetlosti Milene» koje je u toku.

- Ova galerija je cudo. Ja volim da diram rukama sve ono što je ostalo iza mene, pa i ovo mesto, to je Milenino, to je i ona rukama dirala, isto tako sam Hristov grob posecivao u pretpostavci da je to isto Isus dirnuo, tako da sam fetišista prema onome što je prošlo, a Milena živi i dan-danas kroz ovaj njen prostor gde su njene slike, koje vrlo cenim, rekao je Miloš Šobajic i dodao: - Oduševljen sam onim što sam video u Požarevcu i iznova otkrivam Milenu Pavlovic Barili, neverovatno je i to da ovde možete videti tu njenu malu stolicu iz perioda kada je imala dve godine, to je neverovatno, kako ostaju stvari, a mi odlazimo, a eto njene slike ostaju... kaže se da se slikar kada ode seli u svoje slike, to se pre svega odnosi na nadrealiste, a i ona je bila bliska nadrealizmu, pa verovatno živi u svojim slikama.

Na pitanje kako bi opisao sebe kao slikar, s ozbirom na to da ga svrstavaju u najznacajnija imena srpskog slikarstva, Šobajic kaže: -To su pre-terivanja. O slikaru se zna tek kada umre. Sve medijske price o današnjim slavnim zvezdama ce pasti u vodu jednog dana. Ja se trudim da ovo što radim radim jako ozbiljno, seriozno, da to bude relativno neponovljivo, da moju energiju izbacim na platno i da dodam taj neki mali dodatak koji niko nije imao do sada, sve u nadi da ce to ostati iza mene, pa da ce me gledati za 480 godina kao Leonarda da Vincija, ne uporedujuci se ni u kom slucaju sa njim, jer je to najveci um svih vremena. Za sebe govorim da sam izdanak ekspresionizma, najviše sam možda blizak nemackom slikarstvu. Dok slikam pretpostavljam da sam eruptivan, da radim «iz stomaka», bez mnogo razmišljanja, pokušavam da prebacim samo energiju. Poriv koji umetnika tera na stvaranje je slican ostalim porivima, bez kojih onaj koji radi na može da postoji. Ja se lecim dok radim, kao da citam molitvu dok slikam, platnu pridem zdravog tela i bolesnog duha. Moram biti zdrav, jak i snažan da bih sve izbacio iz sebe na platno. Voleo bih da se ljudi lece gledajuci moje slike, to bi mi bio najveci poklon. Sve što je likovno me jako interesuje, pa tako i skulptura i instalacija. Instalacija je kao neka skica za sliku, napravim je dva metra da bih ušao unutra i sedeo. Ona se brzo napravi, kao i skulptura, dok je slikanje dug i naporan proces.

Kada sam video svoju sliku ovde u galeriji, sasvim mi se dopala. Nekada nisam voleo da vidim moje slike. Naslikam sliku, prodam, ili negde ode, u neku galeriju, pa kada je vidim prosto se zgrozim kako je to loše, pa je cesto otimam i ponovo radim. Ovom slikom koja je izložena ovde sam zadovoljan, a drago mi je što se nalazi u kuci Milene Barili. Milenu sam prvi put otkrio na akademiji, pre 35 i više godina i smatrao sam da je ona nadrealista, iako nije bila dosledni nadrealista, jer je to bio pokret, religija, ona je samo dotakla nadrealizam i radila i druge stvari.

Dodajmo da Miloš Šobajic preko trideset godina živi i stvara u Parizu, a par godina unazad je dekan Fakulteta Megatrend za umetnost i dizajn u Beogradu. Za svoj trenutni posao sam kaže da je misija i da je sa zadovoljstvom prihvatio ponudu da dode u Srbiju.

L.L.

IZLOŽBA

“ART” SVE AKTIVNIJI

Udruženje likovnih umetnika Kostolca, povodom Novembarskih dana kulture, organizovalo je u cetvrtak izuzetno posecenu izložbu Žike Ilica Lozovickog i Violete Kevro.

Lozovicki je roden 1949. godine u Lozoviku kod Velike Plane, gde je proveo detinjstvo. Boravio je u Parizu do 1970. godine. Po povratku aktivno se bavi slikarstvom. Clan je likovnog kluba “Atelje 79” u Kostolcu od 1979 - 1990. Clan je i inicijator osnivanja ULUK “Art”-a 2002. godine. Kolektivno je izlagao na više od 200 izložbi u Srbiji, svim republikama bivše SFRJ i inostranstvu. Organizovao je dve samostalne izložbe u Kostolcu i Lozoviku. Priprema retrospektivu povodom tridesetogodišnjice slikarskog staža na kojoj ce prikazati slike nastale od 1976. godine do danas. Motivi na slikama Žike Ilica Lozovickog su seoski, jer, kako kaže, voli mir i miris sela, zvuk derma i bunara.

Violeta Kevro je rodena 27.3.1969. godine u Požarevcu. Živi i radi u Kostolcu. Clan je ULUK “Art”-a od 2006. godine od kada se i intenzivno bavi slikarstvom. Kolektivno je izlagala na desetak izložbi u Srbiji. Koristi sve tehnike od kojih grafikom najbolje iskazuje svoj dar i osecanja. Na izložbi mogle su se videti i slike radene temperom (Devojka sa pticama, Sumrak), ulje na platnu (U prolazu, Bezlicni ljudi), kombinovana (Jesen, Radanje...)

“Art” za decembar najavljuje kolektivnu izložbu i promociju projekta Etno-umetnickog naselja. Krajem meseca umetnici ce znati da li ce njihov projekat biti podržan kroz Nacionalni investicioni plan ali umetnici najavljuju i konkurisanje u Ministarstvu kulture Republike Srbije.

Organizaciju prošlonedeljne izložbe u kostolackom Domu kulture pomogao je Odbor za kulturu GMZ Kostolac.

T.R.S.

ODRŽANA SEDNICA OPŠTINSKOG VECA OPŠTINE PETROVAC

DATA SAGLASNOST NA IZGRADNJU MINI HIDROCENTRALA

U Petrovcu je u cetvrtak 15. novembra zasedalo Opštinsko vece opštine Petrovac. Na svojoj 63. sednici clanovi opštinske vlade razmotrili su 18 tacaka dnevnog reda. Po znacaju se svakako izdvojilo davanje nacelne saglasnosti za pocetak aktivnosti na izgradnji malih hidrocentrala na teritoriji petrovacke opštine. Na inicijativu Privredne komore Srbije, preduzece Skend Enerdži iz Beograda raspolaže finasijskim i kadrovskim kapacitetima da realizije jedan takav kompleksan projekat koji predvida izgradnju jedne vece i nekoliko manjih mini hidrocentrala na Mlavi, najverovatnije u Gornjackoj klisuri. Radi se o obnovljivim i cistim energetskim izvorima koji otvaraju nove mogucnosti u oblasti energetike a zaposlice i novu radnu snagu. Time ce se stvoriti i uslovi za bolje snabdevanje elektricnom energijom privrednih organizacija i domacinstva u opštini.

Vece je donelo odluku da u ovoj sezoni zimskog održavanja lokalnih puteva koja je pocela 15. novembra ovaj posao poveri KJP Izvor, a zakljuckom veca omogucen je besplatan smeštaj za cetiri ucenika Poljoprivredne škole u Požarevcu u njihov internat.

Usvojen je i Predlog odluke o utvrdivanju naknade za korišcenje gradevinskog zemljišta, o cemu ce konacnu rec dati odbornici Skupštine opštine na narednoj sednici, a pomenutom odlukom ona se nece povecavati i ostace na istom nivou kao i ove godine.

Opštinsko vece je donelo i nekoliko rešenja o davanju u zakup neizgradenog gradevinskog zemljišta u katastarskim opštinama Petrovac, Starcevo i Knežica kao i raspisivanju oglasa za davanje u zakup prostorija domava kulture u Šetonju, Trnovcu i Bošnjaku. Jednom broju socijalno ugroženih lica pružena je finasijska pomoc.

D.I.

PROIZVOÐACI NAMEŠTAJA OPŠTINE POŽAREVAC NA SAJMU U BEOGRADU

ZLATNI KLJUC U RUKE ENELU

Na ovogodišnjem 45. medunarodnom sajmu nameštaja u Beogradu, predstavili su se proizvodaci iz opštine Požarevac: Aleksa, Draloni i Enel.

Predstavljamo proizvodaca nameštaja ciji su proizvodi na ovogodišnjem Sajmu nagradeni Zlatnim kljucem i diplomom.

Vladimir Zebic, izvršni direktor nabavke u Enelu o ovogodišnjoj ponudi i poslovnim rezultatima kaže:

- Enel se na 45. medunarodnom sajmu nameštaja srpskoj javnosti, a nadam se i javnosti iz okruženja na štandu od 200 kvadrata na kome je predstavio stvari koje su za 2008. iz proizvodnog asortimana Enela. Jedan deo štanda je opremljen ugradnom kuhinjskom tehnikom i na tom delu štanda Enel je prezentovao sedam noviteta za narednu godinu, pocev od ugradnih rerni, preko ugradnih ploca do, naravno aspiratora, po cemu je Enel prepoznatljiv vec duži niz godina na srpskom tržištu. To su proizvodi koji su izradeni u saradnji sa evropskim proizvodacima i brendirani pod Enelovim imenom. Jedan deo štanda je koncipiran tako da smo na njemu predstavili kuhinju za koju je Enel ove godine dobio priznanje, a deo je iskorak Enela, a to je ponuda apartmana, odnosno opremanja kao jedne nove grupe proizvoda kojom Enel želi još više da se predstavi u buducnosti. Tu je i priznanje „Zlatni kljuc” upravo za Enelov apartman De ludž, pored njega predstavili smo i apartman Ekonomik; oba su jako dobro prihvacena, što od krajnjih korisnika, što od naših potencijalnih poslovnih partnera, onih koji se bave investicijama u oblasti turizma. Mi smo vec na pragu ostvarenja jednog projekta, a to je opremanje preko trideset apartmana na Kopaoniku, objekat se zove Raška. Enel se polako krece i u tom pravcu - opremanje po principu „kljuc u ruke” i sva ova priznanja koja smo dobili ovde i u Novom Sadu su potvrda da smo na pravom putu.

Ove godine Sajam je izuzetno dobro posecen, sigurno jedan od najposecenijih, i ne samo to, nego i jedan od najorganizovanijih, kako sa aspekta organizacije, tako i sa aspekta onoga što se ovde može videti.

Mi nismo došli sa namerom da poboljšamo svoju prodaju, vec da sve potencijalne klijente upoznamo sa onim što su svetski trendovi. Ostvareno je mnogo novih kontakataka, koji ce, nadam se, uroditi plodom posle Sajma.

Trenutno se uveliko radi na projektu koji se zove Enel Market, naši sugradani vec znaju, a za one koji ne znaju - od decembra ce proraditi objekat na hiljadu i po kvadrata na samom ulazu u Požarevac, u tom objektu ce biti proširen asortiman, poput decijih igracaka i posuda, a usluga ce biti na višem nivou.

Jovica Nikolic, direktor ENELA, na prezentaciji casopisa „Enterijer” koja je održana na Enelovom štandu u cetvrtak 15-og novembra, u prisustvu predstavnika ovog poslovnog partnera izrazio je zadovoljstvo zbog dobre posecenosti i pažnje koju je Enelova ponuda izazvala na ovogodišnjem Sajmu nameštaja i unutrašnje dekoracije.

Enel jedanaest godina nastupa na Sajmu nameštaja, jedanaest godina Enelov tim pokušava da ostavi pozitivan trag na tržištu u izradi enterijera i upravo veceras ovde u prisustvu stucne javnosti i onog što su naši dizajneri prikazali na ovom štandu jeste potvrda da smo na tom putu i ucinili jedan korak koji se ocenjuje kao uspeh. Ono što je posebno zadovoljstvo jeste da je i ove godine strucni žiri beogradskog sajma, po drugi put za redom nagradio Zlatnim kljucem ono što je Enelov tim prezentovao. To takode pokazuje da smo na pravom putu, kao i da je u Srbiji moguce realizovati evropski i svetski dizajn. Pozivam vas da u narednim godinama upravo ove ideje koje menjaju stvarnost pretvorimo u delo. U tu svrhu, u dogovoru sa našim partnerima iz Enterijera, mi smo za sve njihove saradnike obezbedili i Enelovu standart karticu koja ce danas biti urucena i koja ce unaprediti našu saradnju u narednom periodu.

Na 45. medunarodnom sajmu nameštaja u Beogradu, Enel je osvojio sledeca priznanja:

- Zlatni kljuc za apartman Enel de ludže u grupi proizvoda za opremanje i unutrašnje uredenje stanova i javnih objekata

- Diplomu za kuhinju Marone de ludž u grupi proizvoda nameštaj za kuhinje i obedovanje

L.Likar,
M.Antic,
V.Milic

MANASTIR SVETA PETKA

CUDOTVORNA VODA VRACA VID

Nadomak Smoljinca, u potezu Zmajevac, iz temelja malenog manastira, skritog u senovitom šumarku, izvire lekovita voda. Postoje svedocenja, ova voda isceljuje vid.

Cudo prirode, dar Božiji, ponos i okupljalište vernih i u bolja vremena uverenih meštana Smoljinca i celog Stiga. Buduce izletište.

Postoje predanja po kojima se za izvor i njegova isceliteljska svojstva zna od 16. veka. Nema pouzdanih podataka, ali se pretpostavlja da je još pre nekoliko stotina godina nad cudotvornim izvorom podignuta kapelica sv. Petke. Neposredno posle Drugog svetskog rata, kapelica je srušena, izvor zarastao u korov i šiblje...

Osamdesetih godina, grupa mladica iz Smoljinca dolazi na ideju da rašcisti teren oko lekovitog izvora. Digla se na noge tadašnja seoska mladež, teren ocišcen, a kad su se pojavili obrisi temelja vekovima stare kapelice, doneta je odluka da se na postojecem temelju nanovo sazida bogomolja.

Sakupljana je cigla od domacina smoljinackih, a samoinicijativna omladinska radna akcija, realizovana neposredno posle Titove smrti, dovedena je uspešno do kraja, uprkos pretnjama pojedinih tadašnjih “cuvara lika i dela” da ce inicijatori biti pohapšeni. Podignuto je i kube sa zvonikom. Zvono ovog malenog manastira poklon je seoske škole.

Iz temelja, kao i vekovima pre, nanovo je potekla, a i danas izvire lekovita voda.

Nedugo zatim, Rasta Dinic, otac današnjeg predsednika Saveta MZ Smoljinac Dragana Dinica, po dolasku sa rada u Nemackoj, svojim parama, a nešto sakupivši od dobrotvora u selu, poduhvatio se zamašnog posla: kanalisao je i ozidao svih sedam izvora u neposrednom okruženju manastira. NJegovom rukom i voljom, zapoceta je i gradnja manastirskog konaka. Kasnije, kad se on ponovo vratio u pecalbu, složni Smoljincani su gradevinu dovršili i stavili pod krov. Danas je to okupljalište vernika o slavi sv. Petke i sv. Vartolomeja, kad seoska Litija pohodi ovo mesto.

Konak, manastir, sedam izvora i veštacko jezero, nastalo njihovim sjedinjavanjem u podnožju manastira, svojevrsna oaza mira, lepote i nadahnuca, po namerama Saveta Mesne zajednice Smoljinac, postace vremenom atraktivno izletište. Uverenja su, ne samo za žitelje ovog kraja. Naravno, svesni su i toga, dobar preduslov bio bi da se u citav projekat ukljuci kapital preduzimljivog investitora, svesnog mogucnosti da se citav kompleks, izuzetno lep, nesvakidašnje atratkivan i mistican, ponudi domacem i svetskom izletniku i hodocasniku.

Danas, manastirska vrata vazda su otvorena, a lekoviti izvor pohode Stižani, ali i Banacani koji su doculi za njega. Pomole se, zapale svecu. I svedoce o isceliteljskoj moci vode manastirske.

A konak, nema vikenda da pod svodove ne primi što zaljubljenike u prirodu i mir, što družinu okupljenu oko brava na ražnju, što lovce sa malenom cuturicom i velikim pricama. Lovackim i svakojakim drugim.

Selo se potrudilo, a pomogli su i predsednici opština, Malo Crnice - Miodrag Dragance Markovic, Požarevac - Dušan Vujicic, pa do manastira vodi solidan makadamski put, nocu osvetljen.

- Ako bude prilike i dobre volje, pa da put bude i bolji, možda i asfaltiran, verujem da ce uspeti namera da se nacini šetalište od izvora do jezera, možda neka trim - staza, klupe za odmor... Blagodarimo opštinama Malo Crnice i Požarevac što su se ukljucile da pomognu. Verujemo da ce i nadalje dobra volja svih ovo bogatstvo da neguje i dograduje, na radost i korist svakog ko nade vremena da svrati i dušu napoji lepotom, a vodom lekovitom se okrepi..., - porucuje sveštenik smoljinacki prota stavrofor Živorad Pavlovic.

D. M.

NOVEMBARSKI DANI KULTURE

USKORO - DNO, BRATE

Pred nama je završnica Novembarskih dana kulture, koji su priredili Centar za kulturu opštine Požarevac, Narodni muzej Požarevac, Narodna biblioteka “Ilija M. Petrovic” i Galerija “Milena P. Barili”.

U preostalih nekoliko dana preporucujemo vam popularnu predstavu legendarnog Indeksovog radio pozorišta, “Dno, brate”. U pitanju je parodija na opšti primitivizam koji nude raznovrsne televizije, šou programi, ali i srpska politicka scena. Igrace se 28. novembra, a ulaznica ce koštati 500 dinara.

Do sada smo gledali sjajnu predtavu “LJubav, navika panika”, sa velikim srpskim glumcima Jelisavetom Sekom Sabljic i Nikolom Simicem. Za nama je i izuzetno posecena promocija poslednje knjige Vuka Draškovica, “Meta”. Predstavljen je i casopis Branicevo. A, vrlo znacajno za najmlade i njihove prve iskorake u svet umetnosti jeste ponovno igranje decjih predstava, u kojima mogu uživati svake subote. Na žalost publike pozorišne umetnosti, otkazana je predstava “Vesele žene vindzorske”, Narodnog pozorišta iz Beograda. U Centru za kulturu isticu da je do te izmene došlo iz objektivnih razloga, usled promene obaveza glumaca, ali da ce ova predstava svakako biti igrana u Požarevcu u narednom periodu.

Dosadašnjim tokom Novembarskih dana kulture zadovoljstvo iskazuju obe strane, i publika i organizatori, na što direktor Centra za kulturu Požarevac, Gordan Bojkovic istice:

-Odziv publike govori da smo odabrali prave sadržaje. Umetnost ne postoji sama za sebe. Ona je zapravo ono što ljudi žele da vide i gledaju. Time smo se vodili u pripremanju ovog programa, uz održavanje i odredenog nivoa umetnickog kvaliteta.

Delu ovog programa nadaju se i Kostolcani, na što direktor Bojkovic kaže:

-Naša želja je i da se Kostolac više ukljuci u sliku kulturnih zbivanja. Mi cemo u skladu sa raspoloživim sredstvima nastojati da to podržimo. Kostolac je grad, a jedan grad mora da ima i odredeni urbani život, što podrazumeva odredene umetnicke sadržaje. Kostolac ima veliki potencijal, bar ga je imao. U Kostolcu je u proteklim godinama skoro svako znao da svira. To je bio grad muzicara i ljudi koji odlicno razumeju muziku. Kostolac zaista ima sjajnu sopstvenu stvaralacku perspektivu. Na žalost, ta kreativna energija stanovnika Kostolca se ne koristi u pravom smeru.

A. M.

NOVE KNJIGE U HOMOLJU

ROÐENA DA BUDE PESNIK

Milena Stojicevic: “Kliktaj duše moje”. Srpska kuca Požarevac 2007.

Pocetkom minule sedmice u Osnovnoj školi “Moša Pijade” u Žagubici održana je promocija knjige “Kliktaj duše moje”, petnaestogodišnje Milene Stojicevic, ucenice iz Izvarice.

Rec je o decjoj knjizi u kojoj je 44 pesama koje najavljuju raskošan i nesvakidašnji talenat. U prvom ciklusu pesnikinja peva o Homolju, dakle, o zavicaju, u drugom o Srbiji i srpskom narodu,u trecem o drugovima,prijateljstvu,i Mlavi, a u cetvrtom o ljubavi.

Recenzent knjige je njena bivša uciteljica Dobrila Vucetic. Ona je rekla da je Milena Stojicevic rodena da bude pesnik, da ide pravim i dobrim putem i da ce se tek o njoj rašcuti.

R.N.

DANI ÐURE JAKŠICA U POŽAREVCU

TRAGICNOM ROMANTICARU ÐURI U SPOMEN

Izložbom starih izdanja knjiga Ðure Jakšica u Muzeju kulturne istorije, u Požarevcu su prošle nedelje otvoreni «Dani Ðure Jakšica».

Priredivac izložbe, Tatjana Živkovic osvrnula se na boravak Ðure Jakšica u Požarevcu, gde se oženio, dobio kcer i napisao neka od svojih najznacajnijih dela. - Ðura Jakšic je jedan od najznacajnijih predstavnika srpske knji-ževnosti i slikarstva 19. veka. Za 26 godina plodnog knji-ževnog rada stvorio je bogato i raznovrsno književno delo. Zbog njegovog mesta u srpskom kulturnom nasledu njegova dela su najviše od svih srpskih pisaca integralno izdavana.

O Ðurinom životu i delu govorio je književni kriticar Aleksandar Jerkov, isticuci korelaciju ambijenta stare srpske gradanske kuce kojim odiše enterijer Muzeja kulturne istorije i starih izdanja knjiga Ðure Jakšica.

-Ðura Jakšic je jedan od najvecih književnika srpske književnosti i kulture i lik koji je na poseban nacin obeležio naše kulturno pamcenje. Dositej je dao um, Vuk jezik, NJegoš visinu nebesa, Zmaj širinu duše i osecajnosti, pa i bola, ali je tek Ðura Jakšic dao lik velikog i pravog tragicnog romanticara koji sam u sebi nosi razlog svoga uzvisivanja i propadanja, rekao je Jerkov, izmedu ostalog.

L.L.

SKICA ZA PORTRET

TRI GENERACIJE PROSVETARA

Dragan Nikolic iz Požarevca, direktor Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje Decji vrtic “LJubica Vrebalov”, jedan je od dobitnika ovogodišnje diplome, dodeljene na Dan radnika u obrazovanju.

Prilika za koju rec više o coveku poniklom u uciteljskoj porodici, koji je, štaviše, predstavnik trece generacije prosvetara.

Todor i Milena Nikolic, ucitelji širili su srpsku kulturu u tadašnjoj južnoj Srbiji, danas Makedoniji.

Po tadašnjoj državnoj strategiji, najpre rasporedeni najdalje od rodnog kraja, a potom sve bliže, Nikolici vremenom dolaze u opštinu Požarevac i tu ostaju do penzije.

Života i Milka Nikolic, roditelji ovogodišnjeg laureata Dragana Nikolica, bili su profesori u Uciteljskoj školi u Požarevcu, zgradi današnje Požarevacke gimnazije. Milka i danas žali što se ta škola ugasila jer, veli, bila je to institucija od izuzetnog renomea, o cemu svedoce brojne generacije današnjih ucitelja obrazovanih upravo u toj školi.

- Menjala su se vremena, menjao se i školski sistem, pa sam ja prva generacija “usmerenog obrazovanja”, u žargonu - “Šuvarice”. Kao otac i majka, završio sam DIF. Kao profesor fizickog vaspitanja, najpre sam radio u OŠ “Dositej Obradovic”, jedno vreme sam bio u privatnom biznisu, pre 6 - 7 godina došao sam u Decji vrtic “LJubica Vrebalov”, gde sam od strucnog saradnika i pomocnika direktora stigao do imenovanja za direktora Ustanove. I ja, kao i svi ti ljudi koje su ucili baba, deda, otac i majka, prenosim to ucenje na nove mlade generacije, tradicija traje decenijama. Majka se i danas bavi prosvetom - edukuje unucice: kontroliše domace zadatke, vežba gimnastiku sa mojom cerkom Katarinom. I sa preko sedamdeset majka je izuzetno vitalna i aktivna, prošle godine je išla na skijanje. Moja pasija je putovanje biciklom: ovog leta sam išao do Grcke, preko Crne Gore, Albanije i Makedonije, stigao u Katerini, odakle sam se vratio “Litasovim” autobusom. Okretao sam pedale 9 dana, prevalio 1.350 kilometara, - prica Dragan Nikolic.

Ono glavno, a ne propušta da naglasi - ono najlepše, ostavlja za kraj:

- Naravno, ponosan sam što sam nagradu primio kao direktor Decjeg vrtica, Ustanove koja se bavi najplemenitijim pozivom - ucenjem najmladih da prohodaju, lepo govore, da se raduju, druže, da vezuju pertle, da razmenjuju emocije i umeca, da rastu u lepe, pametne i srecne ljude. Cast i ponos je raditi ovde, svaki dan se dešava nešto zanimljivo. Evo, skoro 2.000 mališana, vecina po ceo dan, neki makar 4 sata dnevno, provedu sa vršnjacima i, zajedno sa vaspitacima, smelo osvajaju nova znanja, veštine i iskustva. Postali smo veliki kolektiv: 230 radnika. Zahvaljujuci saradnicima, Zorici Petkovic, Nikoli Velinovu, Slavici Milanovic, Milici Ivkovic i Sladani Stepanovic Belic, glavnim vaspitacima, celokupnom vaspitackom i ostalom kadru, funkcionišemo besprekorno. Delim radost sa svima, kako zbog ovog priznanja, tako i zbog svih ostalih koje smo kao Ustanova dobili, radost i zbog izuzetne saradnje i podrške koju uživamo kod Osnivaca - SO Požarevac i predsednika opštine Dušana Vujicica i njegovih saradnika, podrške i saradnje Saveta roditelja, Upravnog odbora, svih roditelja dece o kojoj brinemo, lokalne sredine u celini... Potajno se nadam da ce bar jedna od moje tri cerke, Sanja, Neda ili Katarina, nastaviti porodicnu prosvetarsku tradiciju, naravno o tome ce svaka sama da odluci. Ja sam na svoju odluku da se bavim ovim pozivom veoma ponosan, priznanja su potvrda da sam na pravom putu, istovremeno podstrek i obaveza da još predanije nastavim, uporno, kao ono letos biciklom do Grcke...

D. Milenkovic

VLAŠKI DO

BUÐENJE “USPAVANOG DŽINA”

“Mesna zajednica Vlaški Do više ne želi da bude “uspavani džin”, vec “probudeni džin” u opštini Žabari”.

Ovim recima zapoceo je pricu o aktivnostima na razvoju svog sela predsednik Saveta MZ Vlaški Do, Dragiša Paunovic.

Sopstvena ulaganja

- Dosta smo bili u zapecku i smatramo da nam je mesto u vrhu lokalne samouprave i po ljudskom i po ekonomskom potencijalu.Naši rezultati u proteklih godinu i po dana za sebe dovoljno govore. Sredstvima Mesne zajednice i gradana, najvecim delom u odnosu 50:50, uradili smo i nasuli put za Moravu, “Glavni put”, kako ga mi zovemo, dužine 4 kilometra, ogranak tog puta prema salašu Surca, lokalno stanovništvo poznaje nazive koje koristim, uraden je put za Moravu pored igrališta, put za Resavu, razlivak, izlazak na R-103 kod “Kolorada” i kod Miše Mišickog, kao i propust preko Resavcine, a interventno je nasut i sokak kod Karabaša, - istakao je Paunovic, dodajuci:

- U pomenutom periodu, adaptirane su dve prostorije Doma kulture, do prošle godine veoma zapuštene i oronule, adaptirana je školska kuhinja i pretvorena u fiskulturnu salu, uradena je ulicna rasveta u sokacima Jerinici i deo Mišici. Popravljen je mokri cvor u seoskoj ambulanti i izgradena nadstrešnica nad ulaznim vratima, proširen je i ureden parking ispred groblja.

Zajednicka ulaganja

U saradnji sa lokalnom samoupravom i kroz redovne programe pojedinih ministarstava, presvucen je regionalni put R-103, iskopani su kanali duž tog puta, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, uraden je propust preko Resavcine, propust preko Maslarke, cišcenje bujicnih kanala u Maslarki i obodnog u Požarevini, u dužini od 2 kilometra, uraden je teren za basket u saradnji sa Narodnom kancelarijom predsednika Srbije, pripremljen, nasut i povaljan teren malih sportova u školskom dvorištu, ako bude uslova, ove godine bice i asfaltiran, u okviru programa Ministarstva za sport i omladinu “Nijedna škola bez igrališta”.

Vlaški Do zdravu pijacu vodu obezbeduje sopstvenim vodovodnim sistemom. U posmatranom periodu, izgraden je potisni vod precnika 1600 milimetara od izvorišta do rezervoara, izgraden je bazen od 100 kubika, a od ADF -a je na poklon dobijen racunar za potrebe MZ.

Planovi

- Neki od naših prioriteta za naredni period su: izmeštanje trafo - kule na stubni trafo do otkupne stanice za mleko, adaptacija starog rezervoara za vodu, za šta nam je odobrena polovina sredstava od Ministarstva vodoprivrede, a drugu polovinu treba da obezbedi lokalna samouprava. Imamo nacelni dogovor da tu drugu polovinu zajednicki finansiraju Direkcija za razvoj opštine Žabari i MZ Vlaški Do. Radi se na tome da se na vodosistem prikljuci i Tocka, doskorašnji zaselak Vlaškog Dola. Imamo obecanje poslanika DS-a da ce pronaci nacin da naša Osnovna škola “Vukajlo Kukalj” dobije racunare za kabinet informatike. Naša škola do ove godine nije imala u programu nastavu engleskog jezika i informatike. Prostor za kabinet smo opremili nameštajem, ocekujemo da u decembru dobijemo racunare. Ocekujemo i pomoc Narodne kancelarije u rešavanju školskog NJC-a, koji bismo dogradili i deca bi prestala da koriste sadašnji, neuslovni, poljski NJC. Direktorka škole, Danijela Radovanovic konkurisala je i kod NIP-a, projektnu dokumentaciju imamo, ocekujemo razumevanje i rešenje tog pitanja. Imamo dokumentaciju i za adaptaciju i tehnicku inovaciju Doma kulture. Namera nam je da obnovimo krovnu konstrukciju i uredimo unutrašnje prostore tog objekta. Posebno nam je važno da uredimo prostor za edukaciju - javna predavanja, recimo Zavoda za poljoprivredu “Stig”, Instituta za veterinu, bankarskih kuca, osiguravajucih zavoda i slicno, kako bi ovaj narod išao u korak sa savremenim naucnim dostignucima u poljoprivredi, na najbolji nacin predupredio neželjene posledice po letinu, na najbolji nacin plasirao svoje proizvode... Naša je namera da uredimo, poravnamo i pošljuncimo sve atarske puteve, da vlasnici do svojih poseda stignu ne lomeci mehanizaciju i vozila. Potrebna nam je i rekonstrukcija glavnog cevovoda koji ide pored magistralnog puta, zamenili bismo sadašnje azbestno-betonske cevi. Konkurisacemo kod Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, a preko Fonda za razvoj sela. Neophodna je i rekonstrukcija niskonaponske elektro mreže, pošto na krajevima sela dolazi do pada napona, narocito zimi. Zamenili bismo i drvene stubove betonskim, spremni smo da zajednicki ucestvujemo u tome, - kaže predsednik Saveta MZ Vlaški Do.

DŽin se, ocigledno, budi... “Rec naroda” ce i u narednim brojevima tome posvecivati dužnu pažnju.

I stranci pomažu

Savet MZ Vlaški Do u kreiranje programa rada ukljucuje i veliki broj žitelja koji su na radu u inostranstvu. Štaviše, i strani državljani, prijatelji Vlaškodolaca, cesti su gosti u ovom selu i pomažu svojim idejama i iskustvima zapadnevro-pskih zemalja. Jedan od njih, Bruno Skerijan, dugogodišnji šofer predsednika Tršcanske regije, upravo je ovih dana u Vlaškom Dolu.

D. Milenkovic

IZ VETERINARSKO SPECIJALISTICKOG INSTITUTA “POŽAREVAC”

PREGLEDIMA MESA PROTIV TRIHINELOZE

- Pojacati opreznost u vreme “svinjokolja” i aktivne sezone lova na divlje svinje

Duboko smo zakoracili u period slava i zavetina koje su u Pomoravskom i Podunavskom kraju nezamislive bez trpeza sa svinjskim pecenjem. Iako je podrucje Branicevskog okruga definisano kao endemsko što se trihineloze tice, vec više godina stanje u toj oblasti je stabilno, nema epidemija, a posebno nema oboljevanja ljudi od te bolesti. Pa i pored toga, u vreme pojacanog klanja svinja i konzumiranja svinjskog mesa, iz Veterinarsko-specijalistickog instituta u Požarevcu podsecaju:

—Trihineloza je zoonoza, zarazna bolest zajednicka za ljude i životinje ciji je uzrocnik parazit iz klase Nematoda-Trichinella spiralis. Za sada je identifikovano deset Trihinella genotipa koji su prisutni na svim kontinentima, osim na Antarktiku. Trihinella spiralis je jedini genotip otkriven u Srbiji za sada.

Mnogobrojne su životinjske vrste koje mogu oboleti: svinje, pacovi, miševi, psi, macke, lisice, vukovi, jazavci, medvedi, divlje svinje, morski sisari, krokodili... Postoji mogucnost zaraze i biljojeda (konj, ovca, koza).

Svinje se mogu zaraziti konzumiranjem leševa drugih životinja, ostataka inficiranog mesa, neprokuvanim pomijama u kojima se nalazi zaraženo meso, kanibalizmom i dr.

Glavni izvor infekcije za ljude predstavlja meso i proizvodi od mesa u kojima se nalazi larveni oblik ovog parazita tako da ovo oboljenje pored ekonomskog ima i znacaj u zdravstvenoj zaštiti životinja i ljudi.

Parazitološko ispitivanje se u našoj zemlji uglavnom izvodi metodama trihineloskopije (metoda komresije) i metodom veštacke digestije.

—Pred nama je period koji je u narodu poznat kao “svinjokolj”. Pored toga krenuce i aktivna sezona lova na divlje svinje. Pre upotrebe mesa i proizvoda od mesa poreklom od zaklanih domacih i divljih svinja obavezan je parazitološki pregled na prisustvo larvenog oblika Trichinella spiralis. Trihineloskopski pregled se može obaviti u svim ovlašcenim veterinarskim organizacijama. Veterinarski specijalisticki institut “Požarevac” u svom sektoru za laboratorijska ispitivanja svakodnevno stoji na raspolaganju gradanima da akreditovanim laboratorijskim metodama izvrši pregled mesa i proizvoda od mesa. Pored toga, postoji mogucnost serološkog pregleda svinja na trihinelozu, odnosno ispitivanje krvi svinja na prisutvo specificnih antitela za Trihinelu u momentu uzorkovanja krvi, istice mr Milena Živojinovic, šef Odeljenja za epizootiologiju Veterinarsko specijalistickog instituta “Požarevac”.

Prema recima direktora ove ustanove, mr LJubomira Stojiljko-vica, vet. spec. za uspešno suzbijanje i iskorenjivanje svih zaraznih bolesti pa i same trihineloze, neophodno je dosledno sprovodenje svih mera predvidenih postojecim zakonskim propisima, svakodnena edukacija držaoca životinja (nacin držanja i ishrane svinja, neškodljivo uklanjanje leševa životinja na propisan nacin, obavezan pregled svinjskog mesa na trihinelu pre upotrebe), stalna saradnja veterinarske i zdravstvene službe, sistematska deratizacija i dehelmintizacija.

S.E.

REGISTRACIJA IZBEGLICA IZ HRVATSKE ZA GLASANJE NA PARLAMENTARNIM IZBORIMA

DANAS ISTICE ROK

- Glasa se 24. i 25. novembra na 13 birackih mesta u Srbiji i u Devetoj izbornoj jedinici u Hrvatskoj

- Za one koji žele da glasaju u Hrvatskoj prijavljivanje Komesarijatu za izbeglice istice danas

Kao što je poznato 24. i 25. novembra u Republici Hrvatskoj bice održani parlamentarni izbori. Republicki Komesarijat za izbeglice preko svojih poverenickih službi u opštinama na teritoriji cele Srbije omogucio je da se prikupe neophodni podaci za sva izbegla lica iz Hrvatske koja danas žive u Srbiji, a zainteresovana su da glasaju. Rec je o licima koja imaju izdata licna dokumenta vezana za Devetu izbornu jedinicu u Hrvatskoj. Ta izborna jedinica obuhvata podrucje tri županije: Kninsko-Šibensku, Zadarsku i Licko-Senjsku.

Dvojno državljanstvo koje poseduje 90 posto izbeglih u Srbiju iz Hrvatske u ovom slucaju nece biti nikakav problem, ta lica imaju pravo da glasaju i ovde i tamo.

—Organizacija je tako uredena da se licima omoguci da glasaju ovde u Srbiji ili da oni koji hoce da glasaju u Hrvatskoj mogu tamo da putuju. Besplatan prevoz obezbedice se i za glasanje u Hrvatskoj kao i za glasanje u Srbiji. Na teritoriji naše republike odredeno je 13 birackih mesta u sedam gradova. Cetiri biracka mesta su u Beogradu, dva u Novom Sadu, isto toliko u Subotici i Somboru i po jedno biracko mesto u Zemunu, Indiji i Pancevu. Na koje biracko mesto ce ici da glasaju ljudi koji su se registrovali za glasanje u našoj opštini, tek cemo dobiti obaveštenje. Registracioni rok za te glasace bio je 12. novembar i mogu reci da je interesovanje za glasanje u Srbiji bilo veoma slabo. Znatno je više zainteresovanih za odlazak na glasanje u samu Hrvatsku, rok za prijavljivanje istice upravo danas, 20. novembra. Prilikom prikupljanja informacija za registraciju, proveravali smo da li se ta zainteresovana lica nalaze na hrvatskom birackom spisku, iz razloga da bi ljude osigurali, da ne putuju u Hrvatsku džabe, da ne dolaze u neprijatnu situaciju zato što ne mogu da glasaju jer ih nema u birackom spisku, obavestila nas je LJiljana Drajic, poverenik za izbeglice opštine Požarevac od koje saznajemo i to da je opredeljenje za Devetu izbornu jedinicu iz razloga što je najveci broj izbeglih sa tog podrucja i što preovladava mišljenje da je to izborna jedinica u kojoj postoje najadekvatniji predstavnici srpske zajednice.

I u drugim opštinama Branicevskog okruga situacija je slicna kao u požarevackoj, vece je interesovanje biraca za glasanje u Hrvatskoj nego u Srbiji.

S.E.

KAKO ŽIVE I RADE CLANOVI MEÐUOPŠTINSKE ORGANIZACIJE SAVEZA SLEPIH U POŽAREVCU?

UZ BELI ŠTAP I KOMPJUTERE

- Odnedavno clanovima Organizacije na raspolaganju - Kompujterski centar

- Požarevljani su u vrhu Saveza slepih Srbije po broju zaposlenih lica

Meduopštinska organizacija Saveza slepih u Požarevcu postoji punih 55 godina za koje vreme je ostvarila izuzetne rezultate u zaštiti svojih clanova, obrazovanju, rehabilitaciji i zapošljavanju, u organizovanju njihovog kulturnog i sportskog života. U ovom trenutku Organizacija ima 228 clanova, a nakon nedavne ankete sprovedene u 29 naselja požarevacke opštine, otkriveno je još 55 slepih lica.

—Najvecim uspehom smatramo blagovremeno otkrivanje slepih lica jer samo ako ih na vreme ukljucimo u obrazovanje i osposobljavanje za samostalan život, možemo ocekivati rezultate. U poslednje vreme primenjujemo jedan nov metod rada takozvanu ranu intervenciju cija je suština u tome da svu slepu decu “obrade” tiflopedagozi, pedagozi, decji i ocni lekari. Nakon toga dolazi njihovo školovanje u Specijalnoj školi koja postoji u Zemunu ili u redovnim školama gde uce sa svojim vršnjacima kao što je to u OŠ “Dositej Obradovic” u Požarevcu i u Osnovnoj školi u Velikom Gradištu. Po dobijanju osnovnog obrazovanja naši clanovi nastavljaju svoje školovanje u srednjim školama. Oni koji se opredele za Specijalnu u Zemunu imaju na raspolaganju dva smera - za telefoniste i birotehnicki, pravni smer, medutim sve je više mladih koji se upisuje u redovne srednje škole, najviše u gimnazije posle kojih nastavljaju i studije, istice predsednik Organizacije Božidar Bojkovic.

Dobiti danas posao prava je lutrija za svakog mladog coveka, a posebno je to teško za invalidna lica. Meduopštinska organizacija Saveza slepih u Požarevcu jedna je od najuspešnih u Srbiji kada je zapošljavanje u pitanju.

—U Srbiji služimo za primer po broju clanova koje smo uspeli da zaposlimo. Na našem podrucju radno je angažovano 16 slepih lica, a u Podunavskom okrugu, na primer, nema ni jednog. Najviše sluha za upošljavanje naših clanova imaju u Zdravstvenom centru u Požarevcu, u organima uprave u Kucevu i Velikom Gradištu, u Zdravstvenom centru u Petrovcu... Naši clanovi su se u svim ovim sredinama pokazali kao dobri, odgovorni i vredni radnici, tvrdi Bojkovic.

Da bi jedna organizacija dobro radila neophodno je da za to ima solidne smeštajne uslove. Meduopštinska organizacija Saveza slepih u Požarevcu smeštena je u adaptiranom objektu koji se nalazi u ulici Draže Markovica. U zgradi je Klub za dnevni boravak sa najmodernijim video i audio uredajima, ima mesta za okupljanje 40 ljudi. Pod istim krovom su i mini teretana, kao i komjuterski centar kojim se Organizacija posebno ponosi. Kompjuteri su dostupni slepim licima, koriste se govorni softveri i adapteri, za rad na komjuterima organizuje se obuka.

U Savezu se velika pažnja poklanja i društvenim aktivnostima clanstva. Pored druženja na prigodnim svecanostima, proslavama i izletima i ucestvovanja na manifestacijama kao što su “Beli štap”, Dani invalida... veoma je bogat i sportski život zašta je najzaslužniji Sportski klub “Polet”. Zapaženi su rezultati kuglaša koji su prvaci Srbije, uspehe nižu i šahisti koji su nedavno osvojili peto mesto u Srbiji, a veoma su aktivni i atleticari i golbalisti. Požarevljani su cak 10. novembra ove godine bili domacini ucesnicima Republickog prvenstva slepih Srbije u Golbalu. Ucestvovale su ekipe iz devet srpskih gradova sa oko 60 takmicara. Pobedili su Beogradani dok se ekipa Meduopštinske organizacije slepih iz Požarevca plasirala na cetvrto mesto.

— Mislim da smo bili odlicni domacini u cemu su nam mnogo pomogli zaposleni u Ekonomskoj školi u kojoj se takmicenje održavalo, a veliku zahvalnost dugujemo i našoj lokalnoj samoupravi i predsedniku Dušanu Vujicicu koji su pomogli ovo prvenstvo kao uostalom i sve druge naše akcije. O koliko znacajnom sportskom nadmetanju je rec pomenucu da je medu takmicarima bilo i nekoliko svetskih, olimpijskih pobednika u Golbalu, obavestio nas je Bojkovic.

S.E.

U PETROVCU OBELEŽENO STO GODINA OD OSNIVANJA BOLNICE

PROSLAVA UZ OBNOVLJENE OBJEKTE

Izuzetno vredan jubilej - 100 godina od osnivanja bolnice u Petrovcu, obeležen je od strane Zdravstvenog centra Petrovac, prošle subote, uz brojne zvanice, medu kojima su bili i Miloljub Albijanic, potpredsednik Narodne skupštine republike Srbije i Vladimir Ilic, državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Gosti su prvo posetili Zdravstveni centar, a nakon razgledanja objekata Miloljub Albijanic je novinarima izjavio:

„ Mogu da kažem da su utisci vrlo pozitivni, dakle želim pre svega da cestitam svim zaposlenima: lekarima, sestrama, pomocnim radnicima, upravi, ovaj jubilej. Iskoristio sam priliku da obidem Zdravstveni centar i da se licno uverim i da vidim kako izgleda stanje u ovoj ustanovi. Mislim da mogu da podelim, zajedno sa vama utisak da je cisto, da je dobro, da postoje dobri uslovi, popricao sam sa pacijentima i sa zaposlenima, cini mi se da postoji jedan normalan i dobar rad, na obostrano zadovoljstvo. Pacijenti su prilicno zadovoljni i uslugom u Zdravstvenom centru. Cilj nam je da i u citavoj Srbiji dostignemo jedan dobar standard. To se i radi u mnogim zdravstvenim ustanovama gde su vec izvršena renoviranja. Treba još pojedine stvari da se završe i kao što vidite i u petrovackom Domu zdravlja treba da se završi dogradnja sprata.

Kao što znate ne mogu da se ne osvrnem na hajku i kampanju koja se vodi ovih dana, po, pre svega, stranim medijima o uslovima u zdravstvenim i socijalnim ustanovama. Moram da kažem da su takvi napadi namerno iskonstruisani zbog specificne situacije i položaja u kome se Srbija nalazi. Mislim da je to još jedan vid pritiska. Videli smo i sami da su ministri obilazili i obilaze ustanove po Srbiji, da se licno uvere u stanje i evo i ja sam danas ovde došao da se licno uverim, da vidim kakvo je stanje ovde i sve govori o tome da zaista cinimo maksimum napora da podignemo naše zdravstvene ustanove na jedan viši evropski i svetski standard. Mi moramo još da radimo. Nije stvar perfektna pa da se samo hvalimo, nego prosto moramo još u mnogim segmentima da radimo i da dostignemo standarde EU što i jeste naš cilj. Ja cu svakako sa svog mesta i sa svojim mogucnostima apelovati na odgovarajuce institucije da se sredstva izdvoje za narednu godinu, da se završi i ovo krilo Doma zdravlja i onda cemo imati, a imamo i sada, jedan Zdravstveni centar sa kojim možemo da se ponosimo”.

A evo šta je o znacaju Zdravstvenog centra za opštinu Petrovac izjavio Radiša Dragojevic predsednik opštine: „ Ovaj jubilej je vredan pažnje. Od velikog je znacaja za ustanovu, ali svakako i za sve meštane naše opštine, za prethodne generacije koje je centar opsluživao. To je vek progresa, može slobodno da se kaže, i stalnog rasta i modernizacije kompletne ustanove, kako u materijalnom smislu te reci tako i u kadrovskom, što se svakako odražavalo i na stepen zdravstvene zaštite koje je imalo stanovništvo naše opštine. Mi kao lokalna samouprava smo imali razlicitu ulogu kada se radi o Zdravstvenom centru, nekad neposredniju i odgovorniju, danas je ona pre svega poverena ministarstvu, medutim kroz neku godinu lokalna samouprava ce imati neposrednu ulogu staranja i finansiranja nad ovom ustanovom. Sada zajedno sa ministarstvom cinimo napore kada se radi o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kada se radi o onome što je stanovništvo na selu, da se osposobe ambulante i zdravstvene stanice za nesmetan rad”.

Zdravstveni centar je tokom citave prošle nedelje, prigodnim aktivnostima od strucnih predavanja do sportskih takmicenja obeležavao ovaj jubilej, a u subotu je organizovana u Domu kulture svecana akademije. Brojne goste na pocetku je pozdravila direktor dr Zorica Stojiljkovic - Stolica, a zatim je govorila o istorijatu ustanove naglašavajuci sledece:

„ Medicinski godišnjak kraljevine Jugoslavije iz 1933. godine beleži da je u Moravskoj banovini kao javna bolnica za sve bolesti 1907. godine otpocela sa radom bolnica u Petrovcu. Okružni lekar sa nekoliko uglednih gradana uspeva da posle nekoliko neuspelih pokušaja oformi bolnicu sa 56 postelja, zakupe zgradu na levoj obali Mlave, vlasništvo nekadašnjeg sreskog sudije Alekse Milovanovica. Upravnik bolnice bio je doktor Konstantin Jovanovic, a drugi zaposleni lekar Radmilo Naumovic. Uz njih dvojicu radilo je još nekoliko bolnicara i jedna casna sestra. Ne terba reci kakav je rad i kakva hunamost bila potrebna da se održi u životu ovakva institucija.

Kao i svaki živi organizam bolnica je rasla i razvijala se zajedno sa narodom, odgovarajuci na njihove potrebe ali i budeci svest kod stanovništva o neophodnosti zdravstvene ustanove. Dokaz o tome je i izgradnja Doma narodnog zdravlja 1933. godine.

Prilika je da pomenemo dr Milutina Živkovica cija je zasluga u iskorenjivanju endemskog sifilisa a njegov nadimak Raca govori o tome kako su ga ljudi zvali. NJegov radni vek poklapa se sa kupovinom prvog rendgen aparata a to je bilo 1952. godine. Dve godine kasnije izdvaja se prostor od internog odeljenja za potrebe plucnih bolesnika sa 30 postelja. 1965. godine donosi veliku promenu. Na inicijativu dr Velimira Nikolica objedinjuje se rad bolnice i Doma zdravlja i stvara se prvi Medicinski centar u Petrovcu i kao takav radi do 1989. godine. Veliki broj nas pamti da od tada radimo kao deo ZC Požarevac. Još jednom 1998. godine uvida se da je staro rešenje bilo bolje i mi do danas radimo kao ZC Petrovac na Mlavi.

Danas bolnica ima 5 odeljenja - hirurgiju, interno, grudno, decje, ginekologuju sa porodilištem. Ima 137 postelja, 180 radnika, 21 lekara specijalistu, 1 lekara subspecijalistu, 2 lekara na subspecijalizaciji i 4 lekara na specijalizaciji, dve više medicinske sestre, 67 medicinskih tehnicara i radnike pratecih službi. Ovako organizovana bolnica pokriva teritoriju opštine Petrovac, pruža usluge stanovništvu opštine Žagubica, a grudno odeljenje je regionalnog karaktera”.

U ime ministra zdravlja i u svoje ime jubilej je cestitao Miloljub Albijanic, potpredsednik Skupštine Srbije, procitani su dobitinici priznanja, a zatim je izveden prigodan kulturno - umetnicki program.

D.Ilic

ODRŽANA PROMOCIJA KNJIGE „VARTOLOMEJSKA PRASKOZORJA” IVANA J. PETROVICA

NOVE SNAGE NA PESNICKOJ SCENI PETROVCA

U Domu kulture u Petrovcu u subotu je pred zavidnim brojem posetilaca održana promocija knjige poezije „Vartolomejska praskozorja” mladog pesnika iz Petrovca Ivana J. Petrovica. To je njegova druga knjiga a o pesmama u njoj govorili su profesori Branko Lazic i Danilo Radojkovic dok su stihove iz knjige govorili Dobrivoje Petrovic i Jovan D. Petrovic, stric i otac pesnika. U muzickom delu programa nastupio je Marko Lukic, mladi virtuoz na harmonici.

Ovo izuzetno uspešno književno vece otvorio je profesor Branko Lazic: „Cini mi pocast da veceras govorim o ovoj neobicnoj i vrlo vrednoj knjizi, po mom shvatanju. On je neobican pesnik izuzetne kulture stvaralaštva. Mi imamo nekoliko takvih pojava u našoj sredini i treba to da istaknemo, taj opšti napredak kraja, naše opštine, jer to je i vredno. Nova knjiga poezije Ivana Petrovica govori o kulturi njegovog pesništva i govori o njegovom pouzdanom osecanju jezika. On je majstor slike. Petrovic stvara u vreme kada postoji jedna velika pomodnost u pesništvu, kada se grade nove reci, slike i nisu tako prave jer poezija kao i muzika traži konstruktivnost i ne možete vi da pišete na nacin na koji se to radilo ranije. Sa tim je završeno. NJegova poezija gradi jedno saznanje o tragicnom obeležju ljudskog postojanja. On ne eksperimentališe, on je tradicionalan i njegove su reci jasne u nizu, on je precistio sve. NJegovi su stihovi izgleda cifre. Ono što je kljucno u pojavi ovog mladog pesnika je izrada slike koja ce ponekad biti cudna i neobicna po tome što je vrlo bliska, on nema eksperimente, on nema nicega što je zamuceno i nejasno. Poezija je velika samo ako je jasna”.

Recezent knjige profesor i direktor Narodne bilioteke Danilo Radojkovic je rekao: „ Ova druga Ivanova knjiga po svojoj zrelosti, po ostvarenosti motiva govori kao da autor ima iza sebe veliki broj pesnickih knjiga. Ona sadrži jednu neobicnu zrelost i meni je drago što je profesor Lazic govrio o jezickim vrednostima ove knjige i jezickoj kulturi naše sredine. U ovoj knjizi ima jedan pokušaj da se pesnicka grada ostvari putem ciklusa. Sam naziv knjige upucuje na jednu igru i paradoks. On zastupa pesnicki stav da je život tragican, on ovom knjigom porucuje jednu vrstu pesnickog stava i težnje ka dobrom, ka moralnom zakonu i istini”.

D.I.

POŽAREVACKA MESNA ZAJEDNICA RADNA MALA

PRVI PUT U TOPLOM

U zgradu požarevacke Mesne zajednice Radna Mala uvedeno je parno grejanje, koje je u rad pušteno pocetkom protekle nedelje. Ova zgrada, sagradena šedesetih godina i dogradivana osamdesetih, docekala je toplifikacionu mrežu, koju su finansirali MZ Radna Mala, sredstvima Fonda za razvoj, i Javno preduzece “Toplifikacija” Požarevac.

Radovi su poceli protekle godine i okoncani tekuce 2007. a ukupna vrednost radova iznosi 1.4 miliona dinara, kako istice sekretar MZ Radna Mala, Milan Markovic, ukazujuci na to da je ovo tek pocetak, jer sledi dalje širenje toplifikacione mreže kroz ovu požarevacku MZ.

Inace, ovim je 200 kvadrata zgrade Mesne zajednice Radna Mala dobilo novu priliku da iznova “oživi” okupljanjem svojih gradana.

- U njoj je velika sala u kojoj su nekada radili stonoteniski klub, zatim, šahovski klub i folklor. Tu se nalaze i prostorije Fudbalskog kluba Proleter, kojem je ovo jubilarna osamdeseta godina postojanja. Od sada ce društveni i kulturni život ponovo biti moguc i u hladnim zimskim danima.

A. M.

OTKRIVEN SPOMENIK ÐURI JAKŠICU

ÐURA PONOVO MEÐU POŽAREVLJANIMA

Spomenik jednom od najvecih srpskih pesnika, Ðuri Jakšicu, u stambenom naselju koje nosi njegovo ime otkrio je u petak predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic. Spomenik je dar Kuce Ðure Jakšica koja se nalazi u beogradskoj Skadarliji, a otkriven je u okviru manifestacije "Dani Ðure Jakšica u Požarevcu".

Prisutnima se obratio urednik programa Kuce Ðure Jakšica, Radivoje Markovic: -Krivudava tvrda Ðurina staza evo dopire i do naših dana. Na žalost ona je skoro ista, a možda i teža nego u njegovo vreme, stoga je ovaj cin dragocen upravo danas i ovde, ne samo za vas, nego i za celu Srbiju. Glas slobodoumnog i rodoljubivog Ðure ne cuje se u Srbiji baš tako cesto, utoliko je današnji cin znacajniji za sve nas. Hvala vam u ime Skadarlije i drago nam je ako smo bar malo doprineli da se ova bista nade ovde.

Predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic je, otkrivajuci bistu, rekao:-Zahvaljujem se našem darodavcu, Kuci Ðure Jakšica, koja nam je poklonila ovu bistu, kao i organizacionom odboru koji je sve poslove završio odgovorno i na vreme. Od danas je Ðura sa nama, ponovo u Požarevcu.

U prisustvu predstavnika lokalne samuprave, organizacija, gradana i mališana umetnici su govorili stihove Ðure Jakšica. Istoga dana u Centru za kulturu Požarevac održan je omaž pesniku koji je u cetiri navrata živeo u Požarevcu, ostavio svoj pecat u njemu, po kome je cak i jedna kafana nosila ime "Poslednji groš".

L.L.

MUZICKA ŠKOLA «STEVAN MOKRANJAC»

DIDAKTICKI KONCERTI

U okviru serije didaktickih koncerata, u Muzickoj školi je protekle srede koncert održao flautista LJubiša Jovanovic, prodekan za nastavu Muzicke akademije iz Beograda sa grupom studenata. Koncerti profesora i ucenika bice održavani u još šest gradova Srbije, a ovakav nacin usavršavanja nastave omogucava kontakt sa eminentnim umetnicima, kao i sviranje ucenika pred publikom, radi postizanja viših pedagoških rezultata. Kako navodi direktor MŠ «Stevan Mokranjac», Zoran Maric ne treba zanemariti ni bolje rezultate, kao ni saradnju sa najvišim ustanovama iz ove oblasti. - Nama je cast da smo medu sedam škola koje je ovaj projekat obuhvatio i koji traje do decembra. Bice više koncerata na kojima ce nastupiti Sandra Belic, violoncelistkinja, Jakut Mihailovic, pijanista, Ante Grgin, klarinetista i Maja Jokanovic, violinisknjinja, rekao je Maric.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

Trinaest beba usrecilo je isto toliko domova u protekloj sedmici. Od 9. do 16. novembra, u porodilištu Opšte bolnoce “Dr Voja Dulic” u Požarevcu, “pobedili” su decaci, kojih se rodilo sedam, naspram šest devojcica.

Sinove su dobili: Snežana i Zoran Paunovic iz Usija, Danijela i Igor Veljkovic iz Požarevca, Violeta Reljic i Mladan Nikolic iz Toponice, Daliborka Vuckovic i Nikola Markovic iz Požarevca, Jelena i Predrag Simjonovic iz Požarevca, Sanela Radulovic i Goran Mirkovic iz LJubinja i Jelena i Nenad Uzelac iz Velikog Gradišta.

Kcerke su dobili: Maja i Goran Mitic iz Lucice, Vesna Milanovic i Sladan Ilic iz Kališta, Evica i Mališa Obradovic iz Požarevca, Jelena i Damir Ðordevic iz Kostolca, Zorica i Dragan Puco iz Kostolca i Verica Rajcic i Zoran Spasic iz Požarevca.

A. M.

ADVOKATSKA KOMORA POŽAREVAC

TRI I PO DECENIJE SA NAMA

Advokatska komora Požarevca proslavila je trideset i pet godina postojanja i okupljanja 264 advokata Branicevskog i Podunavskog okruga.

Ovaj jubilej obeležen je u subotu, velikom svecanošcu u sali Centra za kulturu Požarevac, na kojoj je uruceno cetrdeset i sedam zahvalnica za dugogodišnji rad u advokaturi.

Prireden je i slavljenicki umetnicki program, koji je izveo Gradski ženski hor “Barili” iz Požarevca.

Brojne goste, medu kojima i predsednika Advokatske komore Srbije, Vladimira Šešliju, zatim, predsednike komora iz Zajecara, Beograda, Cacka, Šapca i Kragujevca, predsednike sudova, tužioce, kao i predstavnike lokalnih samouprava Branicevskog i Podunavskog okruga, medu kojima predsednika opštine Požarevac, Dušana Vujicica, i nacelnika Branicevskog upravnog okruga, Gorana Petrovica, ispred slavljenika ugostio je prvi covek Advokatske komore Požarevac, Zoran Stevanovic.

A. M.

SAOBRAÐAJNE NEZGODE U SEDMICI ZA NAMA

JEDNO LICE SA TEŠKIM POVREDAMA

Na teritoriji opštine Požarevac zabeleženo je dvanaest saobracajnih nezgoda u periodu od dvanaestog do devetnaestog novembra. U njima je jedno lice zadobilo teške telesne povrede, a ukupna materijalna šteta procenjena je na 358.000 dinara, saopšteno je u informativnoj službi Policijske uprave Požarevac.

A. M.

HUMORESKA

DVA METKA

Morala je kod nas da zavlada bela kuga jer više niko nikog ne... gleda, sve se to materijalizovalo, sve se gleda kroz dinar (može i evro).

LJudi samo misle kako da prežive, ko ce još da se bakce osnivanjem porodice. A to košta. Srecni su oni koji su to uradili na vreme, ranije, kad je bog još hodao ovom zemljom, a sad je i on nama okrenuo leda i rekao zbogom!

Ali u svakom zlu ima i nešto dobro, pa se zato namnožila posebna vrsta pasa - pas lutalica, koja je nastala ukrštanjem dodža i avlijanera.

Hajde što po strogom centru grada korziraju, to nekako i da se razume, ali što su poceli da posecuju i periferiju, to nije jasno ni dobrim poznavaocima ovakvih i slicnih prilika. Nije to sigurno bez razloga, jer se na periferiji drže razne domace životinje na koje se ovi psi (kao psi rata!) ustremljuju kao gladni vuci.

Tako je jedne noci pas šarko lajao kao nikad, da pokida lanac. Domacin je rešio da izade i vidi o cemu se radi, jer je to uvek cinila njegova supruga koja je sada bila odsutna jer je rekla mužu da ce ici kod koleginice.

Domacin skide lovacku pušku i izade u dvorište. Primetio je neko komešanje iza kokošinjca. Nije se mnogo razmišljao i opalio je u tom pravcu. Posle pucnja zacuo se jauk. Kad je prišao bliže, imao je šta i da vidi: komšija je ležao ranjen u nogu, dok je preko dvorišta pretrcavala domacinova supruga.

Šarko se tek tad umirio.

Miodrag Lazarevvic

LAZARIZMI

- Neprijatelji sa svih strana, a Srbi ocekuju pomoc sa istoka.

- A gde je MENI iz restorana Narodne skupštine!?

- Ko potpiše nezavisnost Kosova, dabogda nemao ni kuce ni macke!

- Kada su pocele da padaju avionske bombe, video sam svoga boga!

- Još su stari Rimljani izmislili novi svetski poredak.

Miodrag Lazarevic

DECENIJAMA NOSI TITOVU SLIKU U DŽEPU!

GOLUBAC.- Stojan Ilic (82) iz Žitkovice kod Golupca, borac 9. Srpske udarne brigade 23. divizije, vec tri decenije, gde god pode, sa sobom nosi sliku Josipa Broza Tita. Ne odvaja se od nje iz velikog poštovanja prema Maršalu.

- Dicim se sa mojim umrlim komadantom i vladarem. Imam u sobi desetak zajednickih slika sa Titom, snimljenih za vreme rata a i kasnije u miru.

Stevan planira da u svojoj porodicnoj kuci u Žitkovici sve fotografije, zastave, knjige o revoluziji i o partizanskoj borbi i druge predmete, smesti u posebnu spomen sobu i otvori prvi seoski Titov muzej.

- Daleke 1941. godine kada je poceo Drugi svetski rat imao sam 17 godina i krenuo sam u rat protiv Nemaca. Sa mnom su iz sela pošli još 26 meštana od kojih više nijedan nije u životu. U borbama je 12 mojih saboraca iz sela poginulo - priseca se Stojan.

Ilic je jedan od petanestoro preživelih partizanskih boraca iz Žitkovice.

- Zdravlje me dobro služi, obradujem šest hektara zemlje a u tovilištu imam dvadeset tovljenika i dve krave mlekulje. Dan mladosti, 25. maj, proslavicu radno, ali skromno, u svojoj kuci sa prijateljima i petoro unucadi - veli ratnik Ilic - Moj unuk Neša i unuka LJiljana nalaze se na radu u Becu. Kad god dodu u zavicaj, uvek pokazujem moje i Titove slike i pricam o našoj revoluciji.

LJ. Nastasijevic

ZANIMLJIVOSTI

"Buba" od Cetiri decenije

Golubac - Zbog odnosa prema folksvagenu starom 37 godina, koji je prešao samo 120.000 kilometara, Milivoja Bogica iz Golupca prijatelji porede sa intelektualcem koga je u poznatoj TV seriji "Majstorska radionica" svojevremeno igrao Stevo Žigon. Uprkos tome što uskoro navršava cetiri decenije, Milivojeva "buba" je kao nova.

- Nikad me do sad nije izdao. Auto je zaista kao nov, ali ja o njemu brinem kao da je ljudsko buce. Nikada ga nisam vozio po snegu, ili po ulicama koje se zimi posipaju solju. Takode, nikad nisam natovario više nego što je propisano, niti sam mu sipao nekva-litetno gorivo i ulje. Za sve ovo vreme promenio sam samo dva migavca, koje mi je polomio neko na parkingu. Promenio sam i par guma. Ovo je najbolji auto za naše prilike, mali je potrošac, i ne bih ga menjao ni za šta na svetu - kaže Milivoje Bogic, koga su dosad saletali mnogi kupci.

Milivoje i njegova porodica krstarice našim putevima sve dok njihov ljubimac može da ih vozi, a kad ode u zasluženu penziju, dobice pocasno mesto u porodicnom muzeju.

LJ. Nastasijevic

NEVEROVATNO, ALI ISTINITO

Dana 15.11.2007. godine u jutarnjim casovima, oko 7 casova ispred Hotela "Dunav", radnici radne jedinice higijena iz "Komunalnih službi" bili su svedoci nemilog dogacaja, odnosno pokušaja obijanja kontejnera za PET ambalažu.

Pored postavlljenih kontejnera za kucno smece, prošle nedelje postavili smo i specijalne mrežaste kontejnere za PET ambalažu. U sklopu tih kontejnera nalaze se bele vrece u kojima se prikuplja plasticna ambalaža. Naš sugradanin Gajic Dragoslav iz LJocine 14 je pokušao da iz kontejnera ukrade ovu vrecu, tako da smo bili prinudeni da ovaj slucaj prijavimo nadležnom organu. Dežurnom milicioneru Gajic je objasnio da mu je vreca bila potrebna da kod kuce pokrije drva. Zaista neverovatno! Ovim putem molimo sve naše gradane da se suzdrže od ovakvih i slicnih postupaka, kao i da nam pomognu u našoj akciji selekcije (odvajanja) kucnog otpada u cilju lepše i cistije opštine Požarevac.

RECIKLIRANJE PET AMBALAŽE - BUDUCNOST NAŠE OPŠTINE

ZA SPECIJALNE KONTEJNERE 40 LOKACIJA

JKP "Komunalne službe" Požarevac, u cilju lepše i cistije opštine Požarevac krece sa radom reciklažnog centra za kartonsku, papirnu i PET ambalažu, koji se nalazi na stovarištu "Nikola Krga 2" u ulici Ivana Marinkovica u Požarevcu. Sredstva u vrednosti od 2.000,000 din. koja su odobrena iz Fonda za zaštitu životne sredine kupljena je presa i balir mašina.Tim povodom postavljeni su specijalizovani kontejneri i izvršena adaptacija postojecih objekata da bi se prilagodila nameni ovog novog projekta.

PROCES RADA

Kamioni JKP"Komunalne službe"Požarevac sakupljaju otpad odložen u specijalizovanim kontejnerima plave boje i mrežastim kontejnerima zelene, koji su postavljeni u kolektivnom tipu stanovanja (28 lokacija u Požarevcu i 12 lokacija u Kostolcu). Kamionima sakupljena kartonska i PET ambalaža se direktno istovaruje u halu gde je smešteno postrojenje. Kupljena je presa firme ORNJAK 5070 HDC, i ona ima dve komore gde se vrši presovanje od 10 tona. Specijalizovana je za baliranje sekundarne sirovine i koristi se u svim vecim reciklažnim centrima .Dobijene bale u zavisnosti od materijala su težine od 50 do 100 kg. Prikupljeni balirani materijal se odlaže u privremeni magacinski prostor do transporta u otkupni centar.

Bez pomoci naših gracana,nece moci da se realizuje ovaj projekat i ujedno zaštiti životna sredina u opštini Požarevac.Apelujemo i molimo sve naše korisnike da nam maksimalno pomognu tako što ce odlagati samo plasticnu ambalažu u ove specijalne kontejnere.Zato krenimo zajedno u ovu akciju da bi imali lepšu,zdraviju i cistiju opštinu Požarevac.

JKP "Komunalne službe" Požarevac , Vladana Marjanovic, PR, osoba zadužena za odnose sa javnošcu

RASIM LJAJIC MINISTAR RADA I SOCIJALNE ZAŠTITE OBIŠAO SPECIJALNI ZAVOD U STAMNICI

ZLOUPOTREBA DECE U POLITICKE SVRHE?

Izveštaj Medunarodne organizacije za zaštitu osoba ometenih u razvoju ima politicku pozadinu, jer je prvo objavljen u stranim medijima, a u zakljucku se sugeriše da Srbiju ne treba primiti u EU dok ne reši problem lošeg položaja osoba ometenih u razvoju. To je bio i povod da Rasim LJajic, ministar za rad i socijalna pitanja u petak poseti Specijalnu ustanovu „Nikola Šumenkovic” u Stamnici kako bi se na licu mesta uverio u stanje ove ustanove u kojoj je u 19 objekata smešteno 458 korisnika koji su oboleli od teže i teške mentalne retardacije, a o njima se brine 197 zaposlenih .

U pratnji ministra LJajica bili su i Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga, Radiša Dragojevic predsednik opštine Petrovac, predstavnici Japanske i Austrijske ambasade, misije EU, nevladinih organizacija i brojnih medija. Nakon obilaska ustanove održana je konferencija za novinare na kojoj je ministar LJajic izjavio:

„Jako je teško braniti se u situaciji kada vam neko nalepi etiketu i vi stalno treba da ponavljate da to nije istina. Ja znam da ce i posle ove posete biti zlonamernih komentara da ovo nije paradigma stanja u našim ustanovama, što delimicno i jeste tacno, jer i ja sam prvi put ovde i zajedno sa vama sam video kakve su prilike u ovoj ustanovi. Sve zakljucke i primedbe ostavljam vama. Ja ne želim da ulazim u bilo kakvu vrstu polemike sa gospodinom Rozentalom koji je autor pomenutog izveštaja, još manje želim da se konfrontiram i upuštam u svade, ali ovu stvar moramo isterati do kraja. I ja dok sam na ovom mestu stati necu dok sve ne ispitamo, svaki navod izveštaja gospodina Rozentala. Ovde neko ne govori istinu. Ili svi mi zajedno ili gospodin Rozental. Teško da može biti sredine. Niko ne beži od ocena da je stanje u domovima teško. Ja ne želim da idealizujem uslove u svim institucijama. Priroda bolesti, ekonomsko stanje, zaostali problemi iz prošlosti bili su prisutni. Ja hocu da postignem dve stvari iz svega ovoga. Prva stvar je da utvrdimo ko nije govorio istinu i to je manje važno, verujte, druga stvar - hocu da ovo deluje na nas kao motivirajuci faktor za sve nas i za mene licno ovo predstavlja najvecu motivaciju, da u ovoj oblasti napravimo velike rezultate i ja vam obecavam, videcete šta cemo napraviti za narednih 6 meseci i za godinu dana. Ovo ce biti jedan podsticaj za sve državne institucije da puno više sredstava ulože u ovu oblast. Ovo ce biti prilika da podignemo interesovanje ljudi za probleme ove dece i osoba sa posebnim potrebama.

Sve ovo što se dešava je vrlo teška situacija. Zamislite slike koje su osvanule na naslovnim stranama najvecih svetskih medija. Treba da kažemo da ne smemo da zloupotebljavamo tudu nesrecu. Ovo nije ništa drugo nego klasicna zloupotreba teške situacije u kojoj se ova deca i korisnici naših ustanova nalaze.

Iskren da budem, ja ne samo da ne bi bio ministar u državi koja muci decu koja leže bespomocno, ja ne bih živeo u toj zemlji. Ako je to tacno, ja ni jednog sekunda ne bih ostao da živim u toj zemlji, da se neko usudi da muci decu koja leže u krevetu bespomocno. Ovde nema mesta politici. Ako neko koristi politiku u ovakvoj stvari onda smo mi na potpuno suprotnim stranama.

Naložili smo svim direktorima da dostave primedbe na izveštaj i napravicemo sveobuhvatni izveštaj sa predlogom mera za Vladu Srbije. Ovo je posao za celu Vladu i ja sam uveren da cemo napraviti veliki rezultat, da cemo podici kvalitet usluga, da cemo na jedan pravi nacin rešiti ovu tešku situaciju, jer hocemo da u ovoj najosetljivijoj oblasti napravimo nešto sa cime ce se ova zemlja ponositi”.

Poseti ministra LJajica prisustvovali su i roditelji korisnika ustanove koji su izrazili svoje zadovoljstvo smeštajem i tretmanom koja imaju njihova deca u ovoj ustanovi.

D.Ilic

U AKCIJI „POŽAR” MUP-A SRBIJE UHAPŠENO 32 OSOBE IZ POŽAREVCA, BEOGRADA, NOVOG SADA, KOVINA I MIONICE

OD BESPRAVNE DOBITI MILIONI EVRA

Prošlog utorka u zoru u nekoliko gradova Srbije zapocela je opsežna i godinu dana temeljno pripremana policijska akcija „Požar” . Uhapšeno je ,do subote, 32 osobe iz Požarevca,Beograda,Novog Sada,Kovina i Mionice. Prema prvim izjavama osakacen je budžet Srbije i više firmi za dve milijarde dinara.Ukupno su pocinili 101 krivicno delo iz oblasti privrednog i finasijskog kriminala- zloupotrebu položaja, falsifikat,utaju poreza, pranje novca. Najviše nezakonitog imetka zaradili su privatizacijom firmi,fiktivnim multikompenzacijama,i naravno, pranjem novca.

Pritvoreni su: Milan K.,Goran M.,Milce R., Boško S., Zlatibor P., Goran, Zoran M.,Milan S., Dragoslav S.,Dušica M.,Goran P.,Nataša R., Predrag i Nenad J., Nebojša D.,Vladimir B.,Enver M., Srdan M., Dragan M., Dejan T., Milorad M., Mirca R.,Radenko Ž., Zemir S., Aleksandar G.,Nebojša S., Predrag D., Nebojša V. i Novica O.

Operativci Uprave kriminalisticke policije MUP-a Srbije ukazuju da je na celu pomenute kriminalne grupe bio Milan Kuzmanov iz Požarevca koji je, kako se osnovano sumnja, bio u poslovnim vezama sa Markom Miloševicem.

Specijalno Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala prosledilo je Specijalnom sudu zahtev za sprovodenje istrage protiv 32 osobe, da se pokrene postupak i odredi pritvor.

Akcija „Požar” se nastavlja.