Header

U PETROVCU ODRŽANA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE

ZELENO SVETLO ZA IZGRADNJU MINI HIDROCENTRALA

Odbornici Skupštine opštine Petrovac na svojoj 21. sednici koja je održana prošlog petka, jednoglasno su dali saglasnost za potpisivanje ugovora o dugorocnom poslovno investicionom partnerstvu za pocetak aktivnosti za izgradnju malih hidrocentrala na teritoriji oppštine Petrovac. Time su se stekli uslovi da strani investitor zapocne aktivnosti oko ispitivanja i projektovanja, a zatim i izgradnje nekoliko mini hidrocentrala na reci Mlavi. O nameri da pomogne ove investicije i Privredna komora Srbije potvrdilo je prisustvo potpredsednika komore Cedomira Vukica na samoj sednici, koji je tom prilikom rekao:

„U nadi da cemo zajenickim radom državnih organa, lokalne samouprave i komorskog sistema realizovati ovaj projekat, fokusirali smo se na aktivnosti koje mogu da ubrzaju taj proces. Strani investitori iz Švedske i Norveške posebno su zainteresovani za hidroenergetsku oblast, odnosno za izgradnju malih hidrocentrala u regionima koji imaju prirodne uslove i resusrse za to. Oni ce ispitati snagu i propusnu moc reka, a prema prvim analizama i istraživanjima Mlava je idealna za takve projekte. Sa opštinom Žagubica vec su potpisani prvi ugovori i sada je red na Petrovac. Kada se završe kompletna istraživanja kapaciteta za jacinu hidrocentrala, opština ce raspisati tender i svi koji su zainteresovani moci ce da konkurišu”.

Predvidenim sporazumom na teritoriji opštine Petrovac izgradice se znacajni hidroenergetski objekti koji ce povoljno uticati na energetske prilike i razvoj elektrodistributivne infrastrukture. Bice data takva tehnicka rešenja da nece doci do eksproprijacije zemljišta, izmeštanja izgradenih infrastrukturnih objekata i raseljavanja stanovništva. Doci ce do stvaranja citavog niza malih akumulacija sa svim prednostima koje one donose, a to ce povoljno uticati i na razvoj turizma i rekreacije cele regije. Izgradnja malih hidrocentrala ubrzace razvoj poljoprivrede i zaposlice znacajnu radnu snagu.

Sve ove navode iz zahteva za davanjem saglasnosti podržali su i odbornici u raspravi, u kojoj su ucestvovali i Gradimir Ivankic, Dobrica Milosavljevic i Radovance Aleksic.

Odbornici su zatim usvojili i Odluku izmeni i dopuni odluke o budžetu opštine Petrovac za 2007. godinu, a predhodila je burna rasprava odbornika po tom pitanju. Uvodne napomene dao je predsednik opštine Radiša Dragojevic koji je istakao:

„I na ovoj sednici imamo predlog koji se odnosi na rebalans budžeta, a vec sada mogu da kažem da ce to pitanje biti i na decembarskoj sednici. Nepopularno je kada treba smanjivati pozicije u budžetu i za nas koji imamo mali budžet, svako smanjenje je bolno a posebno ako se to odnosi na investicije. Moram da kažem da imamo dobro ostvarenje budžeta i on je do sada realizovan sa 90 odsto sredstva i ocekujemo do kraja godine još bolju realizaciju. Nisu nam se ostvarili prihodi od poreza na zarade u iznosu od oko 10 miliona dinara i od poreza na imovinu od 12 milona dinara, što su znacajne stavke. Što se tice rashoda prisutna je u najvecoj meri preraspodela sredstava unutar budžetskih korisnika, a narocito su smanjene investicije koje je trebalo da finasira Direkcija za izgradnju i razvoj, jer su mnoge finasirane kroz stavku mesnih zajednica i štaba za elementarne nepogode. Tu su i vanredne investicije koje se odnose na izgradnju novog objekta „Helpa” u kome su smeštene izbeglice”.

U raspravi koja je zatim usledila za rec se javio Zoran Ðordevic, šef odbornickog kluba DSS koji je rekao: „ Naš odbornicki klub ocenjuje da nismo lepo planirali ove stavke. Skracuju se investicije preko Direkcije a povecavaju se znacajno stavke za finasiranje sportskih klubova i mislimo da se stvara veliki disparitet. Neki klubovi dobijaju mala sredstva a neki velika bez jasnih kriterijuma. Predlažemo i da se FK Sloga ubuduce finansira sa posebne stavke”.

Milance Acimovic odbornik DS smatra: „ Pravo je vlasti da vrši korekciju u budžetu. Nismo za smanjenje sredstava Direkcije za projektovanje raznih investicija . Siguran sam da se velika sredstva za finansiranje sporta daju i preko mesnih zajednica a to nije baš u skladu sa zakonom. A Gradimir Ivankic, takode odbornik DS-a smatra da je budžet loše projektovan, da je ovo treci rebalans i da ima probijanja budžeta u 26 stavki. Postoji oholost u trošenju budžeta a to nije naivno i uvek u skladu sa zakonom, pa je tražio da se pridržavaju budžeta onako kako je on usvojen.

Na drugoj strani bilo je i mišljenja, kao što je istakao i Radovance Aleksic, šef odbornickog kluba SPS da u ovoj opštini nikada nije ovoliko radeno i da je opština pomagala svim mesnim zajednicama, posebno ako su i ona obezbedila sredstva za investiranje od sopstvenih prihoda i da su gradani zbog realizovanih investicija izuzetno zadovoljni.

Zatim je usvojena odluka o utvrdivanju visine naknade za krišcenje gradevinskog zemljišta, koja ostaje na istom nivou kao i prošle godine.

Skupština je potom donela Odluku o usvajanju Master plana za turisticku destinaciju “Stig - Kucajske planine - Beljanica”. Obrazloženje je dao Dobrica Milosavljevic, sekretar Opštinske turisticke organizacije napomenuvši da ce za realizaciju ovog plana vlada dati u narednih pet godina 50 miliona evra. Nosilac razvoja turizma u okviru ovog plana su u petrovackoj opštini termalni izvori u Ždrelu i ovom prilikom Milosavljevic je pozvao sve odgovorne faktore da se na najbolji i najefikasniji nacin reše problemi sa radom banje u Ždrelu, a odnosi se na dobijanje neophodnih dozvola za rad.

Završnica sednice bila je posvecenja donošenju rešenja o imenovanju Opštinske komisije za planove, kao i zameni jednog broja clanova Upravnih odbora.

D.Ilic

PRIVREDNO DRUŠTVO TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC

UDRUŽENI NAUKA I ELEKTROPRIVREDA

Glavna rudarska mašina na iskopavanju uglja na Površinskom kopu Drmno, Privrednog društva "Termoelektrane i kopovi Kostolac", dovedena je u stanje potpune spremnosti za ostvarivanje maksimalnih kapaciteta rada.

Tome je doprineo projekat "Sanacija i odredivanje preostalog veka celicne konstrukcije "P" rama bagera SCHRs 800/1.5*2.5", koji je izveo Institut Goša, a o kojem je proteklog utorka, u Sali za sastanke Privrednog društva "Termoelektrane i kopovi Kostolac", govorila direktorka Instituta, mr Marina Kutin. Održana je i prezentacija izvedenog projekta, cija je vrednost oko dva miliona.

Tom su se prilikom prisutnima obratili i pomocnik direktora u Direkciji za proizvodnju uglja, Zoran Stojanovic, a ispred domacina, zamenik direktora PD "Termoelektrane i kopovi Kostolac", Dragan Jovanovic.

- U pitanju je jako složen multidisciplinaran projekat. Bager je vrlo složen tehnicki sistem, jedna mala fabrika. Svaki njegov zastoj košta 15 do 20 hiljada evra dnevno. Cilj je da svaki takav sistem funkcioniše što bolje, jer je jako bitan u vitalnoj proizvodnji elektricne energije na kopovima Kostolca, a da pritom što više štedi u svakom pogledu. Zajedno sa strucnjacima iz Kostolca smo uspeli da što bolje pristupimo rešavanju problema. Bio je ovo izazov koji smo uspešno rešili. Nismo kasnili ni dana. Nadamo se nastavku saradnje, istakla je direktor Instituta Goša, mr Marina Kutin.

- Ovaj bager je vrlo bitan i fleksibilan. Kapaciteti koji se na njemu ostvaruju su odlicni. On je možda u samom EPS- u, po kapacitetu, najpovoljniji bager. Ima i neke mane, koje su se pokazale, a koje su ovim projektom rešene, rekao je pomocnik direktora u Direkciji za proizvodnju uglja, Zoran Stojanovic.

Ispred domacina, zamenik direktora Dragan Jovanovic najpre je podsetio da kostolacko Privredno društvo dnevno proizvodi blizu 20 miliona kilovat sati elektricne energije, što je izmedu 15 i 18 procenata u ukupnoj proizvodnji EPS- a:

-Za tu proizvodnju dnevno trošimo izmedu 25 i 30 hiljada tona uglja. Podsecam da smo i ovu godinu bilansirali prema raspoloživim kolicinama uglja i vec u drugoj polovini novembra možemo da konstatujemo da smo za skoro citavu godinu obavili proizvodni zadatak. Medutim, nije dovoljno da ispunjavamo bilanse koje smo pravili prema uglju. Cilj PD je da se bilansi za sledecu godinu prave prema mogucim proizvodnjama termoblokova, da proizvodnja uglja prestane da bude ogranicavajuci faktor. Ona to ovog momenta vec i nije, ali želimo potpuno relaksiranu proizvodnju. Da bismo to ostvarili ušli smo u velike investicione zahvate.

- Mislim da je Institut Goša u ovaj posao uložio maksimalno znanja, profesionalnosti i entuzijazma i ubeden sam da cemo na ovakav nacin, udruživanjem nauke i elektroprivrede napraviti dobar posao. Cilj je neprestano dizanje pogonske spremnosti naših postrojenja. Za sledecu godinu imamo bilans elektricne energije blizu 5 milijardi kilovat sati, a ovo je jedan deo aktivnosti koje su nam neophodne da bismo u sledecu godinu ušli spremni, zakljucio je Jovanovic.

A. Maksimovic

CENTRALNA TEMA SKUPŠTINE OPŠTINE POŽAREVAC

PREBUKIRANI VRTICI

- Grupe i sa cetrdesetoro dece

- Više mesta u Kostolcu i “Pcelici”

- Predsednik SO pozvao demokrate u klupe

Rad Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece, Decji vrtic “LJubica Vrebalov” u Požarevcu našao se u nekoliko tacaka prošlonedeljne sednice Skupštine opštine Požarevac, kojoj je prisustvovalo 36 odbornika iz redova koalicije SPS-SRS -PSS. Tacke dnevnog reda koje su se odnosile na ovu temu objedinjene su, te je godišnji program rada za 2007/2008. godinu razmatran sa programom vaspitno obrazovnog rada za isti period i brojem i prostornim rasporedom decjih vrtica i osnovnih škola u požarevackoj opštini.

Šef kabineta predsednika Opštine mr Tihomir Jovanovic rekao je da vrtici uspešno ostvaruju svoju delatnost zahvaljujuci velikom naporu kolektiva.

- Strucni rad nije posao Opštine, ali jeste obezbedivanje uslova za rad, u pogledu prostora, opreme i strucnog kadra. Mislim, da cemo u sledecoj godini morati da planiramo izgradnju vrtica u MZ Burjan, ulici Miodraga Markovica. Da bismo obezbedila sredstva od oko 80 do 100 miliona dinara Opština bi trebalo da izdvoji deo sredstava iz budžeta, dok bi drugi deo , ukoliko projekat “prode” bio obezbeden putem NIP-a, rekao je Jovanovic i dodao da Opština vodi racuna o ostvarivanju vaspitno- obrazovne delatnosti, a da je u tom pogledu bitno i integrisanje romske populacije u obrazovni sistem.

U preporuci odluke o broju vrtica i škola stoji da predsednik i Opštinsko vece treba da se obrate resornom Ministarstvu prosvete i sporta u cilju iznalaženja nacina rešavanja problema proširenja postojeceg stanja, kao i izgradnje dve nove škole, jedne u Požarevcu , a druge u Kostolcu ukupnog kapaciteta 600 do 800 ucenika, kao i izgradnje novog vrtica u Požarevcu kapaciteta do 400 dece.

Problem velikog broja dece u postojecim grupama i dalje postoji. Izražen je nedostatak prostora a mesta za prijem nove dece bilo je vrlo malo. Ove godine za prijem dece na celodnevni boravak podneto je 600 molbi a primljeno oko 200 mališana . Cetiri stotine zahteva ostalo je nerešeno. Iako ce se adaptacijom “Leptirica” i “Pcelice” dobiti mesta za oko stotinu mališana, problem , bez izgradnje novih objekata, nece biti rešen. I predškolski program u gradu organizuje se uz velike napore za smeštaj i obuhvat svih predškolaca. I ove grupe su u vecini objekata veoma brojne a prostor je problem u svim objektima u Požarevcu i Kostolcu. U seoskim naseljima Ustanova ima organizovan pripremni predškolski program, te je tu broj dece mali, pa su neka mesta pripojena jedna drugima.

Direktor Ustanove “LJubica Vrebalov” Dragan Nikolic rekao je da odbornici, kao gradani Požarevca, imaju razloga da budu ponosni na Decji vrtic i sve ono što su za ovu ustanovu ucinili.

- Ustanova trenutno nacinje dva projekta, jedan odobrenje za izgradnju dodatnih kapaciteta u Kostolcu, dok drugi , koji se tice dogradnje “Pcelice”, ocekujemo za desetak dana. Time ce se kapaciteti proširiti za preko stotinu dece. Mislim da je to ono što cemo uraditi sledece godine. Treba insistirati na novim vrticima, ali istovremeno biti oprezan, jer je moguce da novi Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, koji je u pripremi, predvidi da šestogodišnjaci polaze u školu. Moram da naglasim da, ukoliko se to desi, nikakvog otpuštanja radnika nece biti, vec ce se grupe prerasporediti. Toliko smo prebukirani da imamo i grupe sa cetrdesetoro dece što je jako teško za rad. Zato sam ponosan na svo osoblje Vrtica i nadam se da sledece godine necemo biti medu najboljima, vec najbolji, rekao je Nikolic.

Usvojen turisticki Master plan

Opština Požarevac prihvatila je odlukom skupštinske vecine ucešce u projektu državnog sistema za automatski monitoring kvaliteta vazduha u Republici Srbiji. Partner opštine Požarevac u ovom projektu je Gradska mesna zajednica Kostolac. Projekat donira Evropska unija, sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), a na teritoriji Srbije realizuje Ministarstvo zaštite životne sredine tj. Agencija za zaštitu životne sredine. Cilj projekta je uspostavljanje sistema za automatski monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji. Projekat se realizuje u dvadeset i pet gradova Srbije, a njegov znacaj je dobijanje validnih, medusobno uporedivih podataka i primena jedinstvene metodologije za odredivanje kvaliteta vazduha. Automatska stanica za monitoring kvaliteta vazduha bice postavljena u Kostolcu.

Odbornici su usvojili, i kao pozitivan ocenili Master plan za turisticku destinaciju “Stig- Kucajske planine - Beljanica”. Ovaj prostor obuhvata teritorije pet opština Požarevca, Malog Crnica, Petrovca, Žagubice i Despotovca. Master plan treba da posluži kao osnova za turisticku prezentaciju prirodno-ekoloških i kulturnih resursa podrucja, koja ce biti bazirana na održivom razvoju.

Opštinski menadžer Predrag Pajic naveo je da su prioritetni investicioni projekti definisani master planom : Turisticki kompleks “LJubicevo”, hotelski kapaciteti, Viminacijum, staro gradsko jezgro u Požarevcu, sportsko-rekreativni kompleks “Plaža” u Kostolcu, Aerodrom Kostolac i ruralni turizam u Stigu.

- Projektovani iznos investicija planiranih za opštinu Požarevac je šezdeset miliona evra, od cega je za “LJubicevo” predvideno pedeset miliona, rekao je Pajic.

Budžet na narednoj sednici

Na prirodne resurse, konkretnije prirodno dobro, odnosila se još jedna tacka dnevnog reda. Naime sa hrasta sladuna u Bratincu, zbog znacajnih negativnih promena na njemu, republicki inspektor zaštite životne sredine konstatovao je da hrast više ne ispunjava kriterijume potrebne za zaštitu prirodnih dobara, te je sa njega “skinuta” zaštita i bice izbrisano iz registra zašticenih prirodnih dobara.

Na 25. sednici SO Požarevac doneta su brojna rešenja o imenovanjima i razrešenjima od cega izdvajamo imenovanje Nebojše Jorgovanovica, magistra farmacije, dosadašnjeg direktora Apotekarske ustanove “Požarevac”, za direktora Apoteke “Požarevac,” , kao i nekoliko clanova Školskih odbora u Požarevcu i Kostolcu. Miomir Ilic predsednik OO SPS kritikovao je nacin pripremanja predloga te je najavljeno da ce se o tome detaljnije razgovarati na nivou koalicije.

Na sednici je dopunjena odluka o komunalnom uredenju, kao i odredivanju podrucja mesnih zajednica i naziva ulica i trgova. Podsecamo da je SO Požarevac na jednoj od prethodnih sednica na zahtev stanovnika LJubiceva obrazovala novu Mesnu zajednicu “LJubicevo”. Takode jednoglasnom odlukom podržana je i mogucnost da povodom Dana opštine znacajnim licnostima iz zemlje i inostranstva Odbor za dodeljivanje nagrada i povelja dodeli zvanje pocasnog gradanina Opštine.

Donet je pravilnik o nacinu i metodama hvatanja i zbrinjavanja pasa i macaka lutalica na teritoriji opštine Požarevac, a data je saglasnost na cenovnik usluga RJ ZOO Higijena JKP “Komunalne službe” Požarevac za korisnike usluga, van teritorije Opštine.

Predsednik Skupštine opštine Požarevac Ivan Grubetic rekao je da je ova sednica bila uvod u narednu, decembarsku, na kojoj bi trebao da bude usvojen budžet i programi rada javnih preduzeca. Grubetic je rekao da pretpostavlja da ce na narednu sednicu doci odbornici iz koalicije “Za Požarevac”, a da su ucešce na sednici najavili i neki iz redova odbornika Demokratske stranke.

- Apelujem na sve odbornike da uzmu ucešce, bar na narednoj sednici, na kojoj ce se raspravljati o budžetu, jer je svaki predlog dobrodošao. Bitno je da naredna godina bude još uspešnija, rekao je predsednik SO Požarevac.

T.R.S.

RUKOVODSTVO OPŠTINE POŽAREVAC U OBILASKU RADOVA

BLAGODET TOPLIFIKACIJE

Opštinsko rukovodstvo i predstavnici JP “Toplifikacija” proteklog utorka obišli su nekoliko lokacija u Požarevcu na kojima se izvode radovi na toplifikacionoj mreži. U Mesnoj zajednici “Radna mala” završena je toplopredajna stanica, a o njenoj nameni prisutne je obavestio Toma Janicic, direktor JP “Toplifikacija”. On je istakao da je veoma bitno što ova mesna zajednica sa svojim sredstvima i sredstvima Toplifikacije realizuje individualnu toplovodnu stanicu, koja ce kasnije biti zajednicka za ceo kraj.

“LJudi zaslužuju da osete blagodeti grejanja naše toplifikacije svih 24 casa i ovakva saradnja bice nastavljena u narednom periodu i sa ostalim mesnim zajednicama”, dodao je Janicic. Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic je naglasio da iako su radovi malo kasnili uz veliki trud, MZ “Radna mala “ je prikljucena na toplovod i u predstojecem periodu neophodno je proširiti mrežu na sve delove Požarevca.

Radovi na širenju toplifikacione mreži u punom jeku obavljaju se u Kosovskoj, Nevesinjskoj i Zviškoj ulici. Na ovoj lokaciji nalazi se srce jedne toplopredajne stanice, u kojoj se nalaze tri podstanice koje ce poslužiti za tri lokacije: gornji deo prema semaforu, donji deo Kosovske ulice prema školi i Karadordeva ulica gde ce iduce godine tridesetak korisnika biti prikljuceno na toplovod.

“Vreme je povoljno, radovi se odvijaju maksimalno i dovoljno je dva do tri dana za postavljanje cevi. Inace, za sedam do deset dana pustice se u rad toplopredajna stanica sa svim potrebnim uredajima za normalno funkcionisanje.

U Nevesinjskoj ulici trenutno se vrelovod tkz. primar prikljucuje na glavni vod u ulici Cede Vasovica”, istakao je direktor Toplifikacije.

Vrednost investicije za Kosovsku ulicu iznosi 24 miliona za sekundarnu i oko 12 miliona dinara za primarnu mrežu. Sva potrebna sredstva su obezbedena, dobijen je novac od Fonda za zaštitu životne sredine i na taj nacin zatvoren je krug i radovi ce biti završeni u roku.

Obracajuci se prisutnima Dušan Vujicic, predsednik Opštine je napomenuo da ulice u kojima se izvode radovi moraju da se vrate u prvobitno stanje, što znaci da treba sanirati mesta na kojima se kopalo za toplovodnu mrežu. Maksimalnim angažovanjem lokalne samouprave i Toplifikacije gradani ce dobiti grejanje u Kosovskoj, Nevesinjskoj i Zviškoj ulici do kraja godine, povezana je Karadordeva ulica, a za narednu godinu krece toplifikacija Burjan male.

D.D.

JKP "VODOVOD I KANALIZACIJA" POŽAREVAC

DUGOROCNO - BICE VODE

Na prošlonedeljnoj sednici Upravnog odbora Javnog komunalnog preduzeca “Vodovod i kanalizacija” Požarevac, usvojen je planski dokument “Metodološke postavke i neposredne aktivnosti na izradi plana “VIK” za 2008. godinu”. Dokument ce se ovih dana razmatrati i na zajednickom sastanku sa predstavnicima Osnivaca.

Dokument za polazište ima projekciju ostvarenja u ovoj poslovoj godini, a bazira se na osnovnim ciljevima, opredeljenjima i investicionim prioritetima iz “Generalnog projekta vodosna-bdevanja opštine Požarevac”.

Po tom dokumentu, do 2030. godine potrebno je realizovati poslove vredne 22,69 miliona evra. Po dekadama, do 2010. godine uložilo bi se 5,87 miliona evra, od 2010. do 2020. godine još 16,48 miliona, a u poslednjoj dekadi 329.000 evra.

U predlogu plana investicija za period do 2010. godine, vec u iducoj godini u izradu 7 projekata vodo-snabdevanja i kanalisanja i precišcavanja otpadnih voda, predvida se ulaganje od 57 miliona dinara. Projekcija predvida ucešce budžeta od 51,1 milion, Ministarstva vodoprivrede 2, a sopstveno ucešce “Vodovoda” bilo bi 3,9 miliona.

Dobri poslovni rezultati

Osnove plana - strategije JKP “Vodovod i kanalizacija” za 2008. godinu polazište ima u rezultatima poslovanja u tekucoj godini. Ovu poslovnu godinu, prema raspoloživim pokazateljima i realnim ocekivanjima, JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac ce okoncati sa oko 4,2 miliona dinara dobiti.

U skracenoj verziji izveštaja o poslovanju naglašava se odena da je opština Požarevac, kao Osnivac, pomogla u razrešenju finansijskih zaduženja “Vodovoda” za kapitalne objekte, “Kljuc” i druge i stvaranju uslova da se “Vodovod” angažuje na “profitabilnim poslovima”, cime su neutralisani troškovi i gubici iz osnovne delatnosti.

Komercijalni prihodi ostvareni su sa 41,3% (plan 39,1), fizicki obim isporucene, fakturisane vode uvecan je u odnosu na 2006. godinu za 13,4%, u odnosu na plan 0,5%. “Vodovod” je iz vlastitih izvora uložio 54,8 miliona dinara na tehnicko opremanje, mehanizaciju, rekonstrukciju crpne stanice 3, gradevinske objekte na “Kljucu”, cevovod do Dragovca... Strucni menadžment imao je posebne aktivnosti na razradi projekata prema NIP-u, kao i pripremi i izvodenju radova iz sredstava Fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za razvoj.

Predstoje krupne investicije

U 2008. godini je primarni cilj obezbedenje dovoljnih kolicina vode za sve potrošace. U susret tom cilju, prema planskom dokumentu koji je usvojio Upravni odbor “Vodovoda”, u izgradnju objekata vodosna-bdevanja, na “Kljucu” bi se u objekte zaštite za istocnu stranu moralo da se uloži 10 miliona dinara. Konkurisano je za sredstva NIP-a i VNG - Agencije za saradnju opštine, a budžet bi obezbedio trecinu investicije.

Takode u iducoj godini, planira se izgradnja rezervoara na izvorištu “Kljuc”, rezervoar na “Kljucu” kapaciteta 2 h 5.000 kubika sa crpnom stanicom i hidromašinskom opremom, kao i rekonsrukcija azbest - beonskog cevovoda u cenru Požarevca. Zajednickim ucešcem lokalne samouprave i NIP-a, VNG i opštine Požarevac, trebalo bi da se za gradevinske radove obezbedi 350 miliona dinara. Planirana je i izgradnja vodovodne mreže u Dragovcu, kao i cevovoda od Dragovca do Živice. Vrednost - 62 miliona dinara zajednickih sredstva NIP-a, VNG i budžeta opštine Požarevac.

Projekcija poslovnih rezultata, bilansa uspeha za 2008. godinu oslanja se na veci angažman “Vodovoda i Kanalizacije” u profitabilnim poslovima koje bi ovom Javnom preduzecu poverio Osnivac. Time bi se neutralisale posledice stalno rastucih troškova u osnovnoj delatnosti i izbegao udar na budžet korisnika koji bi nastao korekcijom cena vode. Eksterni poslovi “Vodovodu” bi obezbedili nedostajuca sredstva za održavanje i zaštitu i, ukupno, tehnološko fu-nkcionisanje vodo - odvodnog sistema. Istovremeno, od Osnivaca se ocekuje i vece ucešce u finansiranju kapitalnih investicionih objekata.

Da osnivac poveri poslove

- Osnovni uslov za opstanak je razvoj. Neophodno je da se stalno ulaže, kako bi smo ostali na istom nivou. Ali, to bi znacilo stagnaciju. Nijedan Vodovod za poslednjih 20 godina nije imao cenu koja može da pokrije i osnovnu delatnost. Analize pokazuju, cena jednog kubika ne pokriva više od 60 - 70% naših troškova. S obzirom na ukupno stanje u zemlji, socijalne tenzije i sve ostalo, mi nismo ti koji insistiraju na nekom povecanju cena koje bi se prelomilo na gradane i naše potrošace. U tu svrhu, kao izvor finansijskih sredstava kojima bismo mogli da realizujemo planove, osavremenimo poslovanje i da “uhvatimo korak” sa potrebama i razvojem delatnosti, nepohodno je da deo finansijskih sredstava ostvarimo na tržištu, - istakao je Nebojša Jocic, zamenik direktora JKP “Vodovod i kanalizacija”.

- S obzirom da budžet svake godine planira izgradnju infrastrukturnih objekata iz oblasti vodosnabdevanja, mišljenja smo da je neophodno da se “Vodovodu”, kao Javnom preduzecu povere svi poslovi za koje je ovo preduzece registrovano i strucno i tehnicki osposo-bljeno da može da ih ostvari. Zakonsko uporište postoji u Zakonu o javnim nabavkama i smatramo da sve ono što “Vodovod” može da uradi, treba mu i poveriti da uradi, kako bi ostvario priliv eksternih prihoda van osnovne delatnosti, koji bi se ulagao u razvoj delatnosti - vodosnabdevanje. Poredenja radi, ako je JKP “Komunalne službe” registrovano za javnu higijenu i svi poslovi iz tog domena im se povere, opravdano ocekujemo da se i našem preduzecu povere svi poslovi izgradnje vodovodne i kanalizacione mreže i drugih objekata koje mi možemo da uradimo. Pogadanjem, kako to zakon dozvoljava, - pojašnjava Jocic.

U slucaju da izostane razumevanje Osnivaca, u “Vodovodu” strahuju da bi, zbog cinjenice da se pri (do)sadašnjoj politici cena ne pokrivaju ni osnovni troškovi osnovne delatnosti, bili prinudeni da se odreknu ulaganja u razvoj. U tom slucaju, u razvoj bi ulagala lokalna samouprava kojoj bi to bio dodatni teret, a ne samo preduzece iz zarade na eksternim poslovima.

Istovremeno, nastao bi i problem sa radnicima: svaki novosagradeni objekat u vodosnabdevanju na nepromenjeni konzum dodaje nova radna mesta. Tako, realizacija projekta “Zaštita izvorišta Kljuc - urgentne mere, otvorila je radno mesto za 4-5 novih stražara, rukovaoce, strucnjaje, ukupno petnaestak ljudi. Troškovi su uvecani, a taj projekat, nesporno izuzetno znacajan po stabilnost vodosistema sa aspekta kvaliteta vode, nije uvecao prihode preduzeca.

Upravni odbor usvojio je zakljucak kojim se Osnivacu predlaže da “Vodovodu” u iducoj godini poveri sve poslove izgradnje vodovodne i kanalizacione mreže i drugih objekata vodosnabdevanja za koje je ovo JKP registrovano i tehnicki i kadrovski osposobljeno da realizuje.

Naplata “bez pardona”

Jedna od bitnih komponenti u trasiranju poslovne politike za iducu godinu je i racionalizacija. U tom pravcu, zakljuceno je da je neophodno da se smanji rastur, utvrdi tacna kolicine vode koju JKP “Vodovod i kanalizacija” isporucuje korisnicima. I tokom ove godine u toj oblasti je dosta ucinjeno: zamenjen je veliki broj vodomera u zgradama kolektivnog stanovanja, a i kod individualnih domacinstava. Pooštrava se i naplata dugovanja, u skladu sa zakonom. Uprkos tome što postoje razni pritisci, cak i medijski, u iducoj godini “Vodovod” ce nastojati da znacajno podigne stepen naplate, narocito vecih dužnika, ne iskljucujuci ni zakonsku mogucnost da korisnik bude iskljucen sa mreže i utužen.

Strateško pitanje

- Ovo preduzece obezbeduje vodu za pice i odvodi otpadne vode u gradovima Požarevac i Kostolac, a ima i snabdevanje vodom nekoliko okolnih naselja. Radi se o 160 do 180 kilometara vodovodne mreže i oko 40 kilometara kanala za odvod otpadnih voda. Požarevac je u depresivnom podrucju i sve otpadne vode se ispumpavaju složenim sistemom. Kao što kod vodosnabdevanja imamo tri visinske zone, slicno i otpadne vode prepumpavamo po tri - cetiri puta. Dakle, sve je to složen sistem, skupa oprema i održavanje. Svakog momenta se 45 agregata neprekidno okrece i troši ogromnu energiju. Pre dve godine, faktura za struju bila je 1,6 miliona, danas je 3,5 miliona. Struja poskupljuje malo po malo, uveli smo nova crpilišta, a cenu vode smo za poslednje tri godine promenili samo jednom. Ne vršimo pritisak na Osnivaca oko povecanja cene - vršimo pritisak na Osnivaca da nam da da radimo, da se iz zarade na tim poslovima modernizujemo. To je poenta. Jedan softver za upravljanje tim sistemima prepumpavanja i kontrole funkcije vodovodnog i odvodnog sistema košta oko 10 miliona. Kakav bi bili Vodovod da to nemamo. Hocemo da zaradimo i da to instaliramo. Uskoro puštamo modernizovanu stanicu za prepumpavanje na Vašarištu i rekonstruisano izvorište u Kostolcu, gde su i Fond za zaštitu životne sredine i Fond za razvoj dali znacajna sredstva. Bice to prilika da se vidi šta znaci kad se udružimo i šta znaci kad se instalira najmodernija oprema. Šta znaci za gradane, ne za nas. Poznato je, rezultati ispitivanja kvaliteta vode najbolje kazuju, šta znaci projekat “Zaštita izvorišta Kljuc - urgentne mere”, to su ogromna sredstva, ali kad se udruže svi relevantni ucesnici, dobio se jedan nivo sigurnosti u vodosnabdevanju, nacinio korak za dalje unapredenje. Ako i dalje budemo ulagali, nikada više nam se nece dogoditi da dodu cisterne iz citave Srbije da raznose vodu. Zato, ocekujemo punu podršku i razumevanje: da nam se povere poslovi iz kojih cemo ulagati u razvoj i da Osnivac stane uz nas kad se tice kapitalnih investicija, da pokucamo na sva vrata i postupno realizujemo Generalni plan vodosnabdevanja cele opštine. To nije politicko, to je strateško životno pitanje sadašnjo-sti i buducnosti svih gradana, - porucio je Obradin Selakovic, generalni direktor JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac.

Voda je ispravna

Prema najnovijim pokazateljima Zavoda za javno zdravlje, do potrošaca ovih dana stiže potpuno zdrava i ispravna voda za pice. NJihove analize pokazuju prisustvo nitrata od 29,5, a merenja laboratorije "Vodovoda" pokazuju prisustvo izmedu 24,2 i 25,7.

D. Milenkovic

PREDSEDNIK PRIVREMENOG ORGANA OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE, ŽIVOSLAV LAZIC

REALIZACIJA SVIH PROJEKATA SAMO U SKLADU SA ZAKONOM

Nakon što je naš list objavio intervju naslovljen “Sve je cisto kao suza”, u broju od 23. oktobra, u kojem je sagovornik predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic, reagovali su clanovi Privremenog organa opštine Veliko Gradište. Oni ovom prilikom iznose svoje za-kljucke i ocene o kontroli budžetskog inspektora i fun-kcionisanju lokalne samouprave, u kojoj je sredinom ove godine raspuštena Skupštine opštine i Vlada RS je imenovala petoclani Privremeni organ, koji u gradištanskoj opštini donosi odluke od 8. juna.

Inace, Privremeni organ cine: predsednik Živoslav Lazic i clanovi: LJubomir Jankovic, Dragiša Jovanovic, LJiljana Stevic i Novica Redic. Podsecamo i na to da su oni od stupanja na funkciju smenili direktore u tri preduzeca, Direkciji za izgradnju opštine Veliko Gradište, JKP “Standard” i Turistickoj organizaciji opštine Veliko Gradište.

U našem razgovoru sa predsednikom Privremenog organa, Živoslavom Lazicem, ucestvovali su i clanovi ovog Organa, LJubomir Jovanovic i Dragiša Jovanovic, kao i novoimenovani direktor Komunalnog, Dragan Milovanovic, i direktor Direkcije, Boban Jovanovic.

Kako funkcioniše Privremeni organ opštine Veliko Gradište u vršenju osnovnih funkcija lokalne vlasti?

-Funkcioniše u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Dakle, Privremeni organ menja Skupštinu opštine i preuzima sve ingerencije u donošenju odluka i fun-kcionisanju opštinskih službi. Inace, privremene mere su uvedene kao posledica postojanja problema u fun-kcionisanju lokalnog parlamenta. Problemi ove opštine ne pocinju uvodenjem Privremenog organa, vec pre toga. Sednice Skupštine opštine nisu održavane više od tri meseca, a najveci problemi su bili u vezi sa nefunkcionisanjem Direkcije i Komunalnog, gde se nalazi i najviše novca. Dakle, govoreci o Privremenom organu, apsolutno nema poteškoca u funkcionisanju. Sastajemo se oko tri puta mesecno, a što se tice efikasnosti i brzine donošenja odluka to je brže nego ikada.

Zašto se sednice Privremenog organa ne prenose javno?

-Mi bismo vrlo rado da se sednice prenose. One se inace svakako snimaju. Medutim, ugovor sa gradištanskom kablovskom televizijom je prethodno vec sklopio predsednik opštine, jer je to u njegovim ingerencijama. Mi smo za apsolutnu javnost u radu, ali predsednik opštine nam to onemogucuje. Mi radimo efikasno i ni jedna naša odluka nije osporena. Recimo, bivši direktor Komunalnog, kojeg smo mi smenili, tužio nas je smatrajuci da je naša odluka o njegovoj smeni nezakonita,. Sud je njegovu tužbu odbacio.

Budžetski inspektor je izvršio kontrolu materijalno- finansijskog poslovanja, namenskog i zakonitog korišcenje sredstava budžeta. Kako komentarišete njegov Zapisnik?

-Zakon o budžetskom knji-govodstvu ima odredene mere koje su propisane. Jedna od mera je da ukoliko se probije aproprijacija više od milion dinara sledi krivicna prijava. To je na više mesta ucinjeno, a inspektor ni jednu krivicnu prijavu nije podneo. Možda je taj Zakon manjkav, ali postoje drugi zakoni koji su prekršeni, recimo Zakon o krivicnom postupku. Na primer, u vezi sa 22.5 miliona dinara pozajmice privatnom preduzecu “Dunavka”, inspektor konstatuje u Zapisniku da su sredstva suprotno odrebama clana 8. stav 9. i 10. Zakona o budžetskom sistemu data, ali zakonodavac nije predvideo da neko može iz budžeta da finansira privatnu firmu, pa ne postoji mera za to. Predsednik opštine je dao tu pozajmicu po Zakonu o budžetskom sistemu, što je bez pravnog osnova, kako stoji u Zapisniku budžetskog inspektora. Znaci, inspektor je konstatovao da su bez pravnog osnova prebacena sredstva, kao i da je bez pravnog osnova probijena aproprijacija na toj i na drugim pozicijama.

Zašto su pojedini projekti stopirani od stupanja Privremenog organa?

-Predsednik opštine kaže da smo mi kao Privremeni organ zaustavili realizaciju projekata, da je do tada Gradište bilo gradilište. U krivicnom zakonodavstvu stoji da je odgovornost za cinjenje krivicnih dela kod onog koji cini, ali i kod onog ko po saznanju ne ucini ništa da ih spreci. Hocemo da svi projekti koji se rade budu u skladu sa zakonom. Necemo da radimo ni jedan projekat koji nije revidovan, koji nema pribavljene tehnicke uslove, koji nema legalnu prijavu radova. Sve radove koje smo zaustavili, zaustavili smo ih jer hocemo da ih uvedemo u zakonite tokove. Niko od nas ne želi da preuzme odgovornost da radi protiv Zakona.

Zašto je stopirana izgradnja vodovoda?

-Vodovod je stigao do naselja Vodotoranj i mi smo zaustavili njegovu izgradnju. Razlog je to što ne postoji Projekat, nema tehnicku kontrolu niti reviziju. Ne postoji prijava radova. Nisu obezbedeni tehnicki uslovi. Mi smo imali volju da se radovi izvedu, ali po Zakonu. Taj projekat, koji je uradila “Velika Morava”, mi smo prvo morali da odnesemo na reviziju. Tako smo ucinili. U Institutu “Jaroslav Cerni” kažu da je taj Projekat neprimeren sa stanovišta struke, da nedostaje devet ili deset uslova. “Energoprejekt” o istom Projektu kaže da ne zadovoljava minimum Zakona o planiranju i izgradnji i da se ne mogu kao takvi koristiti u izvodenju radova. Kako da onda mi u takvoj situaciji nastavimo radove.

Šta je sa radovima na prevodenju kanalizacije Beli bagrem- Veliko Gradište?

-Tu se može videti nešto što sigurno nigde drugde ne postoji. To je nadzemna kanalizacija. Zaustavili smo taj Projekat, izmedu ostalog, i zbog toga što nije regularan. Ta kanalizacija, osim što je nadzemna, postavljena je da ide uzbrdo. Potom, da se ne bi smrzle te cevi predvideno je njihovo oblaganje. Za oblaganje je odabran materijal na koji, inace, ne postoji ni jedan atest o tome do koje temperature može da izdrži. Dužni metar tog materijala fakturisan nam je na 12.000 dinara, znaci, 150 evra po dužnom metru. Medutim, ispostavilo se da je njegova nabavna cena 90 centi, a fakturiše se na 150 evra. Zar to da dopustimo? Zar takve radove da nastavimo? Inace, suštinsko je da je taj Projekat zaustavila Gradevinska inspekcija jer nisu dobijene kompletne saglasnosti. Za prolaz mreže je odeden privatni posed. Imovinsko- pravni odnosi nisu definisani i, u tom slucaju, ni jedan projekat ne može da pocne da se radi. Ovde je bilo drugacije. Tako da kada je covek kroz ciji posed je odreden prolaz, došao iz Nemacke zatekao je u svom dvorištu iskopanu jamu pet sa pet metara. U svemu tome treba imati u vidu da je neko, u takvim okolnostima, ipak dao prijavu radova, sasvim zanemarivši obavezu definisanja imovinsko- pravnih odnosa. Nismo mogli da dopustimo da se to nastavi.

Upucujete zamerke i povodom primopredaje Vo-dotornja, kao i u vezi sa asfaltiranjem?

-Recimo, kada je u pitanju Obala Kralja Petra, mi nismo nikakve radove zaustavili. Mi nismo nikakva prepreka bili za vodovod i kanalizaciju. Problem je u samim radovima, u tako planiranoj i radenoj kanalizaciji i vodovodu. Tako se na jednom mestu ukrštaju stara i nova kanalizacija. Nova kanalizacija se sudara sa starom, pa ide prekid, pa se opet nastavlja... Inace, Direkcija za izgradnju je investitor tih radova i kada završi posao ona predaje na upravljanje Komunalnom preduzecu. Pozivam predsednika i njegove bliske saradnike da kažu koliko je objekata za poslednje 3 godine predato na upravljanje Komunalnom preduzecu. Nije ni jedan. Cak ni vodotoranj pred kojim su se po tri puta slikali nema primopredaju, jer nema ispunjene tehnicke uslove. To što neko radi i ne završi posao, ali ipak naplati, nikako se ne može nazivati gradilištem. To je divljaštvo u gradenju. I još je niz nepravilnosti i zloupotreba. Podsecam i na planirano asfaltiranje sedam ulica, a uradena je samo jedna. Ni ona nije završena u celosti, nego do pola. Recimo, za asfaltiranje Obale Kralja Petra od Ðerdapa je dobijeno 8.5 miliona dinara, ali je taj novac potrošen u rasvetu.

Ima li kršenja zakona u tome što Privremeni organ u Velkom Gradištu radi duže od tri meseca?

-Niti smo mi sami sebe postavili, niti sami sebe razrešavamo. Nas je postavila Vlada Republike Srbije. Po Zakonu o lokalnoj samoupravi, Privremeni organ traje do tri meseca, osim ako se predvidaju izbori u roku kracem od šest meseci, što je ovde slucaj. S tim što u Srbiji ima i dosta starijih privremenih uprava od naše. U svakom slucaju, ne može se govoriti o nezakonitosti.

DOKUMENTACIJA PREDATA MUP- U I TUŽILAŠTVU

“Postoji raskorak izmedu rada u prethodnom periodu i zakona. Sakupili smo dokumentaciju koja o tome svedoci i predali je nadležnim organima, MUP- u i tužilaštvu. Ti dokumenti svedoce o nepravilnostima, nezakonitim radnjama i zlouptrebama,., istice predsednik Privremenog organa opštine Veliko Gradište, Živoslav Lazic.

A. Maksimovic

UDRUŽENJE VASPITACA

NOVO RUKOVODSTVO

Na prošlonedeljnoj Izbornoj skupštini Udruže-nja vaspitaca Branicevskog okruga “Vaspitac plus”, održanoj u požarevackom vrticu “Neven”, za novog predsednika, na predlog Upravnog odbora Udruže-nja, izabrana je Ana Šterjoska, vaspitac iz Požarevca. Za potpredsednika Udruženja izabana je Maja Stojimirovic iz Petrovca.

Udruženje vaspitaca “Vaspitac plus” broji više od 200 clanova sa podrucja Branicevskog okruga. U proteklom periodu, kako je naglašeno i u izveštaju o radu, usvojenom neposredno pre izbora novog rukovodstva Udruženja, ucinjeni su brojni pomaci na ospo-sobljavanju i usavršavanju vaspitaca, promovisanju uspeha u radu kroz brojne seminare, a i kroz veoma uspele nastupe mališana predškolskih ustanova sa ovog podrucja na brojnim manifestacijama i takmicenjima.

I Izborna skupština bila je prilika za edukaciju: Nikola Velinov, strucni saradnik požarevacke Ustanove “LJubica Vrebalov” održao je krace predavanje o odnosu i saradnji vaspitaca i porodice deteta zbrinutog u vrticu, dok je savetnik Dušica Stojkovic, predstavnik Ministarstva prosvete, prisutne upoznala sa novinama u organizaciji i radu u predškolstvu, predvidenim najnovijim zakonskim odredbama.

Mališani “Nevena”, vrtica - domacina skupa, izveli su lutkarsku predstavu koju pripremaju za predstojeci “Lutkef”, manifestaciju na kojoj su ranijih godina deca ovog vrtica pobrala brojne nagrade.

Skupštini, na kojoj je izabran i Nadzorni odbor i Sud casti, prisustvovala je i Slobodanka Radosa-vljevic, predsednik Saveza vaspitaca Srbije.

D. M.

U BRANICEVSKOM OKRUGU NEJEDINSTVENI STAVOVI PROSVETARA

JEDNI ŠTRAJKUJU, DRUGI PROFITIRAJU

U Branicevskom okrugu ima 35 osnovnih, 11 srednjih i 1 viša škola, od kojih 11 nema nikakvu sindikalnu organizaciju, dok u ostalima postoji jedan, rece sva tri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika. Kako je 19. novembra zapoceo zakonski štrajk prosvetnih radnika u Republici, prošle srede je u Požarevcu organizovana konferencija za novinare na kojoj su govorili Radomir šojanovic, predsednik Odbora Samostalnih sindikata obrazovanja Srbije, Slobodanka Rebraca, predsednica OOSS u OŠ "Sveti Sava" i Jasmina Vidojevic, iz Oš "Vuk Karadžic". Do tog momenta u štrajku su bile 24 osnovne i 5 srednjih škola u Branicevskom okrugu.

Na konferenciji je istaknuto da štrajkaci poštuju necije opredeljenje da ne ucestvuju u štrajku, pa su direktori škola na muci da organizuju nastavu, odnosno jedno zvono posle 30 minuta važi za ucesnike štrajka, dok redovno na 45 minuta za sve ostale. Kako bi bili izbegnuti ostali problemi, posebno u seoskim školama u kojima je organizovan prevoz daka, ucenici ostaju u ucionicama do kraja regularnog trajanja casa, s tim što ih štrajkaci-ucitelji, odnosno nastavnici, povremeno obilaze tokom tih 15 minuta.

Kako je u delu svog izlaganja istakla Slobodanka Rebraca, do pocetka pomeneute konferencije u požarevackoj OŠ" Sveti Sava" u štrajku su bila samo dva prosvetara. Ipak, ako se usvoje zahetvi štrajkaca, koristi ce imati i oni koji zvanicno ne podržavaju štrajk.

Prosecna plata prosvetnih radnika je nešto viša od 29 hiljada dinara. Ranijim dogovorima sa resornim ministarstvima nisu korigovani koeficijenti nenastavnog osoblja, tako da smo krajem avgusta u razgovorima sa ministrima prosvete dr Zoranom Loncarem i finansija dr Mirkom Cvetkovicem pokrenuli i pitanje njihovih plata koje su veoma niske. Ponudeno nam je da se za narednu godinu uklopimo u ukupno povecanje mase sredstava od 24,46% u odnosu na ovu godinu, što nam nece obezbediti skoro nikakvo povecanje primanja u 2008. a da ne pominjemo povecanje koeficijenata za nenastavno osoblje. Mi tražimo, pored pomenute korekcije, povecanje cene rada za 20% i to od martovske 5%, od junske još 7% i isto toliko od septembraske plate, što smatramo realnim kako nam primanja usled inflacije ne bi bila obezvredena. Na ovom zahtevu istrajacemo - istakao je Šojanovic.

R.R.D.

REGIONALNI CENTAR ZA AGRARNU EDUKACIJU U POŽAREVCU POMAŽE POLJOPRIVREDNICIMA DA OSNUJU SVOJA UDRUŽENJA

SELJACI LAKŠE DO SVOJIH PRAVA

Predstavljen projekat osnivanja Uslužnog servisa za udruživanje i organizovanje

U požarevackom Regionalnom centru za agrarnu edukaciju prošlog cetvrtka predstavljen je projekat “Osnivanje uslužnog servisa za udruživanje i organizovanje poljoprivrednih proizvodaca”. Autor projekta magistar Bogdan Živanovic kaže da su poljoprivredna gazdinstva tradicionalne usitnjenosti, sa posedom od oko 4,5 hektara, najneorganizovaniji deo privredne strukture Srbije. Tako neorganizovani, a ekonomski slabi, sve su manje u stanju da se odupru surovosti tržišta, i gube utakmicu sa novopecenim vlasnicima hiljada hektara zemlje, kao i sa trgovcima, preradivacima, bankama, osiguravajucim kucama. Ni država ih ne smatra za ozbiljne pregovarace.

- Samo organizovani i udruženi, istice mr Živanovic, mogu da se izbore za svoja prava, a mi cemo im kroz ovaj projekat u tome pomoci.

Prva stepenica u odupiranju ekonomskoj nemoci je da se udruže. Mogu da formiraju svoja udruženja, bilo na nivou jednog sela, više sela ili cele opštine, a da se zatim povežu do nivoa Republike. Mogu da osnuju opšta udruženja poljoprivrede, ali takode i specijalizovana: žitari, mlekari, tovljaci svinja, živinari, pecurkari, vocari, povrtari... Sami ocigledno teško mogu da se upuste u tu pravnicku i organizacionu avanturu te se iz tog razloga i osniva Uslužni servis za udru-živanje i organizovanje poljoprivrednih proizvodaca. Ukoliko projekat bude usvojen, usluge servisa poljoprivrednici ce dobijati potpuno besplatno.

Servis ce novoosnovanim udruženjima besplatno pomagati tokom prve godine rada.

Organizovanje je viši oblik udruživanja, a forme su poljoprivredno društvo ili zadruga - kooperativa, u cemu ce poljoprivrednici imati punu i besplatnu podršku Uslužnog servisa.

Na predstavljanju projekta bili su poljoprivredni rekorderi, predstavnici agrarnih fondova 11 opština oba okruga i predstavnici zadruga. Oni su pozdravili ovakav projekat Zadružnog saveza i dali podršku autoru mr Bogdanu Živanovicu da projekat prihvate predsednici opština, nacelnici okruga i druge kompetentne licnosti.

JP “SRBIJA ŠUME” - ŠUMSKO GAZDINSTVO “SEVERNI KUCAJ” KUCEVO

VRATITI VETROZAŠTITNE POJASEVE

Šumska uprava “Požarevac” u okviru Šumskog gazdinstva “Severni Kucaj” obuhvata državne šume na teritoriji Velikog Gradišta, Petrovca, Požarevca, Smedereva, a ujedno brine i o ocuvanju privatnih šuma u opštini Žabari i Malo Crnice. Ovo javno preduzece se bavi uzgojem, pošumljavanjem, obnavljanjem šuma, rasadnickom proizvodnjom, secom, tako da je citav ciklus zaokružen. Šume se cuvaju od uticaja biotickih i abiotickih faktora. Ova uprava u Dunavskom i Moravskom predelu bavi se pošumljavanjem sortnim sadnicama topola i vrba koje spadaju u meke lišcare i zahtevaju intezivne mere nege u zavisnosti od staništa.

Na peskovitim terenima u Ramu zbog prisustva eolskog peska otežano je pošumljavanje zbog malih kolicina humusa i tu se koristi bagrem i crni bor. Radi zaštite od požara prave se protivpožarne pruge koje sprecavaju širenje vatre izmedu parcela. U brdsko - planinskom delu Petrovca pošumljavanje se obavlja bukvom i hrastom.

“Ova uprava je razudena i svuda gde su praznine i gde su postojali požari saniramo teren i pošumljavamo ga odgovarajucim vrstama. Naše gazdinstvo poseduje dva rasadnika: u Ostrovu se proizvode meki lišcari, a u Mišljenovcu tvrdi lišcari i cetinari. U sklopu gazdinstva postoje 4 uprave: Žagubica, Majdanpek, Kucevo i Požarevac sa ukupno 190 radnika. Angažovano je tridesetak šumarskih inženjera i 70 - 80 šumarskih tehnicara koji su podeljeni po referatima.

Sa opadanjem listova ovih dana pocinje pošumljavanje topolama, a u državnim i privatnim šumama na teritoriji Žagubice i Majdanpeka zasaden je izvestan broj tvrdih lišcara. Topola se sadi pored Dunava i Morave sve do pojave jacih mrazeva, snegova i vetrova, jer je sada najidealnije vreme zbog vlažnosti zemljišta”, istice Miloš Gruja samostalni referent za semenarstvo i rasadnicku proizvodnju.

Požarevac je dosta zagaden i potrebno je vratiti vetrozaštitne pojaseve, maksimalnim pošumljavanjem privatnih poseda koji stoje u parlogu, jer je šumovitost u Srbiji preko 27%, a na teritoriji Požarevca svega 6% zemljišta nalazi se pod šumama. Sve površine koje su izgubljene za poljoprivrednu proizvodnju treba iskoristiti za sadnju odgovarajuce vrste sadnica.

Prema recima Miloša Gruje, služba dežura 24 casa i u slucaju požara, nezakonite sece stabla i pojave bolesti reaguje se veoma brzo. Ove godine požar se javljao na teritoriji Velikog Gradišta, Kuceva, Petrovca i Žagubice, ali pravovremenim angažovanjem sprecene su vece posledice.

D.D.

SETVA PŠENICE JOŠ TRAJE

Kako saznajemno od Bojana Stojanovica, direktora Zemljoradnicke zadruge „Petrovac" setva pšenice u opštini Petrovac još traje i poljoprivredni proizvodaci koriste lepe dane da što više površina zaseju hlebnim žitom. „ Kišovita jesen nije išla na ruku ratarima - istice Stojanovic - pa je do sada posejano oko dve hiljade hektara, što je izuzetno malo. Interesovanje za setvu još postoji i mi preporucujemo da se seje do kraja meseca. Repromaterijala, semena, dubriva i nafte ima dovoljno na tržištu a s obzirom da se nekad sejalo i do 6.000 hektara nadamo se da ce se povecati površine i da ce dostici prošlogodišnji nivo od oko 3.000 hektara. Inace iznikla pšenica je u dobrom stanju i spremno ocekuje zimski period".

D.I.

“EPS I DECA”

IZABRANI NAJBOLJI RADOVI

Literarni konkurs “EPS i deca” koji organizuju Elektroprivreda Srbije i Ministarstvo prosvete Republike Srbije, završen je na podrucju Školske uprave Požarevac. Na temu “Energija i priroda-moji prijatelji” odabrani su najbolji radovi na nivou Podunavskog i Branicevskog okruga.

Nagrade, u vidu vaucera za kupovinu sportske opreme, za autore i njohove nastavnike, pripremilo je Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, a nagradeni radovi konkurišu za deset najuspešnijih na nivou Elektroprivrede Srbije. Rec je o radovima Lane Zdravkovic, ucenice OŠ “Jovan Cvijic” iz Kostolca, Dušana Mladenovica, ucenika OŠ “Dositej Obradovic” iz Požarevca, Radmile Maksimovic iz OŠ “Sveti Sava” iz Velike Plane, Jovane Jancic iz požarevacke OŠ “Dositej Obradovic” i Sanje Bukvic ucenice OŠ “Kralj Aleksandar” iz Požarevca.

L.A. 21 IZ KOSTOLCA U PROGRAMU EVROPSKE AGENCIJE ZA REKONSTRUKCIJU

TEŠKO BEZ RADNOG PROSTORA

NVO „ Lokalna Agenda 21 za Kostolac - Opština" u oktobru ove godine ukljucila se u Program podrške opštinama severo-istocne Srbije (MSP-NE). Rec je o inicijativi Evropske Unije, kojom upravlja Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), sa opštim ciljem ekonomskog razvoja i poboljšanja životnog standarda u severo-istocnoj Srbiji. Program traje tri godine a poceo je u junu 2007. godine. Programom MSP-NE rukovodi dinamican i iskusan tim sastavljen od eksperata iz Evropske Unije i Srbije, sa kancelarijama u Beogradu, Zrenjaninu i Požarevcu. Prioritet programa bice podsticanje lokalne inicijative i obezbedivanje foruma za prikupljanje i realizaciju dobrih projektnih ideja. Evropska agencija za rekonstrukciju ce obezbediti 13.5 miliona evra za finansiranje prioritetnih projekata koji su pripremljeni uz podršku MSP-NE Srbija, a koji ce doprineti lokalnom ekonomskom razvoju u Branicevskom okrugu i Banatu.

U okviru programa zapoceta je izrada Regionalnog razvojnog plana za Podunavski i Branicevski okrug. Na izradi plana radi 5 radnih grupa sastavljenih od predstavnika svih kljucnih stejkholdera iz Branicevskog i Podunavskog okruga. L. A. 21 iz Kostolca ima svoje predstavnike u svakoj od grupa. Grupe su obrazovane za oblasti: infrastruktura, prostorno planiranje i zaštita životne sredine, turizam, ljudski resursi, ekonomski razvoj - mala i srednja preduzeca i poljoprivreda.

- Radna grupa za turizam vec je održala nekoliko sastanaka, i u ovoj grupi mi smo jedini direktni predstavnik grada Kostolca i njegovih interesa. Pretpostavljamo da ce tako biti i u ostalim grupama. Medutim, vec na pocetku rada susreli smo se sa problemom koji imamo od našeg postojanja, a to je da se od nas ocekuje da ispunjavamo neke uslove kao što su kancelarija, službeni telefon i lice za kontakt, kaže predsednik ove NVO.

Veljucic podseca da je pre godinu dana podnet zahtev GMZ Kostolac za dodelu prostorije, koja je sada neophodna zbog prijema delegata EAR, banaka, kao i predstavnike EU.

T.R.S.

UREÐENJE ULICA

RUDARSKA DOBILA PARKING

Radovi u Rudarskoj ulici privode se kraju. Jedna od, zbog postojanja Tržnog centra i blizine pijace, najprometnijih kostolackih ulica dobila je parking prostor a asfaltiran je i deo koji je godinama bio problematican u ki-šnim sezonama. Projektom je predvideno da, posta-vljanjem klupa, ovaj prostor postane i mesto za odmor.

T.R.S.

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA SAŠE SRECKOVICA

GLAS OBJEKTIVA

Izložba umetnickih fotografija "Glas objektiva" autora Saše Sreckovica, novinara-fotoreportera "Glasa proizvodaca" otvorena je proteklog petka u klubu Doma kulture u Kostolcu. Ovu kulturnu manifestaciju , koja se održava u okviru kulturne jeseni Kostolca, organizovala je Služba za odnose sa javnošcu Privrednog društva "Termoelektrane i kopovi" Kostolac, koje je pokrovitelj izložbe.

Na fotografijama Saše Sreckovica nalaze se "rudar-ski" motive pocev od bagera do termoelektrana , ali i detalji iz prirode, pejsaži…

Autor je rekao da mu je namera bila jednostavno da radi svoj posao, a to znaci da što autenticnije ilustruje svoje, ali i tekstove svojih kolega . O nekoj drugoj umetnickoj dimenziji, kaže, nije ni razmišljao vec su to primetili njegovi saradnici i neposredni rukovodilac koji je inicirao izložbu, a direktor Privrednog društva Dragan Živkovic, koji je izložbu svecano otvorio, prihvatio.

Živkovic je rekao da prisustvo velikog broja gostiju govori o tome da su Kostolcani voljni da podrže svakog ko radi nešto pametno i svrsishodno.

- Saša Sreckovic je fotoaparatom ovekovecio trenutak naših života, i iz broja u broj pruža nam fotografije koje nekada govore više od stotinu tekstova. Ovo je još jedan dogadaj koji pokazuje da Kostolac može i bice, u okvirima svoje velicnine, centar kulture ovog kraja,rekao je direktor Živkovic.

O umetnickoj vrednosti izloženih radova govorio je Miodrag Kuzmanovic, novinar i karikaturista, rekavši da je Saša Sreckovic uspeo da na svojim fotografijama prikaže ne samo obicne, staticne mašine, vec da uhvati pokret i pokaže da iza svega stoji covek.

- Na fotografijama koje sadrže motive iz prirode vidi se da je Saša Sreckovic covek koji voli prirodu i puno vremena provodi u njoj. Sada kada "Glas proizvodaca" izlazi u formi casopisa i njegove fotografije više dolaze do izražaja, rekao je Kuzmanovic, dodavši u svojoj kritici da bi autor trebalo da iskoristi mogucnost za usavršavanje.

Izložba fotografija Saše Sreckovica otvorena je do 28. novembra.

T.R.S.

U ORGANIZACIJI EKOLOŠKOG DRUŠTVA "ZORA"

RASPEVANA TRIBINA

Ekološko društvo "Zora" u petak je organizovalo nesvakidašnju ekološku tribinu na kojoj su pesmom, igrom i glumom deca vrtickog, predškolskog i osnovno-školskog uzrasta govorila o zagadenju vode, vazduha i zemlje, kao i o tome kako ih spreciti. Cilj priredbe bio je podsecanje na zagade-nje, ali mladi ekolozi govorili su i o zdravom nacinu života, bez alkohola i cigareta.

- Rešeni da ispravimo greške koje se odnose na prirodu i biodiverzitet u celini, kao i pravo svakog pojedinca na ovoj planeti da uživa u blagodetima prirodnih dobara ove godine Ekološko društvo "Zora" aktivno je ucestvovalo u radu na zaštiti i unapredenju životne sredine trudeci se da da doprinos promociji Kostolca, ne samo u Opštini vec i van nje. Pitanje životne sredine za nas u Kostolcu je pitanje života. Cuvajuci Kostolac od ekoloških problema cuvamo jedan mali deo naše planete Zemlje, receno je na tribini.

O reciklaži otpada, konkretnije o korišcenju kontejnera za PET ambalažu, koji je "za probu" postavljen na binu, govorila je PR JKP "Komunalne službe Požarevac" Vladana Marjanovic. Rec je o kontejnerima za plasticnu ambalažu koji se vec nalaze na kostolackim ulicama. Predstavnici ovog preduzeca podelili su deci bojanke osmišljene da ih edukuju o reciklaži, a autori tri najbolja decja crteža na konkursu koje organizuje "Zora" dobice na poklon tri pregledane, vakcinisane i obeležene kuce iz požarevackog prihvatilišta za pse i macke lutalice.

Aktivnosti "Zore"

Ekološko društvo "Zora" aktivno je ucestvovalo u organizaciji ovogodišnjih "Dana Dunava", manifestaciji koja se svake godine u junu organizuje u svim podunavskim gradovima Evrope. Ekolozi su se ukljucili i u prolecnu akciju cišcenja grada "Za lepšu i cistiju opštinu Požarevac - ucestvujte i Vi u njoj", a tradicionalni su organizatori obeležavanja Dana planete Zemlje. Predstavnici ovog društva razgovarali su sa ministrima za ekologiju i zaštitu životne sredine, na šestoj ministarskoj konferenciji, koja je u oktobru organizovana u Beogradu pod nazivom "Životna sredina za Evropu".

Ekolozi "Zore" ove godine obišli su botanicku baštu "Jevremovac" , kao i Divcibare, gde su se prikljucili velikoj berbi gljiva. U redovne aktivnosti "Zore" spada rad sa decom osnovne i srednje škole u Kostolcu.

T.R.S.

OTPOCELA REALIZACIJA PROJEKTA REKONSTRUKCIJE SISTEMA ZA TRANSPORT I ODLAGANJE PEPELA I ŠLJAKE U TERMOLEKTRANI «KOSTOLAC B»

EKOLOŠKA EPOHA EPS-a

Još jedan u nizu projekata Elektroprivrede Srbije koji su u funciji unapredenja zaštite životne sredine omoguci ce da se obezbedi dovoljan kapacitet za odlaganje pepela u TE «Kostolac B» do 2028. godine, kada je projektovani završetak radnog veka elektrane. Vrednost ovog projekta je 23,5 miliona evra, a finansiran je iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD 1). Svecanom otvaranju radova na ovom projektu prošlog cetvrtka prisustvovao je, pored ostalih i generalni direktor Elektroprivrede Srbije dr Vladimir Ðordevic, kao i državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Ðorde Mihajlovic.

Prisutne goste iz EPS-a, lokalne samouprave, zaposlene i brojne predstavnike medija, pozdravio je najpre generalni direktor PD «Termoelektrane i kopovi Kostolac», Dragan Živkovic:

- Današnji dan je za nas izuzetno znacajan, zato što je Kostolac imao dva ekološka problema, prvi je bio aerozagadenje, koje smo, nadam se delom rešili prošle godine, ugradnjom elektrofiltera i drugi - pepelište. Danas otvaramo tu drugu pricu, pricu o uredenju pepelišta i od-vodenje pepela guste mešavine u odredeni prostor KOP-a Cirikovac. Ovo je investicija od blizu 30 miliona evra, deo od 24 miliona cemo dobiti iz kredita, a 20 odsto cemo finansirati mi, kada kažem mi, mislim, na EPS. Nadam se da cemo ispuniti vaša ocekivanja i da cemo biti dobri domacini.

SAVREMENE METODE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Ðorde Mihajlovic, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije

- Prema paketu zakona o zaštiti životne sredine koji su stupili na snagu krajem 2004. godine obaveza EPS-a je da do 2015.godine uskladi rad svojih objekata sa odredbama zakona. U novim objektima, kao i u objektima koji se revitalizuju primenjivace se savremene metode zaštite - ugradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova i elektrofiltera visoke efikasnosti, ugradnja postrojenja za precišcavanje otpadnih voda i uvodenje novih rešenja za transfuziju pepela i drugih elemenata. Ocekuje se da ce u okviru EPS-a do 2015. godine biti potrošena 1,2 milijarde evra za zaštitu životne sredine, od cega najveci deo u termoelektranama i termoelektranama toplanama. Kada su u pitanju termoelektrane i termoelektrane toplane u periodu 2007-2012. godina potrebno je sprovesti citav niz aktivnosti, evo nekih od njih: ugradnja opreme za kontinualni monitoring, smanjenje emisije i poboljšanje stanja kvaliteta vazduha, rekonstrukcija elektrofiltera u skladu sa normama Evropske unije na kopovima koji se rehabilituju, uvodenje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova termoelektrana, unapredenje postojecih i uvodenje novih tehnologija, transport i odlaganje pepela i šljake mešavinom pepela i vode u odnosu 1:1, kao i zamena postojecih novim sistemima za transport i odlaganje pepela, rekultivacija deponija pepela, smanjenje kolicine i precišcavanje otpadnih voda, izgradnja postrojenja za precišcavanje zauljenih otpadnih voda, ekonomska valorizacija pepela i šljake, kao i sekundarnih sirovina u cementnoj industriji, putogradnji i slicno. Za Termoelektranu Kostolac B za 2006. godinu ugovorena je zamena sistema transporta pepela i šljake u iznosu od 21,4 miliona evra, a projekat je trebalo da bude završen do kraja do kraja 2008.godine. Realizacijom ovih projekata EPS ce znacajno doprineti široj društvenoj zajednici kroz poboljšanje zaštite životne sredine.

U planu brojni projekti

Usledila je prezentacija projekta sa ekološkog aspekta, uz komentar LJubiše Stevica, direktora Direkcije za proizvodnju elektricne energije. Stevic je akcenat stavio na politiku kvaliteta i stalno poboljšanje zaštite životne sredine, kao prioritetnih zadataka. -Dosadašnjim aktivnostima su rešeni sledeci problemi: na bloku B2 2003.godine uradena je rekonstrukcija dve zone na elektrofilterima u vrednosti od 800.000 dolara, ugradena su dva elektrofiltera na bloku A1 u vrednosti od 2,5 miliona evra i na bloku A2 u vrednosti od 5 miliona evra, radovi na zaštiti deponije pepela i šljake od razvejavanja, kao što je veštacka kiša, zatravljivanje, sadnja zaštitnog pojasa u vrednosti od 300.000 evra.

U narednim godinama ce se izvršiti sledece aktivnosti: Termoelektrana Kostolac B - rekonstrukcija otpepeljivanja iz sredstava EBRD banke u visini od 5 miliona evra i oko 5 miliona evra domacih sredstava, rekonstrukcija elektrofiltera u visini od 6 miliona evra, izgradnja sistema za odsumporavanje od oko 100 miliona evra, u Termoelektrani Kostolac A uradice se rekonstrukcija sistema za otpepeljivanje guste hidromešavine u visini do 14 miliona evra. Za obe Termoelektrane pocelo je da se radi na poboljšanju sistema za precišcavanje otpadnih voda. Novi sistem ce omoguciti odlaganje oko milion i po tona pepela godišnje, što bi trebalo da zadovolji potrebe TE KO B do kraja eksploatacionog veka, smanjenje potrebne površine za odlaganje, izdvajanje suvog pepela u silos, cime ce se omoguci njegovo kori-šcenje u industrijske svrhe, od cega se ocekuje odgovarajuci znacajni finansijski efekat za širu društvenu zajednicu, eliminacija zagadenja vazduha, smanjenje, odnosno eliminacija zagadenja okolnog zemljišta, - rekao je Stevic i dodao da se ovakva rešenja prvi put primenjuju u EPS-u.

IZVOÐACI - NEMCI

Po raspisivanju medunarodnog tendera za izvodaca radova izabran je konzorcijum Dobersek-Meler iz Nemacke ciji je zadatak bila izrada glavnog projekta, isporuka opreme, puštanje u pogon. Završetak se ocekuje u 2008. godini. Predstavnici dve nemacke firme Engineering Dobersek GmbH i Moeller Materials Handiling GmbH, Albin Dobersek, Mihail Broks i Nebojša Petrovic govorili su o projektu, zahvalivši se na ukazanom poverenju. Oni su naglasili da se radi o izazovu za njihove firme, jer je u pitanju znacajan ekološki projekat.

Po završenoj prezentacije organizovan je obilazak lokacije u krugu Termoelektrane Kostolac B u Drmnu na kojoj su zapoceti radovi u izgradnji cistog ekološkog sistema odstranjivanja pepela.

NAJVECA PROIZVODNJA KOSTOLCA U ISTORIJI

Generalni direktor Javnog preduzeca Elektroprivreda Srbije, dr Vladimir Cordevic na prezentacaciji u Kostolcu osvrnuo se na ono što je u ovom gradu uradeno poslednjih nekoliko godina. - Svi se secamo onih teških trenutaka pre 7-8 godina kada smo imali malo uglja, nepouzdana postrojenja, nisku cenu elektricne energije. Zahvaljujuci podršci Vlade, cena elektricne energije je povecana i zahvaljujuci podršci Evrope unije mi smo poceli postepeno da dižemo naša postrojenja. Danas je EPS najveci pojedinacni dobitnik donacija u Srbiji, vrednost je otprilike 430 miliona evra za proteklih sedam godina. Zahvaljujuci toj pomoci i ceni elektricne energije uspevamo da izdvojimo sve više, ali još uvek nedovojno sredstava za rad naših postrojenja. Mi danas u Kostolcu imamo prakticno 7 miliona tona uglja, imamo dnevnu proizvodnju koja je, evo juce premašila 20 miliona kilovat sati, to je najveca dnevna proizvodnja Kostolca u njegovoj istoriji, pa bih želeo pre svega da im cestitam na tom uspehu. Otkrivenog uglja ima dovoljno. Evoluirali smo do toga da vodimo racuna o tome kako naša postrojenja rade. Poceli smo sa rekonstrukcijom filtera, to cemo završiti u naredne dve-tri godine, ja mislim da se efekti boljeg rada filtera vec vide u Kostolcu, krenuli smo u ovaj dugo ocekivani projekat putem kredita EBRD banke da sredimo i pitanje deponije pepela, jednostavno idemo ka boljoj, sigurnijoj, ekološki prihvatljivijoj i naravno jeftinijoj tehnologiji. Ono što nas ocekuje je rešavanje pitanja sumpora, odnosno sumpor-dioksida. Želim da potsetim da je studija sa tenderskom dokumentacijom za lokaciju Drmno pri kraju i da polako i sigurno idemo ka rešavanju ekoloških problema, narocito na ovoj lokaciji u Kostolcu. Kroz nove kredite ocekujem da rešimo te probleme i u Kostolcu A. Ono što je bitno naglasiti, prakticno EPS ima potpisanih ugovora oko 350 miliona evra, konketno imamo 23 miliona evra u projektu o kome govorimo, tu je rudarski projekat petog BTO sistema u Kostolcu koji vredi 60 miliona evra, isti ovakav projekat otpepeljivanja u Nikoli Tesli - 30 miliona evra, juce smo potpisali ugovor za revitalizaciju Hidroelektrane Bajina Bašta - 65 miliona evra, tu je drugi BTO sistem u Kolubari - 80 miliona evra i tu je projekat u TE Nikola Tesla revitalizacije bloka broj 4 - 70 miliona evra. Smatram da je EPS kljucni investitor u Srbiji, smatram da nijedna kompanija nema vece investicije. Trecina projekata koje sam pobrojao su vezani za ispunjenje i poboljšanje ekoloških uslova kod nas u Republici. Preostaje nam da vidimo šta i kako dalje, želim da potsetim da je elektroprivreda pred raspisivanjem tendera za izgradnju dva termokapaciteta od po 700 megavata, dakle 1400 megavata u totalu, ostaje nam da odredimo lokaciju za izgradnju termobloka. Što se tice Kostolca razmišlja se o povecanju kapaciteta Drmna sa 9 na 12 miliona tona, sa idejom da na lokaciji Drmna napravimo još jedan blok - B 3. Ostaje da se vidi kojom tehnologijom, kolike snage, tako da prakticno opredeljenje Elektroprivrede i u narednom srednjorocnom periodu ce biti ugalj.

L.L.

JOŠ JEDAN SERTIFIKAT ZDRAVSTVENOJ USTANOVI APOTEKA POŽAREVAC

NOVA POTVRDA KVALITETA

- Pored standarda IS0 9001:2001 koji je požarevacka Apoteka uvela pre godinu dana, odnedavno odobrena i standardizacija namenjena zaštiti informacija i informacionih resursa ove zdravstvene ustanove

U godini u kojoj obeležava vek i po od osnivanja prve apoteke u Branicevskom okrugu, odnosno u Požarevcu, Apoteka Požarevac dobila je od Medunarodne organizacije za standarde sertifikast IS0 27001: 2005 (ISMS) i tako se svrstala u malobrojnu grupu od cetiri firme u Srbiji koje se time mogu pohvaliti. Istovremeno Apoteka Požarevac prva je srpska apotekarska ustanova sa tim standardom. Rec je o standardu ciji je cilj da obezbedi i zaštiti informacije i informacione resurse firme od svih pretnji, bilo internih ili eksternih, slucajnih ili namernih kroz uspostavljanje, implementaciju, izvršavanje, nadziranje, preispitivanje, održavanje i poboljšanje menadžmenta sigurnošcu informacija (ISMS).

- Ovim standardom štitimo informacije i informacionu imovinu Apoteke Požarevac, cuvamo njihovu poverljivost od pokušaja neovlašcenog pristupa i najzad novi sertifikat pruža pouzdane informacije zaposlenima u menadžmentu u cilju kontinuiranog poslovanja. Naime, menadžment Apoteke Požarevac je ovim standardom definisao viziju sigurnosti i bezbednosti informacija sa ciljem neometanog poslovanja, zaštite poverljivih informacija i daljeg uspešnog razvoja cime se postiže zadovoljstvo korisnika pruženom farmaceutskom zdravstvenom uslugom iz sfere tajnosti licnih podataka pacijenata i kvaliteta usluga koje pružamo poslovnim partnerima i višim instancama. Mnogo je važno da posedujete neki od standarda važecih u svetu ukoliko želite da poslujete sa tim svetom, a mi i te kako racunamo na ino partnere, objašnjava važnost standardizacije po medunardnim kriterijumima Slobodan Perucica, šef ITE službe u Apoteci Požarevac.

Implementacija novog standarda garantuje da ce informacije u Apoteci biti zašticene od neovlašcenog pristupa istim, da ce se održavati njihova poverljivost, da infomacije nece biti otkrivene neovlašcenim osobama, da ce se integritet informacija sacuvati kroz zaštitu od neovlašcene izmene. Obuka za primenu ovog sertifikata obavice se kroz sve organizacione delove Apoteke, a sertifikacija ce obuhvatiti apoteke Vasa Pelagic, Zdravlje, Jovan Šerbanovic i Upravu sa svim službama. Svi zaposleni, pored direktora koji kreira i pregleda pravila, dužni su da se pridržavaju procedura za održavanje sigurnosnih pravila, kao i da izveštavaju o primecenim slabostima i prijavljuju incidente.

I ovaj novi standard medunarodnog je karaktera što znaci da su uslovi za njegovo dobijanje bili znatno strožiji od uslova za dobijanje standarda po nacionalnim kriterijumima. Sertifikat važi od 10. oktobra ove godine do 9. oktobra 2010. i svake godine vrši se provera kvaliteta ustanovljenog njegovom primenom što je i suština standardizacije svake organizacije.

S.E.

PROSLAVA JUBILEJA,150 GODINA OD OTVARANJA PRVE APOTEKE U POŽAREVCU

SVECANA AKADEMIJA U CETVRTAK

Prva apoteka u Požarevcu otvorena je 3. aprila 1857. godine. i taj datum se uzima za pocetak farmaceutske delatnosti u Požarevcu i Branicevskom okrugu. Vlasnik prve požarevacke apoteke bio je magistar farmacije Jovan Pokorni koji je istovremeno i prvi požarevacki apotekar. On je tu dužnost obavljao 11 godina, do 1865. kada je svoju apoteku prodao Cehu Josifu Cecelskom, takode magistru farmacije. O radu prve požarevacke apoteke postoji dosta sacuvane arhivske grade iz koje se može zakljuciti da je ona dobro radila i da je za kratko vreme postala veoma poseceno mesto Požarevljana i stanovnika okolinih mesta.

Od otvaranja prve apoteke u Požarevcu do danas prošlo je punih 150 godina. Veliki jubilej zaposleni u Apoteci Požarevac obeležavaju tokom cele ove godine nizom manifestacija, strucnih sastanaka, predavanja i prezentacija, a kruna svih tih dešavanja je svecana akademija koja ce se u požarevackom Centru za kulturu održati u cetvrtak, 29. novembra sa pocetkom u 13 sati.

- Pozvali smo blizu 500 gostiju, sve su to naši dugogodišnji saradnici i prijatelji iz cele Srbije. Bice medu njima predstavnika domacih i stranih dobavljaca i zastupnika lekova, referentnih institucija pocev od Ministarstva zdravlja na celu sa ministrom, Republickog zdravstvenog osiguranja, Agencije za lekove i medicinska sredstva, Farmaceutskog fakulteta, Farmaceutske komore Srbije, Farmaceutskog društva, preko zvanicnika opština Branicevskog okruga, narodnih poslanika iz našeg kraja, pozvali smo i jedinog poslanika-farmaceuta u Skupštini Srbije koji nije iz ovog okruženja, iz Leskovca je, ali smo poželeli da 29. novembra bude sa nama. Naravno, ocekujemo da se našem pozivu odazovu i brojni direktori javnih preduzeca, škola, ustanova, sudova...Bice to skup dostojan imena naše Apoteke, grada Požarevca i jubileja koji obeležavamo, jer nije mala stvar opstajati vek i po. Iskoristicemo priliku da se na svojevrstan nacin zahvalimo svima koji su pomogli da Apoteka Požarevac danas izgleda ovako kako izgleda: renovirana, modernizovana, sa proširenom mrežom... Pre svecane akademije, za visoke zvanice bice uprilicen prijem u svecanim salonima skupštinskog zdanja sa pocetkom u 12 sati. Ocekujemo da se našim gostima, ispred Opštine koja je od ove godine preuzela osnivacka prava nad našom ustanovom, obrati predsednik Dušan Vujicic, najavljuje direktor, magistar farmacije Nebojša Jorgovanovic.

NOVI MANDAT JORGOVANOVICU

Na prošlonedeljnoj sednici Skupštine Opštine Požarevac, dosadašnji direktor Apoteke magistar farmacije Nebojša Jorgovanovic ponovo je imenovan za prvog coveka ove ustanove. Predlog da se Jorgovanovicu poveri novi mandat, odbornicima su uputili clanovi Upravnog odbora Apoteke. Novim imenovanjem Nebojše Jorgovanovica za direktora, Apoteka Požarevac nastavlja putem razvoja i modernizacije kojim je i do sada išla.

S.E.

PRVA REDOVNA PROVERA BAZNOG STANDARDA IS0 9001:2001

USLUGE PO SVETSKIM NORMAMA

- Na redovnoj proveri primene sertifikata po standardu ISO 9001:2001, požarevacka Apoteka prezentirala znacajno unapredenje kvaliteta u svim procesima

Zdravstvena ustanova Apoteka Požarevac je medu prvim zdravstvenim ustanovama u Srbiji dobila sertifikat po standardu ISO 9001: 2001. Bilo je to avgusta prošle godine, a u septembru 2007, samo godinu dana kasnije, sprovedena je i prva redovna provera primene ovog sertifikata.

- Sertifikat ISO 9001:2001 je medunarodnog karaktera, sertifikaciono telo bila nam je slovenacka kuca SILJ, clanica ILJUNET-a. Na redovnoj proveri Apoteka je pokazala znacajno unapredenje kvaliteta pruženih usluga korisnicima odnosno pacijentima Branicevskog okruga što je i standardom ISO 9001:2001 definisano. U sertifikaciju su, inace ukljucene i novootvorene apoteke J.Tucakov na Lucickom putu i J. Pokorni na Zabelskom putu kao i zdravstvena stanica Ranovac. Apoteka takode obezbeduje resurse koji su potrebni za primenu i održavanje sistema menadžmenta kvalitetom i stalnim poboljšanjem njegove efektivnosti, istice Dragana Filipovic, spec. ispitivanja i kontrole lekova, inace, predstavnik rukovodstva za kvalitet.

Za doslednu primenu pomenutog standarda bila je i još uvek je potrebna kontinuirana i kvalitetna obuka kadrove. Edukacija zaposlenih ostvaruje se u kontinuitetu radom u radionicama, ucestvovanjem na seminarima i simpozijumima, putem prezentacija van ustanove, na predavanjima sa internim i esternim predavacima.

- Standard ISO 9001:2001 definiše stalno poboljšavanje efektivnosti sistema menadžmenta kvalitetom odnosno korišcenjem politike kvaliteta, ciljeva kvaliteta, rezultata provera i preispitivanja od strane rukovodstva, naglašava Dragana Filipovic.

S.E.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE OO NOVA SRBIJA POŽAREVAC

PROJEKTIMA DO NAPREDNIJE OPŠTINE

Na konferenciji za medije Opštinskog odbora Nove Srbije govorilo se o poljoprivredi, prevozu dece i starijih lica, kao i o širenju toplifikacione mreže u Požarevcu. Prema recima Milana Jovanovica predsednika Omladine Nove Srbije u opštini Požarevac nema adekvatnih ulaganja u poljoprivredu, izostala je edukacija i kreditiranje mladih poljoprivrednika, a sredstva koja se izdvajaju iz Agrarnog fonda su nedovoljna i nepravilno rasporedena.

"Potrebno je trajno rešiti problem vodosnabdevanja i omoguciti gradanima jeftinije i brže širenje toplifikacione mreže obezbedivanjem povoljnih kredita uz garanciju opštine", istakao je Miloš Uroševic, clan Opštinskog odbora Nove Srbije. Takode, prema recima Saše Stanojevica neophodno je obezbediti besplatan prevoz ucenicima koji putuju u škole u Požarevcu i Kostolcu i stipendije odlicnim studentima.

D.D.

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU „ENELA"

„ENEL MARKET" - HIT U GRADU

Na konferenciji za štampu održanoj prošlog cetvrtka u prostorijama „Enela" prisutnima su se još jednom obratili celnici ove renomirane požarevacke firme.

Generalni direktor Jovica Nikolic izuzetno je zadovoljan što se nalazi na celu tima koji vec 11 godina nastupa na Sajmu nameštaja u Beogradu i Novom Sadu, osvojenim priznanjima kao potvrdu brenda Enel, a i zainteresovanošcu posetilaca za štand Enela.

Izvršni direktor Vladimir Zebic je govorio o projektovanim i ostvarenim ciljevima, a koji se ticu potvrde Enela kao lidera u ponudi ugradne kuhinjske tehnike u Srbije, prezentovano je preko 10 novih proizvoda, a veliki korak je napravljen i u opremanju apartmana i hotela, kao i otvaranje novog objekta na 1200 kvadrata.

Ovom prilikom direktor „Enel marketa" Srdan Kitanovic najavio je otvaranje ovog objekta za 2. decembar. Znacajan deo ovog objekta bice okrenut kuhinjama i opremanju poslovnih i stambenih objekata, a u ponudi ce biti i širok asortiman audio video tehnike, bele tehnike, kucnih aparata, stone dekoracije, posuda, kao i veliki izbor decjih igracaka. „Enel market" je zamišljen kao mesto porodicne kupovine te se u okviru istog roditelji mogu opustiti u kaficu, a deca u igraonici.Za dan otvaranja pripremljene su posebne pogodnosti, najsrecniji kupac ce dobiti na poklon mini kuhinju, a najavljene su i stalne akcije.

Radno vreme marketa je od 8.30 do 21.00, kao i nedeljom.

M.Antic

DOBROVOLJNO DAVALAŠTVO KRVI DO KRAJA OVE GODINE U POŽAREVCU I KOSTOLCU

JOŠ DVE AKCIJE

- Juce su krv dali ucenici završnih razreda Tehnicke škole u Kostolcu

- U Crvenom krstu Požarevca su optimisti kada je u pitanju ispunjenje plana prikupljanja krvi u ovoj godini

Ukoliko se ne dogode neke vanredne okolnosti, do kraja ove godine, prema godišnjem planu Opštinske organizacije Crvenog krsta, u Požarevcu i Kostolcu bice organizovane još dve akcije dobrovoljnog davanja krvi izuzimajuci jucerašnju koja je sprovedena u Mesnoj zajednici Kostolac u organizaciji beogradskog Instituta za transfuziju krvi i u kojoj su, pored gradana, krv dali i ucenici završnih razreda srednje Tehnicke škole. Kako akcija, do zakljucenja ovog broja lista još nije bila završena, rezultate cemo objaviti u sledecem izdanju “Rec naroda”. Ocekivanja su, inace, bila da se prikupi najmanje pedeset jedinica krvi. Prema recima sekretara Crvenog krsta Branislava Živulovica, situacija sa rezervama krvi sada je nešto povoljnija i svi su izgledi da ce, zahvaljujuci još dvema velikim akcijama, ogodišnji plan prikupljanja krvi biti ostvaren.

- Za potpuno ostvarenje plana neophodno je da krv da 4 posto od ukupnog broja stanovnika. Obzirom da u Opštini imamo oko 80 000 stanovnika, za ispunjenje plana potrebno je prikupiti 3 200 jedinica krvi. Ja mislim da cemo u tome uspeti imajuci u vidu jucerašnju i još dve velike akcije do kraja ove godine. U letnjoj kampanji prikupljanja krvi naša opština ove godine bila je na cetvrtom mestu u Srbiji, ispred mnogih vecih gradova i to je odlican plasman. Najvažnije u svemu ovome je da ni jedna operacija nije bila odložena zbog nedostatka krvi. Ovakvim rezultatima, velikom odzivu davalaca u našoj Opštini, mnogo su doprineli i mediji koji su propagirali davalaštvo i svaku našu akciju propratili, istice Živulovic.

Prksa je pokazala da su kriticni meseci za dobrovoljno davalaštvo krvi juli i avgust kada su ljudi na godišnjim odmorima i daci na raspustu, i decembar koji je krcat slavama pa mnogi iz zdravstvenih razloga ne mogu da ostvare svoju humanu zamisao. Pa i pored smanjenih kolicina koje se tada prikupe, u rezervama je uvek dovoljno ove dragocene tecnosti za hitne intervencije.

Aktivisti Crvenog krsta u Požarevcu ne kriju zadovoljstvo ucešcem mladih, pre svega ucenika završnih razreda srednjih škola, u akcijama dobrovoljnog davanja krvi. I dalje je, medutim, najviše davalaca iz kategorija radnika i poljoprivrednika, a najmanje iz redova intelektualaca.

- Selo Boževac nije u našoj Opštini ali je u našem Okrugu i ja moram da kažem da je ono primer stopostotne humanosti kada je prikupljanje krvi u pitanju. NJihove se akcije uvek realizuju sto posto, a davaoci u toj sredini su iskljucivo seljaci koji za datu krv ne koriste nikakve beneficije, dakle želja da nekom pomognu je njihova jedina motivacija, kaže Živulovic.

S.E.

MUZIKOM KROZ VREME

BOGATA KULTURNA JESEN U OPŠTINI GOLUBAC

JESEN KRAJ DUNAVA

- Asocijacija za razvoj opštine Golubac je jedan od pokretaca svih kulturnih aktivnosti u opštini Golubac

U organizaciji Asocijacije za razvoj opštine Golubac,a pod pokroviteljstvom Ministartva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije,u Golupcu je otvorena druga izložba slika ,,Jesen kraj Dunava’’ autora Likovne kolonije ,,Usije 2007.’’godine.

Izložene su slike jedanaestoro afirmisanih slikara,radene u tehnici ulja na platnu i u akvarelu.

- Promocijom stvaralaštva i organizovanjem kulturnih manifestacija,želimo da unapredimo lepotu naših života i obeležimo i damo pecat jednog vremena kako u našoj zajednici tako i u Srbiji u celosti.Zahvaljujemo se umetnicima i svim partnerima u dosadašnjem i buducem radu i dobro došli na ovu izložbu koja ce biti otvorena do 25-og ovog meseca,rekao je prilikom otvaranja izložbe ,,Jesen kraj Dunava’’ u Golupcu,direktor Asocijacije za razvoj dr Predrag Lazic.

- Ovogodišnjom kolonijom i ovom izložbom,ostvaruje se osnovni smisao i cilj, likovnog delovanja,a to je,okupljanje slikara u afirmisanju likovne kulture i na ovim prostorima,rekao je likovni umetnik i jedan od organizatora likovne kolonije u Usiju i ove izložbe, mr Miladin Stošic.

Ova izložba je samo deo kulturnih manifestacija kulturnog leta i jeseni u Golupcu.

Posetioci izložbe imaju priliku da vide slike naših akademskih umetnika koji su tokom ovog leta stvarali u likovnoj koloniji u dunavskom naselju Usije. Na slikama smo prepoznali neiscrpnu lepotu i likovne mogucnosti ovoga kraja.

- U toku protekle nedelje imali smo književno vece u saradnji sa Udruženjem književnika i pisaca Srbije,podružnice iz Požarevca,gde je ucešce uzelo petnaestoro pisaca, kao i desetak književnika iz Golupca,Kuceva,Velikog Gradišta,Malog Crnica i Požarevca.Održana je i muzicko-scenska manifestacija ,,Obraše se vinogradi,kukuruzi zlatni’’ uz ucešce Kulturno-umetnickih društava i ansambala iz Neresnice, Smoljin-ca, Braniceva, Miljevica i Golupca, dodao je dr Lazic.

- Do kraja ovog meseca u gradu na Dunavu planirane su još neke kulturne aktivnosti u organizaciji Asocijacije za razvoj opštine Golubac. Vec 29-og ovog mneseca u saradnji sa Mesnom zajednicom iz Braniceva gostovace KUD iz Rešice iz susedne Rumunije, kao i Kulturno-umetnicka društva iz susednih opština,a vec sutradan održace se i pozorišna predstava. U decembru održace se i likovno vece ,,U slavu knjige’’ na kojoj ce uzeti ucešce pisci iz Branicevskog okruga i severoistocne Srbije.

Asocijacija za razvoj opštine Golubac uspešno je organizovala Etno festival, kao i decju nedelju kada je mališanima podeljeno i 280 majica.

LJ.Nastasijevic

CRKVA PETOZARNIH MUCENIKA

Crkva u Smoljincu, prema raspoloživim istorijskim podacima, podignuta je zaslugom Kralja Milutina 1312. godine. Bila je skromna po velicini i materijalu do kog je sagradena. Trajala je do 16. veka, kada je na istom mestu podignuta crkva - brvnara. Trajala je citavih 300 godina, da bi u 19. veku na temeljima postojece, tada vec bogato trgovacko i zanatlijsko selo Smoljinac, više varošica nego selo, rešilo da podigne novi hram, kakav prilici njihovom ekonomskom statusu.

U spomen na kralja Milutina, ciji su zaštitnici bili Petozarni mucenici, i crkva u Smoljincu nosi upravo to ime. Po tome je jedina u Srbiji. Još u Kotoru postoji crkva sa istim imenom, nju je takode podigao kralj Milutin.

- Petozarni mucenici su živeli u rano hrišcansko vreme. Mnogi carevi toga doba, Konstancije, Maksimijan i drugi, gonili su i ubijali Hrišcane, a medu mnoštvom mucenika stradalih u to vreme su i pet mucenika: Efstatije, Evgenije, Mardarije, Orest i Aksentije, koji nisu hteli da se odreknu svoje vere. U slavu tih pet ozarenih mucenika, nastao je naziv Petozarni mucenici, - pojašnjava prota stavrofor Živorad Pavlovic, sveštenik u Smoljincu.

Današnja crkva u centru Smoljinca, sagradena je 1847. godine od cistog kamena, zidova debelih više od metra, svodova ozidanih ciglom, pokrivena crepom. Crkvu su zidali vernici nekoliko sela. Uz Smoljinac, bili su i žitelji Kasidola, Bara, Beranja, Malog Gradišta, Gareva i Šapina.

- U pripremi obeležavanja 150 - godišnjice crkve, 1997. godine, crkvu smo generalno renovirali i vratili joj prvobitni oblik: boju, unutrašnju dekoraciju, spoljašnjost... Pokrivku od crepa, koja je prokišnjavala, zamenili smo bakarnim krovom. Zvonik je podignut za pet i po metara više i ugradeno je podno grejanje, cime je postignut cilj da preko zime u crkvi bude toplo, a da se radijatorima ne poremeti autenticnost unutrašnjosti.Uracena je nova sala, ogradeno je i preuredeno dvorište: nasuto, posejana trava, uradene staze... Zahvaljujuci slozi i dobrocinstvu meštana, brojnim prilozima i ispomoci, danas je crkva ponos Smoljinca, - kaže prota stavrofor Živorad Pavlovic, sveštenik u Smoljincu.

U crkvenoj porti je spomenik od crnog mermera, podignut rodoljubima palim u I Svetskom ratu, kraj koga se svake godine na Vidovdan okuplja selo i cita parastos.

Seoska slava, cetvrtak i petak pred Spasovdan obeležava se svake godine Litijom. Okupe se daci i obidu selo i polje. Ðaci i omladina najredovniji su i u crkvi. Svakim danom Smoljinacka crkva sve je posecenija.

- Dobro je da je u crkvi sve više mladih. Današnja deca koja uce veronauku i njihova deca bice još redovnija u crkvi, - kaže prota stavrofor Živorad Pavlovic, dodajuci:

- Hocu da naglasim da sam jako zadovoljan Smoljincanima kao vernicima. Necu biti neskroman, realnost je - Smoljinac zaista odskace od ostalih mesta. Možda nisu toliko crkveni, ali su verujuci ljudi i ja nikada nisam imao nijednog u Smoljincu koji je rekao “Ne dam za crkvu”. Svi su uvek pomagali crkvu, a to uopšte nije malo. Uredenje i renoviranje je koštalo ogromne novce, i sala i dvorište, sve je to koštalo mnogo para i ovim putem upucujem zahvalnost svima koji su pomogli na bilo koji nacin i u bilo kojoj meri.

Smoljincani, ponositi na svoju crkvu, i spolja i unutra prelepo uredenu, isticu revnost i valjanost svog sveštenika Živorada koji se, kako kažu, posebno angažovao da se vredan jubilej, vek i po seoske crkve, obeleži dostojno i dostojanstveno.

D. Milenkovic

ZNANJEM PROTIV SIDE/AIDS-a

Prvog januara ove godine u celom svetu obeležava se Svetski dan borbe protiv SIDE/AIDS-a. Tim povodom Zavod za javno zdravlje Požarevac i Odeljenje za promociju zdravlja, kao i svake godine, sprovodi mere i aktivnosti u cilju vaspitanja za zdravlje (pre svega mladih) i usvajanja zdravih stilova življenja.

Tim povodom prošlog cetvrtka u Gimnaziji «Miloje Vasic» u Velikom Gradištu, ucenicima pomenute škole u prisustvu direktorke i profesora, dr Cvija Stojanovic specijalista socijalne medicine iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac održala je predavanje na temu «Znanjem protiv SIDE / AIDSA»

Omladina JAZAS-a Požarevac u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje Požarevac i ove godine organizuje kampanju povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv SIDE. U okviru ovogodišnje kampanje, jedanaeste po redu, održace se ulicna manifestacija u subotu, 1. decembra 2007. godine u centru grada sa pocetkom u 12h, kada ce volonteri Omladine JAZAS-a deliti sugradanima zdravstveno vaspitni materijal. Istog dana u Bilijar klub-u «Professional» održace se osmi po redu turnir u bilijaru pod sloganom «STOP AIDS-u», cije otvaranje je zakazano za 10h. U vecernjim casovima 1. decembra 2007. godine održace se žurka pod sloganom «STOP AIDS-u» u «Buda baru» sa pocetkom u 22h. Aktivisti Omladine JAZAS-a iz Požarevca i ove godine ce uzeti ucešce u Maršu volontera, koji se ove godine održava 8. decembra 2007. godine u Novom Sadu.

Šta je SIDA i kako je prepoznati?

SIDA/AIDS je poslednji i najteži stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV-om), a karakteriše ga progresivno i nepovratno slabljenje odbrambenog sistema.

SIDA/AIDS je problem koji se ne sme ignorisati. To je bolest koja mora biti briga svih, zato što SIDU može dobiti svako - star i mlad, muškarac i žena, bogat i siromašan, ali najvažnije je znati: SIDU SVAKO MOŽE IZBEcI - ZAVISNO OD TOGA KOLIKO ZNA I UME DA SE ZAŠTITI!

Virus HIV (Virus humane imunodeficijencije) pripada RNK virusima i identifikovana su 2 tipa: HIV 1 i HIV 2. Virus je osetljiv u spoljašnjoj sredini i opstaje svega nekoliko sekundi, osetljiv je na alkohol i uobicajena dezinfekciona sredstva, temperatura od 560 C inaktiviše ga za 30 minuta ali je otporan na UV i GAMA zrake, kao i na niske temperature (izdržava temperaturu od -700 C).

Rezervoar i izvor zaraze je covek, bilo kao HIV+ ili oboleli od SIDE. Infekcija nastaje kada virus dospe u krv do tada zdrave osobe. Za nastajanje infekcije potrebna je odredena kolicina virusa. Iako je HIV virus otkriven u skoro svim telesnim tecnostima inficiranih lica, za sada je dokazano da telesne tecnosti preko kojih je moguca transmisija su: krv, semena tecnost, vaginalni sekret, majcino mleko, likvor i cerumen.

Najcešci putevi prenošenja HIV infekcije su:

1. Nezašticen seksualni kontakt sa inficiranom osobom (vaginalni, analni, oralni), bez obzira da li je: heteroseksualni, biseksualni, homoseksualni.

2. Inficiranom krvlju (intravensko unošenje infekcije), preko zaraženog pribora (igle, špricevi) kod narkomana buduci da je razmena pribora kod njih cesta pojava.

3. Sa inficirane majke na dete u toku trudnoce, pri porodaju i za vreme dojenja.

HIV virus kada prodre u krv do tada zdrave osobe, zapocinje njegova transformacija. Dolazi do vezivanja virusa za T4 Limfocite koji imaju najvažniju ulogu u odbrani organizma od infekcije. Medutim, sada T4 Limfociti postaju potpuno onesposobljeni za svoju normalnu fukciju, što dovodi do opadanja odbrambene sposobnosi organizma. Za svo ovo vreme na inficiranoj osobi nema nikakvih znacajnih promena po kojima bi se ona mogla prepoznati. Taj period, koji se još zove i period inkubacije - od inficiranja do pojave prvih simptoma bolesti, kod HIV infekcije, može da traje 7 do 10 godina, pa i duže. Period od momenta infekcije do pojave antitela u krvi je «period prozora», i u tom periodu nije moguce testom utvrditi antitela i taj period traje od 6 nedelja do 6 meseci. Nakon tog perioda imunološkim testovima moguce je utvrditi da li je osoba inficirana HIV virusom. Period zaraznosti pocinje odmah nakon infekcije i traje citavog života.

Klinicka slika HIV infekcije može da se manifestuje kao: asimptomatski stadijum u kome ne postoje znaci HIV infekcije, stadijum primarne infekcije sa povišenom telesnom temperaturom, povecanim limfnim žlezdama, bolovima u mišicima idr. što obicno lici na prehladu i stadijum sa znacima oboljenja koga prati visoka temperatura više meseci, uvecani limfni cvorovi, gubitak telesne težine i oportunisticke infekcije koje predstavljaju infekcije izazvane mikroorganizmima kod oštecenog odbrambenog sistema i obicno su one uzrok smrti obolelog. HIV virus ne ubija inficirane, vec samo razara odbrambeni sistem organizma koji je podložan teškim obolenjima (upale pluca, TBC, maligni tumori, žutica, uporni i teški prolivi...).

HIV virus se sigurno ne može preneti: kroz vazduh kapljicno (kašljanjem, kijanjem), svakodnevnim kontaktima (rukovanjem, dodirom, zagrljajem), sedenjem pored inficiranog u školi, na utakmici, u bioskopu, autobusu, radom u istoj prostoriji, korišcenjem istog toaleta i garderobe, kupanjem u bazenu, ubodom insekata (komaraca)...

Dijagnoza bolesti se postavlja nakon procene rizika, odnosno rizicnog ponašanja od strane strucnjaka, laboratorijske dijagnostike i razvijene klinicke slike. Za sada nema mogucnosti za izlecenje a primenjuje se tzv. HAART terapija , odnosno visoko aktivna antiretrovirusna terapija. Lecenjem se može usporiti tok bolesti i znacajno produžiti život inficiranog.

Mere prevencije

Buduci da ne postoje rizicne grupe vec samo rizicno ponašanje koje podrazumeva seksualni kontakt bez zaštite sa nepoznatim osobama, pod dejstvom alkohola i droge, što znaci da svaka osoba može svojim ponašanjem kontrolisati, odnosno eliminisati rizik od infekcije HIV virusom. Ono što je za sada sigurno je da svi inficirani HIV virusom ce oboleti od SIDE, pre ili kasnije zavisno od odbrambenog sistema a svi oboleli od SIDE umiru pre ili kasnije zavisno od nacina života.

Opšte mere prevencije podrazumevaju edukaciju, povecanje nivoa znanja i prihvatanje zdravog ponašanja, korišcenje pribora i instrumenata za jednokratnu upotrebu i sterilizacija pribora izmedu dva korišcenja. Posebne mere prevencije koje se primenjuju su:korišcenje kondoma i korišcenje sopstvenog pribora za licnu higijenu.

Prema podacima sa kojima raspolaže Zavod za javno zdravlje Požarevac prvi slucaj SIDE otkriven je u Los Andelesu 1981. godine a u našoj zemlji 1985. godine. Prvi slucaj SIDE u Branicevskom okrugu otkriven je 1987. godine. Krajem 2006. godine u svetu živi sa HIV-om 39,5 miliona ljudi a umrlo je više od 28 miliona. U 2006. godini u svetu je obolelo 5 miliona ljudi a umrlo 3 miliona od SIDE. Od ukupnog broja inficiranih dve trecine živi u Subsaharskoj Africi ali je došlo do porasta broja inficiranih u Istocnoj Aziji, Istocnoj Evropi i Centralnoj Aziji.

Prema procenama u našoj zemlji živi izmedu 10000 i 15000 HIV+ osoba. Najveci broj obolelih pripada životnoj dobi od 20 do 49 godina.

U Branicevskom okrugu od 1987. do 2006. godine od SIDE obolelo je 25 osoba a umrlo 20 osoba. Od ukupnog broja obolelih njih 17 su bili muškog a 8 ženskog pola, po zanimanju najveci broj je bio na privremenom radu u inostranstvu, vecina je sa teritorije opštine Požarevac i opštine Petrovac, oko 70% oboljelih pripada životnoj dobi od 30 do 49 godina a od faktora rizika kod 50% oboljelih bila ja droga i seks.

Buduci da za sada, ne postoji ni uspešna terapija ni vakcina protiv ove zarazne bolesti, jedino oružje protiv nje jeste znanje i zdravo ponašanje.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - DOBRIVOJE STANOJEVIC IZ POLJANE

CENA POVRCA PET GODINA STARA

U Srbiji je do polovine novembra posejano oko 500.000 hektara pšenice, ali cinjenica je da je utrošeno manje dubriva nego što bi to bilo potrebno da bi se u 2008. godini dobio veci hektarski prinos. Ove godine suša je uticala da ponuda i otkup pšenice budu manji nego ranije. Potrebno je naci zajednicki interes proizvodaca i onih koji te proizvode realizuju na domacem i inostranom tržištu.

Naturalna razmena je nepovoljna po proizvodace zato što se u nju pored kamate i zarade onoga ko daje proizvod ugraduje i eventualni rizik od moguceg pada cena kada taj proizvod bude ponovo na tržištu za godinu dana. Ukoliko podemo od pretpostavke da ce vremenske prilike biti povoljnije, ne možemo ocekivati u narednoj godini ovako visoku cenu pšenice. U žetvi 2006. godine tona pšenice je placana 100 evra, dok je ove godine cena u žetvi bila 150 evra, a nakon toga dostigla je cenu od cak 250 evra. Ako u 2008. godinu bude normalan rod, pšenica bi najverovatnije mogla da košta 11 - 13 dinara za kilogram.

Šestoclano domacinstvo Dobrivoja Stanojevica iz Poljane bavi se ratarskom i povrtarskom proizvodnjom na površini od 5 hektara. U setvenoj strukturi preovladuju pšenica i kukuruz, dok su povrtarske kulture zastupljene na 50 ari. Od mehanizacije poseduje traktor, sejalice, drljacu, tanjiracu i sve ostale prikljucne mašine.

“U protekloj proizvodnoj godini od hibrida kukuruza koristio sam ZP 677 i na dva hektara dobio sam 4.000 kilograma u zrnu što je ispod proseka, a do toga je došlo zbog izuzetno visokih temperatura i suše. Od pšenice sejao sam Evropu 90, rod je bio oko 3 tona po hektaru, a prodajna cena letos je bila veoma niska i iznosila je 11 dinara za kilogram. Ove jeseni bacio sam 300 kilograma po hektaru pšenice, sada sledi zimsko oranje za kukuruz, a dubrivo cu koristiti na prolece. Što se stocarske proizvodnje tice Stanojevici imaju 13 svinja i 50 - 60 komada živine. Prasici su prodati po ceni od 70 dinara za kilogram, dok je cena svinja još niža, ali kupaca nema. Ovako niske cene prema recima našeg sagovornika dovešce do potpunog uništenja stocnog fonda, jer je hrana izuzetno skupa i ne može se ostvariti pozitivan bilans.

Dobrivoje povrce prodaje na pijaci u Požarevcu i kako kaže samo kupus i spanac imaju zadovoljavajucu cenu, dok kod ostalih proizvoda kao što su cvekla i krompir cena nije menjana pet godina.

D.D.

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

TRIDESETAK HILJADA HEKTARA POD PŠENICOM

Treca dekada oktobra i pocetak novembra na podrucju Branicevskog okruga obeleženi su relativno toplim vremenom i padavinama koje su u ovom periodu cesto onemogucavale obavljanje aktuelnih poljoprivrednih poslova, pa su poljoprivredni proizvodaci bili prinudeni da prekidaju setvu ozimih žita.

“Znatno povoljnije uslove za setvu ozimih žita imali smo u prvoj i drugoj dekadi oktobra meseca kada smo na podrucju Branicevskog okruga imali tri kišna dana sa ukupnom kolicinom padavina od 25,5 litara po metru kvadratnom. Setva ozimog jecma obavljena je na oko 6.500 hektara, dok je setva ozimog tritikalea obavljena na oko 1.800 hektara. Površine pod ozimim jecmom i tritikaleom su se povecale u odnosu na prethodnu godinu kao i površine pod ozimom pšenicom koja je u setvenoj strukturi Branicevskog okruga zauzela oko 30.000 hektara”, istice Stanislava Stankovic strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” Požarevac.

Ozima žita se nalaze u razlicitim razvojnim fazama u zavisnosti od vremena setve, od faze nicanja do pojave treceg lista. Jecam i tritikale iz prvih rokova setve se nalaze u fazi pocetka bokorenja. Kako je krajem druge dekade novembra meseca došlo do prestanka padavina poljoprivredni proizvodaci su nastavili sa setvom ozime pšenice na preostalom procentu planiranih površina.

Poljoprivredni proizvodaci treba da obrate pažnju ovih dana na povecanje setvene norme za 10 - 15%, jer u praksi zbog loših vremenskih uslova setva se obavlja do pocetka decembra, što ce se u manjoj ili vecoj meri negativno odraziti na visinu prinosa. Na površinama koje su planirane za setvu ozime pšenice, a na kojima poljoprivredni proizvodaci nisu uspeli da obave osnovnu obradu, potrebno je uraditi redukovanu obradu zemljišta.

D.D.

VLAŠKI DO

SELO OKRENUTO BUDUCNOSTI

Odlucan u pracenju potreba i zahteva meštana, Savet Mesne zajednice Vlaški Do nastoji da obezbedi brojne preduslove za kvalitetno bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom, organizuje i angažuje mladu populaciju opredeljenu da ostane na selu i tu sebi obezbeduje egzistenciju. Ima dosta ideja, vecina upravo iz sfere interesovanja mlade generacije koja, kako u ovom selu cesto naglašavaju, "nije opterecena onim što je bilo i ko je za šta kriv, nema vremena da se time zamajava, vec nastoji da buducnost pretvori u sadašnjost".

Savet MZ nastoji da mlade organizuje u nastupu prema Fondu za razvoj i drugim institucijama i asocijacija, te da pocetkom iduce godine konkurišu za povoljne razvojne kredite.

Profitabilni poslovi

- Velika vecina ljudi shvata promene koje se dešavaju u savremenom društvu, spremna je da se ukljuci i svoju osnovnu delatnost, poljoprivredu, organizuje na profitabilan nacin. Savet Mesne zajednice uvek je spreman da pozitivno odgovori i prihvati sve ideje i konstruktivne predloge meštana i u tom cilju nastojimo da uredimo prostor za okupljanje u Domu kulture, a ocekujemo i od nadležnih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi da se odazovu našim zahtevima i obezbede dolazak strucnjaka koji bi nam bliže pojasnili metodologiju konkurisanja za dobijanje kredita i podsticajnih sredstava za unapredenje poljoprivrede i drugih delatnosti kojima se mogu baviti žitelji ovog sela. Neki samoinicijativni pomaci vec postoje. Formirane su prve farme ovaca rase "Vitenberg", prve plantaže šljive, breskve, kruške, lešnika… Polako raste i broj povratnika sa rada u inostranstvu, bilo da je rec o ljudima koji su stekli penziju, bilo o sve vecem broju onih koji shvataju da je bolje "biti gazda kod svoje kuce, nego sluga kod tude". U zemljama Zapadne Evrope sve teže se dolazi do velikog ostatka para, kako je to ranijih decenija bilo, a i u rodnom kraju znacajno se popravlja nivo standarda i ukupnih uslova za prosperitet. To je vec dobar razlog da se živi i investira kod svoje kuce, - kazuje Paunovic.

Ove reci potvrduje i primer porodice Mikuljevic Zoran, sa suprugom i sinom sve ozbiljnije razmišlja o seoskom turizmu. Zatekli smo ga na salašu kako sa širom familijom pece rakiju, i nudi šljivovicu, kajsijevacu, orahovacu, dudovacu... "Salaš" je, u stvari, moderna spratna kuca, evropski opremljena i, kako nam domacin rece, tek još nekoliko sitnica da se prilagodi potrebama gostiju i - ponuda ce biti oglašena. Kao strasni lovac, pregovara i sa prijateljima koje je stekao u Švajcarskoj, koji su do sada po paprenim cenama lovili u susednoj Madarskoj.

"Srpska posla"

- Zoran je i jedan od vecih donatora, ucestvovao je sa 1.000 evra, kao i Velizar Bosiokovic, u izgradnji i pošljuncavanju puteva kroz komasirani atar u dolini Morave. Rec je o velikom poslu koji je, zajednickim ucešcem sa gradanima realizovala Mesna zajednica ove godine, kada je za pošljuncavanje utrošeno 250 kamiona, a u ceo posao uloženo 20.000 evra. Putevi, do tada u tako lošem stanju da su se traktori "davili" u blato, sada imaju tvrdu podlogu od "iber laufa" po kojoj se može i putnickim autom. Medutim - "Sprska posla": pojedini vlasnici parcela uveliko su odorali vetrozaštitni pojas oko puta, na nekim deonicama ni put nije više širok 8 metara, koliko je ostavljeno posle komasacije. Imali ste prilike da vidite, i nasut šljunak je pooran i posejana pšenica, - oštro reaguje predsednik Saveta MZ Vlaški Do.

Clanovi Saveta ove MZ prihvatili su inicijativu velikog broja gradana, pokrenutu na nedavnom sastanku, da se na prolece neizostavno organizuje izlazak geometra i nanovo premeri i definiše podrucje puta kroz polje kao javne površine. Pre toga, u toku zime, organizovace se javni skup na kome bi se postigao dogovor o zajednickom ucešcu u nadoknadi strucnjacima za taj posao. Nastoji se da u posao ne budu ukljuceni inspekcijski i sudski organi.

- Neke stvari moraju da se poštuju, neki poslovi da se odrade u interesu svih. Posla ima puno, puno je i odradeno, ali nema otaljavanja, dinar je danas skup i valja se odgovorno odnositi prema dogovorenom. Primera radi, Vlaškodolce najblaže receno, cudi da je važan posao - izgradnja sportskih terena u dvorištu naše Osnovne škole zapoceto pa prekinuto. PZP "Požarevac" AD je, prema ugovoru koje je sklopilo sa Ministarstvom omladine i sporta i JP Direkcija za izgradnju opštine Žabari, napravilo iskop, nasulo šljunak, i umesto da ove lepe dane iskoriste za dovršetak - asfaltiranje, preselili su se u Simicevo, pa ce u Kocetin, tako da ce prvi sneg zateci nedovršen posao na tri lokacije. Kako naša škola ima "poljski" NJC, 130 daka ce do proleca da gaze po raskopanom terenu i "blatu do guše". I na ovaj nacin, javno, apelujemo na Direkciju i izvodaca radova da nadu nacina da posao što pre dovrše na zadovoljstvo svih, narocito dece, - porucuje Dragiša Paunovic.

D. Milenkovic

NARODNI MUZEJ POŽAREVAC NA LOKALITETU “PCELINJI KRŠ“ U ŽAGUBICI

GRAD OD PET HILJADA GODINA

Lokalitet “Pcelinji krš“ kod Laznice skriva tajne stare više milenijuma. Ispod kasnoantickog sloja nalazi se rimski, iz perioda od 1. do 4. veka, dok se ispod njega skriva praistorijski...

Narodni muzej Požarevac nastavlja istraživanja na lokalitetu “Pcelinji krš“ kod Laznice, u opštini Žagubica, s ciljem da pronikne u najdublju prošlost ovog nekada gradskog naselja, sa kontinuitetom od pet milenijuma, od praistorije do srednjeg veka.

- Nastavljamo arheološka istraživanja na lokalitetu “Pcelinji krš“ sredstvima opštine Žagubica ali i Narodnog muzeja Požarevac. Ministarstvo kulture RS je dalo odobrenje tako sada da ocekujemo da se uz odredene mere zaštite uradi jedna sonda. Za sledecu godinu opština Žagubica je opredelila sredstva za nastavak arholoških istraživanja iz budžeta, što je vrlo znacajno za ovaj Projekat, kaže direktor Narodnog muzeja iz Požarevca, Milorad Ðordevic.

Rukovodilac istraživa-nja na lokalitetu “Pcelinji krš“ ili “Krš ku albina” je arheolog Dragan Jacanovic koji istice da je ovo jedno od najznacajnijih arheoloških nalazišta u Homolju, smešteno na jednom od dominantnih visova iznad sela Laznice, sa kojeg se pruža širok pogled na celu žagubicku kotlinu, na Gornjacku klisuru, ceo venac Homoljskih planina, na planinu Beljanicu, kao i na udaljene planinske vrhove kao što je Rtanj, ciji se šiljak vidi iako je 70- 80 kilometara daleko.

-Ovo naselje je bilo utvrdeno i predstavljalo je gradsko naselje još u doba duboke praistorije, u vreme ranog bakarnog doba, dakle, oko 3.000. godine pre Hrista. To je gradsko naselje koje ima kontinuitet života od oko 5.000 godina. Vizantijski istoricar Prokopije je popisao sve gradove koji se nalaze u ovom delu carstva, u Podunavlju, a arheološka istorijska nauka za veliki broj tih gradova ne zna gde su se nalazili. Danas, mi za ovaj grad, koji je u anticko, vizantijsko vreme bio veliki, ne znamo kako se zvao u anticko doba. Cilj nam je da pokušamo da proniknemo u najdublju prošlost i to saznamo, kaže Jacanovic i dodaje:

- Sa ovog lokaliteta potice obilje arheološkog materijala koji je površinski skupljan. Na pojedinim mestima sacuvani su ostaci bedema i objekata. Mada je od strane neovlašcenih lica u velikoj meri na pojedinim mestima i prekopan. Arheološkim istraživanjima je potvrdeno da je naselje u antici bilo utvrdeno mocnim bedemima debljine oko dva metra i da je predstavljalo, u pravom smislu te reci, gradsko naselje. NJegov oblik je prilagoden konfiguraciji terena. Samo utvrdenje je trougaono. Dimenzije zidova su oko 150 metara u dužinu. Bedemi su na pojedinim mestima sacuvani u visini i preko dva metra, narocito na istocnoj strani, dok su južna i zapadna, pošto su se nalazile na samoj litici, teško oštecene.

Ovo je naselje je intenzivno živelo u periodu kasne antike, od 4. do 6. veka naše ere. Na osnovu citavog niza arheoloških nalaza, otkrivenih tokom prošlogodišnje kampanje, potvrdeno je da je tu “ležao” veliki metalurški centar za preradu, na prvom mestu, rude gvožda.

-U neposrednoj blizini grada otkrili smo rudnik gvozdene i bakarne rude, zatim, veliki kompleks podgrada. Locirali smo groblje.., kaže Jacanovic i dodaje:

-Cilj nam je da na istocnom delu grada, uz sam bedem, stignemo do prvobitnog nivoa terena, odnosno, da istražimo sloj cija je debljina oko tri metra i da uhvatimo tzv. stratigrafiju, znaci, da pratimo kako se naselje kroz vreme razvijalo, kaže Jacanovic.

ODELJENJE NARODNOG MUZEJA POŽAREVAC U ŽAGUBICI

“Narodni muzej iz Požarevac, kao teritorijalno nadležan, ima nameru da tokom sledece godine otvori odeljenje Muzeja u Žagubici. O tome pregovara sa rukvodstvom opštine Žagubica. Inace, izložba bi bila kompleksnog tipa. Bilo bi i arheologije i istorije i istorije umetnosti i etnologije, a realizacija ovog Projekta planirana je od pocetka sledece godine, najavljuje direktor Narodnog muzeja iz Požarevca, Milorad Ðordevic.

A. Maksimovic

“ZAUVEK”- IZLOŽBA NAKITA IZ MINULIH VREMENA

NAKIT - KROZ PORUKE PREDAKA

U okviru Novembarskih dana kulture prošlog petka je u Požarevcu otvorena zanimljiva izložba nakita iz bogate kolekcije Zajcarskog etnološkog muzeja. Izložba ce biti otvorena tokom dve naredne sedmice, pa postavku u maloj sali zadužbine Miodraga Markovica mogu videti i oni koji nisu došli na svecano otvaranje. Isticuci gostoljubivost domacina, posebno nesebicnu pomoc Danice Ðokic, etnologa u požarevackom Narodnoim muzeju, Ema Petrovic, direktorka muzeja u Negotinu otvorila je izložbu naglašavajuci:

- Danas, kada se govori o nakitu, prvenstveno se misli na posebno oblikovane predmete kojima se ukrašavaju žene i muškarci. Podrazumeva se da ti predmeti i drugi detalji mogu biti od razlicitih materijala ali da je, ipak, pravi nakit izraden od plemenitih metala, dragog ili polidragog kamena, bisera i drugih skupocenih materijala. Ovo je samo delimicno tacno; takvo odredivanje nakita otkriva samo jednu njegovu stranu-nakit i kicenje simbolickim jezikom saopštavaju poruke predaka, želje onih koji ga nose i naravno, društvene sredine u kojoj je stvoren-rekla je, pored ostalog Ema Petrovic.

Autorka izložbe, Suzana Antic, etnolog u Zajcarskom muzeju je izabrala oko 400 reprezentativnih predmeta iz desetostruko vece zbirke. Medu brojnim kriterijumima opredeljujuci su bili lepota nakita i raznovrsnost, ali se vodila i idejom zastupljenosti prostora sa kog je potekao, kao i vremenskim periodom. Najveci broj eksponata datira iz devetnaestog i s pocetka dvadesetog veka, mada ima nešto nakita i sa kraja osamnaestog stoleca. Kako nam je rekla autorka, nekada je Zajecarski etnološki muzej radio replike najinteresantnijih komada nakita, za šta je vladalo veliko interesovanje medu današnjim damama, ali kako majdanpecka zlatara vec duže vremena ne radi, kopija nema na tržištu. Ipak, nacrti i kalupi se cuvaju, pa Suzana Antic porucuje da ce buduce lepotice biti još lepše uz ukrase radene po uzoru i ukusu njihovih cukunbaka.

R.R.D.

PREMIJERA FILMA “DIVINA IZ VIMINACIJUMA”

KUCEVO. Mala sala galareije Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic'' u Kucevu bila je pretesna za sve posetioce premijere filma ,,Divina iz Viminacijuma'' autorke iz Kuceva Jelene Andelkovic, u režiji Aleksandra Elcica.Direktor fotografije je Miodrag Cale Pavlovic.

- Film je izazvao veliko interesovanje prisustnih jer na jedan slikovit i autentican nacin prikazuje obicaje,nacin života,kulturu i umetnost antickog Viminacijuma,kaže direktorka Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic'', Jasmina Blagojevic.

LJ.N.

PREDSTAVLJENO DRUGO IZDANJE MONOGRAFIJE O CRKVAMA I MANASTIRIMA BRANICEVSKOG KRAJA

POKIDAN VEO ZABORAVA

Da požarevacki Narodni muzej nalazi nacina da podrži vredan istraživacki rad iz naše bliže ili dalje prošlosti svedoci i reprint monografije "Crkve i manastiri Homolja, Mlave i Stiga" iz pera Radeta M. Obradovica iz Velikog Popovca. Monografija je predstavljena prošlog petka u zdanju Muzeja kulturne istorije u Požerevcu, uz uvodno izlaganje Milorada Ðordevica, direktora Narodnog muzeja. O znacaju istraživackog rada autora govorio je Dragan Jacanovic, arheolog, koji je u delu izlaganja naglasio da je dolina Mlave bila kolevka pravoslavlja sa preko 60 bogomolja, od kojih su vecinom tek tu i tamo ostali samo arheološki tragovi, poput izuzetno vrednog nalaza kamena iz 12 stoleca sa napisom na staroslovenskom i jermenskom jeziku. Danas postoje pisana svedocanstva o svega 9 manastira, cime je Obradoviceva knjiga još znacajnija jer obuhvata i crkve.

- Ako zaboravimo bogomolje, zaboravili smo i samog Boga, pa kako onda da ocekujemo da se On seti nas-ovim je završio svoje izlaganje Jacanovic. Pored autora, o knjizi i književno istraživackom radu Radeta M.Obradovica govorio je i publicista Jovan Petrovic.

R.R.D.

UDRUŽENJE PENZIONERA POŽAREVAC

USKLAÐIVANJE PENZIJA NIJE REALNO

Opštinska organizacija Udruženja penzionera Požarevac sa svojim mesnim odborima bori se sa nekim od najtežih socijalnih pitanja stanovništva, u ovom slucaju radi se o kategoriji penzionera cija mesecna primanja ne mogu da pokriju osnovne životne troškove. Fond solidarnosti, koji su clanovi Udruženja osnovali sa ciljem da u granicam svojih mogucnosti pomognu onim svojim clanovima koji su u najtežem položaju nije dovoljan, a najavljeno uskladivanje penzija, po mišljenju clanova Udruženja nije realno.

Predsednik Mesnog odbora Udruženja penzionera u Mesnoj zajednici Park, Miroslav Stepanovic kaže: - Ovaj mesni odbroj je jedan od 21-ne mesne organizacije i pokriva povrišinu od ulice 15. oktobra do gornje kapije Cacalice i Crvenog krsta. Na tom podrucju živi oko 500 penzionera, a clanstvo Udruženja penzionera broji oko 35 odsto, dakle negde oko 150 do 200 penzionera. Mi sprovodimo odluke Opštinskog odbora UP i dajemo incijative i predloge za koje se zalažemo. Aktivnosti na kojima radi mesna organizacija Park ticu se društvenog, materijalnog i statusnog položaja penzionera. Mesni odbor nema svojih sredstava, a iz fonda Opštinskog odbora obezbedili smo za deset posto clanstva minimalnu materijalnu pomoc. clanovi Mesnog odbora obišli su svaku kucu clanova cija su primanja najmanja, kao i onih koji žive sami. Obezbedili smo materijalnu pomoc za oko 10 odsto clanova, mada su potrebe bile daleko vece. Zalažemo se da se sagleda materijalni položaj svakog penzionera, jer nemamo poverenja u proklamovanu politiku Vlade za suzbijanje siromaštva, brigu o peznionerima i starih lica. Tu su i zahtevi za uskladivanje penzija; prosecna penzija bi trebalo da iznosi 60 odsto od prosecne zarade, medutim u Srbiji se kasnilo, tako da je prosecna penzija 53 odsto od prosecne zarade, a u Požarevcu je oko 49 odsto. To je osnovica za uskladivanje, tih 49 odsto, tako da smo upravo oko tih pitanja okupljali penzionere. Rast penzija ne prati troškove života, a uskladivanje penzija još više ugrožava položaj penzionera, to izaziva revolt penzionera, a mi pokušavamo da u našim organizacija artikulišemo taj revolt u pravcu realnih zahteva. što se tice naših zahteva opštini da se najugroženijim kategorijama penzionera omoguce olakšice u nabavci lekova i povoljnosti u prevozu dobili smo odgovor da je naš zahtev u proceduri, dakle još nema konkretnih odgovora. Mislim da ce se u buducnosti penzioneri više angažovati politicki. Još jedna od aktivnosti je okupljanje, obicno koristimo prostorije Udruženja penzionera, jer u Mesnoj zajednici nemamo dovoljno prostora. U oktobru smo imali jedan ciklus, gde su sve mesne organizacije imale svoje skupove peznionera i ekskurzije koje uglavnom sinhronizuje Opštinska organizacija penzionera. Savet Mesne zajednice «Park» ne funkcioniše, zašto to je druga prica, ali sa službama Mesne zajednice saradujemo dobro, kao i sa drugim mesnim organizacijama Udruženja penzionera.

Tihomir Milic, predsednik je Mesne organizacije penzionera «Burjan», prostorno veoma velike koja obuhvata delove grada od centra prema Bražanu i živici u jednom smeru i Zabeli u drugom. - Aktivnih penzionera u ovoj mesnoj organizaciji ima oko 500. Naša Mesna organizacija redovno informiše svoje clanove o svim aktivnostima na sastancima u našoj mesnoj zajednici, sa kojom imamo odlicne odnose i sopstvene prostorije u kojima se sastajemo. Nastojimo da sve penzionere ukljucimo u rad mesnog odbora i da obidemo siromašne clanove. Što se tice snabdevanje penzionera uglavnom radimo na snabdevanju ogrevnim materijalom, prvenstveno ugljem. Clanovi udruženja koriste pogodnosti nabavke koje je omogucila Opštinska organizacija Požarevac. Ove godine je snabdevanje dobro organizovano, nememo nikakvih primedbi, ugalj je isporucen na vreme i dobrog je kvaliteta. Takode se trudimo da pomognemo penzionerima sa najmanjim primanjima, ove godine smo je 26 penzionera dobilo skromnu pomoc od 500 dinara. Ima bolesnih, ima onih koji imaju penzije od po 5-6 hiljada dinara. Jesu to mala sredstva, ali nekada i to vredi kada nemate. Imamo i slucajeve gde su deca zaboravila roditelje. U našoj mesnoj zajednici imamo dobru salu, sa grejanjem, tu se družimo, nekada samo popijemo kafu, ali važno je da ljudi znaju da mogu negde da dodu i da nisu sami. Tu su i proslave Nove godine, Dana starih lica, 8-og marta i slicno. Osam naših clanova išlo je na oporavak u banje, po preporuci lekara, uz finansiranje Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja. Posebna se pažnja u Mesnom odboru penzionera Burjan posvecuje medusobnim odnosima i saradnji sa institucijama, kao što su Dom zdravlja, Crveni krst, Centar za kulturu, a svi clanovi su u svakom trenutku obavešteni o aktuelnim dešava-njima, kaže Milic.

Predsednici Mesnih odbora penzionera Park i Burjan, kao i predsednik Opštinskog odbora Požarevac, Momir Pejanovic slažu se u jednom - goruce pitanje je socijalni položaj penzionera. Potsetimo, opština Požarevac ima oko 15.000 penzionera, od ovog broja 5.500 su clanovi Udruženja penzionera, a polovina ovog broja, dakle oko 2.500 su clanovi najmlade politicke stranke, Partije ujedinjenih penzionera Srbije.

L.L.

U OVOJ I NAREDNOJ GODINI IZ BUDŽETA OPŠTINE ZA MESNU ZAJEDNICU “BURJAN”

NAJVIŠE PARA ZA KANALIZACIJU

- I u narednoj godini 90 posto ukupnih sredstava Mesne zajednice bice angažovano za širenje mreže fekalne kanalizacije

Na podrucju požarevacke gradske Mesne zajednice “Burjan” živi oko 13.ooo stanovnika, na šest birackih mesta svake izborne godine stigne negde oko 6 000 glasackih listica. Godinama je ovaj deo Požarevca, prema recima aktuelnog predsednika Saveta Siniše Stokica bio u zapecku, da bi se u ovoj godini izgradilo više nego u minule cetiri decenije.

—Angažovano je negde oko 170 miliona dinara za investicije, odnosno za unapredenje infrastrukture u okviru koje je izgradnja i širenje fekalne kanalizacione mreže prioritet. U ovoj godini uspeli smo da rešimo trecinu zahteva koji se odnose na kanalizaciju, planiramo da isto toliko prikljucaka dovedemo do domacinstava i naredne godine, tako da nam u 2009. ostane da taj problem sasvim rešimo. Dakle kanalizacija je naša najveca investicija i u ovoj i u naredne dve godine. Idemo jednim redom, kad završimo sa kanalizacionom i vodovodnom mrežom, možemo da racunamo na asfaltiranje ulica, necemo valjda da prvo asfaltiramo pa da onda cepamo zbog vodovodne i kanalizacione mreže. Svuda tamo gde je prošla kanalizacija odmah smo išli sa asfaltom pa su tako taj sloj u ovoj godini dobile ulice Zmaj Jovina koja nas je koštala 9 miliona i 600 hiljada dinara i smatra se velikom investicijom i Borska ulica u dužini od oko 1.500 metara. Isti je slucaj i sa Petrovackom. Pored asfalta koji je ipak bio retkost išli smo i na pošljuncavanje nekoliko ulica. Imamo zamerke na kvalitet izvedenih radova, moglo bi to i mnogo bolje da se radi što zavisi od izvodaca radova jer nismo toliko bogati da jednu ulicu asfaltiramo ili pošljun-cavamo svake godine, istice Stokic.

On takode podseca na cinjenicu da vecina domacinstava na podrucju Mesne zajednice “Burjan” ima hidrofore što ne znaci da ne postoji potreba za širenjem mreže vodovoda i na ovom podrucju. Tako je vec za narednu godinu planom predvideno dovodenje vode putem gradskog vodovoda u deo novog naselja preko puta Hipodroma. U narednoj godini ovde se nadaju i gasifikaciji.

Iz budžeta Opštinu za investicione radove u MZ “Burjan” ove godine izdvojeno je izmedu 17 i 18 miliona dinara. To naravno ne bi bilo dovoljno za realizaciju svega onoga što je programom bilo predvideno da nisu pristizala i dodatna sredstva iz Republike namenjena kapitalnim investicijama, iz Fonda za razvoj...

—Pratili smo mnoge konkurse, stalno negde konkurisali, tražili pare i istrajnost se isplatila, nismo ostajali kratkih rukava. Zahvaljujuci tome smo i mogli da radimo ovoliko koliko smo radili, kaže Stokic koji na naše pitanje da li su sacinili program investicija za 2008. i ako jesu, kako je taj program prošao kod nadležnih opštinskih organa, odgovara:

—Imamo program za 2008. godinu za ciju realizaciju smo od Opštine tražili trideset miliona dinara, a odobreno nam je 14, manje nego za 2007. kada smo imali 18 miliona. Naravno, nismo zadovoljni ovakvom raspodelom i na Savetu cemo se dogovoriti šta dalje. U programu nam je i dalje najbitnija fekalna kanalizacija, za Burjan se slobodno može reci da je u septickim jamama, i od ukupnih sredstava koje smo tražili iz budžeta, 90 posto odnosi se na izgradnju kanalizacije. Namera nam je da nastavimo tamo gde smo stali u ovoj godini, dogovorili smo se da poštujemo red, da nikoga ne preskacemo. Ukupno, za završetak kanalizacije u narednoj godini trebalo bi nam 30-ak miliona ne racunajuci u to crpne stanice. Veliki problem naše Mesne zajednice, a cini mi se i grada Požarevca je Dunavska ulica koja je duga oko 3 kilometra, nema ni asfalt, ni trotoar, ni fekalnu kanalizaciju... Ocekujemo neka sredstva iz kapitalnih invesaticija kojima bismo sredili bar 500 metara ove ulice u 2008. godini, kaže Stokic.

Da se u Burjanu brine i o najmladima svedoci izgradnja dva nova decja igrališta i obnova cetiri postojeca. Nova su u Dunavskoj ulici gde se ceka na red za klackalicu i ljuljašku zbog cega se razmišlja o dodatnim sadržajima na ovoj lokaciji, i u Ratarskoj.

S.E.

DOSKOCICE SNEGU SA SEDAM PUNKTOVA

- Prve zimske intervencije Preduzeca za puteve Požarevac. Trenutno prvi stepen pripravnosti. Dežurstva po punktovima. Mehanizacija spremna.

Puteve na podrucju Podunavskog i Pomoravskog regiona, od preko 800 kilometara održava Preduzece za puteve Požarevac, a posle prvog ovogodišnjeg snega došlo je i do prvih intervencija. Zamenik nacelnika štaba Zimske službe u ovom preduzecu, Željko Lukovic kaže da su intervencije bile uspešne i da su za predstojecu zimu obezbedene dovoljne kolicine soli i drugih mešavina za posipanje. Ipak, iz PZP apeluju na vozace i gradane da u saobracaju budu odgovorniji i strpljiviji.

ODGOVORNOST NA PUTU JE SVACIJA

- Izvršili smo remont i rasporedili osnovna sredstva i mehanizaciju po punktovima; imamo dovoljne kolicine soli, ona je ostala na istom nivou zaliha kao prošle godine - 1000 tona. U novembru i decembru ocekujemo nabavku još 530 tona soli, što cini ukupnu kolicinu od hiljadu i po tona soli za predstojecu zimu, a to je dovoljno za jednu «srednju» zimu sa umerenim padavinama. Prošle zime smo potrošili oko 350 tona soli, a kako meteorolozi najavljuju nešto «cvršcu» zimu ove godine, mislim da ce 15.000 tona biti sasvim dovoljno za održavanje magistralnih i regionalnih puteva, a to je 840 kilometara mreže koju mi održavamo. Krajem novembra ocekujemo potpisivanje sa Direkcijom za održavanje ulica i lokalnih puteva na teritoriji opštine Požarevac.

Tokom proteklog vikenda imali smo intervencije na lokalnim putevima. Na našoj teritoriji je palo izmedu 10 i 15 santimetara snega. Imali smo povoljne vremenske uslove, temperatura nije varirala ispod nule, a kiše koje su pale u subotu i nedelju su gotovo otopile kompletan sneg na našoj teritoriji. Imali smo srece da nije bilo niskih temperatura, tako da nije došlo do ledenja. Trenutno smo na prvom stepenu pripravnosti, koji podrazumeva pregled u toku noci, u ranim jutarnjim satima, pregled mostova, dežurstva. Dežurstvo je bazirano u punktu Smederevo, oni imaju nalog da proveravaju mostove u Maloj Krsni - nadvožnjak i veliki most na Moravi, jer ovi vremenski uslovi omogucavaju pojavu blage poledice na mostovima, što je i ocekivano. Potrebna je obazriva vožnja preko na-dvožnjaka i mostova, dakle svuda gde postoji šansa da se pojavi poledica. Temperatura varira, visoke preko dana omogucavaju pojavu magle u ranim jutarnjim satima, povecana je vlažnost vazduha, što uslovljava pojavu poledice. Tokom noci mi obilazimo sva mesta koja su podložna ledenju, ali se radi o poledicama koje se brzo pojavljuju i brzo nestaju, tako da je oprezna vožnja obavezna. Prvi sneg koji smo imali, u principu je najopasniji, bez obzira na kolicinu padavina, jer su ljudi opušteni, vec posle prvog snega ponašaju se drugacije, ali s obzirom da je najavljen period od desetak toplih dana, bojim se da nas ponovo ne zavara taj topli period, pa da se ponašamo neodgovorno na putu. Odgovornost na putu je svacija, koliko naša, toliko i ucesnika u saobracaju.

Što se intervencija tice, na «prvim prioritetima» magistrala prema Beogradu baca se mešavina kamenog agregata i soli, kao i na lokalnim putevima, a u gradu bacamo cistu so i to u svim ulicama gde postoji fekalna kanalizacija, kako ne bi došlo do zacepljenja, kaže Lukovic.

SNEGA CE BITI U JANUARU

Što se grada Požarevca tice i uslova za vožnju, kaže Željko Lukovic, najkriticniji su usponi, odnosno izlazni putevi iz grada, a kada se govori o gustini saobracaja, to je centar grada. Takode, najteži delovi za cišcenje snega su u centru grada, a najopasnije deonice za vožnju su upravo izlazni putevi: Igma, Tulba i ostala brda. Još jedno od kriticnih mesta je i most u Kostolcu, gde narocito pažljivo treba voziti u ranim jutarnjim casovima, jer postoji velika verovatnoca da se na njemu pojavi poledica.

- U prvim intervencijama tretirali smo centar grada i pomenute izlaze, takozvane visinske zone. Od pre dve godine koristimo roto-posipace koji se montiraju na kamione nosivosti do 15 tona, imamo i dva mala roto-posipaca, nosivosti jedne tone, koje koristimo za hitne intervencije na mostovima i u lokalu. Vremenske prognoze pokazuju da ce snega biti u januaru, a ocekuje se kolebanje temperatura od minus 3,4 do plus 5, što su idealni uslovi za snežne padavine. Ne ocekuje se jaka zima za izuzetno niskim temperaturama. U slucaju vecih padavina postupa se po prioritetima, dakle postoje putevi prvog, drugog i treceg prioriteta. Tokom padavina obradujemo samo puteve prvog prioriteta, po završetku padavina puteve drugog prioriteta, a potom puteve treceg prioriteta. Po našem planu zimskog održavanja, koji je baziran na planu Javnog preduzeca «Putevi Srbije» posipanje puteva vrši se tek po prestanku padavina. Tokom padavina vrši se samo mehanicko uklanjanje snega. što se tice grada, u slucaju vecih padavina pristupamo i iznošenju snega van grada. Dosadašnja naša iskustva pokazuju da do sada nismo imali vecih potreba za tim, ali ukoliko dode do vecih nanosa ulice moraju biti prohodne, te ce se sneg iznositi van gradske sredine. Ulice u gradu koje nisu asfaltirane spadaju u red trecih prioriteta, tako da ce i one biti cišcene, po redosledu koji smo naveli, dakle po cišcenju ulica prvog i drugog prioriteta.

Plan prioriteta još nije uraden, ali ocekujem da ce biti uraden po sistemu koncentricnih krugova od centra prema periferijama.

ZIMSKA SLUŽBA - 24 CASA DNEVNO

U zimskim uslovim kompletna firma, dakle 250 radnika je angažovano na sedam punktova, s tim što ce u ovoj godini biti formiran još jedan punkt, pod uslovom da potpišemo ugovor o održavanju ulica u gradu, koji ce upravo biti zadužen za sam grad. Oni ce biti posebno locirani, imace svoju mehanizaciju, svoja tehnicka lica, odgovorna lica, kontakt sa investitorom i nadzornim organom. Ima tri kamiona, jedno dostavno vozilo, utovarnu lopatu i grejder. Zimska služba radi 24 sata dnevno, a iskljucivo radi po nalogu upravljaca puteva, po njihovom nalogu, u roku od 2 do 4 sata mi moramo da podižemo odgovarajuci stepen pripravnosti. Stalni kontakti sa nadzorom i pracenje vremenskih prognoza su obavezni. Na dnevnom nivou zima je nešto što donosi komplikacije, jer se ne mogu predvideti dimenzije radova, to je nešto što se dešava na dnevnom nivou. Zimsko održavanje, dakle, podrazumeva zimsku organizaciju dežurstava, a najbitnija je blagovremena reakcija. Ukoliko ona jeste takva, putevi su dobri, ukoliko je sa zakašnjenjem, putevi nisu dobri.

Do ove godine održavanje puteva smo radili «u paru» sa nekom od srodnih firmi, to je ranije bila «Putogradnja», dakle mi smo održavali lokalne puteve, a oni ulice u gradu. Nadamo se da cemo ove godine potpisati ugovor sa opštinom i da cemo i jedno i drugo raditi sami. U letnjem periodu smo održavali ulice u gradu, a na osnovu tog ugovora mi imamo obavezu da i dalje održavano ulice i puteve u stanju koje omogucava bezbedno odvijanje saobracaja, naravno po nalogu upravljaca tih puteva.

Kada govorimo o oštecenju puteva po završetku zime, najviše štete prouzrokuje led. Asfalt koji jedne godine ispuca, dogodine je udarna rupa. Dve godine Direkcija nastoji da obezbedi novac za prelazak sa klasicnog krpljenja rupa na presvlacenje vecih površina. Ove godine smo radili urgenta krpljenja i grebanje glodalicom i presvlacenje vecih površina. Kao i svake godine imamo problem sa iskopima za toplifikaciju, PTT, vodu, iza kojih ostaje rov, što prouzrokuje veca oštecenja kolovoza.

Mehanizacija PZP

Na državnim putevima prvog i drugog reda angažovana su 22 kamiona, još tri kamiona ce biti angažovana za održavanje lokalnih puteva, po potpisivanju ugovora, 3 na održavanju lokalnih puteva u Smederevu, imamo 11 putarskih vozila koja su angažovana u zimskom održavanju, što državnih, što lokalnih puteva i sva ta vozila imaju pratecu opremu koja je vezana za zimsko održavanje, 7 utovarnih sredstava, plus dva koja su vezana za lokalno održavanje, 3 grejdera, plus jedan koji je angažovan na održavanju ulica u gradu. U rezervi imamo još dva buldozera koji služe za ekstremne uslove po najavi vecih padavina. Preduzece za puteve radi vec godinama, te, što se tice iskustva svako od nas ima bar pet zima iza sebe. Pored cišcenja snega dolazi i do situacija u kojima reagujemo kada je po sredi izlivanje vode, loša je situacija i sa kišnom kanalizacijom, jer je sama konfiguracija Požarevca takva da je grad na niskoj nadmorskoj visini, tako da dolazi do pojavljivanja velikih vodenih površina na kolovozu. Gde god je to moguce mi se trudimo da uklonimo vodu sa kolovoza, taj zahvat je jako težak bez sanacije ili dogradivanja kišne kanalizacije. Trudimo se da pronademo rešenje za svaku situaciju, kaže Lukovic.

Neophodna je tolerancija

Iz Preduzeca za puteve porucuju još da zima, pored poteškoca koje donosi, podrazumeva i obostrano razumevanje i toleranciju, jer da bi vozila mogla da ociste sneg, ili odrade sanaciju kolovoza, saobracaj mora biti zaustavljen, ili otežan na odredeno vreme. Posebno je teško održavati ulice u gradu, zbog parkiranih vozila i neprestanog odvijanja saobracaja. Medusobna tolerancija mora da postoji.

L.L.

PREZENTACIJA USLUGA "TELEKOMA"

SNAŽAN TEHNOLOŠKI RAZVOJ

Obeležavajuci svoj 10. rodendan, "Telekom Srbija" a.d. je prošle nedelje u prostorijama SO Požarevac organizovao prezentaciju usluga fiksne i mobilne telefonije za biznis korisnike na podrucju Izvršne jedinice Požarevac.

Velikom broju posetilaca prezentiran je IN sevis, Halo plus kartica, ADSL, DIAL UP, ISDN, prenos podataka sistemima L2VPN, L3VPN i SHDSL. Održana je i prezentacija usluga Biz:net i 3G mreže i drugih posebnih usluga.

Izvršna jedinica "Požarevac" pokriva podrucje Branicevskog okruga sa 189 naseljenih mesta. Telekomunikacionu mrežu cine 92 telefonske centrale i 199 pristupnih mreža. U saobracaju je trenutno 66.099 ekvivalentnih linija.

Od ukupnog broja prikljucaka, 91,4% su direktni prikljucci, 7,1% dvojnicki i 1,5% ISDN prikljucci. Stepen digitalizacije je 98,7%. U radu je 6.021 prikljucak biznis korisnika.

Prezentujuci predstavnicima lokalnih samouprava i brojnih preduzeca i poslovnih sistema rezultate i planove dalje modernicazije telekomuniacione mreže, Draško Pavlovic, direktor IJ "Požarevac" je pohvalio odlicnu logisticku podršku svih lokalnih samouprava Okruga, naglasivši da se do kraja iduce godine planira potpuna digitalizacija, izgradnja više od 100 kilometara optickih kablova, multiservisnih pristupnih mreža i uvodenje najmodernijeg servisa usluga u fiksnoj telefoniji. Tokom 2008. ADSL prikljucci bice fodtupni korisnicima u Petrovcu, Kostolcu i Velikom Gradištu.

PROMOCIJA KNJIGE «JAPAN ZA POCETNIKE» AUTORA DRAGANA MILENKOVICA

UPOZNAVANJE SA ZEMLJOM IZLAZECEG SUNCA

Knjiga «Japan za pocenike», plodnog pisca, prevodioca sa japanskog, novinara i publiciste iz Beograda, Dragana Milenkovica, predstavljena je prošlog cetvrtka u Narodnoj biblioteci «Ilija M. Petrovic» pred prepunom salom. Pored autora, na promociji je govorila i Tanja Petrovic, najuspešnija srpska karatistkinja, dvostruki osvajac Svetskog karate Kupa. Uz slajdove i kratki dokumentarni film publici su prezentovane kultura, istorija i obicaji zemlje na dalekom Istoku. Na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu knjiga je proglašena za jednu od sedam najlepših knjiga godine.

- Sa Japanom se družim preko 35 godina, a ovo je prva ovakva knjiga koju sam napisao na nagovor japanskog ambasadora Kanabea koji je rekao: mnogo je ljudi bilo u Japanu, a ne znaju sve o njemu, ima ljudi koji nikada nisu bili u Japanu i želece da saznaju nešto o njemu. Knjiga nije samo moja, nju su pravili i moji prijatelji iz Japana i odavde. Profesor na Akademiji primenjenih umetnosti Ilija Kneževic je uradio dizajn knjige, zato je ona najlepša. Knjiga sadrži oko 700 fotografija, svaka od njih je vezana ili za neko prijateljstvo, ili za neki doživljaj, odnosno dogadaj. Voleo bih da što više vas može da procita ovu knjigu i kada je procita i prelista bice jedan dobro potkovani pocetnik za Japan.- rekao je, izmedu ostalog autor Dragan Milenkovic.

L.L.

PROMOCIJA KNJIGE "UPRAVNIK BEOGRADA - KASIDOLAC"

O PUKOVNIKU IMA KO DA PIŠE

U svecanim salonima opštine Požarevac prošlog cetvrtka održana je promocija knjige "Upravnik Beograda - Kasidolac", autora Milana Ivoševica u izdanju Narodnog muzeja Požarevac i suizdavaca Mesne zajednice Kasidol. Ova knjiga prati život i rad pukovnika Živka Kasidolca i predstavlja dokaz da je Požarevac u ondašnjoj Srbiji, a i danas predstavljao jednu važnu celinu koja se uvek uzdizala na samo celo države. Živko Kasidolac živi u jednom izuzetno važnom vremenu kada nastaje moderna srpska država, kada je kao i danas veoma važno razumeti šta Evropa želi i ujedno biti u njoj. On je savremenik velikih istorijskih dogadaja od Berlinskog kongresa do Aneksione krize koji su veoma bitni za balkansku istoriju.

Prema recima recenzenta knjige Tomislava Jevremovica, autor ove biografije je uspeo da iz tame zaborava osvetli životnu stazu Živka Kasidolca, rodenog prezimenom Ivanovic. On se poduhvatio teškog, mukotrpnog rada, što je i do sada u svojim brojnim radovima cinio, da iz retko sacuvanih izvora do kojih je teškom mukom dolazio rekonstruiše lik jednog od najznamenitijih vojnika poteklih sa prostora starog Braniceva.

"Izdanje ove knjige prilagodeno je 150 godišnjici rodenja pukovnika Živka Kasidolca, rodenog 16. avgusta 1857. godine u Kasidolu. Povodom ove godišnjice u rodnom mestu dobio je ulicu koja ce se ubuduce po njemu zvati. U organizaciji MZ Kasidol uz podršku SO Požarevac na Novom groblju u Beogradu obnovljena je porodicna grobnica. Istim povodom i ova knjiga izlazi, da bi se dogadaji i licnost Živka Kasidolca sacuvali od zaborava", istice autor Milan Ivoševic.

D.D.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 16.11.2007.godine do 23.11.2007 godine u porodilištu opšte bolnice Dr."Voja Dulic " u Požarevcu rodeno je 28 beba ,muških 16 i ženskih 12

Sinove su dobili: Snežana i Saša Budimirovic iz Zabrege, Dušica i Nikola Beric iz Požarevca, Jasmina i Miroslav Stevanovic iz Klicevca, LJiljana Milicevic i Goran Milosavljevic iz Toponice, Branka Ilic i Predrag Jovanovic iz Požarevca, Silvija i Dušan Momcilovic iz Bara, Sanja i Nikola Todorovic iz Makca, Dragana i Nenad Miloševic iz Kuceva, Darija Stevic i Saša Markovic iz Kasidola, Tanja i Dejan Ðukic iz Oreškovice, Marijana i Dejan Radojkovic iz šapina, Gordana Jokic i Predrag Peric iz Petrovca, Avdi Negriza i Ramadani iz Požarevca, Milena i Nenad Nonkovic iz Požarevca, Ana Tasic i Draško Peric iz Velikog Crnica.

Kcerke su dobili: Jelena i Ivan Milovanovic iz Požarevca, Jelena Stojkovic i Dejan Ciric iz Kuceva, Jadranka i Stanoje Tvrdišic iz Boževca, Dragana Mitic i Rade Badcarevic iz Zatonja, Milena i Bojan Stojanovic iz Požarevac, Desanka i Milan Nikolic iz Velikog Gradišta, Ivana Zujic i Predrag Ilic iz Lucice, Gordana i Mirko Petrovic iz Dvorišta, Jasmina i Dragan Radosavljevic iz Petrovca, Maja Arsic i Mile Stojkovic iz Milatovca, Ema i Bojan Kolakovic iz Zabele,Dan Susu i Chen Hufeng iz Požarevca.

KOLO SRPSKIH SESTARA-PODRUŽNICA U POŽAREVCU

VELIKI PRIJATELJ DECE I STARIH

- Clanice Podružnice nedavno posetile decu u Centru koji se nalazi u Miloševcu i stare u Domu starih u Smederevu

Clanice Kola srpskih sestara, humanitarne organizacije koja u Požarevcu postoji više od jednog veka, a u obnovljenom sastavu funkcionišu od pre 15 godina, u skladu sa tradicijom dugom jednu deceniju, posetile su šticenike iz Požarevca koji se nalaze u Centru za smeštaj lica bez roditeljskog staranja u Miloševcu i u Domu starih u Smederevu. U Centru se nalazi oko 20-oro dece, a u Domu je desetak starih. Clanice Kola obradovale su ih prigodnim paketima, ljubaznošcu i srdacnim razgovorima. Tako je to svakog oktobra- meseca starih i svake “Decje nedelje”. U pripremi poklona, pored sopstvenih sredstava, clanicamama Kola na raspolaganju su bile i donacije Bambija i Skupštine opštine Požarevac. Kako nas je obavestila predsednica Jasmina Živkovic, sledece aktivnosti Podružnice vezane su za praznik poznat kao Materice.

- Tim povodom bice raspisan nagradni temat o majci, a predvideni su i obilasci pacijenata na Decjem i Hiruškom odeljenju u požarevackoj Bolnici. Poseticemo tada i šticenike u Centru za dnevni boravak dece i omladine sa posebnim potrebama u Požarevcu, a za sve mališane koji na dan Materica dodu u crkvu pripremamo prigodan program. Pred nama su i Novogodišnji i Božicni praznici tokom kojih nas naši prijatelji, pre svega deca i stari sa posebnom radošcu ocekuju da im dodemo u goste, najavljuje Jasmina Živkovic.

S.E.

HUMORESKA

POSLEDNJI EVRO

Ovih dana uveliko se odvijaju Novembarski dani kulture u našoj caršiji, gradu ali i šire.A uz sve to uklopio se i Ðura, jer nema ništa bez Ðure .Naravno, rec je o Ðuri Jakšicu, u daljem tekstu: Ðura . Jer, za neke slavne ljude dovoljno je reci samo njegovo ime ili nadimak pa da se odmah zna o kome je rec.Kao na primer, Tito, Zmaj, Dositej, Ðura...

Elem, ovaj pisac, slikar, ucitelj, romantik i boem, dobio je u Požarevcu spomenik, odnosno bistu,koju su velikodušno poklonili ljudi iz „Ðurine kuce" (gde je on stanovao pod kiriju) u beogradskoj Skadarliji.Tako je Ðura postao „stanar" svog naselja, jer je bista postavljena ispred zgrada u naselju „Ðura Jakšic", preko puta, nekad ,na daleko cuvene kafane „Poslednji groš". Tu je Ðura dobijao inspiraciju za svoja umetnicka dela ,a za uzvrat , ostajao je bez poslednje pare u džepu. Sada bi se ta kafana , da je Ðura nešto danas živ i ovde ,zasigurno zvala: "Poslednji evro".

Jednom prilikom , Ðura je upitao konobara: "Je li ,burazeru, šta radiš: sa onim gostima koji nemaju na kraju da plate ceh? "Konobar se poceša po glavi, pa odgovori: "Pa, ništa, šutnemo ga u zadnjicu i izbacimo napolje". Ðura zatim naruci jelo i pice i kad se dobro potkrepio, ustao je od stola, sagnuo se i pozvao konobara: "Momak, dodi da naplatiš!".

Mnogo je anegdota iz Ðurinog života, jer se takav umetnik, romantik i boem, danas teško nalazi. Uprkos teškom i zato kratkom životu (46godina), Ðura je ostavio za sobom velika slikarska i pisana dela.

Kao što je gore receno ,za neke ljude dovoljno je reci samo ime i da znamo ko je to.Tako se Jovan Jovanovic cesto potpisivao ispod decijih pesmica: cika Jova deci ,a Ðura Jakšic se potpisivao ispod svojih pesama: Ðura dva deci.!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Dinar po dinar - evro 77,00!

- Kriminal cveta kad je u državi korov!

- Gluvonemi kriminalac branio se na sudenju -cutanjem!

- Po mnogim merilima ,Srbija je na pretposlednjem mestu u Regionu. Pa šta, Region nije veliki!

- Dao bih i poslednji evro da udem u „Poslednji groš"!

Miodrag Lazarevic

BERAC JABUKA OD PLASTICNE FLAŠE!

KUCEVO.

- Živomir Lukic (50),iz Zelenika kod Kuceva,smislio je neobican nacin da obere jesenje jabuke u svom vocnjaku. Od plasticne flaše napravio je berac za voce. Na flašu stavi drvenu motku,i za tili cas obere zrele plodove.

-Ove jeseni sam u svom jabukaru od 25 ari ubrao oko pet tona jabuka. Plodove na visokim granama nisam mogao rucno da berem,pa sam se poslužio mojim izumom.Kasno jesenja sorta je obilno rodila.Poslednju jabuku domace sorte obrao sam pre dva dana-kaže Živomir.

On je godinama radio u Cirihu,u Švajcarskoj, u gradevinarstvu. Sada je poljoprivrednik. Ima i vinograd od 30 ari, s domacim sortama ,,liparka’’ i ,,crna otela’’. Grožde je dobro rodilo,pa je Živomir u svome podrumu smestio i 50 akova ovogodišnjeg kvalitetnog domaceg crnog vina.

LJ.Nastasijevic

PENZIONISANE MOTIKE

KUCEVO. - Poljoprivrednik Blagoje Mirkovic (74) iz Rabrova kod Kuceva sacuvao je 14 motika kojima su on i clanovi njegove porodice decenijama okopavali kukuruz. Mehanizovana obrada useva oterala je motike u penziju. Blagoje nije želeo da njegove motike -hraniteljke odu u staro gvožde vec ih je sacuvao i napravio mini muzej u svom ekonomskom dvorištu.

LJ. Nastasijevic

ŽIVI SECANJE NA MILICU JANKOVIC

U biblioteci Osnovne škole “Dositej Obradovic” u Požarevcu povodom 23.novembra, dana kada je rodena književnica Milica Jankovic, a po kojoj nosi ime književni klub škole, organizovano je literalno druženje. Inace, 2007. godina je godina Dositeja Obradovica, jer je pre dvesta godina po dolasku u Srbiju on postavljen za prvog ministra prosvete, a ujedno proslavlja se i dvesta godina školskog bibliotekarstva.

Ucenicima osmog razreda pripala je cast da citanjem svojih literalnih radova obeleže ove datume i to je samo jedna od aktivnosti u nizu koja prethodi proslavljanju još jedne znacajne godišnjice koja ce biti obeležena u novembru 2008. godine, a to je 275 rodendan Osnovne škole “Dositej Obradovic”.

Uz predivno druženje u biblioteci svoje literalne radove procitali su: Dušan Mladenovic 8/2, Stefan Mirkovic 8/4, Jovana Jancic 8/1, Nevena Andelic 8/2, Anica Pasuljevic 8/4, Marjana Obradovic 8/1, Aleksandar Dimitrijevic 8/2, Jelena Ðordevic 8/1, Teodora Nikolic 8/4, Bojana Milosavljevic 7/4, Stevan Nikolic 8/4 i Mijat Isakovic 8/4. Realizaciju citavog programa pomogli su bibliotekarka Gordana Životic i profesori srpskog jezika Ivana Stojanovic i Vladan Gojkovic.

“Sa decom rade nastavnici srpskog jezika i ucitelji i oni iniciraju i pomažu mi da Književni klub “Milica Jankovic” živi vec šest godina i sa ponosom mogu da istaknem da radovi naših ucenika ucestvuju na mnogim konkursima. Na ovom književnom susretu procitani su radovi ucenika koji su ove godine ucestvovali na EPS -ovom konkursu “Energija i priroda”. Na tom konkursu nagradeni su radovi Dušana Mladenovica 8/2 i Jovane Jancic 8/1. Unutar škole organizujemo literalna druženja i svake godine povodom odredenih praznika ucenici ucestvuju na konkursima. Sledeceg meseca najverovatnije bice organizovan književni susret sa LJubivojem Ršumovicem, a nakon toga u drugom polugodištu sledi predstavljanje ucenika sedmog razreda”, istakla je izmedu ostalog Gordana Životic.

D.D.