Header

OPŠTINSKO VECE OPŠTINE POŽAREVAC

USVOJEN NACRT BUDŽETA ZA 2008. GODINU

- Ocekivani prihodi milijardu petstosedamdeset miliona dinara

- Šesto miliona dinara za investicije

Razmatranje prve verzije nacrta budžeta opštine Požarevac za 2008. godinu centralna je tema prošlonedeljne sednice Opštinskog veca. Nacrt je napravljen u okvirima budžetskog rokovnika a ocekivani prihod budžeta iznose 1.570.000.000 dinara.

Kako je rekao nacelnik Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti Opštine Petar Rajic kod sagledavanja prihoda u obzir su uzeti parametri dati u republickom Memorandumu za izradu budžeta 2008. godine.

Takozvani izvorni, opštinski prihodi iznose oko 200 miliona, a ostatak cine prihodi ustupljeni od strane Republike, rekao je Rajic, i dodao:

- Funkcionisanje lokalne samouprave na bazi zahteva dobijenih od korisnika budžeta i onoga što se propisuje Memorandumom ( ogranicenje zarada na nivou iz ove godine, troškovi materijala i roba npr. troškovi grejanja, struje… na visini porasta od 6% , kao i davanja naknada, nagrada i putnih troškova u iznosu za 10% manjem u odnosu na prošlu godinu) podrazumeva za zarade radnika u javnom sektoru izdvajanja od oko 328 miliona dinara tj. 350 miliona sa naknadama. Tu si u troškovi u svim institucijama lokalne samouprave koji iznose 191 milion, zajednicki troškovi funkcionisanja, koji se ostvaruju preko Direkcije (rasveta, zelenilo, održavanje puteva…), koji koštaju 164 miliona. Uz druge troškove svi izdaci u 2008. projektovani su na 974 miliona dinara, objasnio je Rajic.

Ostatak od 600 miliona dinara su sredstva sa investicionim karakterom. Tu se podrazumevaju kapitalne, razvojne i investicije koje ne spadaju ni u jednu od ove dve oblasti( npr.izgradnja ulica), zatim sredstva koja se moraju namenski potrošiti kroz odgovarajuce institucije i fondove, kao što su Fond za razvoj i Fond za zaštitu životne sredine. Preko prvog Fonda treba da bude potrošeno oko 70 miliona a putem drugog 219 miliona dinara.

Od preostalih 132 miliona dinara potrebno je zadovoljiti prepoznate potrebe od kojih izdvajamo : obilaznicu ka Kostolcu - 10 miliona dinara, dogradnju vrtica “Pcelica” u Požarevcu i “Majski cvet” u Kostolcu - 30 miliona, izradu projekata vodosnabdevanja i precišcavanja otpadnih voda i zamenu ATP cevi u Požarevcu i Kostolcu - 8 miliona…

Trenutno nerasporedena sredstva za investicije, koja bi trebalo da zadovolje potrebne mesnih zajednica i lokalne samouprave usmeravanjem ka željenim investicijama, su 175 miliona dinara . Ocekuje se da u narednom periodu Opštinsko vece, javna preduzeca i druge institucije korisnici budžeta odrede prioritete za trošenje ovog iznosa. Vece ce uputiti još jedan poziv svim Mesnim zajednicima, javnim preduzecima i institucijama da rade na pripremi dokumentacije po konkursima koje ce objaviti Fond za razvoj i Fond za zaštitu životne sredine, najavljeno je.

Predsedavajuci Vecem , predsednik Opštine Dušan Vujicic rekao je da ce se u 2008. raditi kapitalne investicije ali da ce se voditi racuna i o gradskoj periferiji, kao i svim drugim naseljima u Opštini gde postoji potreba za infrastrukturom.

Na sednici je usvojen i zahtev MZ Drmno za odobrenje finansijskih sredstava iz budžeta na ime obaveza Opštine i njenog ucešca u izgradnji toplifikacione mreže, 200 hiljada dinara odobreno je Turistickoj organizaciji Požarevac za ucestvovanje na 40. Medunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, a Opština je izdvojila i po nekoliko desetina hiljada dinara za saniranje štete nastale od požara u nekoliko domacinstava u selu Petka…

T.R.S.

PREDSTAVNICI OPŠTINE PETROVAC POSETILI RUMUNIJU

USKORO BRATIMLJENJE OPŠTINA REŠICA I PETROVAC

Prekogranicna saradnja opština Malo Crnice, žagubica i Petrovac sa opštinom Sokolovac u Rumuniji, a koju podržava i finasira Evropska unija, nastavljena je krajam oktobra kada je oko 150 predstavnika ovih opština posetilo Rumuniju. Kako saznajemo od Radiše Dragojevica predsednika opštine Petrovac radi se o turistickoj, kulturnoj i sportskoj saradnji koja ce se u narednom periodu produbiti i proširiti na nove sadržaje.

„ Ovom našem odlasku prethodile su posete predsednika opština pomenute tri opštine ne samo Sokolovcu nego i Temišvaru, Rešici , Herkulani i drugim gradovima i opštinama u Rumuniji”, istice predsednik Dragojevic, a zatim je nastavio - „ Plan dvodnevnog putovanja obuhvati je posetu Temišvaru, Rešici i Sokolovcu. U delegaciji triju opština Branicevskog okruga bili su predstavnici kulturno umetnickih društava, a opštinu Petrovac predstavljali su orkestar „Serbija” i fudbalski klub „Sloga””.

Posebno je za petrovcane bila znacajna poseta opštini Rešica?

„ Sa ovom opštinom smo još letos zapoceli pregovore o inteziviranju svestrane saradnje koja bi terbala da rezultira bratimljenjem ovih opština. Za pocetak je sa njihove strane prihvacena saradnja kada se tice partnerskih opština prilikom konkurisanja za sredstva i projekte koji ce se finansirati iz fondova Evropske unije što je za nas vrlo znacajno, a ocekujemo do kraja godine i dolazak njihove delegacije u Petrovac”.

Kakav utisak nosite iz Rumunije ?

„ Mislim da svi mi koji smo bili u poseti nosimo pozitivne utiske . Bio je zapažen njihov trud oko gostoprimstva jer su želeli da nas na najbolji nacin docekaju i ugoste. Mi smo ucestvovali sa našim kulturno umetnickim programom na obeležavanju „Dana kulture Srba u Rumuniji”. To je vrlo znacajan dogadaj jer je bio prisutan i naš konzul iz Temišvara, zatim predstavnici Saveza Srba u Rumuniji i predsednik opštine sa svojom delegacijom, kao i druge zvanice tako da je to imalo odgovarajuci tretman. U prepunoj sali kulturno umetnicki program naišao je na izuzetan prijem. Našem nastupu prethodile su grupe iz Rumunije koje neguju srpske obicaje i tradiciju iz Sokolovca, Temišvara, Rešice. Zanimljivo je bilo videti kako oni to rade, a mogli su i oni posle od nas dosta toga da nauce jer su nastupale kvalitetne folklorne grupe”.

- Održana je i fudbalska utakmica izmedu Sloge i Rešice?

„ Fudbaleri Sloge odigrali su prijateljski mec sa domacim timom u malom fudbalu koji profesionalno igra mali fudbal u Prvoj rumunskoj ligi. Utakmica je završena pobedom Sloge od 7:4, što je za njih bilo iznenadenje, a utakmica je igrana u cast otvaranja nove sportske dvorane”.

Inace Rešica je grad od oko 80.000 stanovnika, po konfiguraciji podseca na Majdanpek, a po velicini i izgledu je blizak Smederevu, jer ima metalurški kombinat. Udaljen je od Petrovac 270 kilometara i okružen je planinom Semenik. Ima prijatnu klimu i odreden broj ugostiteljskih objekata gde se može naci srpska kuhinja i muzika. Oni su vec pobratimi sa Vršcem i Velikim Gradištem i sada hoce širu saradnju i sa opštinom Petrovac, saznajemo od predsednika Dragojevica, a kako se radi o velikom gradu to imponuje i opština Petrovac imace koristi i na planu razmene iskustava, trgovine i šire, a konkurisace zajedno za srdstva EU gde se traži partnerski odnos iz opština dveju zemalja”.

D.Ilic

OTVOREN EKOLOŠKI DOM NA CACALICI

PLANINSKA KUCA POŽAREVLJANIMA NA DAR

Ekološki dom na Cacalici, posle 12 godina izgradnje, prošlog utorka svecano je otvoren, u prisustvu predstavnika lokalne samouprave, aktivista Ekološkog društva i brojnih posetilaca.

Predsednica Ekološkog društva Požarevac, primarijus dr Zorica Mitic na otvaranju je rekla:

- Poštovani sugradani, dragi saradnici, drago mi je što mogu da vas pozdravim kao predsednik Ekološkog društva Požarevac i da odmah kažem - mnogo je lako nešto predstaviti, a mnogo teško to odraditi i docekati vreme da to možete da predstavite. Za pocetak bih želela da pozdravim predsednika opštine Požarevac, Dušana Vujicica i njegove saradnike, sve izvodace radova na ovom našem Ekološkom domu, sve donatore, bez kojih ovo zdanje ne bi bilo ovde gde jeste, kao i sve vas za koje mogu da kažem da ste saradnici, cim ste se u ovom trenutku našli na ovom mestu i kada ste uspeli da izdvojite svoje vreme da nekoliko trenutaka provedete ovde sa nama, na ovom znacajnom dogadaju za nas. Istovremeno pozdravljam sve ostale goste i posebno predstavnike sedme sile, bez kojih ovo dagadanje, jednostavno receno, kao da se nije ni desilo.

Ovi radovi su zašli u dvanaestu godinu, drago mi je da danas pricamo o njihovom završetku; 1996. godine potpisan je ugovor izmedu tadašnjeg Ministarstva ekologije i predstavnika Skupštine opštine Požarevac, Direkcije za izgradnju Požarevca i Ekološkog društva Požarevac da se pocne sa radovima. Od tada, pa do sada, sa prekidima koji su razumljivi došli smo do ovog trenutka kada možemo da kažemo da se radovi na Domu privode, odnosno da su privedeni kraju. Ima tu još dosta da se radi, ali podite od toga da ni kod naših kuca nikada nije sve završeno, a mi živimo u njima, i ovde cemo raditi i usput završavati i dodavati sve ono što nam bude trebalo, a sve u stilu aktivnosti koje govore da su kulturne, prosvetne, zdravstvene aktivnosti dobile na obimu,zahvaljujuci postojanju ovakvog doma.

Prisutnima na otvaranju Ekološkog doma obratio se i predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic:

-Ko se ne bi obradovao kada vidi ovako svetao skup. Stvarno mi je veliko zadovoljstvo da vas u ime rukovodstva opštine pozdravim. Sa nama su i zamenik predsednika opštine, mr Zvonimir Blagojevic, predsednik Skupštine opštine Požarevac, Ivan Grubetic i ostali saradnici. Danas smo ovde zajedno da proglasimo završetak radova na ovom divnom Domu. Tu je i naš verni saradnik Dragan Bucic koji je danonocno bio ovde. Mnogo je pomogla i Direkcija za izgradnju opštine, zajedno sa lokalnom samoupravom i ostalima koji su radili ovde. Niko nije mogao sam da uradi nešto, a zajedno možemo mnogo. Vidimo da je dosta uradeno da ovo naše šetalište bude gradanima za dušu. Ovde ima ljudi koji dolaze, što naš narod kaže: od kolevke do štapa; cist vazduh, lepo druženje, lepa šetnja. Obezbedili smo lepe staze, dobru ogradu, svetlo i sve ovo je uradeno za dobrobit naših gradana. Poštovani gradani, neka vam je srecno korišcenje naše lepe Cacalice i Ekološkog doma.

Simbolicnim presecanjem vrpce Ekološki dom su i zvanicno otvorili predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic, predsednica Ekološkog društva, prim. dr Zorica Mitic i ekološki aktivista Dragan Bogdanovic Bucic.

U prostorijama novootvorenog Ekološkog doma ucenici Osnovne škole «Desanka Maksimovic» izveli su prigodan program, uz recitovanje, pesmu i ples, a uprilicena je i izložba radova sa temom prirode.

Posetioci su mogli da obidu novo zdanje, mini igralište za najmlade, kao i uredene zelene površine u okolini Ekološkog doma.

L.L.

ISTORIJSKI ARHIV POŽAREVAC, DOBITNIK OKTOBARSKE POVELJE OPŠTINE POŽAREVAC

PRIZNANJE ZA DOPRINOS KULTURI I NAUCI

- IAP kandidat za nagradu Arhiva Srbije za najbolji arhiv u zemlji

- Prvi medunarodni naucni skup u Požarevcu, 29. i 30. novembra

Institucija Istorijski arhiv Požarevac jedan je od nekolicine retkih nosilaca najveceg priznanja opštine Požarevac, Oktobarske povelje za izvanredne rezultate i dostignuca u radu, koju je u ime kolektiva i svoje ime primila direktorka Jasmina Nikolic.

Ovim je požarevacki Arhiv prvi put “poneo” ovo prestižno priznanje lokalne samouprave u kojoj “živi” skoro šest decenija, a tokom kojih je nacinio dragocene pomake u rasve-tljavanju prošlosti, postavši vrlo znacajan cinilac i u naucnom životu cele Srbije.

POŽAREVACKI ARHIV - JEDINSTVEN U SRBIJI

Istorijski arhiv Požarevac jedan je od ukupno pet centara arhivistike u Srbiji. Kao jedna od pet podružnica Društva arhivista Srbije, IAP okuplja pod svojim okriljem arhive iz Smedereva, Zajecara, Bora i Negotina.

Slovi i za jedan od najopremljenijih, posle Arhiva u Beogradu, raspolažuci profesionalnim skenerom, rucnim skenerima i digitalnim diktafonima. Tako je recimo u procesu digitalizacije, za samo tri meseca, uradeno cak 60.000 skenova.

Požarevacki arhiv se javnosti konstantno predstavlja i nizom izložbenih postavki i publikacija, ne prestajuci sa radom i na novim projektima.

Tako IAP, zajedno sa Institutom za noviju istoriju Srbije u Beogradu (INIS), ove godine prireduje i Prvi medunarodni naucni skup, zakazan za 29. i 30. novembar. Tema ce biti “Branicevo u istoriji Srbije”, a svoje ucešce na Skupu potvrdili su istoricari iz Rusije, Grcke, Bugarske, Madarske, Švedske.

Ovih dana strucni radnici požarevackog Arhiva odlaze na strucnu ekskurziju u Prag i Budimpeštu, dok se direktorka IAP, Jasmina Nikolic, priprema za Svetsku konferenciju o arhivima i arhivistima u Kanadi, sa temom “Saradnja uz ocuvanje razlicitosti”. Inace, Jasmina Nikolic putuje kao lice kompetentno da govori ispred svoje struke, a u okviru cetvoroclane delegacije Republike Srbije.

Istorijski arhiv Požarevac, usled prestižnih rezultata, konkurent je i za nagradu Arhiva Srbije, “Zlatna arhiva”, koju ce 15. decembra, u Beogradu, poneti najbolji arhiv u Srbiji.

-Prošlog meseca Strucna inspekcija Arhiva Srbije, kao centralne institucije zaštite arhivske grade u Srbiji, došla je u IAP radi pregleda strucnog rada i organizacije poslova, prostora, opreme... Bili smo prva institucija koju su obišli u ovog godini, i to, upravo zahvaljujuci rezultatima koje smo ostvarili u prethodnom periodu. IAP su napustili potpuno zadovoljni i otuda i predlog da se IAP kandiduje za glavnu nagradu “Zlatna arhiva”, kaže direktorka IAP, Jasmina Nikolic.

STRUCNO, ODGOVORNO I DISCIPLINOVANO

Istorijski arhiv Požarevac osnovan je 1948. godine. Za proteklih 59 godina postojanja i rada ucestvovao je i doprineo kulturnom životu svog grada, ali i regiona, baveci se zaštitom arhivske grade kao kulturnog dobra za teritoriju Branicevskog okruga. Ove godine je po prvi put dobio i priznanje svoje lokalne samouprave.

-Istorijski arhiv Požarevac je prvi put dobio Oktobarsku nagradu grada Požarevca za ostvarene izvanredne rezultate u oblasti kulture i, ja bih dodala, i u oblasti nauke, s obzirom na to da je ova arhivska ustanova postala znacajan cinilac i u naucnom životu Srbije. U tom smislu, poslednjih godina održavamo naucne skupove na kojima ucestvuju eminentni naucnici iz zemlje, a od ove godine i iz inostranstva. Iz tih razloga je Aktiv direktora ustanova u kulturi ove godine izašao sa predlogom opštini da IAP bude nagraden, istice direktorka IAP, Jasmina Nikolic, ukazujuci na velike zasluge celokupnog kolektiva IAP, koji je malobrojan, ali strucan tim:

-Arhiv cini mali tim ljudi, ali strucnih, vrlo odgovornih i disciplinovanih, koji rade po organizacionim jedinicama u Arhivu, preko Odeljenja opštih poslova, Odeljenja za zaštitu arhivske grade i registarskog materijala van arhiva, znaci, na terenu u registraturama, Odeljenje za sredivanje i obradu arhivske grade, Odeljenje za zaštitu arhivske grade u Arhivu i Odeljenje za kulturno-prosvetnu i informativnu delatnost i rad sa istraživacima, a u okviru Odeljenja za sredivanje su formirane službe za digitalizaciju, mikrofilmovanje arhivske grade, fotografiju i film.

PRVI MEÐUNARODNI NAUCNI SKUP

SVETSKI ISTORICARI O SRBIJI

“Ove godine, prvi put u gradu, pa cak i u Srbiji, mislim da cemo biti jedini koji ce prirediti Medunarodni naucni skup. Tema ce biti “Branicevo u istoriji Srbije”, gde su ucešce potvrdili naucnici iz Rusije, sa Univerziteta Lomonosov, iz Ruske akademije nauka, Instituta za slavistiku, koji ce imati teme o istoriji Braniceva, takode, direktor Vojnog muzeja u Atini, zatim, koleginica iz Državnog arhiva u Bugarskoj, kolege iz Rumunije, jedan kolega sa Univerziteta Upsala, koji se takode bavi istorijom Srbije i želi da se predstavi i našoj javnosti, najavljuje direktorka IAP, Jasmina Nikolic.

A. Maksimovic

APOTEKA POŽAREVAC, OVOGODIŠNJI DOBITNIK OKTOBARSKE NAGRADE

UVEK OTVORENI, UVEK SAVREMENI

- Najveca Opštinska nagrada je priznanje za uspešan rad i razvoj apotekarstva u požarevackom kraju u kome je prva apoteka otvorena daleke 1857. godine

Oko 150 zaposlenih u ustanovi “Apoteka Požarevac” pamtice ovu godinu po velikom jubileju - 150 godina od osnivanja prve apoteke u Požarevcu odnosno Branicevskom okrugu i po priznanju koje je stiglo polovinom oktobra u vidu Opštinske nagrade “15. oktobar”. Veliki jubilej slavi se pod sloganom “Uvek otvoreni, uvek savremeni”, a u okviru programa obeležavanja godišnjice održano je više strucnih rasprava, predavanja i susreta apotekarskih radnika kojima su prisustvovala najpoznatija imena srpske farmacije. U mesecu koji je upravo završen, u okviru manifestacije pod nazivom “Oktobarski dani farmaceutske struke u Požarevcu” održana su tri veoma znacajna predavanja namenjena apotekarima državnog i privatnog sektora na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga. Takode je priredeno i zajednicko predavanje za lekare - stomatologe i farmaceute. Kruna prigodnih dešavanja bice svecana akademija planirana za 29. novembar u požarevackom Centru za kulturu.

Što se Oktobarske nagrade tice, direktor Nebojša Jorgovanovic kaže da je u njoj sadržano 150 priznanja radnicima Ustanove koja je osnovana pre 45 godina, tacnije 1962.

—Mi smo danas jedna porodica od 17 apoteka i 11 apotekarskih stanica. Ono što je meni posebno drago je da je lokalna zajednica prepoznala naše napore i ideje, procenila naše rezultate i nagradila Ustanovu, dakle svih 150 zaposlenih u njoj. Javnosti smo dokazali da i državni sektor ima kapacitete i profitabilne organizacije i da razmišlja o prometu, o materijalnim troškovima, o dobiti. Bez obzira što smo državni sektor i što nam je Opština osnivac, brinemo o Ustanovi maksimalno domacinski, trudimo se da svaki dinar uložimo u razvoj delatnosti. Cinjenica je da je ova nagrada došla u godini jubileja ali je takode velika istina da smo u 2007. ostvarili velike rezultate, a najveci je svakako taj što smo otvorili tri nove apoteke. To smo mogli zahvaljujuci izuzetnom radu našeg tima ali i uz veliku pomoc i saradnju osnivaca - naše lokalne samouprave. Ove godine i zvanicno cemo dobiti Sertifikat, uspeli smo da odradimo još jedan standard-sistem zaštite i bezbednosti podataka. U pitanju je jedan veoma važan standard po kome cemo postati prvi u farmaceutskoj maloprodajnoj delatnosti u Srbiji. Naravno da smo i na to izuzetno ponosni, istice Nebojša Jorgovanovic, direktor Apoteke Požarevac.

S.E.

ISTORIJSKI ARHIV POŽAREVAC, DOBITNIK OKTOBARSKE POVELJE OPŠTINE POŽAREVAC

DESETINE PROJEKATA POŽAREVACKOG ARHIVA

Istorijski arhiv Požarevac priznanje svoje lokalne samouprave, Oktobarsku povelju, iznad svega, zavredeo je decenijama cuvanja identiteta Braniceva, a, time, identiteta srpskog naroda.

U aktuelnom sastavu, na celu sa direktorkom Jasminom Nikolic, kolektiv Istorijskog arhiva Požarevac dela vec nekoliko godina unazad, tokom kojih je javnosti priredio desetine autenticnih dogadaja, istovremeno zalažuci se za kontinuirano usvršavanje na polju zaštite arhivske grade i predstavljanja iste, prateci savremene tendencije s ciljem stalnog poboljšanja kvaliteta i unapredenja rada.

RETROSPEKTIVA

Posmatrano cetiri godine unazad, od 2004. do danas, Istorijski arhiv Požarevac se kulturnoj i naucnoj javnosti Požarevca, ali i javnosti šire Srbije, predstavio velikim brojem projekata.

Podseticemo na neke u tom podužem nizu aktivnosti Istorijskog arhiva Požarevac: “Požarevacki okrug i manastir Hilandar u 19. veku”, izložbena postavka, film i knjiga, cime se IAP predstavio požarevackoj i beogradskoj publici. Zatim, “Branicevska eparhija u prvoj polovini 19. veka”, takode knjiga, izložbena postavka i multimedijalno predstavljanje požarevackoj publici.

Požarevacki Arhiv se bavio i bankarstvom, predstavivši se publici Požarevca i Beograda izložbenom postavkom i katalogom “Vek bankarstva u Branicevskom okrugu”, a na osnovu arhivske grade koja se cuva u IAP. Usledio je i projekat posvecen razvoju sudstva, “Sudstvo kao segment srpske državnosti”, na primeru požarevackog suda. Tom je postavkom IAP izašao pred požarevacku javnost 2004. godine. Sledece godine predstavio se u Beogradu, a, zatim, 2006. godine ponovo je ovu izložbu postavio u Požarevcu, a povodom jubileja Okružnog suda, to jest, za proslavljanje 185 godina od osnivanja Prvog nahijskog suda u Srbiji, nastalog u Požarevcu.

Vrlo je zapažen bio i projekat “Skica kroz vreme - neka bude grad”, kojim su predstavljene skice grada, urbanisticki i regulacioni planovi koji prate period od 1883. do 1989. godine.

Povodom 200 godina od Prvog srpskog ustanka, IAP je zajedno sa Jugoslovenskom kinotekom iz Beograda izašao sa projektom posvecenim Karadordu, “Karadorde po drugi put medu Srbima”. Priredena je izložba i filmska projekcija, a IAP je tom prilikom publikovao i set luksuznih razglednica na kojima su otisnuta arhivska dokumenta iz fondova i zbirke IAP. Zatim, projektom posvecenim Drugom srpskom ustanku IAP se javnosti predstavio setom luksuznih razglednica sa dokumantima na kojima su potpisi Knjaza Miloša i njegovih saradnika. Neizostavno je pomenuti projekat “Pero zaneseno lepotom”, kojim je predstavljena cirilicna rukopisna baština, a, izmedu ostalog, javnosti su izloženi Dušanov zakonik i Miro-slavljevo jevandele, kao i mnoga druga znacajna rukopisna baština srpskog naroda.

Povodom devedeset godina od Makenzenove ofanzive na Srbiju i šezdeset godina pobede nad fašizmom, IAP je priredio izložbu “Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine”, predstavljena u Požarevcu i Zemunu. Potom je usledila postavka “Aprilski rat”.

Veliko interesovanje izazvala je postavka posvecena pozorištu, naslovljena “Požarevacko pozorište izmedu dva svetska rata”, uz studijski katalog, pri cemu je osim grade IAP korišcena i grada koja se cuva u Arhivu Vojvodine, Arhivu Srbije i Muzeju pozorišne umetnosti Srbije. Zatim su rasvetljeni privredni tokovi Braniceva, izložbom i istorijskim katalogom “Požarevacki okrug u privredi srpske buržoaske države”, kojim je obraden i stogodišnji period privrednog razvoja ovog grada, a postavka je gostovala i u Novom Sadu.

Poslednja u tom nizu je izložba posvecena zadužbinarima grada Požarevca i Branicevskog okruga. U pitanju je projekat “Dobrotvorima i zadužbinarima s’ poštovanjem”. Tim je povodom IAP, osim izložbene postavke, po prvi put pripremio i digitalni katalog, koji je dobio vrlo visoke ocene.

Od gostujucih izložbi podsecamo i na postavku “Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku” i “Tito - Staljin”.

NAUCNI SKUPOVI

Doprinos razvoju nauke i rasvetljavanju dogadaja Istorijski arhiv Požarevac dao je izuzetno uspešnim naucnim skupovima, koje je priredio u Požarevcu i ovekovecio ih objavljenim zbornicima naucnih radova.

-Održana su dva naucna skupa na temu “Branicevo u istoriji Srbije”, odnosno, “Kulturna i vojna istorija Braniceva i šire Srbije”. Na tim projektima smo okupili više od 30 eminentnih naucnika iz zemlje, koji su svojim prilozima izradenim na osnovu istraživanja neobjavljene arhivske grade, dali znacajan doprinos rasvetljavanju mnogih dogadaja u prošlosti Braniceva i cele Srbije. U vezi sa održavanjem tih naucnih skupova publikovani su i zbornici naucnih radova. Sa prvog skupa objavljena su tri toma Zbornika, od oko 750 stranica naucnih tekstova, i pripremljen je Zbornik sa Drugog naucnog skupa, koji ce brojato oko 500 stranica i publici biti predstavljen u tekucoj godini, istice direktorka IAP, Jasmina Nikolic, i dodaje:

-Pripremljen je analiticki inventar našeg najznacajnijeg i najstarijeg fonda Nacalstvo okruga Požarevackog, od 1839. do 1920. godine, koji ce biti publikovan u Ediciji Naucno- informativna sredstva o arhivskoj gradi i Druga sveska u okviru te Edicije, koja se tice požarevackih zanatlija i radenika “Sloga”.

SAVREMENE TENDENCIJE

U Istorijskom arhivu Požarevac poslednje tri godine intenzivno se radi na digitalizaciji i mikrofilmovanju arhivske grade, cime se ova požarevacka institucija izdvaja u zemlji kao jedna od najopremljenijih i najuspešnijih u primeni novih tehnologija.

-Nabavljena je sva potrebna oprema, posredstvom Ministarstva kulture RS, pre svega, za obavljanje ovog vrlo znacajnog posla. Postignuti smo odlicne rezultate u oblasti digitalizacije arhivske grade, cak toliko da je IAP držao prezentacije u Beogradu, na Prirodno-matematickom fakultetu, kao i na simpozijumu koji je bio posvecen digitalizaciji za državne organe, organizacije, javna preduzeca i ustanove, istice direktorka Jasmina Nikolic i dodaje:

-Zahvaljujuci tome, prošle godine je IAP konkurisao Projektom izvodenja javnog rada, konkertno, digitalizacije i sredivanja arhivske grade. Konkurisali smo u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj i dobili zeleno svetlo. Projekat smo realizovali od januara do jula meseca ove godine. Jedanaestoro lica je radilo na sredivanju arhivske grade i digitalizaciji i za samo tri meseca došli smo do rezultata od 60.000 skenova, što je fantastican postotak. U ovoj godini smo se ponovo javili na konkurs, po pozivu Vlade RS, za digitalizaciju i sredivanje arhivske grade, i prošle nedelje je objavljena odluka premijera, u Službenom grasniku RS, da je IAP dobio sredstva za realizaciju tog posla u kojem cemo angažovati dvadeset lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.

Inace, IAP je od Republike, Ministarstva kulture RS, dobio i sredstva za sufinasiranje programa uvodenja centralnog grejanja u objekat centralnog depoa. Zatim, Ministarstvo nauke RS finansira organizaciju Medunarodnog naucnog skupa, koji organizuju IAP i Institut za noviju istoriju Srbije u Beogradu

Požarevacki arhiv je konkurisao i za sredstva iz NIP- a. U pitanju je Projekat izgradnje zgrade za smeštaj IAP. Prijavio se i Evropskoj agenciji za rekonstrukciju i razvoj sa nekoliko projekata, koji se odnose na oblast društvenih i humanistickih nauka, recimo, kao što su Branicevo, naselje, stanovništvo, kultura, zatim, povratak Srba iz rasejanja, kao i izrada kulturno-istorijske mape Braniceva.

Što se investicija tice, u IAP su prošle godine izgradene elektro-instalacije u objektu arhivskog depoa, u kojem ce se ove godine uvesti i centralno grejanje. U pitanju su dve vrlo velike investicije, ali je njihov znacaj znatno veci, jer je cilj pomenutih ulaganja tehnicka zaštita arhivske grade, s obzirom na to da strucni propisi utvrduju temperaturu, vlažnost i druge uslove koji su neophodni za pravu zaštitu arhivske grade kao kulturnog dobra.

STRUCNI TIM POŽAREVACKOG ARHIVA

SRECAN BROJ TRINAEST

Uspešan kolektiv Istorijskog arhiva Požarevac cini srecan broj trinaest. Predvodi ga direktorka Jasmina Nikolic, diplomirani etnolog, a cine ga još arhivisti Jasmina Živkovic, dipl. pravnik, Dragana Miloradovic, dipl. etnolog, Slobodanka Cvetkovic, dipl. istoricar, zatim, dvoje viših arhivskih pomocnika: Živislav Antonijevic, ing. organizacije, Živorad Sarafinovic, nastavnik istorije i geografije, potom, šestoro arhivskih pomocnika: Dragica Deljanin, Slobodanka Colakovic, Vesna Denic, Nataša Miloševic- Dulic, Goran Mitic i Petar Vinkic, i jedan pomocni radnik, Milosava Jovanovic.

STRUCNA USAVRŠAVANJA

BUDIMPEŠTA, PRAG, KANADA...

U IAP uvek nastoje da proprate i primene savremene tendencije, profesionalne, tehnicke, tehnološke... Otuda, ovih se dana strucni radnici požarevackog Arhiva pripremaju za strucnu ekskurziju u Budumpešti i Pragu, a direktorka Jasmina Nikolic za odlazak u Kanadu, kao jedan od cetvoro predstavnika srpske arhivistike.

To ce biti realizovano ovih dana novembra meseca, a kao priznanje rezultatima i radu IAP, direktor ove požarevacke institucije, takode tekuceg meseca, putuje u Kanadu kao clan državne cetvoroclane delegacije, na Svetsku konferenciju o arhivima i arhivistima, sa temom “Saradnja uz ocuvanje razlicitosti”.

A. Maksimovic

NACELNIK BRANICEVSKOG UPRAVNOG OKRUGA U POSETI PRIVREDNOM DRUŠTVU "TERMOELEKTRANE I KOPOVI" KOSTOLAC

ISPUNJENJE PLANA PRE ISTEKA GODINE

- Za devet ovogodišnjih meseci proizvedeno 6,5 posto više uglja nego prošle godine

- U kostolackim Termoelektranama krajem godine ocekuje se ostvarenje najvece proizvodnje do sada

Nakon obilaska svih opština Branicevskog okruga i sagledavanja osnovnih problema sa kojima se susrecu lokalne samouprave ovog podrucja, novi nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran Petrovic posetio je prošlog petka sa saradnicima Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”. U okviru te posete uprilicen je i zajednicki susret nacelnika Petrovica sa predstavnicima Poslovodstva i sredstava javnog informi-sanja.

Dragan Živkovic, direktor Privrednog društva obavestio je na pocetku da je cilj posete nacelnika da se upozna sa radom Društva, sa ostvarenim rezultatima ali i aktuelnim problemima u cijem rešavanju se ocekuje pomoc i podrška Okruga.

- PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac” su najveca firma u Okrugu. Posebno mi je drago što mogu da kažem da ovu godinu kao i prethodnu, najverovatnije završavamo prekoplanskom proizvodnjom, u svim elementima naše proizvodnje ispunicemo i premašiti planove i ostvariti pozitivan finansijski rezultat. Ova godina je znacajna i po tome što smo uspeli da potpišemo Kolektivni ugovor sa sindikatom, to je prvi Kolektivni ugovor od pre Drugog svetskog rata koji je potpisan u Kostolcu. Za par dana izvršicemo resertifikaciju standarda kvaliteta za elektronski deo i sertifikovati rudarski deo. Sa sertifikacijom rudarskog dela bicemo jedini rudnik u ovom delu Evrope koji ima sertifikat odnosno koji ce raditi po sistemu kvaliteta ISO 9.000. Vec sledece godine ulazimo u sertifikaciju i sistema 14 000 i 18 000 cime cemo naše poslovanje još više prilagoditi standardima koji vladaju u Evropi, napomenuo je Živkovic.

Nacelnik i novinari su potom bili u prilici da nešto više o rezultatima poslovanja i pravcima razvoja elektrana i kopova saznaju iz video prezentacije koju je prokomentarisao Dragan Jovanovic, zamenik direktora Privrednog društva.

- Poznato je da je ovo Privredno društvo u državnoj svojini, da je osnovano od strane EPS-a. Ovog momenta imamo definisanu proizvodnju uglja oko 7,5 miliona tona, proizvodimo nešto preko cetiri i po milijardi kilovat sati i vec nekoliko godina finansijski saldo zatvaramo sa pozitivnim rezultatom. Ukupni prihod je na nivou 150 miliona evra, inace, prošla godina je završena sa negde preko 650 miliona ostvarene dobiti. S obzirom na to da je elektroprivreda poznata kao poslovicni gubitaš dugi niz godina, ovaj podatak zaista vredi istaci kao afirmativan. Nakon restruktuira-nja, u našem Privrednom društvu radi oko 3.600 radnika.

Snažan oslonac srpske elektroprivrede

Privredno društvo “Elektrane i kopovi Kostolac” nastalo je pocetkom prošle godine spajanjem dva javna preduzeca-Površinskih kopova i Termoelektrana. Osnovna delatnost je proizvodnja uglja i proizvodnja dva vida energije, elektricne i toplotne. Pod “krovom” Privrednog društva su dva površinska kopa, to su Cirikovac i Drmno. Inace, PK Kostolac je otvoren 1943. godine, 1980. je otpocela proizvodnja na Kopu Cirikovac, a 1987. proradio je PK Drmno.

- Prema Studiji razvoja površinskih kopova mi smo trenutno u pocetnoj fazi preseljenja jednog dela rudarske opreme sa Kopa Cirikovac na Kop Drmno koji je viden kao perspektivan kop. U narednom periodu on treba da obezbedi sve potrebne kolicine uglja za termoelektrane. Što se tice termoelektrana, na dve lokacije rasporedena su cetiri bloka, A Elektrana ima dva bloka, jedan 210, drugi 100 megavatni, a na Drmnu su dva bloka snage 350 megavata. Šta je naša vizija, a šta misija? Misija je pouzdana i efikasna isporuka uglja i elektricne energije po ekonomskim i ekološki prihvatljivim uslovima i to je ne samo naša misija vec i naš radni zadatak. Vizija je da ovo Privredno društvo ostane profitabilno i da stalno pojacava svoju ulogu kako u elektroprivredi tako i u Regionu. Ja sam siguran da necu pogrešiti ako kažem da nismo zadovoljni tom ulogom, smatram da je ovo Privredno društvo znacajan faktor i da treba da ucinimo mnogo toga na popravljanju njegovog imidža i u našem sistemu, a i u Regionu, mišljenja je Jovanovic. On je u nastavku svog izlaganja izneo podatke o povecanju proizvodnje uglja, otkrivke i struje konstantno u periodu od 2001. godine. Posebni proizvodni efekti zabeleženi su lane, a prema kretanjima u minulih deset meseci ove godine, svi su izgledi da ce prošlogodišnji rekordi biti oboreni. Interesantno je, da kada su proizvodni kapaciteti ovog Privrednog društva u pitanju, oni u sistemu EPS-a ucestvuju sa 11 posto, dok je ucešce proizvodnje 15 posto što je veoma dobar podatak. —Dvadeset i osmog oktobra je ostvarena najveca dnevna proizvodnja otkako postoje naše elektrane, u tom danu realizovano je 19, 564 miliona kilovat sati cime je naše ucešce u ukupnoj proizvodnji u Elektroprivredi dostiglo 18 posto. A sve hidroelektrane zajedno ucestvovale su sa 21 posto, pohvalio se Jovanovic.

Ambiciozni razvojni planovi

U Privrednom društvu “Elektrane i kopovi Kostolac” trenutno je veoma aktuelno zatvaranje iskorišcenog i iscrpljenog Kopa Cirikovac i premeštanje mehanizacije sa te lokacije u Drmno. Kao direktna posledica tog poteza, saglasno Studiji razvoja, 2009. godine stvorice se uslovi za proizvodnju uglja od devet miliona tona. Neki maksimum u ovom trenutku je sedam i po miliona tona, Za tih devet miliona potreban je peti BTO sistem cija je montaža u toku i to je u stvari jedna od najvecih investicija koja se sprovodi u ovom Privrednom društvu i Elektroprivredi Srbije. Takode, za ostvarenje ovog cilja bice potrebne cetiri pogonske stanice 1.800 milimetara i naravno, ono što je stalni zadatak - povecanje iskorišcenja mehanizacije.

- Po nekoj inoviranoj studiji 2012. godine predvidamo proizvodnju od 12 miliona tona godišnje i to je neki konacan cilj proizvodnje uglja na ovim prostorima zašta nam je potrebno da definišemo konturu Kopa Drmno i još jedan sistem za proizvodnju uglja. Krajnja posledica svih ovih vizija bila bi izgradnja novih postrojenja za proizvodnju elektricne energije na nivou dva puta 350 megavata, prakticno dva nova bloka na lokaciji Drmno. Naše je uverenje da u Elektroprivredi Srbije trenutno nema perspektivnijeg gradilišta od ovog našeg kada su elektrane na lignit u pitanju, tvrdi Jovanovic.

Zaštita životne sredine

U Kostolcu su svesni da su njihova postrojenja veliki zagadivaci okoline i da se na planu ekologije ovde dosta zaostaje za zemljama Evrope. A koliko je ekologija važna govori podatak da se 30 posto svih aktivnosti u državi vezanih za pridruživanje Evropskoj uniji, odnosi se na propise i standarde iz ove oblasti. U mnogim elementima oni predstavljaju limitirajuce faktore za nastavak nekih drugih projekata i ulaganja. Da se neke radnje na polju zaštite ipak cine svedoce i konkretne aktivnosti. U oblasti zaštite vazduha i aerozagadenja zamenjeni su elektrofilteri na blokovima A 1 i 2 na staroj elektrani, odradena je delimicna rekonstrukcija u Drmnu, a ilustracije radi jedan elektrofilter košta 5 miliona evra. Ove investicije su bile moguce zahvaljujuci sredstvima Evropske agencije za rekonstrukciju.

- Kada su u pitanju projekti u toku, najvecu pažnju zavreduje rekonstrukcija sistema za prikupljanje, transport i deponovanje pepela i šljake iz Drmna, iz Kostolca B. To je projekat koji cemo za koji dan i svecano da pustimo u rad, sredstva su obezbedena iz kredita Evropske banke za razvoj. I gle paradoksa, ovo je trenutno sa TENT-ovim projektom, pošto i oni to rade, najveci ekološki projekat u državi, a mi za njega ne možemo da dobijemo saglasnost Ministarstva za ekologiju. Doduše, nije to do njih, kamen spoticanja su planska dokumenta, nemamo urbanisticke uslove, jednostavno nemamo podlogu za to. Ipak, mislim da ce se rešenje uskoro naci, a ono što mene brine je da mi o tom projektu imamo negativno mišljenje od strane lokalne sredine. Zašto kada je u pitanju projekat kojim se rešavaju pitanja aerozagadenja i narušavanja kvaliteta podzemnih voda u ovom regionu? Lokalne institucije moraju da shvate šta se ovim projektom dobija, kakve su njegove posledice. Ovo sam namerno rekao, jer mislim da Upravni okrug u tome može mnogo pomoci, istakao je Dragan Jovanovic.

OBORENI PROŠLOGODIŠNJI REKORDI

Najveca proizvodnja uglja i otkrivke u istoriji kopova u okviru PD ostvarena je 2006, a ove godine ce taj rekord biti prebacen. Naime, u prvih devet meseci ove godine proizvedeno je 6,5 posto više uglja nego u prošloj godini. Iako su prognoze nezahvalne, ukoliko se nastavi ovakav trend, na Kopovima prognoziraju da ce ozbiljno “ugroziti” proizvodni rezultat iz prošle godine. Takode, i proizvodnja struje beleži rekordne rezultate, a ocigledni dokaz toga je proizvodnja u iznosu od 19, 564 miliona kilovat sati ostvarena ovih dana, što je u stvari najveca dnevna proizvodnja ikada ostvarena na ovim prostorima.

GORAN PETROVIC, NACELNIK BRANICEVSKOG UPRAVNOG OKRUGA:

EKOLOGIJA - USLOV SVIH USLOVA

- Nakon jedne ovakve prezentacije covek shvati o kakvom se gigantu radi, saznao sam da je u pitanju jedno preduzece veoma znacajno ne samo za opštinu Požarevac i Branicevski okrug vec za citavu Srbiju. I kada se sagleda rad jednog ovakvog privrednog društva onda je dobro da izdvojimo sve stvari koje su pozitivne, sve ono što je do sada uradeno, narocito ono što se odnosi na strategiju buduceg razvoja ali i da se sagledaju problemi koji tu postoje. Mislim da je inicijativa direktora Živkovica jako dobra i da ce zasigurno i dati rezultate ukoliko zajedno pristupimo rešavanju naših problema.

Ono što je bitno, a tice se ekologije na kojoj se i ovde insistira je da cemo vrlo brzo imati sastanak u Požarevcu sa predstavnicima Ministarstva i pokušati da iznademo puteve i nacine kako da rešimo te probleme, kako da ove zapocete investicije budu ostvarene, jer svi znamo da je zaštita životne sredine nešto što je uslov svih uslova da postanemo kandidat za clanstvo u Evropskoj uniji. Prema tome, tom problemu moramo pokloniti punu pažnju i izuzetno mi je zadovoljstvo da se na kopovima i u elektranama nailazi na razumevanje ovog problema, na veliku želju da se oni u buducnosti rešavaju. Ja ne volim da obecavam mnogo i kada sam preuzimao dužnost nacelnika ja sam rekao da nikada necu obecati nešto što ne mogu uciniti, ali zaista, u ovom trenutku možete racunati na punu saradnju, na punu podršku i Ministarstva ekologije ali i drugih ministarstava u cilju da neke probleme pomerimo, da ih sagledamo i pokušamo da ih rešimo. To se odnosi i na probleme koje ste istakli u vezi sa izradom prostornih planova i sa dobijanjem svih tih dozvola.

Živimo u zemlji koja ima brojne nasledene probleme iz dugog niza godina iza nas i ne možemo ocekivati da svi ti problemi budu rešeni preko noci, ali ono što možemo, što ocekuju i naši gradani je da sagledamo te probleme upravo na nacin kako se radi ovde, da vidimo kako možemo da ih rešimo, da pridemo njihovom rešavanju na najbolji moguci nacin, rekao je prilikom posete Privrednom društvu “Termoelektrane i Kopovi Kostolac” Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga izražavajuci nadu da ce ovakvih susreta biti još i najavljujuci za otprilike mesec i po dana, sastanak na temu - ekologija u Branicevskom okrugu.

S.E.

U RADNU JEDINICU KOMUNALNIH SLUŽBI U KOSTOLCU

STIGAO NOV KAMION ZA IZNOŠENJE SMECA

Kostolac je prošle ne-delje, nakon dvadeset godina, dobio nov kamion za iznošenje smeca. Kamion vredan više od sedam miliona dinara placen je sredstvima iz Fonda za zaštitu životne sredine. Tim povodom clanovi Upravnog odbora JKP “Komunalne službe” Požarevac održali su sednicu u sali kostolacke Mesne zajednice, kojoj su prisustvovali i predstavnici Saveta GMZ Kostolac, kao i clan Opštinskog veca Mile Curcic.

- Radna jedinica Kostolac moci ce u narednom periodu još bolje da izvršava sve redovne i vanredne zadatke. Ovo je još jedan pokazatelj da se u opštini Požarevac i u javnim preduzecima grad Požarevac ne odvaja od grada Kostolca. Rec je samo o jednoj od investicija. U novembru cemo poceti sa realizacijom još jednog projekta, koji ce za pocetak biti sprovoden u Požarevcu i Kostolcu, a kasnije i u svim ostalim seoskim naseljima. Rec je o Reciklažnom centru, rekao je direktor JKP “Komunalne službe” Požarevac Saša Valjare-vic i za ovu nedelju najavio postavljanje dvanaest kontejnera za selekciju komunalnog otpada, pet ambalaža u Kostolcu i dvadeset osam istih u Požarevcu. Pet ambalaža ce se lagerovati u Požarevcu i kasnije distribuirati do zainteresovanih kupaca kojih ima dosta na tržištu Srbije.

U Požarevcu su Vec postavljeni kontejneri za papir i kartonsku ambalažu, a nedavno je jedan ovakav kontejner postavljen i u Kostolcu. Novac za ovaj projekat obezbeden je takode iz Fonda za zaštitu životne sredine. Valjarevic je pozvao sve gradane da selekcionisanjem otpada pomognu “Komunalnim službama” u realizaciji pomenutih projekata.

O novinama u JKP “Komunalne službe” govorio je i predsednik Upravnog odbora LJubomir Matic, a na novom vozilu zahvalio se i predsednik GMZ Kostolac Vladimir Vila. Clan Opštinskog veca Mile Curcic istakao je da je Radna jedinica Komunalnih službi u Kostolcu svojim radom i boljitkom ,koji je vidljiv u poslednje cetiri godine, zaslužila nov kamion koji ce im pomoci u obavljanju posla odnoše-nja smeca. Curcic je pohvalio radnike RJ Kostolac rekavši da je grad cist, i dodao da je dobro što lokalna samouprava prati ovakve radne jedinice.

Radna jedinica u Kostolcu iznosi smece iz grada kao iz seoskih centara Petke, Ostrova, Klenovnika, Cirikovca, Starog Kostolca i Bradarca. Osim toga obuhvacena je i velika privreda. Dosada-šnje vozilo Fap 1414 proizveden 1987. opsluživalo je dvesta kontejnera. Frekvencija iznošenja je razlicita. Kontejneri u centru grada prazne se pet puta nedeljno, a oni koji se nalaze dalje, jednom, dvaput ili triput nedeljno , u zavisnosti od potrebe. Kamion smecar opslužuje i deo individualnog sektora (kante), njih 430. Smece u Kostolcu iznosi se i traktorom, kao i kiper “Zastavom”.

Sve pomenute zahteve kostolacka radna jedinica Komunalnih službi mnogo ce efikasnije ispunjavati novim kamionom, rekla je upravnica ove Radne jedinice Slavica Pavlin - Rokvic.

T.R.S.

INICIJATIVE - KOSTOLAC OPŠTINA

POD ISTOM "ZASTAVOM"

Inicijativni odbor za formiranje opštine Kostolac u nedelju je sproveo akciju : OPŠTINA KOSTOLAC NAM JE JEDINA PARTIJA. Naziv nije izabran demagoški, vec zato što je u pitanju akcija u kojoj ucestvuju clanovi Saveta GMZ Kostolac, sve politicke stranke Kostolca i nevladine organizacije. Predstavnici pomenutih organizacija okupili su se u nedelju i na ulazu u kostolacku pijacu istakli svoja partijska obeležja pod pomenutim zajednickim sloganom. Gradani su u velikom broju tražili obaveštenja o tome dokle je stigla inicijativa o dobijanju statusa opštine i dobili odgovor da nisu tacne price o tome da je iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu stigao negativan odgovor, vec da se na ovoj inicijativi aktivno radi. Sve partije su svoje "vrhove" u Beogradu angažovale i na ovom pitanju a formirano je i uže radno telo, Akcioni odbor, koji ce funkcionisati kao izvršni organ Inicijativnog odbora. Predsednik Akcionog odbora je Slavko Slipcevic, istaknuto je.

Kostolcani su o dosadašnjem radu Inicijativnog odbora obavešteni i putem Informatora, prvog glasila Inicijativnog odbora.

KUD "KOSTOLAC"

NOVEMBARSKI NASTUP

Decji folklorni ansambli "Vrabac" i "Prolece" u cetvrtak, 8. novembra nastupice na smotri folklora u Cacku , koja nosi naziv "Oni koji dolaze". Inace, kostolacki KUD redovno nastupa na ovoj manifestaciji na kojoj svoje umece pokazuju mladi uzrasti.

T.R.S.

IZLOŽBE

"LICA" VERICE MILOŠEVIC

- ica, glavna su tema i naziv izložbe kolaža Verice Miloševic, otvorene pre nedelju dana u kostolackoj biblioteci. Verica Miloševic rodena u Crljencu je poznata srpska glumica i uspešni pedagog na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a idejni je tvorac i rukovodilac Dramskog studija u Petrovcu na Mlavi. Diplomirala je glumu u klasi Mate Miloševica na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Igrala je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Pozorišnom igralištu, Teatru poezije, Kamernom pozorištu “Maska”. Od 1967. godine stalni je clan Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu a od 1982. godine i predavac glume na novosadskoj Akademiji umetnosti. Dobitnik je godišnje nagrade Srpskog narodnog pozorišta za ulogu Angustije u “Domu Bernarde Albe”. Objavila je autobiografiju “Glumica” i “Moj dramski studio” a priredila je zbornik “Kriticari o pesništvu Raše Perica” i ilustrovala njegovu zbirku pesama “Vetrometina srca”. O njenom likovnom stvaralaštvu govorio je Danilo Radojkovic, književni kriticar i direktor Narodne biblioteke u Petrovcu na Mlavi.

- Na kolažima Verice Miloševic dominira lice mlade žene koje je ukrašeno “oglavljem” koje ima duboku, iskonsku, simboliku. Ukraša-vanjem glave žene Verica sugeriše znacaj duhovnosti za ljudsko bice. Nastoji da nam u ovim oskudnim vremenima vrati snagu u ono što covek jeste i može da bude. Izložba je , kako je sama autorka rekla, inspirisana ljudskim licima i podstaknuta recenicom našeg Nobelovca Ive Andrica “ Covek se ljudskoga lica i zvezdanog neba nikada ne može nagledati”. Sam Andric je u svojim delima izrazio misao da je covek bacen u svet koji mu nije naklonjen ali da postoje trenuci kada se covek odvoji od zemlje poput zrna prašine koje ide ka Suncu , pa Andric piše ”Titra u zraku, i kao jedno malo Sunce krece se prema visinama”. To je razlog zbog koga se covek ne može nagledati ljudskoga lica, rekao je Radojkovic.

Sama autorka porucila je da lica na njenim kolažima služe i da ona gledajuci reakcije posetilaca izložbe na njih , uživa i stvara neka nova lica.

Promociju je, muzikom, upotpunila Nataša Markovic, Kostolcanka koja svira flautu u ljubljanskoj filharmoniji.

Izložba je otvorena do 9. novembra.

T.R.S.

RAZOTKRIVANJE ZNACAJA SREDNJOVEKOVNOG BRANICEVA

U Narodnom muzeju Požarevac intenzivno se radi na Projektu Branicevo, na lokalitetu Todica crkva, cijim ce razotkrivanjem biti rasvetljen znacaj srednjovekovnog Braniceva i kulturno-istorijski razvoj Kostolca. Izazov je veliki, ali je kolektiv Narodnog muzeja u Požarevcu, predvoden direktorom Miloradom Ðordevicem, odlucan da na njega odgovori.

Istovremeno, uz još niz aktivnosti koje se odvijaju u ovoj požarevackoj i branicevskoj instituciji, od dalekosežne važnosti za celu Srbiju, Narodni muzej Požarevac angažovao se na konzervaciji 1.500 godina starog camca, otkrivenog u reci Moravi, u ataru sela Poljana, a koji bi mogao biti “trag” u dokazivanju teze da su Sloveni poceli da prodiru na Balkan zajedno sa Hunima, još u petom veku.

CAMAC OD PETNAEST VEKOVA

Camac star petnaest vekova podignut je sa dna Morave, u ataru sela Poljana. Bio je pun peska, izuzetno težak, izraden od jednog komada hrastovog drveta i fascinantnih dimenzija, dugacak 7.5 metara, prednji kraj nešto ispod 1 metra, a zadnji oko 1.2 do 1.3 metra.

Trenutno se nalazi u porti crkve Sestroljin u Poljani, gde ce i ostati, biti izložen i, time, dostupan za divljenje žiteljima i posetiocima ovog sela, koje se inace nalazi na veoma važnoj komunikaciji.

Na taj ce nacin znacajno doprineti razvoju turizma u ovom kraju i selu Poljana. Inace, camac verovatno datira iz 5. veka, perioda pocetka najezde Huna na Balkanu, pripada Slovenima, za koje je takav oblik camca, tzv. monoksil, karakteristican.

-Kao pokretno kulturno dobro camac je iskljuciva nadležnost Narodnog muzeja u Požarevcu, koji stoga odlucuje o tome gde ce biti smešten, izložen, o njegovoj konzervaciji i cuvanju. Tako da smo doneli Rešenje o proglašenju kulturnog dobra i odlucili da camac bude smešten u porti crkve Sestroljin u Poljani, gde se i nalazi, a kako bi žitelji i posetioci tog kraja mogli da uživaju u tako vrednom i retkom muzejskom eksponatu. Došlo je i do dogovora sa predsednikom MZ Poljana da zajednickim aktivnostima izvedemo pre svega zaštitu i konzervaciju camca od daljeg propadanja i da napravimo adekvatnu fizicku zaštitu od padavina i sl., ali da istovremeno neometeno bude i izložen, istice direktor Narodnog muzeja Požarevac, Milorad Ðordevic, cineci retrospektivu:

- Poznato je u istoriji ranog srednjeg veka da su takav camac koristili samo stari Sloveni, koji su se našli u plemenskom savezu Huna, a 441. godine Huni su osvojili dva veoma važna grada na Dunavu, Margum i Viminacijum. Tek tada je varvaska grupa, osvajajuci sada i desnu obalu Dunava, mogla da ude u korito reke Velike Morave i da se u jednom od tih sukoba taj camac potopi, nade na dnu i da danas bude otkriven.

- Inace, Narodni muzej u Požarevcu ima još jedan slican camac, koji se trenutno nalazi u dvorištu Muzeja kulturne istorije, u Nemanjinoj broj 9, koji ce biti izložen u Etno- parku. Taj camac se pomalo razlikuje, tacnije, za razliku od camca iz Poljane, koji pripada nekom starijem obliku i jednostavno je obraden, camac u Požarevcu je malo više obraden, mada, takode monoksil, uraden od jednog komada drveta, kaže direktor Milorad Ðordevic, zakljucujuci:

- Za nas je novootkriveni camac izuzetno važan da potvrdimo neke teze da su i Sloveni poceli da prodiru zajedno sa Hunima na Balkan još u 5. vekom, a srpske i svetske istoriografije se slažu u tome da je upotreba takvog camca karakteristika samo za stare Slovene. Naravno, tu postoji odredena doza rezerve, jer je takav camac mogao da se upotrebi i kasnije, da se na lak nacin organizuje prelazak Morave, ali ta mogucnost nije u potpunosti prihvatljiva. Daleko je lakše tada izgraditi splav, tako da ostajemo pri tezi da je najraniji moguci trenutak da se ovaj camac pojavi u Moravi upravo u vreme posle pada Viminacijuma i Marguma, a to je 441. godina.

NOVA SVEDOCANSTVA O VIMINACIJUMU I KOSTOLCU

Projekat Branicevo otvara mogucnosti za novim podacima o ranoj i srednjovekovnoj istoriji Viminacijuma i Kostolca. Radovi kolektiva Narodnog muzeja Požarevac uveliko teku, a ocekivanja su velika.

Za osnovni cilj istice se jasno stratigrafsko definisanje ovog višeslojnog lokaliteta i rasvetljavanje znacaja srednjovekovnog Braniceva, eventualna obnova episkopskog sediša tokom devetog i desetog veka, uz proveru svih arheoloških indicija i postojecih elemenata na terenu.

Ideja o ovom projektu potice iz davnih devedesetih godina, ali je kao projekat Narodnog muzeja iz Požarevca i Arheološkog instituta iz Beograda, pod rukovodstvom dr Vujadina Ivaniševica, zapocet tek 10. septembra tekuce godine, i to, sredstvima SO Požarevac, a uz bezrezervnu podršku i blagoslov njegovog preosveštenstva, vladike Ignjatija i Mesnih zajednica Kostolca i Starog Kostolca.

Brižljivo planiran kao sistematski, naucno-muzeološki i turisticki projekat odvijao se na jednom od najlepših i najznacajnijih kulturno-istorijskih spomenika u našoj okolini, na lokalitetima ‘’Mali i Veliki Grad’’, na Todica crkvi u Starom Kostolcu, zadužbini brodarskog kapetana Dragutina Todica i njegove supruge Leposave.

- Javnost, vec navikla na senzacije kad se na ovom prostoru pomene arheologija, ovog puta je možda ostala uskracena i razocarana u tom smislu. Ali, ucesnici projekta nisu. Sam po sebi je senzacija podatak da ovaj prostor poseduje kulturno-istorijsku vertikalu od nekoliko milenijuma i da ga kao takvog, ali vrlo oskudno, pominju istorijski izvori i beleške putopisaca. Oni su, osim manjih istraživanja prof. Vasica 1903.g. predstavljali jedinu pocetnu osnovu za istraživace. A, prva ovogodišnja kampanja je to potvrdila, istice kustos Narodnog muzeja Požarevac, Dragana Spasic, nastavljajuci:

- Nakon prve arheološke kampanje i radova koji su izvodeni na dosta ogranicenom prostoru (oko 32 dana, 50 metara kvadratnih), dileme više nema. Složeno i duboko istorijsko korenje, koje je isprepleteno na ovom lokalitetu, a koga je zadužbinar Todic bio svestan, delimicno je ugledalo svetlost dana takom prve arheološke kampanje. Ocekivani period Braniceva potvrden je stambenim horizontom, tj. otkricem jedne srednjovekovne kuce sa nekoliko faza života, a sudeci po pokretnom arheološkom materijalu, iz dvanaestog i prvih decenija trinaestog veka, koji nedvosmisleno ukazuje na period kada Branicevo ponovo dobija na znacaju, nakon obnove vizantijske vlasti 1018. godine. Importovani primerci gledosanih posuda ukazuju na veze ovog podrucja sa susednim gradovima i ekonomsku moc grada.

- Na veliko zadovoljstvo istraživaca, od posebnog je znacaja otkrice halštatskog (8.- 4. vek p.n.e), ali i vrlo mocnog latenskog (4.- 3. vek p.n.e.), odnosno protoistorijskog- ranog istorijskog sloja, (2. vek p.n.e.- 1. vek n.e), naseobinskog sloja, koji je, generalno, ne samo na teritoriji antickog Viminacijuma, vec i znatno šire, još uvek nedovoljno poznat i slabo istražen period. Naime, pri konacnom osvajanju ovih oblasti krajem 1. veka p.n.e. Rimljani su izmedu ušca Morave u Dunav i Mlave u Dunav naišli na prostor koji je bio naseljen mnogobrojnim plemenima, pripadnicima razlicitih etnickih grupacija. U ovoj oblasti anticki pisci, Justin, Atenej i Strabon pominju Skordiske, plemensku zajednicu Kelta, i starosedelackih -trackih i ilirskih plemena. Inace, Skordisci su pripadali onoj grupi keltskih plemena koja se ovde doselila još tokom 4. veka p.n.e. i koji su nakon povratka iz Delfa, 279. godine, ostali u Podunavlju, izmešavši se sa Tribalima. Prema Strabonu, teritoriji kasnijeg antickog Viminacijuma su naseljavali Mali Skordisci, istice dalje Dragana Spasic:

- Iako pojedini autori smatraju da su nestali sa istorijske scene još 88. godine p.n.e. ili 15. p.n.e. kada ih je porazio Tiberije, pojedinacni slucajni nalazi ukazuju da oni nisu nestali iz kasnije provincije Gornje Mezije. Medutim, još uvek nije precizno rasvetljeno autohtono jezgro, kako u materijalnom tako i duhovnom smislu.

Inace, i pored dugogodišnjih istraživanja Viminacijuma, još uvek nisu rešene dileme da li je ime Viminacijum latinskog ili keltskog porekla, ne zna se lokacija autohtonog naselja (kao ni rani legijski logor), njegova dalja sudbina tokom rimske dominacije, problem upliva autohtone kulture na rimsku provinciju, jednom recju, suštinska pitanja iz najdelikatnijeg perioda kada dolazi do civilizacijskih smena i transformacija. Svi oni su samo dotaknuti zahvaljujuci slucajnim otkricima baš iz Kostolca (grob iz Novog Kostolca), na što Dragana Spasic i dodaje:

-U toponomastici i licnoj onomastici u rimsko doba se javlja izvestan broj keltskih reci, što je samo dokaz više da su se u ovoj oblasti Skordisci zadržali i nakon dolaska Rimljana. Arheološki još nije utvrdeno da li je na teritoriji Viminacijuma postojalo keltsko utvrdenje cije bi ime bilo preuzeto za kasnije rimsko naselje. Otkrice znacajnog protoistorijskog sloja na lokalitetu Todica crkva, u tom smislu snažno ohrabruje istraživace, Sudeci po dominantnom topografskom položaju lokaliteta, velika otkrica u tom smislu tek bi trebalo ocekivati.

- Ako se zna da su Kelti nosioci i donosioci grncarskog kola, usavršene metalurgije i monetarne privrede na ovim prostorima, utoliko je i složeniji problem sudara dveju velikih i mocnih civilizacija, keltske i rimske. Sudeci po prvoj ovogodišnjoj kampanji na Todica crkvi, pretpostavke o postojanju autohtonog naselja na Todica crkvi, nakon prve arheološke kampanje, sve su izvesnije, kaže Dragana Spasic i zakljucuje: -Rezultati ovogodišnjih istraživanja samo su dodatno motivisali Narodni Muzej iz Požarevca da još snažnije nastavi inicijativu oko rekonstrukcije Todiceve zadužbine, na lokalitetu koji sublimira kulturno-istorijski razvoj Kostolca, od nastanka prvih civilizacija, do prvih izvadenih tona uglja i slavnih dana srpske istorije. Ekipu cekaju velike neistražene površine, mnogo posla kako na arheološkom, tako i na muzejskom ali i turistickom planu. U svemu tome se nadamo podršci zvanicnih struktura i ministarstava.

A. Maksimovic

U MANASTIRU RUKUMIJA KOD POŽAREVCA

GRADI SE VELIKA TRPEZARIJA

Bratstvo Manastira Rukumije nadomak Požarevca zajedno sa ljudima dobre volje gradi veliku Trpezariju sa potkrovljem na ukupno 170 kvadratnih metara korisne površine. Svi su izgledi da bi gradnja ovog objekta mogla da se završi najkasnije do zime, naravno, ukoliko bi vreme išlo graditeljima na ruku.

“Ovaj objekat nam je preko potreban i imace višestruku namenu a najviše zbog posluženja posle svete liturgije i proslava više crkvenih praznika i slava”, rekao nam je otac Simeon, starešina manastira Rukumija.

O tome koliko košta ovaj objekat bratstvo manastira ne govori jer okupljanje ljudi u ovakvim i slicnim manastirima nema i ne može imati cenu.

S.R.

VELIKO GRADIŠTE I RABROVO UDRUŽENI

SLAVE VELIKO IME ŽANKINO

- U pripremi gradištanski Decembarski dani kulture

U Kulturnom centru opštine Veliko Gradište, direktor Nenad Mihajlovic- Goja, najavljuje premijeru najnovije predstave Gradištanskog pozorišta, nastale u saradnji sa pozorištem iz Rabrova. Povod je predstojeci Festival “Dani Žanke Stokic” u Rabrovu, koji pocinje 9. novembra.

- To je koproduktivna predstava, nastala zajednickim naporima i saradnjom pozorišta iz Velikog Gradišta i pozorišta iz Rabrova. U pitanju je “Cudo u Šarganu”, LJubomira Simovica. NJena premijera bice na Festivalu u cast i slavu Žanke Stokic. Inace, Rabrovo vec osam godima održava ovaj Festival, a sada, zajedno sa Rabrovom i Veliko Gradište slavi veliko ime Žankino, što je i prirodno s obzirom na to da je Žanka rodena u Gradištu, a u Rabrovu je išla u školu, istice Mihajlovic i dodaje:

- Prvi put se ovako nešto ovde radi, bar koliko ja znam. Dakle, da su se glumci iz Rabrova i Velikog Gradišta udružili u jednu predstavu. Takode je prvi put da se dve opštine spajaju zbog ovakvog posla. Ovo je pionirski poduhvat dve opštine, kucevackog Rabrova i Velikog Gradišta. Verujem da cemo ovim uticati na to da možda i druge opštine pocnu da saraduju u segmentu kulturnih dešavanja i života sa kulturom.

Inace, u Kulturnom centru opštine Veliko Gradište priprema se i decja predstava, cija se premijera ocekuje krajem novembra. Potom, gradištanske folkorce ocekuje gostovanje u Sloveniji. A, teku i pripreme za Decembarske dane kulture u Velikom Gradištu, povodom kojih Nenad Mihajlovic- Goja najavljuje bar jednu pozorišnu premijeru, koncert baleta, koncert folklora i još nekoliko profesionalnih gostovanja, o kojima cemo tek govotiti.

A. M.

FELJTON

PUT ZAPADNE SRBIJE

U tom vremenu od epidemije pegavog tifusa umro je i doktor Selimir Ðordevic, roden u Požarevcu 1866.god., koji je bio najpre upravnik Okružne bolnice u Valjevu od 1907 - 1912.god. Od 1914.god., bio je upravnik 4. rezervne vojne bolnice u Valjevu. Sa najvecim požrtvovanjem lecio je obolele od tifusa gde je i sam podlegao bolesti 6. februara 1915.god. Umro je kao treci lekar po redu od pegavog tifusa. Sahranjen je na valjevskom groblju u svojoj 48. godini života. Ubrzo za njim umire humanista i plemenit covek akedemski slikar Nadežda Petrovic, 3. aprila 1915.god., u svojoj 42.godini života. Svoj život posvetila je srpskoj vojsci, na Kumanovu i drugim bitkama tokom balkanskih ratova, lececi ih kao dobrovoljac u medicinskom osoblju. Tako je i 1914., 1915. god., izgarala na suzbijanju epidemije pegavog tifusa da bi i sama podlegla bolesti na vrhuncu darovitosti akademskog slikarstava, gde je mogla još mnogo više da ostavi svom narodu. Sahranjena je na vojnickom groblju u Valjevu.

Umrli u Osecinskoj 2. poljskoj bolnici osnovne škole, sahranjivani su sa severozapadne strane par desetine metara od stare i nove crkve. Zaravan na obronku planine Vlašic na površini 40 h 25 metara, nazvana Popovo brdo bilo je mesto masovne sahrane. Na tom platou sahranjeni su 121 vojnik Dunavske divizije Drugog poziva i još oko 200 nepoznatih vojnika i civila. Do 2005.god., groblje je bilo zapušteno pod rastinjem i drugim korovom. Godine 2006. Valjevci, meštani Osecine saciniše zajednicku grobnicu, ekshumiraju sve sahranjene i prenose njihove mošti u zajednicku Spomen kosturnicu, na celu groblja sa istocne strane. Danas taj skromni monument, širine oko 2,5 metara, visine oko 4 metra u obliku pravougaone kocke cuva sve njihove patnje u zajednickoj grobnici. Na južnoj strani kosturnice je velika crna mermerna ploca sa uklesanim imenima, i svi su iz Dunavske divizije Drugog poziva.

Na zaglavlju mermerne ploce prvo ime je Zakopulos dr Aleksandar lekar 2. poljske bolnice, Dunavske divizije Drugog poziva, roden 1870.god., u Papangenu, okrug Janjina - Grcka. Dobrovoljno došao na poziv Srpske vlade na suzbijanju epidemije, kojoj je i sam podlegao 2. februara 1915.god., i sahranjen sa drugopozivcima. Dr Aleksandar Zakopulos je jedan u nizu lekara humanista kao i kola sestara iz Grcke, Škotske, Švajcarske, Angloamericke, Velike Britanije i drugih koji su priskakali u pomoc na suzbijanju epidemije pegavog tifusa, koji je tada pretio svetskoj civilizaciji kao nova opaka masovna bolest. Mnogi od njih su podlegli bolesti spašavajuci druge. I jedan broj lekara zarobljenika austrougarskih je takode podlegao pegavcu. Oko Spomen kosturnice osta još nešto da se preuredi, prilaz i ambijentalni deo. Do našeg novog dolaska bice i to rešeno, a mi krenusmo put Valjeva.

Na par kilometara pre Valjeva, iz programske maršrute skretosmo desno uz obronke planine Povlen. Na sedmom kilometru na zaravni zvanoj Vidrak, ukaza se stari srednjovekovni manastir pomalo zaboravljene arhitekture Raškog stila, manastir Jovanja. Jednobrodna crkva sa malim apsidnim delovima na istoku i kupolom, gradnjom iz doba Nemanjica. Posvecena je Jovanu Krstitelju sa vidno oštecenim freskama iz tog vremena. Prema kazivanju, najpre je nastala crkva u vremenu od 1284 - 1316.god., i ktitor je neko od vladarske porodice Nemanjica. Po svoj prilici to je doba vladanja kralja Dragutina ovim krajevima.

Autor: Slavoljub Stojadinovic

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

RADOST ZEMALJSKOG VREMENA

Živojka Žujkic: „Osuncana”, Književni klub „Branko Miljkovic” Knjaževac, 2007.

Nedavno se na videlo dana pojavila nova, treca knjiga Živojke Žujkic „Osuncana”, u izdanju Književnog kluba „Branko Miljkovic” iz Knjaževca. Ova naša zavicajna pesnikinja,rodena u Rakovoj Bari, do sada je objavila „Panteonski hram” samostalno , a zastupljena je u knjizi „Duge senke” kao koautor. Inace, Žujkiceva je saradnik mnogih casopisa, a stihove objavila u mnogim zbornicima.

U šest ciklusa nove zbirke pesama pesnikinja jasno stavlja do znanja da je rec o stihovima nesumnjive zrelosti,rafiniranih i misaono zaokruženih, osencenih nesvakidašnjom dubinom, a pokadšto i mudrošcu. Stihovi:

„Baciv pred zveri Hristovu rec

jarost se vaša množi.

Duša vam oholom silom cveta

Satana vam svojom vatrom dušu loži”.

ukazuju na raskošnu refleksivnost pesnikinje koja bi da preuredi svet sa mnogo zla u vrt dobrote koja bez hristolike ljubavi ne vredi mnogo. Vapaj za recju Gospodnjom uz metaforicnu opomenu da Satana svoj krvavi zanat beskonacno odraduje u nadnicama koje traju citavu vecnost.

Stihove pesnikinje odlukuju tanana i produhovljena suptilnost,lepota i jedrina homoljskog pejzaža,bogat i socan jezik,ali i zavidna originalnost. Zapravo, poetika Živojke Žujkic je omaž trpljenju coveka i uspravljanje njegove nade da ce dobrota natkriliti raspomamljenu patnju. Otuda i sva zapitanost nad smislom postojanja i života ima svrhe samo ako služi coveku i njegovom boljitku. A ova poezija doista je u toj funkciji.

VELIKO GRADIŠTE - RAZGOVORI O OTVARANJU KANCELARIJE ZA RAVNOMERAN REGIONALNI RAZVOJ

PREKO 50 PROJEKATA ZA NAREDNU GODINU

U poseti Velikom Gradištu, prošlog cetvrtka bio je direktor Kancelarije za ravnomeran regionalni razvoj, Stevica Spajic, koji je sa predsednikom opštine Veliko Gradište, Draganom Milicem vodio razgovore na temu otvaranja kancelarije u ovoj opštini. Nakon razgovora, na konferenciji za novirane, Spajic i Milic su se obratili javnosti.

- Današnju posetu Velikom Gradištu iskoristili smo da održimo jedan sastanak sa predsednikom opštine, na kome je on upoznat sa nacinom rada Regionalne kancelarije za ravnomeran razvoj, a sa druge strane upoznat sam sa projektima koji su kandidovani za 2008.godinu. Predsednik opštine je, sa svojim timom za projekte ponovo uradio dobar posao, kandidovan je veliki broj kvalitetnih projekata i ja time nisam iznenaden. Mi smo i u prethodnoj fazi NIP-a veoma dobro saradivali, a u prilog tome ide i broj projekata i iznos investicija i realizacija projekata, mogu da kažem da su gotovo svi projekti predvideni u 2007. realizovani do kraja, ili su pri kraju realizacije. Mi jesmo zadovoljni, ali hocemo da našu saradnju podignemo na viši nivo, a to nam upravo omogucava otvaranje kancelarije regionalnog razvoja, a sve zarad poboljšanja kvaliteta života gradana opštine Veliko Gradište - rekao je Spajic.

Predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic je u obracanju javnosti rekao: - Izražavam veliko zadovoljstvo što je gospodin Spajic, direktor Kancelarije za ravnomeran regionalni razvoj Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja danas u Velikom Gradištu. Razgovarali smo o zaista konkretnim problemima i o rešavanju tih problema. Naravno, ovo je nastavak saradnje, jer ta saradnja traje od prošle godine. U Velikom Gradištu je realizovano oko 4 miliona evra, što je velika stvar za ovu opštinu i ja zahvaljujem svim ljudima koji su u tome ucestvovali, naravno i gospodinu Spajicu i na neki nacin poštujemo ono obecanje koje smo imali od gospodina Dinkica, ministra koji je na celu ovog Ministarstva, da ce ovih pet opština za koje je raden Master plan imati prioritet u razvoju, pre svega turizma. Tada je receno i to je i prvi korak u otvaranju ove Kancelarije, da cemo uz pomoc Kancelarija lakše dolaziti i do ministarstava, lakše realizovati predaju projekata, a naravno i pratiti realizaciju tih projekata. Mi smo konkurisali za dosta projekata u vrednosti od preko pet milijardi dinara i ja ocekujem da ce ti projekti, a radi se o preko 50 projekata, biti realizovani u narednoj godini. Bitno je imati viziju za naredni period, mislim da je Veliko Gradište to do sada solidno radilo, ekipa koja je radila, dobro je odradila posao, mi smo jedno veliko gradilište, imamo ozbiljne planove i mislim da cemo te naše planove, naravno, i uz pomoc ove Kancelarije, da realizujemo i da postanemo jedna prepoznatljiva, pre svega turisticka destinacija na podrucju Srbije, a i šire.

DR BRANKO JOCIC U OPŠTINI ŽABARI

VELIKA INVESTICIJA U POMORAVSKOJ OPŠTINI

U okviru posete opštini Žabari dr Branko Jocic, direktor J.P. ”Putevi Srbije” obišao je prostorije Nove Srbije ,gradsku pijacu i razgovarao sa gradanima a onda posetio opštinu Žabari i J.P. Direkciju za izgradnju opštine Žabari.

O poseti visokog gosta iz Beograda, nešto više saznajemo od Gorana Danilovica, direktora J.P. Direkcija za izgradnju opštine Žabari.

U cetvrtak ,1. novembra 2007. godine, imali smo posetu direktora J.P.”Putevi Srbije”dr Branka Jocica.U opštini Žabari održan je znacajan sastanak sa rukovodstvom Opštine na celu sa predsednikom Opštine Živoradom Nasticem, gde je visokom gostu ukazano na naše potrebe u opštini Žabari koje su ipak skromne u odnosu na velike gradove ,svesni da ne možemo sami,istakli smo potrebu uredenja puteva ,stvaranje dobre infrastrukture kao osnovnog uslova za komunikaciju izmedu stanovništva i Opstanak stanovništva naše opštine u svojim naseljima.Imamo slucajeve u brdskim naseljima zadnjih godina, ljudi masovno odlaze u Austriju, Italiju i Francusku i ne vracaju se.

Gradani Viteževa sakupili su 160.000 evra protekle godine a u toku prošle godine i ove godine iz NIP-a dobili smo 13.700.000 dinara tako da je uraden put Viteževo -oreškovica ali ne u celini ,ostalo je nekih 500 metara za koje smo se na sastanku dogovorili da i taj deo puta asfaltiramo u narednih mesec dana. Inace dobili smo od J.P. ”Putevi Srbije”,odnosno od države NIP vrednu 95.000.000 miliona dinara za asfaltiranje puta Mirijevo -Ticevac -Svinjarevo.

Nadamo se da ce prva deonica od 3,5 km biti asfaltirana od raskrsnice koja vodi za Ticevac i Mirijevo do Svinjareva i ostaje 2 km i 200m koji ce iduce godine biti asfaltiran.

To je veliki znacaj za našu Opštinu ,te koristim priliku da se zahvalim J.P. ”Putevi Srbije”i našoj Vladi Srbije a posebno direktoru dr Branku Jocicu.Obecana sredstva iz NIP za našu opštinu imaju strateški znacaj jer ce gradane Ticevca, Svinjareva i Mirijeva zadržati u našoj Opštini, kako bi oni svoja sredstva uložili u otvaranje malih i srednjih preduzeca ,gde bi se mladi ljudi uposlili i ostali ovde. Asfal-tiranjem tog puta stvorice se i bolja komunikacija sa opštinom Petrovac i Malo Crnice završio je svoje izlaganje Goran Danilovic ,direktor J.P. Direkcija za izgradnju opštine Žabari.

I. D.

SA PROMOCIJE KNJIGE O UCITELJSKOJ ŠKOLI - GOST PROFESOR I PRVI DIREKTOR, MIRKO NIKOLIC

POŠTOVANJE PROFESORU I DIREKTORU

Promociji knjige «Prva generacija Uciteljske škole u Požarevcu 1947-1951» autora Milana Stanojevica, koja je nedavno održana, prisustvovao je i prvi direktor ove škole, Mirko Nikolic. Uprkos svojim godinama (96), voden snagom ljubavi prema svojoj profesiji, Nikolic nije želeo da propusti priliku da vidi i pozdravi svoje ucenike i kolege. Bivši ucenici Uciteljske škole, nastavnici i ostale kolege, kao i autor knjige, ovaj gest izuzetno cene i još jednom izražavaju poštovanje prema svom profesoru i direktoru.

R.N.

ŽABARI

OBELEŽEN 4.NOVEMBAR - DAN BIBLIOTEKE

Ove godine,svecanom akademijom ,Biblioteka „prof.dr Aleksandar Ivic” u Žabarima proslavila je svoj 16 rodendan ,jer je na ovaj dan, 4. novembra 1991.godine Odlukom SO Žabari bila formirana.

Ime „prof.dr Aleksandar Ivic”nosi po coveku velikanu sa ovog podrucja ,bivšem redovnom prof. Pravnog fakulteta u Beogradu ,coveku koji je zavicajno bio vezan za opštinu Žabari i koju je uvek intelektualno pomagao. Žabarci ovim cinom cuvaju uspomenu na njega ali i neguju tradiciju u razvijanju nauke ,kulture i obrazovanja u opštini Žabari .

Predsednik Upravnog odbora Dušan Pajic i direktor biblioteke Milorad Obradovic pozdravili su sve goste ,poštovaoce knjige i lepe reci isticuci da je biblioteka institucija koja traje i koja ce vekovima trajati.

U kracem kulturno - umetnickom programu predstavili su se najmladi ,deca iz vrtica „Moravski cvet”,Pavle Obradovic pesmom „Bajka”,Natalija Rajkovic ,pesmom „Ja sam ja” i Nikola Stanojevic ,recitovanjem pesme „Molimo vas deco”, zatim ucenica prvog razreda Maja Životic koja je prošle godine predstavljala biblioteku na regionalnom takmi-cenju u Žagubici, Lazar Andelkovic, ucenik petog razreda citanjem svojih neobjavljenih pesama „Olga Stefanovic” recitator osvajac visoke nagrade na prošlogodišnjem republickom takmicenju recitatora a program je završen izvodenjem izvornih pesama grupe devojaka koje su ucestvovale na cetereškom prelu.

Na kraju je direktor biblioteke urucio zahvalnice Simeonu Jovicu,najstarijem citaocu biblioteke,Nikoli Stefanovicu koji je predstavljao biblioteku na takmicenju u Valjevu i Suncici Ilic za unapredenje rada biblioteke u Žabarima.

I.D.

FOLKLOR SELO PROSLAVIO

Kulturno - umetnicko društvo “Vlastimir Pavlovic - Carevac” u Smoljincu je osnovano 1948. godine. Vec prvih godina postojanja, proslavio ga je folklorni ansambl, pevacka grupa i tamburaški orkestar.

Sa povremenim kracim prekidima, KUD beleži uspešne decenije, smenjuju se generacije, ali koreni, ocuvanje i negovanje tradicije, u narodnoj igri i pesmi najdublji i najcistiji, odolevaju vremenu.

Od 1982. godine KUD radi u novom Domu kulture, prostoru kakav je dugo cekan. Nižu se uspesi, najviše ih je pobrao folklorni ansambl, koji danas radi u tri kategorije: pionirski, srednji i omladinski. Sveukupno, više od 100 clanova. Umetnicki rukovodilac je Novica Stojanovic.

Folklorni ansambl “Vlastimir Pavlovic - Carevac” nagraden je 1999. godine Zlatnom plaketom SO Malo Crnice, pobednik Opštinskog takmicenja “Susreti sela 98”, na meduokružnim “Susretima” te godine osvojio je trece mesto, a 2003. godine pobeduje na takmicenju sela Srbije.

Po tradiciji, “Vlastimir Pavlovic - Carevac”, pored folklorne, ima i dramsku sekciju, muzicku, recitatorsku, od nedavno i etno sekciju, koju vodi Darko Stokic. Etno - sekcija vec beleži prve rezultate i pohvale, obogacuje se fondus eksponata, zaokružuju tematske celine.

- Folklorni ansambl je ove godine održao više od 30 koncerata u zemlji i inostranstvu. Imali smo dosta nastupa u opštini Despotovac, ucestvovali smo u Stenjevcu na festivalu “Resavski motivi”, imali koncerte u Vitancu, Despotovcu... Razmenjujemo nastupe sa mestima u našoj Opštini, bili smo u Dolovu i ocekujemo da oni dodu kod nas, u saradnji sa I.O.F. bili su nam u maju gosti iz Litvanije, za vreme “FEDRAS”-a ugostili smo KUD iz Ropotova, sa Kosova, protekle nedelje naš ansambl je nastupao u Becu, a krajem decembra, na tradicionalnom Rodendanskom koncertu, uz naš ansambl ce nastupiti i jedan iz inostranstva. Iako je polovina stanovništva Smoljinca na radu u zemljama Evrope, mnogi su odveli i decu, i dalje imamo brojne folklorne grupe ansambla, pionirsku sa narocitom pažnjom negujemo - u njemu je buducnost KUD-a. U narednom periodu potrudicemo se da oživimo rad Dramske sekcije, pripremimo i koji pozorišni komad, a nastavljamo da jacamo rad Etno sekcije koja ima izvrsne perspektive. Inace, KUD se u osnovi samofinansira, ali uživa i pomoc i podršku Mesne zajednce i opštinskog budžeta. Neguje se uspešna saradnja sa školom i crkvom, sa Udruženjem privatnih preduzetnika, citavom ovom sredinom u kojoj živimo i o kojoj slavu pronosimo svojim nastupima širom zemlje, a od koje uživamo bezrezervnu podršku, - kaže Sladan Miljkovic, predsednik KUD-a “Vlastimir Pavlovic - Carevac” Smoljinac.

D. Milenkovic

AGRARNI FOND U OPŠTINI MALO CRNICE

KREDITI ZA BOLJITAK U STIGU

Skupština opštine Malo Crnice je osnovala Agrarni fond 2003. godine, a njegova svrha je promovisanje odredenih programa kao što su: uvodenje novih tehnologija u stocarskoj i ratarskoj proizvodnji, podsticanje organske poljoprivrede, revitalizacija sela, nabavka priplodnog i tovnog materijala, nabavka mašina i drugo. On obezbeduje sredstva iz budžeta opštine, iz donacija i kredita.

“Do pre par meseci Agrarni fond bukvalno nije radio ništa. U budžetu su bila predvidena neka sredstva za njegovo funkcionisanje, ali iz Fonda nijedan jedini dinar nije odlazio prema poljoprivrednicima. Od trenutka promene vlasti u februaru ove godine imenovali smo nove clanove Agrarnog fonda, za predsednika sam postavljen ja i krenuli smo sa ozbiljnim radom. U budžetu Opštine je bilo predvideno 2 miliona dinara za Agrarni fond, ali pošto nam je predsednik Opštine rekao da ce najverovatnije moci da se obezbedi milion dinara, procenili smo da je najbolje da idemo na subvencioniranje osemenjavanja krava.

Pošto nismo bili u mogucnosti da celokupnu sumu za osemenjavanje obezbedimo, odlucili smo da poljoprivrednicima dajemo 800 dinara po kravi. Na teritoriji opštine Malo Crnice prošle godine je bilo 2.000 krava i junica, tako da pošto je subvencioniranje pocelo prvog juna predvideli smo da maksimalno može biti obuhvaceno 1.000 krava”, istice Boris Pavlovic predsednik Upravnog odbora Agrarnog fonda opštine Malo Crnice.

Što se tice planova za narednu godinu predvideno je da se i dalje nastavi subvencioniranje osemenjavanja krava sa po 800 dinara. Iz budžeta Opštine za Agrarni fond bice obezbedeno 2 miliona dinara i uz 2 - 3 miliona dinara donatorskih sredstava radice se kreditiranje prolecne setve. U toku zime održace se nekoliko predavanja sa strucnjacima koji ce govoriti poljoprivrednicima o novim tehnologijama, sortama, hibridima i rasama stoke. U okviru daljeg rada Fonda planirano je pokretanje maticne službe. Potrebno je otici do Ministarstva poljoprivrede kako bi se dobile potrebne instrukcije, a pregovori su u toku sa ljudima koji imaju licencu za vodenje maticne službe i najverovatnije ce biti angažovana dva coveka za maticenje krava.

“Konkurisali smo za sredstva u NIP-u za dva programa. Prvi je program izrade studije za mogucnost navodnjavanja površina u dolini reke Mlave, pošto je tu uradena melioracija, a drugi je cišcenje kanala za melioraciju koji su zapušteni, puni korova i ne odvodnjavaju vodu, vec je ponovo stvoren rit kakav je postojao ranijih godina. Stanje u poljoprivredi u malocrnickoj opštini u principu je kao i u ostalim delovima Srbije. Prednost je što ima dosta ljudi koji sredstva zaradena u inostranstvu ulažu ovde u poljoprivredu, tako da je primena mineralnih dubriva i deklarisanog semena relativno dobro zastupljena. Zadnje dve godine krenulo je kreditiranje poljoprivrednika repromaterijalom za proizvodnju ne samo suncokreta, vec i pšenice i kukuruza tako da primena agrotehnike sve više uzima maha. LJudi su poceli da koriste herbicide novije generacije, seme dobrog kvaliteta, a problem je neskladan odnos repromaterijala i cene proizvoda”, dodaje Pavlovic.

Trenutno najveci problem je u stocarstvu zbog veoma niske cene stoke i mleka, tako da je došlo do znatnog osipanja stocnog fonda. Prošle godine na teritoriji Opštine bilo je 2.000 krava, a sada oko 1.700. LJudi masovno prodaju stoku i broj svinja je prepolovljen. Cena je pocela polako da raste, ali poljoprivrednici nemaju hranu za ishranu, a i nemaju kome da prodaju prasice. Nema tovljenika, ali ni priplodnih svinja, jer tov nije isplativ.

Prinos pšenice je bio na nivou 3 - 3,5 tona po hektaru što je iznad proseka u Srbiji, ali je ipak nezadovoljavajuci. Dobar deo proizvedene pšenice je prodat po 10 dinara za kilogram preduzecu “Filip” i zadrugama. Ranijih godina posle zatvaranja mlina “Mlava” nije bilo organizovanog otkupa, pa je veca kolicina ostajala u ambarima. U opštini Malo Crnice preduzece “Filip” je otkupilo oko 1.200 tona, zadruge u Kuli i Smoljincu oko 800 tona, dok je u ambarima zadržano oko 1.000 tona pšenice.

Do sada je posejano oko 50-60% od ukupno planiranih površina, a pored pšenice sejan je tritikale i ozimi jecam. U saradnji sa “Filipom” proizvodnja je dobro organizovana i u vecem obimu nego ranije korišceni su semenska pšenica i mineralna dubriva. LJudi koji seju seme iz sopstvenog ambara uglavnom ga tretiraju preparatima protiv glavnice, ali u žetvi se javlja 10 - 20% glavnicavih zrna. Berba kukuruza je bila veoma loša, jer je prosecan prinos iznosio oko 3.000 kilograma po hektaru. Na teritoriji opštine Malo Crnice pogotovo u ataru sela Boževac, Šapine, Smoljinac i Malo Crnice javilo se crvenilo, narocito kod KVS hibrida (Kermes, Luce). Zbog toga je došlo do pojacane setve tritikalea i jecma, kako bi ljudi ranije dobili stocnu hranu. Osnovno dubrivo je veoma malo primenjeno zbog nedostatka sredstava, a azotna dubriva i urea bacaju se u prolece. Nije bilo organizovanog otkupa kukuruza, a manje kolicine prodate su UNION MZ -u po ceni 16 - 17 dinara za kilogram. Suncokret je dosta zastupljen i primenjena je puna agrotehnika, jer je proizvodnja bila organizovana. Prinosi su ove godine zbog suše i visokih temperatura bili niži i varirali su od 1,8 - 2 tona po hektaru, a celokupna kolicina je otkupljena po ceni od 28 dinara za kilogram. Najvece kolicine je otkupio “Filip”, a manji deo zadruge u Kuli, Smoljincu i Stokic Agrar.

“Sa Ministarstvom poljoprivrede saradivacemo po pitanju maticne službe i u vezi sredstava za kreditiranje poljoprivrednika. Subvencije od 100 evra po hektaru naišle su na izvanredan prijem kod seljaka, ali to je još uvek nedovoljno, jer zemlje u okruženju imaju 200 - 300 evra. Dobro je što je pocelo da se dobija 90 evra po biku i poljoprivrednici treba da shvate da treba da obeleže stoku. U narednom periodu ocekujemo povecanje subvencija za još 2.000 dinara po hektaru zbog suše, a potrebno je da se obori i cena stocne hrane kako bi se stocni fond održao bar na sadašnjem nivou”, dodao je na kraju Boris Pavlovic.

D.Dinic

PREDŠKOLSKA USTANOVA “LJUBICA VREBALOV” POŽAREVAC

ZNANJEM DO ZDRAVLJA

Prošle nedelje je u požarevackom vrticu “Neven” održana “Vitaminijada”, zanimljivo takmicenje predškolaca u poznavanju pravilne i zdrave ishrane. Osam šestoclanih ekipa iz isto toliko vrtica Ustanove “LJubica Vrebalov” takmicilo se u pet “disciplina”, pokazali zavidno znanje, spretnost i - družilo i radovalo se. Sve je “Bambi Banat” nagradio poklon paketima svojih proizvoda, a rezultati su pokazali: prvo mesto “Pcelica”, drugo “Bambi, “Buba Mara” - trece mesto.

- Prezadovoljni smo pokazanim znanjem dece, izuzetnom motivisanošcu i ocigledno izvrsno prihvacenom pravilnom odnosu prema ishrani. Kroz igru deca najbolje uce i “Vitaminijada” je potpun pogodak, kaže Maja Neškovic, odgovorna za preventivnu zdravstvenu zaštitu u Predškolskoj ustanovi “LJubica Vrebalov” Požarevac.

“Vitaminijada” je organizovana nakon što se navršilo ravno tri godine od formiranja Službe za preventivnu zdravstvenu zaštitu, ciji je suštinski projekat, uz povecanu brigu i nadzor u oblasti higijene i preventive, bio i ostao suštinski izmenjen pristup ishrani. Pravilna ishrana “od malih nogu”, projekat koji se od pocetka do danas realizuje u saradnji sa dr Sašom Dražilovicem, strucnim saradnikom za izhranu u Zavodu za javno zdravlje Požarevac, nakon edukacije osoblja kuhinja, vaspitaca, dece i roditelja, pokazuje svoje prve prave efekte - deca odlicno znaju kakva je korist pravilne ishrane, prihvataju je sa oduševljenjem i, što je veoma važno, voljna su da joj posvete pažnju u daljem životu.

Dogodine, potkraj oktobra, organizovace se nova “Vitaminijada”.

D. M.

KOMERCIJALNA BANKA U NEDELJI STIMULATIVNE ŠTEDNJE

ŠTEDNE KNJIŽICE BEBAMA

Svetski dan štednje, 31. oktobar, Komercijalna banka obeležila je akcijama za najmlade štediše. Svim bebama rodenim u Srbiji 31.oktobra 2007. godine Banka je poklonila štednu knjižicu “Cvrcak štednje” sa depozitom u dinarskoj protivvrednosti od 50 evra, orocenim na tri meseca. Predstavnici Banke posetili su porodilišta u 24 grada u Srbiji i urucili štedne knjižice i prigodne poklone majkama.

Isto su u cetvrtak ucinili i predstavnici Filijale u Požarevcu koji su štednim knjižicama, cvecem i pokloncicima sa znakom “Komercijalne banke” obradovali šest beba rodenih 31. u požarevackom porodilištu.

Povodom Svetskog dana štednje Komercijalna banka je tradicionalno pripremila stimulativne uslove za nove štedne uloge, koji važe od 31. oktobra do sutra 7. novembra. Kamatne stope na devizne uloge u EUR u toku Akcije stimulativne štednje su : na 12 meseci 8,50%, na 24 meseca 9,00% i na 36 meseci 9,50%. Stimulativne kamatne stope odnose se i na dinarske štedne uloge: na 12 meseci kamatna stopa je 13%, na 24 meseca 15% i cak 17% na 36 meseci.

Komercijalna banka je vec pet godina vodeca na domacem finansijskom tržištu po visini štednje gradana sa prikupljenih 780 miliona evra, a poseduje i najrazvijeniju poslovnu mrežu od 265 ekspozitura.

U toku akcije stimulativne štednje Komercijalna banka nudi povoljnije kamatne stope i za decju “Cvrcak štednju”. Cilj “Cvrcak štednje” je ne samo da deca nauce da štede pod najpovoljnijim uslovima, nego da to cine kroz zabavu i nauce kako da budu odgovorna i razumno se odnose prema novcu.

Banka je klijentima ponudila i mogucnost davanja trajnog dinarskog štednog naloga, što klijentima omogucava da iz svog mesecnog priliva po tekucem racunu, a bez odlaska u banku, formiraju dinarski štedni ulog po svojoj meri, kreirajuci sami uslove svoje štednje, u iznosu i vremenskom intervalu u kome žele da se povecava njihov štedni ulog. Visina kamate zavisi iskljucivo od perioda na koji se novac orocava, a ne od iznosa novca koji se polaže na štednju. Banka pruža podjednako kvalitetnu uslugu svim štedišama bez obzira na visinu štednih uloga.

Pedeset evra na štednoj knjižici, kao dobru osnovu za život, dobilo je pet decaka i jedna devojcica rodena 31. oktobra.

Devojcicu je rodila Tanja Jankovic-Ðokic iz Lucice a decake: Nena Miljkovic iz Kasidola, Marija Osmanovic iz Kostolca, Sandra Savic i Lidija Bošnjakovic iz Požarevca, kao i Aleksandra Dobricic iz Bikinja.

T.R.S.

SA SVECANE AKADEMIJE POVODOM DANA OŠ “ VUK KARAYIC” IZ MAJILOVCA

ŠKOLA DOSTOJNA IMENA

U prisustvu velikog broja zvanica, predstavnika lokalne samouprave, mesnih zajednica, Školske uprave Požarevac, privrednog i društvenog života, škola, saradnika i donatora, kao i kolega iz OŠ “ Sava Muncan” iz banatske Krušcice, prošle srede svecanom akademijom obeležen je Dan OŠ “ Vuk Karayic” iz Majilovca. O istorijatu, sadašnjosti i buducim planovima ove obrazovno vaspitne ustanove govorio je direktor Božidar Grujic, a potom je usledio program pod nazivom “ Da se ne zaboravi” koji su priredili ucenici muzicke, literarne i folklorne sekcije, kao i mališani iz vrtica koji su pobrali najviše aplauza. Tom prilikom urucene su i jubilarne nagrade Nedi Bilbiji za dvadeset godina rada, Radojki Šukunda i Suzani Stevic za deset godina.

- Zaceci osnovnog obrazovnja u ovom kraju koji pokriva OŠ “ Vuk Karayic” iz Majilovca datiraju iz daleke 1832. godine kada je pocela sa radom prva osnovna škola u Kurjacu, potom 1895. u Sirakovu, 1902. u Majilovcu i 1917. godine u Ðurakovu. To su ta tri naselja koja pokriva maticna škola u Majilovcu. Do pre nekoliko godina škola je imala oko 700 ucenika, ove školske godine 300 svrstanih u 17 odeljenja sa oko 45 ukupno zaposlenih. Broj ucenika je prepolovljen iz dobro poznatih razloga koji nisu mimoišli ni našu školu. Od 1986. godine pocela je sa radom nova školska zgrada opremljena kabinetima, specijalizovanim ucionicama, imamo i fiskulturnu salu kojom bi se podicila i svaka gradska škola, biblioteku sa citaonicom, i školsku radionicu za tehnicko obrazovanje. Recju, obezbedeni su svi preduslovi tako da ni rezultati ne izostaju. Mi svake godine imamo ucenike koji odlaze na Republicka takmicenja, za sada iz pojedinih nastavnih oblasti a trudimo se da ih proširimo. Na tim takmicenjima nismo postizali zapaženije rezultate, ali i samo ucešce na Republickom takmicenju iz ovako male sredine svakako je uspeh. Kao škola posebnu pažnju poklanjamo seminarima, ne samo zato što je to obaveza, vec i zbog nadgradnje nastavnog osoblja kako bi što više znanja preneli ucenicima. Trudim se da naši ucenici ne budu samo posmatraci, vec aktivni ucesnici u procesu nastave jer to je jedini i pravi nacin sticanja znanja. Naše geslo je oduvek bilo da se uvek može i više. U kolektivu uglavnom vlada sloga, radi se timski što stvara radnu atmosferu i volju ljudima za rad, kaže direktor Grujic cijim je dolaskom na ovu funkciju pre pet godina Škola doživela pravu renesansu.

Ucenici OŠ “ Vuk Karayic” iz Majilovca na kvalifikacionim ispitima za srednju školu postižu natprosecne rezultate na nivou opštine Veliko Gradište, a nešto iznad proseka Republike Srbije.

- Možda je razlog i to što se za polaganje kvalifikaconih ispita, s obzirom na to da je ovo seoska sredina, prijavljuju odlicni ucenici, vukovci, a ima i onih sa dobrim uspehom. Primera radi, ove godine gotovo svi ucenici su nam upisali prvu želju, što znaci da su imali dovoljan broj poena. Ako tome dodam i podatak da je na kraju školske godine prosecna ocena na nivou škole nešto iznad cetiri, jasno je koliko naši ucitelji i nastavnici ulažu napora, naravno, koristeci maksimalno uslove koje smo stvorili za rad. Ne zadovoljavamo se postojecim, svake godine trudimo se da našim ucenicima stvorimo još bolje uslove za rad. Tako smo zahvaljujuci donacijama dobili sredstva i opremili specijalizovanu ucionicu za informatiku sa petnaest kompjutera, nastavnici su završili kurseve u dva nivoa tako da su svi osposobljeni za rad na racunaru. Pored toga, svako podrucno odeljenje ima po jedan racunar, uskoro i štampace, a u perspektivi planiramo da umrežimo školu sa podrucnim odeljenjima i time im stvorimo mogucnost pracenja svega onoga što se dogada u centralnoj školi. U celoj toj prici je i elektronski dnevnik na kome insistira Ministarstvo prosvete kako bi roditelji bili u mogucnosti da putem interneta prate rad svoje dece. Mi vec uveliko koristimo elektronski oblik komunikacija sa Ministarstvom, bankama, za rad u racunovodstvu i slicno. Mala škola po broju ucenika, ali i sa malom administracijom koju cine šef racunovodstva, sekretar, i direktor ako se i on racuna u administrativne radnike jer kao mala škola nemamo prava na pomocnika niti neke druge strukture, a do ove godine nismo imali ni pedagoga. Sve ovo ide u prilog cinjenici što u ovakvom sastavu postižemo dobre rezultate. Do pre dve godine škola je preko Ministarstva prosvete i sporta u to vreme, obnovila stolariju na spoljnom delu zgrade centralne škole i svih podrucnih odeljenja, naglašava direktor OŠ “ Vuk Karayic” iz Majilovca.

Pored redovne nastave, velika pažnja u ovoj školi poklanja se i vannastavnim aktivnostima gde u okviru cetrdeset casovne radne nedelje nastavnici imaju svoja zaduženja.

- Imamo mlade matematicare, istoricare, geografe i ekologe jer prošle godine smo uveli ekologiju kao izborni predmet.U fiskulturnoj sali se igra košarka, odbojka i rukomet, a tu vežbaju i mladi gimnasticari. Pored ovih, imamo šahovsku sekciju, likovnu i muzicku sekciju, a u saradnji sa Mesnom zajednicom naša deca nastupaju u njihovom folklornom ansamblu “ Stiški biseri” koji su prošle godine dobili nagradu opštine Veliko Gradište. Kada je rec o planovima, izgradicemo jedan eko park u prostranom dvorištu škole sa fontanom i osvetljenjem kako bi to bio prijatan kutak za naše ucenike, kao i teren za male sportove, bez obzira na to što u selu vec postoji takav objekat. Pored fiskulturne sale, bio bi to jedan kompletan sportski centar u kome bi deca provodila slobodno vreme, kaže na kraju razgovora direktor Grujic.

M. Kuzmanovic

SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE UOCI 11. MEÐUNARODNOG BIJENALA “ U SVETLOSTI MILENE”

MILENA - ODSLIKALA STRANICU VECNOSTI

Prošlog petka, tri dana uoci svecanog otvaranja 11. Medunarodnog bijenala “ U svetlosti Milene”, u opštinskom zdanju održana je konferencija za medije na kojoj su Ranko Milinkovic, organizator marketinga i Rade Stanojevic, upravnik Galerije obavestili novinare da je sve spremno za kulturni dogadaj koji po mnogo cemu prevazilazi okvire lokalnog znacaja.

- Požarevac, rodni grad Milene Pavlovic Barili po 11. put bice bogatiji za svetlost radova 26 slikara izlagaca po odluci Radislava Trkulje, majstora slikara, selektora 11. Medunarodnog bijenala “ U svetlosti Milene”. Time ovaj grad i Srbija postaju bogatiji za jedan dogadaj vezan za slikarstvo a i kultutru u širem smislu jer smo pobornici shvatanja da kultura nije privezak, nego kljuc života. Bogatiji za dvadeset šest radova dvadeset šest slikara, bogatiji za još jedan izraz visokog poštovanja umetnickog dela Milene Pavlovic Barili. I zato je, i za Fondaciju, i za ovaj grad, a i šire ovo zaista praznik koji ce trajati od 5. novembra do kraja meseca. Naravno, ovakav dogadaj tražio je angažovanje uprave Fondacije, Upravnog odbora, Organizacionog odbora na cijem celu je mr Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac, selektora Radislava Raše Trkulje i žirija u sastavu predsednik dr Nikola Šuica, docent Fakulteta likovnih umetnosti, dr Jelena Todorovic, njegova koleginica sa fakulteta i pobednik 10. Bijenala mr Tijana Fušic, akademski slikar. Iskoristio bih vaše prisustvo da skrenem pažnju na jednu bitnu cinjenicu. Kao što vidite i na plakatu, ništa ne pocinje od jedanaestog, nego od prvog bijenala. Zaista smo želeli, i marketinški i sadržajima pratecih programa koji slede tokom novembra, da pre svega cuvamo i negujemo ono što se može nazvati uspomenom na veliku slikarku koja nam je trajno nadahnuce. Osetili smo to i kod slikara, kod selektora i kod clanova žirija. Bicete svedoci u ponedeljak odredenih nijansi koje vuku napred. Ja bih vas zamolio da koristite zapis majke Danice koji se nalazi u katalogu, njen citav život bio je ispunjen potporom Mileni cuvanjem njenog fonda i darivanjem ovom gradu. Zahvaljujuci mami Danici, mi možemo danas da imamo 15. i dvadeseti bijenale, a ona je u trenutku kada je otvorena Galerija, zapisala: “ Milena moja, majka je ispunila svoj zavet. Siguran sam da u ovom gradu, a i šire, postoje ljudi koji idu linijom tog zaveta, i to je za dobro i Galerije, i Fondacije, i grada i Srbije. Jer, Milena je zaista kao i na 18. psalmu, ova zvezda vecitog sjaja. Licno ponet time, napisao sam akro stih- islikala je stranicu vecnosti. I zaista, vi nam mnogo pomažete, možete se u trenutku suceliti oko nekih detalja, vi nam pomažete da što radimo i ono što je pre svega Milena uradila, ugleda svetlost dana. Neka tako bude i ubuduce, porucio je na konferenciji za medije Ranko Milinkovic.

O samoj organizaciji, toku priprema govorio je i Rade Stanojevic, upravnik Galerije.

- Cilj ove konferencije je da vam saopštimo da su sve pripreme za 11. Bijenale završene, Kad kažem završene, to znaci da su svi radovi prispeli, selektor je postavio izložbu, svi organizacioni elementi jedne ovako složene manifestacije su razrešeni, postavljeni na svoje mesto, svi finansijski aspekti takode. Eventualne dileme koje smo imali kako i šta uraditi su otklonjene, nije lako bilo pošto je ovo moje prvo bijenale jer sam godinu i po dana u Galeriji i prvi put se susrecem sa jednom ovakvom procedurom. Ja se pre svega zahvaljujem Upravnom odboru koji je imao razumevanja za sve naše probleme i nedoumice, Organizacionom odboru i zaposlenima koji su iskusniji od nas koji smo novi u ovom poslu. Trudili smo se da sacuvamo tradiciju dosadašnjih deset bijenala, tradiciju dugu skoro 24 godine, da ovo Bijenale povežemo sa 45 godina postojanja naše Galerije, godišnjicu koju smo obeležili u toku ove godine, pa zajedno sa svim pratecim elementima života Galerije koji je bio ispunjen brojnim dogadanjima na najlepši nacin završimo ovu poslovnu godinu. Upoznacete se i sa marketinškom linijom koja prati ovogodišnje Bijenale, od kataloga, plakata, pozivnica do niz drugih inovacija za koje smo se potrudili. Ocekujemo dobar odziv, molimo vas da i vi date tome svoj doprinos kao što ste cinili tokom svih ovih meseci dok su trajale pripreme, i ja vam se zbog svega toga zahvaljujem. Naravno, ocekujem da to cinite i u buducem periodu, od 5. novembra kada je svecano otvaranje, pa nadalje, tokom trajanja bijenala. Mi smatramo da je ovo dogadaj koji prevazilazi znacaj opštine Požarevac, to je kljucni dogadaj u Srbiji ovih dana, naglasio je Rade Stanojevic.

Izlagaci:

Danica Basta (Beograd)- Iz ciklusa “Zapisi”, Filip Bulovic ( Beograd)- “ Velika livada”, Vladimir Dunjic (Beograd)- “Kaput velikog brata”, Simonida Ðordevic (Beograd)- “Snovi”, Jagoda Živadinovic (Zemun) “ Sveto” (Rekvijem SHI igumaniji ravanickoj Gavrili), Jelena Zagorcic (Beograd)- “Deo raja”, Dragana Jacimovic (Beograd)- “Predeo”, Divna Jelenkovic (Beograd)- “Hram”- diptih, Zoran Jovanovic (Zemun)- Crvena ptica”- diptih, Zdravko Mandic (Zrenjanin)- “Išcekivanje”, Olle Martinsson (Švedska)- “ Laponija kroz cup”, LJiljana Micovic (Beograd)- “ Balkanska venera”, Milorad- Mica Mihajlovic (Novi Sad)- “ Plavi horizont”, Saša Pancic ( Beograd)- “Okean”, Milana Paunovic ( Novi Beograd)- “Otvori me”, Šejma Prodanovic (Zemun)- “Domaci zlocin”, Milica Salaški (Zemun)- “Vežbe”, Jovanka Stanojevic (Beograd)- “Kosa- 1”, Milan Staševic (Beograd“ Male price”- poliptih, Goran Stojanovic (Smederevska Palanka)- Dunjo moja mirisna”, Jelena Stojkovic (Novi Sad)- “Free climber/ 2”, Nina Todorovic (Beograd)- “Prepoznavanje obrazaca- faktor teskobe 1”, LJubomir Cosic (Negotin)- “Kukuruz”, Ana Cerovic (Novi Beograd)- “Crna krv”, Gligor Cemerski (Skoplje)- “Teškoto” i Miloš Šobajic (Beograd)- “Mesto velike opasnosti”.

M. Kuzmanovic

FELJTON

U SUSRET 11. MEdUNARODNOM BIJENALU «U SVETLOSTI MILENE» (VI)

POSTEPENO GAŠENJE MAGICKE NOTE

1937. Pocinje serija kapitalnih Mileninih dela, puna zrelost i snaga njene slike. U njoj su: Usnula devojka sa pticom, u gravi sa velom, pticama, nebom, koja, ispunjena dahom velicine, slutnje i jezom sna-smrti, kao da ilustruje Milenine stihove. Enigmatska mrtva priroda sa gvozdenim krevetom i pticama ponavlja ornament kreveta i dodaje ptice, vazu, macku, šaku što vezana gajtanom visi nad prizorom, nabranu zavesu - sve u neodredenom duhovnom prostoru sna i sukoba izmedu slobodne želje za pokretom i uklete nemogucnosti.

1938. Takode godina kapitalnih dela, od kojih su neka ostala u tudini. I godina nastupa sa Novim snagama ... Linearna lepršavost sasvim išcezava, sukobom svetlo-tamnog volumen oblika je odreden i cvrsto islikan. Kljucno delo je Autoportret sa crnom površinom haljine prema svetloj plavosivoj pozadini u kome se po ko zna koji put objavljuje poetika pokreta - u stavu glave, pogledu, lepršanju kose, gestu ruke koja drži kist kao i u talasastom obrisu haljine, lica, zavese... Zatim Venera s lampom koja renesansnu paradigmu približava duševnom stanju i snu: na crvenoj nabranoj draperiji pružen je okerasti akt devojke sa suzama na licu pod velom, ocrtanu u tamnoj toplozelenoj masi predela; s desne strane gori petrolejska lampa, a nad celim prizorom je resko plavo nebo. Kompozicija, medutim ima razvijeniju tematsku strukturu - tu je i akt žene s leda sa kosom koja leprša kao griva, pored druge obucene ženske figure koja podseca na kaludericu, u italijanskom mestu sa imaginarnom arhitekturom i balonom koji se iza nje pomalja na nebu. Milena se te 1938. pojavljuje i na prvoj izložbi grupe Nove snage, u salonu Nouvelle geneeration, u galeriji Billiet Pjera Vormsa Krajem godine otvara u galeriji LJuatre chemins i samostalnu izložbu, metafizickih i nadrealistickih slika, vecinom iz Rima i Venecije - glatko islikanih i cvrsto sagradenih. 1939. Nastaju Igracica sa velom i rukavicom i Pomona, cije se vlasništvo i sudbina ne zna - ostala je jedino fotodokumentacija na osnovu koje zakljucujemo da se sasvim uklapaju u ovaj ciklus. Te godine ponovo izlaže u galeriji Pittoresljue. Prvih meseci oseca u NJujorku strah i cežnju za Evropom. Kako se seca Milena Šotra, uz nostalgiju je muci i oskudica; da bi opstala, ilustruje modne casopise Vouge i Tonjn and Country u duhu svojih slika prilagocenih potrebi reklame.

1940. U njujorškoj galeriji Juliana Levija, u martu prirecuje izložbu velikog broja gusto porecanih kompozicija i portreta, vecinom iz evropskog perioda. Poznati casopis Art Nenjs uz reprodukciju Ange a Vaube objavljuje pohvalnu recenziju ukazujuci na renesansne uzore, elemente sna, tehniku, nadrealisticki prizvuk pojedinih slika.

1941. Zrelost bez unutarnje i spoljne opuštenosti, magicno podneblje i jasnu artikulaciju oblika susrecemo prevenstveno u Jevandelisti Jovanu, platnu koje je, kao molitva, poceto 6. aprila, na dan napada Hitlera na Jugoslaviju, i koje je Milena narocito volela, izrazite celovitosti, duhovne i formalne sabranosti. Mecutim, Portret markiza Georga de Kjuivasa, Portret austrijskog nadvojvode Jozefa deluju kao puka ponavljanja renesensnog portretskog obrasca. Produžava se i serija veristickih portreta (švedski princ Karlo kao mladic, itd).

1942. Povecava se dvojstvo, nesigurnost, lutanje. Tako, dok kompozicija Arhitekti (Galerija univerziteta u Jalu) nastavlja evropsku renesansnu ideju, Tišina i Bogorodica sa blizancima (kompozicija broj 2) menjaju je pojacavajuci stilizaciju do gotovo apsolutne prevlasti krive linije; prva je znatno zrelija, druga - opisna i naivna. U blagom i laskavom Portretu Barbare Malori poetski nemir je smanjen. Slicno se može reci i za 18. psalm dosta shematicnog sklopa, uprkos trijumfalno pokrenutoj masi celine i dijagonalnom pokretu talasaste linije. Ukratko, prevlašcu portreta (u akademskom smislu reci) u Mileninoj slici pocela je da gasne poetska enigma i prica, vizionarski napet odnos razlicitih predmeta, ali i samih strukturnih elemenata.

1943. Pocetkom godine izlaže 28 dela u NJujorku - u sedištu Organizacije za zajednicku pomoc americkih prijatelja jugoslovenskim zarobljenicima u logorima Italije i Nemacke (9. januar - 15. februar), a zatim je izložba preneta i u vašingtonsku galeriju Korkoran - portrete aristokrata i poznatih licnosti.

1944. Zahvaljujuci poznanstvu sa kompozitorom Ðanom Karlom Menotijem, projektuje dekor i kostime za njegov balet Sebastijan, koji je u novembru prikazao novoosnovani Ballet International. Zbog njegove lepote ubrzo i NJujorško pozorište narucuje dekor i kostime za Šekspirov San letnje noci.. Poslednji, americki obrazac njene slike, ipak oznacava postepeno gašenje imaginativne, metafizicke, magicke note - premda ona još traje - uz prevlast verizma muzejskog tipa., Milenin svet cudesnog i imaginarnog se tako i završava - likovima princeva, otmenih žena i dece; anahronicnim anahronizmom. Metafizicka enigma zasija samo ponekad (Portret mladog coveka, Jevandelist Jovan).

ODRŽANA PREZENTACIJA RUMUNSKE ŽUPANIJE KARAŠ - SEVERIN U POŽAREVCU

BRŽE U EU PREKO RUMUNIJE

Regionalna privredna komora Požarevac u saradnji sa Komorom za privredu, industriju i poljoprivredu Rešica iz Rumunije prošlog cetvrtka organizovala je prezentaciju županije Karaš - Severin i mogucnosti privredne saradnje. U radu sednice ucestvovalo je preko tridesetak preduzetnika sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga i predstavnici turistickih organizacija sa podrucja ova dva okruga.

Stupanje Rumunije u punopravno clanstvo Evropske unije, bio je bez sumnje snažan podsticaj za srpsku privredu i dalji razvoj uzajamnih ekonomskih odnosa, a posebno za jacanje našeg izvoza i unapredivanje drugih vidova saradnje sa ovom susednom i prijateljskom zemljom. Prema podacima za prvih sedam meseci ove godine, ukupna vrednost robne razmene iznosila je 356,7 miliona, od cega je izvoz bio 144,5 miliona, a uvoz 212,2 miliona dolara. Deficit na strani srpske privrede je bio 67,7 miliona dolara. Medutim vrednost izvoza za celu 2006. godinu bila je 153 miliona dolara, što znaci da je realno ocekivati da ce naš izvoz, kao i vrednost ukupne robne razmene sa Rumunijom i ove godine zabeležiti veoma dinamican i znacajan rast.

U trgovinskoj razmeni sa Rumunijom od 1.januara 2007.godine na snazi je sistem preferencijala koji se primenjuje sa svim zemljama Evropske unije. Evidentno je da je taj sistem veoma povoljan i podsticajan za izvoz srpskih proizvoda u Rumuniji, odnosno da je on povoljniji i sveobuhvatniji od bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini, koji je važio do pred kraj 2006. kao i sporazuma CEFTA, zakljucenog sredinom decembra prošle godine.

Dinamican razvoj suseda

Izražavajuci zahvalnost obema komorama Mirko Atanackovic, predstavnik Privredne komore Srbije u Temišvaru je na prošlonedeljnoj prezentaciji rekao: “U poslednje dve godine beležimo izvanredno snažan razvoj ekonomskih odnosa izmedu Srbije i Rumunije. Taj razvoj je gotovo spektakularan, jer dok smo 2005. godine imali vrednost razmene od 350 miliona evra, dotle je u prošloj godini ta vrednost porasla na preko 600 miliona evra, što je povecanje za oko 50 %. Radi se o izuzetno dinamicnom razvoju kada je u pitanju robna razmena, a uopšte ulaskom Rumunije u Evropsku uniju otvaraju se nove i dodatne mogucnosti za razvoj saradnje. Mi kao predstavništvo Privredne komore Srbije sada beležimo veliku zainteresovanost preduzeca iz Srbije da dodu i prošire svoju delatnost na teritoriji Rumunije, jer delujuci iz Rumunije zapravo posluju na teritoriji Evropske unije. U prethodnom periodu postojala je saradnja pre svega u oblasti poljoprivredno - prehrambene industrije, oblasti metalskih proizvoda, mašinske proizvodnje.”

Rumunija je zemlja koja je od 1994.godine na putu integracije u Evropsku uniju. Ona je tada zapravo postala pridruženi clan EU, što znaci da je privukla izuzetno mnogo kredita i investicija posebno za sektor malih i srednjih preduzeca koja su zabeležila izuzetno dinamican i snažan razvoj. Sa direktnim inostranim investicijama vrednim 11,4 milijardi dolara u 2006.godini Rumunija je prva u regionu jugoistocne Evrope, a medu zemljama centralne i jugoistocne Evrope, nalazi se na drugom mestu iza Poljske koja je 2006. godine privukla inostrana ulaganja vredna 13,9 milijardi dolara. Istovremeno, Rumunija zauzima sedmo mesto na svetu po grinfild projektima koji su se odvijali u 2006.godini. U toj zemlji nema više nezaposlenosti, životni standard je dosta visok, u njoj posluju velika i znacajna preduzeca i investitori koji su uložili znacajna sredstva.

“Veoma je važno da naši privrednici razumeju da je rumunsko tržište otvoreno i slobodno, ali da se moraju ispuniti standardi Evropske unije. Znam da smo izgubili jako mnogo što npr. naši proizvodaci krompira, paprike i drugih proizvoda nisu imali odgovarajuce sertifikate potrebne za plasman na teritoriju EU. LJudi su smatrali da mogu da nastave da posluju sa Rumunijom i posle 1.januara 2007. godine na isti nacin kao i ranije, ali to više nije bilo moguce. Predstavništo Privredne komore Srbije pre svega je orjentisano za saradnju sa regionalnim privrednim komorama u našoj zemlji, a koje se granice sa Rumunijom. Nastojacemo da ubuduce te kontakte proširimo i da oblike bilateralne i trilateralne saradnje regionalnih komora dalje unapredimo. Ovde mislim na zajednicu Dunav 21 koja nije nažalost razvijena, ali na severu Vojvodine imamo veoma dobru saradnju u okviru evroregije Dunav -Tisa - Kriš Moriš. Dakle treba da iskoristimo ta iskustva i da i ovaj kraj Srbije okrenemo ka toj trilateralnoj saradnji sa bugarskim i rumunskim komorama, jer je to razvojna šansa za ovaj kraj Srbije”, istakao je Mirko Atanackovic.

Srpske firme u Rumuniji?

Za Srbiju i srpsku privredu posebno su znacajna predvidanja da ce Rumunija u naredne dve godine iz sredstava EU, dobiti znacajna podsticajna i investiciona, uglavnom bespovratna sredstva, od oko 22 milijarde evra, a koja su prevashodno namenjena investicijama u oblasti gradevinarstva, putne privrede, komunalne i gradske infrastrukture, kao i u energetici, transportu nafte, gasa, elektricne energije i brojnim drugim sektorima industrijske proizvodnje. Zbog toga naša privredna društva imaju veliku izvoznu šansu da obezbede plasman naših gradevinskih materijala, kao i da svojim ponudama ucestvuju na tenderima za izvodenje gradevinskih radova, pre svega za izgradnju puteva i drugih infrastrukturnih objekata. Postoji i velika šansa za ucešce u stambenoj izgradnji, jer je potražnja za stanovima velika, a cene kvadratnog metra beleže brz i visok rast.

Govoreci o privrednoj saradnji dva regiona Petru Buci, predsednik Privredne komore Rešica je istakao: “Kao predstavnici Privredne komore Karaš - Severin želimo da realizujemo ciljeve seminara o prekogranicnoj saradnji sa RPK Požarevac. Radi se o seminaru u kome su partneri banatska županija iz Rumunije i požarevacka regija. To je relativno mali projekat ciji je znacajni cilj da se povežu medusobno partneri iz naše dve zemlje, a posebno iz naših regiona. Iako smo geografski veoma blizu, razdvaja nas samo Dunav, mi smo zapravo dosta udaljeni u smislu nerazvijenosti ekonomskih odnosa i saradnje posebno izmedu naših podrucja Karaš - Severina i Požarevca.

Želimo da uspostavimo trajnu vezu izmedu poslovnih ljudi kako bismo omogucili da se uzajamna saradnja ostvaruje. Imamo u vidu pre svega dve oblasti: poljoprivredno - prehrambenu proizvodnju i mašinsku industriju.”

Pored do sada razvijenih izvoznih poslova u oblastima crne i obojene metalurgije, hemijske i farmaceutske industrije, energetike i drugih oblasti, velika šansa postoji za plasman srpskih poljoprivredno - prehrambenih proizvoda, semenskih sorti, voca i povrca, a koji su zahvaljujuci sistemu preferencijala, oslobodeni ranije postojecih carinskih dadžbina.

Sve sadržajnija saradnja

O uspostavljanju poslovnih odnosa srpskih i rumunskih privrednika Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac je izmedu ostalog naglasila: “Naša komora saraduje sa Komorom Rešice vec više godina unazad i ovo je samo jedan nastavak saradnje. U projektu koji je danas prezentovan od strane Komore Rešice mi smo bili prekogranicni partneri u upoznavanju privrede jednog i drugog regiona. Našu privredu sam predstavila u julu mesecu u Komori Rešice i sve to cinimo u cilju upoznavanja privrednika sa privrednim potencijalima i mogucnostima ostvarivanja medusobne saradnje. Imamo srecu što je sa nama predstavnik Privredne komore Srbije u Temišvaru Mirko Atanackovic koji je vrlo lepo predstavio naše mogucnosti saradnje sa privrednicima u Rumuniji i ponudio usluge predstavništva u Temišvaru da pomognu našim privrednicima koji žele da saraduju, i ja se nadam da ce od ovog današnjeg sastanka malo više doci do saradnje sa regionom Karaš - Severin i šireg podrucja Rumunije koji gravitira prema Srbiji. Dogovorili smo se da Komora Rešice kod nas i iduce godine ima svoj štand na sajmu sa vecim brojem privrednika sa tog podrucja, kako bi se naši privrednici upoznavali sa proizvodnjom na podrucju županije Karaš - Severin. Moguce je uspostaviti dobar vid saradnje u oblasti turizma, jer oni imaju cuvenu banju Herkulane, zimski centar, nekoliko veštackih jezera, a sa druge strane zajednicki nam je Dunav koji nas povezuje, zatim razvoj turizma u Velikom Gradištu. Drugi vid saradnje jeste šansa naše poljoprivrede da proizvodi koji se stvaraju ovde mogu da se plasiraju na rumunsko tržište uz aktivnosti naše Vlade kada je u pitanju otklanjanje nedostataka na granicnim prelazima.”

Menadžer za projekte u Privrednoj komori Rešica Bogdan Paunesku, prisutnima je predstavio privredne potencijale županije Karaš - Severin i rad Komore Rešica koja je osnovana 1990. godine. Generalni ciljevi ovog projekta jesu razvoj trajnog partnerstva izmedu partnerskih organizacija sa ciljem pospešivanja privrednih odnosa u pogranicnom delu.

Veoma pozitivno je ocenjen znacajan porast interesovanja srpskih preduzeca da otvore svoje firme ili osnuju mešovita preduzeca u Rumuniji. To je najbolji put za jacanje srpskog izvoza i korišcenje prednosti koje nude blizina tržišta i komplementarnost naših privreda. Takode je znacajna i cinjenica da otvaranjem preduzeca u Rumuniji, naša privredna društva otvaraju realnu mogucnost poslovanja na celom tržištu Evropske unije. Registruje se i sve vece interesovanje rumunskih investitora za ulaganja u našu zemlju. Postoji interes italijanskih i drugih inostranih investitora u Rumuniji, da deo svojih aktivnosti i poslovanja presele u Srbiju. Razlog za to je pre svega nedostatak i sve skuplja rumunska radna snaga.

Neophodan je sporazum o zapošljavanju radne snage sa jedne i druge strane granice po pojednostavljenoj proceduri. Rumunima nedostaju radnici u gradevinarstvu, poljoprivredi, sektoru razlicitih uslužnih delatnosti, jer je ogroman broj ljudi otišao u inostranstvo, a radna snaga je takode apsorbovana velikim domacim i inostranim investicijama i otvaranjem novih preduzeca u zemlji. Zbog toga je to šansa za ublažavanje našeg problema nezaposlenosti. Ozbiljan problem u našim ekonomskim odnosima je i stanje granicne infrastrukture koja je gotovo na srednjovekovnom nivou. Za realizaciju investiranja u našu zemlju neophodan je uslov potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, kao i miran razvoj i politicka stabilnost u našoj zemlji.

Zakljucak privredne delegacije iz Rumunije i privrednika Branicevskog i Podunavskog okruga je veoma pozitivan i uzvratnom posetom bice usposta-pvljeni još cvršci i dinamicniji ekonomski odnosi ovih regiona.

D.Dinic

KONFERENCIJA ZA MEDIJE U POŽAREVACKOJ EKSPOZITURI AGROBANKE

ATRAKTIVNE KAMATE U NEDELJI ŠTEDNJE

Povodom 31.decembra Svetskog dana štednje u prostorijama Agrobanke, ekspozitura Požarevac, održana je konferencija za štampu na kojoj su prezentovani novi proizvodi i usluge koje nudi ova banka. Iako je do kraja godine ostalo još dva meseca vec sada se može zakljuciti da je 2007.godina bila uspešna za Agrobanku, iako je morala sa državom da reguliše problem otplate Zajma IBRD star više od cetvrt veka. Poslovna javnost je upoznata sa najznacajnijim uspesima Agrobanke u ovoj godini, posebno novim bankarskim proizvodima, znacajnim povecanjem kapitala za više od 8 puta, širenjem poslovne mreže sa preko 20 novih ekspozitura i dobrom potražnjom za akcijama ove banke. U novoj godini znacajno je povecana štednja na orocene devizne uloge i sada iznosi preko 125 miliona evra, rast se povecava iz dana u dan u proseku za novih 0,5 do milion evra dnevno.

Prema recima direktora filijale Vukosave Živkovic, aktivnosti Agrobanke ovih dana se odvijaju u tom pravcu da se pronade prostor i izvrši preseljenje sedišta filijale iz Velikog Gradišta u Požarevac. Agrobanka ima jednu od najrasprostranjenijih mreža u zemlji koju cine 15 filijala i preko 110 ekspozitura. Saradnja sa preko 280 korespodentskih banaka širom sveta i aktivno clanstvo u dve medunarodne asocijacije: CICA - Cirih, internacionalnom udruženju poljoprivrednih banaka i BACEE - Budimpešta, asocijacija banaka Centralne i Istocne Evrope doprineli su da je Agrobanka postala interesantna i profesionalnim investitorima van Srbije.

Agrobanka je nedavno dobila dozvolu od Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje delatnosti ovlašcene banke u okviru Odeljenja za brokersko - dilerske poslove. Ovim rešenjem ona može da obavlja: brokerske poslove, dilerske poslove, poslove market mejkera, poslove portfolio menadžera, poslove agenta emisije, poslove pokrovitelja emisije i poslove investicionog savetnika. Dobijanjem dozvole za obavljanje ovih poslova Agrobanka ce znacajno proširiti svoju bankarsku ponudu i povecati broj klijenata, velikih, ali i malih investitora - fizickih lica, tj. kupaca i prodavaca akcija i drugih hartija od vrednosti na Beogradskoj berzi. Ubrzo po dobijanju dozvole Komisije, Agrobanka je primljena i u clanstvo Beogradske berze, dok je gotovo još od osnivanja Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti njegov clan.

“U nedelji štednje NBS je oslobodila banke izdvajanja obavezne rezerve na orocene uloge i Agrobanka je ponudila izuzetno atraktivne kamate za svoje štediše sa kamatnim stopama od 7, 8 i 9% na godišnjem nivou u zavisnosti od roka štednje. Agrobanka je tokom cele godine imala veoma povoljne kamate na orocenu deviznu štednju koje se krecu do 7 % i medu najkonkurentnijim su na bankarskom tržištu Srbije”, istakao je Vladeta Sekulic, rukovodilac ekspoziture u Petrovcu.

Agrokartica Agrobanke je novi i jedinstveni bankarski proizvod u karticarskoj ponudi ne samo Agrobanke, vec i na celokupnom bankarskom tržištu Srbije. To je prva srpska agrarna kartica. Analizom svojih klijenata Agrobanka je došla do podatka da znacajan broj fizickih lica ne koristi ni jedan od postojecih bankarskih proizvoda. To je specifican segment klijenata koji obavljaju poljoprivrednu delatnost i nemaju redovna mesecna primanja, što ih svrstava u kategoriju klijenata sa kojima je potrebno da se uspostavi saradnja sa posebnim uslovima. NJihovi prihodi vezani su za sezonski karakter proizvodnje i prate dinamiku realizacije ostvarene proiz-vodnje.

“Cilj Agrobanke je da ovoj kategoriji klijenata budu dostupne sve savremene bankarske usluge, da podižu svoja sredstva na bankomatima i da se ukljuce u sve savremene bankarske tokove. Agrokartica je platna kartica iz specijalnog programa nacionalne kartice Dina, Dina card sistema sa svim potrebnim licencama NBS. Cilj Agrobanke je da poveže registrovana poljoprivredna gazdinstva sa njihovim strateškim partnerima, što ce omoguciti razvoj i modernizaciju života na selu. To znaci da ce sledeci korak Agrobanke kao jedan od veoma bitnih bankarskih proizvoda biti kreditna Agrokartica”, rekla je izmedu ostalog Vesna Sekulic.

Opšti uslov za dobijanje agrokartice jeste otvoren transakcioni tekuci racun u Agrobanci klijenta koji ima registrovano poljoprivredno domacinstvo. Kartica je instrument bezgotovinskog placanja,što znaci da je korisnik može koristiti na svim bankomatima, posterminalima i za podizanje novca na šalterima banaka.

Agrobanka danas ima preko 5 hiljada akcionara i sigurno ce se mnogi od njih opredeliti da preko banke ciji su vlasnici, obavljaju od sada i brokerske i dilerske poslove, odnosno i druge poslove za koje je novo Odeljenje brokersko dilerskih poslova ovlašceno i osposobljeno. Novi poslovi, ali i skoro osnivanje Kastodi banke, što je novi poslovni cilj Agrobanke, znacajno ce poboljšati poziciju Agrobanke i njeno širenje na bankarskom tržištu Srbije.

D.Dinic

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

PADAVINE STOPIRALE SETVU

Trecu dekadu oktobra obeležile su padavine, tako da smo na njenom pocetku na podrucju Branicevskog okruga imali prisustvo padavina u visini od 53 litara po metru kvadratnom, nakon cega je došlo do kratkotrajne stabilizacije vremenskih prilika, pa su poljoprivredni proizvodaci na manjem procentu površina uspeli da obave žetvu ozimih useva.

Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig”, krajem oktobra došlo je do pojave padavina u visini od 24,5 litara po metru kvadratnom u trajanju od nekoliko dana, što je uslovilo ponovni prekid setve. Ozima pšenica je do sada posejana na oko 70% od ukupno planiranih površina, dok su površine pod ozimim jecmom i tritikaleom ove jeseni nešto vece nego u prethodnoj godini. Ozimi jecam je do sada posejan na oko 5.500 ha, a ozimi tritikale na oko 1.800 ha.

Ove jeseni se ocekuje i povecane površine pod pšenicom koja je u proizvodnoj 2006/07. godini bila prisutna u setvenoj strukturi Branicevskog okruga na oko 25.000 ha.

Sada je period godinu kada poljoprivredni proizvodaci moraju da prate prisustvo i brojnost poljskih glodara na svojim lucerištima i na njivama gde su posejana strna žita. Glodari preferiraju zemljišta koja se retko ili uopšte ne obraduju i zato ih najviše ima na livadama, pašnjacima, utrinama, višegodišnjim usevima kao što su lucerka i detelina, vocnjacima, parkovima, ali su znacajni i za ozima strna žita.

Prema recima Monike Rajcic strucnog saradnika za zaštitu bilja, oni mogu u ozimim strnim žitima, u periodu od nicanja pa do proleca da naprave velike štete, ako se ne kontrolišu i suzbijaju. Narocito treba obratiti pažnju na parcele gde je predusev bila lucerka, jer se tu zadržava najveca brojnost ovih štetocina. Hrane se zelenim biljnim delovima, kako podzemnim tako i nadzemnim. Hemijskim putem se suzbijaju upotrebom bromadiolon i cink - fosfid mamaka. Zbog mogucnosti ponovnog dolaska sa drugih netretiranih parcela ili sa utrina, potrebno je vršiti kontrolu pojave i brojnosti ovih štetocina iz meseca u mesec.

D.D.

IZ REGIONALNOG CENTRA ZA AGRARNU EDUKACIJU U POŽAREVCU

ZADRUGE - NOSIOCI RURALNOG RAZVOJA

Instruktivna radionica, održana prošlog cetvrtka u Regionalnom centru za agrarnu edukaciju u Požarevcu, imala je za cilj da osposobi predstavnike zadružnog sektora i ohrabri ih da se vrate tradicionalnoj zadružnoj aktivnosti - ruralnom razvoju.

Iduci u susret pocetku sprovodenja programa EU za pomoc opštinama severoistocne Srbije, zadrugari su preuzeli obavezu da izrade projekte cijim sprovodenjem ce se ekonomski i kulturno unaprediti seoske sredine.

Kroz razlicite oblike aktivnosti Centar za edukaciju svakog cetvrtka osposobljava predstavnike poljoprivrede, zadružnog sektora i nosilaca seoskog razvoja.

- IKOVNA KOLONIJA “BALKANE MOJ” U POŽAREVCU

DAR DECJEM SELU

U organizaciji Društva srpsko-grckog prijateljstva za Branicevski okrug “Most”u petak je u prostorijama Agencije Kodeks pocela trodnevna likovna kolonija pod nazivom “Balkane moj”, pod pokroviteljstvom opštine Požarevac. Kolonija je imala humanitarni karakter jer su dve slike koje su umetnici tih dana naslikali poklonjene Decjem selu kod Kraljeva. U svecanom salonu SO Požarevac slikarima je prijem priredilo rukovodstvo Opštine. Predstavnike Sela kao i goste, medu kojima su se našla zvucna imena srpskog slikarstva, predstavnici Udruženja i poslanik DS Žarko Pivac, pozdravio je šef kabineta predsednika Opštine mr Tihomir Jovanovic rekavši da ce kolonija imati humanitarni ali i edukativni karakter jer ce slike majstora moci da vide i ucenici mnogih osnovnih i srednjih požarevackih škola. Koloniju, na kojoj su ucestvovali slikari iz Francuske, Grcke, Crne Gore i raznih krajeva Srbije, otvorio je Janoš Mesaroš. naslikavši prvu sliku.

- Poznato je da su slikari ljudi sa velikim srcem. Zato ce uraditi prelepe slike za decu bez roditeljske brige, rekla je Snežana Miloševic, clan Udruženja srpsko-grckog prijateljstva za Branicevski okrug “Most”.

Direktorka Decjeg sela Vesna Jokanovic na koloniju je došla u ime 59 mališana koji žive u 11 hraniteljskih porodica u Decjem selu kod Kraljeva.

- Umetnost je na onoj svetloj, pozitivnoj strani licnosti coveka i covecanstva. Tome treba dodati humanost i solidarnost zbog koje su umetnici došli na koloniju. Naš moto je: “Prijatelji su kao zvezde, svetle i kada ih ne vidimo”, rekla je.

Branislav Popovic, PR menadžer Opštine istakao je da ce dve slike biti date Decjem selu koje ce njima raspolagati onako kako sami odrede.

Umetnici su posetili i Viminacijum a svoje radove predstavili su na nedeljnoj iložbi.

T.R.S.

PROMOCIJA KNJIGE VIDE OGNJENOVIC U POŽAREVCU

MILICA NIJE ZABORAVLJENA

Manifestacija "Milici u pohode" posvecena velikoj srpskoj pesnikinji Milici Stojadinovic Srpkinji ponovo je uspostavila kopcu izmedu dva grada, Novog Sada i Požarevca, gradova koji su obeležili na neki nacin život naše slavne pesnikinje.

Tim povodom prošlog petka uprilicena je poseta grobu Milice Stojadinovic Srpkinje koji se nalazi na Starom požarevackom groblju, a u poseti su bili delegacija kulturnih radnika iz Novog Sada i predstavnici požarevackog Centra za kuturu. Zatim je u vecernjim satima u Centru za kulturu organizovano književno vece Vide Ognjenovic, naše izuzetne spisateljice i reditelja.

Ona je autor veceg broja zbirki prica i romana medu kojima su najpoznatiji: "Otrovno mleko maslacka", "Knjiga mrtvih mirisa", "Stari sat" i roman "Preljubnici", a ove godine ona je laureat nagrade "Milica Stojadinovic Srpkinja" za najnoviju zbirku prica koja se zove "Prava adresa". Izdavac ove knjige je Dnevnik iz Novog Sada, a o njenoj knjizi je elokventno govorio književni kriticar i pisac Franjo Petrinovic.

D.Dinic

U PETROVCU OTVORENA IZLOŽBA SKULPTURA SRPSKIH VAJARA 20 VEKA

REMEK DELA SRPSKOG VAJARSTVA NA JEDNOM MESTU

U Galeriji Zavicajnog muzeja, prošlog petka, prireden je pravi praznik za sve ljubitelje istinske srpske umetnosti. Radi se o izložbi skulptura najboljih srpskih vajara 20 veka koju je priredila Vesna Majher iz Beograda. Prisutne goste i posetioce izložbe pozdravila je Andelka Stanisavljevic direktor muzeja:

„Posebno mi je zadovoljstvo da mogu veceras da pozdravim gospodicu Vesnu Majher i akademika Svetislava Arsica Basaru. U saradnji sa gospodicom Majher organizovali smo izložbu skulptura vajara 20 veka. Ona je autor postavke izložbe i knjige „Kazivanja i iskazi srpskih vajara” koja ce biti veceras predstavljena. Vesna Majher, novinar, publicista i slikar priredila je više samostalnih izložbi i ucestvovala na brojnim kolektivnim izložbama. Odlucila se za jedan složen posao, da o najznacajnijim licnostima naše savremene skulpture upotpuni sliku o njenom društvenom položaju i predstavi znacaj savremene srpske skulpture”.

Zatim je rec uzela autor izložbe Vesna Majher koja je osim o znacaju izložbe govorila i o svojoj knjizi: „Zahvaljujem se direktoru muzeja Andelki Stanisavljevic koja je omogucila da u ovom predivnom ambijentu priredim izložbu skulptura srpskih vajara koji su svojim delom bez sumnje obeležili drugu poovinu 20 veka. Rec je o grupi skulptora koja je radila skupture takvih vrednosti da se mogu svrstati u red svetske skulpture i porediti sa autorima koji poticu iz sredina daleko vecih i bogatijih skulptorskih tradicija. Ovo je cetvrta izložba iz serije koja predstvlja moderne akademske vajare koji zaslužuju najistaknutija mesta u srpskoj kulturi. Prva izložba je priredena u galeriji Progres u Beogradu, druga u Zamku kulture u Vrnjackoj banji, treca u Kulturnom centru u Svilajncu i evo sada u Petrovcu. Ova izložba je komponovana od dela 28 umetnika. A povod za priredivanje ove izložbe je i knjiga „Kazivanja i iskazi srpskih vajara” ciji sam autor i izdavac. Ona prati ovu izložbu umesto uobicajnog kataloga. Želja mi je bila da prikažem stvarnost vajarske umetnosti u našoj zemlji. Knjiga predstavlja kolekciju autenticnih misli i kazivanja 33 autora, najznacajnijih skulptora srpskog vajarstva.

Ova knjiga i ova izložba su jedinstvena prilika gde možete na jednom mestu da sagledate skulpture izuzetnih umetnickih i kulturnih vrednosti. One su umetnicki komentar i trag o vremenu što je za nama, ali i autenticni i autoritativni prilog sagledavanju razvoja srpske skulpture. Ovo je prilika da se upoznate sa najslavnijim delima našeg vajarstva i da uživate u izuzetno vrednim skulpturama”.

Prisutnima se obratio i akademik Svetislav Arsic Basara jedan od slavnih autora cija se dela mogu videti na izložbi : „ Ovo je prilika da vas i ja pozdravim, u vašem malom lepom gradu koga ja, ne znam zašto, mnogo volim. Pozdravljam vas istovremeno u ime svih mojih kolega vajara koji nisu tu, ali su njihova dela ovde pa cete se vi preko njihovih dela upoznati i delimicno sa njima. Ovde što vidite to su pravi biseri našeg vajarstva iz druge polovine 20 veka, pa možete da uocite koliko je tu razlicitog materijala, invencija, oblika i koncepcija u prilazima umetnickih dela. To govori o bogastvu uma i inspiraciji stvaralaca. Ovaj dogadaj je istorijski trenutak za kulturna dešavanja Petrovca na Mlavi”.

Svi ljubitelji umetnosti moci ce da vide ova vredna dela do 16. novembra.

D. Ilic

OSNOVNA ŠKOLA “MIŠA ŽIVANOVIC” - SREDNJEVO PODRUCNO ODELJENJE - PECANICA

VELIKI USPEH NA MUZICKOM FESTIVALU

I ove godine je na adresu svih Osnovnih i Srednjih škola stigao poziv na konkurs za ucešce na HP Festivalu decjeg muzickog stvaralaštva “Deca kompozitori”. Ovu manifestaciju, dvanaestu po redu, veoma uspešno organizuje Decji kulturni centar iz Beograda na celu sa prof. Mirjanom Milicic - Prokic, kao glavnim koordinatorom i Muzickim urednikom Festivala. Svi ucitelji i profesori muzicke kulture imali su zadatak da sve talentovane ucenike podstaknu da napišu i komponuju vokalnu kompoziciju, da je otpevaju, snime i pošalju na adresu Decjeg kulturnog centra u Beograd. To nije nimalo bio lak zadatak. Još teži zadatak imao je žiri, sastavljen od vrsnih profesora muzike, da presluša sve pristigle kompozicije i odabere one najbolje. Ove godine je na adresu Decjeg kulturnog centra pristiglo cak 850 kompozicija od kojih je trebalo izdvojiti 13 najboljih za decu uzrasta od 7-15 godina i 13 najboljih kompozicija za uzrast od 15-20 godina.

Na ovaj konkurs, po prvi put, prijavila se i OŠ “Miša Živanovic” iz Srednjeva. NJen predstavnik je bio Marko Pantic, ucenik IV razreda iz podrucnog odeljenja u Pecanici. Marko i njegova uciteljica, Nataša Nikolic, su ovaj zadatak shvatili veoma ozbiljno. Posle velikih napora rodila se pesma pod nazivom “Kad me voli Maja”. Muziku i tekst napisao je Marko Pantic, koji je i vokalni solista te kompozicije. Trud se isplatio. Usledio je prvi uspeh: od 850 kompozicija iz cele Srbije Markova pesma je, na odluku žirija, ušla u trinaest najboljih. Usledila je priprema za finale. Na odluku direktora škole, prof. Životic Živislava, na finale su, kao Markova podrška, pošli svi ucenici IV razreda, kao i njihovi ucitelji. 19. 10. 2007. godine sa pocetkom u 17 casova u prepunoj sali Decjeg kulturnog centra i u prelepoj atmosferi održano je finale HP Festivala decjeg muzickog stvaralaštva “Deca kompozitori” pod geslom “Pevaj sa mnom”. U konkurenciji solista iz Beograda, Novog Beograda, Zemuna, Požege, Novog Sada, Apatina, Cuprije, Marko Pantic sa pesmom “Kad me voli Maja” osvojio je trece mesto.

Sa ovog takmicenja odlazimo srecni i zadovoljni sa željom da se ovakav vid takmicenja nastavi i da naredne godine ostvarimo još bolji rezultat. Zato ucitelji, nastavnici i profesori, nemojte biti samo profesori sa dnevnikom u ruci, vec profesori koji ce pomoci deci da pokažu svoj talenat. Svaki nagradeni talenat podstice dete da radi više i bolje.

N. N.

GREJANJE U POŽAREVCU

DOBAR POCETAK SEZONE

Po završetku “hladne probe”, 13. oktobra, Javno preduzece “Toplifikacija” Požarevac je zapocelo je grejnu sezonu i vec 15. oktobra u 8 sati ujutru, temperatura je u svim toplopredajnim stanicama bila u skladu sa parametrima.

Dobar pocetak grejne sezone, cene u “Toplifikaciji”, rezultat je obimnog pripremnog rada na primaru, servisa i pregleda svih kriticnih tacaka, kao i niza poslova odradenih tokom leta na sistemu sekundarne mreže i toplopredajnim stanicama. Istovremeno, i proizvodac energije, Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, okoncao je remont bloka od 110 megavata, najpouzdanijeg isporucioca toplote koju distribuira Javno preduzece “Toplifikacija” Požarevac.

Tri izvora energije

- Ove godine smo odradili više nego tokom pet prethodnih godina. Izmedu ostalog, ugradili smo dva pregradna ventila, veoma bitna za situacije kada nedostaje energija, prestane isporuka ili slicno, možemo da zatvorimo ceo krug i energiju koja se zatekla u sistemu koristimo dok se problem ne otkloni. Prakticno, to nam daje mogucnost da se 24 sata kod korisnika uopšte i ne oseti promena u temperaturi, a i ponovno uspostavljanje redovnog toka energije veoma brzo dostigne potrebne parametre. Osim ovog, nesumnjivo posebno znacajnog poduhvata, dosta je drugih poslova koji su odradeni i na osnovu toga smo uverenja da smo ušli u veoma stabilnu i kvalitetnu grejnu sezonu, - kaže Toma Janicic, generalni direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

Kvalitetnu i pouzdanu grejnu sezonu obecava i okoncan remont kostolacke “Stotke”, termoelektrane koja je koncipirana da, uporedo sa proizvodnjom struje, isporucuje toplotnu energiju bez vecih umanjenja snage u osnovnoj funkciji, proizvodnji elektricne energije.

Prakticno, toplifikacioni sistem Požarevca, Kostolca i okolnih naselja prikljucenih na njega, ove sezone oslanja se na tri izvora: dva u Kostolcu i jedan u Drmnu.

Uskoro i “Leptiric” na mreži

- Smatramo da je stabilnost sada izuzetno dobra, u stalnom smo kontaktu i saradnji sa strucnjacima u Privrednom društvu i nikakve probleme ne ocekujemo. “Stotka” je vec na sistemu, tako da korisnici imaju izvrsno grejanje, svih 24 sata dnevno. Ima korisnika koji su ovih dana morali da malo porade na svojim instalacijama, da ispuste vazduh iz kucne instalacije, što, verujem, nije bio problem. Inace, mi smo ove godine uradili novu toplopredajnu stanicu u Cede Vasovica 47, cime smo potpuno stabilizovali izvor u zoni Cede Vasovica 41 - 51 i Zelengorska, i svi su korisnici dobili puni kvalitet grejanja. Istovremeno, to je omogucilo da se iduce godine realizuje mreža i prikljucenje korisnika u Zelengorskoj, Nevesinjskoj i Koste Abraševica, - istice Janicic.

Dogodine ce se mreža širiti i na Karadordevoj, što omogucava toplopredajna stanica napravljena u Zviškoj ulici.

- Posle velikog napora da se dostigne kvalitetno grejanje Požarevca, Kostolca, kao i Klenovnika, Cirikovca i Drmna, smatram da je važno napomenuti da je bilo i odredenih problema u startu. Najpre, dva dana smo imali zastoj u grejanju vrtica “Bambi” i to je otklonjeno. Medutim, problem nije rešen u vrticu “Leptiric” gde je odradeno nadzidivanje objekta, instalacije otvorene kako bi se u novosagradeni prostor montirale instalacije i, dok se to ne završi, vrtic nije na toplovodnoj mreži. Racunamo da ce vrlo brzo i to da se sredi, mi smo spremni da na njihov poziv trenutno reagujemo i taj vrtic u celosti dobije toplotnu energiju, - napominje direktor “Toplifikacije”.

Novi korisnici

“Toplifikacija” je tokom leta vodila kampanju u kojoj je nudila i odredene povoljnosti, kako bi se na daljinsko grejanje prikljucili stanari stambenih zgrada, kojima su prikljucni ventili i toplotna energija stigli do ulaznih vrata. Odziv je, medutim, bio ispod ocekivanja.

- Trenutno je 517 slobodnih prikljucaka. I pored upoznavanja sa cinjenicom da se ne bi izlagali troškovima za projekat, da mogu na kredit, pod veoma povoljnim uslovima da plate prikljucak, potencijalni korisnici se nisu u ocekivanoj meri prijavljivali. Prikljuceno je svega 30 -ak novih korisnika iz te grupe. Treba napomenuti da smo ovih dana, od pocetka grejne sezone na ovamo, prikljucili tri velika objekta visokogradnje: u Bratstva i jedinstva sa 85 korisnika, u Vardarskoj sa 55 i u Deligradskoj objekat sa oko 40 prikljucaka. Ovih dana ulazimo i u posao u ulici Vase Pelagica, Toplicinoj sa Lole Ribara, a lokaciju “Hrastovaca” krecemo krajem nedelje. Sve te lokacije, kad budu krajem novembra zakljucene, uveca ce broj korisnika za oko 350. Procene su da ce posao biti okoncan do kraja novembra. Ima izgleda da se zainteresovani korisnici i prikljuce tokom ove godine, - kaže Janicic i dodaje:

- Kad je rec o Kosovskoj, radovi uveliko teku, racunamo da do kraja meseca budu gotovi i stvore se uslovi za prikljucivanje. Inace, mi smo iz Fonda za zaštitu životne sredine dobili 15 miliona, što je omogucilo da se realizuje primar kroz Nevesinjsku, koji ce napajati Kosovsku i Karadordevu, a iduce godine se stvaraju uslovi za toplificiranje Zelengorske, Nevesi-njske i Koste Abraševica, cime zatvaramo prsten do pruge. Inace, od prošle godine drugacije pristupamo u izradi prikljucaka. Pokazalo se da dobar deo gradana kojima je izveden prikljucak reaguje tek u kasnu jesen i imamo situaciju da ih prikljucujemo kad krene grejna sezona. Ta procedura prikljucivanja je redovno remetila kvalitet grejanja okolnim korisnicima, pa smo problem rešili montažom ventila na novosagradenim pri-kljuccima i sada prikljuci-vanje novog korisnika nema veceg uticaja na grejanje okolnih domacinstava.

Ceka se odgovor NIP - a

“Toplifikacija” je konkurisala za sredstva Nacionalnog investicionog plana kojima bi, ako budu odobrena, dogodine broj korisnika bio uvecan za 1.000. Zajednickim nastupom sa Osnivacem - SO Požarevac i podrškom predsednika Opštine, “Toplifikacija” bi u izgradnji sekundara i 26 toplopredajnih stanica ucestvovala sa 20%, gradani sa 10%, NIP 70%. U izgradnji primara, Opština Požarevac bi ucestvovala sa 30, a NIP 70%.

- Raspolažemo gotovim projektima za 70% posla koji bi se radio ukolio NIP prihvati da ucestvuje u širenju toplifikacione mreže, tako da bi ceo posao odradili u periodu od 1. marta do 15. oktobra iduce godine. Time bi na mreži bilo novih 25 - 30 megavata, što bi ukupnu kolicinu koju distribuiramo sa sadašnjih 85 uvecalo na 120 - 130 megavata, prakticno, kapacitet bismo povecali za oko 30%. Radi se vecinom o dovodenju grejanja do porodicnih domacinstava, uglavnom su to etažni stambeni objekti, gde se angažuje nešto veca energija u odnosu na kolektivno stanovanje, shodno stepenu termoizolacije objekata. Zaštita, termoizolacija, višestruko je korisna: korisnik ima kvalitetnije grejanje i manje izdatke za isporucenu mu energiju, mi imamo više energije za dalje širenje mreže, sveukupno - izbegava se rasipanje. Ima nekih nagoveštaja da ce od sledece godine i država kreditima da pomaže gradanima da svoje objekte termoizoluju, jer je racionalno trošenje energije, bilo koje da je vrste, od opšteg interesa, - kaže Janicic.

Nema poskupljenja?

Pozitivan odgovor NIP - a, osim što bi otvorio mogucnost za pomenuto znacajno širenje mreže i uvecanje broja korisnika, bio bi na korist i svim sadašnjim korisnicima: ako se sredstva NIP - a odobre, “Toplifikacija” odustaje od vec najavljenog zahteva za posku-pljenjem grejanja. Poskupljenja materijala koji se koristi za izgradnju toplovodne mreže - cevi i izolacije od 50 do 80% suzila su finansijske mogucnosti “Toplifikacije” da mrežu znacajnije širi po sadašnjoj ceni isporucenep energije, nepromenjenoj vec tri godine. Medutim, ostvare li se ocekivanja i širenje mreže potpomognu NIP Opština i gradani, “Toplifikacija” je spremna da sa svoje strane ucestvuje u pomenutim paritetima i cenu grejanja ne poveca.

Dragan Milenkovic

KRAJ OKTOBRA - POCETAK NOVEMBRA

PRAVO VREME ZA VAKCINU OD GRIPA

- Zavod za javno zdravlje u Požarevcu distribuirao vakcine svim domovima zdravlja

- Vakcina “stigla” i u apoteke

Najbolji nacin zaštite od gripa, respiratorne infektivne bolesti koja lako može da preraste u epidemiju je vakcinacija stanovništva. Imajuci to u vidu, Zavod za javno zdravlje u Požarevcu je i ove godine na vreme obezbedio dovoljno vakcina za sve rizicne grupe.

—Bolest se može i treba spreciti. Narocito se od gripa moraju zaštititi rizicne grupe, a to su deca za koje postoje decje doze, zatim starije osobe od 65 godina, oni koji boluju od hronicnih bolesti - dijabeticari, astmaticari, osobe sa malignim oboljenjima, zdravstveni radnici, javne licnosti...Vakcinu ne treba da prime oni koji imaju neku trenutnu akutnu bolest, temperaturu preko 38 stepeni celzijusovih i oni koji su alergicni na jaja, proizvode od jaja i pileceg mesa. Ovo iz razloga što se vakcina kultiviše na embrionima jaja. Pošto pored ovog pojedinacnog imuniteta koga obezbedujemo putem vakcinacije postoji i drugi, kolektivni imunitet, ne moraju baš svi da prime vakcinu, ali osetljive kategorije trebalo bi svakako, tvrdi Vera Jokovic-Kostic, nacelnik Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti.

Vakcina protiv gripa je dobra, jer ublažava simptome i komplikacije od ove bolesti, tvrde u Zavodu za javno zdravlje i istovremeno podsecaju da se vakcinacijom ne obezbeduje stopostotna sigurnost da do gripa ne dode. Pored ove specificne mere zaštite od gripa postoje i opšte mere kao što su izbegavanje vecih skupova i kontakata sa bolesnim osobama, provetravanje prostorija, adekvatno oblacenje, kvalitetna ishrana, konzumiranje što više tecnosti, a pre svega toplih pica.

—Nikako ne treba zaboraviti da je grip zarazna bolest koja se veoma brzo širi i može da preraste u manje i regionalne epidemije pa cak i u pandemije. Ukoliko se pojave njeni simptomi, potrebno je da se oboleli jave lekaru koji odreduje terapiju, a ne da se lece na svoju ruku.

Za potrebe stanovništva Branicevskog okruga u Zavod je stiglo 6.650 doza vakcina što je na nivou prošlogodišnjih kolicina. Sve vakcine su distribuirane domovima zdravlja koji su krenuli sa vakcinacijom. Da podsetimo, ove vakcine su besplatne i namenjene rizicnim grupama stanovništva. Ostali gradani koji ne spadaju u ovu osetljivu, prioritetnu kategoriju, vakcinu kupuju u apotekama. Kraj oktobra, pocetak novembra je idealno vreme za vakcinaciju, tvrde epidemiolozi.

S.E.

PROMOCIJE KNJIGA

DRAŠKOVICEVA “META” NA METI POŽAREVLJANA

Lider SPO i doskorašnji ministar inostranih poslova Srbije Vuk Draškovic vratio se književnosti i publicistici. Draškovic ovoga puta pozornost izaziva knjigom koje su objavile “Vecernje novosti” - “Meta”.

Promocija te knjige zakazana je za danas u 18 sati u Maloj sali Doma kulture u Požarevcu, a o njoj ce osim autora govoriti i književnik Aleksandar Jugovic.

IZJAVA VEDRANE BABIC STRUCNOG SARADNIKA TURISTICKE ORGANIZACIJE OPŠTINE PETROVAC

OBOGACIVANJE PONUDE HOMOLJA

Predstavnici opština Petrovac, Žagubica i Malo Crnice su u okviru projekta „Stvaranje uslova za obogacivanje turisticke ponude Homoljske regije” koji je program medususedne saradnje Rumunije i Srbije, a koji se radi na osnovu podrške nevladinih organizacija i Turistickih organizacija, posetili susednu Rumuniju. Ovaj boravak bio je još jedna faza u sprovodenju projekta koji terba da se završi krajem 2007. godine. Mi smo izuzetno zadovoljni posetom a Turisticka organizacija je iskoristila svoj boravak tamo da krene i sa novim projektom koji zajedno radi sa turistickim organizacijama opština Golubac, Malo Crnice, Žagubica i Kucevo i ponovo se odnosi na medususedsku saradnju sa Rumunijom. Prvi koraci su preduzeti i mi se nadamo najboljim rezultatima.

D. Ilic

PETROVAC

RASPISAN KONKURS ZA DODELU STIPENDIJA

- epa tradicija stipendiranja najuspešnijih studenata petrovacke opštine bice nastavljena i naredne godine. Komisija za dodelu stipendija Skupštine opštine Petrovac 31. oktobra je rapisala konkurs za dodelu stipendija studentima visokih škola na tritoriji opštine Petrovac za školsku 2007 - 2008 godinu. Pored studenata koji su dosad koristili stipendije i upisom nove školske godine stekli pravo na nastavak stipendiranja, od ove školske godine stipendirace se još deset novih studenata i to dva studenta Fililoškog fakulteta smer Engleski jezik i osam studenata ostalih fakulteta i visokih škola - akademija. Na konkurs se mogu prijaviti studenti sa najnižom prosecnom ocenom 8 u prethodnoj godini studija. Prioritet prilikom donošenja rešenja o dodeli stipendije imace studenti sa boljim uspehom i studenti slabog matrijalnog stanja.

D.I.

MILOŠ MIJATOVIC, PREDSEDNIK SINDIKATA OBRAZOVANJA POŽAREVAC:

“PREDSEDNIKE NE TREBA PLACATI”

- U svim školama požarevacke Opštine u kojima funkcionišu organizacije Sindikata obrazovanja, predsednici su volonteri iako je Kolektivnim ugovorom predvidena naknada za taj posao

Sindikat obrazovanja Požarevca, kako nas je obavestio njegov predsednik Miloš Mijatovic, osnovan je 1999. godine sa osnovnim ciljem da se popravi stanje u prosveti požarevacke opštine i ujedno pospeše sindikalne aktivnosti u školskim ustanovama.

—Nekada su svi iz ovog našeg sindikata bili clanovi Samostalnog sindikata, medutim, nezadovoljni sindikalnim radom u školama oOpštine odlucili smo da osnujemo granski sindikat koji pripada Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije. Sindikat obrazovanja Požarevca obuhvata vecinsko clanstvo u opštini Požarevac, od 1 100 radnika u obrazovanju, 900 je sa clanskim kartama našeg Sindikata. U školama požarevacke opštine, naime, imamo vecinsko clanstvo, jedan mali deo je u Samostalnom sindikatu, medutim i oni saraduju sa nama, ucestvovali su u svim obustavama rada od 2000. do danas. Što se tice sindikalnog clanstva na nivou Branicevskog okruga, od oko 1 000 prosvetnih radnika, veliki broj njih nije ni u jednom sindikatu. Zašto je tako, da li zbog nedovoljne informisanosti, previsoke clanarine ili postoji nešto trece... stvarno ne znam, ali sam se licno uverio u to da je mali broj prosvetara sindikalno organizovan u opštinama Kucevo, Malo Crnice, Žabari, Veliko Gradište, Golubac, istice Mijatovic uz podsecanje da je od svog osnivanja, “pod kapom” Unije prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Požarevca ucestvovao u desetak obustava rada od kojih su neke trajale i po nekoliko dana, a neke samo jedan sat.

Izdejstvovali redovnu isplatu jubilarnih nagrada

—Pozivali smo i clanstvo ovog drugog Sindikata, treci, Nezavisni u opštini Požarevac ne postoji, i clanstvo je uglavnom prihvatalo saradnju sa nama, ali rukovodstvo nije. Mislim da smo bili dosta aktivni u ostvarivanju pojedinih radnickih zahteva, a kao najveci naš uspeh smatram taj što smo u požarevackoj opštini izdejstvovali redovnu isplatu jubilarnih nagrada. Kolektivni ugovor kojim je i to pravo regulisano, potpisan je 2005. ali nam u opštini Požarevac te godine nisu isplacivali jubilarne nagrada iako smo sve uradili kako treba, podneli na vreme uredne spiskove jubilaraca. Ta godina je preskocena, pa je isplata, na naš pritisak pocela od 2006. Za neisplacenu 2005. godinu, Sindikat obrazovanja Požarevca je tužio škole, sve sudske sporove smo dobili, u nekoliko škola nagrade su vec isplacene, u jednom broju slucajeva proces je pri kraju, dobio sam informacije da su pozitivna rešenja i tu stigla. Pozivam sve radnike koji u ostarvivanju ovog prava imaju odredene probleme, da nam se jave kako bi uz pomoc našeg pravnika najbrže došli do zaslužene jubilarne nagrade.

TRAŽE POVECANJE PLATA OD 20 ODSTO

Kao što je javnost obaveštena, Vlada je odustala od namere zamrzavanja plata u javnom sektoru cemu su se ozbiljno usprotivili u lokalnim samoupravama, pravosudu, obrazovanju, tako da njihove pretnje obustavama rada iz tog razloga, nemaju osnova. Ali imaju kada se povede rec o procentima povecanja plata u narednoj godini. Javni sektor je zahtevao povecanje od 20 posto, Vlada predlaže samo 5 posto.

— Sva tri sindikata su ovde bila jedinstvena, tražili smo povecanje od 20 odsto. Da li cemo u tom zahtevu istrajati, videcemo. Imali smo nedavno jedno loše iskustvo sa tim zajednickim nastupom, desilo se, naime, da smo u pocetku bili jedinstveni a onda su Protokol o povecanju plata potpisali predstavnici Samostalnog sindikata i Sindikata “Nezavisnost”, dok je Unija sindikata izostala. Zbog cega nismo pristali na takav Protokol? Pa zato što njime nisu bili obuhvadeni svi radnici u prosveti, dakle i oni koji ne rade direktno u obrazovanju, a to su tetkice, šefovi racunovodstva, sekretari, blagajnici, kuvari... Svi su oni ostali izvan toga ili su im plate minimalno povecane, pa su s pravom bili nezadovoljni. A postojao je dogovor da sva tri sindikata dostave ministru zajednicke zahteve. U meduvremenu se nešto desilo pa su oni promenili taj stav, a mi nismo potpisali Protokol. Imajuci, dakle u vidu ovo iskustvo, plašim se da li cemo u ovom novom slucaju istrajati, hocemo li uspeti da održimo zajednicki stav sva tri sindikata. Ako opet dode do razmimoilaženja, bice to na štetu neke grupacije prosvetnih radnika. Primera radi, Protokolom potpisanim u 2006. prosvetni radnici sa petim stepenom, sa starom uciteljskom školom, vraceni su na nivo cetvorogodišnje škole, njima su plate smanjenje za nekoliko hiljada dinara, a to su uglavnom ljudi pred penzijom. Ovim Protokolom oni su i te kako ošteceni, objašnjava Mijatovic.

Na naše pitanje koliko su predsednici Sindikata obrazovanja motivisani da rade na rešavanju postojecih sindikalnih problema u školama, prvi covek ovog Sindikata u Požarevcu kaže da je njihova aktivnost zasnovana na entuzijazmu, da su predsednici-volonteri iako je Kolektivnim ugovorom predvidena naknada za taj rad ili nekoliko sati manje u nastavi.

—Teško je u školama osloboditi nekoga nastave na odredeno vreme jer se postavlja pitanje ko ce onda umesto njih raditi sa decom. A što se placanja za rad u sindikatu tice izricito sam protiv toga, mislim da je naumesno da predstavnika sindikata placa poslodavac. Pa ako te on placa, u njegovim si rukama, tvrdi Mijatovic.

S.E.

PRIVREDNO DRUŠTVO «REKULTIVACIJA I OZELENJAVANJE» D.O.O. KOSTOLAC

ZELENO, VOLIM TE, ZELENO

Privredno društvo «Rekultivacija i ozelenjavanje» nastalo je odlukom Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije i Vlade Republike Srbije, kao izdvojena sporedna deltanost PD TE KO Kostolac. Osnovna delatnost preduzeca je rekultivacija i ozelenjavanje rigidnih zemljišta nastalih u vidu jalovišta i pepelišta, usled rada energetskih kapaciteta Basena Kostolac. Preduzece ima dugu tradiciju u energetskom basenu Kostolac, a prva organizaciona delatnost ovog preduzeca zabeležena je daleke 1968. godine. U toku svog samostalnog rada preduzece je pošumilo, rekultiviralo i uredilo parkovske površine na više od 17.000 hektara. Zasadeno je gotovo 15 miliona sadnica i privedeno je ponovnoj poljoprivredi više od 1.400 hektara jalovišta. Zeleni list, znak preduzeca, kažu u RIO-u je i moto i misija da se gradanima vrati pogled u zelenilo i lepotu života, a želja im je da podignu hiljade hektara šuma, parkova, zelenih površina. Preduzece vrši i druge usluge: cišcenje snega u zimskim uslovima, urede-nje unutrašnjih i spolja-šnjih dekorativnih zasada hortikulturnim biljem, uredenje kancelarijskih prostora, a izgradnja eksplatacionih šuma takode je jedan od programa uslužnog rada preduzeca. Preduzece je specijalizovano za izgradnju parkovskih površina i njihovo održavanje. Poseban uslužni program predstavlja podizanje i održavanje zelenih površina duž saobracajnica.

O radnicima i privatizaciji

Od skoro VD direktor ovog preduzeca je Nataša Savic. O aktivnostima i planovima RIO-a, ona kaže:

- Preduzece za rekultivaciju i ozelenjavanje je pocelo sa radom 2004. godine, izdvajanjem iz EPS-a, dakle iz Privrednog društva «Termoelektrane i kopovi Kostolac», oni su naši vecinski osnivaci. Na pocetku je bilo dvadesetak zaposlenih, da bi sada, u fazi privatizacije, odnosno pred prvim krugom privatizacije, koji je trebalo da bude 13.06.2007.g. iz preduzeca otišlo 11 radnika i ostalo je 13 stalno zaposlenih i imamo trenutno tridesetak radnika koji su angažovani na privremenim i povremenim poslovima i preko omladinske zadruge. Mi smo i formirani kao preduzece za rekultivaciju i ozelenjavanje zemljišta, dakle ne kao gradska zelenila, vec kao firma koja ce kasnije da rekultiviše kopove, pepelište i degradirana zemljišta. Radimo i odr-žavanje poslovnog prostora, kruga zelenila, parkova, najviše posla imamo u TE KO Kostolac. Radimo i poslove za treca lica, na primer za grad Požarevac, do ove godine smo radili košenje druge i trece kategorije, sada radimo orezivanje drveca. Što se opreme tice, mislim da smo jedna od najoporemlje-nijih firmi u pogledu mehanizacije, alata i sredstava za rad. Kada govorimo o kadrovskom sastavu kod nas su zaposleni šumarski inženjeri, poljoprivredni inženjeri, tehnicari iz ove oblasti, imamo pravnu službu, dok nam knjigovodstvene poslove rade agencije.

Dobra saradnja sa Privrednom komorom

Na prvom krugu privatizacije, 13.06.2007. niko se nije javio, pa je potom aukcija bila zakazana za 27.09. Cena je pala, a pre toga su se javili iz Agencije za privatizaciju, poslali su nam dopis u kome se kaže da nisu rešeni vlasnicki odnosi, tako da je prodaja stopirana i odluceno je da nece biti prodaje dok se ne reše svi imovinski odnosi. Zgrade i zemljište nisu uknji-ženi. Rasadnik u Cirikovcu, koji je takode u sklopu RIO ima namenu da obezbedi što više sadnog materijala za rekultivaciju, ali, pored toga imamo i drugog materijala, primera radi, ukrasnog šiblja i sl.

Ucestvovali smo na Sajmu privrede, prvi put smo se pojavljivali na takav nacin i izlagali smo proizvode iz našeg rasadnika. Imamo odlicnu saradnju sa Privrednom komorom, zajedno smo u ekipi preduzeca za standardizaciju ISO 9000. Nadamo se da cemo do decembra sprovesti standardizaciju.

Uredivanje unutrašnjih odnosa

Ono što nas ocekuje je sistematizacija radnih mesta, kako bi jasno definisali radne jedinice, kao što su rekultivacija, ozeljenjavanje, rasadnik... Posedujemo vocnjak površine preko dva hektara, koji smo prošle godine ogradili, posle dužeg vremena radili smo orezivanje, hemijsko tretiranje i ove godine se pokazalo nešto plodova, planiramo da krenemo sa novim zasadima i proizvodnjom voca. Pokušacemo da slicna iskustva sa Kolubare i Obrenovca, koji takode imaju svoje vocnjake, prenesemo i kod nas. Za poslednja dva i po meseca uspeli smo dosta toga da odradimo, ugovorili smo dosta poslova, kao što su rekultivacija pepelišta, odr-žavanje pepelišta, krenuli smo sa pošumlja-vanjem spoljašnjeg odlagališta Kopa Drmno, zatim imamo Klenovnik, unutrašnje odlagalište. Za sledecu godinu planiramo da kompletne površine za rekultivaciju budu naše. Sve površine koje se zatvaraju moraju da se dovedu u šumsko ili poljoprivredno zemlji-šte. Za Kop Klenovnik, ili kako ga zovu, Cuka, postoji projekat koji se sastoji iz nekoliko faza, oko 120 hektara treba pošumiti. Pepelište se dovodi u fazu rekreativno-sportskih terena, prva faza projekta, zatravnji-vanje kaseta koje su ugašene, sada radimo drugu fazu, pošumljavanje na pepelištu.

Mi radimo idejna re-šenja rekultivacije i oze-lenjavanja, a za izradu projekata akgažujemo licencirana lica.

Što se naših sadnica tice, dva puta godišnje radimo zdravstvenu ispravnost, one ispunjavaju sve kriterijume zdravstvene ispravnosti i mi možemo poceti sa prodajom tih sadnica - kaže Nataša Savic.

HUMORESKA

KNJIŽEVNICI

Završio se i ovo-godišnji Sajam knjiga u Beogradu. Kao i svake godine, uglavnom sve je isto, samo što se smanjio broj cevabdžinica. Bilo je i pisaca iz našeg zavicaja, tzv. zavicajni pisci. Kao da ostali pisci nemaju zavicaj!

Naši ljudi mnogo citaju pa su zato nacitani; takode, mnogo i pišu (neki uz vetar!), pa su zato napi…smeni. Lepo je to kad neko svom detetu za peti rodendan objavi zbirku pesama, a za deseti - sabrana dela. Šta može dete lepše da poželi od toga!?

Tu su i domacice, koje u pauzi spremanja zimnice, napišu jesenje elegije; zatim, ratari, koji pišu njivsku poeziju, a stocari štalsku.

Moj komšija, limar, kad ne klepa po plehu, sklepa stihove i to je veoma interesantan spoj: radnika i pesnika. Jednog dana na kapiji se pojavi poštar:

- Ej, majstore, imaš neko pismo! Izgleda da te je opet tužio komšija!

- Ha, malo si se prešao, burazeru! - rece limar gledajuci plavu kovertu.

- Ovo je od izdavaca.

- Kakvog izdavaca?

- Moj prvi projekat pesama je u pripremi.

- Projekat! U pripremi!

-Da, da, i od sad me oslovljavaj sa: pesnice!

-Dobro, pesnice, duge, retke kose…

-More, nosi se! Oslovljavaj me sa: pisac!

- Dobro, pišce!

-Ja sam za tebe, bre, književnik!

-Ma, teraj se, bre, majstore, imam ja još da delim poštu!

A jedan posetilac Sajma rece: “Blago nepismenima, oni ne moraju da organizuju Sajam knjiga!”

Miodrag Lazarevvic

LAZARIZMI

- Zašto se gradani žale na standard, kad su kupovali uvek u trgovinama na malo!?

- Izvukli smo pouke iz poslednjeg rata, kao i iz prethodnih ratova!

- Ratom bismo sve izgubili, pa i rat!

- Za Srbe je poraz sastavni deo pobede!

- Opet gostovao cirkus u Požarevcu. Zar nam nije dosta našeg, nego mora da dolaze i sa strane!?

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 26.10.2007.godine do 02.11.2007.godine u porodilištu opšte bolnice Dr.”Voja Dulic “ u Požarevcu rodene 23 bebe.

Sinove su dobili: Aleksandra i Nenad Jankovic iz Kostolca , Marina Mojsic i Bojan Zelenkapic iz Velikog Gradišta , Aleksandra i Saša Dobricic iz Bikinja, Lidija i Marin Bošnjakovic iz Požarevca, Nena i Draško Miljkovic iz Kasidola, Marija Osmanovic i DŽevit Krijezi iz Kostolca, Sandra Savic i Stevan Avramovic iz Požarevca, Violeta Spaletic i Zoran Spasic iz Trnovca, Branislava i Predrag Vuckovic iz Kostolca , Žana i Živorad Miletic iz Krupaje, LJiljana Stevic i Slobodan Joviciz Požarevca , Jugoslavka i Dragiša. Kostic iz Živice

Kcerke su dobili: Miletic -Ždralovic Milena i Zoran iz Požarevca , Slavica i Srdan Blagojevic iz Bliznaka , Luminica Bolokan i Draganovic Koler iz Usija,Biljana i NenadJankovic iz Porodina ,Jankovic- Ðokic Tanja i Marko iz Lucice,Murina Sevdija i Šaban Krujezi iz Kostolca, Lalica Paunovic i Nebojša Živkovic iz Požarevca, Lela Nastasovic i Nedeljko Bunjevac iz Braniceva.

SVECANO URUCENI KLJUCEVI «KUCE IZ SNOVA» U BEOGRADU, PREMIJE NAGRADNE IGRE KONCERNA BAMBI-BANAT

KOVERAT BELI SRECU DELI

Bojana Cirkovic iz Braniceva dobila je prošlog petka kljuceve kuce od 250 kvadrata koja se nalazi u beogradskom naselju Košutnjak. Bojana je ucestvovala u nagradnoj igri «Kuca - nagrada vruca» tako što je poslala pisani rad na temu mesta u kome živi.

Srecnoj dobitnici kljuceve kuce urucila je portparol Koncerna Bambi-Banat, Monika Živojinovic, koja je podsetila da je nagradna igra organizovana u cast 40 godina postojanja kompanije. U jednoj od prostorija nove kuce, u prisustvu novinara svih domacih medija, Bojana Cirkovic je potpisala dokumenta koja potvrduju da je od sada ona vlasnik «kuce iz snova». Kompanija Bambi snosi i sve troškove prenosa i poreza.

Pored premije, Bambi-Banat je dodelio i 40 vrednih nagrada za ucešce na konkursu «Boni fazoni». Strucni žiri u sastavu Dragan Ilic i Gorica Nešovic, voditelji jutarnjeg programa «Dizanje» na Radiju B92, odabrao je i najzanimljivije odgovore u okviru konkursa «Boni fazoni», ucesnici su imali zadatak da pošalju pakovanje bombona «Boni fazoni» i «Karamelica» u vrednosti od 800 grada i da u jednoj recenici napišu najduhovitiju izjavu koju su ikada culi. Dobitnicima su poklonjena 3 putovanja u London, 10 Sony Playstation-a i 27 vaucera u protivvrednosti od 500 evra.

Velika nagradna igra sastojala se od cetiri nagradna konkursa: za «Plazma keks», «Zlatni Pek», «Još!» slane grickalice i «Boni fazoni» bombone. Sve nagrade izvucene su 14. oktobra u «Žikinoj šarenici». Evo nekih od nagradenih duhovitih odgovora: - Da li znate onu pesmu, voleo sam jednu ženu, ne zna im se broj? (prva nagrada, put u London), - Jao, što bih sada izujedao neko prase! (druga nagrada, put u London), - Sahara je divna pešcana plaža, samo je more malo daleko (nagrada Sony Playstation)...

Dobitnica premije, Bojana Cirkovic je rodena Beogradanka, veliki deo života provela je u Požarevcu, gde je radila kao bibliotekar u gradskoj biblioteci, a u poslednje vreme živi u Branicevu. Po zvanicnom preuzimanju kljuceva kuce, ona je rekla:

- Mnogo sam srecna, jer ovo je nešto što covek nikada u životu ne može ni da pomisli. Poslala sam samo jedan, beli koverat i kada je on izvucen pomislila sam: pa, ja sam poslala beli koverat i kada su procitali moje ime, shvatila sam da sam ja postala vlasnik kuce. Zlatonosni Pek u Branicevu doneo mi je kucu. Mnogo se zahvaljujem Bambiju i svima vama što ste došli da uvelicate ovaj dan. Hvala vam puno.

Kuca, koja je glavna nagrada sastoji se od cetiri etaže, potpuno je opremljena i uredena na najsavremeniji nacin, hrastovom stolarijom i belim mermerom, a kako se culo od predstavnika kompanije, radi se o najvrednijoj nagradi, ikada dodeljenoj u Srbiji.

Po urucenju nagrada, Bambi-Banat je za sve ucesnike nagradne igre organizovao svecani rucak u restoranu «Pastuv» na beogradskom Hipodromu.

ZRELE JAGODE U OKTOBRU

KUCEVO - U dvorištu Dragana Radovanovica u Rabrovu,u dolini Peka,pocele su da zru jagode,kad im vreme nije. Devojcica Andela bila je srecna što su joj jagode stigle u oktobru,ali ih još nece brati za jelo jer ceka da sazri još tridesetak ovakvih plodova. Stariji ljudi kažu da je cvetanje i zrenje voca u ovo doba godine predznak hladne i duge zime.

LJ.Nastasijevic

PASULJ SKUPLJI OD JAGNJETINE

KUCEVO. Zbog suše i slabog roda, pasulj tetovac je u Homolju poskupeo za pedeset dinara po kilogramu. Na pijaci u Kucevu od juce se prodaje po ceni do 220 dinara, i skuplji je od pecene jagnjetine i prasetine.Pasulj gradištanac jefitniji je za trideset dinara po kilogramu.Ocekuje se da ce, zbog slabe ponude i desetkovanog roda, cena pasulja i dalje rasti, i da do Nove godine može da dostigne i 300 dinara za kilogram.

LJ.N.

DŽIN TOPOLA OD HILJADU EVRA

KUCEVO-Dragan i dejan Radovanovic iz Rabrova kod Kuceva posekli su u ataru Lužnjak,kraj Peka, uz dosta muke i motornim testerama topolu visoku trideset a široku 1,30 metara.

-Topola džin stara je trideset godina - kaže Radovanovic. Istružili smo u stugari cetiri i po kubika kvalitentih dasaka za armaturu, koje vrede oko hiljadu evra.

LJ.Nastasijevic

SRPSKA KUCA STARA 135 GODINA

VELIKO GRADIŠTE

- Najstariju kucu u selu Carevac u dolini Peka, poseduje 84-godišnja starica Saveta Bogicic. Sagradena je davne 1880. godine, od pruca, a obložena i omalterisana mešavinom pšenicne pleve i blata. Drveni trem uraden je u srpskom stilu, specifican je i karakteristican za kraj 19. veka kada su slicne gradevine gradene širom istocne Srbije. Postoji ideja da se baka Savetina kuca stavi pod zaštitu države, a njen autentican izgled trajno sacuva kao kulturni spomenik.

LJ. Nastasijevic

CELI RADNI VEK NA BICIKLU

Sedamdesetpetogodišnji Radisav Rankovic iz Miljevica kod Velikog Gradišta vec se šest decenija ne odvaja od bicikla. Kako kaže, zdravlje ga dobro služi i sa svojim dvotockašem dnevno prelazi oko dradesetak kolometara. Vitalnost koju poseduje u ovim godinama duguje biciklu, kojeg redovno servisira, a kad zatreba i sam ga popravlja.

-Skoro ceo svoj radni vek proveo sam na biciklu. Svakodnevno na posao odlazio sam sa mojim dvotockašem i prelazio dnevno desetak kilometara od mog sela do susednog Klenja gde sam radio kao šef racunovodstva u Zemljoradnickoj zadruzi. Za ovih šest decenija promenio sam samo dva bicikla koja su još u voznom stanju i od kojih se i danas ne odvajam, kaže Radisav.

LJ. Nastasijevic

SLAVOLJUB VELJKOVIC (74) IZ BIKINJA - LOVAC I ISCELJITELJ

DEDA LECI MAŠCU OD JAZAVCA

VELIKO GRADIŠTE.- Ove i prošle godine lovac Slavoljub Veljkovic (74) iz Bikinja kod Velikog Gradišta uhvatio je pomocu žicane zamke i ustrelio 120 jazavaca od kojih vec godinama uspešno spravlja meleme za lecenje nekoliko bolesti.

Rec je o jazavcu biljojedu cije se meso u nekim krajevima smatra specijalitetom. U pitanju je jazavceva mast koju na jakoj vatri topi puna cetiri sata.

-Nisam ja nikakav nadrilekar.Slaninu prvo odvojim od mesnatog tkiva,stavim u šerpu i kad vidim da se dobro istopila procedim je i ostavim da se ohladi sat vremena i tek tada punim teglice od po sto grama - veli Slavoljub koji svoje meleme za lecenje hemoroida,reume i odvikavanja od pušenja prodaje na pijacama Branicevskog okruga.

Najcešce su gaze natopljene ovom mašcu,koje se previju na bolna mesta,a prave se i napici koji se obicno mešaju sa cajem od trave sa Miroc planine,poznate po lekovitom bilju iz narodnih pesama.

- Melemi od jazavceve masti piju se uz caj, nikako se ne koriste u sirovom stanju.Preporucuju se pušacima koji nemaju veliki i jak kašalj,a sirova koža se koristi kod jakih reumaticnih obolenja. Sa uspehom leci i asmu kao i bolove u ledima - kaže deda Slava.

Ukusno i lekovito

- Imao sam bronhitis i izlecio sam ga ovom mašcu,po receptu koji se u mojoj familiji prenosi sa koleno na koleno. Takode,jazavcevo meso ima izvaredan ukus i veoma je lekovito.

L.J.Nastasijevic

HALO 92

UBISTVO NA AUTOBUSKOJ STANICI

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Srbobrana J. (1959) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo ubistvo. Srbobran je osmunjicen da je 31. 11. 2007. godine, oko 23,00 sata, na peronu autobuske stanice u Požarevcu sacekao Peronijev autobus, koji saobraca na relaciji Nemacka-Tutin, radi preuzimanja paketa koji mu je iz Nemacke poslao sin. Zbog nesporazuma oko paketa došlo je do tuce izmedu Srbobrana i vozaca autobusa Vladimira Šcepanovica.

Vladimir Šcepanovic (1954) iz Bjelog Polja, kolima hitne pomoci prevežen je u Požarevacku bolnicu gde je od strane medicinskog osoblja konstatovana smrt.

Požarevacka policija lišila je slobode Srbobrana J. i uz krivicnu prijavu predala ga istražnom sudiji Okružnog suda u Požarevcu.

BRZA VOŽNJA PROUZROKOVALA SMRT

Na putu Požarevac - Veliko Gradište u blizini skretanja za mesto Bare, 31. 10. 2007. godine oko 10,00 sati, dogodila se saobracajna nezgoda u kojoj je Darko Stojanovic (1975) iz Majilovca, upravljajuci putnickim vozilom marke “Dacia logan”, usled neprilagodene brzine, prešao na suprotnu stranu kolovoza i direktno udario u teretno vozilo marke “Fap” kojim je upravljao Zoran S. iz Požarevca. U ovoj saobracajnog nezgodi na licu mesta život je izgubio Darko Stojanovic.

POLICAJAC POCINIO UBISTVO

U mestu Stamnica, opština Petrovac 02. 11. 2007. godine oko 22,30 sata na terasi ispred restorana “Dobar hlad”, policijski službenik Policijske stanice Žagubica, Dragiša S. (1962) iz Žagubice, van službe, pucao je u Svetomira Nikolica (1949) iz Ždrela, opština Petrovac.

Svetomir je kolima hitne pomoci prevežen u petrovacku Bolnicu, gde je od strane medicinskog osoblja konstatovana smrt.

Dragiša S. lišen je slobode. Uvidaj je u toku.

PEŠAK IZVUKAO DEBLJI KRAJ

U Požarevcu u ulici Lole Ribara dogodila se saobracajna nezgoda u kojoj je Darko S.(1985)iz Smoljinca, upravljajuci putnickim vozilom marke "Renault 19” udario pešaka Branislava R.(1934)iz Požarevca koji je prelazio ulicu na obeleženom pešackom prelazu.U ovoj saobracajnoj nezgodi pešak je zadobio teške telesne povrede Policija je protiv Darka podnela krivicnu prijavu zbog sumnje da je izvršio krivicno delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobracaja.

PROSTITUCIJA - NE

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Zvonimira Ž.(1953)i njegove supruge Marie Anisoare Ž. (1974)oboje iz Požarevca,zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo posredovanja u vršenju prostitucije.Oni su osumnjiceni da su navodili i podsticali na prostituciju državljanku Rumunije koju su prijavili na boravište u njihovoj porodicnoj kuci.

FALSIFIKOVAO I PRIKRIVAO

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Dragoslava C(1941) iz Bradarca,zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo falsifikovanje isprava i prikrivanje.Dragoslav je u zahtevu podnetom Policijskoj upravi Požarevac,za registraciju putnickog vozila "Audi Ab 2,5 TDI"dostavio falsifikovanu dokumentaciju.

Protiv Dragoslava podneta je i prijava za carinski prekršaj.

Za isto krivicno delo požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Dejana Bc1973) iz Požarevca .Dejan je osumnjicen da je nadležnim službama Policijske uprave Požarevac dostavio falsifikovanu dokumentaciju za registraciju putnickih vozila marke "mazda 323 "i volksvagen golf CL. Dejanu je podneta i krivicna prijava zbog sumnje da je izvršio krivicno delo prikrivanja kao i prijava za izvršeni carinski prekršaj.

Zbog sumnje da j e falsifikovao saobracajnu dozvolu za putnicko vozilo marke"ford orion "policija je' podnela krivicnu prijavu protiv Staniše J.(1957)iz Starog Kostolca Zbog sumnje da su falsifikovali vozacke dozvole požarevacka policija podnela je krivicne prijave protiv Staniše J.(1957)iz Starog Kostolca Ivana L(1985)I Zorana V (1954)obojica iz Ostrova.Ivan i Zoran narucili su od Staniše falsifikovane vozacke dozvole za "A","B"i "C 'kategoriju.Ivan je za falsifikovanu vozacku dozvolu platio 500 EUR-a dok je Zoran platio 250 EUR-a.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

OTVOREN FESTIVAL VINA U RESTORANU GEM

PROMOCIJA NEGOTINSKIH VINA

U organizaciji restorana “Gem”, Centra za kulturu i Centra za dnevni boravak dece ometene u razvoju, prvog novembra otvoren je drugi Festival vina koji ce trajati naredna cetiri cetvrtka u vremenu od 15 - 21 cas. Prvog dana festivala predstavili su se izlagaci vina iz negotinskog kraja. Degustirala su se vina iz deset vinskih podruma poznatih vinara istocne Srbije kao što su: Jovic, Jelenkovic, Radulovic, Ivanovic. Predstavljeni su Šardone, Rizling, Game, Crna Tamnjanika, Sovinjon Blank, Merlot, Vranac i nekoliko vrsta rakija sa ovog podrucja.

Prema recima Zorana Vuckovica, vlasnika restorana “Gem” ovoga cetvrtka gostovace vinari iz župskog Aleksandrovca, nakon toga vinari iz Vršca, Palica, Sremskih Karlovaca (vina sa peska), a zatim i proizvodaci iz Krnjeva, Topole, Klicevca i Žabara. Treceg cetvrtka u novembru mesecu organizovace se “Vece Božolea”, jer se svuda u svetu na taj dan u 12 casova otvara mlado vino, odnosno vino proizvedeno 2007.godine i gosti restorana ce ga prema tradiciji degustirati do 8. marta. Ova manifestacija ima za cilj da upozna ljude sa kvalitetom vina, kulturom ispijanja vina i sa cenama.

D.D.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - MIROSLAV MILE VUJCIC IZ KASIDOLA

VRSTAN ODGAJIVAC KONJA

U Srbiji, kao i u Branicevskom okrugu prirodni cinioci su uglavnom povoljni za intezivnu ratarsku i povrtarsku proizvodnju, osim što je kolicina padavina nedovoljna ili sa nepovoljnim rasporedom u periodu vegetacije, što predstavlja ogranicavajuci cinilac visokih i stabilnih prinosa. Svi klimatski parametri, kao i mnogi drugi cinioci spoljne sredine imaju znacajan uticaj na visinu prinosa biljaka, ali najveci uticaj imaju kolicina i raspored padavina i temperatura vazduha.

Insistiranje nauke i struke u oblasti navodnjavanja i uzornih poljoprivrednih proizvodaca, da treba graditi i održavati sisteme za navodnjavanje i ove godine se pokazalo opravdanim. Jasno je i proizvodacima i potrošacima hrane, da se raznovrsna i jeftina hrana ne može ostvariti bez primene navodnjavanja. Imajuci u vidu takvu situaciju, Ministarstvo poljoprivrede treba da prioritetno stavi navodnjavanje u strategiju razvoja Srbije.

Poljoprivredno domacinstvo Mileta Vujcica iz Kasidola bavi se intezivnom poljoprivrednom proizvodnjom na ukupno 15 hektara. Zakupljenih 3 hektara Mile koristi za setvu ovsa za ishranu konja, a na ostaloj površini zastupljeni su: lucerka na 3 ha, kukuruz na 4 - 5 ha, pšenica na 2 - 3 ha i po jedan hektar je pod jecmom i suncokretom. Od mehanizacije poseduje 2 traktora, 2 prikolice, tanjiracu, drljacu, sejalicu za pšenicu i kukuruz, prikolicu za rasturanje stajnjaka i drugo.

“Suša je uzela svoj danak, tako da smo dobili 30% od planiranih prinosa. Ranijih godina na 1 hektaru su dobijane 3 prikolice kukuruza, a sad silom jedna. Sejao sam Luce i NS 6010 koji je bolje podneo ekstremnu sušu i dao 4,5 tona po hektaru, dok je Luce podbacio na 2.500 kilograma”, kaže Vujcic.

Što se pšenice tice naš sagovornik standardno seje sortu Balkan koja je ove godine u zavisnosti od parcele dala prosecan prinos od 3,7 - 4 tone po hektaru. “Ovakav prinos sam postigao sa minimalnim ulaganjem, jer vece investicije dovode nas do problema, jer mnogo radimo, a malo zaradimo. Jedan deo pšenice prodao sam preduzecu “Filip” po ceni od 10 dinara, a sada je hleb 25 dinara. Isto tako semenska pšenica se trenutno prodaje po ceni od 30 dinara, a merkantilna za 20 dinara po kilogramu”, istice Mile Vujcic.

U svojoj štali Vujcici imaju: 4 konja, 3 krave, 7 krmaca i 8 ovaca, i postoji tendencija smanjivanja broja grla zbog neisplativosti proizvodnje. Prema recima našeg sagovornika država bi morala da organizuje proizvodnju, da je stimuliše i normalno ubere neki prihod, a ne kao sad da su poljoprivrednici ostavljeni na milost i nemilost. Došlo je do situacije da preprodavci dobro prolaze, a seljaci polako propadaju. Inace, Mile Vujcic se od malih nogu bavi konjarstvom, ucestvovao je 38 puta na LJKI i tu ljubav je preneo na sina Mališu koji se nalazi na privremenom radu u inostranstvu i pruža mu veliku podršku u uzgoju konja.

D.D.

SELU U POHODE: RECICA

PREVAZIÐENE PODELE IZ PROŠLOSTI

Udaljena 25 kilometara od Požarevca, Recica ima 150 domacinstva i oko 900 stanovnika od kojih 605 na birackom spisku. Meštani se pretežno bave poljoprivredom, a veliki je broj onih na privremenom radu u inostranstvu zbog cega je sve manje dece u selu, u osnovnoj školi devetoro! Atar se oslanja na obalu Dunava, ali samo nekoliko meštana se bavi privrednim ribolovom. Uskoro ce profunkcionisati kablovska televizija, internet i brža komunikacija sa rodbinom i prijateljima u belom svetu. Savet MZ Recica funkcioniše bez problema i mnogo je ucinio na prevazilaženju podela iz prošlosti, kažu, novih im ne treba, baš kao ni dezinformacija o navodnoj saglasnosti za pripajanje buducoj opštini Kostolac. O tome može da se razgovara, ali odluka je stvar zakonske procedure, referenduma.

- U ovoj godini planirali smo asfaltiranje preostalog dela puta do seoskog groblja, ali sticajem okolnosti nismo imali odobrena sredstva iz Fonda za razvoj gde smo konkurisali. Na drugoj strani, iz Fonda za zaštitu životne sredine dobili smo dva miliona dinara, to su strogo namenska sredstva koja nismo mogli da iskoristimo za asfaltiranje, vec za izgradnju, nasipanje rizlom prilaznog puta do deponije koja je naš veliki problem. Preduzece “Hidrogradnja i erozija” nam radi zaštitu jedne velike urvine u blizini sela jer mi smo mnogo ugroženi od klizišta koje stvaraju velike kiše i bujicne vode. Sredstva koja su nam odobrena iz Direkcije za izgradnju iskoristili smo za ravnanje prilaznih puteva poljoprivrednom zemljištu. Uradili smo i jedan put do fudbalskog igrališta, posuli smo ga sa rizlom, kao i put koji je ovde baš na udaru tih bujicnih voda koje prelaze brdo i slivaju se niz celo selo. Ocistili smo ga i preko dvadeset kamiona nasute zemlje odneli i na taj nacin sproveli vodu tamo gde treba da ide, u urvinu, Planovi za iducu godinu zavisice umnogome i od sredstava za koja cemo konkurisati gde god možemo, od Fonda za razvoj, Fonda za zaštitu životne sredine, do buyeta i Direkcije. Kao prvo, planiramo da dovršimo asfaltiranje dela pomenutog puta do groblja i time završavamo sa putnom infrastrukturom. Možemo da se pohvalimo kako smo jedino selo u opštini Požarevac koje ima sve ulice asfaltirane. Zatim zamenu starih i dotrajalih bandera u donjem delu Dunavske ulice, kao i izgradnju stadiona malih sportova. Pored toga, u planu za iducu godinu nam je i renoviranje prostorija Mesne kancelarije i Mesne zajednice u kojima nemamo ni nameštaja, kao i renoviranje domova kulture, kaže Slavoljub Nikolic, predsednik Saveta MZ Recica.

Vodosnabdevanje je posebna prica u životu ovog sela koje vecinu svojih problema sudbinski vezuje za susedni Klicevac, pocev od obrazovanja i zdravstva, tako i za vodosnabdevanje. Klicevac ima projekat kojim je ove godine konkurisao za sredstva iz NIP-a, to isto uradice i Recica cime ce se stvoriti materijalni uslovi za izgradnju zajednickog vodovoda.

- Kako vreme prolazi, kop “Drmno” se sve više približava Klicevcu i Recici, mi sve više ostajemo bez vode. U gornjem delu sela imamo bušotine dubine 120 metara i zajednickim snagama sa Klicevcem mogli bismo da izgradimo vodovod. U pitanju su ogromna sredstva zbog cega ocekujemo i pomoc šire društvene zajednice, od lokalne samouprave, do Republike. Što se tice kanalizacije, zbog konfiguracije i uskih ulica njena izgradnja gotovo je nemoguca. Velikih problema imamo i oko sahranjivanja, u Recici se placa velika cena za grobno mesto i krece se i do 1000 evra. Privatnici za parcele koje ustupaju za groblje ne odustaju od visokih cena, naglašava Nikolic.

-Kada je rec o mladima, bitno je da su oni ukljuceni u poljoprivrednu proizvodnju, sve ih je više koji od nje žele da žive, a samim tim i da ostanu na selu. Imamo poljoprivrednih proizvodaca na svim nivoima, od tovljenja junadi, proizvodnje mleka, do obrade zemlje. Takode, imamo dobru saradnju sa Opštinom, naši proizvodaci imaju pristup agrarnim fondovima i svim drugim pogodnostima. Ja sam jedan od njih, više godina bio sam opštinski rekorder u proizvodnji mleka, saradivao sa IMLEK- om, tovio bikove i obradivao dosta površina. Jedan od problema je i veliki broj kanala kojima su njive pored Dunava ispresecane, i koji bi mogli da se iskoriste za navodnjavanje, za vecu proizvodnju i rentabilnije poslovanje u poljoprivredi, kaže Sladan Acimovic, potpredsednik Saveta MZ Recica, uz napomenu da je veliki pobornik života mladih na selu.

- U cilju oživljavanja kulturnog životu koji je u selu zamro iako imamo dva doma kulture, ove godine organizovali smo 7. aprila, na Dan blagovesti po prvi put manifestaciju pod nazivom “ Dunavski akordi”, takmicenje pevaca i instrumentalista koje ce prerasti u tradiciju sa ciljem afirmisanja i ocuvanja lepe narodne pesme i svirke. Prva, promotivna manifestacija održana je u organizaciji Radio Beograda, sa žirijem iz RTS- a i Radio Požarevca, a takmicara je bilo iz svih krajeva Srbije. Pobednici sledece, i svih buducih manifestacija sticu pravo ucešca direktno u polufinalnom delu takmicenja “ Prva harmonika Srbije”. Kada je kultura u pitanju, Recica je izgradila dva doma kulture koji su nažalost podelili selo. Oni su i dalje u funkciji, upotrebljivi su, ali mali je broj ljudi ukljucen u kreiranju nekih novih sadržaja. Srecom, sve nesuglasice su prevazidene, tako da ocekujemo da se i na tom planu nešto više uradi. Recica je oduvek imala dobre pevace, recitatore, instrumentaliste i folklorce što nam daje za pravo da budemo optimisti, tvrdi Dragiša Živanovic, šef Mesne kancelarije, covek koji najbolje poznaje kulturne prilike i neprilike u ovom selu, a kome nisu strani ni novinarstvo i bublicistika.

M. Kuzmanovic