Header

MADE IN POZAREVAC - ALEVA PAPRIKA

Aca Lukic

Kada bi danas postavili pitanje kome od sugradana: veruju li naporima i nastojanjima gradskih vlasti da od požarevacke sredine ucine zajednicu dostojnu života, kakav bi se odgovor dobio? Vecina ispitanika bi verovatno odmahivala glavom. Ti divni, toliko puta prevareni ljudi, bi na taj nacin u sopstvenoj nemoci, i ocaju, odbijali da veruju da je boljitak moguc. Gde je nestala njihova vera i nada? Radost življenju? Zar se pesimizmu i ljudskoj apatiji ne sluti kraj? Može li se boljitak, pretpostaviti? Razmišljajuci o toj vrsti duhovne pustoši, (u kojoj smo se stekli) pokušavam u osami da odgovorim, da li je ikome nakon izbora i ustolicenja u gradsku fotelju, stalo do cinjenice - šta misli i oseca gradanin Požarevca? Nije valjda da odmahivanje glavom, ne predstavlja znak za uzbunu, kako u nas, „stvari leže divno naopako", te da su ljudi siti praznih programa i šupljih obecanja?

Tranziciono doba u kome se voljno-nevoljno zatekosmo traje i kraj mukama tako surovog eksperimenta se ne naslucuje. Neimaština, besposlica, fenomeni njihovih pratecih pošasti uselili su se u vecinu požarevackih domova. To ne treba posebno dokazivati. Pogledajte koliko mucenika obilazi kontejnere u potrazi za hranom. Suocite se sa sramotom, cik? Nevernim Tomama, ako takvih posle svega uradenog u ime gradana ima, valja preporuciti, neka se prošetaju zajednicom uzduž i popreko, da vide golu pustoš otvorenim ocima.

Uloga aktuelne vlasti se razvodnjila, sledeci praksu prethodnih Vladalaca. Umesto da služi opštoj dobrobiti zajednice, gradanima, idealima ekonomski nezavisnih pojedinaca, vlast po ustolicenju postaje samodovoljna sebi, spadajuci na tužnu uzrecicu „sit gladnom ne veruje", jeftino zadovoljavajuci potrebe sopstvenih naduvanih apetita. Arcenje opštinskog budžeta na „šminku i kozmetiku" dotrajalih i neisplativih projekata, koga cini veselim, osim birokrata koji narodni novac uživaju da troše? Usudujem se da podsetim te nedvosmisleno tragicne junake što drže sudbinu našeg grada u svojim rukama, da gradane ne treba uljuljkavati nepojamnim glupostima, niti im prepricavati pricu kako se „svaka baba može našminkati i izgledati ukusno". Gradani to, i bez diktature prosecnih i „nadobudnih genseka" znaju. Oni znaju više i podrobnije, mimo selektovanih partijskih sledbenika, da šminka ima vek trajanja. Baba pretvorena u devojku može biti nacas nekome lepa, ali, pošto takvi fenomeni streme uvek svom prvotnom obliku i izgledu - baba ostaje ono što je u svom znacenju oduvek bila - baba.

Podsetimo se obecanja hvalisavih lokalnih junaka, koji do današnjeg dana vršiše vlast u Požarevcu. Nije naodmet. Crvenih, Plavih u duplom izdanju, i ostalih pretendenata bezbrojnih kolora, njihovih medusobnih kombinacija u mešanju i tiskanju jednih uz druge oko cepenka gradske vlasti. Obecavahu: „nove kule i gradove", modernu industrijsku zonu, priliv investicija u grad, vecu uposlenost, Fabriku za vodu, Fabriku za komunalne otpadke, Pekmez od šipurka... itd., i tsl. spisak je dugacak. A od svega gradani ne dobiše ništa. Ili možda tako tužnu istinu treba saopštiti malo ublaženijim recnikom: jedva svraciji kljun - zapršku od Aleve paprike. Kud su nestala obecanja? Gde se sakri savest „predizbornih pevacica"? Je li je iko medu njima imao savest?

Sudbina svakog grada mora da se temelji na volji njegovih gradana. Da bi ta volja bila ostvarena, nije uputno bezvoljno odmahivati glavom, vec stvari i pojave krstiti pravim imenom. Osloboditi pojedinca dugogodišnjeg slugeranjstva kome je robovao. Vratiti mu dostojanstvo da javno kritikuje, i traži odgovore od svake vlasti - da je menja. Gradanin ne sme da zavisi od samovolje drugih - Jednog, vec da slobodu razmišljanja i izbora, slobodu uopšte uzme u svoje ruke. Da shvati da neophodnu slobodu poseduje, i nosi u sebi, u svom bicu. Slobodu pre i posle svega, kako bi život krenuo unapred. Tad bi se aktuelna i raštimovana koaliciona vlast „od uspravnih rogova" prizvala pameti. Ta svojevrsna „Aleva paprika", u buducnosti ne bi „glumila Tošu", imajuci više sluha za realne probleme gradana. Zapršku koju je zakuvala po sopstvenoj corbi, pred ocima javnosti morala bi, sama i da kusa. Kus! Kus!

Covek se drži za rec. U protivnom: jao nama.

Aleksandar Lukic, književnik

Rekli su: Vladimir IliC, direktor Nacionalne sluŽbe za zapoŠljavanja

VELIKI OBIM RADA MIMO ZAKONA

Komentarišuci uticaj svetske ekonomske krize na našu zemlju, Vladimir Ilic, direktor Nacionale službe za zapošljavanja, u intervjuu datom jednom dnevnom listu, pored ostalog osvrnuo se i na problem rada “na crno” u našoj zemlji. Na pitanje kako naterati poslodavce da prijavljuju radnike, Ilic je odgovorio:

—Tu važnu ulogu imaju inspekcije rada i poreske uprave, ali i sami zaposleni koji mogu da ih prijave nadležnima. Veliki obim rada “na crno”, medutim pokazuje realnu cinjenicu da su opterecenja kroz poreze na zarade veliki problem za poslodavce. Mislim da je vreme da se napravi procena kolika opterecenja oni mogu da podnesu da bi poceli da povecavaju broj zaposlenih. Trenutno se procenjuje da mimo zakona radi izmedu 200.000 i 300.000 ljudi.

S.E.

TRIBINA SDITOP - A

Otpad - problem ili profit?

Na prošlonedeljnoj Tribini “Deponije i reciklaža”, koju je u amfiteatru Visoke tehnicke škole u Požarevcu organizovalo Društvo hemicara, tehnologa i metalurga Opštine Požarevac, clanica SDITOP-a, o problemu ocuvanja zdrave životne sredine i upravljanju cvrstim otpadom govorili su: dipl. ing. rud. Dragoslav Janicijevic, tehnicki direktor JKP “Komunalne službe” Požarevac, Rade Simic, direktor fabrike “Brzan Plast”, sa podrucja Opštine Batocina i dipl. ing. zaštite životne sredine Tatjana Stefanovic iz PD TEKO Kostolac, predsednik Društva hemicara, tehnologa i metalurga.

Kako se moglo cuti, opredeljenje Požarevca i Smedereva ka Okružnoj sanitarnoj deponiji, koja ukljucuje i sistem reciklaže, put je ka trajnom rešavanju problema pravilnog odlaganja cvrstog otpada, ali i mogucnost da se u tom poslu ostvare i odredeni prihodi, reciklažom kakva se u inicijalnoj varijanti vec zapocela u predgradu Požarevca, gde su prve desetine tona PET ambalaže, najlona i plasticnih materijala spakovane i spremne za isporuku preradivacima. Prezentovan je i razvijen evropski model u toj oblasti, koji se reciklažom samofinansira i ostvaruje profit.

U mestu Brzan, firma “Brzan Plast” je vec poodmakla u toj oblasti, stotine tona sirovine za preradu u nekoj fabrici plasticnih materija vec je upakovano.

Na Tribini je prezentovan i nacin rešavanja problema pepela elektrana PD TEKO, pri cemu je ukazano i na mogucnosti da nusprodukt proizvodnje elektricne enegrije od otpada preraste u sirovinu industrije gradevinskog materijala - opeke i cementa, a i materijala primenljivog u putogradnji, opet - pretvarajuci sadašnji balast i problem u upotrebljivu materiju i izvor prihoda.

D. Milenkovic

GRADSKO VECE ZASEDALO U CETVRTAK

Podeljeno oko 8 miliona dinara iz Agrarnog fonda

Sladjan Stevic

Rebalans budžeta prošao je poslednju sednicu Gradskog veca.

Kao što je i u nedavnom intervjuu datom za “Rec naroda” rekao nacelnik Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti Petar Rajic, rebalans, koji uskoro treba da “prode” skupštinsku proceduru, uglavnom ce urediti promene unutar vec raspoloživih sredstava, više nego što je rec o ostvarivanju novih prihoda.

I pored toga, ovogodišnji budžet je sa planiranih 1.913 miliona “porastao” na 1.925 miliona dinara. Uvecanje od 12 miliona odnosi se na 300 hiljada dinara pristiglih iz Ministarstva kulture za Hor “Barili”, 4 miliona iz Ministarstva za omladinu i sport opredeljenih za sportsku halu u Kostolcu, kao deo pozajmice vracene od strane JP “Toplifikacija” i JKP “Vodovod i kanalizacija” upotrebljenih za uredivanje ulice Draže Markovica.

- Ova sredstva dobila su svoj raspored za ono za šta su i stigla iz pomenutih ministarstava ili preduzeca, dok je unutar budžeta izvršena prenamena i uvodenje nove potrošnje za 28 miliona dinara. Prostor za njihovu potrošnju stvoren je kroz ukidanje ili smanjenje pojedinih vrsta potrošnje koje su u budžetu bile predvidene, ali za koje smatramo da se nece ostvariti do kraja godine, objasnio je Rajic.

Tacka koja je rebalans povezala za JKP” Vodovod i kanalizacija” odnosi se na to da ce rebalansom za ovo preduzece biti obezbedeno oko cetiri i po miliona dinara za realizaciju investicija iz oblasti vodosnabdevanja, kanalisanja i precišcavanja otpadnih voda na teritoriji Grada.

- Sa ovim projektom ce se konkurisati kod nadležnih ministarstava, kao i Evropske agencije za rekonstrukciju u narednoj godini. Takode, ovom i drugim javnim preduzecima, koja su od vitalnog znacaja za funkcionisanje grada i koja imaju mogucnost prijavljivanja na razlicite konkurse, iz budžeta za 2009. godinu bice obezbedena sredstva za izradu projektne dokumentacije, rekao je gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic.

Kada je o “Vodovodu” rec govori se o izradi projekta i generalnog plana vodosnabdevanja Grada.

Više novca za Agrarni fond u 2009.?

Agrarni fond Grada od 35 podnetih zahteva odobrio je 31 kratkorocni kredit u ukupnom iznosu od blizu osam miliona dinara. Za pospešivanje razvoja poljoprivrede krediti su odobravani u iznosu od sto do petsto hiljada dinara sa rokom otplate od godinu dana.

- Pre desetak dana Agrarni fond Požarevca je od Zavoda za proucavanje sela koji funkcioniše pri Ministarstvu poljoprivrede dobio priznanje za doprinos u razvoju poljoprivrede, sela i lokalne zajednice. Požarevac trenutno ima Agrarni fond koji je najbolji u Srbiji, rekao je clan Veca zadužen za poljoprivredu Sladan Stevic istakavši da ce Gradsko vece u narednom periodu razmatrati i zahtev da se ucešce Fonda u budžetu za 2009. godinu sa 0,4% poveca na 1%. To znaci da bi u iducoj godini Agrarni fond na svom racunu imao oko 60 miliona dinara, te bi mogli da pocnemo sa realizacijom dugorocnih kredita sa rokom otplate do pet godina. Postoji i inicijativa za formiranje Direkcije za robne rezerve grada Požarevca, koja bi takode mogla da pomogne razvoj poljoprivrede, rekao je Stevic.

Zahtev Odeljenja za društvene delatnosti koji se odnosi na refundiranje boravka drugog deteta u predškolskoj ustanovi “LJubica Vrebalov” odbijen je uz obrazloženje da Grad vec ima odluku kojom to cini za trece dete, te bi prihvatanje pomenutog zahteva bilo kršenje odluke koja je na snazi.

Komandi pešadijskog garnizona u Požarevcu sa osamdeset hiljada dinara pomognuto je pri organizovanju centralne svecanosti kopnene vojske Srbije koja ce se 16. novembra, na Dan vojske, održati u Požarevcu.

Iz budžetske rezerve za organizovanje “Igrica bez granica”, koje se nakon deset godina ponovo održavaju u požarevackom Sportskom centru, opredeljeno je trista hiljada dinara koje ce biti vracene usvajanjem predstojeceg rebalansa budžeta.

T.R.S.

SA SEDNICE SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA

VladajuCa koalicija bez veCine

Na sednici Skupštine Grada održanoj u petak pokazalo se da vladajuca koalicija SPS-SRS-DSS nije imala potrebnu vecinu za oduzimanje mandata osam odbornika koji su iz Srpske radikalne stranke prešli u Srpsku naprednu stranku.

Naime od 38 odbornika, kolika je bila vecina u Skupštini grada gde sedi 68 odbornika, osam odbornika koji su se priklonili napred-njacima, glasalo je protiv oduzimanja mandata dok je 30 odbornika DS-a, G17 Plus i SPO bilo uzdržano. Odbornici koalicije okupljene oko SPS-a, DSS-a i SRS-a glasali su “za”, ali tridesetoro njih nije bilo dovoljno da bude konstatovan prestanak mandata, jer vecinu cini 35 odbornika. Radikali su najavili da ce se u roku od 48 sati tražiti zaštitu svojih prava u vezi sa ovim pitanjem pred Okružnim sudom .

Glasanje

Otvoren poziv za novu koaliciju

Veroljub Arsic jedan od obornika koji su iz SRS prešli na Nikolicevu stranu istakao je da za prestanak mandata nisu ispunjeni uslovi predvideni Zakonom o lokalnim izborima, te da u tom smislu i ocekuje sudsku odluku. On je tokom rasprave o ovoj, jedinoj tacki dnevnog reda, rekao da su “napre-dnjaci” nudili doskorašnjim koalicionim partnerima podršku u Skupštini, što su oni odbili.

- I pored toga što su odbornicke grupe koje nisu iz SRS glasale za oduzimanje mandata odbornicima Srpske napredne stranke podržavacemo njihovu koaliciju dokle god budu donosili odluke koje su u skladu sa zakonom i interesima gradana. Ukoliko neko, na nezakonit nacin pokuša da oduzme mandate, ili drugim nezakonitim sredstvima utice na rad odbornika, tog trenutka, izgubice našu podršku, rekao je Arsic.

Predstavnik demokrata Žarko Pivac (DS) istakao je da je nakon poslednje sednice gradske skupštine sasvim jasno da više nema skupštinske vecine koja je funkcionisala pet meseci te je pozvao predstavniike SPS-a na razgovore o formiranju nove koalicije.

- Evidentno je da je u poslednjih mesec dana ovaj grad u blokadi. Želimo da napravimo koaliciju koja funkcioniše i na republickom nivou i rešavamo probleme koji su ozbiljni i za koje nam svakoga dana preostaje sve manje vremena. Uveren sam da ce predstavnici SPS-a PUPS-a i JS-a u najskorijem periodu sesti sa nama i razgovarati o buducnosti grada. Mi smo odmah nakon izbora bili otvoreni za razgovore sa njima. Pona-vljamo, a ovo je otvoren poziv, da ce eventualna koalicija zavisiti od stava SPS-a, naglasio je Pivac.

Dugi sudski procesi nepovoljni za grad

Milic Jovanovic (SPS), zamenik predsednika Skupštine grada, potvrdio je da je nakon sednice, kako je rekao, na neki nacin nastala blokada rada lokalnog parlamenta, te da sudski procesi mogu da potraju duže, što nije dobro za grad.

- Gradani ocekuju da se realizuju programi, velike investicije, usvoji budžet, rekao je Jovanovic i dodao:

- Odlicno saradujemo sa našim koalicionim partnerima ali nismo mi doveli do ove situacije, vec unutarpartijski odnosi u SRS-u. Mi imamo rešenja za izlaz. Prvo je, da ukoliko ne funkcionišemo, ocekujemo privremene mere, što podrazumeva da se nakon šest meseci raspišu izbori. Drugo je da mi budemo klasicna opozicija, što je teoretski moguce jer druge grupacije mogu, ukoliko žele, da naprave koaliciju u Skupštini grada. Ono što je najvažnije, mi cemo poštujuci naš Statut, sesti sa koalicionim partnerima okupljenim oko SPS-a i dogovoriti šta dalje, rekao je Jovanovic i dodao da zvanicnih razgovora SPS-a i DS-a još uvek nije bilo.

Eventualna koalicija SPS,PUPS,JS -DS- G17 Plus,SPO imala bi vecinu od 41 odbornika jer DS ima 26, koalicija oko SPS-a 11 a G17 Plus-SPO 4 odbornika u gradskoj skupštini.

T.R.S.

ZavrŠeno TakmiCenje sela Srbije za 2008. godinu

VELIKO CRNICE TRECE U SRBIJI

- Prvo mesto pripalo Bošnjanu kod Varvarina a drugo Miloševu kod Jagodine

U Brestovcu nadomak Bora 18. i 19. oktobra održane su 34. svecanosti Takmicenja sela Srbije za 2008. godinu. Ucestvovali su: Veliko Crnice, opština Malo Crnice (Branicevski okrug), Bošnja-ne, opština Varvarin (Rasinski okrug), Velika Jasikova, opština Zajecar (Zajecarski okrug), Miloševo, opština Jagodina, (Pomoravski okrug), Oplanici, opština Kraljevo, (Raški okrug) i selo Popovica, opština Negotin, (Borski okrug).

Veliko Crnice je u lanjskom takmicenju sela bilo prvo u opštini Malo Crnice i prvo na Okružnom takmicenju sela za Branicevski okrug. U Brestovcu je Velikom Crnicu pripalo visoko trece mesto u ukupnom plasmanu, ali je osvojilo i priznanje kao naselje koje ima najbolje kulturno-umetnicko društvo. Naime, na završnoj svecanosti u Brestovcu KUD „Ivo Lola Ribar” prikazao je najbolji program zašta je pobro sve aplauza.

„Naša aktivnost imala je vec godinama uzlaznu liniju.U poslednje dve godine mnogo smo uradili. Pre svega, imamo znacajne rezultate na uredenju i zaštiti životne sredine i na stvaranju boljih uslova življenja za sve meštane. Adaptirali smo Dom kulture u centru sela i sada je to mesto za okupljenje mladih, igranje folkoornih spletova,sviranje i pevanje, i, naravno, za glumu. Takode, asfaltirali smo igralište za male sportove, jedan broj ulica je asfaltiran jedan broj nasut. Mi mislimo da je naša mesna zajednica zbir ljudi koji vole da im selo bude ne samo lepo i ekološki cisto, vec i najbolje u okruženju pa i šire,- kažu u Mesnoj zajednici.

Kako tvrdi Zlatko Bogdanovic, umetnicki rukovodilac folklornog ansambla, ovo je cetvrta godina kako su mladici i devojke clanovi folklorne družine na okupu,neguju tradicionalne srpske pesme i igre i cuva od zaborava izvorne vrednosti srpskih obicaja i baštine.

Predsednik Kulturno-umetnickog društva „Ivo Lola Ribar” iz Velikog Crnica Dragan T. Jovic, kaže:

„Rezultati su evidentni, naše društvo je skup sjajnih mladih ljudi složnog koraka u igri i složnog glasa u pesmi. Ovaj mlad i poletan ansambl gostovao je u mnogim mestima Srbije i ostavljao divan utisak. Ovo poslednje priznanje iz Brestovca je kruna našeg uspeha. Istovremeno, to nas obavezuje da marljivo radimo, da spremimo nove spletove i da i dalje budemo uigrani”, rekao je Jovic.

Inace, svi ucesnici koji su boravili dva dana u Brestovcu su puni hvale za gostoprimstvo i organizaciju završenice Takmicenja sela Srbije, ali i za ukupno prikazani kvalitet svega videnog. Ucesnici su impresionirani i lepotama Brestovacke banje i taj dvodnevni boravak predstavlja za njih dragu uspomenu.

S.R.

U OPŠTINI MALO CRNICE

PROSLAVILI KRSNU SLAVU - MITROVDAN

Opština Malo Crnice obeležila je protekle subote svoju krsnu slavu Mitrovdan. Proslava je otpocela svetom arhijerejskom liturgijom u hramu Svetog Ignjatija Bogonosca u Malom Crnicu. Svecana akademija održana je u Domu kulture Malo Crnice, uz bogat program u kome su ucestvovala kulturno -umetnicka društva iz Velikog Crnica, Kule, Salakovca, Malog Crnica, Smoljinca i Toponice. Proslavi dana Svetog velikomucenika Dimitrija prisustvovali su dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice, Miodrag Dragance Markovic, zamenik predsednika Opštine, Bojan Uroševic, predsednik SO Malo Crnice, Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari, Momir Blagojevic, predsednik SO Žabari, Ivana Dragojevic, zamenica predsednika SO Žabari, kao i brojni saradnici, prijatelji i gradani.

Mitrovdan - Malo Crnice

Cestitajuci slavu dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice poželeo je zdravlje i srecu svima koji slave Mitrovdan, a zatim je u ime Opštine urucio dar, namensko vozilo za prevoz bolesnika koji idu na dijalizu Domu zdravlja u Malom Crnicu, cime ce muke pacijenata uveliko biti smanjene i omogucice se kvalitetniji rad primarne zdravstvene službe.

Proslava je nastavljena u prostorijama Osnovne škole u Malom Crnicu gde je slavski kolac prerezao protojerej Petar Belic, izaslanik vladike Ignjatija.

D.Dinic

DOKTOR ZA VAS - ALERGIJA - MEDICINSKI IZAZOV

DOKAZIVANJE ALERGIJSKE REAKCIJE NA UBOD INSEKATA

Ukoliko postoji sumnja da je reakcija na ubod insekata alergijska (razvija se imunološkim mehanizmom, odnosno stvaranjem antitela na venom - otrov koji delije kao alergen ),dijagnoza se postavnja kožnim testiranjem.

Kao alergen koristi se venom insekta ( venomi se razlikuju u antigenskom svojstvu mada postoji i ukrštena reakcija ).

Testiranje se vrši intradermalno ( ispod kože ) sa najvecim razblaženjem uz postepeno povecanje koncentracije do doze održavanja. Ovakav tip testiranja zovemo metod “in vivo” za razliku od metoda “ in vitro “( u epruveti ) koji radimo kada su reakcije na ubod bile sistemske a ponekad i kod burnih lokalnih.

Metod in vivo je pouzdan 95%, radi se na ruci ubodom ispod kože.

TERAPIJSKI PRISTUP

Normalne lokalne reakcije ne zahtevaju terapiju vec lokalno stavljanje hladne obloge (led ).

Jaka lokalna reakcija , isti lokalni pristup, eventualno primena antihistaminika ili steroida parenteralno, odnosno steroida i lokalno dok je lokalno stavljanje antihistaminskih masti diskutabilno. Ove osobe treba pratiti još 2-4casa zbog mogucnosti ispoljavanja i sistemskih reakcija.

Sistemske reakcije zahtevaju najurgentniju terapiju tzv. antišok terapiju.

Lek broj jedan je adrenalin (rastvor 1:1000 za im davanje, odnosno 1:10 000 za iv davanje u dozi o,1-o,3ml na kg/TT). Antihistaminike i hormone (steroide, treba dati ali njihov efekat nastupa kasnije ).

Sve osobe koje su ispoljile šok moraju u svakom trenutku imati kod sebe špric sa adrenalinom (kommplet ANA-KIT ili slicno ) i predstavljaju indikaciju za Iminoterapiju kao vid preventivne terapije.Ona se daje putem vakcina u nadlakticu.Pocinje se sa najvecim razblaženjem uz smanjenje razblaženja do doze održavanja. Daju se 1-puta mes. 3-5 god. Manji %nakon ove terapije gubi alergijska antitela i pri ponovnom ubodu insekta je bezbedan, vecina samo smanjuje kon. antitela zato se preporucuje da i pored ove profilakse u sezoni insekata nose sa sobom špric sa adrenalinom.

Dr Ranka Dimitrijevic

Komercijalna banka AD Beograd-Filijala u PoŽarevcu u “Nedelji Štednje”

ŠTEDIŠE OD MALIH NOGU

- Cetvrtu godinu zaredom Banka poklanja štedne knjižice-”Cvrcak štednja” bebama rodenim na Svetski dan štednje

- U požarevackom Porodilištu knjižice dobile tri muške bebe

Komercijalna banka AD Beograd je po visini štednje gradana, vec pet godina vodeca banka na domacem finansijskom tržištu. Poseduje najrazvijeniju poslovnu mrežu od 273 ekspoziture medu kojima je i Poslovnica u Požarevcu. Povodom 31. oktobra, Svetskog dana štednje i “Nedelje štednje”, ova banka sprovela je niz akcija. U želji da podstakne štednju od malih nogu, maltene još od vremena života u pelenama, vec cetvrtu godinu zaredom Komercijalna banka svim bebama rodenim u Srbiji 31. oktobra, poklanja štedne knjižice simbolicno nazvane “Cvrcak štednja”. Svecana dodela tih knjižica uprilicena je ovih dana i u požarevackom Porodilištu. Predstavnici Komercijalne banke-Poslovnice u Požarevcu na celu sa direktorkom Sladanom Popovic urucili su majkama tri zdrave muške bebe rodene 31. oktobra, štedne knjižice sa depozitom u dinarskoj protivvrednosti od 50 evra. Nisu izostali i prigodni pokloni, kao i buketi cveca. Direktorka Popovic poželela je zdravlje i srecu mališanima i njihovim majkama i da im se depozit od 50 evra neprestano uvecava. Požarevacko Porodilište je, inace jedno od ukupno 24 u Srbiji koje su predstavnici Komercijalne banke posetili i urucili knjižice i darove.

Pored “Cvrcak štednje” Komercijalna banka je prva u Srbiji kreirala i ponudila štednju u dinarima za decu školskog uzrasta i time podržala inicijativu Narodne banke Srbije. Školska štednja podrazumeva da se pored redovne kamatne stope od 1,25 odsto mesecno na dinarske uloge školarcima-štedišama zaracunava i 20 odsto bonusa na ostvarenu kamatu ukoliko štedne uloge ne podižu u toku školske godine. U Nedelji štednje Banka je poklonila 10 racunara školama koje su se ukljucile u kampanju “Školske štednje”. Da su štediše u centru poslovne politike Komercijalne banke potvrduje još jedna akcija koja se vodi zbog njih, a rec je o akciji pod sloganom “Zajedno do prve milijarde”. Akcija je krenula 1. juna i njena je suština u nagradivanju deviznih štediša još boljim uslovima za štednju i vrednim nagradama.

Štednjom uz povoljnije kamatne stope, svi vlasnici orocenih deviznih uloga u ovoj Banci, bez obzira na iznos i period orocavanja, mogu da postanu srecni dobitnici vrednih nagrada: tri automobila “Peugeot” ili nekog od 30 atraktivnih putovanja. Nagradna igra i akcija štednje po stimulativnim kamatama je zapoceta sa željom da se obeleži zajednicki uspeh-lidersko mesto po visini prikupljene štednje, koje se godinama gradi na osnovama medusobnog poverenja banke i njenih štediša. Nagradna igra i akcija štednje traju do 1. januara 2009. godine, a izvlacenje dobitnika je svakog petka.

Komercijalna banka -Poslovnica u Požarevcu poziva zainteresovane gradane da otvore deviznu štednu knjižicu na ime fizickog lica, maloletnog ili lica pod starateljstvom, uplatom gotovine na šalteru ili prenosom sredstava sa drugog racuna. Otvaranje i vodenje štednih partija je bez naknade.

S.E.

ED “ELEKTROMORAVA” POŽAREVAC

Struja na toCkovima

Požarevacka “Elektromorava” ovih dana realizovala je veoma zanimljivu tehnološku inovaciju. Iskustvo je pokazalo, u situacijama kad dode do veceg kvara ili havarije na nekoj od trafostanica 10/04, sa kojih se niskonaponskom mrežom napajaju krajnji potrošaci, nastaju dva problema: kupci negoduju što su bez elektricne energije duži vremenski period, na drugoj strani, ekipe kvar otklanjaju u grcu, sa ciljem da se snabdevanje elektricnom energijom što pre uspostavi. Desi se, ponekad, po onoj narodnoj: “Što je brzo, to je i kuso”...

Ovakvom problemu doskocice se mobilnom trafostanicom. Vec je spremna u krugu sedišta „Elektromorave” u Požarevcu.

- To je trafostanica instalisane snage 250kVA, koja ce služiti za interventno napajanje konzumnih podrucja u situacijama kad dode do krupnijih kvarova na trafostanicama 10/0,4. Mobilna stanica ce se doneti, odnosno dovesti, pošto ce biti na tockovima, do trafostanice koja je u kvaru, prikljucicemo je mobilnim kablovima na dalekovod i NN mrežu, i kupci ce imati redovno snabdevanje dok ekipe otklanjaju kvar. Na jednoj strani, ekipe mogu kvalitetno da rade na otklanjanju kvara, bez obzira koliko to potrajalo, a istovremeno, kupci ce imati redovno napajanje iz mobilne trafostanice. Instalisana snaga mobilne trafostanice dovoljna je da bez ikakvih problema napaja jedno naselje, u gradskoj ili seoskoj sredini, ukljucujuci i javnu rasvetu. Doduše, nadamo se da ce takvih situacija biti što manje i da necemo baš cesto da je koristimo, ali, zlu ne trebalo... - kaže Draško Vicic, pomocnik direktora za tehnicki sistem ED „Elektromorava” Požarevac.

Kondenzatori koriguju napon

Ekipe „Elektromorave”, u cilju da kupcima isporuce što kvalitetniju elektricnu energiju, instalirale su ovih dana na nekoliko dalekovoda 10-kilovoltna kondenzatorska postrojenja koja treba da poprave naponsko stanje.

Rec je o potpuno novoj tehnologiji koja kompenzuje reaktivnu energiju. Reaktivna energija, pojašnjavaju strucnjaci, produkt je elektromotora prikljucenih na elektricnu mrežu i stvara smanjenje protoka aktivne elektricne energije kroz elektro provodnike.

Ugradena je rasklopna oprema u vakuumskoj tehnologiji i mikroprocesorskim relejima, nabavljena od proizvodaca „Siemens”, baterije su italijanskog proizvodaca „Ducati”.

Analizom 10 - kilovoltne mreže, odredene su 4 lokacije za ugradnju kondezatorskih baterija: Kucevo, Aleksandrovac, Cešljeva Bara i Veliko Laole. Ugradena su prva dva, ocekuje se dolazak Generalnog zastupnika, „ABS Holding” iz Beograda, koji ce uraditi parametre releja i pustiti u rad postrojenja. Kondenzatorska postrojenja ce, ocekuje se, kompenzovati reaktivnu energiju, omoguciti bolji protok elektricne energije i time smanjiti pad napona u distributivnoj mreži.

Prezentacija stanicnog upravljanja

Prezentacija

Na nedavno održanom Savetovanju distributivnih preduzeca u Vrnjackoj Banji, u okviru promocije dostignuca u oblasti tehnološkog i ukupnog unapredenja i osavremenjavanja rada, strucnjaci požarevacke “Elektromorave” organizovali su na štandu EPS-a veoma uspelu prezentaciju primenjene koncepcije stanicnog upravljanja.

Rec je o najmodernijoj tehnologiji, ugradenoj u TS “Kostolac 2”, stavljenoj u funkciju maja ove godine. Podsecanja radi, u TS “Kostolac 2” ugradena je multifunkcionalna mikroprocesorska zaštita proizvodaca ABB, koja, pored zaštitne, ima i funkciju monitoringa, daljinskog nadzora i komande. Ugraden je i stanicni racunar sa vizuelizacijom, koji sa mikroprocesorskim perifernim elementima komunicira putem optike, najsavremenijim komunikacionim protokolom IEC 61850. Ugradena je i vakuumska rasklopna oprema, proizvedena u “Siemens” - u.

Na zajednickom skupu u Vrnjackoj Banji, Privrednom društvu „Centar”, ciji je Ogranak i „Elektromorava” Požarevac, urucen je Sertifikat za integrisani sistem menadžmenta od nemacke kuce TÜNJ. PD „Centar” je prvo u sistemu Elektroprivrede Srbije dobilo ovakav sertifikat.

D.Milenkovic

OBILAZAK RADOVA

UreÐenje Industrijske zone u toku

Predstavnici Grada i JP “Direkcija za izgradnju” obišli su protekle nedelje radove u ulici Draže Markovica i industrijskoj zoni.

Radovi

Po recima gradonacelnika Saše Valjarevica ulica Draže Markovica je dvadeset i dve godine cekala na renoviranje.

- Bilo je nekoliko samodoprinosa ali nikada nije došlo do realizacije uredenja ove ulice koja je pod zaštitom države. “Direkcija za izgradnju” je uradila idejni i glavni projekat za ovu ulicu i dobila saglasnost iz Zavoda za zaštitu spomenika u Smederevu. Prvobitno je planirano samo uredenje kolovoza i pešackih staza, medutim odlucili smo da promenimo kompletnu infrastrukturu, kako se više ne bi otkopavala. Ocekujemo da ulica bude kompletno završena do kraja novembra, vremenske prilike nam idu na ruku pa cemo je verovatno otvoriti tokom Novembarskih dana kulture, rekao je Valjarevic, dajuci odgovor na pitanje zašto radovi u Draže Markovica još uvek nisu završeni.

Jelena Stankovic, koja vrši nadzor nad radovima istakla je da nakon poplocavanja trotoara sledi postavljanje kandelabara i poplocavanje kolovoza, te da izvodaci radova poštuju ugovorene rokove. Vrednost investicije je oko 25 miliona dinara, racunajuci i instalacije.

Za sadnju novog drveca zaduženo je preduzece “RIO” iz Kostolca a ona ce se prema recima direktora Direkcije Saše Isakovica odvijati krajem novembra.

Obilazak je nastavljen u industrijskoj zoni koja se nalazi izmedu ulica Ðure Ðakovica i Ilije Gojkovica gde su krenuli radovi na uredenju prostora, priprema za putnu infrastrukturu i parcelacija zemljišta koje ce biti ponudeno potencijalnim domacim i stranim investitorima.

-U ovom delu nekada su se nalazili nosioci privrede Požarevca, medutim nakon prodaje i privatizacije prestali su sa radom. Ocekujem da se prva faza uredenja završi u narednom periodu kako bismo sremni docekali narednu godinu u kojoj bi bio ponuden prostor sa kompletnom komunalnom infrastrukturom, rekao je Valjarevic.

Industrijska zona ce obuhvatiti oko dvanaest hektara od cega se u prvoj fazi ureduju cetiri.

Milan Nikolic, clan Gradskog veca najavio je da ce industrijska zona biti atraktivna ponuda koju ce Požarevac predstaviti na Medunarodnom sajmu preduzetništva, na kome grad po prvi put ucestvuje. Sajam se održava krajem novembra a sem industrijske zone bice promovisan i arheološki lokalitet Viminacijum, LJubicevske konjicke igre i najuspešniji gradski privrednici.

- Ovo je idealna prilika da privucemo strane i domace investitore, a naše prednosti, izmedu ostalog, bice bazirane na povoljnom geografskom položaju, blizini autoputa, pruge i Dunava, rekao je Nikolic.

T.R.S.

PD „TE-KO Kostolac” u oktobru

Novi rekordi u proizvodnji uglja i struje

Pocetak zimske sezone za zaposlene u Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac”, što se proizvodnje uglja i elektricne energije tice, protice u ostvarivanju rekordnih ucinaka. Efekti obimnih remontnih zahvata pocinju da daju prakticne efekte i cini se da su sasvim realna ocekivanja da ce i u narednom periodu biti tako.

Bager

Prognoze da ce u novim tehnološkim uslovima uz povecanu pogonsku spremnost rudarske mehanizacije na kopu „Drmno” u poslednjem kvartalu proizvodnja uglja biti znatno povecana, i prakticno su potvrdene. U oktobru su postavljena dva nova proizvodna rekorda. Prvo je 8. oktobra ostvarena najveca ikad zabeležena dnevna proizvodnja od 39.560 tona uglja a nakon sumiranja oktobarskog proizvodnog ucinka, posta-vljen je i novi mesecni rekord u proizvodnji uglja. Naime, na nivou Direkcije za proizvodnju uglja PD „TE-KO Kostolac”, u oktobru je ostvarena proizvodnja od cak 876.529 tona uglja što je za 17% ili 130.529 tona više od plana za taj mesec. Pomenuti proizvodni rekord premašio je dosadašnji, zabeležen u januaru ove godine, za cak 109.195 tona.

Inace, na Površinskom kopu „Drmno” u oktobru je iskopano 825.456 a na kopu „Cirikovac” 51.073 tone uglja. Ostvareni proizvodni rezultat na najbolji nacin govori o opravdanosti svih dosadašnjih ulaganja u razvoj kopa „Drmno”, koji je na najboljem putu da vec naredne godine dostigne novoprojektovani proizvodni kapacitet od devet miliona tona uglja godišnje .

Blokovi u Termoelektrani „Kostolac A” su prema usaglašenim podacima u oktobru proizveli 187.219.343 kilovat - casova elektricne energije, što je najveca mesecna proizvodnja od januara 1993. godine od kada postoje sredeni podaci o mesecnim proizvodnim rezultatima. Prethodni rekordni mesecni ucinak iznosio je 182.218.730 kilovata i ostvaren je u julu mesecu ove godine. Time je ponovo potvrdeno da blokovi ove Termoelektrane spadaju u najpouzdanije, kada je rec o termoblokovima u srpskoj elektroprivredi, ali i opravdanost ulaganja znatnih finansijskih sredstava prethodnih godina u njihovo „generalno sredivanje”.

Pomenuti rekordni ucinak rezultat je pre svega proizvodnog rezultata bloka A2 od 210 megavata od 133.693.867 kilovat-casova elektricne energije u pomenutom mesecu, što je takode najveca mesecna proizvodnja od pocetka 1993. godine. Važno je napomenuti da bi prošlomesecni proizvodni ucinak bio i bolji da blok po zahtevu dispecera elektroprivrede Srbije više dana, odnosno ukupno 40 sati, nije radio smanjenom snagom. Inace, ova proizvodna jedinica je na mreži elektro-energetskog sistema zemlje neprekidno od 19. septembra.

Par kracih zastoja, ali takode i odredeni broj sati rada smanjenom snagom „doprineli” su da prošlomesecni proizvodni ucinak bloka A1 od 100 megavata ne bude veci od ovogodišnjeg avgustovskog, takode rekordnog, od 58.823.263 kilovat-casova elektricne energije.

Nastavak odlicnih proizvodnih rezultata ovih blokova, registrovan i prvih dana tekuceg meseca, dobra je podloga za ocekivanja da ce pomenuti proizvodni rekordi veoma brzo biti prevazideni.

S. Sreckovic
D. Radojkovic

USKORO IZBORI ZA SINDIKAT KOPOVA KOSTOLAC

Jak sindikat, dobar partner i oŠtar protivnik

U poslednjih mesec dana, koliko je prošlo od prethodnog videnja sa predsednikom Sindikata Kopova Kostolac LJubišom Lazicem, predstavnici Sindikata bili su aktivno ukljuceni u pregovore koji su se odvijali u Vladi Srbije a u kojima su ucestvovali reprezenti Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva finansija i Ministarstva za rad i socijalnu politiku, kao i poslovodstvo Elektroprivrede Srbije.

Povod razgovora bili su zahtevi sindikata vezani za opšti kolektivni ugovor, koji uprkos obecanjima, još uvek nije potpisan, kao i proširenje njegovog dejstva, koje ponovo uvodi topli obrok i regres koji je Zakonom o radu ukinut.

- Vlada je u stalnim problemima, zbog razlicitih unutrašnjih i spoljnopolitickih situacija, te stalno postoji neki izgovor. Kako zbog zakonskih nemogucnosti nismo uspeli da izborimo regres, na sastanku održanom 23. oktobra uspeli smo nešto drugo a to je da izborimo povecanje mase novca za plate od 4% uz to što je naš zahtev bio 7%. Ne znam iz kojih razloga, verovatno u cilju izborne propagande, neke moje kolege vec su radnike obavestile da je povecanje plate za novembar i decembar 25%. Ja iza toga ne mogu da stanem, vec samo iza dogovorenog, a to je da ce masa biti veca za 4%, za novembar i decembar , što ce služiti kao osnovica za plate u 2009. godini. Tim povecanjem mase dogovorene za platu, koje na godišnjem nivou iznosi 48%, dobijamo razliku za regres.

Kada je o toplom obroku rec dogovoreno je da za radnike koji rade pod otežanim uslovima rada bude organizovana ishrana na radnom mestu, tj. spremanje hrane, dok bi radnici na terenu dobijali topli obrok u toku rada, a o trošku poslodavca. Sa takvim rešenjem složio se i tim sindikata koji je predvodio predsednik Milan Ðordevic a u kome su se nalazili svi predstavnici najvecih privrednih društava u Srbiji.

Izbori

Ove godine radnici ce, sem svoje gradanske dužnosti koju su ispunili pre nekoliko meseci, izvršiti još jednu, izbornu - odabir sindikalaca koji ce ih predstavljati u naredne cetiri godine. Izborna trka je pocela a zahuktava se upravo ovih dana, kada bi trebalo da bude odluceno kakav ce biti izborni postupak tj. po kom ce se sistemu birati.

Na sednici Glavnog odbora doneta je doluka o raspisivanju izbora a sve izborne radnje moraju biti završene do kraja januara, sa obavezom da predizborna kampanja ne može trajati krace od mesec dana.

- Smatram da je najbolje birati po listama. Tako se radi u Kolubari i upravo je ovaj sindikat imao najbolje rezultate, jer su na celo došli ljudi koji ce se po definiciji boriti za iste stvari. Isti je nacin biranja u republici, lokalu itd. Formiranjem izbornih lista bila bi data šansa radnicima da stvore timove koji ce dati rezultate. Slikovito cu opisati to ovako: Pokazalo se u prethodne cetiri godine da jedan covek ne može da vuce kola kad idu uzbrdo dok cetrdeset njih pokušava da slomi tockove. A da, kad idu nizbrdo, svi sedaju da se voze. Za ono što je dobro svi su zaslužni, dok je za ono loše kriv samo predsednik. Ubuduce bi teret odgovornosti u sindikatu svi morali da podele. Želeo bih i da razbijem famu oko licnog dohotka sindikalaca. Plata predsednika je u kolektivnom ugovoru uvecana za 25%, a svi poverenici imaju uvecanje od 10 do 20% uz mogucnost da ne rade 60 sati u redovnom radnom vremenu, kao i da zarade još 32 sata prekovremeno. Mislim da je lako izracunati kolika je kome plata, a kolika odgovornost, kaže Lazic, i dodaje:

- Možda je meni zamereno što se nisam više nalazio na terenu, ali zato postoji oko pedeset ljudi koji primaju sindikalnu zaradu. Bilo bi ružno mešati im se u posao, javilo bi se i pitanje poverenja. Da li su oni, ali i ja, radili svoj posao, pokazace izbori. Žao mi je što nismo uspeli da izdamo sindikalno glasilo jer smo bili medijski zapostavljeni, ali smo smatrali da je svrsishodnije novac koji bi za radnicki list izdvojili raspodeliti kao pomoc. Imali smo i probleme, ne sa rukovodstvom, vec sa nekim nižim cinovnicima od kojih smo, iako su clanovi sindikata, umesto pomoci dobijali spoticanje. Ali sve je to deo posla.

Lazic napominje da je pre petnaestak dana održan sastanak u sindikatu Termoelektrane kome je prisustvovalo oko pedeset poverenika i predsednika oba dela preduzeca na kome je, u cilju rešavanja pitanja nacina izbora, predložio da svi dosadašnji predsednici i poverenici, ukljucujuci i njega, potpišu izjavu da se nece kandidovati na ovim izborima.

-To sam ucinio da bi tim koji izbore dobije, neki potpuno novi ljudi, radili jedinstveno, ali, na takav predlog, sam od vecine dobio negativan odgovor.

U toku ove nedelje krajnji je rok za donošenje izbornih pravila a ako ne, izbori ce morati da budu raspisani po starim pravilima koja podrazumevaju da se predsednici i poverenici biraju direktnim glasanjem od dva i više kandidata.

Problem,vezan za izbore, je i taj što se u novembru planira premeštanje još oko dvesta radnika sa kopa Cirikovac na kop Drmno, jer se planira prijem nove radne snage krajem decembra. Spajanjem dve direkcije, elektrane i kopova, došlo je do formiranja novih radnih grupa i odeljenja pa još uvek ne znamo kako napraviti sistem u samoj Direkciji, kojim bi svi radnici bili zadovoljni, ali cemo ga u predstojecem periodu naci, istice Lazic naglašavajuci da je po njegovom mišljenju najbolje vreme za održavanje izbora period od 22. decembra do 22. januara kako ne bi bili “probijeni” rokovi.

Jedan radnik, jedan megavat ili ukratko - višak

Aktuelni sindikalni predstavnik istice da se mora pažljivo birati jer su procesi koji slede u Elektroprivredi Srbije bolni, te da Vlada nema konkretno rešenje viškova zaposlenih.

-Tu sindikat ima kljucnu ulogu, predstoji mu teška borba. Poslodavci nas “plaše” pricom da na zapadu jedan radnik prati jedan megavat, a stotinu radnika u površinskoj eksploataciji, milion tona uglja. Mislim da jedan deo mojih kolega, koliko god neshvaceni bili, trebalo bi da ostanu u Sindikatu iz razloga kontinuiteta rada i vodenih pregovora. Kada se promeni vlast, menjaju se ministri ali aparat ostaje isti jer su vec upoznati sa problematikom, istice Lazic i podseca da samo jak sindikat, koji je dobro upoznat sa procesima i vodenim pregovorima može da se izbori za rad i njegove bolje uslove.

On podseca na neke od uspeha tima koji je vodio, a to su:

- Obezbedivanje da izdvojena preduzeca ne završe na “buvljaku”, što se desilo u mnogo slucjeva privatizacije, vec ocekujem da se izvrši revizija opravdanosti izdvajanja, pogotovo u energetskom sektoru. To ce biti zadatak za narednu godinu, a ja sam siguran da cemo za bar 2 do 3 izdvojene firme uspeti da dokažemo da su od vitalnog znacaja za EPS. Sem toga potrebno je rešiti pitanje imovinske karte tih preduzeca.

Tu su i stimulativne otpremnine koje smo obezbedili za dobar broj radnika i samim tim stvorili mogucnost prijema nove radne snage. Na osnovu obecanja datog od strane poslovodstva ocekujem da cemo do kraja godine imati prijem oko dvesta radnika proizvodnih zanimanja, kako na petom sistemu, koji se montira, tako i popunjavanje onih radnih mesta odakle su radnici otišli u penziju ili uzeli stimulativne otpremnine.

Isticem da smo i te kako svesni da Privredno društvo ne može da posluje ni bez Direkcije, da ova firma mora da ima komercijalu , prevnu službu, likvidaturu, obracun itd.

Mnogi su zaboravili to da smo uspeli da od poslovaca izdejstvujemo da za radnike koji rade pod otežanim uslovima rada uplacuje beneficirani radni staž, a izvršeno je prepoznavanje novih radnih mesta sa beneficijama , što i sada rade Komisije, te se do kraja godine ocekuje uvodenje beneficija za još nekoliko radnih mesta.

Napomiljem i to da je pre rada ovog saziva Sindikata ova firma bila formirana na bazi ogranaka, a da sada posluje kao holding. Ja ne smem ni da pomislim kako bi jedan broj radnika primao platu da se ostalo pri ograncima. Razumevanjem direktora PD “TE-KO” Kostolac Dragana Živkovica do toga nije došlo.

Samo u ovoj godini preko 350 radnika otišlo je u banje i rehabilitacione centre. Mnogi su dobili novcanu pomoc prilikom lecenja i operacija.

Posle dvadeset i pet godina uspeli smo, zahvaljujuci kolektivnom ugovoru, da skoro izjednacimo naše, sa koeficientima radnika u Kolubari. Najbolji kolektivni ugovor i sistematizacija radnih mesta je najbolji dokaz da smo za ove cetiri godine sazreli.

Trudili smo se da pomognemo i mesnim zajednicama iz kojih su naši radnici, pocev od Kostolca,Cirikovca, Petke, Starog Kostolca, Drmna, Ostrova, Dubravice, Živice…, podseca Lazic.

Predsednik Sindikata kopova dodaje da mu je žao što Sindikat nije mogao da utice na stambenu izgradnju ali je u dva navrata izdejstvovao od poslodavca dodeljivanje sredstava za adaptaciju izgradenih objekata. Na taj nacin podeljeno je oko osam miliona dinara dok je iz sindikalniog Fonda solidarnosti, iz sredstava prikupljenih od prodaje roba putem platnog spiska, u ove cetiri godine izdvojeno je oko tri miliona za pomoci pri lecenju. Preko Fonda solidarnosti sindikata EPS-a radnicima je obezbedena pomoc u visini od takode osam miliona dinara a Lazic dodaje da je i zato važno da Sindikat kopova ostane kolektivni clan sindikata EPS-a, jer je to još jedan vid zaštite radnika.

- Kolektivnim ugovorom napravljen je i zajednicki Fond solidarnosti sa poslodavcem ali zbog nerešenih problema, na nivou poslovodstva EPS-a i Privrednog društva, još oko pet miliona dinara predvidenih za lecenje nije rasporedeno ni na jedan racun.

Nova ograda za fudbalski stadion

U poslednje dve godine Lazic je i predsednik Fudbalskog kluba “Rudar” Kostolac koga je “nasledio” u dugovima od preko sedam miliona dinara, propalom infrastrukturom i osvojenim jednim bodom, od mogucih trideset.

- Zahvaljujuci trudu i razumevanju direktora Privrednog društva klub sada posluje pozitivno, sva dugovanja su izmirena, renovirane svlacionice a trenutno se radi nova ograda oko stadiona u dužini od 250 metara, istakao je.

POSLEDNJA VEST

Uoci zakljucivanja ovog broja "Rec naroda" iz Sindikata nam je stigla vest da je u Vladi Srbije potpisan sporazum o toplom obroku i regresu i to za topli obrok 4.500 dinara mesecno, dok ce za regres biti obezbedeno 24.700 godišnje. Ove odluke važice od Nove godine a Sindikat ce je ugraditi u kolektivni ugovor.

T.R.S.

U Golupcu odrŽan MeÐunarodni vikend susret u okviru projekta "Odgovor mladih - kreativna vidljivost"

NOVI PROJEKTI-ZA OSTANAK MLADIH

- Opština Golubac je jedna od opština Branicevskog okruga u kojoj je pocela realizacija programa za izradu Nacionalne strategije za mlade koji finansira Ministartvo za omladinu i sport Republike Srbije- Za goste sa tri kontinenta organizovan srdacan prijem

U organizaciji Skupštine opštine Golubac i nevladine organizacije “Zdravo da ste” iz Beograda u Golupcu se održava trodnevni medunarodni vikend susret u okviru projekta Nacionalne strategije za mlade ,koji finansira Ministartvo omladine i sporta Republike Srbije. Rec je o projektu “Kreativna vidlji-vost” gde ce uzeti ucešce strucnjaci iz oblasti kulture,psihologije,umetnosti i nauke sa tri Kontinenta,Amerike,Japana i Evrope. Ucesnicima ovog projekt srdacnu dobrošlicu u Golubcu poželeo je predsednik Skupštine opštine Golubac dr Boban Trifunovic, koji je goste upoznao o pravcima razvoje ove podunavske opštine.

-U toku je izrada planske dokumentacije,a sledeci korak je obezbedenje sredstava za nekoliko krupnih projekata.Izgradnja šetne i biciklisticke staze od tvrdave Golubacki grad do vikend naselja Vinci,u dužini od dvanest kilometara.Zatim rekonstrukcija tvrdave Golubacki grad,izrada strategije održivog razvoja,planska dokumentacija koja ce odrediti pravce razvoja opštine Golubac u narednom periodu,projekat “tri atraktivna dana” koje ce zainteresovani provesti u Golupcu.Rec je o kupovini broda za turisticko razgledanje, kao i mogucnost korišcenja bicikla za vožnju pored Dunava. Potpuna zaštita prirode,eliminisanje svih smetišta i izgradnja centralne deponije i primarne klasifikacije otpada. U realizacija ovih projekata mnogi mladi ce naci svoje zaposlenje,a rešavanje egzistencije imaju mogucnost ukljucivanja u razne sportske i kulturne aktivnosti i tako unaprediti svoj i ostalih stanovnika naše opštine,naglasio je dr Trifunovic.

Ovaj medunarodni susret i razmena razlicitih ideja strucnjaka iz Sjedinjenih Americkih država, Japana, Danske, Nemacke, Norveške, Engleske, Srbije i država nastalih sa podrucja bivše Jugoslavije bice podsticajni okvir za kreiranje novih mogucnosti i izradu akcionog plana projekta kojim bi se podstaklo aktivno ucešce mladih u lokalnoj zajednici i promovisali njihovi kreativni kapaciteti u razlicitim oblastima života i rada.

-Ovaj skup u Golupcu je pocetak jednog novog projekta,odnosno nastavak svega onog što se predhodnih godina dešavalo u ovom kraju.Prošle godine ovakav godišnji skup bio je u Kucevu koji je Nevladina organizacija “Zdravo da ste” i opština Kucevo dobro organizovali i koji je ujedno bio i pocetak izrade projekta Nacionlna strategija za mlade koje finansira Ministartvo za omladinu i sport Republike Srbije. Ovaj projekat je zasnovan na kulturi i ovde u Golupcu imali smo prilike da se upoznamo sa potencijalima koje raspolaže ova opština i Golubac. Zahvaljujemo se opštini Golubac koja je bila naš domacin ovog vikenda,a ono što se bude dalje dešavalo bice ustvari naš zajednicki rad, kaže Sladana Drobnjak iz Nevladine organizacije “Zdravo da ste” iz Beograda.

-Prvi put sam u Golupcu,i moji utisci su izvaredni. širina Dunava i grad Golubac pružaju dobre uslove za život. Doci cu ponovo u vaš grad,jer je veoma lep i dosta privlacan, kaže Tomas iz Danske, jedan od ucesnika medunarodnog vikend-susreta u Golupcu.

Medunarodni susret u Golupcu je samo prva faza na realizaciji ovog projekta,gde ce uzeti ucešce gradani od 16 do 30 godina starosti,koji ce ovaj projekat uciniti vidljivim za potencijale mladih i socijalne sredine u kojoj žive.

Ucesnicima godišnje Skupštine nevladine organizacije “Zdravo da ste” i medunarodnog susreta u Golupcu srdcnu dobrodošlicu poželeli su ucesnici kulturno-umetnickog programa Kulturno-umetnickih društava iz Golupca i Braniceva, kao i osnovne škole i decjeg vrtica iz ovog grada na Dunavu.

LJ.Nastasijevic

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE ŽAGUBICA

Homolje - veliko gradiliŠte

Ovih dana se privodi kraju veoma obiman zahvat na popravci oštecenih deonica kolovoza duž lokalnih puteva u svih 16 naselja na podrucju opštine Žagubica. Posao vredan 30 miliona dinara, finansiran sredstvima Nacionalnog investiconog plana, organizovala je Direkcija za izgradnju opštine, a izvodac radova je preduzece “Neimar put” iz Salakovca.

Pored saniranja oštecenja na kolovozu, pomenutom cifrom je predvideno i presvlacenje ulica i prilaznih puteva naseljima u dužini od oko šest kilometara.

Putevi sa garancijom

O korektnom pristupu i ravnomernom rasporedivanju sredstava NIP-a, svedoci cinjenica da je programom obuhvaceno svako naselje u opštini, a cvrstu rešenost da se novac upotrebi na krajnje odgovoran, domacinski nacin, potvrduje stavka iz tendera, pretocena u ugovor sa izvodacem radova po pitanju kvaliteta: potpisana garancija da ce popravljene deonice kolovoza potrajati najmanje dve godine.

- Radovi su poceli polovinom septembra, ušlo se u završnu fazu: preostali su poslovi u Žagubici, Laznici, Selištu, Milatovcu, Vukovcu i Jošanici. Mogu reci da je ovoliki obim, vrednost radova i efekat koji se postiže, izuzetan za našu opštinu sa skromnim budžetskim sredstvima, nešto što sami nikako ne bismo uspeli da finansiramo, - kaže Dragiša Vuckovic, v.d. direktor J.P. Direkcija za izgradnju opštine Žagubica.

Završnica u Balon hali

Ove nedelje zapoceo je i posao na dovršetku Balon hale u Žagubici. Rec je o postavljanju profi-podloge za sve vrste sportova. Hala je do sada korišcena sa betonskom podlogom, prilicno nezgodnom na pojedine sportove. Dodatnim sredstvima Ministarstva za sport i omladinu, delom i budžeta opštine Žagubica, u visini od tri miliona dinara, preduzece “Novi kolektiv” Kraljevo ce u narednih mesec dana uciniti ovaj sportski objekat potpuno spremnim za zvanicni tehnicki prijem i veoma široku upotrebu.

- Bicemo u prilici da organizujemo brojne kampove, da dovedemo i profesionalne sportiste na pripreme u Homolje, nadaleko cuvenu oazu ekološki zdrave, ocuvane prirode. Racunajuci na smeštajne kapaciteta motela “Vrelo”, u perspektivi i seoski turizam u sklopu projekta Skijališta „Beljanica”, Balon hala ce, uz, naravno, korišcenje od strane naših sportista i rekreativaca, biti u punom smislu reci, veoma iskorišcen i važan segment citave sportsko-turisticke ponude ovog kraja, - dodaje Vuckovic.

Struja do Skijališta

Turisticki kompleks “Belja-nica” je, takode, jedno od radilišta na kome se žagubicka Direkcija za izgradnju ove jeseni angažuje. Zapoceti su radovi na gradnji dalekovoda sa trafo - stanicom srednjeg napona. Za citavu trasu dalekovoda, dužine oko 30 kilometara, izvodac radova D.O.O. “Dalekovod” Beograd je obezbedio i po terenu rasporedio repromaterijal, ocekuje se da ce posao da okonca do kraja ove godine. Posao, vredan oko 50 miliona dinara, finansira Ministarstvo za regionalni razvoj, sufinansijer je opština Žagubica. Uporedo sa izvodenjem radova, nastoji se da se što pre dobije saglasnost JP “Srbijašume” za prolazak trase kroz podrucje u njihovom vlasništvu, s obzirom da je saglasnost od vlasnika privatnih parcela dobijena bez vecih problema.

Pri kraju je i izrada Glavnog projekta puta do buduceg Skijališta „Beljanica”, dugackog 28 kilometara, a punom jeku su pripreme za izradu Urbanistickog plana, odnosno projekta celokupnog kompleksa Skijališta.

Javni radovi

- U saradnji sa Tržištem rada Požarevac, odnosno njihovom Ispostavom u Žagubici, vec oko devet meseci se na Javnim radovima angažuje oko 50 ljudi. Obiman posao je realizovan u oblasti održavanja lokalnih i atarskih puteva, uredenja putnih pojaseva - secenja šiblja, iskopa kanala, uklanjanje korova, uredenja javnih površina... Izmedu ostalog, ekipe radnika su uredivale i seoska groblja. Pojedina groblja su ove godine po prvi put temeljno ocišcena od šiblja, trnja i korova u koji su spomenici i staze zarastale tokom nekoliko decenija zapuštenosti. Jedna ekipa je, u saradnji sa JKP „Belosavac”, radila na cišcenju korita i priobalja Mlave. Poslednja grupa radnika završava uredenje lokalnih puteva krajem novembra. Mislim da je uraden veliki posao, najpre na zadovoljstvo sredina u kojima su efekti najvidniji, na zadovoljstvo angažovanih radnika koji su, zahvaljujuci Javnim radovima, ostvarivali odredene prihode, a i lokalna samouprava je na ovaj nacin kvalitetno realizovala programe iz domena komunalne infrastrukture. Bilo je tu, naravno, i dodatnih troškova koje je lokalna samouprava pokrila: nabavka alata - testera, trimera..., pribora za rad, goriva za prevoz ljudi do lokacija na kojima se radilo... Medutim, tako veliki posao na prostoru citave opštine ne bismo mogli sami da finansiramo opštinskim budžetom, - napominje Vuckovic.

Spremno docekuju zimu

Ovih dana, Direkcije za izgradnju opštine Žagubica priprema se za zimsko održavanje puteva i ulica. Obezbedeno je oko 150 tona kamenog agregata - rizle i oko 15 tona soli. Radovi se, kao i ranijih godina, poveravaju Javnom komunalnom preduzecu „Belosavac” Žagubica, kadrovski i tehnicki opremljenom za taj posao. Zimsko održavanje puteva u opštini Žagubica, podrucju specificnom po nadmorskoj visini, konfiguraciji terena i razudenosti naselja, posebno je složen i mukotrpan posao. Pogotovu u zoni naselja Medvedica i Bliznak na jednoj, i sela Ribare na drugoj strani. Pojedine deonice u vrletima nije ni moguce cistiti klasicnom mehanizacijom, vec se koriste posebni traktori sa duplom vucom, a kad istinski zaveje, u pomoc „priskace” i „ULT” Rudnika „Jasenovac”, kako ta sela ne bi ostala „odsecena od sveta”.

Planovi i vizije

- Direkcija je angažovana i na izradi Prostornog plana opštine. Rec je o investiciji od 5,7 miliona dinara, od cega je Ministarstvo za kapitalne investicije deo novca obezbedilo prošle godine, deo je iz opštinskog budžeta, a dva miliona dinara dobijeno je po osnovu konkursa, od igara na srecu. Inace, Direkcija radi i brojne projekte mesnim zajednicama, recimo projekte kanalizacije u Laznici i Žagubici, projekte seoskih vodovoda... Zapošljava šest strucnjaka i, jedino, nema svoju operativu. Javnim nabavkama, tenderima, odabiraju se i angažuju izvodaci radova. Jedno od naših dugorocnih razvojnih opredeljenja je da pokušamo da organizujemo i svoju operativu. Postoje indicije da ce deo Komunalnog preduzeca ici u privatizaciju i, kad se bude definisalo koji je to i koliki deo, nastojacemo da u tom postupku dodemo do operative kojom bismo mogli da, recimo, održavamo puteve, radimo iskope, možda i zimsko održavanje. Zasad je to vizija, ostaje da se vide mogucnosti i nacini, kad dode vreme, - kaže Dragiša Vuckovic, v.d. direktor J.P. Direkcija za izgradnju opštine Žagubica.

D. Milenkovic

Žabari: obeleŽen 4. novembar Dan biblioteke „Profesor doktor Aleksandar IviC”

BIBLIOTEKA - DRUGA KUCA CITALACA

Prošlog utorka , u sedištu pomoravske opštine Žabari, obeležen je 4. novembar Dan biblioteke „Profesor doktor Aleksandar Ivic”, uz prisustvo veceg broja zvanica, književnika, pesnika i slikara.

Biblioteka u ovom delu Srbije je hram za širenje pisane reci, ali i za njeno obeloda-njivanje kroz izdavacku delatnost.

Pre pocetka svecanosti u Domu kulture u Žabarima, Sima Jeftic, direktor Centra za socijalni rad i Mario Mituljevic direktor biblioteke, položili su cvece na grob pokojnog profesora Aleksandra Ivica i odali mu poštu u njegovom rodnom mestu Brzohodu.

Goste i domacine srdacno je pozdravio direktor biblioteke Mario Mituljevic i najpre istakao važnost i funkciju ove društveno-kulturne ustanove u nerazvijenoj opštini.

„ Biblioteka je osnovana pre tacno šesnaest godina,1992. godine i nosi ime profesora doktora Aleksandra Ivica koji je bio predavac na Pravnom fakultetu u Beogradu i sudija Ustavnog suda tadašnje Jugoslavije. Biblioteka je dobila upravo taj naziv jer su se njegovi prijatelji, studenti kolege i ostali saradnici dogovorili da secanje na profesora bude trajno,uspomena vecna, a njegovo ime svetionik kulturnog delovanja. Profesor je bio omiljen ne samo predavac i naucni radnik vec i kao covek od svih u zavicaju”.

Od juce biblioteka u Žabarima brojnija je za 30 novih clanova kojima su na prigodan nacin urucene clanske knjižice i koji su rekli da vole da citaju.

O liku i delu profesora, kao i mogucnostima za cirkulaciju knjige po svim naseljima, govorio je predsednik opštine Žabari Miodrag Filipovic i pored ostalog rekao:

„U ovakvim prilikama koristimo prisustvo vas gostiju i nas domacina da progovorimo šire o delatnosti biblioteke i širenju knjige,kao i izdavackoj delanosti koju, u skladu sa našim mogucnostima i potrebama, negujemo. Danas moramo da kažemo da je biblioteka za ovaj pomoravski kraj od nemerljivog znacaja za sve gradane i za sva naselja, a posebno za našu decu. Ona je vec poodavno uveliko prisutna na ovim prostorima,ima razudenu delatnost, obilje novih, kao i starih naslova. Nekada je na podrucju opštine Žabari u svakom selu bila i seoska biblioteka. Sada ova biblioteka ima funkciju da približava knjigu svakom gradaninu.Inace, ime profesor doktor Aleksandar Ivic znaci mnogo za opštinu Žabari. To je bio jedan retko ugledni profesor, doktor pravnih nauka, nenadmašan stvaralac u svojoj oblasti.

Profesor je voleo svoj zavicaj,mi smo ponosni na njegovo ime,cuvacemo ga i dugo, vrlo dugo spominjati. Istovremeno, to je ime koje nas obavezuje za još bolji rad. Moramo stvarati još vrednije kulturne sadržaje,ali i ambijent za mlade generacije i iskazivanje njihovih svakovrsnih afiniteta. Velike ljude valja slediti, a naš profesor bio je veliki.Nadam se da ce deca svracati u biblioteku kao u svoju drugu kucu, a to je i izvesnost da ce knjiga da ih vodi kroz život”, rekao je Miodrag Filipovic.

U nastavku svecanosti, najmladi, iz Decjeg vrtica „Moravski cvet” Natalija Rajkovic, Aleksandar Stevanovic i Ana Pamucar izveli su kraci,ali efektan recital burno pozdravljeni od prisutnih. Potom su se predstavili i ucenici Gimnazije u Požarevcu kao i jedan broj prosvetnih radnika cije su pesme procitane.

Na kraju svecanosti stihove su citali pesnik i direktor Biblioteke „Srboljub Mitic” iz Malog Crnica Zorka Stojanovic i Siniša Ristic.

Posle svecanosti svi ucesnici su posetili izložbu koju je za ovu priliku postavila slikar Dragana Uzelac iz Požarevca.

„Pozvana sam da uvelican Dan biblioteke i izložila sam slike radene u skladu sa modernim umetnickim pravcem „Emformele” koji je u biti apstraktan, gde je dominacija na mešanju boja, a ne na oblikovanju predmeta. Ukupno je ovde izloženo 27 slika”, rekla je slikar Dragana Uzelac.

S.R.

Promovisan novi broj Casopisa BraniCevo

OTVOREN ZA SVEŽE IDEJE

Novi dvobroj casopisa Branicevo za književnost i kulturu promovisan je prošlog utorka u Medija centru Centra za kulturu. Istovremeno, predstavljen je novi uredivacki kolegijum, na celu sa glavnim i odgovornim urednikom Aleksandrom Lukicem. Pored njega redakciju cine: Milisav Milenkovic, dramaturg, Daniela Tomovic, književnik, Lela Likar, književnik i Bojan Gacevic, tehnicki urednik casopisa.

Urednik Aleksandar Lukic naglasio je da je namera da casopis približi citaocima aktuelan i visokokvalitetan odabir tekstova, kao i da svoje stranice “otvori” svežim idejama i razlicitim pogledima na književno stvaralaštvo. Pored clanova redakcije na promociji se predstavio književnik i publicista Zoran Simic, procitavši odlomak iz romana “Srpski pacijent” koji je nedavno izašao iz štampe u ediciji Branicevo.

R.N.

Narodni muzej i Galerija “Milena PavloviC Barili” u PoŽarevcu u okviru Novembarskih dana kulture

JOŠ JEDAN SUSRET S TRKULJOM

- Treca samostalna izložba ovog akademskog umetnika u Požarevcu, bice otvorena 14. novembra

Požarevacki Narodnu muzej i Galerija “Milena Pavlovic Barili” pripremaju se da u okviru manifestacije Novembarski dani kulture, ljubiteljima slikarstva u Požarevcu i okolini prirede još jedan izvanredan užitak. Rec je o postavljanju izložbe poznatog slikarskog umetnika Radislava Trkulje koji je u Požarevcu rado viden gost. Koliko još prošle godine on je bio selektor 11. Bijenala Milene Pavlovic Barili, a u našem gradu do sada je vec imao dve samostalne izložbe. Ova u pripremi bice treca po redu:

— Radislav Trkulja je Akademiju likovnih umetnosti završio u Beogradu u klasi Ðorda Andrejevica Kuna, clan je Srpskog umetnickog društva LADA, bio je direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, jedan je od osnivaca Krajinskog kruga u Negotinu... Postdiplomske studije završio je u Zagrebu u majstorskoj radionici Krste Hegedušica. U Narodnom muzeju Požarevca prvu samostalnu izložbu imao je 1984. godine, zatim je izlagao na Bijenalu Milene Pavlovic Barili, a devedesetih godina u našem gradu priredio je i svoju drugu samostalnu izložbu. Ova koju sada pripremamo i koja ce biti postavljena u Galeriji Spomen zbirke Miodraga Markovica je njegova treca samostalna izložba u našem gradu. Bice izloženo dvadesetak radova sa savremenom tematikom. Inace, izložbu zajedno, u okviru kulturne manifestacije “Novembraski dani kulture” rade Muzej i Galerija “Milena Pavlovic Barili”, saznajemo od Violete Tomic, istoricara umetnosti, kustosa u Muzeju.

Kako je najavljeno, na otvaranju izložbe radove akademskog slikara iz Beograda Radislava Trkulje 14. novembra u 19 sati govorice poznati književnik Adam Puslojic. Izložba ce biti otvorena petnaest dana, a dva dana pre njenog zatvaranja, tacnije 27. novembra u Galeriji Narodnog muzeja bice prireden još jedan susret Požarevljana sa poznatim slikarima. Rec je o izložbi fotografija Gordana Pomorišca, takode umetnika iz Beograda. Prema recima Violete Tomic i ovaj kulturni dogadaj doprinos je višem kvalitetu tradicionalne manifestacije Grada Požarevca-Novembarskim danima kulture.

S.E.

U BECU KRAJEM OKTOBRA ODRŽAN VELIKI FESTIVAL NARODNOG STVARALAŠTVA “HOMOLJSKI MOTIVI”

MAJSTORI PREFINJENOG KORAKA

U Becu je 24. i 25. oktobra održan veliki festival narodnog stvaralaštva “Homoljski motivi” u kome su uzela ucešca kulturno-umetnicka društva iz Smoljinca, Salakovca, Mustapica, Laznice i Krepoljina. Kao gosti nastupili su još KUD “Bambi” iz Beca i “Izvor” iz Vrnjacke Banje. Pevali su i vokalni solisti Rade Nikolic i Vita Budimirovic.

Dosta naših zemljaka koji su na privremenom radu bilo je odu-ševljeno programom i pozvali su ponovo kulturno-umetnicka društva da nadu vremena za novo gostovanje koliko vec sledece godine.

S.R.

IzloŽba ULIS-a “Milena PavloviC Barili” PoŽarevac

RAZNORODNOST STILOVA I TEHNIKA

Kolektivna izložba ULIS-a “Milena Pavlovic Barili”, tradicionalni jesenji salon otvoren je 3.novembra u holu Centra za kulturu. Predsednica Radoslavka Rada Pejic pozdravila je goste i naglasila da ovom izložbom Udruženje ispunjava plan i program, sa nadom da ce iduce godine proširiti svoje aktivnosti. Ova godina je, po njenim recima, bila vrlo plodna, kako po kolektivnim, tako i samostalnim izložbama, ne samo u našem gradu, nego i u drugim gradovima Srbije. Jedan od najstarijih clanova ULIS-a Pavle Miladinovic istakao je da i pored teške materijalne situacije u kojoj se slikari nalaze, imaju snage da rade i izlažu u zemlji, cak i inostranstvu. Na ovogodišnjem jesenjem salonu izloženo je 31 delo na slobodnu temu, uz korišcenje razlicitih slikarskih tehnika. Izložba je otvorena do 10.novembra.

L.L.

U poŽarevaCkoj OŠ “Vuk KaradžiC” proslavili Dan Škole

PONOSNI NA VUKA I NJEGOVA DELA

Ucenici i nastavnici Osnovna škola “Vuk Karadžic” u Požarevcu, u prisustvu roditelja i brojnih prijatelja i saradnika obeležili su prošlog petka Dan ustanove. Ponosni na ime koje nosi njihova škola, kao i na dela Vuka Karadžica, svecana akademija koja je pocela Himnom Vuku do kraja je bila njemu posvecena.

Direktor škole Radivoje Jakovljevic, pozdravljajuci goste nije krio zadovoljstvo što su izmedu dve proslave ostvareni zapaženi rezultati:

- Još jedna godina je iza nas za koju možemo da kažemo da je bila vrlo uspešna. Tim uspesima doprineli su naši ucenici na koje smo ponosni. Naravno za ovakve rezultate zaslužni su i naši nastavnici i ja ovom prilikom i jednima i drugima cestitam. U godini koja je iza nas dosta je uloženo od strane naše Gradske uprave kako bi se uslovi života i rada u školi poboljšali tako da se ovom prilikom zahvaljujem svima koji su nam pomagali i podržavali nas, istakao je direktor.

U nastavku svecanosti urucene su diplome i zahvalnice najuspešnijim ucenicima i nastavnicima.

Nagrade za postignute rezultate na republickim takmicenjima pripale su: Jeleni Mihajlovic, Ivani Pantic, Marini Ilic, Nemanji Jovanovicu, Nataliji Peric, Stefanu Ðordevicu, Jovani Bogovic, Lazaru Nikolicu i Petru Bursacu.

Za najbolje radove na Literaranom konkursu nagradeni su: Filip Bursac i Milena Peric dok su Mladen Zdravkovic i Nikola Ðuric nagradeni kao najbolji ucesnici Likovnog konkursa.

Nikoli Mladenovicu je pripala nagrada kao najboljem igracu na Školskom turniru, a za posebne rezultate pohvaljeni su ucenici Aleksandar Acimovic, Katarina Milenkovic, Marta Kljajic i Pavle Lakic.

Dobre ucenike pratili su dobri nastavnici, a medu nagradenima su: Slobodan S. Jovanovic, Mioljka Joknic, Marija Vucicevic, Živodanka Ristic, Svetlana Ilic, Mile Milutinovic, Vladan Vidojevic, Suzana Todorovic, Maja Miloševic i Jasmina Stanisavljevic. Za veliku ljubav prema školi i stvaranju boljih uslova za rad u njoj nagradeni su: Kompanija Mišic, Zorica Golubovic, Bojan Simonovic, Goran Randelovic, Draško Gvozdenovic, Vesna Cvetkovic, Maja Nešovic, Saša Miloševic, Miroslav Lazic i Mirjana Stamenkovic.

Na svecanosti je ispred Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine-Opštinske organizacije Požarevac, Slavoljub Stojadinovic urucio priznanja Školi i nastavniku LJubiši Miticu.

Svecana akademija nastavljena je programom u kome su ucenici pokazali da s pravom nose ime najboljeg daka-Vuka Karadžica.

S.E.

ObeleŽen Dan prosvetnih radnika

NAGRADE ZA DOPRINOS U OBRAZOVANJU

U svecanim salonima skupštinskog zdanja prošle subote obeležen je Dan radnika u prosveti, a ovom prilikom urucena su i priznanja za rezultate ostvarene u vaspitno-obrazovnom radu i saradnji u oblasti obrazovanja.

Prisutne je najpre pozdravio gradonacelnik Saša Valjarevic, cestitajuci praznik nastavnicima, vaspitacima, uciteljima, izrazivši želju da ce im to biti podstrek u daljem radu i naglašavajuci odgovornost koju prosvetni radnici imaju, kao i rad koji je potrebno uložiti u ovom zanimanju. Valjarevic je dodao da ce gradsko rukovodstvo uvek biti uz prosvetu.

Priznanja i novcane nagrade u iznosu od 12.000 dinara dobili su: Vesna Vujcic, nastavnik matematike u Oš “Kralj Aleksandar Prvi”, Vladimir Popovic, nastavnik matematike u Oš “Dositej Obradovic”, Svetlana Spasic, diplomirani pedagog, Oš “Sveti Sava”, Živodanka Ristic, nastavnik biologije u Oš “Vuk Karadžic”, Dragana Petrovic, direktor Oš “Desanka Maksimovic”, Branka Komatina, nastavnik biologije u OŠ “Jovan Cvijic”, Kostolac, Jasmina Sovilj, nastavnik razredne nastave u OŠ “Božidar Dimitrijevic Kozica” u Bradarcu, LJiljana Stanojevic, profesor srpskog jezika i književnosti Požarevacke gimnazije, Dragana Stevanovic, profesor matematike u Medicinskoj školi, Smilja Baltic, profesor strucnih predmeta veterinaske struke Poljopivredne škole, Miroslav Jankeh, profesor harmonije u Muzickoj školi “Stevan Mokranjac”, Mirjana Pribakovic, profesor fizike u Politehnickoj školi i Ružica Begovic, vaspitac u predškolskoj ustanovi “LJubica Vrebalov”.

Za životno delo u oblasti obrazovanja i vaspitanja, Povelju i novcanu nagradu od 18.000 dinara dobio je Vojislav Markovic, profesor razredne nastave.

Zahvalnice su dodeljene preduzecima, institucijama i pojedincima koji su dali doprinos u postizanju ukupnih rezultata u oblasti obrazovanja, a to su: Crveni krst Požarevac, Sportski centar Požarevac, dr Srecko Bosic, nacelnik hirurgije Opšte bolnice Požarevac, Mesna zajednica Beranje, Nikola Topo, rukovodilac KUD Kostolac, Karate klub “Požarevac 92”, Politehnicka škola Požarevac i predsednik Skupštine grada Požarevca, Miomir Ilic.

Na svecanosti su nastupili ucenici Muzicke škole.

L.L.

Predstava “Suze su Ok” odigrana na velikoj sceni CZK

APLAUZ ZA TANJU

Pozorišni komad “Suze su OK”, po tekstu Mirjane Bobic Mojsilovic, u režiji Milana Karadžica, odigran je proteklog cetvrtka na velikoj sceni Centra za kulturu Požarevac. Glavnu ulogu u ovoj predstavi igra Tanja Boškovic koja tumaci lik sredovecne žene, propale pevacice Marije Kalic, vecito zaljubljene u poeziju. Partneri na sceni su joj Ivan Jevtovic koji tumaci rolu mladog neafirmisanog pesnika, Rade Marjanovic u ulozi poete na zalasku karijere i Milan Caci Mihailovic u epizodnoj ulozi penzionerskog aktiviste.

Publika je, kao i uvek, s radošcu pozdravila beogradske glumce, posebno ostvarenje Boškoviceve koja je imala najozbiljniji glumacki zadatak.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 3.novembra do 8.novembra 2008.godine u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic rodeno je 27 beba, 15 decaka i 11 devojcica.

Sinove su dobili: Jelena i Saša Miladinovic iz Požarevca, Mladena Stojadinovic i Igor Rajic iz Toponice, Biljana i Dragan Miladinovic iz Požarevca, Dragana i Srdan Stamenkovic iz Kostolca, Neda i Stojan Milic iz Salakovca, Nataša i Goran Stojkovic iz Aleksandrovca, Milena Mišic i Ivan Žikic iz Požarevca, Katarina i Nenad Mihajlovic iz Cirikovca, Vensa Mladenovic i Saša Jovanovic iz Požarevca, Zorica Mitrovic i Mikica Avravmovic iz Požarevca, Mirjana Stojadinovic i Dragoljub Peric iz Malog Crnica, Marija i Bojan Cvetkovic iz Velikog Popovca, Jamina Murina i Sefrdan Murina iz Kostolca, Suzana Stevic i Neda Vasic iz Smoljinca i Milena Mitrovic i Miloš Milenkovic iz Kuceva

Kcerke su dobili: Marija Pencic i Saša Mitrovic iz Požarevca, Silvana Mladenovic i Novica Ðordevic iz Požarevca, Jasmina i Nebojša Sotirov iz Zabele, Dijana i Srecko Negovanovic iz Vlaškog Dola, Danijela Jordanovic iz Sladan Peric iz Topolovnika, Suzana i Davor Petrovic iz Porodina, Miroslava Lucic. Milaškovic i Vladan Milaškovic iz Požarevca, Zorica Bokšan i Goran Ivkovic iz Požareva, Danijela i Branislav Stojanovic iz Požarevca, Žaklina i Nebojša Jovic iz Šapina i LJudmila i Dragoslav Ðordevic iz Požarevca.

U KOMUNALNO STIGAO JOŠ JEDAN NOV KAMION

Spremni za zimu

Javno komunalno preduzece “Komunalne službe Požarevac” protekle nedelje postalo je bogatije za još jedan kamion za iznošenje smeca. Novac za kupovinu ovog, kao i vozila marke Zastava turbo -kiper izdvojen je iz Fonda za zaštitu životne sredine grada Požarevca, odakle je za ovo preduzece opredeljeno 12 miliona dinara.

- U poslednje tri godine za pobošanje higijene izdvojena su velika sredstva kojima su nabavljena tri nova kamiona “smecara”, dve cisterne i jedan podizac. Rec je o FAP-ovom programu, vozni park je sada unificiran a ocekujem da ce uz ova, nova vozila, “Komunalne službe” spremno docekati zimu, kako bi sa sigurnošcu odgovorilo na svoje obaveze, kaže direktor JKP “Komunalne službe” Požarevac Slobodan Jovic.

- Ove godine za opremanje JKP” Komunalne službe” izdvojeno je dvanaest miliona dinara da bi ovo preduzece moglo da odgovori na sve zadatke s’ obzirom na to da planiramo projekat regionalne deponije i reciklažnog centra sa transfer stanicom u Požarevcu. JKP ce time podici nivo održavanja higijene i ocuvanja životne sredine, ne samo u gradu vec i selima. Nadamo se da cemo uskoro moci da pokrijemo sva seoska naselja, koja su najviše ugrožena neorganizovanim iznošenjem komunalnog otpada, rekao je pprilikom posete garaži “Komunalnog” gradonacelnik i bivši direktor ovog preduzeca Saša Valjarevic.

T.R.S.

PRIVREDNICI JUŽNOMORAVSKE REGIJE IZ CEŠKE U RADNOJ POSETI POŽAREVCU

USPOSTAVLJANJE POSLOVNE SARADNJE DVA REGIONA

Regionalna privredna komora Požarevac je proteklog utorka po drugi put organizovala bilateralne razgovore izmedu privrednika Južnomoravske regije iz Ceške sa sedištem u Brnu i privrednika iz Branicevskog i Podunavskog okruga, a sve u cilju una-predenja poslovanja i uspo-stavljanja novih kontakata. Poseta je zapoceta prijemom u svecanim salonima gradskog zdanja gde je ceške privrednike docekao Saša Valjarevic, gradonacelnik Požarevca i njegov zamenik Ivan Grubetic.

Prijem u svecanim salonima

Poželevši dobrodošlicu gostima Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac je izjavila:”RPK Požarevac i firma “Rosiva Šumperk” iz Brna koju predstavlja Rostislav Jurka organizovala je današnji skup privrednika iz Ceške i regiona koji pokriva Regionalna komora. Veoma mi je drago da mogu da pozdravim privrednike iz Ceške Republike i zaželim im dobrodošlicu u našem gradu. Godinu dana unazad imali smo još jednu cešku delegaciju koja je imala privredne razgovore u Požarevcu sa našim privrednicima. Želja nam je da uspostavimo privrednu saradnju sa Republikom Ceškom, a privrednici kada uspostave saradnju onda mi više nismo u prvom planu, vec oni govore svojim privrednim jezikom”.

Obracajuci se prisutnima Saša Valjarevic, gradonacelnik Požarevca je izrazio nadu da ce ovaj susret doprineti nastavku privredne saradnje dveju zemalja, narocito u našem regionu: “Izuzetna mi je cast da u ime grada Požarevca pozdravim cešku privrednu delegaciju, a ujedno i pomocnika gradonacelnika Smedereva Vladana Biskupljanina i nacelnicu Odeljenja za privredu Snežanu Savic - Stojiljkovic. S obzirom na to da je vaš predsednik gost predsednika Srbije Borisa Tadica vidim da je i ta saradnja izmedu dveju država na jednom visokom nivou. Inace, ja sam imao cast da budem gost Južnomoravskog regiona i vašeg rukovodstva u organizaciji gospodina Nalevke, gde smo sa firmom “Asa” uspostavili kontakte u vezi realizacije jednog veoma bitnog projekta za Branicevski i Podunavski okrug, a to je izgradnja regionalne deponije. Nadam se da ce i naša Komora i grad Požarevac ostvariti još viši nivo saradnje kao što je to slucaj sa Šumadijskim okrugom”.

Rostislav Jurka, generalni direktor konsultanske firme “Rosiva Šumperk” koji je predvodio delegaciju kompanija iz Ceške ovom prilikom je istakao:”Ova naša zajednicka aktivnost ima i svoje konkretne rezultate. U Požarevac je došao veliki investitor “Moravia energo” koja ovde želi da sazida termoelektranu i toplanu. Pomenuli ste i firmu “Asa” koja je ustvari zastupnik Južnomoravskog regiona i koja danas ima uspešne aktivnosti u Srbiji. Ovde posluje i firma koja je najveci proizvodac destilata od voca u ovom delu Evrope. Mi smo ovde danas kako bi smo ucestvovali na sastanku ceških privrednika sa njihovim buducim partnerima iz Branicevskog i Podunavskog okruga i verujemo da ce ovaj susret uroditi plodom”.

Bilateralni razgovori

Bilateralni razgovori su potom nastavljeni u restoranu “Gem” i u njima su ucestvovali predstavnici Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, Stiga, Instituta Goša, Preduzeca za puteve Požarevac, TPR Trifun transporta, Embit betona, Celika, Inter mehanike iz Smedereva, Eldona iz Smederevske Palanke i Nig prometa iz Požarevca. NJima su se predstavile kolege iz ceških firmi Tranza a.s., KGF Hydraulika s.r.o., DSP Prerov Ltd, Metal NJorking i Cidem Hranice. Rec je o preduzecima koja se bave proizvodnjom sistema i komponenti za transport i manipulaciju pojedinacnih i rasutih materijala, hidraulicne opreme pod visokim pritiskom za teške terete, drobilica, sita i kompletnih postrojenja za lomljeni kamen i reciklažu, kao i opreme za mašinogradnju.

Rec privrednika našeg regiona

Draženko Grabež, rukovodilac firme “Embit beton” iz Male Krsne:

“Embit beton” je firma koja se pre svega bavi proizvodnjom betona, prevozom betona do kupaca i samom ugradnjom na licu mesta putem pumpe za ugradnju betona, odnosno proizvodnjom betonskih elemenata koji su našli široku primenu u ovom kraju pogotovo u putarskoj industriji, a to su ivicnjaci, parking ploce, raster elementi, rigole, baštenski ivicnjaci...

Zahvaljujem se RPK Požarevac što nas je uvrstila u ovakav skup i smatramo da ovakvi susreti imaju nemerljiv znacaj za saradnju naše privrede sa iskusnijim privredama, a ceška privreda pogotovo mašinogradnja su veoma iskusne privrede koje imaju stogodišnju tradiciju i kontinuitet u poslovanju. Možemo reci da smo zadovoljni današnjim skupom, jer smo videli dosta lepih i zanimljivih proizvoda koje cemo upotrebljavati u narednom periodu u našoj privredi, a i mi kao firma smo zainteresovani za drobilice koje su ovde prezentovane i želja nam je da RPK Požarevac, pored Ceške, prezentuje i dovede i ostale evropske privrednike. Mislim da je ovo pravi put kojim treba nastaviti druženje privrednika našeg regiona sa drugim privrednicima iz Evrope.

Mr Marina Kutin, generalni direktor Goša instituta iz Smederevske Palanke:

Institut Goša je akreditovani istraživacko razvojni institut kod Ministarstva za nauku i bavimo se istra-živanjem i razvojem u razlicitim oblastima. U rešenju nam stoji da je to aplikativna primena razvoja tehnologije, a tu su i fizika, hemija, fizicka hemija, elektorinženjerstvo, mašinstvo, metalurgija, znaci celokupna nauka o materijalima, razvoj i unapredenje velikih tehnickih sistema, oblast zaštite životne sredine i tu su konkretne usluge za privredu koje su vezane za dostupnost naših laboratorija u uslugama kompanija iz privrede i obuka kadrova za potrebe privrede. Ovakvi susreti su veoma bitni zato što je 21.vek, vek znanja, a znanje podrazumeva pravovremenu i dobru informaciju. Meni je žao što naši privrednici ovakve susrete ne koriste mnogo više, zato što je ovo izvanredna prilika za uspo-tavljanje poslovnih veza. Sa gostom iz Ceške našla sam opciju ne samo za Institut, vec i za naše polaznike Medunarodne akreditovane škole za medunarodne inženjere za zavarivanje, a tu su polaznici koji dolaze iz razlicitih srpskih kompanija. Ovakvi susreti su dobra prilika za kompanije da prepoznaju dobru informaciju za kojom ce tragati da bi unapredili svoje poslovanje i rešili neke svoje probleme u samom radu kompanije.

Stanko Milanovic, rukovodilac komercijalnog sektora PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”:

Ovakvi sastanci i dogovori privrednika izuzetno su znacajni, jer iako smo mi državno preduzece uvek se nade neki dobavljac sa kojim možemo da razmenimo mišljenje pa cak i iskustva. Konkretno sa ceškom firmom “Tranza a.s.” razgovarali smo o transportnim trakama i dobili smo interesantne predloge koji mogu da uticu da možda i od njih nabavljamo transportne trake. Kada budemo otvarali javne nabavke medunarodnog karaktera oni su interesantan partner, jer imaju izuzetno kvalitetan proizvod i nisku cenu. U razmeni informacija sa ceškim poslovnim partnerom došli smo do zakljucka da imaju izuzetno kvalitetne valjke koji u našim uslovima mogu dobro da produ u pogledu kvaliteta i cene.

Prvoslav Jovicic, generalni direktor “Celika” iz Velikog Gradišta: Naša firma se bavi proizvodnjom metalnih konstrukcija i izradom i reparacijom teških mašinskih elemenata za potrebe elektroprivrede, odnosno elemenata za rudarsku i privrednu opremu. Mogu da kažem da je RPK Požarevac organizovala odlican skup na kome smo uspostavili odredene kontakte i pretpostavljam da ce saradnja sa Hidraulikom, jednom od ceških firmi da se nastavi. Ocekujemo da cemo vec pocetkom naredne godine ostvariti nove poslovne kontakte u Ceškoj i Srbiji.

Ocena radne posete

Za Branicevski i Podunavski okrug ovaj privredni susret znaci još pozitivnih ugovora i širenje poslovnih veza na obostranu korist, tako da je na kraju Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac zakljucila: “Komora je uspostavila dobru saradnju sa Južnomoravskom regijom, posebno sa firmom “Rosiva Šumperk” ciji je vlasnik Rostislav Jurka koji je u ime Ceške i organizovao dolazak ceških privrednika. Mislim da je ovo interesantan skup, da su naši privrednici imali adekvatne partnere za razgovor i mogli su videti kakve proizvode nude ceške firme, kao i da ponude njima paletu svojih proizvoda. Na našim i ceškim firmama je da vide koja su to zajednicka mesta i gde se može ostvariti zajednicka proizvodnja. Danas sam razgovarala sa gospodinom Jurkom da naredne godine, aprila, maja, odvedemo našu delegaciju u Brno u vreme održavanja nekog privrednog sajma kako bismo u sklopu sajma organizovali privredne razgovore naših i ceških firmi i to je sledeci korak na kojem cemo raditi”.

D.Dinic

HUMORESKA

DA IDEMO, NEGO ŠTA!

Kakva je to samo euforija nastala u Srbiji poslednjih par godina! Prosto narodu ne silazi osmeh sa lica i prolaznici se na ulici sudaraju od ushicenja ne primecujuci jedni druge, a može se cuti i ovakav razgovor:

- Gde si, bre, stari druže, kako si, gde toliko juriš, je l' u kladionicu?

- Ma, jok, more, idem u Evropu!

Ili ovako nešto:

- O, komšija, dobro jutro, je l' si poranio za crni hleb i mleko?

- A, da izvineš, komšija, ja krenuo u Evropu!

Cak i žene, sa cegerima u rukama, umesto na pijac, kažu da su pošle u Evropsku Uniju. Još kažu: što zapadnije - to bolje, pa ti sad vidi!

A kako se sve ovo ne bi i dešavalo kad nas oni sa visokog položaja i sa televizora danima "bombarduju" izjavama da ce Srbija iduce godine, bože zdravlja, dobiti status kandidata za clanstvo u Uniji!

Ej, nije to mala stvar, biti kandidat, pa još i moguci clan! Ko da izdrži još nekoliko meseci do tog velicanstvenog cina i ogromnog uspeha naše spoljne politike i diplomatije!

Ali nismo mi od juce pa da ne znamo kako je to naše bolje sutra (koje samo što nije!) tako blizu. A tada se dobija i cuveni "beli šengen" pa možemo sa njim da idemo gde hocemo, ako treba i do crne Afrike.

A kad posle svega toga, 2012. godine ispunimo uslove (a naši vrli politicari, valjda, znaju o cemu se tu radi, jer jedan od njih izjavi onomad da "naša posvecenost saradnji sa haškim Tribunalom je prepoznatljiva!"), postacemo 2014. punopravni clan Evropske Unije.

E, pa nema nam druge, nego didemo u Evropi!

Miodrag Lazarevic

Lazarizmi

- Taman Srbija da ude u Evropu, ono svetska finansijska kriza!

- Sad ce Balkan da bude bure gasa!

- Oni koji su na našoj strani, pomažu nam da potonemo!

- Mi živimo na jugu Evrope i sebe!

- I naš fudbal je izjednacenog kvaliteta: svako selo može da pobedi prvoligaša!

Miodrag Lazarevic

VELIKI USPEH NAŠIH FRIZERA

Na upravo završenom šampionatu frizera u Bitolju gde je ucestvovalo šest država. Prestavnici požarevackog Kluba umetnika frizera “Barili” osvojili su veoma zapažene rezultate, naime, Dragana Miloševic osvojila je trece mesto u modernoj muškoj liniji, Bogic Emina osvojila je drugo mesto u modernoj pundi. Treba još napomenuti da je naš proslavljeni frizer Dragce Miloševic žirirao u svim kategorijama ispred reprezentacije Srbije.

UCESNICI: DECA VRTICA I OSNOVNIH ŠKOLA

IGRICE BEZ GRANICA

Posle osmogodišnje pauze, prošle subote je u Sportskom centru Požarevac nastavljen ciklus zabavno- sportskog, rekreativno-edukativnog serijala “Igrice bez granice”. Zapocele su jubilarne, 10. “Igrice”.

Pred nekoliko hiljada gledalaca, u brzini, spretnosti, znanju i veštini nadmetali su se predškolci iz osam vrtica: požarevackih - “Pcelica”, “Bambi”, “Poletarac”, “Neven”, “Leptiric” i “Moravka”, kostolackog - “Majski cvet” i lucickog - “Sunašce”, kao i ucenici osam osnovnih škola: požarevackih - “Kralj Aleksandar”, “Vuk Karadžic”, “Desanka Maksimovic”, Sveti Sava” i “Dositej Obradovic”, “Božidar Dimitrijevic - Kozica” Bradarac, “Jovan Cvijic” Kostolac i “Miloš Savic” Lucica.

Igrice bez granica

Medu vrticima, najbolje rezultate je ostvario požarevacki “Leptiric”, a u obe kategorije osnovaca - niži i viši razredi, pobedila je OŠ „Vuk Karadžic” Požarevac.

Organizatori, Sportski centar i Gradska skupština, postarali su se da okupe pedesetak entuzijasta, vecinom iz “stare postave”, serijala koji je trajao od 1991. do 1999. godine, a i dosta „novih” saradnika, predusretljive sponzore - Javna preduzeca „Toplifikacija” i „Komunalne službe”, „Dunav osiguranje”, „Autocentar NR”, “Parket market”, „Enel”, „Sitograf”, „VEOLIA transport”, „GSM & PC Shop”, “Societe generale”, i druge, pa je “Igricama” u punom smislu te reci, vracen “stari sjaj”.

Višesatno nadmetanje u veoma originalnim disciplinama pokazalo je koliko je žara i spremnosti da se bude bolji u mladoj generaciji upravo cekalo ovakvu priliku da se iskaže i pokaže.

Reditelj i scenarista jubilarnih „Igrica”, Miodrag - Maga Milanovic, uz zahvalnost svima koji su pomogli i svojim prisustvom doprineli da se manifestacija nastavi i vec prvo kolo više nego uspe, kaže:

- Ucinicemo sve da Igre budu radost, veselje, unose pozitivnu energiju i da na mentalnom i fizickom planu ispune, oplemene i ucine svu decu pravim drugarima koji vrednuju timski rad na putu do uspeha, a neuspeh doživljavaju kao svojevrstan izazov da se iskoristi sledeca prilika i novom upornošcu dosegne bolji rezultat.

Deseti ciklus nastavlja se: 20. novembra, 6. i 20. decembra, kada ce u Sporstkom centru Požarevac biti i veliko finale.

D. Milenkovic