Header

KRAJ SPOMENIKA SRPSKOM VOJNIKU U POŽAREVCU OBELEŽEN DAN PRIMIRJA U PRVOM SVETSKOM RATU

OSVETLALI OBRAZ SVOJIH PREDAKA

U znak secanja na 11. novembar 1918. godine kada je u šumi kraj Pariza, u jednom železnickom vagonu potpisano primirje izmedu Francuske i Nemacke i time oznacen završetak Prvog svetskog rata, požarevacko Društvo za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije do 1918. godine, kraj Spomenika srpskom vojniku organizovalo je prošlog utorka pomen poginulim ratnicima i položilo vence. Pomen je držao otac Zoran, protojerej stavrofor, a vence su položili predstavnici Društva, Grada Požarevca i požarevackog Vojnog garnizona. Pozdravljajuci okupljene Požarevljane predsednik Društva Srbislav Stojanovic podsetio je da je Srbija u Prvom svetskom ratu imala svetlu i casnu ulogu, da je osvetlala obraz svojih predaka.

- Dovoljno je reci samo to da je Kraljevina Srbija u ono vreme imala 23 posto gubitaka od celokupnog aktivnog stanovništva. Ni jedna država saveznica u Prvom svetskom ratu to nije imala. To je važno da naglasimo danas kada se na sve strane zatiru tragovi istorije, kada se minimizira ucešce Srba i kada se u Muzeju Prvog svetskog rata u Parizu, nažalost, uklanjaju tragovi Solunskog fronta i cinjenice o velikom doprinosu srpske vojske u završnim operacijama koje su prakticno omogucile okoncanje Prvog svetskog rata. Na nama je da ovu istinu o Prvom svetskom ratu i stradanjima Srba cuvamo ne zbog prošlosti vec da iz tih dogadaja izvucemo pouke za buducnost, da iznademo prave odgovore na pitanja koja nam se danas postavljaju. Nažlost, 90 godina posle Prvog svetskog rata, srpski narod je u veoma lošoj poziciji. Na nama je da širimo istinu o Krfu, Solunu, Zejtinliku, Mackovom kamenu, Jedrenu i svim srpskim žrtvama porucio je Stojanovic.

O ucešcu srpske vojske i ratnika požarevackog kraja u Prvom svetskom ratu govorio je profesor Tomislav Jevremovic. Izlaganje istorijskih cinjenica koje potvrduju veliko herojstvo jedne male države, on je završio sledecim recima:

- Stare srpske ratne zastave su savijene i danas krase postavu Vojnog muzeja u Beogradu. Za junacima tog rata ostale su pobede i groblja, a mi dodajemo, i mnogi neobeleženi i zaboravljeni grobovi. Slava im.

S.E.

EKOLOZI “ZORE”

U FORUMU ZA ZAŠTITU DUNAVA

Clanovi Ekološkog društva “Zora” medu mnogobrojnim aktivnostima koje su imali u proteklim mesecima izdvajaju posetu Banji Koviljaci i fabrici vode u Tronoši a sve u cilju upoznavanja dece sa novim nacinima ocuvanja pijace vode. Aktivisti Društva trenutno se fokusiraju na edukaciju , kroz casopis “EKOZOR” koji ce biti promovisan u svim osnovnim školama u Okrugu. Tokom leta “Zora” ce uvesti novu aktivnost pod nazivom “Spasimo planetu”. Tribina na istu temu organizovana je pre godinu dana koja za cilj ima upo- znavanje mladih sa znacajem ocuvanja životne sredine, a u koju su ukljucena deca iz vrtica, osnovne i srednje škole. Istovremeno predsednik društva Georgije Popov kritikovao je nezainteresovanost sugradana za ekološke probleme što se pokazalo na nedavno održanoj tribini u organizaciji JKP “Komunalne službe” i Termoelektrane Kostolac kojoj je prisustvovalo samo petnaest ljudi. Predstavnici “Zore” istakli su da bi ovakve tribine trebalo dopuniti i zdravstvenim aspektima u kojima bi ucestvovao Zavod za javno zdravlje.

Milena Nikolic bila je predstavnica “Zore” na dunavskom evropskom forumu koji se održavao u Rumuniji gde je ušla u sektor grupe za zaštitu od poplava. Forum za zaštitu sliva Dunava je skup svih nevladinih organizacija zemalja kroz koje Dunav protice. Forum finansira Evropska unija a u Rumuniji se održavao sastanak odbora, generalna skupština i radionice na kojima su se mogle cuti ideje o novim projektima. Koji projekti ce se finansirati znace se u decembru a odnose se na oblasti energije, poplave, šume i zaštitu priobalja.

Aktivisti “Zore” kritikovali su nepostojanje objekata za precišcavanje voda, nedovoljno pošumljavanje pepelišta, nezakonit ribolov i zagadenje Dunava, neuredenu plažu...

- Ono za šta se borimo jeste i da zagadivac plati svaki vid edukacije mladih o zaštiti životne sredine, dodao je Popov.

T.R.S.

ŽUTO DUGME

Ovako glasi rezime price, sveden na nivo jedne recenice, kojoj vredi posvetiti pažnju: „Ne putuj u Homolje, tamo ce te ubiti za žuto dugme!”. Tu predrasudu uvreženu u glavama vecine Srba (na sam pomen Homolja) toliko puta morah da slušam. Beogradani inace, prepreden i ugladen svet, prednjaci sa pripovedanjem iste, vec, od Autobuske stanice do Srpske akademije nauka, a repovi njene legende dopiru i do njacecih magaraca privezanih za kamenu klocu, ili maslinu, izdžikljalu kraj morske obale. Magarci takvu nakaradu od tvrdnje... „ ... ubice te za žuto dugme. Oj! Joj! Oj!”, ponavljaju po nekoliko puta dnevno. Bar jednom u životu imali su da cuju i otrpe Homoljci, u raznim prilikama i situacijama, u koje ih je život umeo odvesti, tu magarecu zabludu... Vulgarno poimanje pripovedaca, o zavicaju i naravi Homoljaca, neznanje tih površnih izrugivaca, pre bi se reklo govori o posebnoj sorti tog tvrdokornog soja, naviknutog da iz sopstvene teskobe i rugobe ruži homoljski kraj?

Zašto se beleg „žutog dugmeta” pripisuje Homoljcima?

Pretpostavljam, da osnova ove price, njena potka, seže i vuce koren, iz vremena devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka. Iz vremena kad po Homolju kružiše hajducke družine, poput Hajduk Rajka, Pop Martina, Petra i Milje iz Kobilja, Ostoje Tincinog, Ivana Babejica - „Kralja Homolja”, Strujica i Mitrovica iz Sene, brace Barbulovic, kao i mnogih drugih nepomenutih hajduka i njihovih jataka. Iz crnih hronika toga doba. Iz legendi o zakopanom blagu, omiljenom štivu Homoljaca, „traganju za zakopanim blagom - zlatnicima, sakrivenim po pecinama, i zapuštenim manastirištima, ostacima rimskih utvrdenja i gradova”? Iz priželjkivanja da se u kuci nadu dukati - „za crne dane?”

Zlato ima univerzalni jezik, razumljiv za svakog coveka. Homoljci su za to znali, odvajkada.

No, zar govor zlatnika, ne poznaju i svi drugi Srbi? Zar ostali srpski krajevi nisu obilovali sa hajduckim družinama? Zar srpska istorija, na izvestan nacin ne predstavlja istoriju naše hajducije?

Pokušajmo da odgovorimo na pitanje, da li postoji razlika izmedu pradrevnog coveka, coveka antike, coveka srednjeg veka, modernog coveka? Nije li život svakog od njih, i mada pripadahu razlicitim vremenima, diktirao iste potrebe: za jelom, picem, uživanjem, ljubavlju, vecnim životom, eliksirima, slavljima, polnim odnosima, ratom, mirom, itd.? Jeste. Dakle osnovna covekova priroda je u svim vremenima ostala ista, nepromenljiva. Francuz, Nemac, Englez, Rus, Italijan, Srbin nije imun u „jagmi za novcem”. Bez obzira, na nacionalnu razlicitost i kulturu kod svih njih iz ociju isijava sjaj „žutog dugmeta”.

Ja želim da verujem, da se stereotip price o „žutom dugmetu” provlaci do današnjih dana, iz nera-zumevanja i nepoznavanja homoljskog kraja. Dominacije dinarskog kulturnog obrasca, a dopišimo i azijatskog, medu Srbima. Samodovoljnosti, srpskog nasušnog slepila. Usamljenosti i skucenosti malog jezika. Homoljski kraj, slutim u buducnosti, imace svoje pisce i pesnike koji ce umeti da taj nesebicni rudnik osvetle i sve njegove dragocenosti iz riznica iznesu na svetlo dana. To pozvanje, dabome, izvešce samosvojne i stvaralacke licnosti koje umeju da proseju vreme prošlo i vreme buduce. Da samere, i prevrednuju dogmaticno naslede. Da nadu izraz za doba, što nastupa. Pozivam Vas da zažmurite u tišini na trenutak, kako bi culi božanstvenu muziku, buduceg.

Sumnjalicama, toplo preporucujem, da iznova procitaju Markesov roman „Sto godina samoce”. Povest o Homolju, mogla bi za ponekoga radoznalog duhom biti dragocena lekcija o hiljadu godina samoce...

Aleksandar Lukic, književnik

KONFERENCIJA "POŽAREVACKI MIR 1718."

SVETSKI NAUCNICI U POŽAREVCU

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu i Narodni muzej Požarevac organizovali su krajem protekle nedelje dvodnevnu medunarodnu naucnu konferenciju “Požarevacki mir 1718”. Konferencija je organizovana uz pomoc Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, Fondacije Požarevacki mir 1718. iz Požarevca i austrijskog kulturnog foruma iz Beograda.

Dogadaju koji se održavao u svecanim salonima zgrade “Nacelstva” u Požarevcu prisustvovali su eminentni istoricari iz Sjedinjenih americkih država, Velike Britanije, Austrije, Francuske,Turske, Italije, Izraela, kao i brojni domaci strucnjaci iz ove oblasti.

Ispred gradske uprave goste je pozdravio Milic Jovanovic, zamenik predsednika Skupštine grada rekavši da ideju da se medunarodna konferencija Požarevacki mir održi u Požarevcu treba tražiti u bogatoj istorijskoj prošlosti Grada, a da je znacaj ove konferencije ne samo u sagledavanju ovog bitnog istorijskog dogadaja sa vremenske distance vec i davanje doprinosa najboljim odnosima, miru, toleranciji i blagostanju svih naroda.

Mr Zvonimir Blagojevic, koji je na otvaranju govorio ispred Upravnog odbora Fondacije Požarevacki mir 1718., istakao je da je cilj Fondacije bio najpre prikupljanje grade koja bi rasvetlila dogadaje vezane za Požarevacki mir, zatim ostvarenje kontakta sa ambasadama zemalja koje su potpisale mir, a kasnije i organizovanje ove konferencije.

- Dalji planovi su zidanje zgrade spomen-obeležja Požarevackom miru i uredenje prostora oko nje, koji bi sadržao amfiteatar, letnju pozornicu i bio svojevrsna turisticka atrakcija, dodao je Blagojevic.

Na nedavno održanoj konferenciji za novinare ovim povodom Blagojevic je naglasio da je pored razvojnih šansi po pitanju turizma ovaj naucni skup od dragocenog znacaja za razvoj istorijske nauke.

- Posebno za nas, jer cinjenica je da nije lako doci do tako velikih istorijskih riznica koju ima, na primer, Turska, koja je dosta upucena u zbivanja na našim prostorima. Ovo je šansa da se toj gradi približimo, dodemo do vecih saznanja ne samo po pitanju Požarevackog mira vec drugih dragocenih podataka po pitanju naše istorije. Istovremeno želimo da lansiramo krilaticu da je Požarevac grad mira, a Srbija zemlja mira, rekao je Blagojevic.

Požarevac ne sme biti stigmatizovan.

O tokovima koji su doveli do Požarevackog mira govorio je Nikola Samardžic, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, predsednik OO Konferencije Požarevacki mir 1718.

- Požarevackim mirom Požarevac je stekao izuzetnu privilegiju da postane jedna od kljucnih tacaka u ranoj evropskoj istoriji diplomatije i medunarodnog prava. Možda je neobicno da smo se okupili deset godina pre obeležavanja tristagodišnjice od ovog dogadaja. Možda smo ovde, u Srbiji, u zaostatku najmanje deset godina, optereceni, sputani dogadajima iz poslednje dve decenije, ukljucujuci sve posledice koje traju, s kojima se suocavamo u tekucoj stvarnosti. Ovaj projekat je pre svega plod vizije naših kolega iz ovog grada, time i ovog grada u celini. NJihove svesti o tome koliko je važno istraživati prošlost kako bismo iznova promišljali buducnost, narocito u ovakvim prilikama, u kontekstu ovih, spektakularnih, zadivljujucih dogadaja i otkrica. Mislim i na Viminacijum ili zamisao parka Požarevackog mira. Ovaj grad ne sme biti stigmatizovan nikad više i ni na koji nacin, rekao je Samardžic i nastavio:

- Zašto je ovaj dogadaj tako znacajan? Ovde smo se okupili da bismo razgovarali i raspravljali o ratu i miru, granicama, najspektakularnijem pomeranju, migracijama, koje su jedan od najznacajnijih simbola rane moderne i savremene srpske istorije i književnosti. Ali tu se ne radi samo o ljudskom pomeranju. Migracije su se odigravale i u materijalnoj i umetnickoj sferi, kulturi, kretanju stilova, mentaliteta, znanja, životinja, biljnih vrsta ili bolesti. I zato smo ovde sa tako razlicitih mesta, istakao je.

Osnovna ideja je, prema njegovim recima, da ova konferencija nastavi da se odvija i nakon završetka dva predvidena programska dana.

Planiramo da objavimo dve odvojene edicije, jednu ediciju abstrakata i osnovnih podataka i zbornik radova ukljucujuci radove onih koji nisu mogli doci na konferenciju. Abstrakti ce se pojaviti i na njeb sajtu gde ce biti postavljani i drugi tekstovi, komentari, otvoren blog, bice arhivske i umetnicke grade, rekao je Samardžic podvukavši znacaj 2018. godine za ceo region kao stogodišnjicu osnivanja prve jugoslovenske integracije.

- Ta godina bi nam mogla doneti bliže izglede naše evropske integracije, u kojoj želimo da vidimo sve naše susede.

U petak i subotu prisutni su razgovarali o osmansko-habzburškim ratovima, uticaju Požarevackog mira na Habzburško carstvo, primeni Trgovinskog sporazuma iz Požarevca, uticaju na unutrašnje prilike u bosanskom ejaletu, o austrijsko-turskom ratu i demografskim promenama u ratom zahvacenim oblastima, sporu kraljevske i papske vlasti oko biskupija Beograd i Smederevo i mnogim drugim temama vezanim za ovaj znacajan dogadaj.

Za sada samo spomen - ploca

Jedan od inicijatora osnivanja Fondacije Požarevacki mir 1718. Milan Ivoševic istakao je da je spomen obeležje, šator od tvrdog materijala, vec trebalo da bude završeno ali je došlo do problema oko finansiranja. Naime Fondacija nije dobila sredstva od država ucesnica Požarevackog mira od kojih je zatraženo da ucestvuju u njegovom finansiranju.

Požarevacki mir

Mirovna konferencija koja je održana u Požarevcu 21. jula 1718. godine spada u dogadaje koji su obeležili istoriju Evrope u 18. veku.

Požarevackim mirom završen je rat koji je zapoceo 1714. godine napadom Turske na mletacke posede na Peloponezu. Svoju priliku za uspeh u vekovnom sukobu sa Turskom iskoristila je Austrija koja je ušla u rat 1716. godine. Turska je imala uspeha u ratu protiv Venecije, ponovo je osvojila Peloponez, ali doživela je veliki poraz na severu. Austrija je ovim mirom postigla najveci uspeh u svojoj politici na Balkanu. Granica je pomerena južno od Save i Dunava. Tacnije obuhvatala je krajeve u slivu reka Pek, Mlava i velika Morava (u Srbiji), srednja i severna Drina i Vrbas (u Bosni). Tako su ovi krajevi dospeli pod vlast Austrije koja se u njima održala do Beogradskog mira 1739. godine kada je granica ponovo vracena na Savu i Dunav.

Zaracene strane sklopile su mir na Sopotskoj gredi, nekoliko kilometara severoistocno od Požarevca. Požarevac je izabran jer je dominirao teritorijom koja je ušla u sastav Austrije, a ujedno, nije bio tako daleko od glavnine turske vojske. Sopotska greda pružala je dovoljno mesta da se postave šatori svih delegacija zaracenih strana tj. Austrije, Venecije i Turske, ali i Engleske i Nizozemske, koje su posredovale na mirovnoj konferenciji. Tako je Požarevac postao poznat širom Evrope. U slavu požarevackog mira iskovane su medalje od kojih se neki primerci cuvaju u Narodnom muzeju u Požarevcu, napisana su istorijska dela, medu njima i spis Vendjamina Bjankija, koji je bio svedok ovog dogadaja.

U vreme Požarevackog mira Srbi su u malom broju živeli u ovim krajevima koji su ratom opustošeni. Zato u oblast Braniceva nakon 1718. godine dolazi srpsko stanovništvo uglavnom kosovskometohijske struje i naseljava se zajedno sa vlaškim stanovništvom koje dolazi iz krajeva severno od Dunava.

T.R.S.

IZ APOTEKE POŽAREVAC

OPREZNO SA LEKOVIMA

- Samo dobro poznavanje neželjenih dejstava lekova obezbeduje kvalitetnu, efikasnu i bezbednu terapiju

Za efikasno lecenje svakog pacijenta veoma je važno da li je lek koji se koristi - pravi, kao i da li se propisani medikamenti upotrebljavaju na pravi nacin. U protivnom, moguca su negativna dejstva lekova tim pre što je praksa potvrdila da do sada nije pronaden lek za koji se može reci da je u potpunosti bezbedan. Imajuci ovo u vidu, strucnjaci Apoteke Požarevac porucuju korisnicima svojih usluga - Oprezno sa lekovima!

— Cilj kvalitetnog i uspešnog lecenja je izabrati nejefikasniji i najbezbedniji lek, lek sa najmanje neželjenih dejstava prema postavljenoj dijagnozi i opštem stanju pacijenata. Lekar i farmaceut moraju dobro poznavati i prepoznavati neželjena dejstva i tada je primena lekova bezbednija, a rizik oštecenja zdravlja zbog ozbiljnih, neželjenih i toksicnih efekata je minimalan. Svake godine u svetu proizvede se desetak novih medikamenata s potpuno novim mehanizmima delovanja, a na putu od fabrike do apoteke svaki prolazi višegodišnju laboratorijsku i klinicku proveru. Pa ipak, ma koliko ta ispitivanja bila opsežna, ne mogu se sa sigurnošcu predvideti sva nepovoljna dejstva, istice Snežana Zakošek, spec. farmakoinformatike u Apoteci Požarevac koja na naše pitanje: Zašto nastaju nepovoljna dejstva lekova odgovara:

—Do sada nije pronaden nijedan lek za koji se može reci da je u potpunosti bezbedan. Neželjena dejstva lekova uglavnom proizilaze iz njihovih osobina naznacenih u uputstvu koje prati svaki lek i ona se mogu izbeci ili umanjiti. Najcešce nastaju zbog nepridržavanja preporuka i neodgovarajuce kombinacije lekova, a ispoljavaju se stomacnim tegobama, alergijom, vrtoglavicom, anemijom pa i mnogo težim reakcijama kao što su krvarenja, oštecenja jetre, srca i bubrega.

Na pojavu neželjenih efekata mogu uticati i individualne razlike u metabolizmu lekova. Mnogi bolesnici istovremeno koriste više lekova koji pojedinacno ne stvaraju tegobe, ali kada se uzmu zajedno mogu da izazovu neželjena dejstva. Dogada se da bolesnik ima dve bolesti koje zahtevaju lecenje razlicitih specijalista. Ukoliko ih bolesnik ne obavesti o svim dijagnozama i lekovima koje uzima, moguce je da od jednog lekara dobije lek koji potire dejstvo drugog. U takvoj terapijskoj kombinaciji bolesnik s pravom tvrdi da mu neki lek nije pomogao ili da je izazvao smetnje.

Loše strane kombinovane terapije

Nepovoljnih kombinacija lekova, tvrdi Snežana Zakošek je mnogo. Dijabeticar koji, recimo koristi insulin ne bi trebalo da uzima i beta-blokatore, lekove za sniženje krvnog pritiska i srcanu aritmiju, jer ce njime prikriti upozoravajuce znake hipoglikemije (drhtavicu, bledilo, preznojavanje, lupanje srca) i tako ce spreciti njeno blagovremeno regulisanje. U tom stanju pacijent može da padne u komu, a da se ne zna razlog. Takav ishod se može spreciti ako se umesto beta-blokatora primeni ACE-inhibitor.

Veliki broj lekova u kombinaciji sa antikoagulansima (lekovima protiv zgrušavanja krvi) mogu da izazovu krvarenja opasna po život. Antikoagulanse ne treba kombinovati sa lekovima iz grupe antireumatika i analgetika kao što su aspirin, diklofenak, ibuprofen.

Opasnosti su izloženi i bolesnici koji uzimaju lekove za lecenje srcanih aritmija, a potrebno je da se podvrgnu hirurškoj intervenciji pod lokalnom anestezijom. Anestetik pojacava efekte tih lekova i zato bolesnik treba da obavesti zubnog lekara ili hirurga da ih koristi.

Istovremena primena polusintetskih penicilina (ampicilina) i tetraciklina sa oralnim kontracentivnim sredstvima može smanjiti kontraceptivni efekat i dovesti do neželjene trudnoce.

—Informacije o bezbednosti lekova moraju se zasnivati iskljucivo na naucnim cinjenicama i u sredstvima javnog informisanja prikazati objektivno, tacno i na odmeren nacin. Dobro poznavanje neže-ljenih dejstava lekova obezbeduje kvalitetnu, efikasnu i bezbednu terapiju, porucuje Snežana Zakošek.

Karakteristika moderne medicine

Obzirom da je višestruka terapija jedna od karakteristika moderne medicine, problem medusobnog delovanja lekova takozvana interakcija iz dana u dan postaje sve važniji jer su zbog toga zapaženi efekti suprotni od ocekivanih.

—Upotreba više lekova u isto vreme se ne može izbeci, tvrdi Ivana Trifunovic, specijalista klinicke farmacije u ZU Apoteka Požarevac i kao glavne razloge za to istice dva. Najpre, danas je u populaciji sve veci broj hronicnih bolesnika koji stalno uzimaju neki lek i zahvaljujuci tome su uslovno zdravi (dijabeticari, epilepticni bolesnici, hipertenzivni bolesnici, zdrave žene koje uzimaju oralne kontraceptive).

Druga bolest koja se pojavi kod takvog bolesnika neizbežno nalaže primenu novog leka. Uz to, ti bolesnici cesto koriste lekove koji su dostupni bez propisivanja, u slobodnoj prodaji OTC preparati tako da se verovatnoca stupanja lekova u interakcije drasticno povecava. S druge strane, mnoge bolesti se efikasnije i sigurnije lece sa više lekova (kombinovanom terapijom).

Osobe sa najvecim rizikom od pojave interakcije lekova su

-Deca i adolescenti

-Starije osobe,

-Loše uhranjene osobe,

-Gojazne osobe i

-Hronicni bolesnici

Nepovoljan uticaj hrane na dejstvo lekova

Pored interakcije lekova sa drugim, paralelno primenjenim lekovima, interakcije i sa hranom mogu biti u vecoj ili manjoj meri uzrok ispoljavanja neže-ljenih dejstava leka.

—Hrana najcešce nepo-voljno utice na dejstvo lekova u toku njihove resorpcije i razlaganja. Posledice medusobnog delovanja hrane i lekova mogu biti gubitak delovanja medikamenta ili toksicni efekti leka. Hrana svojim prisustvom može da utice na brzinu resorpcije leka iz želuca i creva što zavisi od vremana proteklog izmedu uzimanja hrane i leka. Lek se uzima sa vodom. Uzimanje lekova sa vocnim ili gaziranim napicima može menjati resorpciju lekova zbog promene kiselosti u želucu i crevima. Hrana bogata kalcijumom ometa resorpciju nekih antibiotika. Grade se nerastvorni kompleksi koji onemogucavaju delovanje tih lekova, saznajemo od Ivane Trifunovic koja skrece pažnju i na mnoge druge bitne cinjenice u sferi uticaja hrane na lecenje. Naprimer, poznato je da beli luk može da poveca dejstvo oralnih antikoagulanasa-lekova koji sprecavaju zgrušavanje krvi, zatim hrana bogata vitaminom K (kupus, spanac, jetra, žumanca) smanjuju dejstvo oralnih antikoagulanasa, alkohol u malim kolicinama može biti uzrok ispoljavanja neželjenih dejstava velikog broja lekova (antibiotici, antidepresivi, antihistaminici, analgetici, lekovi za snižavanje šecera u krvi, antikoagulansi). Biljni lekovi koji se danas mnogo koriste pre svega preventivno, takode mogu dovesti do interakcija sa lekovima (kantarion, ginko biloba).

Pošto interakcije hrane i lekova mogu znacajno uticati na ishod lecenja zbog promene efikasnosti lekova, pitali smo Ivanu Trifunovic šta možemo i moramo preduzeti da se to izbegne:

—Treba obratiti pažnju na kvalitet i kolicinu hrane, kao i na razdoblje izmedu uzimanja pojedinih lekova i hrane. Pridržavati se preporuka o nacinu doziranja i ukazati na opasnost od samovoljnih promena i prihvatanja saveta od nekompetentnih osoba. Na taj nacin možemo povecati korist primenjenog leka i svesti rizik terapije u granice neizbežnog minimuma, preporucuje Ivana Trifunovic.

Komunikacija sa pacijentima

FARMAKO-INFORMATIVNI CENTAR može se dobiti na telefon 012/222-576. Apoteka Požarevac obaveštava gradane da je radi unapredenja dostupnosti informacija i bolje i lakše komunikacije sa pacijentima postavili svoj site i e-mail: njnjnj.apotekapozarevac.co.yu ; e-mail:apopoŽsbb.co.yu

Loše dejstvo grejpfruta

Ispitivanja interakcija soka od grejpfruta sa raznim lekovima (lekovi za snižavanje holesterola, lekovi protiv alergija, antiaritmici, kalcijumski blokatori) ustanovila su da neki lekovi izazivaju opasna neželjena dejstva kod osoba koje su u svojoj ishrani koristila ovaj napitak. Grejpfrut usporava razgradnju lekova u jetri tako da se njihovo dejstvo pojacava kao da je uzeta višestruko veca doza.

S.E.

OSNOVANA REGIONALNA RAZVOJNA AGENCIJA “BRANICEVO-PODUNAVLJE”

ZA BRŽI RAZVOJ LOKALNIH SAMOUPRAVA

- U LJubicevu ugovor o osnivanju potpisalo 11 predstavnika gradova i opština Branicevskog i Podunavskog okruga i 10 predstavnika poslovnog i civilnog sektora

- Direktor Agencije je Minja Stefanovic

Potpisivanjem ugovora izmedu 11 predstavnika gradova i opština Branicevskog i Podunavskog okruga i 10 predstavnika poslovnog i civilnog sektora, u LJubicevu je prošlog petka osnovana Regionalna razvojna agencija pod nazivom “Branicevo-Podunavlje”. Osnivaci RRA su gradovi Požarevac i Smederevo, opštine Malo Crnice, Golubac, Žabari, Žagubica, Veliko Gradište, Kucevo, Petrovac, Velika Plana i Smederevska Palanka, zatim preduzeca “100 posto”, UNION MZ, Superior, Progres, Zavod za poljoprivredu “Stig”, nevladine organizacije “CEDI” iz Smedereva, Jefimija iz Velikog Gradišta, Lokalna Agenda 21 za Kostolac-opština, Omladina Jazasa Požarevac i Visoka tehnicka škola strukovnih studija u Požarevcu. Agencija ima Regionalni savet za razvoj od 29 clanova medu kojima je devet predsednika opština, dvoje gradonacelnika, 18 predstavnika preduzeca, nevladinih organizacija i institucija iz Branicevskog i Podunavskog okruga. Oformljene su i radne grupe za razlicite sektore sa više od 200 clanova iz oba okruga, a za direktora Agencije posta-vljena je Minja Stefanovic.

Osnivanje Regionalne razvojne agencije je jedna od kljucnih aktivnosti Programa podrške opštinama Severoistocne Srbije koji finansira Evropska unija. Cilj ovog trogodišnjeg programa zapocetog u junu 2007. godine je unapre- denje ekonomskog razvoja i životnog standarda stanovnika severoistocne Srbije i to Banata (severni, srednji i južni Banat) i Branicevskog i Podunavskog okruga. Ukupna vrednost programa je 6,7 miliona evra. Inace, osnivanjem Regionalne razvojne agencije Branicevo-Podunavlje ciji ce centar biti u Požarevcu, nastavlja se saradnja izmedu predstavnika gradova i opština ciji je osnovni cilj - poboljšanje društveno-ekonomske situacije, uslova življenja, školovanja i rada u Regionu.

Formiranje RRA Branicevo-Podunavlje je posebno znacajno sa aspekta bavljenja identifikacijom, pripremom i pružanjem podrške sprovo-denju razvojnih projekata za cije ce se finansiranje tražiti sredstva iz razlicitih nacionalnih i medunarodnih fondova, a posebno iz pretpristupnih fondova Evropske unije.

Svecanosti potpisivanja ugovora o osnivanju Agencije prisustvovao je i Igor Brkanovic, pomocnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj koji je tom prilikom rekao:

—Regionalne razvojne agencije su veoma važan segment oko koga se okupljaju opštine da pocnu da razgovaraju i što je još važnije da rade zajedno na identifikovanju i realizaciji najvažnijih programa koji ce im omoguciti ubrzani ekonomski i regionalni razvoj. Vec od narednog ponedeljka poslovni ljudi ce biti u mogucnosti da dobijaju razlicite vrste saveta kako da unaprede svoje poslovanje, kako da se bolje organizuju, kako da, uostalom, bolje koriste finansijske izvore za unapredenje svog poslovanja, a ti izvori se nalaze kako u opštinama i na nacionalnom nivou, tako i van granica naše zemlje. Ja bih podsetio da su iz Fonda za razvoj u periodu od 2005. do 2008. godine, mala i srednja preduzeca Branicevskog okruga dobila podršku za realizaciju 203 projekta u iznosu od 670 miliona dinara i da je to omogucilo kreiranje 1189 radnih mesta, a da je u Podunavskom okrugu u tom periodu kreditiran 241 projekat u iznosu od oko 900 miliona što je omogucilo otvaranje 1379 radnih mesta. Ova Regionalna agencija ce omoguciti preduzetnicima i opštinama da se bolje pripreme za korišcenje pretpristupnih fondova što je važno u procesu približavanja Srbije Evropskoj uniji i strukturnim fondovima.

Osnivacima Agencije i gostima obratio se i Ferenc Šimon, šef operacija Delegacije Evropske komisije u Republici Srbiji koji je podsetio da ideja o osnivanju ove Agencije datira od 2007. godine.

-Regionalni razvoj predstavlja vrlo bitnu stavku u EU. To je kljucni element demokratije koja ne može postojati bez decentralizacije i jako je važno da ta vrsta razvoja bude od dole ka naviše. Bez okupljanja opština na regionalnom nivou, bez regionalnog razvoja, dakle, nema ni razvoja regiona. U tom smislu opštine moraju da se ujedinjuju, da saraduju, da rade zajedno i da tako privuku što veca sredstva za svoje zajednicke projekte, rekao je Šimon.

Ucesnike Osnivacke skupštine pozdravili su i uspešan rad novoosnovanoj Agenciji poželeli Ivan Grubetic u ime gradonacelnika Požarevca Saše Valjarevica, Predrag Umicevic, gradonacelnik Smedereva, Ðorde Stanicic, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština i NJilliam P. Lenjis, voda tima za realizaciju Programa podrške opštinama severoistocne Srbije.

S.E.

U GOLUPCU POCELA REALIZACIJA PROJEKTA ,,SUSEDSKI PROGRAM RUMUNIJA-SRBIJA’’

PROJEKTI-ZA UBRZANI EKONOMSKI RAZVOJ

- Projekti su ,,Revitalizacija Golubacke tvrdave’’ i ,,Razvoj turisticke ponude’’ cija je vrednost oko 208 hiljada evra

Opština Golubac i Evropska Unija koju zastupa Evropska agencija za rekontrukciju potpisali su dva Ugovora o donaciji za realizaciju programa prekogranicne saradanje izmedu Srbije i Rumunije. Dogovoreno je i da se kroz zajednicki nastup radi na podizanju nivoa postojecih i izgradnju novih turistickih kapaciteta,boljoj valorizaciji postojecih,veoma vrednih turistickih mesta,povecanju broja gostiju i ostvarivanju veceg prihoda u oblasti turizma. U gradu na Dunavu održana je implementacija projekta prekogranicne saradnje Srbija Rumunija za period od 2004. do 2006. godine, a projekti koji ce se realizovati u ovoj podunavskoj opštini u narednom peridu su ,,Razvoj turisticke ponude - gradski odmor’’ i ,,Revitalizacija Golubacke tvrdave’’.

-Znacaj svega ovoga je stvaranje preduslova za ubrzani ekonomski razvoj opštine Golubac i formiranje turisticko-kulturnih ponuda na ovom podrucju i donjem Podunavlju. Naša opština u ovim projektima vidi svoju šansu da postane znacajna turisticka destinacija ovog dela Srbije,naglasio je predsednik opštine Golubac, dr Nebojša Mijovic.

Znacaj ovih projekata je stvaranje preduslova za ubrzani ekonomski razvoj - posebno razvoj turizma i formiranje turisticko kulturne ponude ove podunavske opštine koja predstavlja znacajnu destinaciju donjeg podunavlja i Republike Srbije.

Kroz ovu regionalnu saradnju Golubac dobija, a ne gubi svoje specificne ciljeve koji se ticu same opštine. Planirano je da se poveca nivo turisticke ponude i kapaciteti kao i broj zaposlenih u oblasti ove delatnosti. Drugi projekat vredan oko 127 hiljada evra sadrži ,,Gradski odmor’’, stvaranje atraktivne turisticke ponude u tri atraktivna dana u Golupcu nezavisno od sezone, za period od 16 meseci, predstavlja znacajnu razvojnu šansu ove podunavske opštine.

-Partneri na ovom projektu su Turisticka organiozacija koja ce i najviše dobiti,Komunalno javno preduzece koje ce raditi na cišcenju i uredenju destinacije koja je obuhvacena ovim projektom i gde ce naci posao cetiri radnika na odredeno vreme,zatim rumunski partner opština Turn Severin sa kojom cemo uspotaviti pregogranicnu saradnju i Javno preduzece Nacionalni park ,,Ðerdap’’.Ocekujemo od turistickih radnika i od svih zainteresovanih da se ukljuce u ovu turisticku ponudu cime bi se bar delimicno rešio probem nezaposlenosti u našoj opštini,rekla je menadžer na projektu ,,Razvoj turisticke ponude’’, Snežana Orešcanin-Jovanovic.

Drugi projekat odnosi se na revitalizaciju Golubacke tvrdave i stvaranje uslova za njenu rekonstrukciju. Time bi se stvorili fizicki preduslovi za rehabilitaciju stare tvrdave i organizovanje kulturnih aktivnosti u ovom zdanju.

-Vrednost ovog projekta je oko 80 hiljada evra. Ovo je veoma važan projekat kao pocetni korak jedne šire ideje koja potice iz Master plana ,,Donje Podunavlje’’a naziv te ideje je tematsko-kulturna celina Golubacki grad. Vrednost ove nove ideje, odnosno projekta, je oko deset miliona evra i realizijom ovog projekta ostvario bi se naš dugogodišnji san da Golubacka tvrdava bude ,,brend’’ cele Srbije,jer je to jedan od najlepših drevnih spomenika na Dunavu.Kao glavni rezultat je tehnicka dokumentacija,odnosno idejni projekat i studiju izvodljivosti,gde predvida razna takmicenja,narocito školske dece iz Golupca i Turn Severina,što bi se ovakvim susretima stvorilo prijateljstvo izmedu dva grada susednih država Srbije i Rumunije. Tako bi buduce mlade generacije imale priliku da se upoznaju o kulturno-istorijskim spomenicima koji su jedini turisticki proizvod u ovoj podunavskoj opštini pored kortidora 7 tj. Dunava,naglasio je menadžer projekta ,,Revitalizacija tvrdave u kulturno-turisticki centar’’,Saša Bogicevic.

Ova dva znacajna projekta obavezuju potpisnike da kreiraju zajednicku regionalnu strategiju razvoja turizma kao i zajednicki nastup na domacem i inostranom turistickom tržištu,gde opština Golubac ovde vidi svoj privredni razvoj i bolji život njenih gradana.

LJ.Nastasijevic

ODBORNICI SO MALO CRNICE DONELI ODLUKU

FOND ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE UMESTO AGRARNOG FONDA

Na petoj sednici Skupštine opštine Malo Crnice održanoj proteklog utorka razmatrane su 23 tacke dnevnog reda, a na samom pocetku jednoglasno je doneta odluka o prestanku funkcije odbornika Mališe Antonijevica iz Kobilja, tako da je mandat vracen Srpskoj radikalnoj stranci. Opštinsko zasedanje je nastavljeno prihvatanjem odluka o Opštinskom vecu i Opštinskoj upravi. Rec je o obavezi SO da kao nadležni organ izvršni uskladivanje Odluke o Opštinskom vecu sa odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi i novog Statuta opštine Malo Crnice. U samoj Odluci sadržane su odredbe koje se odnose na organizaciju, nacin rada, broju clanova Veca, predsedavajucem Veca, clanu Veca po funckiji, kao i nadležnostima Opštinskog veca u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Statutom opštine.

Odlukom o Opštinskoj upravi ureduju se pitanja organizacije, delokruga i nacina rada Opštinske uprave, obezbedivanje jednake pravne zaštite gradanima i ost- varivanju prava i obaveza, rad dostupan javnosti, položaj zaposlenih i postavljenih lica u Opštinskoj upravi, obezbedivanje sredstava za finansiranje rada Opštinske uprave i druga pitanja od znacaja za njen rad. Na osnovu Odluke o organizaciji Opštinske uprave nacelnik donosi akt o unutrašnjem uredenju i sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi uz saglasnost Opštinskog veca. Ovom Odlukom stavlja se u funkciju modernizovana oprema koja je nabavljena u cilju poboljšanja efikasnosti i približavanja poslova Uprave gradanima kao korisnicima usluga. Osim opreme izvršena je i adaptacija prostora u kojem ce se pružanje usluga odvijati na moderan i efikasan nacin, a pre svega na jednom mestu i u ambijentu koji ce olakšati kontakt stranaka i službenih lica.

Dopunskim budžetom omogucena kupovina vozila za prevoz pacijenata

U nastavku sednice odbornici su vecinom glasova usvojili Odluku o drugom dopunskom budžetu opštine za 2008. godinu. Da bi se omogucilo nesmetano funkcionisanje budžeta opštine do kraja godine i obezbedilo funkcionisanje budžetskih korisnika, neophodno je izvršiti novu preraspodelu realnih budžetskih sredstava. Predložene izmene ne predstavljaju povecanje niti smanjenje ukupnog budžeta za 2008. godinu, vec samo preraspodelu dela sredstava izmedu budžetskih korisnika i to u okviru postojeceg obima sredstava samih korisnika, izmenama odobrenih aproprijacija. Izmene se u odredenom iznosu odnose na nabavku novog specijalnog vozila za prevoz pacijenata za dijalizu, potreba održanih izbora na nivou mesnih zajednica, prevoz zaposlenih u osnovnom obrazovanju, besplatnu nabavku udžbenika, topli obrok ucenika, prevoz ucenika srednjih škola i socijalno ugroženih kategorija stanovništva, tekuce rashode osnovnih škola, a na teret smanjenja ili ukidanja odredenih aproprijacija za koje je izvesno da nece biti iskorišcene do kraja bu- džetske godine. Jedan deo sredstava usmerava se u tekucu budžetsku rezervu pod pretpostavkom da ce priliv sredstava u budžet biti u skladu sa planiranim i realnim sredstvima. Neophodno je da javna potrošnja bude više nego restriktivna u narednom periodu.

Dom zdravlja - samostalna organizaciona jedinica

Usvajanjem Odluke o pokretanju inicijative za izmenu i dopunu Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova, a nakon stupanja na snagu izmena i dopuna Uredbe, Skupština opštine se obavezala da donese akt o osnivanju Doma zdravlja u Malom Crnicu kao samostalne organizacione jedinice u smislu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, da preuzme vršenje osnivackih prava u skladu sa zakonom i izvrši druge obaveze koje proizilaze iz navedenog Zakona, a u cilju stvaranja uslova za funkcionisanje navedene zdravstvene ustanove kao samostalnog pravnog subjekta. Neophodno je da se najpre izvrši deobni bilans od strane paritetne komisije, pa da se tek onda pristupi donošenju osnivackih akata i upis zdravstvene ustanove kao jedinice primarne zdravstvene zaštite u registar kao samostalno pravno lice.

Potom je sa 24 glasa za, doneta i Odluka o izmenama i dopunama Odluke o proširenim pravima i oblicima socijalne zaštite gradana opštine Malo Crnice. U toku primene Odluke o proširenim pravima i oblicima socijalne zaštite gradana, organi koji postupaju po istoj suocili su se sa problemima u vezi primene ove Odluke. Suština izmene je u tome da se kriterijum posedovanja obradivog zemljišta preko 100 ari, kod priznavanja prava iz clana 20. “Troškovi putovanja za siromašnu decu” iskljuci, jer ima dosta podnosioca koji su realno u stanju socijalne ugroženosti bez obzira što poseduju odredenu površinu obradivog poljoprivrednog zemljišta. Zbog toga se predlaže davanje ovlašcenja Komisiji da uvidajem na licu mesta proceni da li je konkretan zahtev opravdan.

Vecinom glasova usvojena je i Odluka o pristupanju izradi Lokalnog plana akcije za izbeglice i interno raseljena lica u opštini (LPA IRL). Cilj izrade Plana je unapredivanje razumevanja životnih problema izbeglih i raseljenih, a narocito iznalaženje rešenja koja ce na efikasan i održiv nacin odgovoriti na potrebe izbeglih i raseljenih lica na lokalnom nivou. Takode, prihvacen je dokument Smernice za izradu Lokalnog plana akcije za izbeglice i interno raseljena lica u opštini Malo Crnice utvrden od strane Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, koji sadrži proces izrade Plana. Za Odluku o pristupanju izradi Lokalnog ekološkog akcionog plana opštine Malo Crnice (LEAP) glasalo je 23 odbornika, a cilj njegove izrade je doprinos rešavanju ekoloških problema na lokalnom nivou. Zatim je doneta Odluka o usvajanju Godišnjeg programa zaštite, uredenja i korišcenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i Odluka o odredivanju javnog gradevinskog zemljišta na delu industrijske zone “Salakovac” u opštini Malo Crnice.

Odbornici SO Malo Crnice su na prošlonedeljnoj sednici vecinom glasova usvojili i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o osnivanju Agrarnog fonda za razvoj poljoprivrede opštine. Ona je inicirana od strane Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva koje je usvojilo da se u opštini mora osnovati Fond za razvoj poljoprivrede opštine i da se isti ustroji sa zakonom, što znaci da pored organa upravljanja mora postojati i izvršni organ koji bi u skladu sa zakonom odgovarao za raspolaganje sredstvima. Ovo je uslov koji je postavilo Ministarstvo ukoliko se žele koristiti podsticajna sredstva za razvoj poljoprivrede. Ova sredstva su strogo namenska i ne mogu se koristiti u druge svrhe kao što su materijalni troškovi, plate, naknade zaposlenih.

Donošenje rešenja i zakljucaka

Na dnevnom redu ove sednice našao se i Izveštaj o radu Ustanove za decu predškolskog uzrasta “14. oktobar” Malo Crnice za prošlu i Program rada za ovu radnu godinu. Oba dokumenta su usvojena bez diskusije. Skupština je imenovala i razrešila dužnosti clanove Upravnog odbora predškolske ustanove “14. oktobar” (predstavnike roditelja) i clanove školskih odbora OŠ “Milisav Nikolic” u Boževcu i OŠ “Ðura Jakšic” u Toponici (predstavnike lokalne samouprave). Posle imenovanja Dijane Mirkovic za direktora Centra za socijalni rad Malo Crnice, Skupština je donela zakljucak o spremnosti opštine da pristupi Programu Edžchange 2 - zajednicka podrška lokalnim samoupravama. Ovim zakljuckom SO kao najviši organ vlasti izražava spremnost da ucestvuje u ovom projektu koji se ostvaruje u saradnji i kordinaciji Stalne konferencije gradova i opština. Program obuhvata oblast strategije održivog razvoja lokalne zajednice i pakete opštinskih usluga, a u cilju unapredenja planiranja i upravljanja opštinom u skladu sa EAR projektom Edžchange 2.

Predsednik SO Malo Crnice, Bojan Uroševic:

Danas, 11.novembra je održana peta sednica Skupštine opštine Malo Crnice i moram da priznam imala je poprilicno iscrpljujuci dnevni red. Od 23 tacke dnevnog reda izdvojio bih razmatranje ostavke odbornika Mališe Antonijevica u SO Malo Crnice. Naime, aktivirana je blanko ostavka na njegov mandat i Skupština se izjasnila da taj mandat bude vracen SRS-u. Aktivirana su sva tri dokumenta, ugovor, blanko ostavka i ovlašcenje da se ostavka preda, što je i ucinjeno na pisarnici SO Malo Crnice.

Što se tice dopunskog budžeta, imali smo neke troškove koji su bili preko potrebni, a to je pre svega kupovina kombija za pacijente opštine Malo Crnice koji idu na dijalizu, cime je rešen jedan deo problema tih ljudi. Naravno to nije bilo predvideno budžetom, pa smo prepakovali sredstva u budžetu koja do sada nisu iskorišcena i na taj nacin smo izvršili promenu i doneli Odluku o drugom dopunskom budžetu. Takode, po preporuci Ministarstva za poljoprivredu izmenili smo naziv i statut Agrarnog fonda u Fond za razvoj poljoprivrede opštine Malo Crnice i ovlašceno lice u narednom periodu umesto predsednika bice direktor. Ostalo su bile odluke koje se ticu Opštinske uprave, rešenja o razrešenjima i imenovanju clanova školskih odbora, tako da smo relativno brzo i uspešno završili sednicu Skupštine.

D.Dinic

PESNIK ALEKSANDAR LUKIC IZ POŽAREVCA

DOBITNIK NAGRADE “LENKIN PRSTEN”

- Bogata pesnicka imaginacija

Nagrada “Lenkin prsten” za 2008. godinu, koju dodeljuje Dom kulture Srbobran, pripala je požarevackom pesniku i književniku Aleksandru Lukicu. Nagradena je pesma “Nestalne uobrazilje - rusalje” iz ciklusa “Nemušti jezik”, koji je objavljen u broju 11 “Beogradskog književnog casopisa”.

Žiri je bio u sastavu Zoran M. Mandic, predsednik, Dragana Cokic i Dušan Radivojevic, a odluka je doneta jednoglasno 10. novembra 2008.

Dodeljujuci nagradu žiri je ovo visoko priznanje obrazložio utiskom da pesmu krasi bogata pesnicka grada, imaginirana kroz visoke poeticke, ritamske i melodijske standarde. Lukic je u istoj pesmi na superioran nacin iskazao visok domet modernog pesnickog mišljenja i naglašene sopstvene poetike i stila.

Nagrada “Lenkin prsten” bice urucena Aleksandru Lukicu 20.novembra, na svecanoj ceremoniji u Domu kulture Srbobran.

Lukic je autor brojnih zbirki poezije i nekoliko romana, a dobitnik više književnih nagrada, medu kojima je književna nagrada “Zaloga”, Nikšic 1991.g, nagrada “Srba Mitic”, Beograd 2001.g, nagrada “Drvo života”, Beograd 2001.g. i druge. Urednik je Edicije “Branicevo” Požarevac i glavni i odgovorni urednik casopisa “Branicevo”. NJegova poezija prevodena je na francuski, engleski i rumunski jezik.

L.L.

U NARODNOJ BIBLIOTECI U POŽAREVCU PROMOCIJA KNJIGE JANKA S. JANKOVICA

PALANACKE HRONIKE

Citalackoj publici je prošlog petka u sali Narodne bibilioteke "Ilija M. Petrovic" u Požarevcu predstavljena knjiga Janka S. Jankovica, pod naslovom "Palanacke hronike". O knjizi je govorio priredivac knjige prof. dr Veljko Ðuric Mišina, Dejan Tanic, direktor Istorijskog arhiva u Jagodini, kao i snaha Janka Jankovica, Dragana Jankovic, koja je finansirala izdavanje knjige u okviru izdavacke kuce Anetum.

Pored ostalog, culo se da se radi o beleškama cuvenog sudije Okružnog suda u Požarevcu - Janka S. Jankovica koje se odnose na poreklo njegove porodice, službovanje po raznim gradovima širom Srbije, ljude i dogadaje, ciji je bio svedok. Za Požarevljane je posebno za-nimljiv deo o službovanju u Požarevcu, gde je poceo da radi, kao pripravnik 1951. godine i gde je docekao penziju. Radi se o provokativnom i kritickom proznom zapisu. Izdavac, Anetum, poklonio je gradskoj biblioteci 90 primeraka knjige.

L.L.

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PESNIKA

PRICA O JEDNOM DANU

Pre nepuna dva meseca iz štampe je izašla knjiga "Rusalka - žena koja pada" ciji je autor Vica Mitrovic Mitra,iz Ranovca, sela u okolini Petrovca na Mlavi a koji je trenutno na privremenom radu u Švajcarskoj.

Kako piše recenzent Branko Manas "i ovoga puta kao i kod svih velikih pisaca se dokazalo da svi mi koji idemo i lutamo kao što to cine svetovi u vasioni, svi mi nosimo sa sobom svoj zavicaj. Vica Mitrovic Mitra video je svoj zavicaj sa jedne tacke naše planete koju samo mi odavde možemo da razumemo".

Glumica Vesna Stankovic veli u svojoj belešci da je knjiga zapravo prica o samo jednom danu koji se nalazi u sferama metafizike i da je u dobokoj vezi sa rodnim Homoljem. Naime, autor ponovo proživljava secanje na svoj život, tetku Rusalku koja je padajuci u trans vecito bila negde izmedu života i smrti, ovostranog i onostranog.

Prica, naravno, ima savremene obrise i tematiku koji se manifestuju, pre svega, kroz dušu i dijaloge glavnog junaka Miloša.

S.R.

PRICA O BRATSTVU MANASTIRA RUKUMIJA KOD POŽAREVCA

GRADI SE TRPEZARIJA I KUHINJA

- Do Božica objekat od 200 kvadratnih metara bice završen

Bratstvo Manastira Rukumije nadomak Požarevca uz pomoc ljudi dobre volje,ali pre svega svojim vlastitim trudom i sredstvima, privodi kraju izgradnju velike trpezarije i kuhinje za potrebe vernika kojih je u ovoj svetinji svakim danom sve više.

„Naime, pomenuti objekat je kapacitet za 200 ljudi koji bi mogli da sednu za trpezu. Možda i malo više. Kuhinja ce obezbediti sve potrebe trpezarije. Posao je takav da se funkcionalno završava, na što lakši nacin i sa što manje ljudi. Rec je o rucku ili posluženju za vernike tokom godine. Do zime bi trebalo kuhinja pored velike trpezarije da bude završena, odnosno da se samo stavi pod krov”, - rekao nam je otac Simeon, starešina Manastira Rukumija.

Inace, bratstvo manastira veli da je to blagosloven posao i da se desilo cudo. Naime, kada je trebalo da se radi prva ploca ujutru je pala kiša samo toliko koliko je trebalo da polije plocu, a potom prestala i nastavljen rad.

Slicno je bilo i kod kuhinje. Pocela je kišica da rominja,ali kad je sva- nulo kiša je stala taman toliko da se ne kvasi ploca nego da se odmah betonira.

Sve je više ljudi po manastirima a u Rukumiji mnogo. Ovde je redovna pojava da je manastir prepun naroda iz raznih krajeva Srbije. Izgleda da tu najviše stoji stvar do onih koji služe.

„Sveštenik treba da shvati da je on samo služitelj, Bogu i svome rodu, a to je povezano sa žrtvama, sa naporima i pripremama za službu Svete Liturgije.Treba posvetiti život toj službi i Bogu. Sveti Nikodim srpski je rekao sledece: Svemoguci Bog za naše nemoci dace nam duhovnu moc ako mi najpre pokažemo trud”, - dodaje otac Simeon.

„Inace, u Rukumiji se služba obavlja onako kako se uvek i svuda u srpskoj crkvi služila. Recimo, ja sam služio kao i moj prethodnik iguman Sava a on se opet ucio na Svetoj Gori u Hilandarskim manastirima, kao i od Svetog Vladike Nikolaja, od mudrih staraca i bogomoljaca koji su ostavljali svetovni nacin života pa otišli u manastire. A ako Bog da, tako ce vazda da se služi u Rukumniji” , - kaže ostac Simeon, starešina Manastira Rukumije.

U manastiru isticu da ukoliko neko smatra da ima nešto bolje ,onda to treba da bude pokriveno saborskom odlukom koju narod prihvata a koja su volja Božja. Eto, u poslednje vreme cine se napori da se neke stvari nasilno uvedu u crkvu, što je potpuno nepravoslavno i sektaški. Kod nas su vera i pravoslavlje ugroženi . Došlo je to novo ucenje po pitanju duše covekove, koje uci da je duša smrtna, a covek, kao što se zna, nije stvoren smrtnim nego poput andela božjih besmrtan. Upotrebom slobodne volje covek je mogao biti besmrtan. A greh je zloupotreba slobodne volje. Ali ima neposlušnih, oni koji ne slušaju crkvu i koje valja pozvati na odgovornost. Jer, samo tako može da bude mir u crkvi.

Ako Bog da, vele dalje u manastiru,stvari se na poslednjem jesenjem saboru episkopata Srpske pravoslavne crkve odvijaju dobro. NJegova svetost Pavle ostaje i dalje naš patrijarh. Neki su hteli da ga zbace, da ucine neku smenu, ali vecina episkopa to nije s razlogom prihvatila njegovu ostavku.A zašto? NJegova ostavka može da bude tek po smirenju. A kanonima se utvrduje ko može da menja bolesnog patrijarha. Srpskoj crkvi treba jedan revnitelj, jedan potpuno pravoslavni episkop kako bi stvari krenule na bolje ali, ne da se bira iz redova takozvanih „novotaraca” i „reformista”. Zapravo treba da cinimo ono što cini ruska i druge pravoslavne crkve.

U Rukumiji još dodaju da je novotarska liturgija slicna „unijatskoj”.Ustvari, krajnji cilj „novacenja” tih reformi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi je da se naša crkva jako približi rimskoj te da bi došlo tako do unijacenja srpskog naroda. Dakle, rec je ne o pastirima nego o „najamnicima” koji žele da odrade taj posao za rimskog papu. Rim ima svoje zacrtane planove povodom našeg naroda i naše crkve a mi treba da budemo mudri i razumni i poslušni crkvi a ne papi.

S.Ristic

DAN KOPNENE VOJSKE

U SLAVU KOLUBARSKE BITKE

U Kasarni “General Pavle Jurišic - Šturm” u Požarevcu svecano je obeležen 16. novembar, Dan Kopnene vojske, roda pešadija i, ujedno, Dan požarevackog Centra za obuku Kopnene vojske.

Dan Kopnene vojske i dan požarevackog Centra za obuku, 16. novembar datum je kada je 1914. godine pocela Kolubarska bitka.

Svecanosti su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava Branicevskog okruga, predstavnici Policije, udruženja vojnih penzionera, preduzeca i drugi gosti.

Isticuci znacaj i uspeh Kolubarske bitke, pukovnik Vinko Markovski, komandant Centra za obuku Kopnene vojske je porucio:

- Ovo nije obicno podsecanje na pocetak slavne Kolubarske bitke, vec je i obeležje svih naših bitaka za opstanak i trajanje na ovoj balkanskoj vetrometini, za bolje sutra, u uslovima koji su znatno drugaciji nego u to vreme, ali, koji od pripadnika Vojske Srbije zahtevaju istu onu hrabrost, mudrost, umešnost u komandovanju i ostale vojnicke vrline koje su imali nosioci pobede u Kolubarskoj bitci.

- Ovaj Centar je odgovoran za obuku svih pripadnika Kopnene vojske i ima dobru perspektivu, ima dobar starešinski kadar i moramo ga i dalje osavremenjivati, prvenstveno kroz materijalnu bazu obuke. U dosadašnjem radu postignuti su vrlo dobri rezultati. Posebno isticem dobar starešinski kadar i odlicne vojnike. Zadatak pred nama je da dalje jacamo obuku, samim tim i operativne sposobnosti Vojske Srbije, sa željom da svoja znanja, veštine i navike pokazujemo u miru, a ako bude zatrebalo, kao i nebrojeno puta do sada, da znamo odgovoriti svom osnovnom zadatku, porucio je general major LJubiša Dikovic, komandant Komande za obuku.

Na svecanosti u Kasarni, najistaknutijim vojnicima, starešinama i civilnim licima na službi u Vojsci Srbije, urucena su prigodna priznanja.

U drugom delu svecanosti, u Centru za kulturu Požarevac održana je Svecana akademija na kojoj je, pored projekcije filma o požarevackom Centru za obuku, uprilicen i nastup vokalnih solista i Umetnickog ansambla „Stanislav Binicki”.

D.M.

IZLOŽBE

TRKULJA U POŽAREVCU

U Galeriji Spomen zbirke Miodraga Markovica Narodnog muzeja Požarevac otvorena je u petak izložba slika Radislava Trkulje, majstora slikara, rodenog u Kladovu.

Izuzetno brojnom auditorijumu, postavku najnovijeg opusa renomiranog i veoma produktivnog umetnika biranim recima predstavio je pesnik Adam Puslojic.

- Radislav Trkulja je ušao u možda najzreliju fazu svog umetnickog rada, kada je sebi dozvolio da bude potpuno samosvojan, slobodan, pa i drzak. Pred nama su slike koje imaju zajednicki imenitelj: jarki, jarosni koloriti, gotovo pastelne boje. Crtež je uvek bio veliki kvalitet ovog umetnika. Veoma vešto uspostavlja ravnotežu izmedu vidljivog i imaginarnog sveta, sveta koji nam samo veliki slikar može darovati. NJegova dela odišu senzibilitetom koji se obicno naziva poetskim realizmom. Ali, za njegovo slikarstvo se vezuje i magijski realizam. To je ono što se retko koji slikar usuduje - da nas povezuje sa prošlošcu, sa mitovima, sa epom. Recju, ova izložba je pravo bogatstvo za oko i dušu, - porucio je Puslojic.

D. M.

U POSETI OSNOVNOJ ŠKOLI “MIROSLAV BUKUMIROVIC - BUKUM” U ŠETONJU KOD PETROVCA

ŠKOLA - RASADNIK TALENATA

Osnovna škola “Miroslav Bukumirovic-Bukum” iz Šetonja kod Petrovca na Mlavi jedna je od najstarijih vaspitno-obrazovnih ustanova u Srbiji. Nedavno je proslavila 170. godišnjicu postojanja i rada, a to je,tradicija dostojna poštovanja.

Iz ovdašnje škole izašli su kadrovi koji su imali izuzetne rezultate na mnogim poljima kao lekari,ekonomisti, prosvetni radnici,pravnici. U školi veruju da neosporne uspehe valja nastaviti uz pomoc meštana i mesne zajednice kao i lokalne samouprave a pre svega vlastitim trudom.

I znanje i vaspitanje

Kao i u drugim školama petrovacke i drugih opština Srbije broj daka koji pohadaju školu opada iz godine u godinu. Mnogo je ljudi na privremenom radu u zemljama Zapadne Evrope, pa samim tim i deca su sa njima. Naime, Šetonje ima 440 domova u kojima živi oko 2.500 žitelja.

Podatak da je u 80 odsto slucajeva bar jedan u inostranstvu govori mnogo. Ranije je bila srednja generacija ljudi u inostranstvu a danas mlada. Takode, ranije su decu roditelji odvodili u inostranstvo posle cetvrtog ili osmog razreda, danas pre upisa u školu.

“Imamo oko 280 ucenika i osim Šetonja u kome se nalazi centralna škola imamo i podrucna odeljenja u Ždrelu, Covdinu, Vezicevu i Busuru. Imamo i predškolski program,jedina smo ustanova koja ima taj program na teritoriji opštine Petrovac. Od ove školske godine kod nas postoji i odeljenje sa posebnim školskim potrebama. Sa predškolskim programom i pomenutim odeljenjem ukupno je oko 300 ucenika. Ukupno je 47 zaposlenih radnika, a tridesetak je u nastavi. Nastava je izuzev stranog jezika strucno zastupljena. Veliki broj ucenika je sa odlicnim uspehom. Želeo bih da pomenem jer smo po tome jedinstveni u mlavskom kraju da u školi imamo strucnog saradnika - logopeda Dragana Todorovica i to smatramo bitnom cinjenicom”, rekao nam je direktor Dragomir Savic.

Posle petrovacke, po broju ucenika i prostoru, a ponajpre po ostvarenim rezultatima je škola u Šetonju. Ucenici iz Šetonja na raznim opštinskim i republickim takmicenjima ostvaruju velike rezultate. U školi posebno apostrofiraju da su ove školske godine na prijemnom ispitu koji je bio organizovan za ucenike osmog razreda za upis u srednje škole, postigli najbolje rezultate u Branicevskom okrugu.

“Suoceni smo sa cinjenicom da odredeni broj ucenika posle osmog razreda ne nastavlja dalje školovanje, vec odlaze na odredene zanate ili kod roditelja u inostranstvo. Samo mali broj ostaje na selu i bavi se razvojem i unapredenjem poljoprivredne proizvodnje. Ono što nas posebno ohrabruje i podstice jesu uspesi naših daka na opštinskim i republickim takmicenjima iz raznih predmeta. Ilustracije radi, na republickom takmicenju ove godine ucestvovalo je tri ucenika. Ukazujem i na jedno važno poglavlje naših aktivnosti a to je ukljucivanje ucenika i nastavnog osoblja u program zaštite životne sredine u okviru Dana planete zemlje. Mi tim povodom organizujemo akciju cišcenja svoje životne sredine. U aprilu smo ocistili divlju deponiju kao i ceo prostor oko Doma kulture a tu smo imali i pomoc lokalne samouprave, - podvlaci direktor Dragomir Savic.

S obzirom na okolnost da ženska omladina nije dovoljno ukljucena u sport, u sradnji sa rukometnim trenerima iz Petrovca, a u okviru Škole rukometa, ucenice ovdašnje osnovne škole ukljucuju se u Rumometni klub “Sloga”. Inace, jedan broj ucenika ucestvuje i u foklornom ansamblu u oviru Takmicenja sela Srbije, muzickoj, literarnoj ili dramskoj sekciji.

Investicije u školi

Škola u Šetonju sve svoje aktivnosti koordinirano ostvaruje zajedno sa mesnim zajednicama, opštinom Petrovac i predsednikom Radišom Dragojevicem, Crvenim krstom, kulturnim i sportskim organizacijama i asocijacijama.

Jedan od gorucih bio je problem grejanja a kotlovi skoro pedeset godina stari. Ove godine je postavljanje grejanja pri kraju, u završnoj je fazi i mi se nadamo da ce do kraja tekuce sedmice, ako ne koji dan i ranije, biti u funkciji. Investicija je dosta velika bila, više od pet miliona dinara. Oko grejanja su pomogli svi koji su mogli: lokalna samouprava, mesna zajednica, Ministarstvo prosvete Srbije i drugi.

“Mi smo ucestvovali na tom školskom grantu - konkursu za takozvano školsko planiranje koje su finasirali Svetska banka i Minstarstvo prosvete i u tom projektu dobili smo više od pet stotina hiljada. Na taj nacin smo uspeli da oformimo jednu multimedijalnu ucionicu u kojoj smo obezbedili: video projektor i racunare. Time su stvoreni uslovi za savladivanje novih programa iz informatike . Ocekujemo narednih meseci da dobijemo i još novih racunara, a moguce je da osposobimo, osim postojeceg i još jedan kabinet za informatiku” , - kaže Savic.

Mnogo toga uradeno je u Covdinu, Ždrelu i Vezicevu. U Covdinu je pre dve godine uradeno centralno grejanje, sredene ucionice, zidovi i plafoni. U Vezicevu je trenutno faza reno- viranja ucionica a u pomoc su pritekli mesna zajednica i roditelji tog naselja uz nešto pomoci SO Petrovac.

Ipak, orijentacija je da se ubuduce što je moguce više ulaže u nastavna sredstva. Cilj je da ucenici što kvalitetnije savladaju obavezne i fakultativne programe. Jer, svi se u osnovnim školama u jednom slažu: školski program je preobiman, pa je utisak da se više vodi racuna o gradskoj a najmanje o seoskoj sredini.

“Moj drugi razred prošle godine je ucestvovao na konkursu “Vitezovo prolece” na kome smo osvojili specijalnu nagradu. Prošle nedelje osvojili smo na Institutu za majku i dete trecu nagradu na temu “Majcino mleko - najbolja hrana”, i ta nagrada je republicka. Moj dak Sofija Božic imala je najbolji rad”, rekla nam je uciteljica Snežana Jovic.

Biblioteka

U okviru škole u Šetonju postoji biblioteka i radnik sa punim radnim vremenom. Ucenici dosta citaju, ali je bibliotekarski fond prilicno siromašan pa je potrebno izdvojiti deo sredstava za nabavku novih naslova. Broj citalaca ipak opada jer sada deca prate internet.

Dragocena pomoc mesne zajednice

Imamo jedan lep zadatak da akciju oko realizcije grejanja u našoj školi u Šetonju privedemo nameni u roku od samo nekoliko dana. Mi mislimo, ako nije neskromno i preterana hvala od nas, da ce grejanje u Šetonju, biti najbolje od svih škola u petrovackoj opštini. Sredstva dobijena od Ministarstva prosvete i lokalne samouprave nisu dovoljna,neophodna je i pomoc gradana našeg sela. Nadam se odazivu i onih koji vec imaju i onih koji ce tek imati decu u ovoj školi. Ukupna investicija grejanja bice oko pet miliona dinara. Grejanje je prvi korak,a otvaranje kabineta za informatiku drugi, uz napomenu da je neophodno popravljanje fasade i stolarije, a ocekujemo i završetak poligona. Podsecam:danas nisu najvažniji resursi ni nafta ni voda ni tehnika,vec ljudi. Ulaganjem u školu ulažemo u sopstvenu buducnost, - rekao nam je predsednik Saveta Mesne zajednice Šetonje Dragan Marinkovic.

S.Ristic

PROGRAM SUSEDSKE SARADNJE RUMUNIJA - SRBIJA

PRIPREMA TENDERSKE DOKUMENTACIJE

Regionalna privredna komora Požarevac u okviru Programa susedske saradnje Rumunija - Srbija, realizuje projekat “Mala i srednja preduzeca u skladu sa pravilima Evropske unije - priprema tenderske dokumentacije” koji finansira Evropska unija, a implementira delegacija Evropske komisije za Srbiju i Ministarstvo finansija Republike Srbije. Osnovni cilj projekta je da vlasnike malih i srednjih preduzeca sa teritorije Branicevskog i Podunavskog okruga upozna sa osnovnim pravilima poslovanja po evropskim standardima da bi povecali konkurentnost svojih preduzeca na tržištu Evropske unije. Prvom radnom sastanku kojim je predsedavala Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac pored projektnog tima prisustvovali su Elizabeta Stanimirov, ispred Ministarstva finansija Republike Srbije, Darko Todorovic, ekspert - konsultant iz firme “Partner tim” kao i predstavnici malih i srednjih preduzeca iz našeg regiona.

Govoreci o Programu susedske saradnje izmedu Rumunije i Srbije Elizabeta Stanimirov, predstavnik Ministarstva finansija je naglasila da su to programi koji rade na saradnji zemalja koje su vec clanice Evropske unije i buducih clanica kao što je naša zemlja. Ovakvi programi se rade i sa Madarskom, Bugarskom, a uskoro ce se krenuti i sa zemljama koje su kandidati za ulazak u EU.

“Ova dva projekta dobila su finansiranja u okviru treceg poziva. Ukupno do sada u prvom pozivu potrošeno je blizu 2 miliona evra, dok u drugom i trecem imamo oko 1,5 miliona evra po pozivu, što nisu zanemarljive cifre. U drugom pozivu takode dva projekta u Požarevcu je imao Narodni muzej i sa velikim uspehom su imlementirali te projekte i ja ne sumnjam da ce RPK Požarevac sa jednakim uspehom implementirati ova dva projekta. Projekti koje mi finansiramo u okviru ovih programa odnose se iskljucivo na neprofitne organizacije u koje spadaju i privredne komore. Dakle, ne finansiraju se firme vec podrška firmama. Ovaj projekat je izuzetno koristan što preduzeca kao subjekte koji ne mogu direktno da apliciraju za sredstva Evropske unije može da nauci kako da ucestvuju u trošenju tih para. Da bi preduzeca ucestvovala u nabavkama koje se odnose na projekte EU, to mora da se radi po tim pravilima. Cesto se dešava da kvalitetne firme sa dobrim proizvodima i uslugama odbijaju mogucnost da dobro zarade kao dobavljaci institucijama koje su dobile projekte samo zbog toga što ne umeju da odgovore na tendersku dokumentaciju. U prvom pozivu gde smo imali blizu 2 miliona evra, još 800 hiljade evra je ostalo nepotrošeno zato što ljudi nisu znali da rade po pravilima. Situacija se menja i ono što je znacajno za firme koje produ ovu edukaciju je da ce dobiti sertifikat i kao takve stavicemo ih na listu koju cemo proslediti svim projektima koji su u toku koje finansira EU, kako bi znali da postoje firme koje mogu adekvatno da im odgovore na tendere”, naglasila je Elizabeta Stanimirov.

Procedure javnih nabavki u skladu sa pravilima EU

Suština treninga koji ce trajati od decembra do juna je kako da na osnovu ovog projekta firme mogu da povecaju svoju konkurentnost, steknu mogucnost da se prikljuce tržištu EU i da osveže svoje finansije. Zakon o javnim nabavkama donet je 2002.godine,a poceo je da se primenjuje na lokalnom nivou u januaru 2003.godine. Cilj i smisao javnih nabavki je obezbedivanje pravicne konkurencije i transparentnost korišcenja sredstava. Prakticno to znaci da se na neki tender koji raspisuje EU ukoliko se odnosi na podrucje Srbije mogu prijaviti one firme koje prepoznaju da na njega mogu da odgovore i da im prijavljivanje može doneti odgovarajucu korist.

“Ovim treningom želimo da vam ponudimo kako da adekvatno odgovorite na tendersku dokumentaciju i udete u izbor selekcije, jer neadekvatno popunjavanje samo jednog polja u toj tenderskoj dokumentaciji vas iskljucuje iz procesa selekcije. EU je 2005.godine donela direktive za javne nabavke koje obezbeduju vecu javnost i onemogucavaju diskriminaciju ponudaca. To znaci da ukoliko prepoznate da zadovoljavate neke kriterijume koji su raspisani u tenderu i ukoliko želite da odgovorite na to jer imate interesa da uzmete ucešce, niste ograniceni da se prijavite, jedino ogranicenje je ako ne umete da popunite tendersku dokumentaciju. Transparentnost u korišcenju ovih sredstava se ogleda u podnošenju javnih izveštaja i da onaj koji raspisuje tender stice mogucnost uvida u poslovanje firme”, rekao je Darko Todorovic, ekspert za pripremu tenderske dokumentacije.

U principu Zakon o javnim nabavkama je prvi antikorupcijski zakon koji je donet u Srbiji. Jezik citave procedure za popunjavanje tenderske dokumentacije je engleski. Pravila o poreklu podrazumeva da roba može da se dobavlja iz zemalja clanica EU, zatim zemalja koje su korisnici CARDS programa (Turska, Hrvatska, BiH, Albanija, Makedonija, Srbija i Crna Gora), Norveška, Island i Linhenštajn. Ono što je najbitnije, kod tendera se odgovara na nabavku usluga, nabavku roba i nabavku gradevinskih radova. U slucaju da preduzeca raspisuju tendere procedure mogu biti pojedinacne, konkurentske, lokalne otvorene i internacionalne. Trening je bitan da bi firme naucile da odgovaraju i raspisuju tendere kako bi se uskladile sa pravilima i procedurama EU, odnosno kako bi se pojavile na evropskom tržištu.

D.Dinic

ZAJEDNICKA SEDNICA ODBORA UDRUŽENJA RPK POŽAREVAC

SVETSKA FINANSIJSKA KRIZA I NJEN UTICAJ NA SRBIJU

Na prošlonedeljnoj zajednickoj sednici Odbora za bankarstvo i finansije, Odbora za razvoj, istraživanje, prestruktuiranje preduzeca i tehnicko -tehnološke inovacije, Odbora Udruženja za industriju, energetiku i rudarstvo, Odbora Udruženja za trgovinu, Odbora Udruženja za ugostiteljstvo i turizam i Odbora Udruženja za saobracaj RPK Požarevac kojom je predsedavala Milica Mitkovic, o tome šta nam je ciniti okruženi negativnim uticajem globalne finansijske krize govorio je prof. dr Miroljub Hadžic sa Univerziteta Singidunum.

Pojavni oblici krize

Što se tice pojavnih oblika krize oni se poslednjih godinu i više dana uocavaju u pogledu kolebanja kursa dolara, cene nafte, cene sirovina i zlata. Ono što je od 2.000. godine globalno prisutno u srpskoj ekonomiji jeste rast društvenog proizvoda, ali je on prevashodno bio zasnovan na rastu potrošnje i rastu spoljno -trgovinskog deficita. U poslednjih 7 - 8 godina ekonomsku politiku karakteriše to da je fiskalna politika izrazito ekspanzivna, dok je monetarna politika restriktivna. U celini prisutna je makroekonomska neravnoteža i ona nije održiva na srednji rok. Kriza je nastala na tlu SAD i ona se sa punim pravom naziva svetskom globalnom finansijskom krizom, nastalom usled krize hipotekarnog tržišta u SAD. Najpre je sredinom 2006.godine došlo do kraha tržišta nekretnina i oni koji su uzimali zajmove, a nisu bili kadri da to ucine, pre svega iz špekulativnih razloga su došli u problem, zato što nekretnina nije mogla da pokrije troškove kredita. I tu je onda u lancu dogadaja došao u problem i onaj sektor banaka koji je neposredno poslovao sa hipotekarnim hartijama, a tek kasnije i ostale banke u Evropi i drugim delovima sveta koje su kupovale hartije od vrednosti. Otuda je kriza poprimila globalni karakter i došlo je do nepoverenja na finansijskim tržištima i do pada cena akcija kompanija iz realnog i finansijskog sektora.

Prema recima dr Miroljuba Hadžica, kao neposredni krivci mogu se oznaciti poslovne banke, jer u SAD je od 1996.godine kreditna ekspanzija bila zasnovana delom na pozajmicama neprvoklasnim klijentima. Nije se poštovala striktna procedura, vec se svesno išlo u pozajmice i onim klijentima za koje nisu bili sigurni da ce vratiti kredite. Jedan deo krivice snose i sami zajmotražioci, najpre oni koji su ulazili u zaduživanje kod poslovnih banaka smatrajuci da ce kroz porast cena nekretnina, preprodajom ostvariti izvesnu kapitalnu dobit. Naravno da deo krivice snose i kupci hipotekarnih hartija od vrednosti, jer su kamatne stope koje su one nosile bile najviše na tržištu i bile veoma primamljive. Kriza je poprimila takve razmere da su i najtvrdokorniji zagovornici neoliberalnog tržišnog koncepta morali da ustuknu i zbog toga je i došlo do nacionalizacije veceg broja banaka i do preduzimanja do tada nezapamcenih koraka, odnosno velicina finansijskih paketa za intervenciju države u finansijski sektor. Ono što je karakteristicno za sektor hipotekarnog bankarstva, poslovnog bankarstva, brokerskih kuca vrlo brzo se prenelo i na osiguranja.

Ciljevi preduzetih mera su stabilizacija finansijskog sektora, jer je dospeo u krizu likvidnosti, odnosno banke nemaju poverenja više jedna u drugu i nisu spremne jedna drugoj da pozajmljuju, jer ne znaju da li ce sutra jedna od njih bankrotirati. Zato banke u poslednjih nekoliko meseci pozajmljuju od centralnih banaka, a ne medusobno i tu centralne banke nastoje da upumpavanjem svežeg novca u finansijski sektor održe likvidnost. Najnovije prognoze pokazuju da ce u zemljama EU iduce godine biti zabeležen nulti rast. Osim upum-pavanja svežeg novca drugi deo mera odnosi se na kamatne stope koje moraju biti snižene.

Što se tice cene novca svetska finansijska kriza se kod nas odražava na visinu kamata, u najvecoj meri zbog porasta rizika zemlje, bez obzira na cinjenicu što smo mi izuzetno dobre platiše, jer naša preduzeca vracaju 92% uzetih kredita, a gradani 95%. Kod nas je problem nerazvijeno finansijsko tržište, dakle bankarski sektor je otišao najdalje u tranziciji, realni sektor kaska, finansijska tržišta takode kaskaju za restruktuiranjem i tranzicijom bankarskog sektora. Što se tice onih kompanija koje bi zaista mogle da doprinesu razvoju domaceg finansijskog tržišta kao što su NIS, EPS, Telekom, sigurno je da nije dobar trenutak za izlazak na berzu ovih kompanija. Naše banke nisu neposredno ugrožene, zato što stope rasta iz prethodnih godina im omogucavaju relativno povoljniju situaciju nego što je to situacija sa bankama u okruženju. U narednom periodu treba ocekivati zahvaljujuci obaranju euribora i kamata na medunarodnom tržištu, oba-ranje stopa i kod nas.

Mere koje treba preduzeti

“Mere koje se predlažu Udruženju banaka, Privrednoj komori i Vladi su snižavanje stope obavezne rezerve koja je izuzetno visoka i još uvek je glavni instrument monetarne politike Narodne banke i snižavanje kamatnih stopa na kredite da bi se omogucilo klijentima da se zadužuju. Sa druge strane banke treba da motivišu visokim kamatnim stopama na štednju da bi se privukli depoziti koji ce u buducnosti biti gotovo iskljuciva osnova za kreditiranje privrede i gradana. Od strane NBS-a uvedene su bezobavezne rezerve za pozajmice iz inostranstva da bi se omogucilo stimulisanje priliva i sprecavanje odliva banaka, zatim izmena strukture devizne obavezne rezerve, smanjenje zatezne kamatne stope na obavezne rezerve, relaksirane baze obavezne rezerve uskladene sa snižavanjem depozita. Problematicno je povecanje referentne kamatne stope sa 15,75% na 17,75%, a neposredna posledica je porast kamatnih stopa. Što se tice Vlade ona je trebala da kroz zakone donese povecanje obima osiguranog depozita na 50.000 evra, ukidanje poreza na kapitalnu dobit od štednje, ukidanje poreza na prenos apsolutnih prava na hartije od vrednosti. Ima prostora za delovanje i na nivou preduzeca, a to je da se predlože mere Komori, Vladi i NBS -u i to: ogranicavanje kamatnih marži kod banaka, podrška izvozu, smanjenje administriranja i fiskalna raste-recenja”, zakljucio je dr Miroljub Hadžic.

D.Dinic

U POSETI OŠ „ŽARKO ZRENJANIN” U VELIKOM LAOLU KOD PETROVCA

ŠKOLA SE PO ODLIKAŠIMA PREPOZNAJE

„ Nemamo u našoj školi dece koja konzumiraju drogu, ni dake koji puše, ni ucenike koji ispisuju kukaste krstove i grafite. Mi smatramo da prvo ide vaspitanje pa obrazovanje u školi”.

Tim recima docakala nas je direktora Osnovne škole „Žarko Zrenjanin „ u Velikom Laolu, Lidija Peric u pokušaju da predstavi ovu ustanovu široj javnosti.

Tradicija za ponos

Veliko Laole je veliko selo u svemu pa i obrazovanju. Ovde je tradicija školstva veoma duga. Prema pisanim tragovima, sada vec vrlo daleke 1974. godine pocela je rad trogodišnja škola u maloj, neuglednoj zgradi sklonoj padu i sa relativno malim brojem ucenika.Nova, današnja zgrada škole izgradena je 1958. godine, što je bio znacajan korak u stvaranju adekvatnih uslova za ucenje.

Danas školu u ovom mlavskom selu pohada 267 ucenika. Zaposleno je 42 radnika, od toga trideset profesora i nastavnika. U sastavu su škole i podrucna, cetvororazredna odeljenja u Bistrici, Krviju i Malom Laolu.

„Škola raspolaže sa osam ucionica,radionicom za tehnicko obrazovanje,dackom kuhinjom,racunarskim centrom, a od nedavno jedna prostorija je namenjena nastavi fizickog vaspitanja u zimskom periodu. Mi nastojimo u granicama raspoloživih sredstava da razvijamo i unapredujemo nastavu ali i da stvaramo što bolje uslove rada. Dragocenu pomoc imamo od opštine, kao i od dackih roditelja,a mnogo toga postižemo i sopstvenim trudom”, kaže Lidija Peric, direktor.

U školi se s ponosom pominju imena Milana Stanojevica, prvaka Branicevskog okruga iz matematike, Miloša Markovica, više-godišnjeg pobednika u Takmicenju oraca Srbije i niz drugih prvaka opštinskih i okružnih takmicenja iz raznih nastavnih oblasti, potvrdujuci da se dobra škola po odlikašima prepoznaje.

ANGAŽOVANJE UCENIKA I NASTAVNIKA

Ovdašnji ucenici se angažuju i u Takmicenju sela Srbije, njih tridesetak, pomažuci tako da Veliko Laole bude što bolje plasirano, a jednom je, 1999. godine bilo i prvak Srbije u pomenutom nadmetanju. Takode, ucenici su i u podmlatku Fudbalskog kluba „Borac”.

U školi se gotovo od njenog postojanja do današnjih dana vazda po nešto gradilo. U Malom Laolu je renovirana citava škola, u Bistrici, saniran problem sanitarnog cvora, posta-vljen laminat i ograda, u Krviju uvedeno parno grejanje, u centralnoj školi u Velikom Laolu renovirana kuhinja i opremljen racunarski centar sredstvima Svetske banke, a takode zahvaljujuci svesrdnoj pomoci roditelja postavljena ograda. Izraden je i školski razvojni plan u cijem je sastavu i projekat „ U susret novoj školi”. Od sponzora je nedavno dobijen video bim za što efektnije i potpunije predstavljanje škole u raznim prilikama.

„Nismo ni mi bez problema. Problem naše, kao i mnogih osnovnih škola u mlavskom kraju i šire je sve manji broj daka. Dakle, bela kuga je po sredi.Ali, mi moramo da radimo sa postojecim brojem daka i da vaspitno-obrazovne razultate podižemo na najviši moguci nivo”, podvlaci Lidija Peric.

S.Ristic

KAKO RADI OSNOVNA ŠKOLA „BRANKO RADICEVIC” IZ MELNICE KOD PETROVCA NA MLAVI

PREPOROÐENA ŠKOLA U MELNICI

- Ocekuje se da svaki ucenik dobije racunar

- I dobri daci i odlicni saradnici u KUD

Osnovna škola „Branko Radicevic” iz Melnice nadomak Petrovca na Mlavi jedan je od eklatantnih primera kako se sa mnogo entuzijazma i predanosti mogu stvoriti solidni uslovi na rad, razume se i uz makar i manju pomoc lokalne samouprave.

Naime, maticna škola je u Melnici ali u njenom sastavu je i osmorazredna škola u Stamnici. Ukupno je u obe škole 140 ucenika, zaposleno je oko 35 radnika, a 25 je nastavnika i profesora. Nastava je strucno zastupljena izuzev što se kuburi sa engleskim jezikom.

UCENICI - STUBOVI ŠKOLE

Ucenici nastupaju i na brojnim opštinskim i okružnim takmicenjima na kojima ostvaruju zavidne rezultate. Takode, imaju i izvrsne uspehe i na prijemnim ispitima za srednje škole. U obe škole ima i predškolskog uzrasta sa kojim se sistematski radi.

„U obe škole rade dacke kuhinje, u obema postoje sportski tereni. U maticnoj školi postoji fiskulturna sala u kojoj se radi sa ucenicima tokom zime. U poslednjih nekoliko godina u Melnici i Stamnici je dosta sredstava uloženo u renoviranje zgrada i stvaranja boljih uslova za rad. U Melnici je uradena fasada zgrada škole,elektroinstalacije,napravljen je kabinet za hemiju, fiziku i biologiju i kabinet za informatiku. U Stamnici takode je uradena elektroinstalacija, uredeni su hodnici i oformljen kabinet za informatiku. Stadion malih sportova ima osve-tljenje i za nocna takmicenja”, rekao nam je Dragiša Miloševic, direktor škole i akademski slikar i vajar.

U školi isticu da im nedostaju racunari. Naime, ovde na svaka dva daka dode po racunar,ali teži se da svako od ucenika ima svoj racunar.Nastoji se da dvorišta budu što bolje uredena jer predstavljaju mesta okupljanja i druženja, ne samo daka, vec i omladine.

BICE JOŠ BOLJIH USLOVA

Recimo, tokom leta se organizuju turniri u malom fudbalu za seoske ekipe. Na prolece ce i u Mlenici biti uradena rasveta na stadionu malih sportova. U melnickoj školi predstoji rad na sanaciji poda na spratu.Ureden je projekat i treba da bude oživotvoren.

„Iako mnogo toga radimo sami, ipak imamo pomoc i mesnih zajednica u Melnici i Stamnici, pomoc opštine Petrovac i po nekog sponzora. Solidnu saradnju imamo i sa Zavodom za decu ometenu u razvoju “Dr Nikola Šumenkovic” u Stamnici i ona je tradicionalna uz obostrano razumevanje. Cak imamo i neke zajednicke kulturne programe i ucešce na priredbama”, podvlaci Dragiša Miloševic, direktor.

U školi u Melnici od nedavno je oformljena i biblioteka sa fondom od blizu tri hiljade knjiga što je od koristi za ucenike. Istovremeno, kod nas su u knjige iz bivše seoske biblioteke.

Ðaci ove škole veoma su aktivni i u selima kao igraci u folkloru, ucesnici Takmicenja sela Srbije, pevaci i instrumentalisti, kao i sportisti, u prvom redu fudbaleri. Inace, do pre koju godinu šahovska sekcija iz melnicke škole bila je prvak Srbije.

S.Ristic

RAZVOJ VETERINARSKE DIJAGNOSTIKE U VETERINARSKO SPECIJALISTICKOM INSTITUTU POŽAREVAC

OBUKA NA UNIVERZITETU U AJOVI

- U realizaciji Medunarodnog programa za unapredenje i razvoj novih laboratorijskih metoda u dijagnostici zaraznih i nezaraznih bolesti životinja, ucestvovao i mr Ivan Dobrosavljevic iz Veterinarsko specijalistickog instituta Požarevac

U cilju osposobljavanja za što uspešnije obavljanje zadataka i primenu najsavremenijih metoda u svakodnevnom radu, zaposleni u Veterinarsko specijalistickom institutu Požarevac godinama vec saraduju sa brojnim inostranim institucijama. Najupecatljiviji primeri toga su višenedeljna obuka Milene Živojinovic, šefa Odeljenja za epizootiologiju koja je u Švajcarskoj i SAD prisustvovala obuci na temu Spongiformne transmisivne encefalopatije odnosno bolesti ludih krava i jednodnevni seminar u Briselu kome je prisustvovala Milica Lazic, šef Odeljenja za mikrobiologiju i imunoserološka ispitivanja, a u vezi Meticilin rezistentnog Stafilokokus aure- usa. Prošlog meseca još jedan strucnjak iz požarevackog Veterinarsko specijalistickog instituta bio je u prilici da se upozna sa svetskim dostignucima ovoga puta u diganosticiranju zaraznih i nezaraznih bolesti životinja. Tokom oktobra, naime, pod pokroviteljstvom ministarstava poljoprivrede SAD i Republike Srbije - Uprave za veterinu, na Državnom univerzitetu u Ajovi održan je cetvoronedeljni kurs za unapredenje i razvoj novih laboratorijskih metoda u dijagnostici zaraznih i nezaraznih bolesti životinja. Organizator kursa bio je profesor dr Eldon Ulenhop sa Odeljenja za medunarodnu saradnju Veterinarskog koledža Državnog univerziteta u Ajovi. Ispred Veterinarsko specijalistickog instituta Požarevac ovom kursu prisustvovao je mr Ivan Dobrosavljevic, dipl. vet, šef Odeljenja za patologiju. NJemu su društvo iz Srbije još pravili Igor Ðordevic, dipl. vet, patolog Veterinarskog specijalistickog instituta Jagodina i mr Vladimir Radosavljevic, dipl.vet, virusolog sa Odeljenja za bolesti riba Naucnog instituta za veterinarstvo Srbije - Beograd.

Po povratku iz Ajove zamolili smo Dobrosavljevica da nam prenese utiske sa ove svojevrsne obuke:

—Akcenat kursa bio je na obuci kandidata za upotrebu molekularnih metoda u dijagnostici zaraznih bolesti životinja, pre svega pticjeg gripa, atipicne kuge živine i virusnih bolesti riba. Tokom trajanja kursa ucestvovali smo na seminarima profesora Mayers-a, jednog od vodecih americkih i svetskih strucnjaka iz oblasti veterinarske patologije. Seminari su bili posveceni prakticnoj primeni patohistologije u dijagnostici zaraznih i nezaraznih oboljenja životinja kao i obuci veterinara patologa u pravilnom tumacenju patohistoloških promena na tkivima. Ucesnici ovog programa imali su mogucnost da prakticno primene neke od molekularnih i histoloških metoda u dijagnostici oboljenja životinja. U saradnji sa americkim kolegama sa Veterinarskog koledža Americke nacionalne laboratorije za dijagnostiku zaraznih bolesti i kompanije “Hy Line” bili bili smo u prilici da izvedemo više razlicitih dijagnostickih testova. Ovo je ujedno bila i dobra prilika za razmenu iskustava i sticanje novih poznanstva. Znanje i prakticne veštine usvojene tokom trajanja programa bice od velikog znacaja za dalji razvoj veterinarske dijagnostike u našoj sredini, kaže Dobrosavljevic koji posebnu zahvalnost u pruženom znanju i pomoci tokom kursa duguje našim strucnjacima koji vec deset godina rade na Državnom univerzitetu u Ajovi: Mr Tatjani Lazic, DVM sa katedre za patologiju Veterinarskog koledža i PhD Siniši Grozdanicu, redovnom profesoru, specijalisti oftalmologije na klinici Veterinarskog koledža.

Prema zapažanjima Dobrosavljevica, i pored znatno manjih budžetskih mogucnosti za razvoj veterinarske dijagnostike u Srbiji u odnosu na SAD, sistem pracenja zaraznih bolesti životinja u našoj zemlji ni sa cim ne zaostaje u poredenju sa slicnim sistemom u Americi. Na primer, Veterinarsko specijalisticki institut Požarevac uveo je u svoj rad sistem upravljanja kvalitetom po standardu SRPS:ISO 9000:2001 i akreditovao svoju laboratoriju po standardu SRPS 17025:2006 samo dve godine nakon Nacionalne laboratorije za pracenje zaraznih bolesti životinja u SAD.

S.E.

NA SIMPOZIJUMU PODRUŽNICE SRPSKOG LEKARSKOG DRUŠTVA U POŽAREVCU

O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI DECE I OMLADINE

- U radu simpozijuma ucestvovali pedijatri iz Branicevskog i Podunavskog okruga

Srpsko lekarsko društvo, Podružnica u Požarevcu organizator je prošlonedeljnog simpozijuma održanog u Požarevcu na temu zdravstvene zaštite dece i omladine. Poznati pedijatri iz oba okruga, Branicevskog i Podunavskog razmenili su ovom prilikom svoja iskustva iz preventivnog i kurativnog zdravstvenog rada sa decom. Svoje radove prezentovali su strucnjaci Zavoda za javno zdravlje Požarevac, Školskog i Decjeg dispanzera Zdravstvenog centra u Požarevcu, Bolnice u Smederevskoj Palanci i Zdravstvenog centra “Sveti Luka” iz Smedereva. Pomenucemo samo neke od tema: Epidemiološke karakteristike bolnickih infekcija u neonatologiji, klinicka slika neonatalne urinarne infekcije, IGA nefropatija, Povrede kod dece, Škola astme, Uticaj pasivnog pušenja na smanjenje plucne funkcije dece, Ucestalost hospitalizovane dece zbog febrilnih konvulzija na Decjem odeljenju bolnice u Požarevcu...

—Ovo je prvi skup decjih lekara Podunavskog i Branicevskog okruga u Požarevcu. Okupili smo se sa ciljem da razmenimo iskustva koja imamo u zdravstvenoj zaštiti dece i omladine. Ovakvi susreti ce, inace biti tradicija i neophodnost daljeg usavršavanja i edukacije decjih lekara. Bez toga nece moci da se dobije licenca za dalji rad. I ne samo to. Uz ovo bice potrebne i druge vrste edukacije, saznali smo od dr Miloša Brankovica, decjeg lekara u požarevackoj Bolnici koji je ispred domacina i organizatora vodio prošlonedeljni simpozijum.

S.E.

POŽAREVAC: APOTEKA POŽAREVAC, CRVENI KRST I MEDICINSKA ŠKOLA

PROTIV DIJABETESA KOD DECE

Povodom 14. novembra, Svetskog dana borbe protiv dijabetesa kod dece, Zdravstvena ustanova Apoteka Požarevac, Crveni krst i Medicinska škola u Požarevcu organizovali su zajednicku kampanju s ciljem da skrenu pažnju na ovu sve cešcu bolest kod dece. Toga dana u gradskim apotekama “Vasa Pelagic” i “Zdravlje” kao i u apotekarskim objektima u Žagubici, Golupcu, Kucevu, Rabrovu, Velikom Gradištu i Petrovcu priredene su zdravstvene tribine koje su vodili farmaceuti, i zdravstveni radnici - volonteri Crvenog krsta. Farmaceutski tehnicari obuceni za uzimanje krvi kontolisali su nivo šecera kod zainteresovanih gradana i pacijenata. Merenje nivoa šecera u krvi vršeno je besplatno, a u Apoteci “Vasa Pelagic” kontrolisano je još i prisustvo triglicerida i holesterola u krvi. U kampanji borbe protiv dijabetesa kod dece i adolescenata aktivno su ucestvovali i ucenici požarevacke Medicinske škole zajedno sa svojim profesorima.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 8. do 13. novembra u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu rodeno je 29 beba, 15 decaka i 14 devojcica.

Sinove su dobili: Snažana i Milorad Buac iz Požarevca, Tanja Jankovic Ðukic i Marko Ðukic iz Lucice, Olivera i Nenad Jenic iz Miljevica, Miroslava Žegarac Odadžic i Dragan Odadžic iz Požarevca, Marina i Milan Markovic iz Požarevca, Ivana i Milan Brankovic iz Lucice, Svetlana Vuckovic i Vladan Živkovic iz Trstenika, Andrijana Nikolic i Milan Vujcic iz Aleksandrovca, Jelena i Dalibor Jovanovic iz Požarevca, Andrica i Ivan Petrovic iz Majilovca, Olgica i Dobrica Stojkovic iz Požarevca, Nina Vulic i Goran Milojkovic iz Požarevca, Sadije Demiri i Orhan Iseni iz Kostolca, Biljana i Dragan Mladenov iz Ostrova i Daliborka Dimitrijevic i Ivica Petrovic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Marijana Ilic i Slavoljub Bucurovic iz Osanice, Suzana Jovic i Marko Tmušic iz Srednjeva, Maja i Zoran Jovanovic iz Požarevca, Katarina i Davor Stevic iz Požarevca, Danijela Vuckovic i Miroslav Burdun iz Velikog Gradišta, Dragana Marinkovic i Branko Pavlovic iz Požarevca, Svetlana Radosavljevic i Slobodan Stancic iz Požarevca, Vesna i Ivica Stevic iz Vinaca, Dragana Stojkovic i Branislav Marinkovic iz Drmna, Danica i Nenad Gordlejic iz Požarevca, Danijela Jovanovic i Dragan Andrejic iz Živice, Nataša i Mladen Sekulic iz Požarevca, Tatjana Slavkovic Grujic i Zoran Mladenovic iz Petrovca i Dubravka Pavlovic i Nenad Lilic iz Žagubice.

HUMORESKA

KONTEJNERSKA KRIZA

- E, moj gospodine, gde baš nas da zadesi ova svetska ekonomska kriza!

- Da, da, strašno, moj ti kolega! Em što je ekonomska, nego je i finansijska!

- To ce mnogo da se odrazi na naše poslovanje i doživecemo deficit.

- A drugo, što je još strašnije, te recesije mogu lako da predu u depresije.

- A, evo, u novinama piše da ce biti povecanje penzija.

- E, to je ne lipci magarce do zelene trave! To politicari obecavaju od kad sam ja u penziji, a to je deset godina.

- Je l’ si dobio nešto za deceniju penzionerskog staža?

- Ma, kakvi! I od koga da dobijem? Samo je moja baba, moja životna sapatnica, skuvala corbast pasulj da se pogostimo.

- A radnicima ce, piše dalje, da zamrznu plate.

- Pa, da, približava se zima, a kako nema snega i leda, ‘ajd’ zamrzni plate koje su ionako ispod leda. A šta ce sa neradnicima, zašto njima ne zamrznu plate i sve ostale privilegije i primanja? Nego, udri na penzionere i radnike, oni su inace navikli na malo, pa zašto sad da ih muce sa obiljem i luksuzom!

- Jes, majku mu, zamisli samo, molicu lepo: potrošacka korpa iznosi oko 33.000 dinara! Pa ja to ne mogu da sakupim ni za tri meseca!

- Ma, ja nemam ni za korpicu, a mani za tu korpu! Nego, vidiš li ti da narod sada sve pojede, sve se manje baca, jedva nadem parce hleba.

- Da. Pre sam iz jednog kontejnera mogao da napunim kesu, a sad moram da obidem šest lokacija.

- Kome pricaš, isti je slucaj i kod mene. Ne znam šta cu da radim, približava mi se slava, a idu i novogodišnji praznici?

- Valjda ce tada da se nade i neka ocuvana koska!

- Da, da se i mi malo omrsimo.

- Uf, uf! ‘Ajd’, onda, Crkobabicu, živ mi bio do tad!

- Živeli i prijatno, Crkodedicu!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Kakva svetska ekonomska kriza! Srpska kriza traje decenijama, pa nikom ništa!

- I Ujedinjene nacije su morale pred nama da popuste i da puknu - od smeha!

- Ako se kladite na srpske politicare, igrajte iz iksa u iks!

- Živimo solidno. Imamo za gas i mas'!

- Srpski rulet je Vrzino kolo!

Miodrag Lazarevic

14. FESTIVAL FOLKORNIH ANSAMBALA KULTURNO-UMETNICKIH DRUŠTVA SRBIJE ODRŽAN U POŽAREVCU

CETIRI DANA IGRE I PESME

Od 12. do 16.novembra Požarevac je bio domacin Festivala folklornih ansambala na kome je ucestvovalo 19 kulturno-umetnickih društava sa teritorije Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i Grada Požarevca

Na konferenciji za novinare pred pocetak manifestacije, direktor Centra za kulturu Dragoslav Jovic rekao je da ovo cetvrti put da se Festival održava u Požarevcu, te da su ansambli koji ucestvuju prošli selekciju od 250 prijavljenih, a po oceni selektora takmicice se samo najbolji.

Na svecanom otvaranju, 12.novembra govorio je Stojan Boškov, clan Saveta Festivala koji je pozdravio ucesnike, publiku i predstavnike lokalne samouoprave. Dodao je: Opšta ocekivanja su da ovde vidimo nova umetnicka ostvarenja i odredimo napredak u ovoj umetnickoj grani. Sigurno je to da su mnogi želeli da se ovde pojave, mesta je bilo samo za one koji su bili najspremniji i najkvalitetniji, tako da cemo biti u prilici da gledamo renomirane i više puta nagradivane ansamble. Novi i mladi ansambli se takode pojavljuju.

Gradonacelnik Saša Valjare-vic proglasio je Festival otvorenim, rekavši da domacini osecaju obavezu da opravdaju poverenje, i ne samo to, vec i da organizacija bude poboljšana u odnosu na prethodne festivale, da se unese nešto novo i ucini da svi uživaju u onome što Festival nudi. Ovo nije samo takmicenje, vec i prilika za našu publiku da gleda nastupe ansambala koji su nastupali širom sveta, rekao je još gradonacelnik.

Cast da nastupom otvori takmicenje folklornih ansambala Srbije pripala je Gradskom ansamblu narodnih igara i pesama, Požarevac koji je predstavljao dva okruga, Podunavski i Branicevski. GANIP se predstavio igrama pirotskog kraja, potpurijem narodnih melodija i pesama i igrama iz okoline Boljevca, uz pratnju Narodnog orkestra pod rukovodstvom Ilije Rajkovica. Potom je nastupilo KUD “Talija” iz Novog Beograda, KUD “Zlatibor” iz Cajetine, FA Kulturnog centra Vrbas i RKUD “Elektroporcelan” Arandelovac.

Narednih dana na velikoj sceni smenjivali su se ansambli iz Surcina, Prnjavora, Sombora, Raške, Užica, Kraljeva, Novog Sada, Novog Pazara, Leposavica, Backe Topole, Obrenovca, Zvecana, Panceva i Kragujevca, uz obilje originalnih koreografija, aranžmana i izvornih muzickih tema.

Na svecanoj dodeli priznanja u salonima gradskog zdanja, najpre se predstavnicima ansambala obratio predsednik Saveza amatera Srbije, Miroslav Trifunovic koji se zahvalio svim ansamblima, suorganizatoru, Centru za kulturu Požarevac i gradu Požarevcu, kao i Ministarstvu kulture. Predsednik žirija Dragoslav DŽadževic istakao je znacaj Festivala za ocuvanje srpske kulturne baštine, kao i to da je žiri imao veoma težak i ozbiljan zadatak da odredi ko je bio najbolji, jer su razlike u kvalitetu bile vrlo male.

Nagradeni

Ocenjivacka komisija dodelila je po tri zlatne, tri srebrne i tri bronzane medalje najuspešnijim ansamblima 14.Festivala folklornih ansambala Srbije.

Zlatne plakete dobili su: KUD “Termoelektrane Nikola Tesla” Obrenovac, Centar za negovanje tradicionalne kulture “Abraševic” iz Kragujevca i KUD “Stanko Paunovic” NIS Rafinerije nafte, Pancevo.

Srebrne plakete: KUD “Abraševic” iz Kraljeva (predstavnik ansambla je, nezadovoljan plasmanom odbio da primi priznanje), KUD “Raška” iz Raške, Srpski kulturni centar “Vuk Stefanovic Karadžic” iz Backe Topole (predstavnik ansambla odbio je da primi plaketu, nezadovoljan ocenjivackim kriterijumima).

Bronzane plakete dobili su: KUD “Ras” iz Novog Pazara, GANIP Požarevac i GKUD “Ravangrad” Sombor,.

Za najuspešniju prvi put izvedenu koreografiju priznanje je dobio Srpski kulturni centar iz Backe Topole, za najuspešnije izvedenu koreografiju KUD “Prnjavor” iz Prnjavora za Vlaške igre iz homoljskog kraja, za strucnog rukovodioca najuspešnijeg ansambla Slobodan Radojicic iz KUD “Termoelektrane Nikola Tesla” iz Obrenovca, kao i priznanje za najbolji ansambl. Priznanje za najautenticniji kostim dobio je Srpski kulturni centar “Vuk Stefanovic Karadžic” iz Backe Topole, priznanje za najbolju rekonstrukciju kostima dobilo je KUD “Stanko Paunovic” NIS Rafinerije nafte Pancevo. Najuspešniji vokalni solista je Zorica Mirosavic iz KUD “Prvi partizan” iz Užica, a najuspešniji instrumentalni solista je Živojin Miljkovic iz Backe Topole, dok je najbolja pevacka grupa, ženska pevacka grupa “Rašanke” iz Novog Pazara. Najuspešniji orkestar je Narodni orkestar iz Sombora, a najuspešniji šef orkestra Milan Grkovic iz Gradskog KUD “Ravnagrad” Sombor. Najbolji solisticki par je iz KUD “Dušan Vukasovic Diogen” Surcin.

Žiri 14.Festivala folklornih ansambala Srbije cinili su: Dr Dragoslav DŽadževic, predsednik, Milovan Ognjanovic, clan, Milan Brujic, clan, Mr Jasna Bjeladinovic Jergic, clan i Mr Mirjana Drobac, clan.

Savet Festivala bio je u sastavu: Dr Dragoslav DŽadževic, Saša Valjarevic, Stojan Boškov, Dragoslav Jovic, Savo Mucibabic, Mikan Tošic i Ðorde Lakušic.

L.L.