Header

REKLI SU: PREDRAG UMICEVIC, GRADONACELNIK SMEDEREVA, NA OSNIVANJU REGIONALNE RAZVOJNE AGENCIJE “BRANICEVO-PODUNAVLJE” U POŽAREVCU

PROJEKTI ZA REGIONALNI RAZVOJ

Ugovor o formiranju Regionalne razvojne agencije “Branicevo-Podunalje” sredinom ovog meseca u Požarevcu su potpisala 22 osnivaca medu kojima je i 11 predsednika opština, odnosno gradonacelnika u Branicevskom i Podunavskom okrugu. Predrag Umicevic, gradonacelnik Smedereva je nakon stavljanja svog potpisa na ovaj dokument izjavio da je sada najvažnije da se opštine udruže, da sacine regionalne projekte sa kojima treba da konkurišu za sredstva kod Evropske unije:

- Svi mi ovde potpisani preuzeli smo jednu veliku obavezu, a ta obaveza je da novoosnovana Agencija radi uspešno što znaci da u narednom periodu moramo definisati zajednicke ciljeve Branicevskog i Podunavskog okruga i ugraditi ih u zajednicke programe i projekte. Tek tada ce nas ljudi iz programa IPA razumeti i podržati sredstvima bez kojih nema realizacije tih projekata. EU od nas ocekuje da kandidujemo regionalne projekte zbog cega je bitno da radimo zajedno, ni jedna opština ne može to sama, moramo regionalno da se povežemo i da kandidujemo projekte koji ce obezbediti razvoj celog regiona. Ceka nas veliki posao, moramo da ga uradimo jer je to jedini nacin da uskocimo u voz u punoj brzini za EU. Pozivam sve predstavnike lokalnih samouprava u Podunavskom i Branicevskom okrugu da pomognemo ovoj Agenciji u radu cime pomažemo našim regionima odnosno Srbiji u nastojanju da što pre postane kandidat za prikljucenje EU.

S.E.

PRILOG ZA NEPOSTOJECI JAVNI NUŽNIK

Aca Lukic

Krajnje je vreme, da Požarevac, pocne da živi u skladu sa statusom koji mu je nedavno dodeljen - Statusom Grada. Naša zajednica tim statusom svrstala se u red slicnih gradova u Srbiji, nominalno. Pravi je trenutak, da se toliko dugo i nepravedno zaostajuci za drugim sredinama, tokom citavog 20. veka, Požarevac, oslobodi «prokletstva» lokalnog poimanja o životu i razvoju jedne zajednice, njenom uredenju i funkcionisanju, koji praktikuje, te da pristupi odgovornijem, ambicioznijem i sveobuhvatnijem organizovanju i osmišljavanju gradske sredine. Taj posao, iziskuje dobru volju, elan, i hrabrost da se poštuju Pravila - Principi i Zakon koji definiše buduci Grad.

Ozbiljan Grad, a Požarevac bi to svakako mogao da postane, mora da se ponaša u duhu „urbane celine”. Za takav, po vecinu stanovništva primamljiv Grad, treba da postoji vizija. Dosadašnjoj praksi, koja uglavnom, nastojaše da pronade „rupu u zakonu”, ne bi li njima okoristila „sumnjive rabotnike, tajkune i bulumentu nikogovica” mora da se „stane na rep”. Poštovanje Zakona mora da bude iznad svega. To je prvi ispit za svaku odgovornu Gradsku Upravu. Zakon, Gospodo, mora da važi podjednako za sve. A to znaci, Detaljni urbanisticki plan, Grada Požarevca ne sme da se krši, te ni jedno „drugo slovo” od opšteg znacaja za zajednicu. Svako ko se osmeli da deluje protiv takvog plana i namera Grada, da uredi „zapuštenu i devastiranu do bola” gradsku sadržinu, mora da bude upozoren „na pravila utakmice”, a potom da bude spreman da snosi posledice. I tu ne sme biti odstupanja.

Stambena zgrada, ne može da se zida na mestu gde takav objekat nije predviden. Ni kiosk, ne sme da se postavi gde za njega mesto nije planirano. Ni drvo ne sme da se posadi, kako je kome volja, a nekmoli da se posece. Stihiju koja decenijama nerviraše Požarevljane, neko mora obuzdati.

Jedan slovenacki gradic, po broju stanovnika manji od Požarevca, gaji odlicnu praksu, po kojoj gradonacelnika te zajednice, biraju iz redova starosedeoca istog gradica. Obicaj Slovenaca je za svaku pohvalu, i kao praksa, on ni u kom slucaju ne sužava demokratske slobode pomenutih žitelja, vec služi, cinjenici, da prvi covek, tog gradica (imajuci legitimaciju da pripada trecoj ili cetvrtoj generaciji kakve familije, koja živi u tom gradicu) pretpostavlja, da poznaje probleme grada, kog se prihvatio da zastupa. Da ume i može da brani njegov identitet, vrednosti iz prošlosti, te da budno razmišlja nad projektima koji trebaju da se realizuju i potvrde u samom gradu, za buducnost istog. Nema vrdanja i izvrdavanja! Nema labave karike kod njih. Otuda su Slovenci, iskoracili napred u odnosu na sve druge narode iz bivše Jugoslavije. Zato su tako brzo ušli u Evropu, o kojoj mi još uvek sanjamo.

Zabrinutost za razloge koji tište požarevacku sredinu postoje. Kako ce se goruca pitanja iz korpusa funkcionisanja grada odvijati ubuduce? Nepoznanica kako raspetljati nerazvezljiv cvor, oklevanja što sputavaju takvu odluku, možda diktiraju stvarnost, da se cvor presece. Neko to mora da ucini.

Neka ne bude zamereno, ako kažem, da se za pocetak jedna gradska sredina poput naše, koliko sutra može oprobati, na jednoj inicijativi poput zalaganja za postojanjem javnog gradskog nužnika.

Bezobrazluk je smatrati bilo koji grad za ozbiljnu sredinu, ukoliko u njemu ne postoji javni NJC. U požarevackom Budžetu mora da se nade novac za njegovu izgradnju. Ko to tvrdi da u Požarevcu, ne postoji mesto gde bi se javni nužnik, locirao? Nije valjda da niko u gradu, ne uocava gradane, koji se skrivaju za uglovima gradevina, neretko i po haustorima zgrada, u traganju za mestom, gde da obave malu nuždu? Nije valjda, da niko ne vidi gradane koji dolaze po raznim potrebama u grad, kako pritisnuti stomacnim tegobama (a to se dešava cesto) utrcavaju u „Suncani park”, divno lociran izmedu Centra za kulturu i Okružnog suda, da se olakšaju i prekrate muke (nenadanog proliva) ili cega goreg, bolesti koja ih usput snade? Zar treba da predstavlja stid, kad se neko odluci da založi ugled u ovako opskurnim vremenima, za izgradnju Nužnika?

U pamet se, Gospodo, Požare-vljani! Ako hocete da imate Grad, onda neizostavno morate da takvom projektu i cilju prilagodite i psihologiju vlastitog ponašanja. Postojanje javnog NJC-a je prvi stepenik, na koji valja zakoraciti. Po cenu da takav nužnik zvrji prazan, to se mora uciniti, o njegovoj ceni ne vredi raspravljati. Uz to, nije uputno, da trcite kud koji, kad vas sustigne crevna muka. Pomislite koliko bi taj nužnik znacio turistima, putnicima namernicima, trgovackim putnicima, poslovnim ljudima u proputovanju kroz naš grad, seljacima iz okolnih sela i varošica. Razmišljajte i na tu temu.

Ako imamo, javne parkinge za automobile, i ubiramo taksu od parkiranja, zar se ne bi slican model dao primeniti i na uslugama Javnog nužnika? Valjda Grad Požarevac, može da finansira dve radnice koje bi se brinule o higijeni takvog objekta, i naplati usluga u njemu. Posao oko izgradnje nužnika, i sa uslugama u njemu može biti cak, i profitabilan, nema zbora?

Usudujem se da kažem, da bez javnog NJC-a Požarevac, nikada nece postati Grad. Zato se dajte u zidanje Gospodo, Požarevljani. covek na praznom placu, pre no pocne da zida kucu, prvo sagradi NJC. Da ima gde da se skloni, da se ne bruka u ocima komšija. Zar ne?

Javni nužnik treba da bude dostupan svakom od nas. Koliko znam: i Car ide peške u to mesto.

Aleksandar Lukic

“ELEKTROMORAVA” POŽAREVAC

SIMULTANI POŽAR

Prošle nedelje je na poslednjem spratu upravne zgrade požarevacke “Elekromorave”, u racunskom centru, simuliran požar i evakuacija osoblja u realnim uslovima. Rec je o vežbi Službe protivpožarne zaštite, organizovanoj u okviru obaveznih redovnih obuka, koje se periodicno realizuju u cilju obnavljanja sertifikata koje je “Elektromorava” dobila od 1995. godine na ovamo.

Vežba je uspešno realizovana u saradnji sa Fondom protivpožarne zaštite grada Požarevca i Vatrogasno - spasilacke jedinice MUP-a Srbije.

POŠTA POŽAREVAC

RADOVI U ZAVRŠNICI

Radovi

Rekonstrukcija i adaptacija zgrade Pošte u Požarevcu privodi se kraju. Ocekuje se da polovinom decembra objekat bude predat na upotrebu. U proteklih nekoliko meseci, izvodaci radova su, pocev od postavljanja više od 15 kilometara energetskih i telekomunikacionih podzemnih instalacija, pa sve do nove krovne konstrukcije i termoizolacije objekta, uradili veoma obiman posao.

Objekat se generalno renovira i preureduje, a proširuje se i poslovni prostor za oko 300 kvadrata. Rec je o najvecoj ovogodišnjoj investiciji na nivou JP PTT Srbije.

- Objekat se u potpunosti renovira, sa ciljem da se prilagodi savremenom nacinu poslovanja, tehnološke celine medusobno budu razdvojene, a korisnicima omoguci puni komfor i usluge vrše na evropskom nivou. To podrazumeva potpunu automatizaciju i najsavremeniju tehnologiju, znacajno uvecanu efikasnost, iz ugla korisnika posmatrano - maksimalno skracenje vremena, obavljanje posla bez cekanja i gužvi. Do sada je uloženo 60 miliona dinara. Uz reorganizaciju i dogradnju prostora, bice to objekat sa 1.800 kvadrata poslovnog prostora. Dograden je poseban aneks namenjen poslovnim korisnicima koji dolaze sa velikom kolicinom pošiljki, oni više nece obavljati poslove na istom šalteru gde i ostali gradani, - kaže direktor RJ PTT Požarevac Dragan Beara.

Osigurana buducnost

Neuporedivo bolje prostorno organizovana, modernije uredena i tehnološki maksimalno opremljena, požarevacka Pošta je svojim kvalitetnim kadrom, savremenom opremom i bezbedonosnim sistemima, u potpunosti spremna da odgovori svim zahtevima korisnika i svim potrebama sadašnjeg i vremena koje dolazi.

- Svedoci smo da se danas širom sveta šalju milijarde paketa, pisama, ekspresnih pošiljki, obaveštenja, propagandnog materijala. Listi nema kraja - roba, dokumenta, doznake iz inostranstva, novine, knjige... Poštanska služba je živa i dobrog zdravlja, uprkos ne tako davnim predvidanjima da ce E-mail i Internet da preuzmu primat i potisnu je na margine komunikacionog sistema. Naprotiv, samo su otvorene nove mogucnosti i nacini komunikacije se dopunjuju, - kaže Mica Mitrovic, glavni saradnik poštanske službe, dodajuci:

- Pošta Požarevac odlucno gleda u buducnost. Adaptacija zgrade je u završnici, i svojim novim dimenzijama, savremenije organizovanim prostorom i novim tehnologijama, omogucice nam kvalitativni i kvantitativni pomak u pružanju usluga stanovništvu. Po prvi put u preduzecu, istovremeno su adaptirani i prošireni delovi Pošte Požarevac i za korisnika i za poslovodstvo. Ujedno, završava se i proces automatizacije svih pošta na podrucju Radne jedinice Požarevac, dakle na podrucju citavog Branicevskog okruga. Time naši korisnici dobijaju mogucnost da u svojoj poštanskog zgradi dopune Internet vreme, uplate dopunu kredita za sve mreže, obave transfer novca pomocu Postnet uputnice...

Strateški ciljevi

U svojoj razvojnoj strategiji Pošte, pored tradicionalnih usluga, budu distributivni printing - centri za štampu i pakovanje razlicitih racuna za komunalne službe i druga preduzeca. Tu su i kvalifikovani elektronski sertifikati, Pošta ce biti informacioni posrednik u razmeni elektronske pošte za potrebe državne uprave i lokalne samouprave.

Predstoji i liberalizacija na tržištu poštanskih usluga, što ce sa sobom doneti i obavezu obavljanja univerzalnog servisa, rezervisanog sektora i sistema licenciranja. Istovremeno, vec je poodmakao proces uvodenja adresnog koda, koji ce predstavljati bitnu komponentu svacijeg identiteta. Ocekuje se da uskoro adresni kod bude standardni deo adresiranja pošte, što u osnovi probleme i grešku u isporuci svodi na najmanji moguci nivo.

U oblasti bezbednosti, takode su u toku znacajni pomaci. Tehnologija GPRS-a, osim što vec obezbeduje vozila i transport novca, uskoro ce štititi i poštonoše.

D. Milenkovic

POŽAREVAC: SEDNICA GRADSKOG VECA

KONSOLIDOVAN GRADSKI TREZOR

Požarevacko Gradsko vece usvojilo je na prošlonedeljnoj sednici izveštaj o konsolidaciji trezora za protekli devetomesecni period. Kako je u usvojenom dokumentu naznaceno, trezor grada Požarevca je u posmatranom periodu ostvario ukupne prihode i primanja u iznosu od 1,32 milijarde dinara, a ukupne rashode i izdatke u iznosu od 1,25 milijardi, cime je ostvaren suficit od 65,8 miliona dinara.

U pomenutom izveštaju istice se da se najveci broj korisnika odgovorno odnosio prema propisima o nacinu korišcenja odobrenih budžetskih sredstava sa odgovarajucih pozicija, tako da nije bilo vecih odstupanja u iskazivanju primljenih sredstava iz budžeta i namenskog korišcenja istih.

Kako je u dinamici potrošnje sredstava došlo do nešto sporije realizacije planiranih investicionih ulaganja budžeta i potrošnje, slobodna budžetska sredstva su plasirana uz kamatu kod poslovnih banaka i za proteklih devet meseci su ostvareni prihod od kamate u visini od 10,7 miliona dinara. U izveštaju se podvlaci da se pri tom vodilo racuna da dnevna likvidnost trezora bude izuzetno visoka, te se nije desilo da bilo koji budžetski korisnik, zbog trenutne nelikvidnosti trezora grada Požarevca, ne bude u prilici da koristi sredstva koja ima na racunu.

Naden prostor za arhiv i vrtic

Istorijski arhiv Požarevac, prema najnovijem rešenju Gradskog veca, zakljucice ugovor o zakupu poslovnog prostora u ulici Bratstva jedinstva 2-4, koji se, uz minimalnu adaptaciju može odmah koristiti, a odobrena sredstva NIP-a za izgradnju nove zgrade Arhiva moci ce da iskoristi u sklopu pomenute lokacije.

Kako su višemesecni napori lokalne samouprave da od Vlade Srbije dobije saglasnost za rušenje objekata u vlasništvu države, da bi se pocela gradnja novog objekta, ostali uzaludni - Vlada se nije uopšte oglasila na više urgencija, pristupilo se ovakvom modelu rešavanja pitanja Istorijskog arhiva. Ocekuje se da ugovor o zakupu bude što pre sklopljen, kako bi pre isteka 2008. godine pocela da se koriste odobrena sredstva NIP-a. U protivnom, postoji opasnost da NIP svih 10 miliona dinara, odobrenih požarevackom Arhivu, preusmeri nekoj drugoj lokalnoj samoupravi.

Ustanovi za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece Decji vrtic “LJubica Vrebalov” Gradsko vece je dodelilo parcelu od 5,35 ari u Stiškoj ulici u Požarevcu, na kojoj treba da otpocne gradnja novog Decjeg vrtica, za šta su budžetska sredstva obezbedena. Osim ovog, u perspektivi je i gradnja novog Vrtica u Ratarskoj, pored poštanskih garaža.

Poskupeo “pauk”

Gradsko vece prihvatilo je da sa 2,1 miliona dinara finansira sanitarnu secu i orezivanja kriticnih stabala u Požarevcu i Kostolcu, kako na javnim površinama, tako i u dvorištima osnovnih i srednjih škola.

Vece je dalo i saglasnost Javnom preduzecu “Parking servis” da poveca cene usluga. Rec je o povecanju cena u rasponu od 3,7 do 5,9%, a odnosi se na poskupljenje intervencija “pauka” i mesecni zakupi na zatvorenim parkinzima. Istaknuto je da su korekcije cena u skladu sa instrukcijom Vlade Srbije.

U vezi sa odlukom SO Požarevac od decembra 2006. godine o regresiranju potrošnje vode i subvencionisanju placanja usluga iznošenja i deponovanja smeca, Gradsko vece je naložilo JKP “Vodovod i kanalizacija” i “Komunalne službe” da na svaka tri meseca dostavljaju revidirane i ažurirane spiskove korisnika koji ostvaruju pravo na regresiranje, odnosno subvenciju troškova usluga ova dva preduzeca.

Pijaca

Pijace sve “zdravije”

Prema izveštaju Veterinarskog specijalistickog instituta Požarevac, razmatrano na ovoj sednici, poslednja kontrola ispravnosti namirnica životinjskog porekla, sprovedena na zelenim pijacama u Požarevcu i Kostolcu, pokazala je da su od 81 uzorka belih sireva 42 mikrobiološki ispravna, 25 uslovno upotrebljiva, a 14 nisu za upotrebu. Od 8 uzoraka kajmaka, 6 je bilo ispravno, jedan uslovno upotrebljiv, jedan neupotrebljiv. Pilece meso: od 8 uzoraka, 7 upotrebljivo, jedan uslovno. Istovremeno, svih 11 uzoraka konzumnih jaja bilo je mikrobiološki ispravno.

U odnosu na prošlogodišnje rezultate pregleda životnih namirnica, ovogodišnji izveštaj pokazuje izvesno poboljšanje: uocljivo manje uslovno upotrebljivih uzoraka, uz znacajan porast broja potpuno ispravnih uzoraka.

D. Milenkovic

DOKTOR ZA VAS

ALERGIJA - MEDICINSKI IZAZOV

ALERGIJE NA NAJCEŠCE LEKOVE: NEŽELJENE REAKCIJE NA KONTRASNA SREDSTVA

Svaki lek može da ispolji razliciti spektar neželjenih dejstava, odnosno da ima potencijalno svojstvo alergena. Pojedini lekovi to cešce ispoljavaju ili dovode do težih klinickih manifestacija.

Najcešce korišcena kontrasna sredstva su jodni preparati.To su hiperosmolarni rastvori koji svojom osmolarnošcu aktiviraju mast celije (celije koje u svojim granulama sadrže mocne materije kao što je histamin …) koje su odgovorne za razvoj klinicke slike, a kod izvesnih osoba nadeno je smanjenje jedne materije (C-1 ) inaktivator koja ima ulogu suzbijanja lancane reakcije u sekreciji ovih materija. Iako oslobadanje nije imunološkim putem (reakcijom antigen-antitelo) oslobodeni i aktivirani medijatori daju istu klinicku sliku (generalizovana koprivnjaca, angioedem narocito opasan u larinksu, sviranje u plucima, gušenje, usporenje srcane radnje, pad krvnog pritiska) što su sve simptomi anafilaktickog šoka. Terapija je antišokna i urgentna.

Ne postoji siguran nacin da se prethodnim ispitivanjem utvrdi neželjena reakcija, ali ako je neko jednom ispoljio najbolje ne davati više jodni kontrast. Ukoliko je neophodno, prethodno je potrebna primena premedikacije (davanje zaštitnih lekova po šemi pre davanja kontrasta ) uz pristup kompletnoj antišok terapiji. Premedikaciju ne treba davati svakome, rutinski zbog neželjenih dejstava ovih lekova. Osobe sa alergijskom konstitucijom ne ispoljavaju veci rizik neželjnih reakcija.

Mora se voditi racuna o datoj dozi i nacinu i brzini davanja ovih lekova (ne davati ih brzo ).

Poslednjih godina koriste se noviji preparati manje osmolarnosti te je i rizik za neželjene reakcije manji.

U nastavku, neželjena dejstva drugih lekova.

Dr Ranka Dimitrijevic

POVODOM 1. DECEMBRA, SVETSKOG DANA BORBE PROTIV SIDE

KAMPANJA USMERENA PREMA MLADIMA

- Ovogodišnjni Program aktivnosti koji je u funkciji prevencije odnosno zaštite mladih od HIV/AIDS-a, zajedno realizuju Zavod za javno zdravlje Požarevac i Omladina JAZAS-a uz podršku i saradnju Crvenog krsta i požarevackog Doma zdravlja

Kao i svake i ove godine, 1. decembar, Svetski dan borbe protiv SIDE, Zavod za javno zdravlje Požarevac obeležice nizom aktivnosti ciji je prevashodni cilj-podizanje nivoa svesti o prevenciji HIV/ AIDS-a, prvenstveno medu mladima.

- Dvanaesta po redu kampanja, koju ce ove godine partnerski realizovati Zavod za javno zdravlje Požarevac i Omladina JAZAS-a Požarevac, uz saradnju i podršku Crvenog krsta Požarevac i Doma zdravlja Požarevac, predstavlja krunu celogodišnjeg rada na prevenciji ove bolesti, saznajemo od prim dr Zorice Mitic, direktorke Zavoda za javno zdravlje.

Aktivnosti u ovogodišnjoj kampanji bice realizovane prema sledecem rasporedu:

- Svake srede tokom novembra od 17,00 do 18,00 sati u KPZ Zabela organizuju se predavanja za pripadnike zatvorenicke populacije na temu “HIV/AIDS”,

- U okviru Projekta “Zdravo! - za zdravlje mladih” koji se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, vršnja-ckom edukacijom o polno prenosivim infekcijama i reproduktivnom zdravlju mladih obuhvacene su:

- Politehnicka škola u Požarevcu od 10. do 14. novembra i - Tehnicka škola “Nikola Tesla” u Kostolcu od 17. do 21. novembra,

Akcija

- Za 27. novembar u planu je održavanje Konferencije za medije na kojoj ce biti objavljeni najnoviji epidemiološki podaci i prezentovan plan kampanje,

- 29. novembra bice održana “Akcija za zdravlje” koju svake poslednje subote u mesecu sprovode Zavod za javno zdravlje, Dom zdravlja, Crveni krst i Ekološko društvo Požarevac u Ekološkom domu na Cacalici od 11,00 do 13,00 casova. Akciju ce podržati i Omladina JAZAS-a s obzirom da ce u skladu sa kampanjom koja je u toku, najvažnija tema kojom ce se baviti tim strucnjaka okupljen sa ciljem da unapredi i ocuva zdravlje Požarevljana, biti prevencija HIV/AIDS-a.

- Na sam Svetski dan borbe protiv SIDE, 1. decembra od 12,30 do 14,30 sati, u centru grada ispred Kafica “Cvetic” u Požarevcu, u okviru tradicionalnog obeležavanja Svetskog dana borbe protiv SIDE bice održana centralna ulicna manifestacija koja uvek animira veliki broj gradana,

- Takode, 1. decembra, prema recima dr Cvije Stojanovic, nacelnice Odeljenja za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Požarevac, u vremenu od 15,30 do 16,30 sati planirano je predavanje na temu “HIV/AIDS” u KPZ za žene u Požarevcu,

- U okviru programa aktivnosti je i besplatno testiranje na HIV koje je prema rasporedu od 1. do 12. decembra od 8,00 do 14,00 casova u Savetovalištu za DPST Zavoda za javno zdravlje Požarevac,

- 4. decembra od 17,00 do 22,00 sata u Savetovalištu za DPST Zavoda za javno zdravlje organizovace se i nocno testiranje na HIV,

- Deveti po redu Humanitarni turnir u bilijaru ciji su organizatori Zavod za javno zdravlje Požarevac, Omladina JAZAS-a i Bilijar klub “Professional” iz Požarevca zakazan je za 6. decembar u Hali sportova u Požarevcu. Ucesnici su clanovi bilijar klubova iz cele Srbije i šire,

- U prostorijama Visoke tehnicke škole strukovnih studija u Požarevcu, 9.decembra bice organizovana tribina za sve studente a na njoj ce ucestvovati strucni tim Zavoda za javno zdravlje i Omladina JAZAS-a.

- I najzad, 11. decembra u prostorijama Osnovne škole “Jovan Cvijic” u Kostolcu realizovace se tribina za ucenike sedmih razreda. NJima ce se obratiti clanovi strucnog tima Zavoda za javno zdravlje Požarevac i Omladine JAZAS-a.

S.E.

275 GODINA POŽAREVACKE OŠ "DOSITEJ OBRADOVIC"

SIMBOL ZNANJA, PONOS POŽAREVCA

- U društvu brojnih prijatelja i saradnika, bivših daka i nastavnika, prošlog cetvrtka škola proslavila veliki jubilej prošlog cetvrtka

- Ispred Vlade Republike Srbije rodendan cestitala Milka Andric, pomocnik ministra za obrazovanje

Himnom Dositeju prošlog cetvrtka u požarevackom Centru za kulturu zapocela je akademija posvecena jubileju OŠ “Dositej Obradovic”, 275-oj godini njenog postojanja. Svecanosti su prisustvovali brojni prijatelji i saradnici. Sve ih je pozdravio direktor Branislav Stojanovic:

—Najiskrenije vam zahvaljujem što dodoste da zajedno obeležimo ovaj veliki dan u dugoj i slavnoj istoriji naše škole, njen 275. rodendan. Pozdravljam predstavnika Ministarstva, pomocnika ministra za osnovno obrazovanje Milku Andric, nacelnika Branicevskog okruga Gorana Petrovica, nacelnika i sve radnike ŠU u Požarevcu, narodne poslanike, predstavnike gradske vlasti na celu sa gradonacelnikom Sašom Valja-revicem, direktore škola, opštinskih ustanova, javnih preduzeca i sve saradnike bez cije pomoci naš rad ne bi bio ovako uspešan. Iskreno se zahvaljujem i svim predstavnicima medija na afirmaciji naše vaspitno-obrazovne uloge. Sa posebnim zadovoljstvom pozdravljam penzionisane radnike koji su svojim radom doprineli da naša Škola bude ovo što je danas. Današnja proslava je završnica niza aktivnosti u okviru Dositejevih dana kojima smo želeli da obeležimo ovaj naš izuzetno redak i veliki jubilej kojim se pre nas može pohvaliti samo beogradska škola “Kralj Petar Prvi”. Podsetio bih vas da je 20. novembar dan kada je 1919. godine naša Škola dobila ime Dositeja Obradovica. Ove godine otvorili smo širom svoja vrata i primili 275. generaciju malih Požarevljana, istakao je Stojanovic uz napomenu da ovo nije jedini jubilej kojim se Škola ponosi. Nedavno su, naime obeležene dvestote godišnjice od dolaska Dositeja u Srbiju i od nastanka Velike škole ciji je osnivac bio Dositej Obradovic, a pre nekoliko nedelja proslavljena je i 90-togodišnjica od proboja Solunskog fronta ciji su ucesnici bili i srpski ratnici, prethodno smešteni na Krfu gde je formirana Srpska gimnazija pod nazivom “Dositej Obradovic”.

—Dositejevo ime danas nose 32 škole u Srbiji, osam u Republici Srpskoj i jedna, srpska gimnazija u Temišvaru, u Rumuniji sa kojom naša škola saraduje. Danas kada proslavljamo ovaj veliki jubilej ne možemo, a da ne istaknemo koliko je samo ostvarenih rezultata i uspeha za pamcenje, koliko je samo pobednika u znanju na brojnim takmicenjima pocev od opštinskih pa do saveznih, kao i na smotrama u nauci, kulturi i umetnosti. Mnogi naši bivši ucenici su profesori univerziteta kako u Srbiji tako i u inostranstvu, imamo i poznatih umetnika i osvajaca srebrnih i bronzanih medalja na Medunarodnoj matematickoj olimpijadi, istakao je direktor završavajuci svoje obracanje mislima velikana naše književnosti, nobelovca Ive Andrica da svaka naša kulturna manifestacija treba da bude posebno priznanje onima koji su pre nas i za nas radili ne doživevši, ponajcešce, da sagledaju završetak tog dela, ni radost uspeha, ni bljesak priznanja. Ne setiti se tih, cesto zaboravljenih, neumornih poslenika, ucitelja i prosvetitelja u ovakvim prilikama i ne odati im zahvalno priznanje, bilo bi i neprirodno i nepravedno.

U ime Ministarstva prosvete Vlade Srbije jubilej je cestitala pomocnik ministra Milka Andric poželevši da škola nastavi dosadašnjim putem nadahnutim i trasiranim delom, stvaralaštvom i vizijom velikog srpskog prosve-titelja Dositeja Obradovica.

—U našoj državi je sada sve zrelije saznanje da sve treba uciniti u onome što se zove reforma obrazovanja, da se ostvari što kvalitetnija škola, odnosno, da se sadašnji kvalitet škole koji nije zanemariv još više unapreduje i da na tom putu postignemo što je moguce bolje rezultate. Poznato je da taj kvalitet prevashodno zavisi od nastavnika, a kad zavisi od nastavnika onda znaci da država u vremenu koje je pred nama treba sistematicnije, predanije i odgovornije upravo da brine o ovoj profesiji, od toga kako se školuje do društvenog statusa koji joj sleduje. Sa svešcu da je to jedan od najvažnijih ciljeva sada-šnje prosvetne vlasti, a ja mislim da ce tako biti i u buducnosti, pozivam i školu “Dositej Obradovic” da na tom putu ne posustane i da bude još bolja, a i do sada je dala znacajne doprinose u ostvarivanju ovih ciljeva.

U nastavku svecanosti emitovan je promotivni film o školi sa osnovnom porukom da je ona bila i ostala simbol znanja i umenja, ponos Požarevca i Srbije. Izveden je i kulturno-umetnicki program u kome su ucestvovali gosti glumac Nebojša Dugalic i pevac narodnih izvornih pesama Svetlana Stevic, kao i clanovi velikog i malog hora, recitatori i folklorci škole.

Na kraju akademije dodeljena su priznanja ucenicima koji su na brojnim republickim takmicenjima osvojili najviša priznanja. To su: Miloš Marjanovic, iz srpskog i engleskog jezika, Vukašin Spasic, iz geografije i dopunskog obrazovanja, oblast mašinstva, Minja Pantic, iz srpskog jezika, Miljana Petrovic, srpski jezik, Tijana Milenkovic, engleski jezik, Marko Pavlovic, engleski jezik, Katarina Lazic, engleski jezik, Nataša Filipovic, tehnicko obrazovanje - oblast video stvaralaštva, Stefan Životic, tehnicko obrazovanje-oblast video stvaralaštva, Dimitrije Dakic, tehnicko obrazovanje, Dušan Kovacevic, tehnicko obrazovanje, oblast programiranje, Aleksandar Milanov, likovna kultura, Mihajlo Mitrovic, iz recitovanja u organizaciji Saveza slepih, Tijana Petrovic, takmicenje u šahu i Tamara Petrovic, takode, takmicenje u šahu.

POKLON ZA JUBILEJ

Povodom jubileja nekadašnja uciteljica, Živanka Stamatic poželela je da školi u kojoj je docekala penziju i gde je dugo godina njen suprug Borivoje Stamatic bio direktor, pokloni knjigu iz porodicne biblioteke koja govori o Dositejevom delu. Tu svoju želju ona je ostvarila upravo na prošlonedeljnoj svecanosti.

—Poklanjam knjigu koja je štampana 1911. godine, preživela je i Prvi i Drugi svetski rat i jednoga dana došla u moju biblioteku. Ja smatram da ta knjiga ne treba da bude kod mene, jer ja sam svoj radni vek završila. Potrebnija je onima koji su trenutno u ucionicama ove škole, kao i svim buducim generacijama koje ce jednoga ovde zakoraciti. Poklanjam je s velikom ljubavlju i željom da se secate mog imena i imena mog pokojnog muža koji je kao direktor bio vezan za ovu školu i koji bi isto ovako postupio, rekla je prilikom urucenja poklona Živanka Stamatic. U ime ucenika i nastavnika na daru se zahvalio direktor Branislav Stojanovic:

—Meni je poznato da je koleginica Živanka Stamatic bila vredan radnik i da je iznad svega cenila decu i svoju prosvetnu profesiju. Tim pre nam je ova knjiga vrednija i draža i mislim da je našla svoje pravo mesto u našoj školskoj biblioteci.

Knjiga je preživela mnoge decenije pa je morala da se sredi, ukorici... Za njen lepši izgled pobrinuli su nakadašnji dak, knjigovezac Tadic i ucenica Silvija Tadic.

S.E.

PREZENTACIJA PROJEKTA PLATO SRBIJA

POVEZIVANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZECA SA VELIKIM KOMPANIJAMA

U organizaciji Regionalne privredne komore Požarevac protekle srede u hotelu Dunav prezentaciju projekta PLATO SRBIJA održao je Aleksandar Nikolic, glavni kordinator za Srbiju za projekat Plato, dok je o malim i srednjim preduzecima sa aspekta komorskog sistema govorio Dejan Trifunovic iz Privredne komore Srbije.

Presek stanja u malim i srednjim preduzecima

Privredna komora Srbije sa mrežom od 19 regionalnih komora predstavlja jedinstven komorski sistem u Srbiji, zasnovana je na Zakonu o komorama i clanica je vecine medunarodnih foruma. U okviru Komore postoje 16 granskih udruženja, zajednica preduzetnika kao posebno telo koje integriše od opštih udruženja preko regionalnih zajednica preduzetnike u Srbiji, 10 predstavništava u inostranstvu i sudovi i arbitraže. Što se tice dela MSP glavni zadatak Komore jeste reprezentacija interesa, jer preko 99% preduzeca u Srbiji su mala i srednja preduzeca.

“Skoncentrisani smo na projekte iz Evropske unije, projekte stranih vlada, inostranih komora, zatim pratimo proces Evropske povelje o malim preduzecima. Evropska unija koja ima 23 miliona malih i srednjih preduzeca, takode ne posmatra ovaj sektor granski nego sistemski preko 10 tacaka. Ono što su nam dalji izazovi jeste upravo da se malo više bavimo klasterima i pokušamo da tu aktivnost malo bolje definišemo pocev od registracije do njihovog rada. Zatim deo koji se tice konsultanskih usluga je takode potrebno malo bolje urediti, jer država sve više daje novca u taj deo po sistemu vaucera. Takode, cilj nam je da napravimo “one stop shop” za sve informacije i servis na jednom mestu i vec su neki koraci preduzeti u tom delu. Dalje, potrebno je da se na nekim strateškim dokumentima definiše politika povezivanja malih i srednjih preduzeca i velikih kompanija i u tom delu saradujemo sa jednim delom UN koji se zove UNCTAD i pre tri ne-delje na Vladi Srbije usvojena je Strategija razvoja malih i srednjih preduzeca 2008 - 2013.godina koja podrazumeva 200 aktivnosti od kojih vecinu ce sprovoditi Komora i komorski sistem u Srbiji”, naglasio je Dejan Trifunovic iz Privredne komore Srbije zadužen za oblast malih i srednjih preduzeca.

U Srbiji od 103.200 preduzeca samo 800 je velikih, sva ostala spadaju u kategoriju malih i srednjih i postoji oko 220.000 preduzetnickih radnji. Kada se to pretvori u cifre koje se ticu nekih važnih parametara poslovanja dolazi se do toga da 66% zaposlenosti u privredi Srbije otpada na ovaj sektor. Oko 58% u formiranju bruto društvenog proizvoda i oko 44% izvoza ostvaruju mala i srednja preduzeca koja po prirodi pripadaju privatnom sektoru i najkonkurentniji su deo preduzeca. Država zadnjih godina dosta pomaže ovaj sektor i u ovoj godini budžet koji još uvek nije dovoljno iskorišcen je iznosio oko 20 milijardi dinara, odnosno oko 240 miliona evra. U maju od 3.119 prijava, 2.276 lica su dobila sredstva u vrednosti od 15 ili 30 hiljade evra, što je prakticno bio izdatak na nivou od 2,8 milijardi dinara. Po prvi put se želelo izaci u susret pocetnicima u biznisu da sa rucnom zalogom krenu u privatni biznis. Oformljen je Forum za mala i srednja preduzeca i preduzetnike koji je veoma bitna stavka, gde se kroz jednu proceduru došlo do reprezentativnih preduzeca koja ce u ime velikog sektora pregovarati sa Vladom. Do kraja godine Komora ce poceti sa izdavanjem digitalnih sertifikata za elektronski biznis privrednim društvima, koji su osnovni alat za funkcionisanje prenosa novca i dokumenata elektronskim putem izmedu institucija i privrednih subjekata.

Projekat Plato Srbija

Projekat Plato je nastao osamdesetih godina prošlog veka u Belgiji i suštinski predstavlja povezivanje malih preduzeca i velikih kompanija, jer bez velikih nema malih i obrnuto. Evropska mreža obuhvata 8.500 malih i srednjih preduzeca i više od 700 velikih kompanija iz 17 zemalja EU. Za podršku ovom projektu u Srbiji, Vlada Flandrije je odobrila garant od 125.000 evra. Komora Voca Istocne Flandrije koja ce biti mentor i Privredna komora Srbije u naredne dve godine realizovace taj projekat u Pancevu, Požarevcu i Subotici sa malim preduzecima iz te tri regije i velikim kompanijama.

“Napravice se tri grupe od petnaestak malih preduzeca i 2 do 3 velika preduzeca iz regije i onda ce se interaktivno jednom mesecno raditi na temama koje su bitne za mala preduzeca. Ciljevi ovakvog jednog projekta je da se povecaju poslovni rezultati preduzeca, da se direktori preduzeca izmeste iz izolovanosti, tako što ce im se dovesti pomoc menadžera velikih kompanija, stumilisace se duh inovacije i razmene, omogucice rukovodstvu neke alate za analiziranje rada preduzeca, planiranje rasta, kreiranje udruživanja. Kao rezultat svega toga povecace se konkurentnost preduzeca i podstaknuce se dinamika lokalnog razvoja. Rezultati projekta za ucesnike su rast profesionalnog ruko-vodenja u praksi, povecanje samopouzdanja, razvoj bilansnog uspeha, razvoj preduzeca.

Mala i srednja preduzeca iz regije ce preko jednog upitnika reci koje su to dvadesetak tema od najvažnijeg znacaja za njihovo poslovanje (porezi, poslovno planiranje, predvidanje prodaje, osiguranje, analiza racuna, reklama, promocija, tehnike prodaje, sertifikati, kadrovska politika, ugovor o radu, informacione tehnologije, kompjuterski sistemi, kontrola kvaliteta ISO, HACCP, strateška analiza i planiranje, rad sa bankama, upravljanje dugovima i kreditima). Te teme ce se u projektu Plato obradivati jednom mesecno i menadžeri velikih kompanija ce biti treneri. Postoje takode, tromesecni plenarni sastanci na teme šireg spektra koje odabiru animatori Platoa i jednom godišnje održava se poslovni dan. Rukovodeca nacela ovih susreta su: razmena iskustava, teme od interesa za kolektiv, individualizovana podrška, suceljavanje ideja, vežbanje, interaktivno ucenje”, zakljucio je Aleksandar Nikolic.

D.Dinic

SEDNICA ODBORA UDRUŽENJA ZA POLJOPRIVREDU, PREHRAMBENU INDUSTRIJU I VODOPRIVREDU RPK POŽAREVAC

PRIMENA SSP-A U POLJOPRIVREDI

Na prošlonedeljnoj sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu RPK Požarevac kojom je predsedavao Dragan Filipovic na dnevnom redu bila je tema : Poljoprivreda u Sporazumu o stabilizaciji i pridru-živanju izmedu EU i Srbije, sa posebnim osvrtom na carinsku liberalizaciju. U radu sednice ucestvovali su Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac, Milan Prostran, sekretar i Milena Mirkovic, samostalni strucni saradnik Udruženja poljoprivrede Privredne komore Srbije i Božidarka Banovic, nacelnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Komora

Kako savladati bescarinske barijere?

Prema recima Milana Prostrana postoji poseban interes agrarne privrede Srbije za upoznavanjem sa najosnovnijim detaljima SSP-a koji je ratifikovan u septembru i delom ce biti u primeni od 1.januara 2009.godine. Država može da pomogne da kroz odredenu finansijsku podršku vrati naš agrar u nivo pune agrotehnike, da se stvori novi zadružni pokret, novi oblici udruživanja i da prehrambena industrija zajednicki sa poljoprivrednicima ucestvuje u stvaranju dobrih poslovnih veza kako bi mogli da izdrže veliku konkurenciju.

Trgovina poljoprivrednim i ribljim proizvodima u Sporazumu je obuhvacena odredbama clanova 24 - 33 tog Sporazuma i sa 4 Aneksa i 2 Protokola. Clan 24 pod naslovom “Preradeni poljoprivredni proizvodi” obaveštava da se u Protokolu 1 sadrži dogovor o trgovini preradenim poljoprivrednim proizvodima koji su detaljno usaglašeni po tarifnim brojevima i tako usaglašeni uneti u Protokol. U Sporazumu poljoprivredni proizvodi su podeljeni u 4 celine: primarne poljoprivredne proizvode i primarnu preradu, prehrambene proizvode, vino i ribe. U clanu 27 su Koncesije Srbije za poljoprivredne proizvode kojim se Srbija obavezuje da ce odmah ukinuti carine za odredeni broj proizvoda ili da ce carine postepeno progresivno ukidati do nultog nivoa u zadnjoj godini primene Sporazuma ili da ce smanjiti progresivno carine i carinske dažbine do odredenog nivoa na kojem ce se zadržati po isteku tranzicionog perioda. Clan 28 se odnosi na Protokol o vinu i alkoholnim picima i on utvrduje režim koji ce se primenjivati na vina i alkoholna pica i utvrduje medusobne bescarinske kvote i listu vina i alkoholnih pica sa oznakama geografskog porekla svih proizvoda sa teritorije ugovorenih strana. U okviru tog Protokola su usaglašene kvote i Srbija ce moci da izveze 63.000 hektolitara vina u EU bez carine. Clan 29 Koncesije Zajednice za ribu i riblje proizvode sadrži koncesije koje nam daje EU za riblje proizvode, a clan 30 Koncesije Srbije za ribu i riblje proizvode najavljuje Aneks 5 koji sadrži koncesije koje Srbija daje EU za ribu i riblje proizvode. Clan 31 se odnosi na klauzulu o razvoju, dok clanom 32 pod naslovom “Zaštitne mere za poljoprivredu i ribarstvo” u Sporazumu je na poseban nacin regulisano pitanje trgovine proizvodima sa visokim procentom šecera. Clan 33 Sporazuma govori o zaštiti oznaka geografskog porekla za poljoprivredne i riblje proizvode i prehrambene proizvode sa izuzetkom vina i alkoholnih pica.

“Uporedo sa pocetkom primene ovog Sporazuma tece i proces pregovaranja pristupa Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i u okviru toga konsolidacija na najviši obavezujuci nivo carina za poljoprivredu. Mi smo koncipirali svoj najviši nivo carina prema carinskoj tarifi EU, odnosno predložili smo da najviši nivoi carina budu na nivou najviših carina koje sada imamo za one proizvode koje štitimo više nego što ih štiti EU, a za one proizvode gde su naše carine koje sad primenjujemo niže od carina EU predložili smo da budu na nivou carina EU. Evropsko tržište za poljoprivredu je veoma važno tržište, jer vec godinama unazad ostvarujemo suficit u razmeni od 200 miliona dolara godišnje.

U EU izvozimo oko 40% ukupnog svog izvoza, a iz EU uvozimo oko 45%, tako da gotovo polovina ukupnog uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvoda je usmerena prema EU. Veoma je znacajno da do kraja godine Skupština Srbije usvoji Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o zaštiti bilja, Zakon o rakiji i drugim alkoholnim picima, Zakon o javnim skladištima poljoprivrednih proizvoda, Zakon o sredstvima za ishranu bilja, Zakon o veterinarstvu, Zakon o poljoprivredi, Zakon o stocarstvu, Zakon o geneticki modifikovanim organizmima, Zakon o vinu”, zakljucila je Božidarka Banovic.

Carinska liberalizacija

Najznacajnije poglavlje Sporazuma odnosi se na slobodu kretanja robe i ono govori da ce Srbija i EU tokom prelaznog perioda koji traje šest godina uspostaviti bilateralnu zonu slobodne trgovine. Prema recima Milene Mirkovic, da bi uspostavili zonu slobodne trgovine Srbija i EU su se dogovorile da ukinu kolicinska ogranicenja i carine u medusobnoj trgovini. Medutim, za robe koje su izuzete iz režima potpune liberalizacije Sporazumom su predvidene odredene koncesije u medusobnoj trgovini i to u vidu postepenog snižavanja carina u ovom tranzicionom periodu ili utvrdivanjem kolicinskih kvota sa preferencijalnom carinom. Bazna carina na koje se primenjuje ovo snižavanje koje je dato u aneksima Sporazuma je propisana zajednickom carinskom tarifom EU i carinskom tarifom Srbije. Ako se nakon potpisivanja Sporazuma primeni bilo kakvo snižavanje carina na jednoj ili na drugoj strani, te snižene carine postaju bazne carine za ovaj Sporazum. U okviru pregovora o našem pristupanju STO -u moramo ocekivati da ce doci do snižavanja naših carina u izvesnoj meri i te snižene carine postaju bazne carine.

Na kraju je “Intermehanika” iz Smedereva prezentovala toplovodni kotao na biomasu koji je svojom konstrukcijom i kapacitetom namenjen da zagreva prvenstveno domacinstva koja raspolažu sa vecom kolicinom sporednih proizvoda ili otpadaka iz poljoprivrede i šumarstva.

D.Dinic

U TERMOELEKTRANI „KOSTOLAC A" OSTVAREN GODIŠNJI PLAN PROIZVODNJE ELEDKTRICNE ENERGIJE

DVA I PO MESECA PRE ROKA

- Zakljucno sa 16. oktobrom blokovi Termoelektrane „Kostolac A" proizveli milijardu i 408 miliona, a planom za ovu godinu najavljena je proizvodnja od milijardu i 406 miliona kilovat - casova elektricne energije. Do sredine prošle nedelje Termoelektrane energetskom sistemu Srbije isporucile cetiri milijarde i 98 miliona kilovata struje

Zahvaljujuci dobroj pogonskoj spremnosti i stabilnom snabvdevanju ugljem, blokovi Termoelektrane „Kostolac A”, dva ipo meseca pre roka, ostvarili su godišnji plan proizvodnje elektricne energije. Zakljucno sa 16. oktobrom na obe proizvodne jedinice ove elektrane proizvedeno je milijardu i 408 miliona, a plan za ovu godinu iznosi milijardu i 406 miliona kilovat - casova elektricne energije. Blok „A-1” proizveo je 415,5, a blok A-2 993,4 miliona kilovat - casova elektricne energije. Inace, rec je o blokovima Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac”, koji pored elektricne u grejnoj sezoni obezbeduju i toplotnu energiju za grejanje gradova Kostolca i Požarevca. Ovo je potvrdio i Radovan Bogdanovic, direktor Termoelektrane „Kostolac A”, rekavši da je to svakako i rezultat, angažiovanja zaposlenih u elektrani, ali i valjano obavljenih remonata u okviru ukupnih priprema za rad u zimskom periodu.

Sva cetiri bloka kostolackih Termoelektrana do sredine prošle nedelje proizvela su cetiri milijarde i 97,8 miliona kilovat - casova elektricne struje, od cega blokovi Termoelektrane „Kostolac A” milijardu i 601 milion. Dakle, vec polovinom novembra blokovi „A-1” i „A-2”, energetskom sistemu Srbije isporucili su nepunih 200 miliona kilovat - casova elektricne energije više nego što je planirano da se proizvede u ovoj godini. Ukupno ostvarena proizvodnja u kostolackim Termoelektranama u ovom periodu, zbog nešto slabijeg ucinka blokova u Termoelektrani „Kostolac B”, manja je od planirane za ovaj period za nepunih pet procenata.

Imajuci u vidu da je do kraja ove poslovne godine ostalo mesec i po dana, u Termoelektranama ocekuju da manji podbacaj plana iz prethodnog perioda do kraja godine bude u najvecoj meri nadoknaden. Godišnjim planom, koji je uskladen sa elektroenergetskim bilansom Srbije, planirano je da kostolacke Termoelektrane proizvedu cetiri milijarde i 916 miliona kilovat - casova elektricne struje. Predvideno je da blokovi Termoelektrane „Kostolac A” proizvedu milijardu i 406 (plan je vec ostvaren), a preostalih tri milijarde i 510 miliona kilovat - casova elektricne energije blokovi Termoelektrane „Kostolac B”.

Trenutno su u pogonu sve cetiri proizvodne jedinice sa dnevnom proizvodnjom od blizu 20 miliona kilovat - casova. Stabilna je i isporuka toplotne energije prema korisnicima daljinskog grejanja u Kostolcu i Požarevcu, a pune su i deponije uglja u Termoelektranama, što najavljuje stabilan rad kostolackih proizvodaca elektricne energije i u narednom periodu. Da li ce, podbacaj u proizvodnji elektricne energije na blokovima Termoelektrane „Kostolac B”, do kraja godine i koliko biti nadoknaden, najviše ce zavisiti od pogonske spremnoseti i casovne iskorišcenosti ovih proizvodnih jedinica.

C. Radojcic

DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU UGLJA PD „TE - KO KOSTOLAC"

DINAMICAN RAST PROIZVODNJE

- U odnosu na prvi u poslednjem kvartalu ove godine može se ocekivati rast proizvodnje uglja za oko18 i otkrivke za više od 15 procenata. Plan otkrivke bice ostvaren vec krajem ovog meseca

Kopovi Kostolac

Za proteklih 10 meseci na kostolackim površinskim kopovima iskopano je 5.819.394 tone uglja, što je na nivou od 95 procenata od planiranih kolicina za pomenuti periodu. Od toga površinskom kopu „Drmno” iskopano je 5.381.518, a na kopu „Cirikovac” 437.876 tona. Do kraja godine da bi se i formalno ispunio ovogodišnji plan proizvodnje uglja treba iskopati tacno 1.763.606 tona uglja. To prakticno znaci da tokom ovog i narednog meseca treba iskopati po 881.803 tone uglja. Rec je znacajnim mesecnim kolicinama, ali ako se uzme u obzir cinjenica da je u oktobru na nivou Direkcije za proizvodnju uglja ostvarena rekordna mesecna proizvodnja lignita od 876.529 tona nije nemoguce da rudari ponovo iznenade postavljanjem novih mesecnih rekorda što bi rezultiralo i formalnim ispunjenjem plana proizvodnje uglja za ovu godinu od 7.583.000 tona uglja. Medutim, ako se to ne dogodi, fakticka slika na terenu govori da su rudari spremno ušli u zimski režim rada, što znaci da u svakom trenutku mogu obezbediti adekvatne kolicine uglja za maksimalno angažovanje termoenergetskih kapaciteta. Izrecenu tvrdnju potvrduju rezerve uglja na deponijama termoelektrana od 574.700 tona, visoka pogonska spremnost rudarske mehanizacije, pre svega na kopu „Drmno” i dobri tehnicko tehnološki uslovi. U svakom slucaju u poslednjem kvartalu treba ocekivati rast proizvodnje uglja u odnosu na prva tri meseca s pocetka godine izmedu 18 i 20 procenata.

Prema sumiranim proizvodnim rezultatima za 10 meseci ove godine savim je izvesno da ce rudari angažovani na jalovinskim rudarskim sistemima, vec po tradiciji, pre isteka kalendarske godine ispuniti plan otkrivke. Naime, zakljucno sa oktobrom na kostolackim kopovima otkopano je 24.904.770 kubika jalovine, što je za 13 procenata iznad bilansiranih kolicina za ovaj period. Na površinskom kopu „Drmno” otkopano je 22.626.566 kubika ili 14 procenata više od plana. Plan oktivke premašen je i na „Cirikovcu”. Zajedno na kopu „Cirikovac” i polju „Klenovnik” otkopano 2.278.204 kubika cvrste mase, što je za 68.204 kubika više od planom predvidenih kolicina za ovaj period.

Za ispunjenje ovo-godišnjeg plana otkrivke od 27 miliona kubika na nivou Direkcije za proizvodnju uglja nedostaje još 2.095.230 kubika cvrste mase, što znaci da tokom ovog i narednog meseca treba otkopati po 1.047.615 kubika cvrste mase. Ako se uzme u obzir podatak da je u oktobru samo na površinskom kopu „Drmno” ostvarena proizvodnja jalovine od 2.787.808 kubika savim je izvesno da ce tacka na ovogodišnji plan proizvodnje jalovine biti stavljena krajem ovog meseca. Inace, u odnosu na prvi kvartal u poslednjem kvartalu ove godine ocekuje se rast ucinka jalovinskih sistema za više od 15 procenata.

Novi dnevni proizvodni rekord

U proteklom mesecu rudari kostolackih kopova postavili su više proizvodnih rekorda. Pored dnevnog proizvodnog rekorda ostvarenog 8. oktobra, od 42.893 tone uglja na nivou Direkcije za proizvodnju uglja, postavljen je i novi mesecni proizvodni rekord koji iznosi 876.529 tone uglja. Medutim, mesec dana kasnije, tacnije 7. novembra premašen je dosadašnji dnevni proizvodni rekord i postavljen je novi koji iznosi 44.748 tone uglja. Od ukupnih kolicina 38.828 proizvedeno je na kopu „Drmno”, a 5.920 tona na kopu „Cirikovac”. Kako stvari stoje nikoga ne treba da zacudi ako rudari do kraja godine postave još neki novi proizvodni rekord.

S. Sreckovic

SVECANOST U TRGOVINSKOM SUDU U POŽAREVCU

PROGRAM ZA AUTOMATSKO VOÐENJE PREDMETA

Presecanje vrpce

U Trgovinskom sudu u Požarevcu, koji je i do sada važio za jedan od najažurnijih i najboljih u Srbiji, prošle srede održana je svecanost na kojoj je pomenutom sudu predat na korišcenje Program za automatsko vodenje predmeta koji je razvijen u okviru Projekta reforme sudske uprave Trgovinskih sudova Srbije.

Projekat je uz saradnju sa Ministarstvom pravde finansirala Agencija Sjedinjenih americkih država za medunarodni razvoj USAID.

Najpre je Tiomislav Živkovic predsednik Trgovinskog suda u Požarevcu pozdravio brojne ucesnike medu kojima su bili: Radomir Lazarevic, predsednik Višeg trgovinskog suda Srbije, pomocnik ministra pravde Dejan Pašic, predstavnica Agencije SAD za medunarodni razvoj gospoda Elen Keli i direktor Projekta Kata Bejt Milo Stevanovic.

,,Ovaj program omogucava brži i jednostavniji rad sa predmetima i vodenja evidencije, a istovremeno, sud se oslobada zastarelih i glomaznih upisnika i nepotrebne papirologije. Advokatima i strankama omogucava da putem interneta direktno pristupe predmetu kako bi došli do željenih podataka i to u svakoj fazi postupka od momenta prijema tužbe ili nekog drugog inicijalnog akta, sve do okoncanja postupka. Na taj nacin se povecava dostupnost informacijama i transparentnosti u radu suda, što stvara povoljnu klimu i ambijent za strane i domace investitore. Ovaj program, takode, omogucava da se sudska taksa obracunava automatski po prijemu predmeta i da se predmeti dodeljuju u rad sudiji po kompjuterskom modelu takozvanog slucajnog, prirodnog sudije, te se na taj nacin iskljucuje svaka zloupotreba ili nepravilnost oko zavodenja i dodeljivanja predmeta u rad sudijama. Trgovinski sud u Požarevcu i do sada je imao zapaženih rezultata a od sada ce još više povecati poverenje kod gradana i privrednih subjekata o radu ovog suda”, - rekao je Tomislav Živkovic, predsednik Trgovinsmkog suda u Požarevcu.

Govoreci o primeni novog programa predsednik Višeg trgovinskog suda Srbije Radomir Lazarevic je naglasio da je i važan dogadaj ne samo za Trgovinski sud u Požarevcu, vec i Branicevskog okruga i celog trgovinskog pravosuda. „ Podvlacim, 2004. godine zapoceo je Projekat u saradnji izmedu USAID kroz Sikasa projeakt i Ministarstvom pravde Republike Srbije na informatici, odnosno omogucavanju trgovinskim sudovima da kroz nov program rad tih sudova bude bolji, kvalitetniji, transparentniji i brži. Mislim, da su trgovinski sudovi do sada svojim efikasnim radom opravdali to poverenje . Trgovinski sud u Požarevcu spada u red ažurnijih u Srbiji i ovaj program ce doprineti da se i još bolje radi”, rekao je, pored ostalog, Radomir Lazarevic.

U ime Ministarstva pravde prisutnima u inace impozantnom broju obratio se i pomocnik ministra pravde Dejan Pašic.

„Mi smo u Ministarstvu pravde za predhodne dve godine izdvojilo za Sikasa projekat blizu 100 miliona dinara za nabavku hardvera, softvera za uspostavljanje mreže izmedu svih trgovinskih sudova Srbije sa Ministarstvom pravde, Vrhovnim sudom Srbije i Višim trgovinskim sudom Srbije. U planu Ministarstva pravde je da do kraja ove godine AET program zaživi u celokupnom sudstvu Srbije. Cilj uvodenja ovog programa je da trgovinski sudovi rade još efikasnije. Naglašavam, da cemo ovakav ili slican program sprovesti u celokupnom pravosudu”, kazao je Dejan Pašic.

Predstavnik USAID Elen Keli je najpre cestitala Trgovinskom sudu na uvodenjeu ove programske novine.

„Ovaj program donece koristi svima a rad sudova bice efikasniji. Upravo zbog toga mi podržavamo ovaj program”, rekla je Elen Keli.

Svecanim presecanjem vrpce Dejan Pašic, pomocnik ministra pravde i Elen Keli, predstavnik USAID pustili su u rad Program za automatsko vodenje predmeta u Trgovinskom sudu u Požarevcu. Istovremeno, svi prisutni su mogli da u pisarnici suda i konkretno vide kompjutere za pomenuto vodenje predmeta.

S.Ristic

IZLOŽBA PAVLA MILADINOVICA U PANCEVU

VELIKI FORMATI ZA VELIKE PROSTORE

Pavle Miladinovic

U velikoj galeriji Gradske biblioteke u Pancevu 18.novembra otovorena je izložba slika požarevackog slikara Pavla Miladinovica. Renomirani istoricari umetnosti iz Beograda uputili su poziv Miladinovicu da izlaže u ovom prostoru koji u potpunosti odgovara velikim formatima njegovih dela.

- Na otvaranju je promovisan i casopis “Pancevacko citalište” u kome ima preko 30 reprodukcija mojih radova, po prvi put imam cast da jedan takav veliki casopis koji se šalje svim bibliotekama Srbije promoviše moje slikarstvo. On istovremeno služi i kao katalog. Na izložbi sam predstavio preko 30 slika velikog formata, uglavnom 1,5 h 1,5 m, to su slike koje su nastale od 2000. godine, sa tematikom koju inace radim, simboli, znakovi, tragovi. Izložbu je otvorio likovni kriticar Dušan Ðokic i trajace do 5.decembra. Najzastupljenije tehnike su ulja i akrilici. Izložbu je vec video Beograd u Domu vojske, zatim Kulturni centar Niš, kao i Požarevac, gde je izložbu obišlo preko 400 posetilaca.

Prošlog meseca bio sam na najvecoj izložbi grafike u Beogradu u Galeriji “Cvijeta Zuzoric”, male grafike su mi trenutno na jednoj izložbi u Budimpešti, crteži u Izraelu, u Španiji. Moje grafike su uglavnom obišle citavu Evropu, izlagao sam i na kolektivnim izložbama u Americi. Trenutno radim samo na grafikama i nadam se da cu celu sledecu godinu posvetiti samo grafikama, jer sam ih malo zapostavio.

Radim i sa mladim talentima, imao sam pre dve godine Aleksandra Milanova, ucenika koji je od 260 škola ušao u 10 kandidata za izlaganje i prvi je ucenik iz Požarevca koji je izlagao u Kulturnom centru Beograda. Ima još dosta taleneta. Organizovao sam prvu deciju likovnu koloniju koja je održana 14.,15., i 16. novembra u školi “Dositej Obradovic”; nameravam da to postane tradicija i da se kolonija organizuje svake godine. Pored toga radim sa ucenicima i nadam se da ce za par godina biti dostojnih naslednika, kaže Miladinovic.

Likovni kriticar Dušan Ðokic o radu Pavla Miladinovica, u uvodnoj reci casopisa “Pancevacko citalište” kaže: U ambijentu Kostolca, Viminacijuma, Požarevca koji ima muzej i Galeriju Barili, Pavle Miladinovic, slikar, graficar, crtac i pedagog, umetnik u ovom trenutku možda najdelatniji na tom terenu, zavreduje zaista punu pažnju kao savremeni stvaralac. Za nekoliko decenija ostvario je plodne rezultate, uzidao je impozantan graficki opus. U slikama monumentalnih dimenzija i složenim sintezama objekata post-moderne i simbolicke vokacije, zanimljiv i raznolik.

Pavle Miladinovic je roden u Požarevcu 1946.godine. Diplomirao je na Višoj umetnickoj školi u Beogradu 1971. u klasi profesora Ante Abramovica i Miluna Mitrovica. Grafiku je ucio u ateljeu Miroslava Arsica. clan je ULUS-a od 1989.godine i ULIS-a “Milena P. Barili”. Radi kao likovni pedagog u Osnovnoj školi “Dositej Obradovic”.

L.L.

PROMOCIJA KNJIGE BILJANE MILOVANOVIC

DVA DANA BEZ MARTE

U Narodnoj biblioteci “Ilija M. Petrovic” prošlog utorka održana je promocija zbirke prica Požarevljanke Biljane Milovanovic pod naslovom “Dva dana bez Marte”. Književno vece otvorila je rukovodilac Zavicajnog odeljenja biblioteke, Tatjana Živkovic, rekavši da je knjiga izašla u Ediciji Istok-Zapad Maticne biblioteke u Zajecaru, gde je osvojila nagradu na književnom konkursu.

- Knjiga je izašla pre tacno godinu dana. Mislim da je vrlo važno za nekoga ko pocinje da piše da prvu knjigu objavi kako treba, možda je ovo najteži put, najtrnovitiji, ali mislim da je i najbolji. Ja sam slala radove na konkurs ciji je uredivacki odbor sastavljen od naših eminentnih književnih kriticara i meni je cast što su me odabrali medu šest autora od preko 200 naslova koji su stigli na konkurs, rekla je Biljana Milovanovic Živak i tokom promocije procitala tri price iz zbirke.

Književna kriticarka Aleksandra Drakulic je, govoreci o zbirci rekla da svi junaci ove knjige imaju neki svoj san za kojim citavog života tragaju.

- Price Biljane Milovanovic provejavaju nadom da nije suština u tome da li cemo ostvariti taj svoj san, nego u samom traganju. Sve su price povezane temom ljubavi i sna o sreci, ali ljubavi na specifican nacin. U samom nazivu možete zapaziti da je, pored prisustva ljudi u našim životima, takode znacajno i njihovo odsustvo, dodala je Aleksandra Drakulic, izmedu ostalog.

Biljana Milovanovic završila je Filološki fakultet u Beogradu, drži casove kreativnog pisanja, a od 2004. do 2008. uredivala je casopis za književnost i kulturu “Branicevo”. Takode je objavljivala u književnoj periodici.

L.L.

KAKO RADI OSNOVNA ŠKOLA „ÐURA JAKŠIC” IZ OREŠKOVICE KOD PETROVCA

ŠKOLA - ISTINSKI DRUGI DOM

- U poslednje vreme za razne potrebe investirano oko dva miliona dinara - Na raznim smotrama i konkursima nagradeno 42 ucenika - Zasadeno 370 stabala domace šljive na školskoj parceli od 56 ari

Osnovna škola „Ðura Jakšic” iz sela Oreškovice, udaljenog 14 kilometara od Petrovca na Mlavi, ubraja se u red onih vaspitno-obrazovnih institucija koje zrace velikim primerima i energijom u ispunjavanju školskih obaveza.

Nastavnici nastoje da u radnoj atmosferi ostvare zacrtane nastavne planove i programe, kako bi se daci što bolje pripremili za život. Nastava se ne odvija klasicno, cesto u dijaloškoj formi i uz pomoc savremenih pomagala, u prvom redu racunara.

Inovacije u radu

U školi su trenutno 152 ucenika, 28 zaposlenih, odnosno 21 nastavnik. Škola u Oreškovici postoji više od jednog veka, otvorena je još daleke 1893. godine, a prvi ucitelj bio je Jovan Lazic iz Žabara. Danas, u svom sastavu, osim maticne škole u Oreškovici, ima i dva isturena odeljenja: u Vošanovcu i Dobrnju. Sadašnja zgrada je iz 1938. godine, mada je bilo u meduvremenu i dosta dogradnji, sve sa ciljem da se ucenicima napravi što bolji radni ambijent.

„Mi i danas kao i nekada, iako smo najmanja škola u opštini, sledimo koncept savremenih tokova obrazovanja, jer pri izradi svog programa obavezno osluškujemo potrebe i zahteve lokalne sredine. Takode, u granicama naših mogucnosti i uz naš poslovicni entuzijazam,nastojimo da pratimo gradske škole i poboljšavamo uslove rada bar približno vecim sredinama. Pratimo aktuelne programe i medu prvima smo uradili razvojni plan i projekat „Knjiga i kompjuter” i na konkursu dobili školski garant za unapredenja kvaliteta nastave. Istovremeno, naša škola je ukljucena i u projekat „Samovrednovanje škola”, cime se efikasno ostvaruju izražajne individualne mogucnosti ucenika, pre svega u prezentaciji svog mišljenja”, naglašava direktor škole u Oreškovici LJubica Stojilovic.

Akcije i rezultati

U Oreškovici, Vošanovcu i Dobrnju još pre nekoliko godina pocelo se sa adaptacijom starih školskih objekata i sa tom aktivnošcu nastavljeno i danas. Tako je, na primer, adaptirana škola u Dobrnju i uvedeno centralno grejanje, delimicno je renovirana školska zgrada u Vošanovcu i nabavljen nov i moderan nameštaj. Adaptiran je i preureden neiskorišcen prostor u maticnoj školi i zamenjeni podovi u pojedinim ucionicama. Radi ocuvanja zdravlja i životne sredine postavljeni su aparati za ekološko pre-cišcavanje vode i uradene bašte koje ucenici održavaju. Sve preduzete aktivnosti u potpunosti su u skladu sa postavljenim prioritetima Razvojnog plana škole koji obuhvata period od 2005. - 2009. godine. Sredstva su uglavnom obezbedivana iz opštinskog budžeta uz veliko razumevanje opštinskog rukovodtsva, zatim, od dackih roditelja i meštana, kao i od pojedinacnih donacija. Razume se da ulaganje u popravku starih zgrada zahteva velika ulaganja, te tako ostavlja malo prostora za nabavku i opremanje škole savremenim nastavnim sredstvima.

„ Mi posebnu pažnju u školi poklanjamo kreiranju inventivne i zanimljive nastave na visokom profesionalnom nivou. Nastavnici primenjuju savremene metode i oblike rada koji su okrenuti potrebama svih ucenika. Jer, savremeni koncept buducnosti glasi „škola po meri svakog deteta”. Imali smo nagrade na republickim takmicenjima iz biologije, istorije, recitovanja. Kao rezultat toga imamo da smo ponosni na osvajanje treceg mesta na republickoj smotri mladih matematicara „Misliša” jer su naši ucenici dva puta osvajali trecu nagradu”, dodaje direktor LJubica Stojilovic.

Na raznim smotrama i konkursima nagradena su cak 42 daka ove škole. U saradnji sa Fondom za doškolovavanje mladih poljoprivrednika iz Beograda realizovan je projekat „jedan prvak - jedno drvo” u okviru koga je zasadeno 370 sadnica šljiva na školskoj parceli od 56 ari.

U pracenju savremenih tokova u obrazovanju školski tim nastavnika vec drugi put ucestvuje na konkursu „Kreativna škola” u okviru projekta „Razmena iskustava korišcenja informacionih tehnologija”. Tim predvodi Slavica Gomilanovic, specijalista obrazovne tehologije.

„ Obrazovna tehnologija je savremena i za više i niže razrede,a prednosti su velike u komunikaciji . Moje kolege nastavnici i ucitelji išli su na seminar „Digitalna ucionica”. Stalno se radi i na opremanju škole kompjuterima i savremenim medijima, i u poslednjih sedam godina rezultati su više nego vidljivi i kod ucenika i kod nastavnika. Naravno, tu ne treba stati, treba ici dalje, - rekla nam je Slavica Gomilanovic.

U školi se naravno posebna pažnja pridaje i sportu. Ovde su stvoreni solidni uslovi za razvoj i unapredenje sporta. Izgraden je i asfaltiran stadion malih sportova, a ima i dosta interesovanja za zdravo telo i vedar duh.

„Želim da kažem da smo srecna i zadovoljna škola, ne samo po onome što imamo kao materijalno, vec mnogo više što posedujemo važna duhovna dobra. Dajemo znanja ucenicima, spremamo ih za buducnost , ali i mi sami unutar nastavnog osoblja imamo dobre i skladne meduljudske odnose. To su pre svega korektni ljudski, saradnicki i profesionalni odnosi. I mislimo da je to važan segment u današnjem vremenu za ostvarivanje postavljenih nastavnih ciljeva”, - rekla nam je na kraju razgovora direktor LJubica Stojilovic.

Saradnja sa lokalnom sredinom

Osim što škola odlicno saraduje sa opštinom Petrovac na Mlavi, veoma je dobra i saradnja sa mesnom zajednicom. Tako, ucenici škole nastupaju u okviru „Takmicenja sela Srbije” , a posebno su zapaženi nastupi daka iz Oreškovice i Dobrnja . Folklorna sekcija iz Dobrnja osvojila je prvo mesto u petrovackoj opštini za 2006- godinu.

Jedan impresivan podatak: vannastavnim aktivnostima obuhvaceno je 120 od ukupno 152 ucenika. Oni su razvrstani, osim folklorne, u recitatorsku, dramsku, sportsku sekciju i hor.

Za kulturnu aktivnost Osnovna škola „Ðura Jakšic” iz Oreškovice, racunajuci i istorena odeljenja u Vošanovcu i Dobrnju,vec dve godine uzastopno dobija priznanje Kulturno-prosvetnog centra Petrovac.

Škola u Dobrnju

Škola u Dobrnju osnovana je 1832. godine. U Požarevackom okrugu tada su još postojale škole u Požarevcu, Smoljincu,Srednjevu, Velikom Gradištu,Dobrnju, Oreovici, Šetonju i Kurjacu. U to vreme, Dobrnje je bilo važna komunikaciona samobracajnica i tu se nalazio glavni put iz Moravskog sreza. U selu je u to vreme bilo mnogo bogatih ljudi i trgovaca. Zbog neuspele bune Stevana Dobrnja protiv Miloša Obrenovica,Stevan je proteran a njegovo imanje rasprodato i od tog novca izdržavana škola.

Biblioteka u školi

U maticnoj školi u Oreškovici postoji i biblioteka u kojoj je blizu tri hiljade naslova. Uglavnom, rec je o delima beletristike, strucnoj literaturi, školskoj lektiri,prirucnicima raznih vrsta. Ucenici dosta citaju,ima pozajmica knjiga, a ako mogucnosti budu dozvolile nabavice se i novi naslovi. Inace, u biblioteci postoji i racunarski centar za dodatni rad ucenika i pripremanje za cas.

S. Ristic

POCELO ISTRAŽIVANJE O KVALITETU ZDRAVSTVENIH USLUGA U DOMOVIMA ZDRAVLJA I BOLNICAMA

KOLIKO SMO ZADOVOLJNI ZDRAVSTVOM?

U okviru pracenja i unapredenja kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, po peti put organizuje se istraživanje o zadovoljstvu pacijenata zdravstvenim uslugama i zdravstvenom zaštitom. U domovima zdravlja istraživanje je sprovedeno juce, 24. novembra, a u opštim bolnicama od 24. do 28. novembra. Krajnji cilj ove akcije je ustanovljavanje stepena zadovoljstva i definisanje faktora koji uticu na to zadovoljstvo, odnosno nezadovoljstvo. Ucešce u istraživanju je dobrovoljno, anonimnost upitnika zagarantovana kako pacijenti i zdravstveni radnici ne bi imali posledice.

Iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac obavštavaju da se isto istraživanje može sprovesti i u privatnim zdravstvenim ustanovama pri cemu se koriste upitnici, odnosno metodologija kreirana za ustanove u državnoj svojini, a koja je postavljena na sajtu Zavoda njnjnj.javnozdravljepo.nadlanu.com.

Iz Zavoda mole pacijente da se odazovu pozivu i popune upitnike koje ce im ovih dana nuditi zdravstveni radnici.

S.E.

HUMORESKA

ODE "JUGA"

Dugo je odolevala raznim bolestima, ali je, najzad, na žalost mnogih simpatizera, otišla zauvek Slavija. Juga iliti Jugo, ostao je sam, da bi, pre nekoliko dana, ovaj cetvorotockaš napustio, zanavek, proizvodnu traku, ali ne i put u bolje sutra, tj. Evropu.

A kako je samo pocelo pre par decenija, to je za pricu (i još se prepri-cava)! Posle "fice" nacionale, njegov naslednik trebalo je upravo da bude"jugo". Pocela je velika proizvodnja, pa izvoz na jug, sever, istok i zapad (cak i pre-ko velike bare, u Ameriku!).

Danima su se proslavljale radne pobede u "crvenom" Kragujevcu, rodnom mestu "juge".

Mnogi su i u naš grad dolazili s juga (a bogami i sa istoka! ), e, ne bi li pokazali koliki nam je standard. Jer, mnogi naši radni (i neradni) ljudi, mogli su sebi da priušte kupovinu ovog automobila, pogotovo deci za rodendan ili bracnom drugu za godišnjicu braka.

Nije stoga ni cudo što je sada nastala jugo nostalgija, a nema ni delova za ovaj model automobila, koji je proizveden u Jugoslaviji.

NJega ce, sva je prilika, zameniti neki od modela mocnog "fiata" iz Itali-je, dakle, sa severa (bogatog, naravno).

"Bilo je plakanja za "jugom", tužnih govora kao kada se ispraca pokojnik, a posle, na daci, pojelo se, dabome, nekoliko "juga". Naravno, oni koji su bili na ovom skupu, nikad nisu ni seli u "jugo".

- Ma, šta cemo sad žaliti za njim, kog vraga! - rece jedna od zvanica, sede u džip (ne treba pominjati da je džip strane proizvodnje) ode kod svoje Jugoslave, odnosno supruge iz prvog braka i svoje velike ljubavi.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srbija ce obilaznicama stici u Evropu!

- Rad je od majmuna stvorio coveka. Današnji majmuni ne rade ništa.

- S medicinske tacke gledišta, sve su to sada slobodni radikali.

- I ja bi da uvatim Mladica, dosta mi je ovog matorog!- rece jedna baka.

- Srbija i Rusija - od Male Krsne do Vladivostoka!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 14.11.2008. do 21.11.2008.godine u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu rodene su 24 bebe, 10 decaka i 14 devoljcica.

Sinove su dobili: Danijela i Dražen Radic iz Požarevca, Katarina Milosavljevic i Igor Novakovic iz Svinjareva, Ivana Pupazic i Dejan Firulovic iz Neresnice, Tanja i Dalibor Markovic iz Požarevca, Zorica Posar i Mirko Dutina iz Kostolca, Ivana i Boban Vasic iz Požarevca, Dragana i Damir Andelkovic iz Živice, Marija i Nenad Petrovic iz Požarevca, Jelena Ferlež Mitic i Ivan Mitic iz Požarevca i Ana Ðordevic i Danijel Stojilkovic iz Kamijeva.

Kcerke su dobili: Ivana Trifunovic i Dejan Dimitrijevic iz Žagubice, Dragana i Dragiša Bogdanovic iz Izvarice, Milena i Milan Ciric iz Ostrova, Ana Spasojevic i Željko Gavrilovic iz Požarevca, Dragana Gvozdic i Sladan Stojadinovic iz Klicevca, Gordana i Mile Backic iz Velikog Laola, Sandra i Miroljub Mitic iz Carevca, Fakreta Rami i Kristijan Murina iz Kostolca, Rumenka Aradelovic i Saša Markovic iz Svinjareva, Marija i Ivan Jovanovic iz Požarevca, Jelena i Milan Stevanovic iz Golupca, Sanja Lupšic i Nenad Medrulovic iz Voluje, Maja Nikolic i Zoran Petrovic iz Milatovca i Vesna i Srdan Milic iz Požarevca.

Ispravka iz prošlog brolja: Kcerku su dobili Danica i Nenad Garalejic

“RIO” KOSTOLAC DOBIO SERTIFIKAT KVALITETA

POSLOVANJE PO EVROPSKIM PROPISIMA

Privredno društvo “Rekultivacija i ozelenjavanje zemljišta” Kostolac jedno je od preduzeca koja su dobila sertifikat kvaliteta ISO 9001:2000. Svecano urucivanje sertifikata obavljeno je protekle nedelje u kostolackom hotelu uz prikazivanje promotivnog filma o preduzecu koje vec nekoliko godina samostalno posluje.

Medu petnaest odabranih

Regionalna Privredna komora Požarevac i Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj polovinom 2006. godine, od pedeset malih i srednjih preduzeca Branicevskog okruga, odabrali su petnaest najuspešnijih za uvodenje standarda kvaliteta ISO 9001:2000. Medu odabranima je bilo i Privredno društvo “Rekultivacija i ozelenjavanje zemljišta”. Bila je to, kažu, cast, ali i velika odgovornost i naporan posao na uvodenju novih sistema administriranja, nabavke i skladištenja, organizacije rada, sistema upravljanja, tržišnog nastupa i poslovanja. Tokom te, ali i 2007. godine organizovana je serija obuka i radionica. Agencija “Biro Veritas” je cesto vršila kontrolu o ispunjavanju uslova. Prva aukcijska prodaja, koja nije uspela, kao i smena rukovodstva odložili su završetak sertifikacije. Novo poslovodstvo je u drugoj polovini 2007. nastavilo posao na standardizaciji, a kompletan posao su završili u avgustu ove godine. Agencija “Biro Veritas” je potvrdila sertifikaciju delatnosti Sistem upravljanja Inženjering usluge rekultivacije i ozelenjavanja zemljišta. Sertifikat ce važiti do 2011. godine. Ovaj standard “RIO” je uveo kao prvo od preduzeca koja su izdvojena iz osnovne delatnosti EPS-a u procesu restrukturiranja.

Uvodenje standarda je, kažu u preduzecu, vec dalo rezultate u kvalitetu rada i poslovanja PD “RIO” koje je uoblicilo sistem upravljanja, poslovnu politiku, tržišne vrednosti preduzeca, marketinški pristup i ostale vrednosti privrednog delovanja preduzeca.

- Posao ovim nije završen. To je samo podstrek da radimo još bolje i opravdamo dobijanje sertifikata, rekla je direktorka ovog preduzeca Nataša Savic prilikom dodele sertifikata koji joj je urucila predsednica Regionalne Privredne komore Požarevac Milica Mitkovic.

Regionalna Privredna komora

- Regionalna Privredna komora Požarevac podstice mala i srednja preduzeca na uvodenje sistema upravljanja kvalitetom. Nama je sada u završetku cetvrti ciklus sa firmom “Boneks inženjering” iz Beograda kroz koju su prošla 32 preduzeca iz našeg regiona za obuku uvodenja sistema kvaliteta. Projekat u kome je ucestvovao “RIO” je projekat sa kojim je kod Evropske agencije konkurisala Privredna komora. Uslov je bio da u obuku ude 15 malih i srednjih preduzeca iz našeg regiona. Poslali smo pozive na 200 adresa od cega se na prvom sastanku pojavilo 45 preduzeca od kojih je 29 odlucilo da popuni upitnik, a na osnovu bodovanja izabrano petnaest preduzeca. RIO je dvanaesto preduzece koje je dobilo sertifikat. Uslov Evropske agencije za rekonstrukciju bio je da deset firmi dobije sertifikat. Cesto cujemo :”Hocemo u Evropu”. Evropa jeste ako poslujemo po propisima po kojima posluje Evropa, a ovaj sertifikat to RIO-u omogucava, istakla je Mitkovic i dodala da je i Privredna komora, prošavši kroz cetvrti ciklus, 23.oktobra dobila sertifikat sistema upravljanja kvalitetom.

Za ovim sledi i naredni ciklus koji Komora takode finansirara sa 50% sredstava što je njen doprinos podizanju konkurentnosti malih i srednjih preduzeca. Regionalna Privredna komora Požarevac konkurisala je u prekogranicnoj saradnji sa Rumunijom sa tri projekta krajem prošle godine, od cega su dva pozitivno ocenjena i bice realizovana. Jedan se odnosi na pripremu tenderske dokumentacije u malim i srednjim preduzecima, a drugi na pripremu malih i srednjih preduzeca koja se bave proizvodnjom hrane da uvedu Hasap sistem u svoje poslovanje. Osim toga, Privredna komora Požarevac je jedna od tri u Srbiji koje su odabrane za sprovodenje Plato projekta, cija je suština saradnja malih i srednjih firmi sa velikim kompanijama cime ce ove firme dobiti vizu za saradnju sa preduzecima slicne delatnosti u Evropskoj uniji.

Predsednik skupštine PD “RIO” Radiša Ilic rekao je da je prilikom urucivanja sertifikata ovaj dogadaj dokaz da preduzeca izdvojena iz Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi” Kostolac mogu da budu uspešna, posluju pozitivno i imaju perspektivnu buducnost, dok je upravnik u preduzecu Miroslav Živojinovic najavio zapoceti proces procene rizika radnih mesta za koji je angažovan Institut za zaštitu zdravlja Novi Sad.

- Sem toga svi radnici ovog preduzeca dobili su zimsku opremu jer je zdravlje na prvom mestu. Sa sertifikatom koji smo dobili možemo da napredujemo u smislu podnošenja projekata Evropskoj agenciji za rekonstrukciju i razvoj, naglasio je Živojinovic isticuci da RIO jeste i da ce i dalje biti lider u svojoj oblasti, ne samo u regionu vec i šire.

Privredno društvo „Rekultivacija i ozelenjavanje zemljišta” - Kostolac

Privredno društvo „Rekultivacija i ozelenjavanje zemljišta” nastalo je odlukom Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije i Vlade Republike Srbije kao izdvojena sporedna delatnost Javnih preduzeca Termoelektrane i Površinski kopovi „Kostolac” 25. septembra 2003. godine.

Osnovna delatnost ovog kostolackog preduzeca je vracanje i oporavak jalovišta, kao i njihova biološka rekultivacija. U okviru svojih delatnosti „RIO” održava zelene površine, održava i ureduje unutrašnji i spoljašnji botanicki enterijer, proizvodi rasad, ukrasni i parkovski šumski zasad, a takode se planira uvodenje proizvodnje zdrave hrane u plastenicko -staklenickim reproduktivnim pogonima.

Oslonac u proizvodnji i realizaciji poslova na rekultivaciji kostolacko privredno društvo je našlo u primeni naucnih metoda kroz saradnju sa strucnjacima Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Instituta za zemljište iz Beograda i Instituta za šumarstvo. Dobru saradnju u istraživanjima i primeni rezultata ima i sa Visokom tehnickom školom strukovnih studija Požarevac. Na jalovištima Površinskog kopa „Drmno” podignuta su ogledna polja za proizvodnju poljoprivrednih kultura na jalovim zemljištima, uz primenu posebnih agrotehnickih mera. Ocekivanja su da ce se ubrzati stvaranje humusnog sloja, a da ce zemljište moci brzo da se vrati intenzivnoj poljoprivrenoj proizvodnji.

Gazdovanje šumama u vlasništvu Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac” vraceno je u nadležnost kostolackog preduzeca za rekultivaciju i ozelenjavanje.

„RIO” je završio šumsku osnovu i izvršio popis šumskog fonda, cime su sprovedene, ne samo zakonske obaveze, vec je utvrdeno i stanje šuma, s obzirom na to da se nalaze u ekološki narušenom podrucju. Kompletan šumski potencijal koji se nalazi na površini od preko dve hiljade hektara naci ce se na karti i intenzivno se radi na obeležavanju stabala.

Hortikulturni poslovi su prateca delatnost preduzeca, ali su se uspešno predstavili javnosti uredenjem parkovskih površina u Kostolcu i Požarevcu, cime su stvorili osnovu za razvoj delatnosti. Na sajmovima su se predstavili i hortikulturnim i pejsažnim uredenjem prostora, ostvarivši tako dobre osnove za kvalitetnog izvodaca radova na izgradnji parkova.

U toku svog samostalnog rada Privredno društvo „Rekultivacija i ozelenjavanje zemljišta” pošumilo je, rekultiviralo ili uredilo parkovske površine na više od 17.000 hektara. Zasadeno je gotovo 15 miliona sadnica i privedeno je ponovnoj poljoprivredi više od 1.400 hektara jalovišta.

Od juna 2007. godine promenjena je poslovna politika i od tada je usledio agresivniji nastup na tržištu. O „Rekultivaciji i ozelenjavanju” se sada govori kao o prespektivnom preduzecu. Od svog osnivanja Privredno društvo „RIO” je dalo veliki doprinos razvijanju ekološke svesti i zaštiti životne sredine.

T.R.S.

ZAVRŠENO DRUGO KOLO

IGRICE BEZ GRANICA

Igrice bez granica

U Sportskom centru Požarevac protekle subote održano je drugo kolo 10.jubilarnih “Igrica bez granice” u kojima su se pred više od hiljadu gledalaca u brzini, spretnosti i znanju nadmetali mališani iz osam vrtica: “Bambi”, “Leptiric”, “Majski cvet”, “Moravka”, “Neven”, “Poletarac”, “Pcelica” i “Sunašce”, kao i ucenici osam osnovnih škola: “Božidar Dimitrijevic - Kozica”, “Vuk Karadžic”, “Desanka Maksimovic”, “Dositej Obradovic”, “Jovan Cvijic”, “Miloš Savic”, “Kralj Aleksandar Prvi” i “Sveti Sava”. Inace, ovaj zabavno - sportski i rekreativno - edukativni serijal odvija se uz saradnju, pomoc i podršku Skupštine grada Požarevca i brojnih sponzora: JP “Toplifikacija”, JKP “Komunalne službe”, “VEOLIA transport”, “GSM & PS Shop”, Auto centar NR”, “Dunav osiguranje”, “Societe Generale”, “Parket market”, “Enel”, “Sangrap”, “Sitograf”, “Elektroluks” i “Žitostig”. Program je, kao i pre sedamnaest godina vodila Tanja Jovanovic, a glavni sudija je bio profesor Dragan Ciric.

Predškolci su se takmicili u tri discipline: “Za lep i cistiji grad”, “Slagalica” i “Ko štedi taj vredi” i kao i u prvom kolu najviše poena sakupio je vrtic “Leptiric”, drugo mesto je pripalo “Bambi-ju “, a trece “Neven-u”. Potom su na scenu stupili niži razredi osnovnih škola. Sa puno žara i borbe prolazili su kroz igre “Urnebesna štafeta”, “Slovarica”, “Vesela matematika” i “Strelac” kako bi dosegli što bolji rezultat. Na kraju sa po 25 poena prvo mesto su podelile Osnovne škole “Dositej Obradovic” i “Kralj Aleksandar Prvi”, drugo mesto sa sakupljenih 20 poena pripalo je OŠ “Desanka Maksimovic”, dok se na trecoj poziciji sa 18 poena našla OŠ “Sveti Sava”.

U zabavnom delu programa predivnim igrama predstavio se Plesni klub “Bolero”, a potom su erupciju oduševljenja medu ucesnicima i publikom izazvali Jelena i Žika, clanovi grupe “Zana” koji su nastupali i u prvom ciklusu održanom davne 1991.godine.

Višesatno nadmetanje nastavili su ucenici starijih razreda koji su prolazili kroz vrlo kompleksne discipline: “Slikari”, “Pesmarica”, “Osiguranje” i “Poligon štafeta”. Prvo mesto sa osvojenih 23 poena zauzela je OŠ “Miloš Savic” iz Lucice, drugo mesto sa sakupljenih 20 poena su podelile Osnovne škole “Vuk Karadžic” i “Desanka Maksimovic”, dok je trece mesto kao i kod mladih uzrasta pripalo OŠ “Sveti Sava” sa osvojenih 19 poena. Deseti ciklus nastavlja se 6.decembra, a cetvrto finalno kolo održace se 20.decembra.

D.Dinic