Header

REAGOVANJA

GRUPNI PORTRET SA DAMOM

O istom trošku: povodom teksta dušebrižne „Grupe gradana” i onom drugom: „Zlocestom Kenu od Barbike”

Ima li smisla, podsecati normalnog coveka na istinu, ko u zortu „okoliši kao kiša oko Kragujevca”? Pametan covek bi, za slucajeve koji se prenemažu da razumeju spor u kome insistiraju da ucestvuju, rekao da vredi. Cak, i ljuta Gospoda mora da vodi racuna šta u kom trenutku razmišlja i zastupa? U takvim situacijama, valja imati takta. Grupni portret sa Damom, (kako bi možda, mogao da glasi zajednicki naslov za oba teksta) iziskuje da mu se Istina ponovi nežnije. Evo tog pokušaja.

O istom trošku tekstovi iz „Grupnog portreta sa Damom”, slucajno ili namerno promašuju temu izloženu u kolumni „Savremena Barbika”. Dokaz: Tekstovi koje su napisali potpisnici oba socinjenija.

Na osnovno pitanje, postavljeno u kolumni, nema odgovora. „Porodicni album” iz Monografije Istorijskog Arhiva, pored sve halabuke, i da hoce, nema kud da izbegne. Dokaz: Monografija Istorijskog Arhiva u Požarevcu.

Napomena: Dijalog sa Dipl. ing., Rud. teh., Ing. hem., Graf. diz., Eventualnim bracnim parovima, Dilerima udruženih osiguravaca, potpisanim u specifikumu „dogadanja naroda”, ima smisla voditi, kad dodu na red teme u koje se pomenuta Gospoda razume.

Piscu kolumne preostaje da se zahvali na izrecenim ponudama. Hvala, drugi put.

Pažnja posvecena ovom problemu, od strane pisca kolumne, je zasad dosta. Argumenti su iscrpeni. Buduce polemike bi bile suvišne. Konec.

Aleksandar Lukic

REAGOVANJA

ISTINE RADI!

Moju pažnju je zaokupilo „reagovanje grupe gradana” na tekst kolumne, koju je 21. oktobra 2008. objavljen u „Rec naroda”.

Grupa gradana, koja je stavila i svoje potpise ispod objavljenog teksta ocigledno nije najbolje ili pak, bolje receno, nedovoljno je upoznata sa radom ustanove cijeg direktora uzima u odbranu od „Zlocestog Kena”.

Istine radi, zato sam se i oglasio. Ako ova grupa gradana prati rad ove Ustanove, onda bi morala da zna, a tako pomenuta Monografija i slovi, da je Arhiv odpoceo sa radom pre šezdeset godina. Pa bi onda morali da znaju nešto više o ovoj ustanovi, ako ne pre pola veka onda bar za poslednjih deset godina (1998 - 2008).Zato ne bi u svom reagovanju tvrdili da: „Stanje koje je nasledeno, obradeno je i slikovito prikazano kroz upecatljiva poredenja „Nekad i sada” - u Monografiji”...Da su samo, rad Ustanove pratili u „Reci naroda” od 1996., znali bi da se ova, napred citirana recenica iz njihovog teksta, odnosi na stanje koje je nasledio jedan od prethodnih direktora G. Vukadin Josic.

Sve one fotografije koje slikovito pokazuju u kakvom je stanju bila zgrada depoa Arhiva pre 1996. i u kakvo je stanje zahvaljujuci angažovanju i bespoštednom radu tadašnjeg direktora Vukadina Josica, zgrada zablistala posle temeljne sanacije i kompletne rekonstrukcije, najbolje, upravo potvrduju fotografije objavljene u monografiji. Istine radi, treba ovde reci, ne samo ovoj grupi gradana, vec celokupnom gradanstvu, da je to bilo i do današnjeg dana, za poslednjih dvadeset godina najveca i najznacajnija investicija u kulturi Požarevca. Investicija koja je ostvarena u vremenu sankcija, ratova, besparice, sredstvima Ministarstva kulture Srbije i mnogobrojnih sponzora koje je izuzetnim menadžerstvom uspešno vodio i skoro priveo kraju, tadašnji direktor Arhiva Požarevca, Vukadin Josic. O tome je vec pisao „Rec naroda” u tom vremenu, koji mnogi odlicno pamte, ali se u Monografiji ne može procitati. Istine radi sve fotografije, koje ilustruju to stanje navedeno pod odrednicom „nekad... i danas”, objavljene u Monografiji, skoro nijednom recju bliže ne objašnjavaju da je takvo stanje u Arhivu zatekao direktor Vukadin Josic, a još manje da je i on ucinio nešto znacajno za poboljšanje smeštaja, rada i prezentacije arhivske grade. Prosto je neobjašnjivo da autor tog priloga u Monografiji (13-26), aktuelna direktorka ni jednom recju ne spomene direktora Vukadina Josica, kao ni njegovog naslednika Živorada Serafinovica, a prethodnika sadašnje direktorke, kad je u istom clanku pomno i precizno navodila kada je koji direktor dolazio i odlazio i sve ostale kadrovske promene.

Uostalom fotografije su sve vec štampane u publikaciji koja je upoznala požarevacku i srpsku javnost o stanju, izgledu zgrade depoa Arhiva za pedesetogodišnjicu njegovog rada.

Istine radi i samo radi istine, želeli smo da nasuprot ove grupe gradana pokažemo da ništa nije pocelo od juce da je i u toj toliko puta, u tekstu „reagovanja” naglašeno, zapuštenoj ustanovi, bilo i ranije direktora koji su mnogo uradili za Arhiv požarevacki.

Na kraju, istine radi, sve ove cinjenice koje sam ovde saopštio, mogu mnogi gradani Požarevca, Srbije, radnici u Arhivu i kulturi požarevackoj da potvrde ili opovrgnu, da se svi zainteresovani bolje upoznaju, najjednostavnije kroz isti taj list „Rec naroda” iz tog vremena. Bez obzira na napred izrecene konstantacije velikom doprinosu G. Vukadina Josica kao rukovodioca Arhiva, nikada ne bih izrekao tvrdnju, kao što uciniše „gradani u reagovanju”, „da je neko za „60 meseci” rukovodenja tom institucijom, neuporedivo više uradio nego svi prethodnici zajedno, za 660 meseci unazad”.

Mr. Miroljub Manojlovic

ZADUŠNE BABE

Kritika nesvakidašnjih fenomena i dogadaja, koji odudaraju od dobrog vaspitanja, ukusa, i kulture ponašanja, podseca na grbu. Istina o „vulgarnim” pojavama medu Srbima, ima tretman „lanjskog snega”. Neznatan je broj, istinoljubivih, odvažnih i odanih ljudi, spremnih da se suoce sa licem i nalicjem pogubnih posledica. Neznanje, sujeta, „prenapumpani egoizam”, „samoživi patuljci”, „lutkice i trabanti” - neiscrpan su rudnik iz koga se regrutuje glupost. Nabedeni strucnjaci, zalutali pojedinci, grupe, tužne skupine, po narodnom obicaju „pricajte usta, da ne budete pusta”, stižu pravo iz te neprovarene i sirove stvarnosti, ne birajuci nacin da saopšte kako i „sline mogu biti med”. U narodu koji je imao svest o vrednostima, glupost preti da zacari, postajuci kanon za novu vrednost. Tiranija mediokriteta nastupa organizovanija od strojevog koraka. Buja korovnjak.

Aca Lukic

Besprizornici ne poseduju pouzdan kantar za moral, osnovni temelj svakog društva, cineci nepopravljivu štetu, dok brane i proizvode glupost. No, i takvom, po mnogo cemu nesavršenom i iskvarenom svetu - covecanstvu, mora se pružiti šansa. Ako, u njemu pod glupostima naherenom, po pitanju opšte dobrobiti, i umivanja naruženog lica, deluje samo jedan covek, makar usamljen i naspram svih, spreman da imenuje glupost i izbocine vremena - „malogradanštine punoglavaca iz bare”, onda ovozemaljski život nesumnjivo ima smisla. Uspravljanje posuvracenog covecanstva, izgradivanje zrele i primamljive zajednice „punoletne u odgovornosti” nije lak posao. U zemlji Srbiji jedva da se uocavaju nastojanja tog tipa. U Požarevcu se ne sluti ni u povoju. Setite se, kako je citava Francuska, u „Aferi Drajfus” osudivala pisca Emila Zolu - zastupnika Istine u tom slucaju, i okoncanja tako neslavnog doba i istog slucaja, cinjenice da je na kraju citava Francuska priznala grešku, izvinjavajuci se slavnom piscu. Zola nije trijumfovao, kako se ocekivalo. Trijumfovala je Istina. Francuski narod, priznavajuci glupost koju je zdušno zastupao.

Kod Srba, pak, vredan je komentara obicaj „Zadušnih baba” iz tradicije tog naroda. NJihova uloga se sastoji u viševekovnom obicaju, da za svakim pokojnikom, koji je za života možda bio cestit i radin covek, ili lažov, oceubica, bratoubica, zelenaš, ovejani zlocinac, nabrajaju dobra dela iz negdašnjeg pokojnikovog života. Tamo gde takvih dobrocinstava i ljudskosti nema Zadušne babe, izmišljaju pricu „dobrih dela” ispunjavajuci formu i ulogu namenjenog im zadatkom.

U 21. veku, docim to dosad nije ucinjeno, valja razmisliti o smislu njihove uloge. Pomak je moguc. Do prve dace, može se, u ime reputacije pokojnika, (?) poštovati tradicija Zadušnih baba, da do mile volje „verglaju svoju pricu”, ali nakon cetrdeset dana, umesno je promeniti plocu. Nužno je govoriti punu istinu iz života pokojnika. Trezvenost bi morala da trijumfuje. Lekcija bi bila blagotvorna.

Sablažnjiv je cas kad se u ulogu “Zadušnih baba”, užive „polumitološki likovi” iz naše presne stvarnosti. Kad im se taj model organizovanja i sabijanja u redove, osladi, i posluži za uzor. Takvim primerima, obiluje srpska stvarnost. Iako vas to verovatno ne raduje, one žive uz vas - tu, u komšiluku. Glupost zvana „dogadanje naroda” izbacuje ih poput povodnja povremeno na pozornicu, našeg društva i kulture, spremne i naoštrene da u nedostatku elementarnog morala i argumenata, „posežu za kukama i motikama”, raznim marifetlucima i manipulacijama, ne bi li odbranile glupost koju njihovi „prvoborci” zastupaju. Ti ljudi bez ukusa i kulture ponašanja, do bola netalentovani, sa svojih prepariranih predikaonica svima nama porucuju: Živela Glupost! Ko može takvu, „zadušnobabsku” stvarnost da otrpi: eto mu je.

Razlozi za brigu postoje. Ne umišljajte da su moderne „babice, trenutna pojava „moda”. Moda bude i prode. Prepreka duhu citave epohe i milionima, koja prevazilazi njihov duh, jeste Istina.

Istina je jedina prepreka koja prevazilazi snage ljudskog duha! Covek je roden da bude slobodan i hrabar...

Aleksandar Lukic, književnik

ObeleŽena stogodiŠnjica postojanja Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920.

ZAVET JUNACIMA SRPSKIH RATOVA

Jubileji, 100 godina postojanja Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920. 90 godina od proboja Solunskog fronta i 90 godina od oslobodenja Požarevca, svecano su obeleženi proteklog utorka.

Potomci ratnika oslobodilackih ratova položili su cvece i poklonili se senima žrtava na spomeniku srpkom vojniku u Kosovskoj ulici, a potom je održan svecani prijem u salonima gradske uprave.

- U godini jubileja, 90 godina od proboja Solunskog fronta, kada je hrabri srpski vojnik bio brži od francuske konjice, 90 godina od oslobodenja u Prvom svetskom ratu, zahvalio bih se Savezu potomaka ratnika Srbije što svojim vrednim radom cuva od zaborava dogadaje iz slavne istorije našeg naroda, što neguje patriotizam i svetli lik srpskog vojnika, rekao je u pozdravnoj reci gradonacelnik, Saša Valjarevic.

Predsednik Opštinskog odbora Saveza potomaka ratnika Srbije, Slavoljub Stojadinovic obratio se recima:

- Zadovoljstvo je biti danas u ovom svecanom domu, obeležiti tako znacajne jubileje koji krase naš narod kroz istoriju, kulturu i sve segmente nacionalnog bica koje cini naš narod, slavni narod sa Balkana. O tome govori i naša organizacija i niz drugih, srodnih organizacija.

Prijemu u Požarevcu prisustvovali su i: predsednik republickog Saveza potomaka, LJuba Markovic, predsednik Srpske narodne odbrane iz Kanade, Aleksandar Pantelic, glavni i odgovorni urednik lista “Naša rec” koji izlazi u Rumuniji kao glasilo srpske dijaspore, i predstavnik Saveza Srba u Rumuniji Srboljub Miškovic, predstavnici gradske vlasti i institucija koje podržavaju i pomažu rad Saveza potomaka ratnika.

Predsednik republickog Saveza potomaka ratnika, LJuba Markovic je najpre cestitao dan oslobodenja Požarevca pre 90 godina, oznacivši grad kao “bastion cuvanja svetih tradicija prošlosti”. -Na ovim prostorima, casno i pošteno borila se srpska vojska za svoju otadžbinu. O tome govore i brojni spomenici, medu kojima i onaj na kome smo danas položili cvece. Ovo je godina u kojoj obeležavamo cetiri lepa jubileja, medu kojima i dan oslobo-denja naše drage otadžbine, kao i stogodišnjica Narodne odbrane, osnovane 1908.godine, dva dana nakon aneksije Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske. Želeli smo da kroz autoritet ovih dogadaja još više ojacamo našu organizaciju, da je inkorporiramo u sve tokove društva, sa ciljem da damo doprinos sentimentu patriotizma, kao jednom od najjacih oružja kojim se brani otadžbina. Preko 180.000 clanova Saveza u 165 opštinskih organizacija na prostoru Srbije, zaklelo se našim precima da cemo cuvati cedo koje se zove otadžbina Srbija sa Kosovom i Metohijom kao nerazdvojnim delom.

Predsednik Srpske narodne odbrane iz Kanade, Aleksandar Pantelic je o ovoj organizaciji, osnovanoj 1908.g. u Srbiji, rekao da je njen ogranak u Kanadi osnovan na inicijativu Mihajla Pupina 1914.godine. Organizacija je poslala preko 12 000 dobrovoljaca kao pomoc Srbiji u Prvom svetskom ratu, slala humanitarnu pomoc borcima, a u skorijoj prošlosti, tokom NATO bombardovanja Srbije organizovala demonstracije u Torontu ispred kanadskog konzulata koje su trajale 78 dana. Izdaje list “Glas kanadskih Srba”, osnovan 1934.godine, koji u kontinuitetu izlazi do danas. Organizatori su Srpskog dana i Vidovdanske proslave, koja je ove godine održana na crkvenom imanju crkve Svetog Ðorda u Nijagari, po 63 put. Gost je bio Vlade Divac sa svojom humanitarnom organizacijom, kao i kanadski general Luis Mekenzi koji je bio komandant NATO snaga u Srbiji i koji se, prema Pantelicevim recima dokazao kao srpski prijatelj svojim izjavama u štampi i objavljivanjem knjige ciji je deo posvecen istini o Srbima. Na inicijativu Srpske narodne odbrane podignut je i spomenik Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima.

Srboljub Miškovic je, govoreci o Srbima u Rumuniji naglasio da njihov Savez okuplja “sve ono što govori, razmišlja i diše srpski s one strane granice”. U Rumuniji, na teritoriji gradova Arad, Temišvar i Rešica živi oko 23.000 Srba, a Savez Srba kao osnovni zadatak ima ocuvanje srpskog jezika i vere.

Gradonacelniku je predsednik Saveza potomaka ratnika Srbije urucio Zavet kojim ga, kao prvog coveka opštine obavezuje na cuvanje tradicija srpskih oslobodilackih ratova i uspomena na junake koji su položili svoje živote za spas otadžbine.

Na svecanoj sednici koja je održana u maloj sali Centra za kulturu dodeljena su priznanja institucijama i pojedincima koji su pomogli rad Opštinskog odbora Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920. Priznanja su dobile predstavnici ustanova kulture, vojske, lokalne samouprave, privatnih i društvenih preduzeca, kao i medijskih kuca. Prikazan je i dokumentarni film autora Novice Savica o istorijatu Saveza potomaka ratnika.

VECE RODOLJUBIVE POEZIJE

Još jedna od manifestacija kojom je obeležen jubilej stotinu godina od osnivanja Saveza potomaka ratnika održan je u petak u Muzickoj školi “Stevan Mokranjac”. Bilo je to vece rodoljubive poezije na kojoj su stihove citali pesnici Branicevskog okruga: Novica Stokic iz Velikog Gradišta, Zoran Stoicevic Rikardo iz Kostolca, Zlatija Radovanovic iz Malog Crnica, Vojkan Ivkovic iz Petke, Dragiša Živadinovic, Milisav Milenkovic i Aleksandar Lukic iz Požarevca. Monolog iz jedne od svojih predstava i stihove takode je govorio i glumac Lepomir Ivkovic. Predsednik OO Saveza potomaka ratnika Požarevac, Slavoljub Stojadinovic, zahvalio se domacinu u urucio mu zavetno Priznanje za doprinos u radu i saradnji na cuvanju tradicije oslobodilackih ratova. Svim pesnicima, u znak zahvalnosti za negovanje rodoljubive poezije urucena je knjiga “Aradska tvrdava”. U muzickom delu programa nastupili su Maja Radivojevic, ucenica 4.razreda, solo pevanje, Mladen Mitrovic, ucenik 2. razreda, harmonika i korepetitor Miloš Marjanovic; oni su izveli dve izvorne narodne pesme.

L.L.

Druga "Vitaminijada" u PoŽarevcu - Deca i zdrava hrana

OD SPANACA RASTU MIŠICI A NE BRKOVI !

- Na kraju Meseca zdrave hrane u Sportskom centru u Požarevcu održana Druga "Vitaminijada"

- Pobedila ekipa "Banana" iz Vrtica "Sunašce" u Lucici

Posle porodice predškolske ustanove su najzaslužnije za našu zdravu ishranu u kasnijem životu. Imajuci to u vidu Ustanova za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece Decji vrtic “LJubica Vrebalov” u Požarevcu, zajedno sa strucnjacima iz Zavoda za javno zdravlje drugu godinu zaredom organizuje Decju olimpijadu pod nazivom “Vitaminijada”. O samoj ideji organizovanja ovog takmicenja, Maja Neškovic, saradnik za preventivnu zdravstvenu zaštitu u Predškolskoj ustanovi kaže:

- U želji da izbegnemo manifestno bavljenje ovom temom, sistematskim radom uveden je program zdrave hrane u našoj ustanovi što je iziskivalo timski rad svih zaposlenih kao i rad sa roditeljima i decom. Taj rad i dalje traje i deo je procesa kontinuiranog zdravstveno-vaspitnog obrazovanja. Vitaminijida je deo timskog rada na podizanju svesti i formiranju zdravih navika, rezultat toga ce deca pokazati kroz razne takmicarske igre koje obuhvataju sve aspekte vaspitno-obrazovnog rada i prilagodene su uzrastu dece, osmišljene timskim radom strucnih saradnika, vaspitaca i službe za preventivnu zdravstvenu zaštitu Decjeg vrtica. Cilj je da se izbegne klasican frontalni nacin rada i da kroz igru deca usvoje zdrave životne navike. Ovako osmišljene igrice su primenljive i u porodicnom okruženju što roditeljima pruža mogucnost da vreme provedeno u igri s decom bude kvalitetno. Vitaminijada je naišla kako na podršku svih zaposlenih u Ustanovi tako i svih onih koji saraduju sa nama, koji ucestvuju u sprovodenju našeg programa zdrave hrane. S tim u vezi na prvom mestu pomenucu Zavod za javno zdravlje odnosno dr Sašu Dražilovica koji kontroliše jelovnik i nacin ishrane dece u vrticu.

Drugu “Vitaminijadu” je otvorenom proglasio LJubomir Marjanovic,predsednik Upravnog odbora Ustanove koji je u svom obracanju ucesnicima i organizatorima, pored ostalog rekao:

- Naša Ustanova je od svog nastanka veliku pažnju posvecivala deci što nam je i osnovna obaveza. Cinjenica je, medutim da poslednjih godina posebnu pažnju poklanjamo zdravim stilovima života. To se odnosi na pravilnu ishranu, fizicku aktivnost i higijenu. Takode, naš veliki znacaj i cilj je saradnja sa roditeljima iz razloga što su roditelji kao i vaspitaci uzor deci. Zbog toga je naša odgovornost za zdravlje dece velika, a roditelji najznacajniji partneri u zajednickom vaspitno-obrazovnom procesu.

Na Vitaminijadi je ucestvovalo osam ekipa: Zelena paprika iz vrtica “Buba mara”, Pomorandža iz “Nevena”, Banana iz “Sunašca”, “Bambi” je predstavljala Zelena jabuka , “Poletarac”- Šljiva, a “Leptiric” Šargarepa. Ekipa Limun je stigla iz “Pcelice”, a Lubenica iz “Majskog cveta”. Takmicari su se nadmetali u šest igara, kroz kviz pitanja, cišcenje voca, pecanje riba u bazenu, sakupljanje plodova za vocnu salatu...Najuspešnija igra u kojoj su svi osvojili podjednak broj bodova bila je kviz znanja. Na pitanja: od cega se pravi kecap, šta dobijamo od krave, da li pcela daje eurokrem, šecer ili med, da li od spanaca rastu brkovi, mišici ili nos... svi su tacno odgovorili. Na kraju svih igara izbrojane su osvojene loptice i rezultat koji je saopštio predsednik žirija Zoran Gligorijevic, direktor Požarevacke gimnazije bio je sledeci: Prvo mesto pripalo je ekipi Banana iz “Sunašca” iz Lucice, na drugom mestu su takmicari Pomorandže iz vrtica “Neven” dok se na trecem mestu plasirao Limun iz “Pcelica”. Pobednicima su dodeljene nagrade sponzora: Koncerna Bambi-Banat i STR “Maja”, vlasnice Mirjane Popovic. Svi ostali ucesnici dobili su zahvalnice. Održavanje Vitaminijade pomogli su još Sportski centar, Nautilus DOO Požarevac, i Dule Stojanovic, animator za decu.

Medu veoma važnim gostima na Vitaminijadi bili su i predstavnici Zavoda za javno zdravlje. O znacaju ovakvih manifestacija za zdravlje dece, dr Saša Dražilovic nam je rekao:

- Ovo što se cini u vrticu je veliki napor ka promeni tradicionalne ishrane od najmanjih nogu, da se trajno izmeni slika našeg zdravlja koja nije nimalo lepa. Podseticu da smo mi trenutno na trecem mestu u svetu, posle Rusije i Ukrajine po umiranju od bolesti srca i krvnih sudova, a to je uglavnom posledica nepravilne ishrane. Podaci takode govore da je 54 posto stanovništva u Srbiji gojazno. Mnogo je loših navika u našoj ishrani ali je cinjenica da ih mi ne možemo promeniti odjednom vec postepeno i ukoliko krenemo od najmladih. Zato se u Predškolskoj ustanovi u Požarevcu u poslednje vreme tome poklanja izuzetna pažnja i zato su ovakve manifestacije dobrodošle. Edukujuci decu da se zdravo hrane mi istovremeno edukujemo i njihove roditelje kojima su u detinjstvu cesto govorili da su mast i hleb - najbolja hrana. Posledice toga i te kako osecamo danas.

S.E.

DOKTOR ZA VAS

ALERGIJE NA UBOD INSEKTA

Najcešce alergijske reakcije izazivaju insekti koji ubadaju (pcele, ose, stršljeni, bumbari ).

Insekti koji ujedaju ( komarci, buve, mravi ) uglavnom izazivaju lokalne kožne reakcije koje zovemo strofulus ( crveni otok koji svrbi).

Otrovi pcela i bumbara su najotrovniji u prolece. Ose i stršljeni su agresivniji i cesto napadaju i bez razloga. Pri ubodu za razliku od pcela ne ostavljaju žaoku na mestu uboda te mogu više puta ubadati. Pri ubodu pod kožu unose svoj otrov (venom) koji može da deluje kao alergen i da se razvija ALERGIJSKA (imunološka) reakcija ili da deluje kao toksin i da se razvija TOKSICNA (neimunološka) reakcija.

Venomi pcele i ose se razlikuju mada postoje i zajednicki proteini koji deluju kao alergeni što je od znacaja za terapiju.

Reakcije se mogu podeliti na:

-rane (razvijaju se odmah najkasnije za 2 sata )

-kasne (razvijaju se 4 sata nakon uboda ).

-lokalne

-sistemske

Lokalne reakcije:

-normalna lokalna reakcija (javlja se odmah u vidu izbocenja-urtike i lokalnim crvenilom pracena svrabom, spontano prolazi najkasnije za 2 sata.)

-jaka lokalna reakcija (urtika je veca, kao i lokalno crvenilo uz izraženi otok okoline i obicno je dužeg trajanja ).

Obe reakcije su najcešce izazvane zbog toksicnog dejstva otrova i ne nose rizik za razvoj anafilaktickog šoka.

Sistemske reakcije:

-sistemske reakcije koje se razvijaju po alergijskom mehanizmu

-sistemske reakcije koje se razvijaju po toksicnom mehanizmu

Sistemske alergijske reakcije se mogu podeliti u cetiri stepena :

1. stepen ( pojava koprivnjace, otoka ocnih kapaka, usana ili drugih delova tela, generalizovano crvenilo kože i svrab )

2. stepen ( sve iz prvog stepena plus mucnina, proliv, povracanje )

3. stepen (otežano disanje-vizing, otok larinksa, konfuzija )

4. stepen ( sve iz treceg plus pad krvnog pritiska, kolaps, gubitak svesti, nekontrolisana stolica i umokravanje - što predstavlja simptome anafilaktickog šoka)

Toksicne sistemske reakcije nastaju kada u kratkom vremenskom periodu nastane veci broj uboda i masivni unos otrova ,venoma što se na primer dešava kod pcelara.

Dr Ranka Dimitrijevic

NACELNIK ODELJENJA ZA PRIVREDU, FINANSIJE, TREZOR I DRUŠTVENE DELATNOSTI GRADA POŽAREVCA, PETAR RAJIC

Predstoji usaglaŠavanje

- U toku priprema rebalansa l Budžet za narednu godinu 2.150 miliona dinara l Ostvarenje ovogodišnjeg budžeta do sada 81%

Punom parom priprema se budžet grada Požarevca za narednu 2009. godinu. Vec je napravljena prva verzija grubih kretanja prihodne i rashodne strane budžeta za 2009. godinu koja je dostavljena clanovima Gradskog veca na prvo razmatranje. Nakon dodatnih usaglašavanja, o konacnom nacrtu raspravljace clanovi gradske skupštine a poslednji rok za usvajanje najvažnijeg gradskog dokumenta je 20. decembar.

Povodom tih aktivnosti lokalne samouprave grada Požarevca, smernicama kojima se vodi izrada novog budžeta, stepenu ostvarenosti ovogodišnjeg i drugim temama vezanim za oblast finansija razgovarali smo sa nacelnikom Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti grada Požarevca, diplomiranim ekonomistom, Petrom Rajicem.

Petar Rajic

Najpre, još uvek je aktuelan budžet za 2008. godiinu. Kako tece njegova realizacija?

- Mi, kao i svaka lokalna samouprava, pratimo kako ide ostvarenje prihoda i rashoda koje smo planirali. Prema trenutnoj situaciji, naš budžet ostvaruje se upravo onako kako je planiran. Ostvarenje prihoda je na nivou ocekivanog. Za mesec septembar to ostvarenje iznosi oko 72% u odnosu na plan, što znaci da su ukupno ostvareni prihodi 1.179 miliona dinara. Rec je samo o ostvarenim prihodima, koji se kompariraju sa planiranim prihodima, koji u našem budžetu za ovu godinu iznose 1.631 milion dinara. Naš budžet je 1.900 miliona dinara a razliku u pomenutim iznosima cine preneta sredstva iz prošle godine, kao i predvideni iznosi od 150 miliona dinara kredita. Pošto ažurnije pratimo izvršenje budžeta, u oktobru, na bazi ostvarenja koje imamo do 28.oktobra, ocekujemo da ce ti prihodi biti blizu 1.290 miliona dinara ukupnog ostvarenja i da ce nam procenat ostvarenja biti oko 81% u odnosu na planirane velicine. Upravo to nam daje za pravo da ocekujemo da nam se prihodi zakljucno sa decembrom nadu upravo na planiranoj velicini od oko 1.630 miliona dinara. Razlika može biti oko 20-30 miliona, teško je tacno predvideti na ovu cifru.

Kada je o ostvarenju rashoda, koji se takode realizuju prema planu, rec, najrevnosnija realizacija rashoda jesu oni koji se odnose na zarade i troškove. Planirane velicine, tu su, ostvarene u adekvatnoj srazmeri sa protokom vremena, broja meseci, i našim ostvarenim prihodima.

Medutim, kada je rec o realizaciji sredstava predvidenih za neke vrste investicionih ulaganja, narocito kada je rec o projektima i sredstvima koja idu preko Fonda za razvoj i Fonda za zaštitu životne sredine grada Požarevca imamo neostvarivanje ukupno planiranih investicija, tako da ce, prema gruboj proceni, sredstva koja su predvidena za ovu namenu ostati za prenošenje u narednu godinu. Radi se o iznosima izmedu sedamdeset i sto miliona dinara, ali videcemo šta ce reci 31. decembar.

Na koje projekte se to odnosi?

- Kao što rekoh, rec je o projektima koji se ostvaruju preko Fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za razvoj. Mislim da je rec o jednom broju projekata koji se odnose na vodovod, ali se još uvek ne može sa sigurnošcu tvrditi da li ce se to desiti ili ne.

Priprema se i rebalans budžeta?

- Da, u toku su pripreme rebalansa budžeta za tekucu godinu. Taj rebalans ocekuje se pocetkom novembra. Medutim, rebalans, što je vidljivo iz ovoga do sada recenog, ocigledno nece doživeti povecanje prihoda, to ce se eventualno desiti za one prihode koji nisu bili u planu. Rec je o sredstvima koja su došla iz NIP-a, manjim iznosima, i delu pozajmice koji su vratili JP “ Toplifikacija” i JP “Vodovod i kanalizacija”.

Znaci rebalans ce pomalo promeniti datu situaciju jer ce verovatno ona sredstva za koja predvidamo da nece biti utrošena biti preusmerena tamo gde se mogu utrošiti, tako da cemo rebalansom samo usaglasiti aproprijacije.

Takva je situacija kada govorimo o ovogodišnjem budžetu, a kada se ocekuje prvi nacrt prihoda i rashoda budžeta za narednu, 2009. godinu?

- Kao i svaka lokalna samouprava i mi smo, prema Zakonu o budžetskom sistemu, dužni da ispoštujemo odredene rokove. Kada je rec o budžetu za narednu godinu te aktivnosti pocinju još donošenjem republickog Memoranduma u aprilu i maju. Mi smo, u okviru toga, tokom maja i juna, utvdili smernice za izradu budžeta i finansijskih planova naših korisnika za 2009. godinu i dostavili im ih. Na osnovu toga i povratnih informacija koje smo od njih dobili nalazimo se u trenutku sagledavanja okvirnih velicina za narednu godinu.

U ovom trenutku mi smo vec napravili prvu verziju grubih kretanja budžeta za 2009. i dostavili je Gradskom vecu na prvo razmatranje. Do 20. decembra budžet treba da se usvoji. U periodu do tada desice se više rasprava, izmena, ukljucivace se svi korisnici budžeta, institucije, pojedinci, koji su odgovorni za budžet i njegovo konacno usaglašavanje. Ono što smo do sada utvdili jeste to da ocekujemo da budžetski prihodi za narednu godinu iznose od 1. 820 miliona do 1.850 miliona dinara. Isto, kao i prošle godine i ove cemo imati prenošenje kredita u narednu godinu tako da ce nam budžet uvecati i kredit koji nece u ovoj godini biti u celosti iskorišcen. Ocekujemo da to bude oko 140 miliona dinara. Budžet ce biti uvecan i za onaj deo sredstava koja ne budu utrošena tokom 2008. godine. Za sada procenjujemo da ce se raditi od 70-100 miliona dinara. Naš budžet u narednoj godini, znaci, treba u ukupnom iznosu ocekivati, oko 2.150 miliona dinara.

Od sagledanih ukupnih prihoda, mi smo za sada sigurni u 1.800 miliona dinara prihoda, koje smo predvideli i od kojih smo utvdili da ce nam za zarade trebati oko 510 miliona dinara, troškove rada lokalne samouprave 200 miliona, pokrice zajednickih troškova funkcionisanja Grada i cele lokalne samouprave (rasveta, zelenilo, voda) oko 190 miliona dinara , školstvo i Centar za socijalni rad - 120 miliona dinara, a u rezervi mora da se nade oko 50 miliona dinara.

Sve su to troškovi koji predstavljaju obezbedivanje funkcionisanja lokalne samouprave bez ikakvog ulaganja. Ostalo bi nam oko 750 miliona dinara što bi predstavljalo potencijal investicione potrošnje za narednu godinu i to onaj koji bi se finansirao samo iz tekucih prihoda. Na ovih 750 miliona dinara doci ce preneta sredstva iz ove godine i sredstva preuzeta od kredita.

To su okviri, ali ostaje veliki posao usaglašavanja kako ce se ova, investiciona , sredstva potrošiti. Treba obezbediti novac za organe uprave, za školstvo, mesne zajednice, kao i za kapitalne investicije, puteve, vodovod, kanalizaciju... To ce biti teme o kojima ce raspravljati clanovi Gradskog veca u narednim danima zajedno sa politickim i strucnim strukturama. Mi cemo, verovatno, do izrade konacnog nacrta budžeta imati još dve -tri, njegove verzije.

Koja bi od krupnijih investicija mogla da “povuce” najviše novca iz budžeta?

- Uvek je dilema da li od mase sredstava isfinansirati nekoliko velikih ili više manjih projekata. Ako bi se opredeljivali za nekoliko krupnih , to bi motralo da bude iz sfere vode i rešavanja pitanja odvodenja otpadnih voda. Podrazumevam da cemo dalje forsirati Industrijsku zonu, dovršiti zapoceto i proširiti je, jer imamo podršku Nacionalnog investicionog plana.

Da li je uspeo plan nastao prilikom izrade budžeta za ovu, tekucu, godinu, u smislu smanjenja izdataka za razne vrste usluga, putovanja itd. rec je o planiranom ukupnom smanjenju za oko 10%?

- Rano je da precizno odgovorim na to pitanje. Mogu samo da kažem da imam osecaj da nije uspeo a kada na kraju godine budemo imali precizne velicine videcemo šta je od planiranog i ostvareno.

Ove godine Skupština grada usvojila je i Strategiju socijalne zaštite. Da li ce u tom smislu biti više izdvajanja novca iz budžeta za ove potrebe?

- Ukoliko nam projekat “prode”, a verovatno hoce, izdvojicemo predvidenih dva miliona dinara kako bi on zaživeo, pre svega u smislu pomoci starim licima. Mi smo se u pocetnim dogovorima usaglasili da bez obzira da li projekat prode ili ne, udemo delom sa sredstvima iz budžeta tako da ce ta aktivnost sigurno krenuti u ovoj godini.

Sredstva kojima lokalna samouprava sufinansira projekte iz Evropske agencije nece opteretiti budžet?

-Ne. Opet cemo, kao i prošle godine relaksirati budžet tog izdatka, jer ako to ne bismo uradili blokirali bi sve naše sitnije projekte. Rekli smo da cemo, ako kod Evropske agencije “prodemo”, uzeti kreditnu liniju. Znaci, ništa iz budžeta tekuce godine, tako se može reci.

Kakva je situacija kada govorimo o izdvajanju sredstava za informisanje?

- Nismo išli sada na nivo te preciznosti, ali ne verujem da ce biti više nego ove godine. U sferi subvencija gde spada i trošak informisanja predvideli smo odgovarajuca sredstva kada je rec o “Radio Požarevcu”, dok su za ostale medije sredstva predvidena u sferi troškova. Tu masu smo za sada uvecali za stopu inflacije od 8%. To znaci nema realnog povecanja.

Mi cemo sigurno ispoštovati rok i na vreme usvojiti budžet. Sve aktivnosti koje su do sada uradene u skladu sa budžetskim kalendarom i ocekujem da ce Gradsko vece odreagovati u smislu da do pocetka decembra bude pripremljen konacni predlog za Skupštinu grada, istakao je na kraju intervjua za “Rec naroda” nacelnik Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti Petar Rajic.

T.R.S.

Razgovor sa predsednikom SkupŠtine opŠtine Petrovac MilanCetom ACimoviCem

IMAMO VELIKO POVERENJE NARODA

Opština Petrovac na Mlavi je posle Požarevca najveca u Branicevskom okrugu. Ona je u poslednje vreme veliko gradilište, ali i primer stabilnih odnosa u koaliciji. Poseban pecat odlicnom funkcionisanju svih parametera daje SO Petrovac na cijem je celu Milance Acimovic sa kojim smo za naš list razgovarali.

Milance Acimovic

Kakva je vaša koalicija koja trenutno vrši vlast u petrovackoj opštini, ko je cini i da li imate jaku opoziciju?

„Vladajucu koaliciju na lokalnom nivou u opštini Petrovac cine odbornici SPS, PUPS-a i Jedinstvene Srbije s jedne i Demokratska stranka i SPO sa druge strane.Od pre desetak dana koaliciji se pridružio i G 17, kao, ako bi tako moglo da se kaže, treca strana.

Ukupno u Skupštini opštine Petrovac ima 50 odbornika, te sledstveno tome vladajucu koaliciju cine 34 odbornika, odnosno dve trecine odbornika. Prakticno, za sve odluke imamo dvotrecinsku vecinu uz napomenu da neke stranke poput Nove Srbije za vecinu naših predloga glasaju i podržavaju sve akcije koje su na dobrobit svih gradana opštine

Stabilna vladajuca koalicija

Nama su,inace, opozicija radikali i DSS.Ukupno je njih, racunajuci i jednog odbornika grupe gradana 12. Najozlojedeniji su odbornici DSS jer su gotovo svi bili u predhodnom mandatu na funkcijama jer su navikli, 2.000. kada su se pojavili, postali su vlast koja je trajala sve do sredine 2008. godine.Imali su cak više funkcija nego odbornika. Danas nisu baš naviknuti da budu opozicija, ali,šta se tu može, jeste to što jeste.

Mi, ipak, nismo išli na odmazdu.Izvršili smo samo promene direktora javnih preduzeca a smenjeni su ostali u njima da rade. Mi dozvoljavamo delovanje opozicije po partijskom osnovu, ali ne ni po radnim pitanjima,što doslovno znaci, da ono što je u interesu svih gradana mora da je u interesu i svake partije.Narod je, ipak, stariji od svih partija.

Ambijent i milje u kojima se održavaju rasprave, mislim, da su do kraja demokratske, al i ne i anarhicne. Kada je u pitanju razmatranje nekih tacaka dnevnog reda za koje je opozicija zainteresovana, imamo i široku raspravu. Mi necemo da dozvolimo da nam SO Petrovac bude slika preslikana iz republickog parlamenta. Ono gore je bruka i parlamenta i zemlje, a poslanici i koštaju sve gradane. Vodenje dugih rasprava bez donošenja konkretnih odluka, ne samo da je jalovo, nego i kontraproduktivno, uostalom, sve to lepo znaju biraci. Ali mi smo odluke sprovodili u život, mi moramo da radimo na terenu. I sam sam na terenu i drugim poslovima nego na samoj skupštini. Jer, nema toliko akata, buduci da smo mi srednja opština i nismo veliki grad da bi svakodnevno imali obaveza oko sprovodenja projekata. Imamo veliko poverenje naroda i to je za nas satisfakcija više”.

Kako reaguju gradani na sve ono što radite?

„Gradani su malo zbunjeni odakle nam odjednom novac. Mi se nismo natezali kod pravljenja koalicije u lokalu, nego smo prvi u Branicevskom okrugu zatvorili pricu, pre svih SPS i DS. Iz Demokratske stranke ima dva clana Glavnog odbora a iz SPS u Glavnom odboru tri, tako da je pet ljudi, vrlo odgovorno odlucivalo o formiranju opštinske vlade. Mi smo imali koaliciju ovde, u Petrovcu mesec dana pre nego je formirana Vlada Srbije. Dok su se mnogi natezali oko formiranja svojih koalicija, mi smo izašli sa svojim zahtevima prema odredenim ministarstvima, pa pošto nisu imali pred sobom druge, odobrili su da finasiraju naše projekte. Naravno, mi sada istrajno radimo na tim projektima. Sada, istovremeno, uocavamo da mnogo teže ide sa odobravanjem sredstava. Fakticki, mi imamo odobrena sredstva za rad do februara, ukoliko ne bi padao sneg”.

Kakvi su odnosi medu funkcionerima,u kakvoj atmosferi radite?

„Naši odnosi gotovo da i nisu partijski, vec korektni, ljudski, saradnicki, sa mnogo razumevanja i uvažavanja,radimo prakticne stvari. Mi se lako dogovaramo. Evo i zašto. I dok smo svojevremeno bili opozicija Demokratska stranka imala je stav da ne vrši opstrukciju poslova. To je pogubno, to ljudi ne praštaju. Posle usvajanja odgovarajucih odluka, svaki naš clan na terenu prednjacio je u prakticnom oživotvorenju odgovarajucih programa. Naše delovanje je urodilo plodom recimo kod asfaltiranja puteva u Velikom Laolu, Šetonju, Stamnickoj Reci, jer su naši clanovi bili medu prvima da se realizuju potrebe svih gradana a nikako samo clanova jedne, bilo koje partije”.

Koje odluke koje su usvojene na sednicama SO Petrovac smatrate stožernim za dalji rad i dobrobit gradana?

Akti za funkcionisanje opŠtine

„Prvo mislim da su Statut i Poslovnik dva bitna dokumenta kojima se reguliše niz pitanja za demokratski rad i razvoj. Zatim, tu su i Statuti javnih preduzeca i odluke o Upravi, akta bez kojih je normalan rad nezamisliv i koja su po zakonu morala biti donešena. Usvojili smo, takode, i rebalans budžeta na prošloj sednici i formirani svi upravni odbori javnih preduzeca, postavljeni ili direktori ili vršioci dužnosti. Najznacajnija stvar kod budžeta jeste da smo mi uspeli da ga ostvarimo sa 75 odsto, što znaci na godišnjem nivou nešto malo iznad 100 odsto. Znaci da je bio realan i u skladu sa prihodima. Pozitivna stvar u tome je što stavka - doprinos od plata- povecana za devet miliona dinara, jer to znaci da su nešto porasle plate i da se krenulo sa blagim porastom zaposlenosti.

Do kraja godine predstoji nam usvjajanje budžeta za narednu godinu. Ja kao jedinka mislim da ce nam iduce godine biti svima nešto bolje nego ove godine jer smo spremni da dovedemo i investitore sa strane kako bi podizali proizvodne kapacitete u našoj opštini. Naznake i nagoveštaji postoje, u fazi smo pregovaranja,nadam se dobrom. Od 1. januara naredne godine pocinje da radi punom snagom Opštinska poreska uprava, te s pravom ocekujemo kudikamo bolji rezultat kod naplate nego do sada. Rec je, naravno, o porezima na imovinu. Trenutno po selima rade prijavu imovine.Prevedeno na jezik brojki to znaci da bi kasa bila punija najmanje za 40, možda i 50 miliona dinara,a ne samo za 10, kao što je do sada bila praksa. Dakle, trebalo bi da se naplati 10 odsto od ukupnog iznosa budžeta”.

Da li ce biti stabilna situacija na svim sektorima?

„Prvo, ocekujem i nadalje, ako smem da kažem i do kraja mandata dakle, za sve cetiri godine stabilnu koaliciju, korektno dogovaranje, konkretnu realizaciju odluka u praksi, bolju naplatu poreza, ofanzivniji prodor investicija,formiranje novih manjih,zašto ne reci privatnih preduzeca,intenzivniju komunalnu izgradnju. Dakle, bavicemo se realnim problemima i stanjem na terenu a nikako samima sobom. Deo poslova mi cemo okoncati do kraja ove godine.

Iduce godine ocekuje nas da završimo investiciju na Izvorištu u Šetonju. Naime, zapoceta je izgradnja zgrade za filtersko postrojenje, vrednost radova je 40 miliona dinara.Posle tove investicije, Evropska agencija za rekonstrukciju treba da nastavi sa hidro radovima, pumpama.filterskim postrojenjem , tako da ce ukupna vrednost dostici milion evra. Rok za završetak je 18 meseci. Ocekujemo da se izabere izvodac radova i da se u narednih 18 meseci uradi zamena cevovoda od Šetonja do Petrovca. Uradicemo i crpnu stanicu u Malom Laolu i kaptažnu stanicu, odnosno dva bazena oko 750 kubika na Karauli iznad Petrovca. Time se rešava problem vodosnabdevanja za dvadesetak godina i trajno rešava problem pritiska koji je bio akutan u zgradama višim od dva sprata. Gradicemo i zgradu nove biblioteke za kojom poodavno postoji potreba. Uplacen je avans kod Evrope Komerca i izgradnja zgrade od 320 kvartanih metara korisne površine je zapocela pre nekoliko dana. Neophodno je obezbediti za dovršetak 2650. 000 evra, a rok za stavljanje u funkciju je godinu dana. Gradice se i jedna toplana.Ona je vezana za Sportsku halu i locirana je pored nje. NJena namenska funkcija je daljinsko grejanje. Zbog cinjenice da je rec o skupoj investiciji od nekoliko miliona evra, razgovaramo sa Ministarstvom za energetiku Vlade Srbije. Velika su ulaganja i mi to ne možemo da iznesemo sami.

Nastavljamo sa asfaltiranjem ulica u gradu i selima po principu: 50 mesna zajednica pedeset odsto sredstava opština. Ovih dana jedna ulica na kojoj ce se raditi bice u Velikom Laolu, takozvani „Turski put”. Šetonje je najavilo da ce iduce godine sve svoje ulice koje nisu asfaltirane asfaltirati.

Ozbiljno razmišljamo o jednom pogonu za preradu (reciklažu) otpada. U Banji u Ždrelu gradi se novi hotel koji cemo,iako je rec o privatniku, u delu u kome možemo pomoci da se što pre završi. Još pre sadam osam godina stavljena je van snage odluka o zabrani kupovine placeva oko banje. Dakle, kupovina je slobodna”

Kultura i sport

U ovoj opštini se posebno drži do kulture i sporta, zar ne?

„Mi imamo Kulturno-prosvetni centar i oko njega su grupisane sve naše kulturne aktivnosti. Tu je i takmicenje sela Srbije,pozorište, izdavacka delatnost, kao i mnogobrojne kulturne manifestacije koje se u mlavskom kraju održavaju.

Naravno da izuzetnu pažnju poklanjamo i sportu. U budžetu je predvideno 12 miliona dinara za razvoj i unapredenje sporta i na ime pomoci klubovima. Možda deluje da je to malo, ali kada se taj odnos stavi prema iznosu budžeta vidi se da je to prilicno. Kod nas funkcionišu mahom fudbalski klubovi, medutim, tu su rukometaši i rukometašice,a uskoro, nadamo se, formiranju odbojkaških i košarkaških klubova. Negujemo i borilacke sportove, gde mladici i devojke osvajaju i po 20 medalja za sezonu. Sa otvaranjem Sportske hale,uslovi za razvoj sporta ce biti odlicni”.

Kakva je medijska slika o Petrovcu ?

„Što se tice lokalnih ( petrovackih medija) sa svima imamo jako dobre odnose i dobru medusobnu saradnju. Važi za TV Ruf i TV Mlavu, kao i Radio Petrovac na Mlavi. Dobra je saradnja i sa požarevackim televizijama SatTV i Duga, RTS i TV Pinkom, kao i listom „Rec naroda”.

Gradi se trafostanica

Pored Sportske hale u Petrovcu radi se trafostanica a za ovu investiciju treba obezbediti pet miliona dinara . Po 50 odsto sredstava dace opština Petrovac i Elektromorava.

Sportska hala gradena tokom dugog niza godina konacno je privedena nameni, posta-vljaju se ploce a okolo se asfaltira. Sve instalacije ispod poda su uradene.

Asfaltirane ulice

Prošlog cetvrtka završeno je asfaltiranje ulice u Stamnickoj Reci dugoj dva i po kilometra. U radove i asfaltiranje je uloženo blizu osam miliona dinara,obezbedenih naporima meštana i opštine Petrovac.

Takode, nedavno je asfaltiran i put u Kladurovu, zaseok Orešac dug 3,5 kilometra, a završen je put oko Stare škole u Busuru od 600 metara uz ulaganja od 2, 4 miliona dinara.

U Petrovcu je uradeno barem 15 ulica a najvažnija je Moravska koja do sada nikada nije bila pod asfaltom.

S.Ristic

MALO CRNICE

PodrŠka razvoju sela

Državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Dragutin Radosavljevic prošle nedelje u Malom Crnicu urucio je ovoj lokalnoj samoupravi odluku o dodeli 2,48 miliona dinara za projekat “Selo za 21. vek”. Rec je o sredstvima koje Republika ostvaruje iz pri-redivanja igara na srecu.

Esidol Peric

Predsednik opštine Malo Crnice dr Esidol Peric kaže da ce ova sredstva, pridružena uz finansijsku podršku Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, od koga se ocekuje potvrdan odgovor, poslužiti za kupovinu mini-busa.

- Oseca se izuzetno velika potreba za sopstvenim prevoznim sredstvom, koje bi služilo kulturno-umetnickim društvima sa podrucja opštine Malo Crnice za odlazak na nastupe, kako širom naše Opštine i okruga, tako i citave Srbije. Verujem da je široj javnosti veoma dobro poznato da je veoma aktivan veliki broj KUD-ova sa podrucja naše lokalne zajednice. Posebno, folklorni ansambli i amaterske pozorišne družine. Pregršt priznanja i visokorangiranih mesta osvojenih na brojnim manifestacijama u oblasti amaterizma, o tome najbolje govore. Konacno, talentovani entuzijasti ce moci da na adekvatan nacin reše pitanje prevoza, godinama veoma krupno pitanje, zbog koga se dešavalo da pojedine pozive za gostovanja moraju da odbiju, - kaže dr Esidol Peric, predsednik Opštine Malo Crnice.

Pobediti „belu kugu”

Pomoc KUD-ovima samo je jedna od karika u lancu aktivnosti kojima malocrnicka lokalna samouprava nastoji da sacuva kulturnu baštinu, podigne standard sela na viši nivo, pri tom posebnu pažnju posvecujuci mladima. Jer, poznato je, migracija iz seoskih ka gradskim sredinama uzima svoj danak: sela lagano odumiru, „bela kuga” postaje „hronicna bolest” Stiga.

Lokalna samouprava, kaže predsednik opštine, iako raspolaže skromnim budžetskim sredstvima, cini napore da renovira škole, sagradi sportske terene, poboljša putnu mrežu, reši pitanje vodosnabdevanja... Uz sve to, najteži problem je, svakako, obezbediti mladima ekonomski interes, solidan izvor prihoda, da bi ostali na svojim ognjištima.

Bazna grana privredivanja u Stigu je - poljoprivreda. Batuša je „Selo suncokreta”, Zadruga „Vitovnica” u Kuli vec deceniju organizuje ogledna polja, dovodi ratarima „na noge” vrhunske eksperte sa instituta u Beogradu i Novom Sadu. Medutim, neophodna su sistemska rešenja kojima bi se rad na njivi ucinio zaista profitabilnim.

Posao, pa sve drugo

S druge strane, Smoljinac je „selo malih privrednika”. Ima ih gotovo stotinu u udruženju koje su sami osnovali. Privatni biznis je, takode, dobar razlog za ostanak na selu. Poseban prostor u Salakovcu se opredeljen i pripremljena infrastruktura za izgradnju industrijske zone. Posla bi moglo da bude i kad proradi mlin „Mlava” odnedavno, po presudi Trgovinskog suda u Beogradu, ponovo u rukama lokalne samouprave.

U meduvremenu, lokalna samouprava se trudi da reši probleme za koje je nadležna: komunalna infrastruktura, pre svega.

- U poslednjih 100 dana smo završili presvlacenje asfaltnog puta u Toponici, delom u Vrbnici i Kalištu, a ako bude sredstava, do kraja godine cemo presvuci i put u Kravljem Dolu. Uporedo sa tim, radimo rekonstrukciju dela krova na Domu kulture u Toponici i Kalištu. U selu Šapine uradili smo fasadu na školi, sredstvima NIP-a uradeni su ove godine mokri cvorivi u školama u nekoliko škola. NIP je jedan od izvora finansijskih sredstava, pripomažu i druga ministarstva, ogranicenim budžetskim sredstvima, zasigurno ne bismo mogli mnogo toga da uradimo. Istovremeno, pripremaju se novi projekti sa kojima cemo nastaviti da konkurišemo kod ministarstava i donatora, - kaže Peric.

Lokalnoj samoupravi predstoji zadatak da dovrši zapocetu izgradnju magistralnog cevovoda Boževac - Kula, radi rešavanja problema zdrave pijace vode u tom delu Stiga, a vec ovih dana trebalo bi da krene izgradnja vodoizvorišta u Batuši. To izvorište zadovoljilo bi potrebe nekoliko naselja.

- Projekcija lokalne samouprave je da se svi vodosistemi u opštini spoje i zdrava pijaca voda stigne do svake kuce u svakom selu. To je dug i skup posao, nastojimo da ga rešavamo korak po korak. I izvorište u Batuši se gradi sa namerom da u buducnosti bude deo tog opštinskog vodovoda, - dodaje Peric.

Tokom leta, kroz malocrnicku komunu prošao je opticki kabl, ceka se na tehnicki prijem i, kad sistem bude u funkciji, osim što ce olakšati rad organima lokalne samouprave i policije, opticki kabl ce stvoriti preduslove i za otvaranje ekspozitura banaka u Malom Crnicu. Korak po korak, stiška sela „hvataju korak” sa urbanijim sredinama i sticu imidž kakav zaslužuju u 21. veku.

D. Milenkovic

Crveni krst Golubac

POMOC COVEKU U NEVOLJI

- U dve akcije sakupljeno 68 jedinica krvi- Od opštine dobijena nova kancelarija a od naredne godine i veca finansijska sredstva iz budžeta

Crveni krst Srbije od svog osnivanja 1876. godine i Crveni krst opštine Golubac, prolazili su kroz razna iskušenja, nalazeci svoje mesto u državi i društvu, opravdavajuci tako svoju ulogu i znacaj. Osnovni ciljevi odnosno misija ove humanitarne organizacije bili su i ostali pomoc coveku u nevolji i smanjenje njegove patnje, podrazumevajuci pri tom razlicite aktivnosti.

Dina Cuckovic

Dok se krajem 90- tih prošlog veka na spisku korisnika usluga nalazilo izmedu 500-600 ljudu, danas to nije slucaj. Trenutno se danas nalazi 50-tak izbeglih i 20-tak raseljenih lica. Ciljnu grupu dopunjuju domace socijalno ugroženo stanovništvo, a nije zaboravljena ni romska populacija.

-Trenutno se naše aktivnosti u Crvenom krstu mogu podeliti u dve najvažnije kategorije: socijalno-humanitarne i zdravstvene. U ovoj 2008. godini, uprkos problemima kao što su finansiranje i nedovoljan broj radnika (sekretar, magacioner- volonter i vojnik na civ. sl. vojnog roka) uspeo da sprovede niz znacajnih aktivnosti. Na prvom mestu treba istaci prijem i distribuciju humanitarne pomoci iz Nemacke od strane „Organizacije za više mira i prijateljstva” iz Petersvorta, na celu sa Stojadinom Šenkom, kaže sekretar Crvenog krsta Golubac, Dina Cuckovic.- Ova medunarodna saradnja traje od 2000. godine i zahvaljujuci njoj dopremane je razlicita roba pocev od: polovne odece i obuce, medicinskih sredstava, nameštaja, elektricnih ureddaja... Ovu pomoc dobijali su ne samo ugrožene kategorije vec i ustanove: zdravstvene, školske, predškolske, verske…

-Kad je rec o zdravstvenim aktivnostima na prvom mestu su akcije dobrovoljnog davalaštva krvi, koje je naše javno ovlašcenje od strane države i predstavlja nacionalni interes. Ove godine u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Srbije oragnizovane su dve akcije i tom prilikom sakupljeno je 68 jedinica ove dragocene tecnosti. Što se tice ostalih aktivnosti, iz zdravstvene oblasti one su uglavnom usmerene na promociju prevencije zdravlja. Crveni krst je u saradnji sa Domom zdravlja Golubac i Asocijacijom za razvoj opštine Golubac, organizovao predavanje povodom 25. marta Dana borbe protiv TBC u OŠ u Branicevu, dok su 7. aprila povodom Svetskog Dana zdravlja i 25. septembra povodom Svetskog Dana srca organizovani punktovi na kojima su naši sugradani mogli besplatno da provere: krvni pritisak, glikemiju i telesnu težinu, ali i da dobiju korisne savete i brošure. Spremamo se za aktivnosti povodom 1. decembra povodom Svetskog Dana protiv AIDS-a, rekla je Dina Cuckovic.

U ovoj godini Crveni krst beleži još jednu važnu aktivnost, naime formirana je opštinska višenamenska terenska jedinica za delovanje u vanrednim situacijama. Ova 12-oclana ekipa prošla je obuku u Bogovadi i opremljena je licnom opremom.

Ove godine Crveni krst je bio i domacin seminara iz oblasti službe traženja.

-Zahvaljujuci razumevanju novih opštinskih vlasti dobili smo novu kancelariju, a obecana nam je i veca finansijska podrška, cime bi pocela primena Zakona o Crvenom krstu Srbije, po kome se sredstava za rad Crvenog krsta obezbeduju iz budžeta države Republike Srbije i budžeta lokalne samouprave

Crveni krst Golubac otvoren je za saradnju i partnerstvo sa svim nosiocima društvenih aktivnosti sa ciljem poboljšanja života i zdravlja stanovništva.

LJ.Nastasijevic

SEDNICA SO ŽAGUBICA

Usvojena skupŠtinska akta

Na prošlonedeljnoj sednici Skupštine opštine Žagubica usvojeni su dokumenti neophodni za redovan rad lokalnog parlamenta i njegovih organa i tela. Rec je o Poslovniku o radu, Odluci o Opštinskoj upravi, Odluci o radnim telima Skupštine i izboru clanova stalnih radnih tela SO Žagubica.

Odbornicko zasedanje zapoceto je sporenjem oko validnosti blanko ostavke Svetislava Dinica (“Pokret za Homolje”), aktivirane 19. septembra. Prema pravnom tumacenju sekretara SO Žagubica Željka Ilica, ostavka nije u skladu sa Zakonom, i o njoj Skupština ne može da odlucuje. Naime, saopštio je Ilic, odbornik Dinic je obavestio Skupštinu da uopšte nije potpisao nikakvu blanko ostavku. Kako se culo, po tom pitanju zatraženo je i mišljenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Reagujuci na ovakav razvoj situacije, Andreja Milosavljevic, nosilac izborne liste grupacije „Pokret za Homolje”, istakao je da je blanko ostavka blagovremeno aktivirana, u skladu sa svim propisima. NJegov zahtev da Skupština uvrsti u dnevni red raspravu o ostavci odbornika Dinica podržao je i Slobodan Ognjanovic, clan odbornicke grupe „Pokret za Homolje”. O uvršcenju pitanja blanko ostavke na dnevni red ove sednice se glasalo, predlog je odbijen rezultatom 18:11. Privremeno je stavljena tacka na tu temu: sacekace se odgovor resornog ministarstva, dok „Pokret za Homolje” najavljuje da se „slucaj blanko ostavke” može naci i na sudu.

Usvojen Poslovnik

Redovni tok sednice zapoceo je verifikacijom mandata novom odborniku Bojanu Milenkovicu iz Žagubice (DS - Boris Tadic). Mesto u odbornickoj klupi žagubicke Skupštine ustupila mu je Dragica Petrovic iz Osanice, koja je na prethodnoj sednici SO, potkraj avgusta, izabrana za v.d. direktora JP Turisticka organizacija opštine Žagubica.

Zajedno sa Milenkovicem, svecanu izjavu dala je i Vesna Stojilovic, koja je bila odsutna sa prethodne sednice, kada joj je verifikovan odbornicki mandat.

Odbornici SO Žagubica su na prošlonedeljnoj sednici vecinom glasova usvojili Poslovnik o radu SO Žagubica.

Na predlog Odluke o Opštinskoj upravi, primedbe su se cule iz redova SRS: Olivera Pauljeskic (SRS) tražila je da se iz tog dokumenta briše stav po kome je za izbor ili razrešenje rukovodioca odeljenja Opštinske uprave neophodna saglasnost predsednika opštine, odbornicka vecina nije prihvatila tu korekciju. Odluka o Opštinskoj upravi doneta je vecinom glasova prisutnih odbornika.

Vecinom glasova usvojena je i Odluka o radnim telima Skupštine opštine Žagubica, a imenovani su i clanovi stalnih radnih tela Skupštine opštine Žagubica.

Na ovoj sednici su razrešeni dosadašnji i imenovani novi clanovi upravnih i nadzornih odbora Fonda za protivpožarnu zaštitu i Fonda za razvoj poljoprivrede, kao i clanova Upravnog i Nadzornog odbora JKP „Belosavac” Žagubica iz reda zaposlenih.

Podrška Regionalnoj agenciji

Opština Žagubica, odlukom vecine odbornika SO pridružila se ostalim sredinama Branicevskog kraja i podržala osnivanje Regionalne razvojne agencije Branicevsko - Podunavskog regiona, sa sedištem u Požarevcu.

O znacaju pristupanja ovoj asocijaciji i ocekivanjima od Regionalne razvojne agencije, clan Opštinskog veca opštine Žagubica Jovica Stojanovic je rekao:

- Polazeci od opredeljenja da se ta agencija formira kao pravni subjekt i da ubuduce predstavlja i pomaže opštine ova dva okruga u pripremi i implementaciji projekata prema stranim donatorima, pokrenuta je inicijativa da sve opštine budu osnivaci Regionalne razvojne agencije. Na to upucuje i pozitivno iskustvo vec osnovanih razvojnih agencija u Leskovcu, Nišu, Kragujevcu i Zajecaru, kao i Novom Sadu i Zrenjaninu. Smatramo pristupanje ovoj agenciji veoma znacajnim, s obzirom da je cilj osnivanja Agencije stimulisanje i uredenje ekonomskog i društvenog razvoja regiona kroz razvijanje partnerskih odnosa javnog i privatnog sektora na identifikaciji potreba i strategija ekonomskog razvoja, - istakao je Stojanovic.

Pomoc i stipendije

Pored ostalih, na ovoj sednici je usvojena i Odluka o proširenju prava iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji opštine Žagubica. Odluka predvida novu uslugu iz oblasti socijalne zaštite: „Pomoc i nega u kuci starim licima”. Uslugu ce realizovati neka od ustanova iz oblasti socijalne zaštite ili udruženje gradana - nevladina organizacija sa prostora opštine, o cemu ce odlucivati posebna komisija.

Pomoc i nega starim licima finansirace se sredstvima Fonda za socijalne inovacije Republike Srbije, kroz projekat „Planiranje lokalnih usluga socijalne zaštite - PLUS”, sa 80%, dok ce se preostalih 20% izdvojiti iz budžeta opštine.

Odbornici SO Žagubica na ovoj sednici prihvatili su i Odluku o stipendiranju ucenika i studenata sa podrucja opštine.

Donet je i zakljucak kojim se ovlašcuje predsednik opštine Žagubica dr Dragi Damnjanovic da zakljuci ugovor sa Poljoprivrednom školom u Požarevcu o finansiranju smeštaja i ishrane u domu ucenika te škole za 16 ucenika sa podrucja opštine Žagubica, koji upišu ili vec pohadaju Poljoprivrednu školu u Požarevcu.

Na dnevnom redu ove sednice našao se i Izveštaj o radu Decjeg vrtica „Poletarac” za prošlu i Program rada za ovu radnu godinu. Oba dokumenta su usvojena bez diskusije.

D. Milenkovic

U Rabrovu kod KuCeva zavrŠene sedme sveCanosti “Žanki u Cast”

VECITA GOSPOÐA MINISTARKA

- Ni jedan glumac u našem pozorištu ne ume tako da stvori onaj prisni srdacni dodir izmedu scene i gledališta kao žanka,primetio je u svojoj knjizi u Pozorištu 1928.godine,Svetislav Pavlovic

Rabrovo. - Tradicionalne sedme svecanosti “Žanki u cast”, posvecene velikoj srpskoj glumici, završeni su u nedelju pozorišnom predstavom LJiljane Lašic “Jasmin na stranputici”,u režiji Vladimira Lazica u kojoj su nastupili LJiljana Lašic, Rada Ðuricin i Ivan Bosiljcic. Od petka pa do nedelje,uz raznovrstan program i uz veliko angažovanje Organizacionog odbora ovogodišnje manifestacije na celu sa Svetlanom Kuzmanovic, Rabrovo je bilo centar kulturnih dešavanja u ovom delu Srbije.

Kada je Miri Stupici urucena nagrada za najbolju Srpsku glumicu 20. veka prisustnima u Narodnom pozorištu,u Beogradu,obratila se recima:

“Nisam ja najveca srpska glumica koju je srpsko pozorište imalo je Žanka Stokic,koja je nepravedno zaboravljena a toliko zadužila pozorišnu umetnost i našu kulturu. Zato molim našu kulturnu javnost da Žanku Stokic vrati na mesto koje joj pripada...”

Žanka Stokic, glumica za koju je Branislav Nušic, oduševljen njenim glumackim umecem,napisao vecinu svojih ženskih uloga,rodena 24.januara 1887.godine u Velikom Gradištu, a desetogodišnji period koji je provela u Rabrovu ostaje joj zauvek u secanju što je i sama glumica potvrdila cestim prisecanjem i prepricavanjem uspomena iz detinjstva. U Rabrovu Žanka završava cetvorogodišnju školu jedinu koju je pohadala.

Godine 1931.Branislav Nušic je uputio pismo zahvalnosti Žanki Stokic, povodom njegove komedije Gospoda Ministarka. Tada NJušic piše:

“Draga Žanka, vi ste veceras pedeseti put Ministarka i neka vam ostale ministarke ne zavide,jer Vaše ministrovanje traje samo od dizanja do spuštanja zavese. Ono što vam se može zavideti to je,što se pedeseti put onako isto sveži,onako isto vedri i onako isto izraziti kao prvi put kada ste seli na ministarsku fotelju”.

Kulturna javnost Srbije se i kasnije u vrlo retkim situacijama secala Žanke, njenih uloga i onoga što je ona znacila za srpsko pozorište.NJena gluma je, medutim, kao što je izjavila i Mira Stupica, ipak brani od zaborava.

Mnogobrojna publika u Rabrovu za vreme trajanja ove kulturne manifestacije imala je prilike da vidi poznate licnosti iz pozorišne umetnosti. Sedme svecanosti “Žanki u cast” pocele su kocertom AKUD “Lola” iz Beograda. Cudnovatost i lepota duhovne stvaralacke energije,koja povezuje ljudsko i božansko,za poznatu srpsku glumicu i autora likovnih ostvarenja radenih tehnikom kolaža “Lica”, Vericu Miloševic je razlog zbog koga se,kao i naš najveci pisac Ivo Andric,”ne može nagledati ljudskog lica i zvezdanog neba”,a drugo vece pozorišna predstava Radoslava Zlatana Dorica “Srbi grade kucu” i izvaredna gluma Jelice Sretenovic,Ivana Bakjareva, Milenka Pavlova, Vladana Gajovica i Siniše Ubovica, srdacno je propracena od mnogobrojne publike.

Glumica LJiljana Lašic,pred mnogobrojnom rabrovskom publikom imala je svoju prvu prezentaciju svoje pozorišne predstave “Jasmin na stranputici” u režiji Vladimira Lazica.

- Ja sam kasno sebe više pronašla u poisanju nego u glumi.Planiram da predstavim dva nova moja komada-tragi komedije od kojih “kuca sa prozorom” mislim da bi ovde u Rabrovu najbolje prošao,jer narod voli da prepoznaje sebe u tekstovima,rekla je LJiljana Lašic.

Ovogodišnje sedme svecanosti “Žanki u cast” organizovali su Udruženje gradana “Žanki u cast” Rabrovo,Skupštine opštine Kucevo i Mesne zajednice “Jedinstvo” iz Rabrova.

- Ovogodišnje sedme svecanosti “Žanki u cast” su do sada po sadržaju jedne od kvalitetnijih a posebno po dobroj poseti ljubitelja pozorišta.Nije lako u jednoj varošici kao što je Rabrovo organizovati jednu trodnevnu manifestaciju i nama u udruženju je prevashodni cilj da sacuvamo od zaborava secanje na našu po mnogima najvecu srpsku glumicu dvadesetog veka Živanu-Žanku Stokic. Želimo da ova kulturna manifestacija prerasta u festival ženske glume,kaže predsednik Organizacionog odbora “Žanki u cast”, Svetlana Kuzmanovic.

LJ.Nastasijevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 24.10. do 31.10.2008. godine u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu rodeno je 28 beba, 7 devojcica i 21 decak.

Sinove su dobili: Maja i Duško Milic iz Golupca,Dragana i Novica Miloševic iz Dragovca, Marina i Srdan Stanojevic iz Trnjana, Emina i Saša Jovanovic iz Bradarca, Danijela i Miroslav Nedic iz Velikog Crnica, Saneta Bekteševic i Indriz Sahiti iz Kostolca, Vesna i Goran Dragic iz Požarevca, Andrijana i Boban Jakovljevic iz Velikog Gradišta, Marija i Dejan Dakic iz Petrovca, Nina i Srecko Jovanovic i Velikog Laola, Maja i Dejan Golubovic iz Kostolca, Vesna Stojanovic i Bojan Milovanovic iz Batovca, Milena Mitrovic i Miloš Milenkovic iz Kuceva, Sonita Mustafovska i Bobit Avdulovic iz Kostolca, Tanja i Nenad Dinic iz Požarevca, Milena i Dejan Glušica iz Požarevca, Marina i Srdan Stanojevic iz Trnjana, Kosara Ðordevic i Dejan Ristic iz Zajecara, Sanela i Nenad Milic iz Tabanovca, Dijamanta Stojanovic i Periša Miškovic iz Požarevca i Jasmina i Sefredan Murina iz Kostolca.

Kcerke su dobili: Mirjana Ivkovic i Miroslav Nešic iz Petrovca, Emina Krizov i Robert Morina iz Kostolca, Merima Pavlovic i Živoslav Ilic iz Kasidola, Sabina i Munaser Zairi iz Kostolca, LJudmila i Dragoslav Doderovic iz Požarevca, Slavica i Goran Milenkovic iz Velikog Gradišta i Biljana i Duško Markovic iz Boževca.

ED “ELEKTROMORAVA” POŽAREVAC

Sistem spreman za zimu

- Zbog poskupljenja ogreva, u pripremi vece kolicine struje

- Remonti i rekonstrukcija širom Branicevskog okruga

- Automatizacija - korak dalje

Tokom treceg kvartala ove godine, a u okviru priprema za zimsku sezonu, period u kome se elektricna energija troši u vecoj kolicini, požarevacka „Elektromorava” okoncala je veliki broj remonta i rekonstrukcija trafo-stanica i elektromreža.

Kako su i pocetkom novembra vremenski uslovi relativno pogodni za rad ekipa na terenu, poslovi traju i ovih dana.

- Krajem prošle nedelje, pod napon je stavljena rekonstruisana niskonaponska mreža u Petki, niskonaponska mreža i nova stubna trafo-stanica „Margum” u Dubravici, niskonaponska mreža i trafostanica u selu Krvije kod Petrovca i trafo-stanica kod Kuceva, instalirana za potrebe napajanja repetitora vojske, policije, RTS-a i operatera mobilne telefonije. Završena je i rekonstrukcija elektromreže u Trnjanu a isti posao privodi se kraju u naselju „Didino selo” u Kostolcu, - kaže Pavle Pavlovic, direktor ED “Elektromorava” Požarevac, dodajuci:

- Poslovi u Trnjanu, Petki i kostolackom naselju „Didino selo” zajednicka su investicija sa Direkcijom za izgradnju, sa kojom imamo izvrsnu saradnju. Ocekujemo da takvu saradnju imamo i ubuduce, s obzirom da je elektrodistributivna mreža važan element infrastrukture, racunamo da se saradnja nastavi i iduce godine.

Jedan od znacajnih poslova koji ce, ocekuju u „Elektromoravi”, biti gotov do kraja ove godine je - Dispecerski centar. NJegova realizacija i puštanje u pogon obeležice pocetak ere daljinskog upravljanja i automatizacije distributivne mreže.

Remonti u završnici

Po recima Draška Vicica, pomocnika direktora za tehnicki sistem u ED „Elektromorava” Požarevac, akcenat remontnih aktivnosti poslednjih nekoliko meseci bio je na 35-kilovoltnom nivou i remontima postrojenja i vodova 10/04. Uporedo sa remontima TS 35/10, obavljen je i redovan godišnji remont 35-kilovoltnih dalekovoda. Plan remonata na 35-kilovoltnom nivou u potpunosti je završen, a završeno je i oko 80% remonata na trafostanicama 10/04. Preostali su još neki radovi u Požarevcu i okolnim selima.

- Nakon dovršetka veoma znacajne investicije za „Elektromoravu”, pa i za citav EPS, TS „Kostolac 2”, puštene u pogon u maju, realizovali smo u podrucju Kostolca još nekoliko važnih poslova: rekonstruisana je NN mreža u naselju „Bagremar” i izgradena je stubna trafostanica instalisane snage 250kVA, a privode se kraju i radovi u „Didinom selu”, odnosno Pecanskom naselju i Petki. Uradili smo i kapitalni remont stubne TS u Pecanskom naselju, a radi se na izgradnji još jedne stubne TS, „Pecansko naselje 2”, - kaže Vicic.

U naselju Petka zamenjeni su goli provodnici pletenicom, a drvene bandere betonskim. Rekonstrukcija je obuhvatila oko 3,5 kilometara niskonaponske mreže. U „Didinom selu”, rekonstrukcija je obuhvatila 5 kilometara NN mreže, ugradnju 10 - kilovoltnog kablovskog samonosivog snopa za napajanje novoizgradene stubne trafo-stanice snage 250kVA. Vrednost radova u „Didinom selu” procenjuje se na oko 6,6 miliona dinara. Na poslovima u oba naselja su, pored „Elektromorave”, angažovane i ekipe „Izgradnje” ED Beograd.

- Završena je i rekonstrukcija niskonaponske mreže u selu Trnjane, celokupan posao odradila je ispostava „Elektromorave” u Malom Crnicu. Rekonstrukcija je obuhvatila 3,6 kilometara mreže, predracunska vrednost je 1,36 miliona dinara. U Dubravici, naselje „Margum”, rekonstruisana je NN mreža, izraden 10 - kilovoltni dalekovod i izgradena stubna TS instalisane snage 250 kVA sa trafo- jedinicom od 160 kVA. U tom delu naselja naponske prilike su bile izuzetno loše, a istovremeno se naselje širi, pa je pomenuti zahvat bio neophodan. Posao je vredan 3,3 miliona dinara, - kaže Vicic.

12 kilometara novih kablova

Rekonstrukcija elektro-mreže u Požarevcu obuhvatila je dosta ulica: Vase Carapica, Šumadijska, Užicka, Miloša Obilica, Radoja Domanovica, Svetislava Uroševica, Cane Babovic - gornji deo, Aleksandra Pavlovica, Radnicka, Viteška, Udarnicka, Cegarska...

- Ovogodišnji plan obuhvatio je zamenu 12 kilometara niskonaponske mreže u gradu Požarevcu. Gradevinski deo je završen, materijal je obezbeden i radice se i do pocetka zime, posao ce biti završen u celini. Deo ovih ulica raden je u saradnji sa Direkcijom, dok je vecina bila u redovnom planu remonta za ovu godinu. Inace, trenutno su u izradi planovi investicija, remonata i tekuceg održavanja za 2009. godinu, - kaže Vicic.

Izmedu ostalog, „Elektromorava” je, u saradnji sa Direkcijom za izgradnju, rekonstruisala niskonaponsku elektricnu mrežu u ulici Draže Markovica u Požarevcu. Postavljen je podzemni kabl u dužini od 1.000 metara, ostaje da se na prolece na fasadama objekata montiraju i povežu ormari i ukloni nadzemni vod sa fasada.

Do kraja godine trebalo bi da se dovrši i izgradnja TS „Bresje” u Požarevcu. Pri kraju je posao na polaganju 10 kV kabla izmedu trafostanica u Skopljanskoj i TS 1 i Decji vrtic.

„Elektromorava” planira da do kraja ovog meseca izgradi trafo-stanicu u selu Bare, do koje je vec izgraden je 10 kilovoltni dalekovod, dugacak 3,6 kilometara.

Radovi u poslovnicama i ispostavama

Medu poslovima u ispostavama „Elektromorave”, posebno se istice Razvodno postrojenje Salakovac, koje znacajno doprinosi kvalitetnom i pouzdanom snabdevanju izuzetno jakog konzumnog podrucja - Bratinac, Smoljinac, Šapine, Zabrega. Na podrucju ispostave Aleksandrovac, puštena je TS „Vlaški Do 5” a radi se na rekonstrukciji dela 10-kilovoltnog voda za Simicevo. U Malom Crnicu je puštena stubna TS „Boževac 5 - Vodovod”, radi se NN mreža u Kobilju i na deonici Kobilje - Divan.

U Petrovcu se gradi montažno - betonska trafostanica snage 1.000 kVA, koja ce napajati Halu sportova, planiranu Toplanu i potrošace u tom delu Petrovca. Radi se stubna TS, rekonstruiše NN mreža a izgraden je i deo dalekovoda 10 kV u potezu „Gršljana 2”, selo Kladurovo. U saradnji sa Direkcijom i MZ Petrovac, gradice se TS „Brezovica 4”, a dovršava se dalekovodni prsten, veza izmedu trafostanica „Park” i „Vatrogasci” u Petrovcu.

Na podrucju Poslovnice Veliko Gradište, puštena je stubna trafostanica u Majilovcu i vikend naselju Beli Bagrem. U ispostavi Veliko Laole, pri kraju je posao oko gradnje trafostanice Krvije.

Na podrucju Poslovnice Kucevo, uradena je 10 - kilovoltna veza („prsten”) izmedu trafostanica „Pošta” - „Ratomira Atanackovica”, „Klisura” - „Spomen-dom”, a uporedo je radena i rekonstrukcija niskonaponske mreže. U toku je polaganje 10 kV kabla u dužini od 1,6 kilometara na brdu Ziman. Na vrhu Zimana gradi se trafostanica za napajanje repetitora nekoliko korisnika.

Na podrucju Ispostave Golubac, dovršava se rekonstrukcija NN Mreže u naselju Baric.

Automatizacija i modernizacija

Jedan od krupnih zahvata ED „Elektromorava” Požarevac je - izgradnja i puštanje u rad Dispecerskog centra iz koga ce se upravljati trafostanicama, dalekovodima i, prakticno citavim distributivnim sistemom.

- Do sada je realizovano 80% predvidenih radova, oprema je instalirana, ostvareni su linkovi sa trafostanicom „Smederevo 3”, koji omogucuju nadzor nad svim TS 110/35 iz kojih se napajaju naše trafostance 35/10. Savremeni sistem za komandovanje i nadzor zahteva i automatizaciju i modernizaciju postojecih trafostanica 35/10, na cemu vec radimo. Trafostanica „Kostolac 2”, koju smo proletos pustili u rad, ima upravo takvu opremu, a rekonstrukcijom TS „Požarevac 3 - Centar”, ugraduju se zaštitno-upravljacki releji i stanicni racunar koji ce upravljati stanicom, a imati i signalnu vezu sa Dispecerskim centrom. Karakteristicno za tu trafostanicu je da se rekonstrukcija izvodi dok je ona u pogonu, tako da kupci nemaju prekid u snabdevanju. Inace, tokom prošle i ove godine, ugraden je prilican broj reklozera i automatskih aktuatora za pogon rastavljaca, povezanih u Mini Skada sisteme u poslovnicama Kucevo i Petrovac, a do kraja godine u planu je da se posao zaokruži i u Poslovnici Veliko Gradište. U Mini Skada sisteme ugradeni su i lokatori kvarova, koji, registrujuci prolazak struje kvara, precizno odreduju zonu kvara na liniji dalekovoda. Time se drasticno skracuje vreme za lokalizovanje kvara, otklanjanju problema se pristupa odmah i beznaponsko stanje svodi na najmanju mogucu meru, - kaže Vojkan Vuckovic, direktor sektora za energetiku i investicije.

U saradnji sa firmom „Radijus” iz Niša, prošle godine izvršena je automatizacija zabelskog vazdušnog voda, a u planu je da dogodine taj posao bude odraden i na dalekovodu koji napaja naselje LJubicevo. U planu je i automatizacija Razvodnog postrojenja Salakovac.

Pored rekonstrukcije i ugradnje mikroprocesorske zaštite, vrši se i zamena uljnih prekidaca vakuumskim.

U susret aktiviranju Dispecerskog centra, ugovoreno je projektovanje optickog voda od zgrade Dispecerskog centra do trafostanica 110/35 kako bi i one bile u sistemu komandovanja i nadzora. Na osnovu ugovora izmecu EMS-a i EPS-a, ocekuje se da iduce godine i one budu u nadležnosti distribucije.

Iduce godine gradice se i TS 35/10 u Rabrovu, u toku je izrada idejnog projekta gradevinskog dela koji ce se veoma brzo realizovati udruženim sredstvima sa MZ Rabrovo. Ugradice se moderna oprema sa mikroprocesorskom zaštitom, koja ce pripremiti ovu trafostanicu za daljinski nadzor i komandu.

Rebalans zbog gasa

Vest o poskupljenju gasa, iako na ovim prostorima taj energent nije u masovnoj upotrebi za potrebe zagrevanja, svejedno je izazvala kolebanja na tržištu ogreva. Gotovo trenutno, poskupela su drva, nastala je jagma za ugljem, i, svi su izgledi, ove zime ce se struja trošiti za zagrevanje ili dogrevanje prostorija više nego što je to ranijih godina bivalo uobicajeno.

- Po nalogu EPS-a, mi smo vec uradili rebalans našeg elektro - bilansa, tako da, zajedno sa svim radovima na rekonstrukciji i radovima koji tek treba da se okoncaju, smatramo da smo dobro pripremljeni za zimski period i da necemo imati problema, da ce snabdevanje biti redovno, kontinuirano i kvalitetno i da cemo na prolece nastaviti dalju modernizaciju mreže, u pravcu daljeg poboljšavanja kvaliteta u snabdevanju, - porucuje Pavle Pavlovic, direktor „Elektromorave” Požarevac.

Ništa bez dozvole

Povodom Odluke Skupštine grada Požarevca koja se odnosi na prikljucenje na infrastrukturu, u kojoj stoji da nije neophopdno da objekat poseduje gradevinsku dozvolu da bi se prikljucio, „Elektromorava” se obratila Ministarstvu za energetiku za mišljenje.

Odgovor je izricit: prikljucenje na elektrodistributivni sistem moguce je samo ako vlasnik poseduje gradevinsku i upotrebnu dozvolu, eventualno gradevinsku dozvolu i potvrdu da je instalacija izradena u skladu sa tehnickim propisima i standardima, u skladu sa Zakonom o energetici, odnosno Odlukom o uslovima za isporuku elektricne energije.

D. Milenkovic

ÐACKA REC

ReC urednika

DRAGA DECO

Pokrecemo podlistak “Ðacka rec” za Vas i o Vama, sa željom da bar jedan deo bogatstva riznice iz vašeg života i rada, vaše škole, druženja, vaših ucitelja, nastavnika, profesora i direktora, vašeg sportskog takmicenja i uspeha, medalja i priznanja, vaših radovanja, dackih ljubavi, petica i dackih nadmetanja, predstavimo javnosti koja cita nedeljnik “Rec naroda” predstavljajuci vašu pozitivnu stvaralacku energiju koja ce poslužiti kao uzor generacijama koje dolaze posle vas. Vi ste najdragoceniji deo našega naroda, te “Rec naroda” pripada i vama.

Ocekujemo vašu saradnju, saradnju vaših ucitelja, nastavnika, profesora, na celu sa vašim direktorima.

Svakog prvog utorka u mesecu, kao specijalni dodatak “Reci naroda”, pojavljivace se novi broj “Ðacke reci”.

“Rec naroda” je novina vaših baka i deka, mama i tata, ali od sada je i VAŠA!

Glavni i odgovorni urednik Ilija Dimitrijevic

U SLICI I RECI OSNOVNA ŠKOLA “SVETI SAVA” POŽAREVAC

Osnovna škola „Sveti Sava” u Požarevcu je škola sa dugogodišnjom tradicijom. Škola je legat poznatog i uglednog požarevackog trgovca toga vremena, Save A. Jovanovica (1842-1906.), koji je pred smrt testamentom supruzi ostavio 20.000 dinara za izgradnju osnovne škole. Školske 1911/1912. škola je pocela sa radom i daci su krenuli na redovnu nastavu u šest ucionica.

Svoj kratkotrajni rad u novoj školskoj zgradi, škola «Sveti Sava»je morala da prekine, jer je poceo Prvi svetski rat. Tokom okupacije, Bugari su zaveli svoju školu u kojoj se ucilo na bugarskom jeziku.

Po završetku Prvog svetskog rata, u školi su najpre organizovani tecajevi opismenjavanja i skracenog školovanja, do pocetka 1919. godine. Tada se prvi put formiraju razredna odeljenja. U «Svetosavskoj» školi najviše je bilo dece iz Bugarske male. Prvog dana u školi novi daci su rasporedivani: uciteljici devojcice, ucitelju decaci.Tek sredinom tridesetih godina napravljena su mešovita odeljenja.

U periodu izmedu 1945. i 2002. godine, škola je nosila naziv «P. P. NJegoš». Staro, prvobitno ime «Sveti Sava»,školi je vraceno februara 2002. godine.

Tokom vremena škola se razvijala i dogradivala. Godine 1957. sagradena je još jedna školska zgrada sa cetrnaest ucionica i kancelarijama. Škola je dobila savremenu školsku kuhinju i trpezariju i proširila svoj prostor sa još tri ucionice 1975. godine.

Školu „Sveti Sava” danas cini centralna škola u Požarevcu i izdvojeno odeljenje cetvororazredne škole u selu Cirikovac. Školu pohada više od 700 ucenika rasporedenih u 33 odeljenja, od cega su tri odeljenja za ucenike sa posebnim potrebama. Obrazovno-vaspitni rad realizuju pedeset i tri nastavnika. U školi je zaposleno oko 70 radnika.

U proteklih nekoliko godina u školi su znacajno poboljšani uslovi rada. Školsko dvorište je ogradeno, sanitarni cvor za ucenike je renoviran i modernizovan, izgradene su tribine i postavljeni reflektori na školskom poligonu, okrecene su ucionice, školska trpezarija, sve prostorije u izdvojenom odeljenju u Cirikovcu, gde je postavljen i novi vinfleks pod. Izvršena je rekonstrukcija elektro-instalacije u jednom delu centralne škole, zamena svetiljki u osam kabineta i ugradnja nove stolarije na spratu škole iznad trpezarije.

U cilju povecanja bezbednosti ucenika, uveden je i video-nadzor u školskom dvorištu i unutrašnjosti svih školskih zgrada. Škola je dobila i novu fasadu i izvršena je ugradnja gromobranske instalacije u centralnoj školi i izdvojenom odeljenju.

Ocekuje se, da u narednom periodu bude rešen i dugogodišnji problem škole-izgradnja fiskulturne sale.

Nastava se permanenetno osavremenjava opremanjem ucionica i kabineta i nabavkom savremenih nastavnih sredstava. Saradnjom Saveta roditelja i škole formirana je i opremljena multimedijalna ucionica sa savremenim audio-vizulenim nastvanim sredstvima i opremom, što je doprinelo poboljšanju kvaliteta nastave.

Strucnom usavršavanju zaposlenih, pridaje se veliki znacaj i na taj nacin poboljšava kvalitet nastave. Znacajan razlog poboljšanja kvaliteta nastave i vannastavnih aktivnosti i napredovanja škole u svim aspektima rada jeste i podrška Školskog odbora i Saveta roditelja.

Škola ostvaruje dobru saradnju sa školskom upravom, opštinom Požarevac i svim institucijama i organizacijama na nivou naše teritorije i šire. Škola je ostvarila i medunarodnu saradnju sa školama iz slovenackog grada Ptuja i grckog grada Janjine.

Osnovna škola „Sveti Sava” se medu prvima ukljucuje u razlicite projekte koje organizuje ili podržava Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Trenutno se u školi realizuju sledeci projekti: „Školsko razvojno planiranje” „Samovrednovanje i vrednovanje rada škole”, „Transformacija konflikata i nenasilno rešavanje sukoba-vršnjacka medijacija” „Ucenicki parlament” i „Školski policajac-prijatelj dece”.

U okviru projekta „Samovrednovanje i vrednovanje rada škole” škola je pokrenula školski casopis „Svetosavski mozaik” i sajt škole, na kome se mogu naci sve aktuelne informacije o radu škole.

Ucenici pomenute škole postižu zapažene rezultate na takmicenjima svih nivoa od opštinskog, do republickog. Veliki broj daka ukljucen je, u mnogobrojne sekcije, koje rade i postoje u školi ( recitatorska, literarna, likovna, ekološka,sportske sekcije, hor mladih i starijih razreda…). Svoju kreativnost i stvaralaštvo, ucenici predstavljaju na priredbama koje škola organizuje-Svetosavskoj i u okviru Festivala mladih, kao i u okviru brojnih konkursa na kojima ucenici ove škole uzimaju ucešce. Najbolji ucenici, nagraduju se, na svecanosti povodom Dana škole 19. maja.

Ove godine Osnovna škola „Sveti Sava” dobitnik je povelje povodom 15.oktobra - Dana oslobodenja.

Osnovna škola „Sveti Sava” spremna je i otvorena za saradnju, što potvrduje cinjenica da je najcešce domacin i organizator opštinskih i okružnih takmicenja ucenika iz razlicitih nastavnih oblasti, a takode je i domacin razlicitih strucnih seminara za nastavnike i strucne saradnike sa teritorije Školske uprave Požarevac. Škola „Sveti Sava” bila je jedna od odabranih škola u kojoj su organizovani ispiti za dobijanje zvanja prosvetnog savetnika.

U školi vlada pozitivna atmosfera, projekti se organizuju timski, i svaki zaposleni na svoj nacin doprinosi popravljanju i podizanju ugleda škole.

Dobra organizacija rada uz angažovanje ucenika i celog kolektiva, omogucava Osnovnoj školi „Sveti Sava” da funkcioniše kao celovit, ureden i organizovan sistem.

U SLICI I RECI “DOSITEJ OBRADOVIC”

ŠKOLA SA TRADICIJOM OD 275. GODINA

Ove godine navršava se 275. god. od one daleke 1733. god. kada je prvi ucitelj Pavle Mešter okupio trideset ucenika u trošnoj zgradici , zemljanog poda, cime je zapocela istorija ove škole. Ime Dositej Obradovic dobila je 20. novembra 1919. god. Poznati daci ove škole su: Milan Bogdanovic, književni kriticar, Jovan Dragaševic, književnik i geograf, pukovnik i profesor, Vojislav Živkovic, sudija i književnik, osnivac casopisa Branicevo, Zoran Filipovic, fudbaler, Leontina Vukomanovic, pevacica i kompozitor.

Jedno vreme ucitelj u ovoj školi bio je i Ðura Jakšic, koji je izmedu ostalog napisao i pripovetku “Cica Tima”, za cije je junake uzimao prototipove iz ove škole i okoline.Tako je lik ucitelja Sime Nikolica bio ucitelj ove škole i njegov tast Simeun Nikolic.

Prva zgrada, zidana iskljucivo za školu, podignuta je 1884. god.

Imenom velikog prosvetitelja nazvana je prvi put 20. novembra 1919. god.

Danas škola ima 937 ucenika, 37 redovnih odeljenja i 2 specijalna odeljenja, kao i dva odeljenja u produženom boravku. U školi je 80 zaposlenih: 58 ucitelja, nastavnika i profesora ; 3 strucna saradnika ( pedagog, psiholog i bibliotekar) i 19 nenastavnog osoblja. Direktor škole je Branislav Stojanovic.

Škola ima 19 ucionica, 4 kabineta, za fiziku, hemiju likovni kabinet i kabinet informatike i tehnickog obrazovanja, biblioteku sa medijatekom, produženi boravak, salu za fizicko, sportske terene, zubnu ambulantu.

Ucenici ove škole ucestvuju na brojnim takmice-njima na svim nivoima, od školskih do republickih i postižu zavidne rezultate.

Slobodne aktivnosti ucenika se organizuju prema interesovanjima i sklonostima ucenika organizovanim u sekcije, grupe i klubove.Slobodne aktivnosti grupišu se u naucno-istaživacke, kulturno- umetnicke i sportske kao i tehnicke.

Specificnost škole je da je od pre godinu dana u projektu i pobratimila se sa jednim odeljenjem iz Italije, mesto Laives, kod Bolcana, na severu Italije.Saradnju ostvaruje jedno odeljenje škole, 7/5 kroz stalno dopisivanje i rad na zajednickim projektima.

U školi postoje i Ucenicki parlament, Deciji savez, pokret gorana, književni klub Milica Jankovic.

Škola ima školski list od 1993. god. „Sunce”, koji od tada izlazi sa prekidima i do sada je izdato 24 broja.

OSNOVNA ŠKOLA “DESANKA MAKSIMOVIC”

AKTIVNO U NOVOJ ŠKOLSKOJ godini

Osnovna škola „Desanka Maksimovic” u Požarevcu na pocetku školske godnne zapocela je sa radom aktivno i ukljucila se u sve manifestacije koje se dešavaju u ovom periodu.

Na svecani nacin docekana je nova generacije prvaka. Decja nedelja protekla je u duhu podsecanja na decja prava, edukaciji ucenika za nenasilno ponašanje i ucešce u svim programskim aktivnostima predvidenim za ovu nedelju. Ucešce ucenika u obeležavanju svetskog dana „Zdrave hrane” rezultiralo je i prvim nagradama i zahvalnicama školi za uspešno ucešce. Grupa ucenika treceg razreda išla je na Radost Evrope. a prvaci su posetili gradsku biblioteku. A decju predstavu „Uspavana lepotica” imali su prilike da vide ucenici drugog, treceg i cetvrtog razreda. Nije zanemarljivo ucešce ucenika u svim prigodnim sportskim manifestacijama, gde se popularizuje zdrav nacin života i sport.

Ono što ucenici posebno vole to su ekskurzije i nastava u prirodi. Uspešno su realizovane ekskurzije od petog do osmog razreda, kao i nastava u prirodi u trecem i cetvrtom razredu u odeljenjima koja su imala potreban zakonski minimum.

Dalje unapredivanje nastave u ovoj godini prema Razvojnom planu ustanove krece se u pravcu prakticne primene znanja. Iz tog razloga u školi je formirana „mini laboratorija” u kojoj ce deca imati prakticne vežbe iz prirodnih nauka - hemija, fizika, biologija. U vecoj meri zastupljene su i edukativne radionice kako za ucenike, tako i za roditelje. Realizacija projekta „Vršnjacka medijacija” zašao je u trecu godinu sprovodenja i obuhvata i trecu generaciju ucenika koji se uce da na nenasilan nacin rešavaju probleme i da posreduju kada dode do sukoba u vršnjackoj grupi. Uspešan rad škole podržava Savet roditelja i Školski odbor.

U SLICI I RECI OSNOVNA ŠKOLA “VUK KARADŽIC”

Široka lepeza aktivnosti

Škola Vuk Karadžic pocela je sa radom 7.septembra 1887.godine pod imenom „Požarevacka Burjanska škola. “Svoj naziv menja 1913.godine u Vuk Karadžic. Danas škola broji oko 1.160 ucenika rasporedenih u 52 odeljenja.U svom sastavu škola sadrži i šest izdvojenih odeljenja i to :Zabela, Dubravica, Batovac, Brežane, Živica i Dragovac.U školi radi 109 zaposlenih na nastavnim i radnim dužnostima.

Škola Vuk Karadžic iz Požarevca je i ove školske godine krenula sa brojnim aktivnostima ucenika i nastavnika koje se veoma uspešno realizuju.Ove godine upisan je 91 dak u prvi razred, a prvaci vec aktivno ucestvuju u aktivnostima škole.

U školi se vec više godina unazad sredinom oktobra održava manifestacija posvecena zdravoj hrani. Cilj je da se promovišu zdravi nacini ishrane mladih i zdravi stilovi života uopšte.I ove godine je priredena izložba zdrave hrane na kojoj smo mogli da vidimo veliki broj namirnica i proizvoda koje strucnjaci za zdravu hranu preporucuju.Ova izložba je pri-premnjena zahvaljujuci trudu ucenika, njihovih roditelja i nastavnika a u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje Požarevac.

Decju nedelju smo ove godine obeležili pod motom ,,Odrasli, što ste stali? Hajde da rastemo zajedno!” Ova manifestacija je izvedena od 6. do 12. oktobra a ucenici naše škole su dobili cast da se obrate gradonacelniku Opštine Požarevac sa svojim zahtevima za poboljšanje života i rada u našem gradu.Zahteve su izneli u vidu povelje koju su svecano predali gradonacelniku, obavezavši ga na taj nacin da obrati pažnju na decu, na njihova prava i njihove potrebe.Tokom Decje nedelje ucenici su ucestvovali u nagradnom tematu “Majcino mleko najbolja hrana.”

Ovih dana su izvedene ekskurzije od petog do osmog razreda.Ucenici su veoma zadovoljni ekskurzijom, a odziv dece je bio veoma veliki.

U proteklom periodu škola je kupila 9 racura za nižu nastavu i renovirala cetiri ucionice.Od polugodišta se otvara produženi boravak u školi tako da ce roditelji moci da ostavljaju decu na brigu nastavnicima.U planu je sredivanje drugih ucionica i atrijuma škole.

Povodom Dana škole organizovan je nagradni temat likovnih i literarnih radova pod motom o radu škole.

Ucenici i nastavnici vredno rade na školskom casopisu Vukova riznica, gde se mogu procitati najbolji radovi naših ucenika i dešavanja u školi. Direktor škole, profesor Radivoje Jakov-ljevic ce uruciti nagrade za najbolje radove ucenicima na svecanoj dodeli povodom Dana škole.

Kako smo se prošle godine bazirali na bezbednost ucenika i postavili kamere u školi, ove godine prioritet ce imati profesionalno usmeravanje ucenika osmog razreda gde ce škola uciniti sve da deci obezbedi što više informacija kako bi se upisali u željene škole. Našoj školi su uvek bile važne želje ucenika i to se preko dackog parlamenta uspešno ostvaruje.

Škola Vuk Karadžic ima mnogo talentovanih i dobrih daka.Sa ponosom isticemo da se ucenici naše škole veoma dobro snalaze u srednjoj školi. Prošle školske godine ucenici su se jako dobro plasirali na takmice-njima i mi kao škola ne ocekujemo ništa manje ni ove školske godine.

OSNOVNA ŠKOLA “KRALJ ALEKSANDAR - PRVI”

ISPOVEST JEDNE DEVOJCICE

Istina je. Najvece bogatstvo deteta su roditelji. Uživala sam u lepotama mudrosti, znanja i ljubavi samo dvanaest godina. Sve se desilo iznenada, veoma brzo, a bolece citav život. Takve rane sporo zarastaju, a ožiljak je vecan. Moj otac je najlepše i najmudrije bice koje je Bog mogao da mi podari, ali ga je prebrzo uzeo sebi. Bio je pošten i pravedan covek, najnežniji tata na svetu. Šta bih samo dala da mogu još jednom da utonem u njegove tople, meke ruke, da samo još jednom zaista budem “tatina princeza”. I neverovatno je da porodice, srecne porodice, moraju da imaju takvu tugu, ali život je cudo koje se menja u delicu sekunde.

Mog tatu volim najviše na svetu. Uvek ce tako biti. Od njega sam dosta naucila. Bio je moja riznica znanja, jer je izgledao kao neki veliki bukvar, prepun stranica koje nisam stigla da procitam. Nekada, kad se zagledam u njegovu sliku, razmišljam o tome kakve smo sve zajednicke planove imali, a nismo ih ostvarili. Tata je bio poseban i za njega bih sve mogla da uradim. Ipak, život nije hteo da bude tako, i cesto se zapitam da li sam ja kriva. Koliko god se trudila da shvatim, izgleda da nikad necu uspeti. Otac me je naucio da budem poštena i plemenita. To cu da poštujem. Uvek je govorio da moram da imam životni cilj i da ga verno pratim, da stignem do njega, da ne posustajem. Nažalost, dalje cu morati sama, jer se ceo moj svet i kula želja srušila za dvadeset minuta. Govorio mi je da sam ja princeza, a život bi trebalo da bude bajka. Izgleda da ova moja bajka ima tužan kraj. Za mene je on uvek bio tu i pomagao mi, u matematici najviše. uživala sam u saznanju da i ja tati mogu pomoci, kada je u pitanju engleski jezik. I tako bismo zajedno provodili vreme. Znao je dosta oko mašina, pa me je ucio i neke stvari vezane za elektroniku. Pokazao mi je da u životu, kad nešto propustiš, možeš nadoknaditi. On je bio moja enciklopedija. Eto, setim se ponekad, kako nece biti tu za šesnaesti ili, osamnaesti rodendan, vencanje. Deluje mi kao da je otišao na dalek put i da ce se vratiti, ali shvatam da je to put bez povratka.

Moj tata ce uvek imati posebno mesto u mom srcu, jer ga volim najviše na svetu. On ce meni uvek biti najsjajnija zvezda koju cu tražiti na nebu i koju cu pratiti.

Anamarija Lazarevic VI-2

Život je za nekog surov, a za nekog lep. Cesto smo krojaci svoje sopstvene sudbine...cesto smo mi pokretaci nekih velikih, važnih dogadaja u našim životima... Neke odluke možemo samo mi da donosimo i na neke stvari možemo samo mi da uticemo. I to je veoma dobra stvar, upravljati svojim životom. Ali, treba paziti kako to radimo, jer se sve u životu vraca...

U životu cesto nekome treba naša pomoc. Naucila sam da je uvek treba pružiti, jer nikad se ne zna kroz šta su ti ljudi prošli. Zašto biti sebican, kad se jednog dana baš mi možemo naci u koži tih ljudi? To jeste smisao ljudske zajednice, pomagati jedni drugima da bismo živeli mirnim i harmonicnim životima i da bismo postizali ono što želimo.

U svacijim životima, u svacijoj prici imamo važne osobe koje nam pomažu, kojima mi pomažemo, koje su nam rame za plakanje, oslonac u životu... One su nam veoma znacajne, imaju važan, veliki udeo u našem životu... I teško nam je kada ih izgubimo. Te osobe su prijatelji... Pravi prijatelji su tu da nas podrže u našim odlukama, ali i da nas savetuju šta je dobro, šta loše.

Kako se prijatelj stice? Kako se prijateljstvo stvara? To jeste prilicno teško... Za to moramo biti nesebicni, velikodušni, da znamo da delimo... I naravno, da pomažemo. Moramo biti tu jedni za druge i u dobru i u zlu. I uvek moramo da im priskocimo u pomoc. Jer, dobro se dobrim vraca. Prijatelji su mi nešto najdraže što imam. Sve bih uradila za njih i trudim se da ih ne izneverim, da ih ne izgubim. Naravno, oni mi vracaju istom merom. Ali, svako prijateljstvo ima svoje uspone i padove. Važno je samo prebroditi te padove, jer tada prijateljstvo postaje snažnije.

Svi mi prolazimo kroz mnoga iskušenja u životu. Nekad grešimo. Ipak, i mi smo samo ljudi i ljudski je grešiti. Nekad nanesemo nekoj osobi zlo i bol i posle je molimo za oproštaj i istinski se kajemo. Medutim, neki ljudi praštaju, a neki se svete... Osvetoljubivost je mana. Neko voli da vraca milo za drago. Tako nas tera da placamo za svoje greške.

Život nam vraca sve... Ako drugima napakostimo, tada nas kažnjava i tera da se kajemo... Ako ucinimo nešto plemenito, tako nešto ce nam se desiti u životu... I sva naša dela se pre ili kasnije otkriju... Bez obzira da li su ona dobra ili loša...

Jelena Stevanovic

OSNOVNA ŠKOLA “JOVAN CVIJIC” KOSTOLAC

Na raskršcu

Na raskršcu dveju reka,

Ta sudbina sve nas ceka.

Život nama radost daje,

A nekad nam ponestaje.

Na raskršcu dve sudbine,

Sreca kraj nas tiho mine.

Probudi nam želju, nadu,

Ne daj srecu da ti kradu.

Na raskršcu zla i srece

Nek pobedi ono trece.

Nek pobedi ljubav cista

LJubav kao suza bistra.

To raskršce nekad spaja,

Nekad skrene, pa razdvaja.

Nikola Dinic

Šume

Ima jedan zec,

Ima jedan mrav,

Ima jedan medved

Što obožava med.

Lisica voli

Zeca belog.

Ona ga mazi

Ona ga pazi.

Ima jedna zecica,

Ona zeca ne da.

On je samo njen,

Za nju je stvoren.

Ali družina,

Medved i mrav,

Su tu,

U dobru i u zlu.

Medved ih uplaši,

Mrav ih zagolica,

Pobegle su zajedno

Zecica i lisica.

Heroji naši,

Bili su dobri

I obratili su se

Kraljici šume-kobri.

”Zaslužili ste pehar

I zlatne medalje,

Ali da vas pitam bar,

šta cete da radite dalje?”

“Bicemo slavni,

O, kraljice naša,

Možda i glavni,

O, visosti vaša.”

“E, pa tako nece moci,

Bar dok imam moci!”

“Culi smo za vaš zahtev

I slažemo se s tim.

Ali mi smo mnogo,

Mnogo dobar tim.”

“Tako znaci,

Vi ste tim.

Pa dobro, ja cu morati

Da se pomirim s tim.”

Šuma svetla,

A ne tame,

Odsad nema

Nikakve mane.

Zato, ko god odluci da svrati,

Borbu sa dobrim timom

Morace da prihvati!

Ivana Matic O.Š. “Jovan Cvijic”

HAJDE DA RASTEMO ZAJEDNO

OSNOVNA ŠKOLA „BOŽIDAR DIMITRIJEVIC KOZICA” BRADARAC

Pocetak školske godine ponovo je pokrenuo niz aktivnosti za 670 ucenika i 90 zaposlenih u OŠ „Božidar Dimitrijevic Kozica” u Bradarcu. Ova škola ostvaruje uspešnu saradnju sa brojnim institucijama i organizacijama kao što su Gradska biblioteka, galerija Milene Pavlovic Barili, Crveni krst, Prijatelji dece Srbije, Centar za kulturu, SO Požarevac i dr.

Deca najradije i najbolje uce kroz igru, a razne kreativne i zanimljive aktivnosti koje se organizuju u okviru škole, uce ih da postanu vredni, plemeniti i dobri ljudi. „Decja nedelja” je, uz slogan „Odrasli što ste stali? Hajde da rastemo zajedno!”, zbog toga pružila priliku ucenicima da pokažu svoje stvaralacke sposobnosti, kreativnosti i znanja, naravno, uz veliko angažovanje nastavnika koji su im pomogli da se izraze najbolje što mogu. Tako je tokom „nedelje” organizovana izložba zdrave hrane u podrucnim školama u Drmnu, Trnjanu i Maljurevcu. Tome su veliki doprinos dali roditelji daka, sa kojima škola godinama ostvaruje dobru saradnju.

U cilju afirmacije decje kulture i decjeg stvaralaštva, u Gradskoj biblioteci, ucenici 4. razreda prisustvovali su predstvaljanju izdavacke kuce „Kreativni centar”, na cijoj promociji je gost bio decji pisac Dejan Aleksic i tom prilikom predstavio svoju knjigu „Muzika traži uši”.

„Ucenici naše škole prisustvovali su i svecanom otvaranju manifestacije „Radost Evrope” u beogradskoj Areni, a zahvalnica za njihovo ucešce i podržavanje ove jedinstvene manifestacije urucena im je u Svecanoj sali Skupštine grada Požarevca. Aktivno smo se ukljucili i u predstojece „Igrice bez granica” i „Kviz znanja”, dok je oktobar obeležen kao mesec pravilne ishrane” - istakao je direktor škole, Vojislav Markovic. Svetski dan hrane, 16. oktobar, pod sloganom „Bezbednost hrane u svetu-izazovi klimatskih promena i energija biljnog sveta” uprilicen je izložbom u OŠ „Dositej Obradovic” na kojoj su ucešce uzeli i ucenici škole B. D. Kozica, i tom prilikom na kvizu osvojili 4. mesto.

Najbolji ucenici škole su i ove godine posetili Sajam knjiga u Beogradu, a da su oni poklonici knjige i umetnosti, pokazuju ucešca na brojnim literarnim i likovnim konkursima. Ucenici starijih razreda aktivno su ucestvovali u likovnoj radionici „Nasilje, tu oko nas” dok su mladi oslikavali školska dvorišta, te se tako pocelo raditi na podsticanju kulture nenasilja i unapredenju kvaliteta života dece.

„Radi se i na razvijanju duha humanosti i solidarnosti, uz saradnju sa Cvenim krstom”- kaže Živkovic Tijana, pomocnik direktora. „Ucenici su kupovinom karata za „Trku za srecnije detinjstvo” dali svoj doprinos u ovoj akciji. Takode smo uzeli ucešce u humanitarnoj reviji sportsko-zabavnog karaktera „Sledimo prave primere” koju su organizovali grad Požarevac i KK Požarevac 92”.

Škola je socijalno ugroženoj deci na pocetku godine obezbedila besplatne udžbenike i školski pribor, a izvesnom broju i besplatnu užinu. Pojedinim ucenicima obezbedena je i besplatna ekskurzija.

Veoma uspešno su realizovane i ekskurzije ucenika starijih razreda, a trenutno se naši najmladi osnovci nalaze u Soko Banji na rekreativnoj nastavi.

Strucno usavršavanje zauzima jedan od prioritetnih aktivnosti. Nedavno su ucitelji pohadali seminar „Upoznaj i pokreni razvoj društvenosti kod dece”, a uskoro ce prisustvovti i seminaru „Unapredenje nastave matematike u mladim razredima osnovne škole”.

RESAVSKA ŠKOLA - OSNOVNA ŠKOLA „MILOŠ SAVIC” U LUCICI, PRUGOVU I POLJANI

Kao niska dukata, obalu, danas presahle Resave krase tri sela, Poljana, Prugovo i Lucica, u kojima vekovima postoje škole. Najstarija je ona u Lucici sa svojih 168 godina. Danas, 400 ucenika i njihovih nastavnika, u prijatnom radnom i ucenickom prostoru, nastavljaju tradiciju zapocetu davne 1840. godine. U to vreme, predeo oko Resave je plavila voda, danas se na njenim obalama gomila znanje.

Mudrosti padaju s neba

Pravi nebeski spektakl doživeli su ucenici iz Lucice, Prugova i Poljane. Imali su prilike da, u okviru Decije nedelje, u sredu 8. oktobra prisustvuju malom aero-mitingu iznad svojih škola. Dva aviona, tipa Pajper i Cesna, nadleteli su tri sela i krovove škola, da bi izbacili skoro dve hiljade plakatica sa mudrim izrekama posvecenim deci.

CIRILICA OD SRBA ZABORAVLJENA

Proba se završila ranije. Dok cekam autobus, odlucila sam da prošetam gradom... Nešto mi kvari raspoloženje. Citam nazive prodavnica. U mislima upotrebljavam našu rec - prodavnica, ali je u nazivima svuda boutiljue, francuska rec, ispisana latinicom. Dalje su u nazivima strane reci i uvek latinica. Ne mogu tacno da ih procitam, jer tek drugu godinu ucim francuski, a one koje znam su na latinici. Bože, kao da nisam u svojoj zemlji, kao da šetam ulicama nekog stranog grada. Pitam se da mogu da prošetam Parizom, Londonom ili NJujorkom, da li bih naišla na neki srpski naziv ispisan cirilicom. Mi, Srbi smo cudan narod, vrlo lako posežemo za tudim, uvek nam se cini da je tude lepše nego naše...

Cula sam na televiziji kako je u muzeju u Beogradu izložen pisani dokument iz 12. veka Miroslavljevo jevandelje. Taj, osam vekova star zapis pisan, lepim, cirilicnim slovima, biser je naše prošlosti, koji i danas, posle toliko vekova, pleni svojom lepotom, a nama danas nije lepa naša savršena cirilica, hteli bismo latinicu, ni naš jezik, hteli bismo da ga poenglezimo...

Citala sam i slušala o izumrlim narodima i jezicima. Zato ne dozvolimo da se to nama desi. Ne dozvolimo da naše divno pismo, CIRILICA - bude od Srba zaboravljeno.

Jelena Tatalovic VI raz.