Header

ZDRAVSTVENI CENTAR POŽAREVAC

OBAVEŠTENJE

U cilju ispravnog informisanja javnosti, gradana Poarevca i Branicevskog okruga, obaveštavamo Vas.

U sredu 11. novembra 2009 god. na konferenciji za štampu u Poarevcu , republicki poslanik iz našeg grada , neupuceno je protumacio redovnu aktivnost izmedu ZC Poarevac i filijale RZZO u Poarevcu koja se sastojala u auriranju spiskova zaposlenih i njihovim ugovarnjem sa filijalom RZZO u Poarevcu.U toku te aktivnosti ugovoreno je 54 zaposlena , 27 za Opštu Bolnicu, a 27 za Dom zdravlja.Oni su do tada bili u statusu neugovorenih radnika, i isplacivani sopstvenim sredstvima ZC Poarevac.Po ucinjenom ugovaranju sredstva za njihove dohotke bice obezbedena preko filijale RZZO.Da se proces ugovarnja nije obavio , ekonomski bi bilo ugroeno poslovanje Zdravstvenog centra. Receni postupak ugovaranja je zakonska obaveza ZC Poarevac, i u skladu sa kadrovskim planom ustanove koji je odobren od strane Ministarstva Zdravlja . Za sve dalje informacije o aktivnostima ZC Poarevac u vezi poslovanja i saradnje , moete sa obavestiti preko sajta njnjnj.zcpo.rs ili direktno u upravi ZC Poarevac

Uprava ZC Poarevac

U TOKU TRAJANJA EPIDEMIJE GRIPA

FORMIRAN “CALL CENTAR”

- Deurstvo lekara 24 casa

Na osnovu zakljucka Saveta Branicevskog upravnog okruga od 11.11.2009. godine da se formira “call centar” sa dvadesetcetvorocasovnim deurstvom lekara koji ce, zainteresovanim gradanima, davati informacije i zdravstvene savete o gripu A H1N1 u toku trajanja epidemije gripa, obaveštavamo vas da je od ponedeljka 16.11.2009. godine uspostavljeno dvadesetcetvorocasovno deurstvo lekara na telefonu broj 512-075

Nacelnik Branicevskog okruga, Goran Petrovic

NA TERITORIJI BRANICEVSKOG OKRUGA

EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA - NEPOVOLJNA

Od oboljenja slicnih gripu u sezoni 2009. godine u periodu od 9. do 15. novembra ( 46 nedelja u godini), prema podacima Zavoda za javno zdravlje Požarevac , na teritoriji Branicevskog okruga, registrovana su 594 slucaja. Najveci broj obolelih registrovan je u uzrastnoj grupi od 5 do 29 godina (315 slucaja). Na bolnickom lecenju 18. decembra ove godine ukupno je hospitalizovano sedam pacijenata, u Opštoj bolnici Požarevac šestoro i jedan u Opštoj bolnici u Petrovcu. Kod jednog ležeceg pacijenta u Bolnici u Požarevcu izolovan je virus novog gripa A H1 N1 18.11.2009 na Institutu Torlak.

U okviru epidemiološkog nadzora svakodnevno se prati broj novoobolelih od oboljenja slicnih gripu i redovno se izveštava Institut za javno zdravlje Srbije. Epidemiološka situacija na teritoriji Branicevskog okruga i dalje se ocenjuje kao nepovoljna, navodi se u saopštenju Zavoda za javno zdravlje Požarevac, u potpisu direktor prim dr Zorica Mitic i dr Vera Jokovic Kostic, pomocnik direktora Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

CRVENI KRST POAREVAC

OTVOREN POZIV HUMANIM LJUDIMA

Pozivamo sve humane ljude dobre volje koji su do sada ucestvovali u akcijama dobrovoljnog davanja krvi a i one koji ele da daju krv prvi put da se prikljuce na akciji dobrovoljnog davanja krvi.

DAJUCI KRV, UCINITE DAN LEPŠIM I SEBI I DRUGIMA

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA OPŠTINE ABARI

Nacrt Lokalne strategije odrivog razvoja opštine abari 2010-1014 koji je razvijen od strane opštine abari uz pomoc Programa podrške opštinama severo-istocne Srbije bice dostupan javnosti na uvid u okviru javne rasprave koja je pocela u petak 20.11.2009. god.

Štampani primerci Lokalne strategije odrivog razvoja opštine abari mogu se naci kod svih šefova Mesnih kancelarija u opštini abari kod Svetlane Dinic i Vesne Nikolic.

Gradani svoje sugestije mogu da dostave koordinatorki na izradi Lokalne strategije odrivog razvoja, gdi Svetlani Dinic opštinska uprava opštine abari, Kneza Miloša 103, sozabariŽptt.rs, i Vesni Nikolic JP Direkcija za izgradnju opštine abari, jpdirekcijaŽyahoo.com.

Sve primedbe i sugestije gradana su dobrodošle i bice paljivo razmotrene.

Sima Jevtic

65 GODINA "REC NARODA"

Na Dan svetog Jovana 2010. godine, jedan od najstarijih lokalnih listova u Srbiji - "Rec naroda" proslavice svoj rodendan. Tim povodom, u narednim brojevima novina posveticemo panju dogadajima i licnostima o kojima je ovaj svojevrsni hronicar vremena, od broja do broja, iz godine u godinu, pisao.

POVODOM PROSLAVE 35- GODIŠNjICE

UMETNICKOG RADA MILIVOJA IVANOVICA

Naš drug i prijatelj Milivoje ivanovic clan Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, proslavlja 23. o.m. 35-godišnjicu svog umetnickog rada.

On je, kao što je to svima poznato, roden u našem gradu, gde je posle Prvog svetskog rata završio i školovanje.

Na dan njegove proslave naš ce Milivoje primiti mnogobrojne cestitke i poklone, kojima ce kolektivi i pojedinci eleti da mu iskau svoje priznanje za njegov dosadašnji rad i postignute uspehe.

Smatramo s toga, da i mi njegovi drugovi, prijatelji i poštovaci iz Poarevca, treba da najskromnijim darom izrazimo Milivoju naša drugarska osecanja, prijateljstvo i poštovanje.

Kako je dan njegove proslave vrlo blizu to se ovim putem obracamo svima drugovima, prijateljima i poštovaocima Milivoja ivanovica u našem gradu, da svojim prilogom omoguce nabavku poklona, koji bi mu se licno na dan proslave predao.

Ovakva panja našem Milivoju bice vrlo draga, narocito što dolazi iz grada u kome je roden i u kome je proveo svoju mladost.

Prilozi u novcu mogu se svakodnevno do 20. ovog meseca predavati drugu Vladi Bogojevicu, ovd. krojacu, ulica Maršala Tita broj 34 preko celog dana gde se mogu dobiti blia obaveštenja.

(Rec naroda, 16.decembar, 1955.)

Posle obilnih kiša

MLAVA I MOGILA POPLAVILE 2000 HEKTARA ZASEJANOG ZEMLJIŠTA

-BUJICE LOME KUKURUZ I NOSE TRECAKE PŠENICE-

Posle obilnih kiša koje su padale poslenjih dana u okolini Poarevca, reke Mlava i Mogila izlile su se iz svojih korita i poplavile preko 2.000 hektara zasejanog zemljišta. Vodena bujica lomila je kukuruzna stabla i nosila citave plastove sena i trecake pšenice. Pricinjena šteta ceni se na oko šest miliona dinara.

I recica Vitovnica, koja se izlila poplavila je 70 kuca u selu Batuši, a 15 u selu Kalištu, dok je Mlava poplavila skoro polovinu kuca u Velikom Selu i skoro celo Nabrde.

Voda je paralisala i drumski saobracaj. Drumski saobracaj bio je puna dva dana u prekidu izmedu Poarevca i Petrovca, jer je Mlava poplavila drum kod Velikog Sela. Drumski saobracaj bio je otean i izmedu Poarevca i Kuceva.

Porastao je vodostaj Velike Morave i to za dva dana za preko 70 santimetara. Ovde, medutim, nema opasnosti, pošto je vodostaj poceo da opada pre nego što je dostigao visinu od 550 santimetara, kada se preduzimaju vanredne mere za odbarnu od polave.

(Rec naroda, 5.avgust, 1955.)

BOŽIDAR ÐELIC, POTPREDSEDNIK VLADE REPUBLIKE SRBIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE I MINISTAR NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA U POSETI POŽAREVCU

CRVENI PASOŠ OTVARA GRANICE EVROPE

Projekat “Evropa za sve” koji se odnosi na znacaj vizne liberalizacije za Srbiju bio je razlog prošlonedeljne posete potpredsednika Vlade Repu-blike Srbije za evropske integracije i ministra nauke i tehnološkog razvoja, Boidara Ðelica.

Ðelica je najpre primio nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran S. Petrovic, a potom je u svecanim salonima prisustvovao prijemu kod gradonacelnika, na kome su se našli i svi predstavnici lokalne samouprave, direktori javnih preduzeca i ustanova. Minutom cutanja prisutni su odali pocast preminulom patrijarhu Pavlu, a potom je nacelnik okruga, uz reci dobrodošlice izrazio zadovoljstvo što se ukazala prilika za razgovor o viznoj liberalizaciji, jer je to pitanje izuzetno vano za Branicevski okrug, stoga što preko 50. 000 gradana okruga ivi i radi u zemljama Evropske unije, te da rešavanje ovog pitanja omogucava dobre veze izmedu naših gradana, ali i omogucava i otvara pitanje privredne, kulturne i svake druge saradnje. On je takode obavestio potpredesednika Vlade da je Branicevski okrug zapoceo intenzivnu diplomatsku saradnju, na šta ukazuju posete ministara zemalja Evropske unije, a da su teme o kojima se razgovarale bile usmerene na poboljšanje ivota gradana.

Gradonacelnik Miodrag Milosavljevic rekao je:

-Protekao je dugi niz godina tokom kojih je ovaj narod izgubio dostojanstvo u smislu oduzimanja prava kretanja, što je osnovno pravo svih gradana Evrope i sveta. Vi nam na neki nacin vracate to dostojanstvo koje smo izgubili i svi danas gledamo u to što vi radite. Imate potpunu podršku lokalne samouprave i svih gradana Po-arevca i Srbije, svi ocekujemo dan kada cemo konacno dobiti “beli šengen”, ali to nije kraj, vec pocetak jedne zajednicke borbe da ostvarimo ono što elimo, da udemo u Evropsku uniju.

Predsednik Skupštine grada Miomir Ilic pozdravio je gosta u ime Skupštine.

U maloj sali Centra za kulturu Poarevac odran je skup kome su prisustvovali i gradani Poarevca, a sve ih je pozdravio narodni poslanik arko Pivac.

- Posle znacajnih dogadaja za našu zemlju potpredsednik Vlade Srbije je gost našeg grada. Setimo se prošle godine, samo dan posle potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju u Luksemburgu izmedu EU i Srbije 30.aprila 2008.godine imali smo priliku da sa njim podelimo radost zbog tog cina. U cetvrtak 12.novembra u Evropskom parlamentu je izglasana rezolucija o ukidanju viza pocev od 19.decembra i naravno da ocekujemo potrvdu ministara Evropske unije 30.novembra. Evo nekoliko dana posle tog znacajnog dogadaja, u okviru promocije projekta “Evropa za sve” sa nama je potredsenik Vlade za evropske integracije Boidar Ðelic, rekao je Pivac.

Ðelic je, obracajuci se sa govornice, najpre odao poštu preminulom patrijarhu Pavlu, “duhovnom vodi cije je citavo bice, kao i ivot bilo posveceno ljudskom duhu” i podsetio da je Njegova svetost uvek naglašavala da “ljudsko mora da pobedi ono neljudsko u nama”.

-U Evropskom parlametnu je 250 poslanika, ili 86 odsto prisutnih poslanika glasalo je za slobodu srpskih gradana, da mogu da putuju bez viza. Nadam se da ste svi izvadili novi pasoš, ako niste, izvadite ga, jer cete od 19.decembra moci sa njim i samo sa njim da putujujete u Evropu bez viza. Jedan broj ljudi u Srbiji pita se ko je zasluan za to, meni je mnogo drae da raspravljamo o tome ko je zasluan za nešto, nego ko je kriv; to ipak nije ni bitno, ono što je bitno je to da po nekim procenama 50. 000 gradana sa našim pasošem ivi u zemljama evropskog prostora. Bitno je za studente, ucenike, zaposlene, to je vano i za one kojima je potrebno lecenje u inostranstvu; sada cemo svi moci da se uputimo u Evropu bilo kojim prevoznim sredstvom na normalan nacin i to na 90 dana u roku od 6 meseci, posle tih 90 dana moramo biti 3 meseca u našoj zemlji, a potom ponovo moemo da odemo na 90 dana. Mi, naravno, ne nameravamo da stanemo na ovom koraku, pred nama je Velika Britanija i Irska, dve zemlje Evropske unije koje nisu u šengenskom prostoru, reim Velike Britanije je sve tvrdi i tvrdi i taj put nece biti lak, ali kao što smo radili do sada, trudicemo se da otvorimo viznu liberalizaciju za Veliku Bri-taniju i Irsku, trudicemo se u odnosima sa Japanom, a sledeci veliki korak bice Sjedinjene americke drave. Ovaj crveni pasoš otvara nam granice Evrope i granice sveta, rekao je Ðelic i dodao da za ukidanje viznog reima i prethodna vlada ima svoje zasluge, opozicija takode, kao i predsednik Repu-blike Srbije Boris Tadic.

Neposredni povod dolaska boidara delica u poarevac je promovisanje akcije “evropa za sve” u okviru koje su pozvana sva udruenja, institucije, organizacije i gradani da kandiduju ljude iz svojih gradova, mesta i sela, koji nisu imali prilike da do sada putuju u zemlje evropske unije, a koji su svojim postupkom, delom, uspehom, inventivnošcu, moralnošcu, ili hrabrošcu zaduili zajednicu u kojoj ive.

pedeset izabranih kandidata ce prvog dana bezviznog reima preci granicu eu bez vize u svom pasošu i za šest dana nagradnog putovanja upoznati rim, berlin, pariz i brisel. kandidovanje je pocelo 10.novembra, a trajace do 25.novembra 2009.g. od pristiglih kandidatura iri ce utvrditi konacnu listu kandidata koji odgovaraju uslovima konkursa, a nakon toka, u prvoj nedelji decembra, u specijalnoj emisiji na rts-u bice organizovano izvlacenje.

projekat vodi kabinet potpredsednika vlade za evropske integracije, u saradnji sa nevladinom organizacijom evropski pokret u srbiji, a podrale su ga evropska komisija u beogradu, ambasade francuske, italije, nemacke, jat ervejz, aerodrom “nikola tesla”, banka inteza i erste banka.

uslovi konkursa odnose se na osobe starije od 18 godina koje nikada nisu putovale u eu. prijave moraju biti pracene preporukom neke institucije, organizacije, ili pojedinca. formular i uputstvo za konkurisanje dostupni su na sajtovima vlade republike srbije, evropskog pokreta u srbiji, radio televizije srbije i dnevnih novina “pres”.

L.L.

VELIKO PRIZNANJE ZDRAVSTVENOJ USTANOVI "APOTEKA POŽAREVAC"

DODELJENA TRI OSKARA KVALITETA

- Nagrade urucene direktoru ustanove u Privrednoj komori Srbije povodom Svetskog dana kvaliteta i Evropske nedelje kvaliteta

U organizaciji Privredne komore Srbije i Fonda za kulturu kvaliteta i izvrsnost, a pod pokroviteljstvom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Svetski dan kvaliteta i Evropska nedelja kvaliteta 2009. obeleženi su u Srbiji 12. novembra svecanom dodelom nagrada za poslovnu izvrsnost-"Oskar kvaliteta". Najvecu vrednost nagrade koja se ove godine dodeljuje 15. put, cine njeni dobitnici, kompanije koje su prihvatile model izvrsnosti kao nacin unapredenja sopstsvenog poslovanja.

Priznanje dobitnicima uruci-la je direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije Vesna Peric koja je tom prilikom istakla neophodnost rada na stalnom unapre-denju kvaliteta proizvoda i usluga za pospešivanje konku-rentnosti domacih proizvoda.

Nagrada "Oskar kvaliteta" usaglašena je sa kriterijumima Evropske nagrade za kvalitet i dodeljuje se profitnim i neprofitnim organizacijama za vrhunske rezultate postignute na una-predenju i razvoju kvaliteta u Srbiji. Nagrade dodeljuje žiri, koji cine predstavnici drža-vnih i strucnih institucija, na osnovu ocena Ocenjivackog tima, a ovogodišnji pocasni predsedavajuci žirija bio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladan Dinkic.

Medu nagradenima u kategoriji malih i srednjih preduzeca je i Zdravstvena ustanova "Apoteka Požarevac" kojoj su pripapala cak tri Oskara: za liderstvo, za resurse i za poslovne rezultate. Ovako znacajan uspeh kolektiva i njegovog direktora mr. ph. spec. Nebojše Jorgovanovica bio je povod Gradskoj upravi Poža-revca, osnivacu ove ustanove, da prošlog utorka organizuje sve-cani prijem i cestita dobitnicima. Prijemu su pored rukovodstva Apoteke i dela zaposlenih farmaceuta, prisustvovali gradona-celnik Miodrag Milosavljevic, predsednik Skupštine grada Požarevca Miomir Ilic i pomocnik gradonacelnika dr Jovica Dincic.

Cestitajuci nagradu direktoru i svim zaposlenim radnicima Apoteke, gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, pored ostalog je rekao:

- Rec je o zaista velikoj nagradi, o velikom priznanju, ovako nešto iz Požarevca još niko nije dobio. Posebno smo ponosni što je dobitnik - ustanova ciji je osnivac Grad Požarevac cime je na najbolji moguci nacin u Srbiji predstavljena naša lokalna samouprave. Dobiti jednu nagradu je velika stvar, dobiti dve je još veca, a okititi se sa tri priznanja, sa tri Oskara, stvarno je za jedno veliko poštovanje i ja sam kao gradonacelnik izuzetno ponosan na takav uspeh jednog našeg kolektiva. Ovim ste doprineli podizanju rejtinga našeg grada i podstakli i druga preduzeca i ustanove da se takmice u ovakvoj konkurenciji i podu vašim stopama kada je u pitanju kvalitet rada i poslovanja. Osvojene nagrade su priznanje celokupnom ljudskom resursu Apoteke kome želim da ovako nastavi i time doprinosi viso-kom rangiranju Požarevca na listi najuspešnijih gradova Sr-bije, porucio je Milosavljevic.

Ispred Zdravstvene ustanove "Apoteka Požarevac", na cesti-tkama se zahvalio direktor mr. ph spec. Nebojša Jorgovanovic.

- Zadovoljstvo nam je što na prijemu koji je uprilicio naš osnivac, Grad Požarevac, možemo Branicevskom upravnom okrugu i širem okruženju da pokažemo rezultate koje smo ostvarili na nacionalnom nivou. Zdravstvena ustanova "Apoteka Požarevac" zadnjih godina ostvaruje zapažene rezultate u svom kontinuiranom radu, a zasluga za to pripada i osnivacu koji je imao puno razumevanja kada je u pitanju pomoc i podrška našem razvoju prilagodenom principima i potrebama farmaceutske i apotekarske prakse. Vec duži niz godina okrenuti smo investicionom ulaganju, proširenju mreže apoteka, ulaganju u ljudske resurse, formiranju jednog jakog tima unutar ustanove, pre svega menaxmenta i timskom radu na nivou cele ustanove. Konacno smo se ove godine odlucili da konkurišemo za nacionalnu nagradu poslovne izvrsnosti u okviru Fonda za kulturu kvaliteta i poslovne izvrsnosti, a pod pokroviteljstvom Privre-dne komore Srbije i Ministar-stva za ekonomiju. Mogu reci da je konkurs bio dosta zahtevan, radeno je po principu devet kriterijuma. Konkurisali smo sa jednim sveobuhvatnim materijalom koji je pripremio i obradio naš strucni tim. Imali su i šta da obrade jer su zaposleni u Apoteci, par godina unazad postizali visoke rezultate tako de je sve to trebalo samo opisati i dosledno prezentovati. Imali smo i proverivace koji su sve to proverili i prosledili žiriju, a ovaj doneo odluku da Zdrav-stvenoj ustanovi "Apoteka Požarevac", u kategoriji malih i srednjih preduzeca, dakle preduzeca do 250 zaposlenih, dodeli cak tri Oskara kvaliteta: za liderstvo, za resurse i za poslovni rezultat. Smatrajuci da smo vec dovoljno sazreli i da smo dosta dobro uveli neophodne standarde kvaliteta u našoj kuci, prilikom konkurisanja nismo angažovali nijednu kolsalting kucu koje se obicno koriste za ovakve stvari, radili smo sopstvenim snagama i utoliko nam je priznanje draže. To znaci da posedujemo kvalitet ljudskih resursa, da nam je menaxment tima takvog kova da možemo da izademo i van okvira naše ustanove i da pokažemo javnosti ostvarene rezultate, istakao je Jorgovanovic.

U nastavku svog obracanja on je obecao da ce se sa ovakvim kvalitetom rada nastaviti i da Ustanovi predstoje usvajanja i setrtifikacije i drugih standarda kao što je standard životne sredine, kasnije OPSAS, tako da im je namera da razvijaju i poboljšavaju zdravstvenu uslugu.

- Idealnu farmaceutsku zdravstvenu uslugu skoro da je nemoguce postici, ali je ona dobar cilj da se tome teži, i da se farmaceutska delatnsot razvija, sve u interesu naših gradana zbog kojih postojimo i imamo odredena zaduženja, istakao je Jorgovanovic.

Odluka o ucestvovanju na ovogodišnjem konkursu za osvajanje Oskara kvaliteta, u Apoteci je na odgovarajucim organima upravlja-nja doneta pre šest meseci, a šta ih je prevashodno na to opredelilo, pomocnik direktora Apoteke i istovremeno voda tima za izradu dokumentacije mr. ph spec. Stevan Šukljevic obja-šnjava:

- Naša Apoteka u aktuelnom poslovnom okruženju, uslovno receno beleži uzlet otprilike od 2004. godine kada su pocele zamašne investicije u smislu proširivanja poslovnog prostora i ulaganja u ljudske resurse. Jednostavno smo na nivou Srbije želeli da izmerimo te naše rezultate i naš kvalitet. Mogu reci da smo na konkursu imali izuzetno jaku konkurenciju, dokumentacija koju smo pripremili i poslali, imala je prakticno deset delova, prvi deo je obuhvatio predstavljanje naše ustanove, i zatim su usledila devet kriterijuma. Prvi je - liderstvo, drugi - strategija i politika, treci - ljudski resursi, cetvrti - resursi, peti - procesi, šesti - zadovoljstvo korisnika usluga, sedmi - zadovoljstvo zaposlenih, osmi je uticaj na društvo i deveti -poslovni rezultati. Trudili smo se da na najbolji nacin predstavimo našu ustanovu, tim koji je pripremao dokumentaciju je naporno radio tri meseca i na kraju je to urodilo plodom. Nagrada koju smo dobili potpuno je adekvatna evropskim nagradama, odnosno priznanjima koja se dodeljuju u zemljama Evropske unije. Da budem iskren, nekoj nagradi smo se nadali, ali da cemo dobiti tri Oskara, zaista je bilo pravo iznenadenje, tim pre što smo sami pripremali dokumentaciju i po prvi put ucestvovali na ovakvom konkursu, pa samim tim nismo ni mogli imati neko iskustvo u svemu tome. U odnosu na sve ostale nagradene, dobili smo najveci broj Oskara. Ja se nadam da cemo za narednu godinu pripremiti još bolju dokumentaciju, da cemo u ovoj poslovnoj godini ostvariti još bolje poslovne uspehe cime cemo steci pravo da konkurišemo za najviše priznanje, za Oskar apsolutnog kvaliteta što je naš cilj, rekao nam je Šukljevic.

S.E.

PLOD DUGOGODIŠNJEG NAPORNOG RADA SVIH ZAPOSLENIH

Sa velikim ponosom obaveštavamo da smo od strane Fonda za kulturu kvaliteta i izvrsnost-FLJCE osvojili TRI OSKARA KVALITETA za oblasti LIDERSTVO, RESURSI, POSLOVNI REZULTATI, u konkurenciji malih i srednjih preduzeca. Nagradu smo primili u Privrednoj komori Srbije 12. 11. 2009. godine. Ovo veliko priznanje verifikovao je gospodin Mladan Dinkic, ministar finansija u Vladi Republike Srbije. Na ovaj nacin Apoteka Požarevac postala je jedna od dokazano najboljih organizacija u Srbiji. Nagrada je plod dugogodišnjeg napornog rada svih zaposlenih u našoj ustanovi. Ona je samo priznanje za nešto što smo postigli, a to je IZVRSNOST u svim segmentima našeg poslovanja.

Fond za kulturu kvaliteta i izvrsnost-FLJCE je neprofitna partnerska organizacija koja upravlja Nacionalnom nagradom za poslovnu izvrsnost: "Oskar kvaliteta", razvija FLJCE model izvrsnosti i kreira programe i aktivnosti za primenu nacionalnog modela izvrsnosti. Fond je osnovan 15. februara 2002. godine i od tada radi pod pokroviteljstvom Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije. Od 1. maja 2003. godine, Fond za kulturu kvaliteta i izvrsnost je clan Evropske fondacije za menaxment kvalitetom - EFLJM.

OSKAR KVALITETA- naciopnalna nagrada za poslovnu izvrsnost, dodeljuje se profitnim i neprofitnim organizacijama kao nezavisna i neutralna nagrada za vrhunske rezultate postignute na unapredenju i razvoju kvaliteta u Srbiji. OSKAR KVALITETA predstavlja snažni motivacioni faktor na putu ka poslovnoj izvrsnosti organizacija i podsticaj razvoju ukupne klime za unapredenje kvaliteta u našoj zemlji, a dodeljuje se uz podršku privrednih asocijacija i naucnih institucija, koje su u okviru svojih aktivnosti zadužene za pracenje i podsticaj unapredenju kvaliteta u našoj zemlji, navodi se u saopštenju Zdravstvene ustanove "Apoteka Požarevac " povodom dobijenih nagrada.

NACELNIK BRANICEVSKOG UPRAVNOG OKRUGA GORAN S. PETROVIC

I TOKOM KRIZE AKTIVNOSTI NE PRESTAJU

- Uspostavljanje kontakata sa drugim dravama

- Realizacija investicija od preko 5 miliona evra iz oblasti vodosnabdevanja

- Najvece šanse u turizmu, poljoprivredi i razvoju malih i srednjih preduzeca

Branicevski okrug, smešten u severoistocnom delu Srbije ukupno ima nešto malo više od 200. 000 stanovnika koji ive u gradu Poarevcu i sedam opština. Svaka od opština (Veliko Gradište, Golubac, agubica, Malo Crnice, Kucevo, abari i Petrovac) ima svoju lokalnu samoupravu, a sedište Okruga nalazi se u Poarevcu u zgradi nekadašnjeg nacelstva, današnje Gradske uprave. Savet Branicevskog upravnog okruga je telo koje cine predsednici opština, gradonacelnik Poarevca i nacelnik Okruga, a na svojim sastancima odlucuju o aktuelnim problemima i nacinima njihovog rešavanja. Kako je poslovna i kalendarska 2009.godina gotovo na samom izmaku, u intervjuu sa nacelnikom BUO Goranom S. Petrovicem saznajemo šta je to što je obeleilo ovu godinu i kakvi su planovi za 2010.godinu.

Branicevski upravni okrug je tokom 2009.godine bio inicijator sastanaka i susreta sa diplomatama, politicarima, predstavnicima Evropske unije i poslovnim partnerima. Kako ocenjujete rezultate ovih aktivnosti?

-Ako se secate, još krajem 2008. godine sam najavio da cemo u drugoj polovini 2009. godine upriliciti posete ambasadora zemalja Evropske unije i upravo se tako i desilo. Smatram da je došlo vreme da pokaemo otvorenost za svaki vid saradnje, pre svega na kulturnom, naucnom, ali, svakako, i na privrednom planu. Mi moramo da pratimo sve aktivnosti koje cini drava i da, shodno tome, i sami preduzimamo aktivnosti koje mogu da dovedu do ukupnog razvoja našeg Okruga. U tom smislu je bilo neophodno da krenemo sa uspostavljanjem kontakata sa drugim dravama, njihovim regionima i gradovima, kako bismo mogli da pronademo partnere sa kojima cemo saradivati na obostranu korist. Svi znamo da imamo mnogo neiskorišcenih resursa i dobre potencijale, koji i jesu naša šansa za razvoj, ali sa time moramo upoznati i druge. Stoga je potrebno uloiti mnogo napora u prezentaciji naših potencijala, jer samo tako se moe uspostaviti saradnja iz koje ce proisteci korist za naše gradane. To je teak posao, ali sam siguran da ce u buducnosti dati rezultate. Moramo pomoci našim firmama u sklapanju poslova sa firmama u drugim dravama, kao što moramo omoguciti investitorima da saznaju koji su to naši potencijali.

Kako je tokom godine koja se blii kraju funkcionisao Savet Okruga? Da li se opštine aktivno ukljucuju u sve aktivnosti i ima li konkretnih rezultata?

-Ove godine je odrano 7 sednica Saveta Branicevskog upravnog okruga. To dovoljno govori o zainteresovanosti predsednika opština i gradonacelnika za rad Saveta. Mi smo jedan od okruga koji imaju najbrojniji Savet, obzirom da ga cine predsednici 7 opština i gradonacelnik grada Poarevca. Izraavam zadovoljstvo aktivnošcu predsednika opština i gradonacelnika, upravo time što su pokazali veliku zainteresovanost za rad Saveta, aktivno se ukljucujuci u rešavanje problema koje smo postavili kao zadatak. Medutim, za rešavanje nekih problema je potrebno dosta vremena, jer rešenja ne zavise samo od nas, ali stoji cinjenica da smo, u ovoj godini, postigli sve ono što smo dogovorili. Najpre, usvojili smo lokalne strategije razvoja, kao i regionalnu strategiju razvoja, na cemu smo radili u prethodne dve godine. Sada imamo strateška dokumenta koja su dobar osnov za razvoj. U saradnji sa Evropskom agencijom profunkcionisala je Kancelarija za razvoj, a u toku je izvodenje investicija koje iznose preko 5 miliona evra i koje se odnose na vodosnabdevanje. Povecan je broj uradenih projekata kojima se moe konkurisati. Radili smo na merama štednje, koje su svakako dale rezultate, profunkcionisali su štabovi civilne zaštite, na bazi cega smo sproveli aktivnosti odbrane od poplava koje smo imali pocetkom godine, a koje su doprinele znatno manjim štetama nego ranije. Redovno se dobijaju sredstva iz Nacionalne lutrije, gde se konkuriše sa velikim brojem projekata. Na vreme se konkurisalo i sa projektima za NIP.

Šta je identifikovano kao problematika koja je prioritet na teritoriji Branicevskog okruga?

-Sve ovo što sam napred naveo, ali uz to i objedinjavanje turisticke ponude, racionalizacija i bolje funkcionisanje lokalnih uprava i javnih preduzeca i ustanova. Neki problemi koji su godinama stvarani se veoma teško rešavaju, ali je vano da ima pomaka. Mora se mnogo više panje usmeriti na privlacenje investicija, ali se prethodno moraju stvoriti uslovi za njih. Kao primer navešcu industrijsku zonu – da bi do nje došli morate najpre uraditi regulacione planove, a potom uraditi planove za infrastrukturu, odvojiti sredstva za izgradnju infrastrukture, izvesti radove i, tek potom, je ponuditi investitorima. Ovi projekti su vec zapoceti u nekim opštinama i u gradu Poarevcu, ali je potrebno vreme. Zato smo vec sada krenuli u aktivnost uspostavljanja saradnje sa regionima i gradovima u drugim dravama i njihovim firmama, kako bi ih na vreme obavestili kao potencijalne partnere o tome gde ovde mogu da uloe.

Kakva je saradnja BUO sa republickim organima i kakve povratne informacije dobijate od resornih ministarstava po konkretnim pitanjima zbog kojih im se obracate?

-Upravni okrug je i zamišljen kao spona izmedu Vlade i ministarstva i lokalnih samouprava. Naravno da naše lokalne samouprave imaju brojne probleme u razlicitim oblastima, zbog cega je potrebno cesto obracanje ministarstvima. Vlada Republike Srbije i resorna ministarstva cine sve što je u ovom trenutku moguce da odgovore zahtevima lokalnih samouprava. Naravno da nas je kriza, koja je zahvatila citav svet, pogodila, pa se zbog toga zastalo sa mnogim projektima.

Postoji li dugorocna strategija razvoja BO i u kom pravcu je definisana? Koje su kljucne oblasti i resori koji mogu doneti konkretne rezultate u smislu poboljšanja uslova ivota gradana okruga?

-U lokalnim parlamentima je usvojena regionalna razvojna strategija, koja omogucava da sagledamo razvoj Okruga u narednom periodu. Naša najveca šansa su turizam i poljoprivreda, ali i razvoj malih i srednjih preduzeca. Na lokalnim samoupravama je da sprovedu operacionalizaciju svojih lokalnih strategija i da krenu sa konkretnim projektima predvidenim strategijom.

Kako ocenjujete znacaj uvodenja bezviznog reima za gradane okruga?

-Za Srbiju i njene gradane je ovo izuzetno vano pitanje. Posebno je vano za naš Okrug jer oko 50 hiljada naših gradana, sa teritorije Branicevskog okruga, ivi i radi u zemljama Evropske unije. Ovo ce, svakako, omoguciti bolju komunikaciju naših gradana, ali i mnogo vece mogucnosti kada je u pitanju uspostavljanje privrednih, kulturnih, naucnih i drugih veza sa zemljama Evorpske unije. Licno, ovo doivljavam kao osvajanje slobode za naše gradane, koja im je dugo bila uskracena. Ovo, za sve nas, znaci jednu novu šansu, ali i cinjenicu da se pribliavamo statusu kandidata za clanstvo u Evropskoj uniji.

Postoje li konkretni planovi i projekti za 2010. godinu i na šta se odnose?

-Sve naše lokalne samouprave su u fazi utvrdivanja predloga budeta za 2010. godinu i svaka je u obavezi da planira sredstva za investicije. Postoji dosta razlicitih projekata, koji se odnose na proširenje vodovodne i kanalizacione mree, u oblasti putne infrastrukture, toplifikacije itd. Medutim, i dalje moramo voditi racuna da naši budeti imaju socijalnu komponentu, obzirom da se nalazimo u uslovima krize. Posebno se mora voditi racuna o socijalno ugroenima, invalidima. Moramo podstaci zapošljavanje lica sa invaliditetom, kao i školovanje ovih kategorija. S druge strane, i socijalna davanja se moraju povecati. To je obaveza koja se, u ovim uslovima, mora ispuniti i ja ocekujem da lokalne samouprave to i ucine planirajuci svoje budete.

L.Likar

AMBASADORI ŠPANIJE I BELGIJE I ŠEF DELEGACIJE EVROPSKE KOMISIJE U SRBIJI U POSETI SREDNJOJ MEDICINSKOJ ŠKOLI U POŽAREVCU

NEZABORAVAN SUSRET SA MLADIMA MEDICINSKE ŠKOLE

Srednja medicinska škola koja obrazuje ucenike sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga nalazi se u samom centru Požarevca. Ucenici koji završe ovu školu, imaju velike mogucnosti za zapošljavanje, kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu, kao i da nastave školovanje na višim školama i fakultetima. Ova obrazovna ustanova ima pet smerova: farmaceutski tehnicar, medicinska sestra-tehnicar, medicinska sestra-tehnicar-ogled, medicinska sestra-vaspitac i zubni tehnicar. Ove školske godine, u prvi razred, upisano je ukupno 140 ucenika.

Prema recima direktora Branka Obradovica, škola se nalazi u programu reforme srednjeg strucnog obrazovanja (cards) koju finansira Evropska unija. Zahvaljujuci njihovim donacijama, u školi su izvršeni zamena prozora i rekonstrukcija krova na upravnoj zgradi. Vrednost ovih radova je oko 40.000 evra. Donacijom Evropske unije, dobijeni su i racunarska oprema, školska ucila i oprema i školski nameštaj. Vrednost ove donacije je oko 95.000 evra.

-Zahvaljujuci Ministarstvu prosvete i lokalnoj samoupravi, dogradnja Medicinske škole (1017 metara kvadratnih) je završena, objekat je opremljen i dobijena je upotrebna dozvola. Danas se nastava u našoj školi pretežno izvodi u kabinetima koji su opremljeni i zadovoljavaju sve evropske standarde. Kao ogledna škola, tj. kao ucesnik u reformi srednjeg strucnog obrazovanja koju finansira EU, i gde je, u interesu opšteobrazovnih poduhvata, povecan broj casova u strucnim predmetima, ucenik koji završi taj smer, zadovoljava sve evropske standarde, jer pored diplome dobija i uverenje o savladanim kompetencijama iz predmeta neophodnim za obavljanje prakse, rekao je Obradovic od koga saznajemo da su Medicinsku školu prošlog meseca, posetili ambasadori Belgije i Španije, kao i ambasador i šef delegacije Evropske komisije u Republici Srbiji. Cilj ove posete bio je-uzajamno približavanje zemalja clanica EU i gradana Srbije i upoznavanje sa projektima koje izvodi EU u Srbiji.

Za ambasadore je ova poseta bila ne samo jedno prijatno, vec i veoma znacajno iskustvo. Oni su imali prilike da vide lepotu zdanja Skupštine grada Poža-revca, da bliže upoznaju realnost ovog dela Srbije i da obidu projekte od znacaja za buducnost Okruga.

Na ambasadora Španije, poseban i dubok utisak je ostavio susret sa mladima Medicinske škole.

--Razgovor sa njima koji su, na kraju krajeva, buducnost Srbije, njihova pitanja i komentari, bili su veoma interesantni i, moram da Vam priznam, bio sam veoma prijatno iznenaden njihovim stavom i velikim intelektualnim kapacitetom iskazanim kroz veoma dobro vladanje engleskim jezikom, napisao je u pismu upucenom gradonacelniku Poža-revca Miodragu Milosavljevicu ambasador Španije. Pismo je završio recima:

-Dragi gradonacelnice, od sveg srca želim sve najbolje Vašem gradu, Okrugu i nakon što sam upoznao Vaše sugradane i omladinu, ni najmanje ne sumnjam da vas ocekuje sjajna buducnost.

M. P.

DOSTOJANSTVEN ISPRACAJ PATRIJARHA PAVLA

SVE ŠTO JE BIO I ŠTO JE IMAO, DAVAO JE DRUGOME

Ni posle pet dana od velicanstvene sahrane patrijarha Pavla kojeg je narod još za života prozvao svecem, ne prestaju price o njegovom nenametljivom življenju medu nama, o njegovoj skromnosti, dobroti i bratoljublju, o njegovom neprolaznom delu. Na vecni pocinak u rakovicki manastir 19. novembra 2009. ispratilo ga je više od 600 hiljada ljudi, stanovnika prestonice ali i drugih gradova Srbije, iz BiH, Crne Gore i drugih država.

Svetoj arhijerejskoj liturgiji u Sabornoj crkvi prisustvovali su i državni zvanicnici Srbije. Opelo koje su služili vaseljenski patrijarh Vartolomej i mitropolit Amfilohije, uz sasluženje trojice poglavara drugih pravoslavnih crkava, kao i arhijereja SPC i clanova pravoslavnih crkvenih delegacija, pocelo je nešto posle 11 casova, a završilo se ophodom oko Hrama Svetog Save. NJegova svetost sahranjen je u prisustvu clanova porodice, arhijereja naše i drugih pravoslavnih crkava, sestrinstva manastira Sveti Arhangeli, državnog vrha Srbije - predsednika Borisa Tadica, premijera Mirka Cvetkovica, predsednice Skupštine Slavice Ðukic Dejanovic, premijera Republike Srpske Milorada Dodika, predsednika Crne Gore Filipa Vujanovica, kao i bivšeg premijera Srbije Vojislava Koštunice, akademika Matije Beckovica, clanova porodice Karadordevic. Na sahrani procitana je poruka ruskog patrijarha Kirila koji je patrijarha Pavla nazvao " hrabrim braniocem svete vere i baštine srpskog naroda". Kiril je još naveo da je put patrijarha Pavla olicenje svetlosti, i da je, kao covek koji je otelotvorio najbolje osobine monaštva, uživao duboko i najiskrenije poštovanje Ruske pravoslavne crkve.

- On je na bogoliki nacin rec pretvorio u delo dajuci delu smisao, vecni i neprolazni. Propovedajuci jevandelje patrijarh Pavle ga je ovoplocivao, postao je hodece jevandelje, postajuci blaga, dobra vest ljudima i svima stvorenjima. Svojim nesebicnim i nenametljivim življenjem medu nama više nego recima, ovaj sveti starac i celosni covek Crkve Božje probudio je, evo ovih dana, skrivenu dobrotu, covecnost i bogoljublje, u stotinama hiljada duša... Citavog života se trudio da ne bude nikome na teretu, sve što je bio i što je imao davao je drugome, na prirodan, nenametljiv nacin, ništa za sebe ne tražeci, rekao je na opelu mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Na ispracaju poglavara SPC vaseljenski patrijarh Vartolomej naglasio je da je patrijarh Pavle "bio dorastao složenim i bolnim okolnostima svoga vremena i da je po svemu dostojni naslednik Svetog Save".

Opraštajuci se od srpskog patrijarha, predsednik Srbije Boris Tadic zahvalio se u ime gradana svim crkvenim velikodostojnicima i državnicima iz sveta koji su došli na sahranu. --Verujem da delim mišljenje gradana Srbije izražavajuci zahvalnost NJegovoj svetosti patrijarhu Pavlu što je uvek postojao i što postoji ispred svih nas svojim delom i svojim recima da uvek budemo ljudi i da nikada na zlo drugih ne odgovorimo zlom u sebi, rekao je Tadic.

RAZRADA IDEJE O IZGRADNJI PEŠACKO – TURISTICKE STAZE

POVEZIVANJE SVETINJA ZAOVE I SESTROLJINA

Povodom ideje o izgradnji pešacko – turisticke staze “Sestroljin – Zaova” održan je konsultativni sastanak predstavnika turistickih organizacija Požarevca i Malog Crnica, Mesne zajednice Poljana, Crkvene opštine Sestroljin i Planinarskog društva “Vukan”. Inicijativa oko izgradnje pešacke rute i obeležavanja nekoliko godina sazreva, ali do sada nije bilo prilike da se povežu svi subjekti na ovom pravcu.

Inicijativa je potekla od Miroslava Mratinkovica, šefa poslovnice Turisticke agencije “Balkanik” koji je dugogodišnji turisticki radnik i entuzijasta: “Osnovna ideja je u želji da se poveca turisticki promet, kako bi se i ekonomski interes našao u toj ideji. Svi koji ucestvuju u realizaciji ove ideje imaju kompetencije da svako iz svog segmenta i aspekta animira taj projekat, tako da bude što interesantniji i atraktivniji i da naravno kroz promet koji se realizuje, to i opravdamo. Ocekujemo da kroz projektovanje i realizaciju napravimo takav plan, da sve bude gotovo za promociju oko 1.maja. Svedoci smo brojnih akcija na nivou Srbije o oživljavanju pojedinih mikro i makro regija u turizmu i došli smo do toga da i mi pokušamo, korak po korak da napravimo nešto u našem kraju, kako bi ljudi osetili neku živost u pogledu ekonomskog razvoja”.

Ideja da se ovakva staza animira je u toliko realna što vec postoji aktivnost na tim tackama. Ocekujuci promet od ovog projekta je zaista realan, jer kroz naše prostore prolazi godišnje oko 200.000 posetilaca i bice upucen poziv svim poslenicima u turizmu Srbije, da skrenu svoje kretanje ka Poljani i Zaovi i da deo tog prometa bude usmeren ka našem kraju.

“Što se tice Eparhije, vladika Ignatije je blagoslovio svaki posao i smatra da su za ovaj projekat zainteresovani manastir Zaova i Crkvena opština Poljana - Sestroljin. Crkva blagosilja taj postupak i ono što smo nudili pojedinacno Zaova i Sestroljin, možemo sada ponuditi zajedno. Još 1934.godine postojala je ideja da se izgradi staza izmedu Sestroljina i Zaove i šteta je da se akcijom dveju opština ne povežu te svetinje, pogotovo što je kroz istoriju gledajuci, ovo bio jedan od glavnih puteva gde je zapad branio Jerusalim od nailaska islama,” rekao je izmedu ostalog protojerej Radoslav Vukosavljevic, paroh poljanacki.

Ideja oko obeležavanja i izgradnje pešackih staza putem Sopotske grede kojom bi se izvršilo povezivanje svih manastira na teritoriji opštine Malo Crnice i Požarevac odavno je prisutna u Planinarskom društvu “Vukan”. Prema recima Novice Cvetkovica, clana UO razgovori su vodeni da Planinarsko društvo izvrši tehnicku pripremu staze, izradu dokumentacije i obeležavanje.

Prošle godine je doneta Strategija razvoja opštine Malo Crnice i jedan od projekata Turisticke organizacije jeste i izgradnja staze izmedu Zaove i Sestroljina. “Nama predstoji ne samo sredivanje staze, vec i zaštita Zaovacke šume od nesavesnih izletnika kako bi se stvorio tih, miran i cist manastirski ambijent. U planu je da zajedno bude uradena pešacka i biciklisticka staza, dok bi suvenirnice bile izgradene u blizini manastira”, istice Goran Stokic, direktor Turisticke organizacije opštine Malo Crnice.

Zakljuceno je da mora da se napravi jedan projekat koji ce definisati pešacku stazu i druge ciljeve, poput turistickih, planinarskih, rekreativnih i kulturno – istorijskih sadržaja koji su povod i argument zašto se sve to radi.

D.Dinic

KAKO SE TROŠE SREDSTVA FONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE U MEDICINSKOJ ŠKOLI U POŽAREVCU?

ZA ZELENO I CVETNO DVORIŠTE

Srednja medicinska škola konkurisala je ove godine kod Fonda za zaštitu životne sredine, projektom "Uredenje dvorišta dogradenog dela škole" iz koga joj je odobreno oko 182.000 dinara.

U razgovoru sa direktorom škole, Brankom Obradovicem, saznajemo da je izgradnjom novog dela škole nastao jedan problem koji se odnosio na ulaz u dvorište. “Sa novim objektom, naime, morali smo da promenimo i mesto glavnog ulaza ucenika pa je tako odredeno da umesto iz ulice Lole Ribara sada ucenici ulaze iz Toplicine ulice. Kako taj prostor nije bio ureden, morali smo da ga privedemo nameni, da ga ocistimo od trave, od otpadnog materijala...Da bi konkurisali za sredstva potrebna za uredenje dvorišta, škola je morala da ima projekat. Izradu tog dokumenta poverili smo zvanicnoj firmi i on je uraden. Sam projekat predvidao je sredstva u iznosu od 2.500.000 dinara i sa njim smo konkurisali na više mesta. On je predvidao skidanje zemlje, uklanjanje starog šuta, ravnanje, nasipanje šljunkom i postavljanje ploca, tako da smo taj deo dvorišta kompletno sredili. Nakon toga prijavili smo se na konkurs Fonda za zaštitu životne sredine koji je doneo odluku da finansira samo ozelenjavanje dvorišta zašta su nam odobrili 182.000 dinara, kaže direktor.

Poslove ozelenjavanja škola je poverila strucnoj firmi, PD “RIO” Kostolac koje je dvoriše kompletno sredilo. Obavljena je sadnja drveca dok je sejanje trave, po savetu strucnjaka, odloženo za prolece. U školi nameravaju da ovaj deo dvorišta obogate klupama i tako stvore prijatan prostor u kome bi ucenici rado boravili dok cekaju na pocetak nastave ili se odmaraju izmedu dva casa. Tokom leta ovde bi se održavali koncerti, a prema recima direktora vec su imali priliku da ugoste Tehnicku školu iz Kostolca ciji su ucenici na ovom prostoru priredili priredbu, a potom se družili sa dacima Medicinske škole. “Sa kompletnim završetkom ovog školskog dvorišta imacemo, koliko još na prolece, više mogucnosti za organizovanje ovakvih okupljanja i susreta ucenika srednjih strucnih škola sa teritorije citavog Branicevskog okruga, istice direktor Obradovic.

Inace, u školi je do sada obavljena sadnja sezonskog cveca (viola) , oko 430 komada. Što se zimzelenih sadnica tice preovladavaju tuje, danike, aukube i srebrna jela. Obogacen je i fond sobnog cveca, nabavljene su juka, kupresus, fikus, dracena, benxamin, orhideja, difenbahija, hedera, palma...

Po sredivanju ovog dela dvorišta precice se na uredenje drugog dela dvorišnog prostora. Projekat se i za tu investiciju radi, a cilj je da se stvori još jedna zelena oaza u kojoj bi se smestila letnja pozornica, postavile klupe, stolice...

Na završetak novog dela Medicinske škole ucenici i nastavnici ove ustanove dugo su cekali. Kada je objekat najzad priveden nameni i dobijena upotrebna dozvola, trebalo je još mnogo toga uraditi na sredivanju njegove unutrašnjosti. Ono što je duže vremena nedostajalo a ticalo se oplemenjivanja prostora, bilo je sobno zelenilo i cvece. U meduvremenu su izvesne kolicine nabavljene, obecanja su da ce ih biti još. Škola ima duge i široke hodnike, svetle ucionice i kabinete koje valja ispuniti cvecem i zelenilom tako da ce se i na uredenju unutrašnjosti školskog prostora neprekidno raditi zašta ce biti neophodna nova sredstva Fonda za zaštitu životne sredine.

M.P.

TERMOELEKTRANE „KOSTOLAC“

OBORENI DOSADAŠNJI REKORDI

Mesec i po dana pre isteka ove poslovne godine, u Termoelektranama „Kostolac“, dostignuta je i premašena do sad najveca proizvodnja elektricne energije na godišnjem nivou. Zakljucno sa 16. novembrom na pragu elektrana proizvedene su pet milijardi i cetiri miliona kilovat-sati elektricne energije, što je za 61 milion više od rekordnih cetiri milijarde i 943 miliona kilovat-sati, proizvedenih u toku 2007. godine. Drugim recima, rekordna proizvodnja ikad zabeleena na godišnjem nivou u kostolackim Termo-elektranama, dostignuta je i premašena još 13. novembra.

Nenad Jankov, direktor Direkcije za proizvodnju elektricne energije u Privrednom društvu TE-KO Kostolac, nekrijuci zadovoljstvo kae, da je to rezultat zajednickih napora svih ucesnika u ovom poslu i naglašava da ce Termoelektrane ove godine, sasvim sigurno, ostvariti a najverovatnije i premašiti bilansiranu proizvodnju ele-ktricne energije od 5,5 milijardi kilovat-sati.

Recimo još da su Termo-elektrane još petog novembra premašile proizvodnju elektricne energije ostvarenu u prošloj 2008. godini, kada je proizvedeno cetiri mili-jarde i 876,7 miliona kilovat-sati. Sva cetiri bloka u kostolackim Termoelektranama i dalje su u pogonu. Snabdevanje blokova ugljem sasvim je zadovoljavajuce, što potvdjuju prepune deponije, pa treba ocekivati da ce kostolacki termokapaciteti i ove zime biti medu pouzdanim proizvodacima elektricne energije u srpskoj elektroprivredi.

C. Radojcic

DELEGACIJA SINDIKATA „SPARTAKUS“ IZ KOZARA U GRCKOJ POSETILA KOSTOLAC

UTVRÐENA SARADNJA DVA SINDIKATA

Prošle nedelje je u poseti Sindikatu Termoelektrana i Sindikatu Kopova boravila dvanaestoclana delegacija Sindikata „Spartakus“ iz najvece termoelektrane i Kopa „Kozar“ kraj Soluna iz Grcke. Inace, ovaj sindikat je clan najvece sindikalne centrale u Grckoj - Unije u kojoj su sve strateške delatnosti ove zemlje. Poseta je uprilicena u okviru Regionalne mree ICM–a Jugoistocne Evrope i vec nekoliko godina u tu razmenu ukljucen je Sindikat EPS-a, a po prvi put PD „TE KO Kostolac“.

- Iako je poseta sindikata iz Grcke bila iznenadna, nama je bilo zadovoljstvo da se susretnemo sa predstavnicima „Sparta-kusa“ obzirom da je to najaci energetski sindikat i da se dokazao u brojnim akcijama koje je ranijih godina sprovodio, kae Saša Delic, PR sindikata Termo-elektrana Kostolac i predsednik Resora za informisanje. Interesovali su se za principe i uslove rada kod nas, obzirom da su vec posetili TENT i Kolubaru i mi smo ih upoznali sa našom organizacijom, ali smo i od njih dobili informacije o stanju u njihovoj Elektroprivredi. Dobili smo poziv da posetimo njihove kopove i termoelektrane cijih 12 blokova proizvode 80 odsto elektricne energije u Grckoj. Mi smo poziv prihvatili i mislimo da je dobro da se upoznamo sa njihovim radom, obzirom da je njihov sindikat potpuno profesionalizovan i deluje u drugom sistemu u cijem pravcu ide i naša Elektroprivreda. Inace, našu delegaciju cinilo je po šest poverenika iz obe sindikalne organizacije, naglasio je Delic.

Delegacija je u okviru protokola posetila postrojenja TE „Kostolac B“ i Površin-ski Kop „Drmno“, a obišli su i arheološko nalazište „Viminacijum“, što je za njih bi-la velika stvar obzirom da se poslednjih godina u grckoj štampi dosta piše o ovom našem arheološkom lokalitetu.

O ovom obliku saradnje Zlatko Mila-dinovic, predsednik Sindikata Termo-elektrana nam je rekao:

- Prijatno smo iznenadeni posetom i mislim da je to vredan poduhvat Sindikata EPS-a, obzirom da je rec o organizaciji koja deluje veoma uspešno. Naravno, i mi smo imali šta da kaemo, a prihvatili smo predlog za unapredenje saradnje i uzvraticemo posetu u toku naredne godine. Sve u svemu, regionalna saradnja ICM-a je neophodna kako bi se ucvrstila i solidarnost, ali i principi delovanja, naglasio je Miladinovic.

N.Antic

ZA PRACENJE KVALITETA VAZDUHA U KOSTOLCU

POSTAVLJENA AUTOMATSKA MERNA STANICA

lStanica u Kostolcu, jedna od 28 koliko ce ih ukupno biti u Srbiji, pružace informacije o vrednostima zagadujucih supstanci saglasno evropskim standardima i direktivama

Termoenergetski objekti predstavljaju neuporedivo najvece zagadivace vazduha u odnosu na sve druge objekte i postrojenja. Kao jedine mere zaštite kvaliteta vazduha u okolini, primenjuju se elektrofilteri, visoki dimnjaci, vrši se povezivanje što veceg kapaciteta na jedan dimnjak, izbor povoljnih lokacija objekata, kao i izbor kapaciteta po lokaciji. U Kostolcu koji se nalazi u neposrednoj blizini termoelektrana i rudnika uglja sa površinskom eksploatacijom, pri jakim vetrovima, cesto dolazi do preteranog zagadenja vazduha i tla.

Realizujuci zakljucak Vlade Srbije iz avgusta 2007. godine, Agencija za zaštitu životne sredine aktivno radi na uspostavljanju državnog sistema za automatski monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji. Preovladujuci deo opreme tog sistema, koga cini 28 mernih stanica, dolazi iz donacija Evropske unije. Uvidajuci znacaj poznavanja parametara kvaliteta vazduha u realnom vremenu, uspostavljanje sistema podržavaju Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Do sada su u Srbiji, automatske merne stanice postavljene u Pancevu, Boru, Kragujevcu... a od prošle srede i u Kostolcu. Na ovaj nacin Kostolac je postao deo nacionalnog programa pracenja kvaliteta vazduha cija ce merna stanica, na osnovu uzorkovanja, vršiti i analize teških metala, policiklicnih ugljo vodonika i lako isparljivih organskih jedinjenja. Kostolcani ce skoro svakodnevno imati informacije o kvalitetu vazduha u gradu, jer ce stanica u realnom vremenu ocitavati koncentraciju hemijskih materija.

Prema recima Milenka Jovanovica, nacelnika Odeljenja za pracenje stanja životne sredine iz Agencije za zaštitu životne sredine koji je prisustvovao postavljanju merne stanice u Kostolcu, vrednost projekta za automatski monitoring vazduha je dva i po miliona evra.

- Stanica u Kostolcu automatski ulazi u državni monitoring kvaliteta vazduha koji organizuje Agencija odlukom Vlade. Stanica je opremljena analizatorima koji ce meriti koncentraciju osnovnih zagadujucih materija kao što su ugljen-monoksid, azotni oksidi i sumpor-dioksid i analizirati sastav prašine koja opterecuje gradane i utice na zdravlje kako Kostolcana tako i stanovnika šire okoline, istakao je Jovanovic i podsetio da i ovu mernu stanicu u Kostolcu kao i ostalih 27 u Srbiji donira Evropska unija preko svojih institucija. Deo postojece donacije je, kako kaže on, i opremanje nacionalne kalibracione laboratorije koja se nalazi u sklopu Agencije i koja ce omoguciti da se kalibrišu analizatori širom Srbije.

Od kolikog je znacaja postavljena merna stanica u Kostolcu za gradane ovog naselja i šire, govori i to da su ovom dogadaju prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave Požarevca na celu sa gradonacelnikom Miodragom Milosavljevicem:

-Ono što mogu reci kao gradonacelnik je da sam veoma zadovoljan, jer prioritet lokalne samouprave, pored turizma i poljoprivrede, je i zaštita životne sredine. Drago mi je što je zahvaljujeci Ministarstvu i Agenciji za zaštitu životne sredine prepoznata jedna od kriticnih tacaka u Srbiji, a to je Kostolac. Imamo javnog zagadivaca, pored koga moramo uložiti puno truda, rada i energije, kako bi se zagadenje vazduha smanjilo, a ova merna stanica ce nam davati informacije kolika je kolicina tog zagadenja. Ukoliko bude veceg zagadenja, reagovacemo kao lokalna samouprava prema kopovima i elektranama. Nadam se da ce PD “TE KO Kostolac” i dalje ulagati u zaštitu životne sredine, odnosno da ce se štetne emisije u vazduhu, prouzrokovane radom ovog preduzeca, svesti na minimum, kako bi gradani Kostolca u svoj organizam unosili što manje štetnih materija.

Ispred PD "TE KO Kostolac", glavnog zagadivaca vazduha u Kostolcu, postavljanju automatske merne stanice prisustvovao je Desimir Stevic, zamenik direktora:

--Poznato je da otkopavanje uglja, a pogotovu proizvodnja elektricne energije, stvara deponije sa kojih se sitan prah raznosi vetrom i tako zagaduje životnu sredinu. Najvece zagadenje stvara sumpor-dioksid. PD "TE KO Kostolac" izdvaja znatna sredstva za zaštitu okoline kako bi se, što je više moguce, približilo evropskim standardima i omogucilo smanjenje emisije štetnih materija. Ova stanica ce nam sigurno pomoci da sve to isproveravamo, kako bi još više vodili racuna o zagadenju životne sredine. PD "TE KO Kostolac" ne samo da uspešno ostvaruje proizvodnju koja nam je zadata od Vlade Republike Srbije, odnosno od Elektroenergetskog sistema, nego za cilj ima da i dalje ulaže u proizvodnju elektricne energije, odnosno da povecava proizvodnju uglja. Površinski kop Drmno je pred ostvarenjem proizvodnje od preko 8 miliona tona godišnje, što je do sada bilo neostvarljivo i ide ka tome da dostigne proizvodnju od cak 9 miliona tona na godišnjem nivou, rekao je Stevic.

M. P.

DELEGACIJA GRADA REŠICE U POSETI POŽAREVCU

JACANJE PRIVREDNE SARADNJE UPRKOS KRIZI

Gradonacelnik Rešice Mihal Stepanesku sa saradnicima prošlog cetvrtka posetio je Požarevac. Svecanom prijemu u gradskom zdanju prisustvovali su Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarevca, Vukica Vasic, zamenik gradonacelnika, Miomir Ilic, predsednik Gradske skupštine, Milic Jovanovic, zamenik predsednika Gradske skupštine i Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac.

Poželevši dobrodošlicu gostima iz Rumunije gradonacelnik Požarevca je istakao: “Naši gradovi su veoma slicni po broju stanovnika i privredi, s tim što je kod vas razvijena metalurgija, a kod nas energetika i rudarstvo. Razlika je što ste vi u Evropskoj uniji, ali i mi cemo uci u EU, tako da je ovo dobar pocetak jedne saradnje i nadam se da ce se naša dva grada pobratimiti. Sigurno da cemo uspeti takvom saradnjom da ostvarimo naše interese, kao posebnosti ili kao zajedništvo prema fondovima EU i da našim gradanima omogucimo bolji standard, privredni rast i zaposlenje. Sa druge strane imamo razvijen turizam i imamo šta da ponudimo vašim gradanima, pogotovo u vreme održavanja LJubicevskih konjickih igara koje su prevazišle regionalni karakter. Nadam se da cemo napraviti dobru poslovnu saradnju dva grada i naci zajednicki imenitelj na zadovoljstvo gradana”.

Ono što ce nakon ovog susreta biti konkretizovano jeste uzvratna poseta delegacije grada Požarevca, a potom i poslovna saradnja u obostranom interesu. O tome je gradonacelnik Rešice Mihal Stepanesku istakao: “Ose-ca se cinjenica da smo mi veoma bliski i ja sam dugo želeo da dodem kod vas i ocekujem da i vi posetite naš grad. Pored prijateljskih, želim da ostvarimo i radni odnos i da se to završi bratimljenjem. Rešica je glavni grad Županije Karaš - Severin i broji 90.000 stanovnika. Pored razvijene metalurgije, mi predstavljamo osnovu razvoja planinskog turizma na zapadu Rumunije. Imamo Univerzitet koji ima 6.000 stanovnika i tri privatna fakulteta. U Rešici se ne odvija nijedna znacajna kulturno – umetnicka aktivnost bez gostovanja iz Srbije. Pored privredne saradnje zanimaju nas i ostali kontakti u vezi kulture, umetnosti, sporta, a bratimljeni gradovi mogu dobiti znacajna sredstva iz evropskih fondova. Pored zajednickih projekata sa RPK Požarevac mi možemo da pišemo projekte vezane i za naše lokalne administracije, nevladine organizacije i drugo”.

Prema recima Milice Mitkovic, RPK Požarevac sa Komorom za trgovinu, industriju i poljoprivredu iz Županije Karaš - Severin cije je sedište u Rešici saraduje vec godinama i plod te saradnje jeste realizacija prekogranicnih projekata. “Naša privredna delegacija je bila u poseti prekogranicnom partneru, a na Sajmu privrede i u bilatelarnim razgovorima u Požarevcu ucestvovalo je preko 30 rumunskih privrednika. Privrednici su uspostavili saradnju i normalno je da se sada uspostavlja saradnja na politickom nivou, kako bi se stvorila regionalna celina u pogranicnom delu”, istakla je Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac.

D.Dinic

GRADSKO VECE POAREVCA

NACRT BUDETA ZA 2010.GODINU

Na prošlonedeljnoj sednici Gradskog veca najvanija tacka dnevnog reda, prema recima predsednika Veca, gradonacelnika Poarevca, Miodraga Milosavljevica bila je usvajanje nacrta budeta za 2010.godinu. Nacrt je prosleden Skupštini grada, kao zakonodavnom telu, a potom se ocekuje javna rasprava koja ce trajati do 15 dana. Gradani Poarevca, pravna lica, nevladine organizacije, politicke stranke i svi oni koji su zainteresovani moci ce da daju svoje predloge, primedbe i ideje, a Gradsko vece ce sagledati sve inicijative i doneti konacku odluku o predlogu budeta za 2010.godinu.

Nacelnik za privredu, trezor i finansije, Petar Rajic rekao je da su prilikom izrade nacrta budeta poštovani zakonski okviri i parametri koji se odnose na trenutnu situaciju u zemlji, uzimajuci u obzir da nije bilo povecanja nivoa zarada, te da se vodilo racuna da odredeni materijalni troškovi ostanu na nivou onih iz 2009.godine. Ukupna novcana masa budeta za narednu godinu, prema Rajicu iznosi 2 milijarede 43 miliona dinara, a ovo je, prema procenama ukupna svota kojom ce se raspolagati. Sredstva ce biti rasporedena u potrošnju; izdaci za zaposlene po svim osnovima iznosice milion i 450 000 dinara, a ukljucivace i plate novih slubi, poput komunalne policije, poreske uprave, nove gradske opštine. Za troškove funkcionisanja Gradske uprave bice odvojeno 269 miliona, za zajednicke troškove oko 200 miliona dinara, a ostali troškovi ce se uglavnom svoditi na slicne velicine kao u 2009.godini, sa malim izmenama, narocito kada su u pitanju investiciona ulaganja. Za funkcionisanje lokalne samouprave po svim potrebama potrebno je oko milijardu i 200 miliona dinara, što znaci da ostaje oko 760 miliona potencijala koji ce biti usmeren ka investicionoj potrošnji, a izvor bi trebalo da bude iz tekucih prihoda. Rano je, culo se još na konferenciji za štampu, govoriti o konacnim rešenjima, jer postoje predlozi javnih preduzeca, mesnih zajednica, spiskovi prioriteta. U ovom budetu predvidena je masa sredstava za buducu gradsku opštinu Kostolac. Budet, za razliku od prethodnih godina, uvodi nova socijalna davanja; predvida se subvencionisanje zapošljavanje lica sa posebnim potrebama i invalidnih lica, lica koja ostvare samozapošljavanje, kao i stipendije za odredeni broj lica sa posebnim potrebama. Budet grada predvida i izvesna sredstva kao pomoc pri vantelesnoj oplodnji.

Predsednik Skupštine grada Miomir Ilic procitao je obaveštenje kojim se otvara javna rasprava, a obaveštenje je objavljeno i u ovom broju “Rec naroda” na strani 12 i 13. Konacni predlog budeta razmatrace se na sednici Skupštine grada koja ce biti zakazana za 17.decembar 2009.godine, rekao je Ilic, dodajuci da se za kraj januara i pocetak februara 2010.godine planira i rebalans budeta, uz moguce predloge o izmenama i dopunama.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Poarevcu u periodu od 13.11.2009.godine do 20.11.2009.godine rodeno je 17 beba od toga muških 8 i enskih 9.

Sinove su dobili: Ivana i Zoran Joksimovic iz Poarevca,Stanica i Adnan Denaj iz Kostolca, Raši Hatide i Erdan Ramadani iz Kostolca, Gordana i Dejan Lukic iz Velikog Gradišta, Irena i Dejan Lazic iz Poarevca,Olivera i Ivan Mihajlovic iz Poarevca, Marina Jovanovic i Ilic ivan iz Prugova , Daliborka Bešinovic i Novica Pribojevic iz iz Duboke.

Kcerke su dobili: Anita Peric i Denaj Begzot iz Kostolca, Mirjana Tomic i Nenad Petkovic iz Poarevca, Ivana i Nenad Janjic iz Rama, Jasmina ivkovic i Bojan Jovanovic iz Prugova, Pavlovic-Delebdic Danijela i Dragan iz agubice, Danijela i Dragan Ivkovic iz Kisiljeva, Danijela Jakovljevic i Vladan Lazarevic iz Poarevca, Tatjana i Bojan Petrovic iz Bara, Vesna iDarko Matejic iz Trnovca.

Ispravka: U prošlom broju ucinjena je greška kod objavljivanja imena oca muškog deteta porodilje Nedeljkovic Valentine iz Poarevca. Umesto Nikolic trebalo je da stoji Maksic.

PROMOCIJA ROMANA SLAVIŠE RADOVANOVICA

“ZEMUNICA U AJNDHOVENU”

Novinska kuca “Rec naroda” neguje uspešnu izdavacku delatnost, u okviru koje, pred svoje brojne citaoce stavlja novi roman poznatog požarevackog i srpskog pisca Slaviše Radovanovica “Zemunica u Ajndhovenu”. Promocija je održana proteklog cetvrtka u Muzickoj školi, a o knjizi su pored autora govorili Ilija Dimitrijevic, urednik i recenzent i književnici Veliša Joksimovic, Milisav Milenkovic i Lela Likar.

Prema recima Ilije Dimitrijevica roman “Zemunica u Ajndhovenu” ce naci svoje mesto u srpskoj književnosti, ali i mesto u zavicajnoj književnosti požarevackog kraja, odnosno Branicevskog okruga. “Doprinos novinske kuce “Rec naroda” u godini kada obeležava 65 godina medijskog rada, jeste objavljivanje ovog romana Slaviše Radovanovica. “Rec naroda” jeste prepoznatljiv medij, ne samo na ovim prostorima nego i šire, što potvrduju decenije u kojima je beležio mnoge dogadaje iz života ovoga kraja i za sobom ostavio blago u sadržajima koje je naslagano na stranicama lista.

“Rec naroda” je postao medijski brend po svojim vrednostima, tradiciji i bogatstvu po kome se prepoznaje. Da je to tako, najbolje potvrduju i pisma koja su nedavno pristigla iz Brisela i Zagreba adresirana na ime “Rec naroda”. Roman “Zemunica u Ajndhovenu” Slaviše Radovanovica, jeste sedma knjiga u izdanju “Rec naroda”. Vreme i kriticari dace pravi sud o romanu koji je pred nama, a “Rec naroda” iako je teško vreme i ekonomska kriza nastavice svoju tradiciju i na polju izdavaštva, objavljivanjem novih dela naših zavicajnih pisaca, ali i pisaca iz Srbije”, rekao je Dimitrijevic.

Prelomne tacke u pišcevom stvaralaštvu

Govoreci o knjizi književnik Veliša Joksimovic je istakao da je Slaviša Radovanovic prvi roman “Kiše nad izvorima” objavio 1987.godine. Od tada njegove romane objavljuju najpoznatije srpske izdavacke kuce, ali i retki izdavaci u požarevackom kraju. Roman “Zemunica u Ajndhovenu” pojavljuje se u izdanju Reci naroda, što cini cast ovoj novinsko – izdavackoj ustanovi i predstavlja obnavljanje jedne izdavacke delatnosti, koja je lepe domete imala još u doba Mladena Vladimirovica i pisaca njegove generacije.

“Slaviša Radovanovic ima neki unutrašnji razvoj u svome stvaralaštvu i poznatu dobru percepciju i u književnoj kritici i u citalackoj javnosti. Dve su prelomne tacke u njegovom stvaralaštvu. Prvu tacku predstavlja roman “A,B, Vukovar” iz 1992.godine kojim je autor proširio registar stvarnosne proze. Radovanovic svoje junake koji su do tada bili na marginama društvene stvarnosti, uglavnom u nekom gastarbajterskom miljeu, uvodi u središte istorijskih i društvenih potpisa. On je medu prvima u svoje romane uveo rat s pocetka devedesetih godina, motive stradanja, medunacionalnog sukoba i raspada države. Od tada njegovi junaci više ne stradaju od banalnosti svakodnevnog života, vec i od istorijskih situacija. Drugu prelomnu tacku cini roman “Francuska kutija šibica” iz 2006.godine za koju je autor dobio Deretinu nagradu, kao najbolji neobjavljeni roman u Srbiji, što je najveci uspeh u istoriji književnosti požarevackog kraja. I tu autor polazi od društvenih okolnosti, uglavnom od socijalnog dna, pa se tu pojavljuju i motivi francuskog i balkanskog podzemlja, motivi šibicarenja, rasturanja droge, književne krade, muzikantskog života.

Pisac se ne bavi pojedinacnim stradanjem, vec stradanjem ljudske egzistencije koja je uslovljena destrukcijom civilizacije i modernog sveta. Kada se tome doda citatnost i autocitatnost koja je prisutna i u romanu “Zemunica u Ajndhovenu” onda se vidi da je proza Slaviše Radovanovica varirala od stvarnosne proze ka jednom modernom pismu, u kome se nekim drugacijim postupkom progovara o životu i sudbini coveka. Ove dve tacke u stvaralaštvu Slaviše Radovanovica, podudaraju se, odnosno dodiruju se u romanu “Zemunica u Ajndhovenu”. I ovde se govori o dogadajima iz stvarnosti (bombardovanje Srbije, sukobi na Kosovu, masovne scene napuštanja Kosova od strane Albanaca), ali se autor prevashodno bavi ljudskom egzistencijom. To se najbolje uocava kada se ovaj roman uporedi sa romanom “Ratnici i humanitarci” koji je objavljen 2000.godine.

Ova dva romana povezuju identicni junaci, Milan i Marlen i tri fabularna prostorna toka: Makedonija, Kosovo i Francuska. Razlike su uglavnom u nekom temporalnom nivou i samom nazivu. Kada kažemo temporalni nivo, mislimo na vreme kada se pripoveda i vreme o kome se pripoveda. U prvom romanu podudaraju se ta vremena, zato autor uvodi pripovedaca u prvom licu koji je veoma subjektan i koji iz neke prostorne distance, iz Pariza, pripoveda o bombardovanju zemlje i izražava nemire zbog stradanja dece u Srbiji i sudbine svoje porodice. U romanu “Zemunica u Ajndhovenu” ima razlike izmedu vremena pripovedanja i vremena o kome se pripoveda. Pripoveda se iz 2007.godine o 1999.godini i zato nema autorskog pripovedaca, jer su promenjene istorijske okolnosti. Autor uvodi neke nove motive, pre svega borbu za ocuvanje Kosova u sastavu Srbije i to svedoci da je Radovanovic pisac koji brzo reaguje, koji je aktivan i ume da uhvati najznacajnije dogadaje iz stvarnosti.

Prvi roman “Ratnici i humanitarci” ima subjekatsku sintagmu u kojoj su ravnopravni clanovi ratnici i humanitarci. Medutim, drugi roman “Zemunica u Ajndhovenu” kao centralnu rec ima zemunicu. Taj simbol se razvija od osnovnog znacenja prema metaforicnom znacenju. Godine 1999. zemunica predstavlja fizicko sklonište, a vec 2007.godine radi se o destrukciji modernog sveta. Zato je zemunica simbol za zaštitu od spoljašnjeg sveta, od samootudenja. U romanu “Ratnici i humanitarci” poraz je na nekom krupnijem planu, dok su u romanu “Zemunica u Ajndhovenu” gubitnici glavni junaci. Takva perspektiva pripovedanja ustvari cini da se ovaj roman cita u jednom dahu i proziva citaoca da razmišlja o sopstvenom životu i o vremenu u kome živi i svetu koji ga okružuje”, istice Veliša Joksimovic.

Prepoznatljiva boja romana

Književnik Milisav Milenkovic smatra da roman “Zemunica u Ajndhovenu” jeste prepoznata vrednost koja ce uprkos vremenu i kolicini od 150 romana objavljenih u Srbiji tokom ove godine, zadržati tu prepoznatljivu boju. To je ratno – ljubavni roman. Ratni, jer se dogada 1999.godine za vreme neobjavljenog rata i NATO bombardovanja Srbije i Jugoslavije, a mesto je Srbija, odnosno Kosovo. LJubavni je, jer opisuje osecanja, ali zaista samo osecanja izmedu Srbina vojnika, dobrovoljca Milana i humanitarnog radnika, Holandanke Marlen Van der Vorde. Ta osecanja su planula samo u jednoj tamnoj noci, kada je Marlen zalutala u šumi i našla se u zemunici Milanovoj. Nije Milan nju zarobio, Milan je nju spasio. Ta osecanja koja su planula u onom casu njenog sna trajala su osam godina, da bi eksplodirala tek 2007.godine u hotelu “L Amperer” u Parizu. Ovaj roman je jedno izuzetno i uzbudljivo štivo obogaceno slikom jednog vremena, skoro autenticnom, skoro dokumentarnom. Za razliku od istoricara koji ce dosta suvoparnim jezikom opisivati 1999.godinu, svedocanstvo Slaviše Radovanovica ce ostati kao jedna dragocena dramska ilustracija tog vremena. To je vešto ispricana prica, bez lažnog psihologiziranja u kojoj je pisac jasno i prepoznatljivo stvorio likove i karaktere.

“Moram da kažem da se radi o ozbiljnom i zrelom romanopiscu koji iz knjige u knjigu ide sigurnim korakom, jer nema posrtanja, saplitanja i gubljenja u nekim bezvodnim rukavcima romana reke kojom on tece. On kratkom recenicom slika i karakteriše ljude. Zemunica u Ajndhovenu za mene je potresna metafora za onu noc i vreme radanja njihove ljubavi. Zemunica u Ajndhovenu treba da produži njihovu ljubav, njihov san koji je zacet na granici, u vojnickoj ukopini. Ovo je roman koji se cita u jednom dahu i svedoci o živom i inspirativnom vrelu na kome se Slaviša Radovanovic napaja. Te jednostavne radnje i odlikuju rasne romanopisce, ciji romani mogu da se prepricaju u dve recenice. Samo romanopisac koji je nadnet nad tim kladencem života može da oseti puls, damar, žilu kucavicu vremena u kome živi, oseca i piše”, zakljucio je Milenkovic.

Na kraju promocije, autor romana Slaviša Radovanovic se zahvalio izdavackoj kuci “Rec naroda”, vrsnim piscima Milisavu Milenkovicu i Veliši Joksimovicu i dramskom umetniku, prvaku Narodnog pozorišta u Beogradu Lepomiru Ivkovicu, koji je citao odlomke iz romana. “Pisanje nije samo zanat, vec opsesija, neki put kojim se ide samo napred i u februaru ocekujem pojavu moje knjige za decu “Lepenko medu Srbima” u Buklendu, a zatim i romana “Postoji li Arad”, rekao je izmedu ostalog Radovanovic.

U muzickom delu programa Lazar Nikolic odsvirao je na violini “Legendu” Vijanjevskog, dok je Jana Joksimovic na klaviru izvela numeru Bahov “Mali preludijum” u g- molu i “Tokatinu” Balevskog.

Umetnicka interpretacija odlomaka iz romana od strane Lepomira Ivkovica, glumca bila je pravi doživljaj, utisak je publike koja nije skrivala svoje oduševljenje.

D.Dinic

U KOSTOLACKOM KUD-U I POSLE PROGLAŠENJA EPIDEMIJE GRIPA U SRBIJI

VETERANI I PRVI ANSAMBL NASTAVLJAJU SA NASTUPIMA

Predsedništvo Folkornog ansambla Kulturno – umetnickog društva „Kostolac“ zbog aktuelne zdravstvene situacije i proglašenja epidemije novog gripa A H1N1 u Srbiji donelo je odluku da se otkau svi ugovoreni koncerti, kao i da se ne ugovaraju nastupi za mlade selekcije do daljnjeg. Probe se odravaju redovno sa nešto manjim brojem dece, ali se vodi racuna da mogu da prisustvuju samo oni mališani koji su potpuno zdravi.

Ova odluka se ne odnosi na prvi i ansambl veterana. Najstariji izvodaci kostolackog KUD-a vec u petak, 27. novembra, nastupice u Bogaticu gde se organizuje Smotra folklornih ansambala veterana „Godine su prolazile“. Na ovoj manifestaciji nastupice 10 ansambala iz cele Srbije. Kostolacki folklorci u svakom slucaju i pored aktuelne situacije i dalje ativno rade, smanjenim kapacitetom, a plan daljih nastupa zavisi od razvoja epiodemiološke situacije u zemlji.

OM G17 PLUS

MLADI I NJIHOVE PERSPEKTIVE

Predsednik OM G17 PLUS i clan Opštinskog odbora u Poarevcu Miloš Cvetanovic u intervjuu za list „Rec naroda“ govorio je o poloaju mladih ali i o nacinima poboljšanja poloaja mladih u Poarevcu.

OM G17 PLUS okuplja mlade ljude od 18 do 28 godina. Naši osnovni ciljevi su poboljšanje poloaja mladih, realizovanje njihovih ideja, promovisanje evropskih vrednosti, ocuvanje najboljeg iz tradicije i kulture naroda koji ive na teritoriji drave Srbije.

Mi iz OM G17 PLUS osim što ucestvujemo u politickom ivotu i izbornim kampanjama aktivno pratimo društvena kulturno-umetnicka i sportska dešavanja kako u gradu Poarevcu tako i u Srbiji.

Mlade moramo da organizujemo na jedan nov i drugaciji nacin sa novim pristupom moramo mlade da aktiviramo, uposlimo, da njihovo obrazovanje ne bude suvišno vec korisno a da se njihove ideje ne zaboravljaju, pomeraju u stranu vec sagledaju i realizuju.

Da OM G17PLUS vodi ispravnu omladinsku politiku govori i to da je na sedmom kongresu YEPP-a (Youth of the European People’s Party) u Rimu od 2.-5. aprila OMG G17 PLUS je primljena u punopravno clanstvo. Ubuduce OM G17 PLUS moci ce ravnopravno da ucestvuje u izradi rezolucija, koje najcešce kasnije budu potvrdene i u samom Evropskom parlamentu.

Da li postoji organizovanje OM G17 PLUS povodom predstojecih izbora za gradsku opštinu Kostolac?

Kada govorimo o angaovanju OM G17 PLUS i stranke uopšte, moramo da istaknemo pre svega da smo se mi u G17 PLUS prvi potencirali i zalagali se za osnivanje gradske opštine Kostolac. Na izborima, osim OO Kostolca i Poarevca maksimalno se angauje i OM G17 PLUS. Izbori za gradsku opštinu Kostolac za OM G17 PLUS predstavljaju jedan nov izazov i jedno novo iskustvo jer su ovo prvi izbori za formiranje Skupštine gradske opštine Kostolca. Verujemo da Kostolac ima snage da formira sve potrebne institucije i da uspešno zaivi kao gradska opština. Nadamo se da ce gradani Kostolca ukazati što vece poverenje ljudima i idejama G17 PLUS i da cemo tako moci aktivno da ucestvujemo u ovim istorijskim dešavanjima za Kostolac. OM G17 PLUS daje sve od sebe da se ideje G17 PLUS prezentuju na pravi nacin i aktivno saraduje sa OO Kostolac i njihovom omladinom. Dajemo maksimalan doprinos da se kampanja u Kostolcu realizuje na korektan i profesionalan nacin.

OM G17 PLUS Poarevca ce u narednom periodu nastojati da se njeni ciljevi ostvaruju u što vecoj meri jer verujemo da ce to biti na korist i mladih i svih ostalih stanovnika našeg Grada. elimo da nam se prikljuce svi pojedinci i organizacije koje dele naš sistem vrednosti i elje za boljim ivotom u Poarevcu.

R.N.

DAN OŠ “DOSITEJ OBRADOVIC” POŽAREVAC

ROÐENDAN “GORDE STARICE”

Osnovna škola “Dositej Obradovic” Požarevac, osnovana 1733–e, prošle nedelje, 20. novembra, obeležila je Svecanom akademijom svoj 276. rodendan. Od prošle godine, ovo je datum koji ova škola slavi, vezujuci se za dan kada je dobila ime velikog srpskog prosvetitelja.

Direktor OŠ “Dositej Obradovic”, Brani-slav Stojanovic, u obracanju brojnim gostima Svecane akademije, naglasio je:

-Naša škola se trudi da istraje na svojoj misiji – tradiciji i kvalitetu. Vec tokom prvih par meseci ove školske godine, naši ucenici su realizovali veoma bogat sadržaj aktivnosti i pobrali brojne nagrade na takmicenjima održanim tokom jeseni. Ocekujemo da cemo u nastavku godine uspešno održati primat koji imamo u školstvu ovog grada.

Godina zapoceta uspesima

Ova školska godina zapoceta je nizom uspešnih aktivnosti: na Drugom gradskom prvenstvu u plivanju, održanom u septembru, OŠ “Dositej Obradovic” zauzela je prvo mesto a osvojena je i zlatna medalja u Ženskoj ligi Srbije u šahu. U oktobru, ucenici ove škole su, povodom Decje nedelje, posetili vrtice “Bambi”, “Pcelica”, “Neven” i “Bubamara”, u kojima su održali prigodan program, a posetili su i Dnevni centar za boravak dece sa posebnim potrebama. Prigodan kulturno – umetnicki program izveden je i povodom prijema prvaka grada Požarevca u Decji savez. Povodom Decje nedelje, daci su posetili Etno park na Tulbi, Narodni muzej, Narodnu biblioteku “Ilija M. Petrovic” i Galeriju Milene Pavlovic – Barili.

Na ulicnim trkama, organizovanim povodom Dana oslobodenja Požarevca, decaci iz “Dositeja” osvojili su zlatni pehar.

Obeležen je Dan starih lica, u saradnji sa Crvenim krstom, a Dan zdrave hrane obeležen je izložbom u školi i ucešcem na centralnoj izložbi u organizaciji Zavoda za javno zdravlje.

Po tradiciji, ucenici ove škole su posetili Medunarodni sajam knjiga družili su se sa pesnikom Dejanom Aleksicem, uspešno su realizovane ekskurzije, a povodom Dana škole, za ucenike su organizovane literarna i likovna radionica, kao i niz sportskih takmicenja...

U decembru, u OŠ “Dositej Obradovic” ce se organizovati kvizovi znanja za ucenike mladih i starijih razreda, u organizaciji Decjeg saveza likovne i literarne radionice, a zakazan je i susret sa pesnikom Blagojem Rogacom.

Uzori i putokazi

U ime gradonacelnika i presednika Skupštine grada Požarevca, prisutnima se obratila Violeta Tomic, zamenica predsednika Gradske skupštine, porucivši:

-Škola koja, u prenošenju obrazovanja i vaspitanja, vec više od dva i po veka traje u gradu, i danas je simbol školstva, kulture grada, kao i citavog kraja. Kroz školu je prošlo mnogo poznatih i priznatih Požarevljana koji us ostavili dubok trag u nauci, umetnosti i sportu. Ta imena, poput kraljevskog namesnika Koste Protica, naucnika Jovana Dragaševica, književnika Slobodana Stojanovica, neka vam budu uzori i putokazi u buducem školovanju. Gradska uprava je i do sada, a i ubuduce ce, ciniti napore a omoguci adekvatnije uslove za obrazovno-vaspitni rad, jer prosperitet svih nas zavisi od nastojanja da se unaprede temelji društva, a to su – školstvo i obrazovanje.

Na Svecanoj akademiji prikazan je bogat kulturno – umetnicki program ucenika ove škole, a urucen je i niz priznanja i nagrada dacima - ucesnicima i pobednicima brojnih takmicenja.

Kolektiv Škole je na prigodan nacin ispratio u penziju Nadu Ignjatovic, Danicu Ilic i Radu Markovic. Prigodne nagrade urucio im je predsednik Sindikalne organizacije Pavle Miladinovic.

Posebne zahvalnice, direktor Škole urucio je predstavnicima firmi sa kojima se neguje uspešna saradnja: Kompanija “Dunav osiguranje” AD, “Zoki Ko”, TP “Nikola” – “Dendic”, “Alfa banka” i JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac.

Škola po meri deteta

Osnovna škola “Dositej Obradovic” Poža-revac svake godine nastoji da obezbedi što kvalitetnije uslove za realizaciju nastavnog programa. Od prošlog do ovog novembra, zamenjena je spoljna stolarija prema ulici Jovana Šerbanovica, renoviran je mokri cvor, dodatno su opremljeni svi kabineti i medijateka, nedavno su svi racunari u školi povezani sa Internetom. Škola, u dve smene, okuplja 830 ucenika, poseduje kvalitetno opremljene kabinete za informatiku, fiziku, hemiju, tehnicko obrazovanje, likovnu kulturu, fiskulturnu salu, medijateku sa bibliotekom. Škola u dva odeljenja organizuje rad sa decom sa posebnim potrebama, uspešno saraduje sa lokalnom sredinom, drugim školama, gradskim institucijama... Specificna je i po tome što tokom zimskog perioda u školskom dvorištu ima klizalište, jedino u gradu.

Branislav Stojanovic, direktor OŠ “Dositej Obradovic” istice:

-Zadovoljni smo rezultatima koje ucenici postižu, za pohvalu su posebna angažovanja u sekcijama, narocito bibliotekarskoj. Aktivne su i ritmicka, folklorna, recitatorska, literarna..., kao i Književni klub “Milica Jankovic”. Škola vodi posebnu brigu o bezbednosti ucenika, pored video-nadzora, koji ce se i nadalje proširivati, instaliran je i alarmni sistem. Formiran je tim za bezbednost ucenika, koji se angažuje i protiv zlostavljanja i zamenarivanja ucenika. Škola neguje uspešnu saradnju sa lokalnom sredinom, dobre odnose imamo sa lokalnom samoupravom, od koje ocekuje finansijsku podršku u renoviranju fasade. Sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine, deo školskog dvorišta, tzv. “Školski park”, preuredice se i oplemeniti novim sadržajima. Inace, generalna vizija daljeg razvoja škole je tradicija i kvalitet, kad je u pitanju obrazovanje, dok se, sa druge strane, trudimo da ova škola bude moderna i po meri deteta.

Knjiga na dar

Na Dan škole, za rezultate ostvarene na takmicenjima, nagradeni su ucenici: Tamara Petrovic za srebrnu, a Tijana Petrovic za bronzanu medalju osvojenu na Balkanskom prvenstvu u šahu. Za ucešce na Republickom takmicenju iz engleskog jezika u okviru Regionalnog centra za talente – Jovana Savic, Marko Ivic i Milica Cakic. Knjigu na dar dobili su i Aleksandar Milanov i Lazar Milicevic, dobitnici republicke nagrade povodom Meseca pravilne ishrane za likovni, odnosno literarni rad, Mina Milic za osvojeno prvo mesto na takmicenju “Kengur bez granica”, a Ana Lepovic, za osvojeno 1. mesto na Meduokružnom takmicenju iz veronauke.

Za osvojene nagrade na Regionalnoj smotri Centra za talente, nagradeni su Marija Prljincevic, Aleksandar Milanov, Marko Dinic i Svetlana Marinkovic.

Za uspeh na okružnim takmicenjima, nagradeni su: Katarina Živojinovic, Milica Cakic, Ana Lepovic, Nada Bojic, Ana Zdravkovic, Jovanka Selakovic, Milutin Vinulovic i Aleksandra Živanovic.

Za postignute rezultate na opštinskim takmicenjima, nagradeni su: Nikola Anicic, Nikola Andelkovic, Mladen Mišic, Darko Petrovic, Dušan Milanovic, Mladen Mišic, Stefan Todorovic, Marta Adamovic, Sofija Pacic, Nikola Mladenovic, Nikola Randelovic, Tamara Roksandic, Jovana Jovanovic, Marija Mitic, Mihajlo Mitrovic, Nada Bojic, Ana Sandic, Jelena Blagojevic, Jovanka Selakovic i Dragan Mirkovic.

Za uspeh na literarnom i likovnom konkursu povodom Dana škole, nagradeni su: Jana Joksimovic, Tamara Roksandic, Mina Stojanovic, Milica Živkovic i Zagorka Mladenovic. Milan Mitrovic je nagraden za 3. mesto u recitovanju na takmicenju u organizaciji Udruženja slepih i slabovidih.

“Gorda starica”, kako je institucija koja sabra gotovo tri veka trajanja, naslovljena u nagradnom tematu povodom Dana škole, danas vec nastavlja obrazovnu misiju, nove generacije osnovaca pripremajuci za život, bodreci ih da budu vredni, pametni i pošteni ljudi...

Dragan Milenkovic

LAZARIZMI

- Ekonomska je kriza, pa su sirotinji skupe i rasprodaje!

- Nikoga ne shvata, jer njegovo delo samo za sebe!

- Srbi se uce na ponovljenim greškama!

- I ranije je bilo gladnih, ali je sada to regulisano zakonom!

- Voda nas, iz corsokaka, odvede u slepu ulicu!

Miodrag Lazarevic

HUMORESKA

PROLECE U JESEN

Lepo, letnje vreme, usred novembra, kakvo nije uobicajeno za ovo doba godine, izmamilo je veliki broj gradana na ulicu. Pomislio bi covek (pogotovo neki Eskim), da se ovde radi o protestnim šetnjama ili, ne daj boe, da je u pitanju neki štrajk!

Svi odmah pomisle, gledajuci i mirkajuci u Sunce, da nije moda pocelo globalno otopljavanje! Ali, ne, prognozeri vrlo dobro znaju odakle duva vetar, odnosno, da je to naišao topli talas s juga, za razliku od hladnog koji, redovno, dolazi sa severa.

Dabome, ugostiteljski radnici, na sve (ne)vremenske prilike spremni, odmah su izbacili stolove (i stolice) na ulicu, odnosno, na trotoar i ostala mesta odredena za letnje bašte. Ali, ovo su, pak, zimske bašte, samo što su u letnjem ambijentu. Ptice selice su se vratile iz hladnijih krajeva kao u prolece. (Dobro, ovo je novinarska patka; ipak, ptice znaju kad je pravo prolece i nece ih prevariti neki topli talas u novembru.)

Mladi su zbacili zimsku garderobu, pa se šetaju u majicama i košuljama, dok se stariji zgraavaju, jer, iz iskustva, znaju šta to znaci i cemu vodi. Ovo je pogodno tle za prehlade, a pogotovo za grip, koji vec vlada kod nas, a znamo da je svinjski i da je došao iz toplog Meksika.

Nekoliko penzionera, toplo obucenih, sedi u hladovini gradskog parka, blizu Miloševog spomenika.

- Kaem vam je, ovo je opasna varka, ovo toplo vreme. Sad ceš da vidiš kad se poveca broj obolelih od gripa – kae jedan od njih sa zimskom kapom na glavi.

- Tako je, kolega, zima je zima, pa neka je i ceteres stepeni! Ja ne skidam untrociger i potkošulju, što je sigurno – sigurno je – rece drugi.

- Moeš to da skineš, ali tek u aprilu, bato! – odobrava treci i poce da kija.

- A, ti si se, komšija, slabo obuk'o, hoceš da navuceš neku boleštinu! Vidi kako ti se ta bunda ofucala!

- Šta da radim? Penzija mala, takoreci, specijalna, najmanja koja postoji.

- Pa, imaš bar vunene carape i šubaru, šta se sekiraš!

- A i ovi iz centralnog grejanja, baš ga sad zaloili kad je i napolju toplo! Moram da skidam carape kad spavam. A kad je napolju minus, ja se smrznem.

Pored penzionera prode grupa devojaka u majicama nešto kracim od uobicajene duine, a staro društvo, kao po komandi, okrete glave za njima.

- Eh, što nisam malo mladi! – uzdahnu jedan od penzionera.

- I ja! – uzvratiše ostali u glas.

Miodrag Lazarevic

RADIŠA ILIC, PREDSEDNIK OPŠTINSKE ORGANIZACIJE G 17 PLUS U KOSTOLCU O PREDSTOJECIM IZBORIMA ZA GRADSKU OPŠTINU

"G 17 PLUS IMA JASNU VIZIJU RAZVOJA KOSTOLCA"

Na predstojecim izborima u Kostolcu, 6. decembra za clanove Skupštine Gradske opštine Kostolac, ucestvuje i Opštinska organizacija G 17 plus. Nosilac liste potencijalnih odbornika ove stranke je Radiša Ilic koji je istovremeno i predsednik Organizacije i Odbornicke grupe G 17 plus u aktuelnom sazivu Skupštine grada Požarevca. Šta je to što gradanima buduce gradske opštine Kostolac nudi G 17 plus u smislu bržeg razvoja ovog podrucja i rešavanja brojnih problema kojima je ono, trenutno bremenito? Odgovore na ova pitanja, nekoliko dana pred izbore, potražili smo upravo od predsednika Radiše Ilica:

- Zajedno sa koalicionim partnerima, kako na nivou Grada Požarevca tako i u Republici, politicka stranka G 17 plus dala je maksimalan doprins u realizaciji ideje da posle 50 godina Kostolac ponovo dobije status opštine. Za pocetak je to gradska opština, ali od toga kako se budu ostvarivale poverene nam ingerencije, zavisice naše dalje prerastanje u samostalnu lokalnu samoupravu. Zato su ovi izbori veoma važni u smislu da izaberemo ljude koji ce imati to u vidu. Odgovornost je dakle na gradanima koji treba da prepoznaju prave ljude i opredele se za politicku opciju koja im nudi viziju buducnosti. Odgovorno tvrdim da G17 plus zna kako i u kom pravcu treba da se razvija grad Kostolac pocev od odnosa sa PD "TE KO Kostolac" preko zdravstva, školstva, ekologije do sporta, kulture...

Kostolac je odavno prerastao status mesne zajednice, ne može grad od 20.000 stanovnika da vode amateri i da se ogromna sredstva iz buxeta troše bez odgvornosti i potrebnog znanja. To moraju da rade i strucne službe i obrazovani ljudi. Kostolcani moraju da znaju i da uticu na to kako ce njihov grad izgledati za godinu, cetiri, pet i dvadeset godina.

Mi posedujemo veoma znacajne resurse, mislim tu pre svega na energente, na ugalj i struju koji ce se jednog dana potrošiti, a mi kao odgovorni ljudu moramo u meduvremenu iznaci alternative ovim izvorima i prilagoditi se nekim drugim resursima. U Kostolcu je PD "TE KO Kostolac" privredni gigant u kome je najveci broj zaposlenih, malih i srednjih preduzeca, medutim je vaoma malo, zbog cega bismo akcenat stavili na njihovo otvaranje i cime bismo smanjili broj nezaposlenih u gradu. Prednost Kostolca nad drugim gradovima je koridor Dunava, žalosno je što smo ovu reku do sada koristili samo za kupanje. Dunav spaja mnoge države Evrope i tu cinjenicu moramo maksimalno iskoristiti, to uostalom rade svi podunavski gradovi i zemlje. Još jedan veliki resurs Kostolca je turizam obzirom da imamo rimski grad Viminacijum, lokalitet od svetskog znacaja. Naše svojevrsno turisticko bogatstvo je i Todiceva crkva, tu je i Srednjevekovni grad Branicevo koji za sada nije dovoljno istražen...Tehnicka škola u Kostolcu sa Domom ucenika odnedavno, rasadnik je privrednih kadrova i do sada je u njeno opremanje dosta uloženo zahvaljujuci Ministarstvu omladine i sporta, medutim, na tome necemo stati. Trudicemo se i da Osnovna škola "Jovan Cvijic" koja je najveca osnovna škola u Okrugu, dobije sve ono što je neophodno jednoj modernoj obrazovnoj ustanovi. Nastavicemo da uredujemo i proširujemo decji vrtic i stvaramo mogucnosti da boravak u ovoj predškolskoj ustanovi koriste svi koji za to imaju potrebe. Na kraju želim da podsetim i na inicijativu G 17 plus da se u Kostolcu formira javno preduzece Toplifikacija koje bi bilo zaduženo za kostolacku toplifikacionu mrežu i za toplovod u cetiri sela koja pripadaju kostolackoj opštini, istakao je Radiša Ilic.

S.E.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE KOALICIJE DSS-NS U KOSTOLCU

“ZA SVAKO DOBRO SVIH NAS”

U okviru predizborne kampanje prošlog petka Kostolac, Ostrovo i Stari Kostolac posetili su Dubravka Filipovski, potpredsednica Nove Srbije i Radomir Naumov, clan Predsedništva DSS-a, a zatim je na konferenciji za medije promovisan program koalicije i predstavljeni su kandidati za odbornike. Dejan Krstic, predsednik Gradskog odbora Nove Srbije u Požarevcu podsetio je da 6.decembra Kostolcani i stanovnici okolnih naselja po prvi put biraju posle više decenija opštinsku vlast.

Obracajuci se prisutnima Dubravka Filipovski, potpredsednica Nove Srbije je izmedu ostalog istakla: “Vrlo je bitno da novoformirana opština dobije domacinsku, ozbiljnu i odgovornu vlast koja ce dobiti poverenje gradana, koja nece imati prazna obecanja i koja ce krenuti u reša-vanje nagomilanih problema. Ocekujem da ce naša koalicija imati odlican rezultat i da ce to biti pocetak kraja i pocetak sunovrata ove vlasti, koja je za godinu i po dana zaista dovela Srbiju do prosja-ckog štapa”.

Moram da kažem da sam ponosan na period kada je naša koalcija vodila državu, jer tada su stvoreni svi preduslovi i gigantski napredak je ostvaren u domenu razvoja naše energetike, istakao je izmedu ostalog clan Predsedništva DSS-a Radomir Naumov, a potom dodao: “Naš je zadatak da moramo ovde da budimo i držimo neku nadu i da upravo iskoristimo ovaj momenat da se obecanje koje je ranije dato, da se formira opština Kostolac konacno i realizuje. Vlast moraju da formiraju odgovorni ljudi koji nece obecavati i nece stvarati samo jednu maglu od tih obecanja, vec ljudi koji imaju za sobom iskustva i koji su se vec pokazali u svojim radnim i politickim biografijama i stavovima, a to je svakako koalicija DSS – NS - dr Vojislav Koštunica”.

Lokalna vlast u Požarevcu u kojoj su ne tako davno participirali DSS i NS stvorila je preduslove za dobijanje statusa grada i Gradske opštine Kostolac rekao je Slavoljub Matic, predsednik Okružnog odbora DSS-a i podsetio na rezultate te vlasti u periodu od tri godine. To je i najbolja referenca za našu koaliciju za izbore u Kostolcu i okolnim naseljima, ali i za buduce parlamentarne izbore u Srbiji, jer smo brinuli o gradanima i njihovom standardu, o perspektivi ovog podrucja, porucio je Matic i pozvao Kostolcane da na lokalnim izborima zaokruže listu broj 5. Miljan Miljevic je najavio da ce se odbornici buduce opštine Kostolac iz ove koalcije boriti za bolje uslove života svih gradana, a posebno mlade generacije, a Saša Lazic, nosilac liste i Slobodan Gajic, pozvali su gradane da podrže program i kandidate koalicije DSS – NS.

D.Dinic

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU DS KOSTOLAC

DEMOKRATE TO MOGU

U susret izborima za odbornike Gradske opštine Kostolac, zakazanim za 6. decembar, Opštinska organizacija DS Kostolac je na konferenciji za štampu, pod sloganom “Da, mi možemo”, porucila javnosti i biracima da ce formirati poštenu, nekorumpiranu opštinsku vlast, omoguciti uslove za nove investicije, rešiti ekološke probleme, obezbediti zdravu pijacu vodu, nastaviti toplifikaciju, rekonstruisati puteve, poboljšati zdravstvenu i socijalnu zaštitu, bolje školstvo, sagraditi nove jaslice, novu pijacu, razviti turizam...

Javnosti su se obratili Tomislav Petrov, Rada Miškovic, dr Emil Andrun i Aleksandar Popov.

D. Milenkovic

SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU SRPSKE NAPREDNE STRANKE

UBRZANA PRIVATIZACIJA BEZPOTREBNA

Na konferenciji za štapmu održanoj u Srpskoj naprednoj stranci poverenik za Branicevski okrug Veroljub Arsic je govorio o privatizaciji preduzeca koja su poslovala u sastavu elektroprivrede Srbije. Do 2002. godine poslovala su u sastavu Termoelektrana i Kopova Kostolac. Potom u postupku restruktuiranja elektroprivrede Srbije izdvajaju se iz ovog preduzeca.Sklopljen je ugovr da ova preduzeca nastave da rade za elekroprivredu Srbije.Sacinjen je ugovor koji je potpisao tadašnji direktor Dragoljub Lakovic, a u ime Vlade Srbije Miodrag Isakov.Tim ugovorom preduzete su obaveze elektroprivrede prema novoosnovanim preduzecima.Prema potpisanom ugovoru preduzeca su trebala da izvrše pripreme za predstojecu privatizaciju, da se pokriju gubici ostvareni u predhodnom periodu,,da se obezbede sredstva za višak radne snage,Do dana današnjeg ništa od predvidenog nije realizovano.Da situacija bude još gora za ova preduzeca nije obezbeden posao, a angažovane su druge firme koje su svoje usluge višestuko naplacivale., nego što su to radili PRIM, Georad,Autotransport i Kostolac usluge.Samim tim oni su stavljeni u nepovoljan položaj, pogotovo sad u postupku ubrzane privatizacije bez socijalnog programa koji bi radnici koji ostaju bez posla trebalo da prime.

Obzirom na okolnosti Vlada Republike Srbije i Agencija za privatizaciju nemaju pravo da pokrecu postupak ubrzane privatizacije. Lokalna samouprava koja ima odreden uticaj mogla bi da obustavi ovaj postupak privatizacije, pogotovo što imovinsko pravni odnosi nisu razrešeni.Na taj nacin proces bi bio usporen a stvorili bi se uslovi da se problema reši. Kako je istakao Veroljub Arsic protiv te privatizaacije je i aktuelni ministar Škundric ali ne nareduje da se postupak obutsavi, i ne nareduje da se uslovi koje je Republika Srbija preuzela realizuju. Sindikati pokušavaju da obaveste javnost o tome šta se dešava,i koliko su ljudi u ovim preduzecima uplašeni za svoju sudbinu.Teško je verovati da ce sindikati uspeti da nešto ozbiljnije urade, a prema procenama izmedu 500 i 700 ce ostati bez posla.

M.N.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE SRPSKE RADIKALNE STRANKE

“KOSTOLAC KOSTOLCANIMA – JUCE, DANAS, SUTRA”

Na prošlonedeljnoj konferenciji za medije Saša Valjarevic, predsednik Okružnog odbora SRS-a govorio je o novonastaloj situaciji u Skupštini opštine Kucevo i predizbornim aktivnostima povodom lokalnih izbora u Kostolcu.

“SRS je na lokalnim izborima 2008.godine dobila veliko poverenje gradana opštine Kucevo i nakon toga imala 19 odbornika u Skupštini opštine gde je sa SPS – om cinila vladajucu koaliciju. Nakon raskola u SRS-u došlo je do odredenih problema u odbornickoj grupi, tako da je jedini predstavnik SRS-a u Skupštini opštine Kucevo Dragana Kocic, koja je ujedno i predsednik Opštinskog odbora u Kucevu. Sadašnji predsednik opštine Kucevo Zoran Milekic, pokušava da obmanjuje gradane predstavljajuci neku novu odbornicku grupu koju je on sam formirao, dodelivši joj nezakonito mandate preko Opštinske izborne komisije, zbog cega ce SRS u narednom periodu predati krivicne prijave protiv svih odgovornih lica, koja su zloupotrebila Zakon o lokalnim izborima, jer jedino ovlašceno lice od strane SRS-a, sam ja kao predsednik Okružnog odbora i imam sva ovlašcenja po pitanju verifikacije novih ili eventualno promenu odbornika usled odredenih problema u funkcionisanju u SO Kucevo. Oni su mimo zakona i na poslednjoj sednici koja je održana 12.novembra dodelili mandate odredenim odbornicima koji nisu odbornici SRS-a. Opštinsku izbornu komisiju sam obavestio da mi nemamo kandidate na listi SRS-a i da se mandati dodele drugoj stranci po Zakonu o lokalnim izborima, jer nemamo mogucnosti da dodelimo mandate svojoj stranci, odnosno kandidatima koji su ucestvovali na majskim izborima, “ rekao je Saša Valjarevic.

U okviru predizbornih aktivnosti proteklog petka u velikoj sali Doma kulture u Kostolcu održana je tribina “Kostolac Kostolcanima - juce, danas, sutra” gde je SRS predstavila kandidate za odbornike i kandidata za predsednika Gradske opštine Kostolac Ivana Grubetica, uz prisustvo potpredsednika SRS-a Milorada Mircica, mr Dejana Mirovica, narodnih poslanika Borisa Aleksica i Lidije Vukicevic.

D.D.