Header

OPŠTINSKO VECE OPŠTINE POŽAREVAC

CIRIKOVCANI “ISTERALI SVOJE”

Izgradnja obilaznice Kostolac - Požarevac bila je tema i prošlone-deljne sednice Opštinskog veca Opštine Požarevac. Naime, obilazni put delom prolazi kroz atar K. O. Cirikovac u dužini od 800 metara. Nova trasa delimicno sece postojece parcele preko polovine, a delimicno dijagonalno, tako da ranijim vlasnicima ostaju delovi parcela nepravilnog oblika sa malim površinama koje nisu pogodne za obradu. Meštani Cirikovca pristali su na prodaju parcela ali i njihovih “ostataka” uz naknadu od 12 hiljada dinara po jednom aru. Cirikovcani su istakli da su im vec zbog proširenja kopa Cirikovac i odlagališta jalovine oduzete parcele koje su isplacivane po ceni od 10 do 12 hiljada dinara, neprihvativši cenu koju su, za potrebe izgradnje obilaznice, predložili veštaci SO Požarevac u visini od 5.000-5.600 dinara po aru .

Kako su radovi na izgradnji obilaznog puta vec došli do spornog dela, a projektanti Direkcije za izgradnju se slažu u mišljenju da nije moguce promeniti trasu, Opštinsko vece je odlucilo da odobri dodatnih nešto manje od deset miliona dinara za placanje eksproprisanih parcela. Da podsetimo, za izgradnju obilaznice iz budžetskih sredstava planirano je 62,5 miliona dinara, iz Fonda za zaštitu životne sredine 42,5 miliona što ukupno iznosi 105 miliona. Republicka sredstva su 220 miliona dinara.

Pomenutih deset miliona obezbedice se prenamenom sredstava tako da se od 105 miliona dinara izdvoji 10 miliona za eksproprijaciju, 95 za iz-vodenje radova a da se budžetom za narednu godinu obezbedi nedostajucih deset miliona za izvodenje radova.

- Nakon utroška opštinskih sredstava za izvodenje radova treba aktivirati trošenje republickih sredstava, rekao je Petar Rajic, nacelnik Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti.

U dosadašnjoj realizaciji, na ime izvodenja radova, utrošen je iznos od 62,5 miliona iz budžeta, a u toku je realizacija 21,5 miliona koji ce biti isplaceni iz Fonda za zaštitu životne sredine.

Predsedniku opštine Požarevac i Opštinskom vecu stigao je i zahtev iz JKP “ Vodovod i kanalizacija” za promenu namene korišcenja sredstava “izrade projekata” zamene A cevi i vodovodnih instalacija i izrada Projekta potisnog cevovoda Požarevac-Petka kako bi se izradio Glavni projekat postrojenja za pre-ci-šcavanje otpadnih voda grada Požarevca sa programom istražnih radova, prethodne studije opravdanosti i studija uticaja na životnu sredinu po-strojenja za precišca-vanje otpadnih voda, izrada Projekta potisnog cevovoda Dragovac-Živica i Projekta rezervoara za vodu na izvorištu “Kljuc”.

Zamenik direktora “Vodovod i kanalizacija” Nebojša Jocic rekao je da u ovom preduzecu smatraju da je trenutno raspolo-ženje u Republici takvo da bi pre mogao biti dobijen novac za postrojenje za precišcavanje otpadnih voda, te da se “Vodovod” zato odlucio za pomenutu prenamenu, iako je neophodan i projekat za zamenu A cevi, koji ce se raditi u narednoj godini. Uvažen je i zahtev predsednika GMZ Kostolac Vladimira Vile da se istovremeno uradi i Projekat postrojenja za precišcavanje otpadnih voda Kostolca.

Na 64. sednici opštinskog veca doneta je odluka o pokretanju postupka dodele u zakup ostalog neizgradenog gradevinskog ze-mljišta u državnoj svojini, Savetu MZ “Radna mala” odobren je zahtev da se u delu ulice Vuk Karadžic reguliše kretanje saobracaja samo u jednom smeru, iz pravca ulice Veljka Vlahovica do ulice Bratstva jedinstva. Politehnickoj školi u Požarevcu odobreno je dodatnih 200 hiljada dinara na ime zamene postojeceg toplovoda...

T.R.S.

ZAMENIK PREDSEDNIKA OPŠTINE POŽAREVAC, MR ZVONIMIR BLAGOJEVIC O INVESTICIJAMA TOKOM 2007. GODINE

GAS - UKOLIKO SE IZJASNI 60 ODSTO GRAÐANA

Tokom 2007. godine opštinsko rukovodstvo je ulagalo u nekoliko krupnih projekata, u cilju poboljšanja uslova života gradana opštine Požarevac. Dokle se stiglo u realizaciji investicija i u kojoj je fazi proces gasifikacije, pitali smo, povodom Dana oslo-bodenja, zamenika predsednika opštine, mr Zvonimira Blagojevica.

- Najveca investicija je obilaznica koja vredi 329 miliona, Požarevac - Kostolac. Ona je u toku, a ucešce opštine je 30 odsto, mi smo izmirili te obaveze, prakticno smo svih 105 miliona isplatili. Predstoji nam i eksproprijacija u vrednosti od oko deset miliona dinara u ataru sela Cirikovac, a Republika treba da plati ostatak od 224 miliona.

Što se tice ostalih projekata, na gasifikaciji se radi puno, medutim ima puno oprecnih informacija, te ja koristim priliku da kažem: jedno su aktivnosti na pripremi, a drugo je pocetak radova. Mi smo preduzeli sve potrebne mere da se obezbedi tražena dokumentacija i po pitanju distributivne i razvodne mreže u samom gradu i opštini Požarevac, a isto tako smo radili na obezbedenju potrebnih uslova dokumentacije i finansijske konstrukcije za izgradnju magistralnog gasovoda od Male Krsne do Požarevca, sa razvojem daljih krakova prema Malom Crnicu, Petrovcu, Žagubici, odnosno prema Velikom Gradištu, Golupcu, Kucevu, dakle u sva tri pravca. Za sredstva iz NIP-a konkurisalo je deset opština, osam iz Branicevskog okruga, Smederevo iz Podunavskog kruga i iz Borskog okruga Majdanpek, tako da imamo odlicne šanse da dobijemo ta sredstva, da bi se kompletna gasifikacija sprovela u naredne cetiri godine. Naravno, mi preduzimamo sve one aktivnosti koje su neophodne za obezbedivanje kompletne dokumentacije, zato je došlo do laganog zastoja, najveci problem je bio dobijanje energetske dozvole od Ministarstva energetike, radi se o dokumentu koji se jako teško dobija, a koji smo mi dobili pre dva dana, a mislim da ga trenutno u Srbiji niko nema. Energentska saglasnost nam sada omogucava da možemo mirno da radimo, a što se tice regulacionih stanica u Požarevcu, dobili smo akt o urbanistickim uslovima za dve, a upravo završavamo i za trecu regulacionu stanicu - posle toga možemo da pristupimo dobijanju akta, odnosno gradevinskih dozvola. U suštini to je jedan dugotrajan i mukotrpan posao koji nijedna opština nije mogla da sprovede vec dve godine. Najbolji primer je Smederevo koji vec ima gas u industrijskoj zoni, a vec tri godine ne mogu da omoguce da i gradani i ostala pravna lica dobiju gas. Realno je da se sve obezbedi preko zime i anketari krecu po domacinstvima, jer je potrebno da se 60 odsto gracana po zonama izjasni za. Kao ohrabrenje onima koji su nestrpljivi, možemo reci da kada se pocne sa radovima, sve posle ide brzo. - rekao je mr Zvonimir Blagojevic.

L.L.

SVECANOST U ZADRUŽNOM SAVEZU POŽAREVAC

OTVOREN CENTAR ZA AGRARNU EDUKACIJU

Prošlog cetvrtka u Osnovnom zadružnom savezu Branicevskog i Podunavskog okruga u Požarevcu svecano je otvoren Regionalni centar za agrarnu edukaciju.

Na svecanosti je najavljeno da ce se Centar baviti edukacijom poljoprivrednika, poljoprivrednih i zadružnih radnika. Težište strucnog usavršavanja stavice se na agrarnu politiku, ekonomiku poljoprivrede, agro-biznis, marketing, finansijsko poslovanje i približavanje poljoprivredi EU.

RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE POŽAREVAC DUŠANOM VUJICICEM POVODOM PROSLAVE DANA OSLOBOÐENJA

NAROD VIDI NAŠ TRUD

Tokom obeležavanja 15. oktobra, Dana oslobodenja Požarevca, razgovarali smo sa prvim medu jednakima, predsednikom opštine Požarevac, Dušanom Vujicicem, koji je izneo svoje mišljenje o nekim pita-njima od znacaja za funkiconisanje lokalne samouprave.

O samoj proslavi Vujicic kaže:

- Svake godine obeležavamo Dan oslobodenja, 15. oktobar, tako da smo i ove godine imali proslavu, u okviru koje je bio organizovan program koji je obuhvatao brojne manifestacije, od polaganja venaca u Spomen parku na Cacalici, preko ceremonije zasadivanja breza dopremljenih iz Rusije, preko Svecane akademije, koncerata... Takode, uradena je i knjiga “Lokalna samouprava u Požarevcu 2006 - 2007”, da narod vidi da li smo zadovoljili gradanstvo ovim poslom koji obavljamo, a što se nas iz lokalne samouprave i javnih preduzeca tice, verujte da smo se maksimalno trudili da što više i kvalitenije radimo da bi nam gradani živeli bolje i srecnije.

Dodeljene su i “Oktobarske nagrade” ustanovama i pojedincima. Medu pojedincima ima istaknutih ljudi, sudija, profesora, novinara, radnika, poljoprivrednika, kao i penzionera. Naravno, ima još ljudi koji su zaslužili nagradu, ali imacemo i Dan opštine koji ce biti prilika za dodelu priznanja ostalima. Lokalna samouprava svima njima duguje priznanje i zahvalnost za pomoc koju su pružali i pojedinacno i u saradnji sa nama. Predloge za nagradu slali su gradani, grupe gradana, mesne zajednice ili ustanove, a potom je na komisiji raspravljano i donete su jednoglasne odluke.

Šta je sve uradeno izmedu dva oktobra?

Najviše smo se u poslednje vreme trudili oko izrade projekata za narednu godinu, uradena su 32 projekta i predati su zahtevi za sredstva Nacionalnog investicionog plana. Mnogo je razgovarano na temu poboljšanja uslova života gradana. U mnogim ulicama i u mnogim mesnim zajednicama, kao što vam je poznato nije bilo ni trotoara, ni kanalizacije, nije bilo asfaltiranih ulica, tako da smo asfaltirali preko 34 ulice, uradili smo 35 kanalizacija, plus trotoara, plus popravka škola, gde god je bilo potrebno mi smo se našli na usluzi gradanima. Bilo je dosta zahteva za pomoc ljudima u nevolji, imali smo i požare, teške situacije u porodicama, gde smo, u saradnji sa Centom za socijalni rad i Crvenim krstom radili na rešavanju svih problema, na dobrobit svih gradana i vidimo da su bili zadovoljni brigom opštinskog rukovodstva prema zahtevima gradanstva. Dosta smo uradili i na vodozaštiti, videli ste da smo uradili kanal na Mlavi, jer je dolazilo do plavljenja, redovno su se javljale podzemne vode u podrumima kuca sela Bubušinac, Maljurevac i Bradarac, toga više nece biti, veliki je novac izdvojen, ali je i veliki posao uraden. U mnogim stambenim kvartovima uredeni su parkovi, staze “i bogaze”, dosta je uradeno na sre-divanju dvorišta. Sa JKP uraden je i azil za pse lutalice, on je vec dobio dozvolu, dakle radi se na tome da se psi lutalice u što kracem roku zbrinu.

Šta se radilo u selima?

I u selima se dosta radilo, najviše na putevima, trotoarima, rasveti. Mnogo je uradeno u stiškom podrucju, Bare, Kasidol i Beranje sada se ne mogu poznati, rasveta je uradena u Barama i Kasidolu, Trnjanu, put je spojen od “Šiškovog bunara” do mosta Trnjane, gde je preko cetiri hektara zemlje bilo zapušteno zbog puta od 3-4 kilometra. Sada je to širok put kojim se može proci i kolima i traktorima, na opšte zadovoljstvo. Uradili smo vodovod do sela Dragovca koji je ovih dana pušten u funkciju, a uradicemo i sekundarnu mrežu. Izgraden je put od Brežana do Batovca, kružni put u Živici, takode se radi i Dom u Živici. Angažovanost opštinskog rukovodstva je bila maksimalna da nam gradani žive kvalitetnije i bolje. Sredstva za ove radove vecinom su izdvojena iz opštinskog budžeta, osim onog dela koji su dali ljudi iz Bara i Kasidola i, kada je u pitanju kružni put, Republicka direkcija za izgradnju dala je 70 odsto sredstava.

Kakva je radna atmosfera u Opštini, a kakva politicka situacija?

Što se tice radne atmosfere maksimalno smo se trudili da radimo u interesu gradana, što više i kvalitetnije i vidim da i radni ljudi iz opštine to poštuju. Otvorili smo jednu kancelariju - Uslužni centar, kako bi gradani brže i kvalitetnije bili usluženi.

Kada govorimo o politickoj situaciji, evo skupštine se održavaju na svaka tri meseca, nema sukoba, uvek je prisutno 36 do 40 odbornika i Skupština funkcioniše.

Šta najcešce gradani traže od vas kao predsednika opštine i koji je dan odreden za prijem gradana?

Petkom primam stranke i trudim se, mada mi je ponekada mnogo teško što je pojedinim gradanima pomoc itekako potrebna, a ono što možemo i što je do lokalne samouprave, to rado cinimo. Ima ljudi koji se javljaju za pomoc, vezano za prevoz do lekara u Beogradu, za trenutnu pomoc, što cinimo sa Centrom za socijalni rad, a gradani najviše traže za-poslenje. Jedan deo njih primam ja, a najveci deo predsednik Saveta za zapošljavanje, Miroslav Ungurjanovic, sekretar Skupštine, koji je i imenovan od strane Skupštine.

Da li je tacno da ce sredstva iz NIP-a omoguciti otvaranje 3000 novih radnih mesta?

Ako se svi projekti usvoje, sigurno ce biti tako.

Koliko lokalna samouprava pomaže poljoprivrednicima, s obzirom na to da ova godina nije bila najpovoljnija, imajuci u vidu vremenske uslove?

Poljoprivrednici ovde dolaze i odlaze vrlo zadovoljni, pre svega odnosom i prijemom u samoj opštini, oni vide da smo njima na usluzi. Primer je skela u Brežanu, koju smo sa Direkcijom nabavili i danas je u funkciji.

Kada govorimo o preduzecima na teritoriji naše opštine, kako biste ocenili njihovu funkcionalnost?

Sva preduzeca su funkcionalna i trude se da ostvarimo zajednicke planove. Poznato je da su postojali problemi sa vodom, da je bila zagadena povišenom kolicinom nitrata, sada je nivo nitrata 28,30 miligrama po litru. Javno preduzece “Vodovod i kanalizacija”, Zavod za javno zdravlje i opština svakodnevno su vodili borbu da se sanira ovaj problem, a gradanstvo je redovno snabdevano. Takode, imali smo sušnu godinu, mi smo se borili kopanjem bunara, dali smo velika sredstva, kako Vodovod, tako i lokalna samouprava, to smo uradili i vode je bilo preko celog leta.

Kako funkcioniše Opštinsko vece?

Opštinsko vece funkcioniše po modelu: Sve za gradane. Postoji dosta poslova koje rukovodstvo može da završi samo, bez Veca, ali smatramo da treba ici na Vece, jer ipak više ljudi zna više.

Kakva je bezbednosna situacija na teritoriji naše opštine?

Opština Požarevac ima izvanrednu saradnju sa MUP-om, sa vojskom, sa pravoslavnom crkvom, sa školstvom, pravosudnim organima; svi smo tu zajedno i zajedno se dogovaramo da gradanstvu omogucimo normalan život. Jako nam je žao što je bilo dosta ujeda pasa lutalica, bilo je i tužbi, ali sada smo i tu uložili dosta sredstava kako bismo pripremili azil za pse lutalice, tako da i pasa lutalica nece biti na ulici više.

Kako saradujete sa sredstvima informisanja?

Izvanredno. Sa svima saradujemo i zadovoljni smo njihovim korektnim i objektivnim izveštavanjem.

Šta ce se nadalje preduzimati po pitalju turisticke ponude požarevackog kraja?

Sa direktorkom Regionalne privredne komore, Milicom Mitkovic izvanredno saradujemo i ja sam oduševljen onim što smo videli na Sajmu privrede. Ona je sa nama obišla svaki štand i gotovo svakog izlagaca zna, tako da sam video njenu želju da ih što više dovede, primera radi, ovog meseca bice organizovan jedan veliki skup sa stranim izlagacima i ulagacima. Imamo prostora, imamo i šta da ponudimo u opštini Požarevac.

Šta preduzima opštinsko rukovodstvo kada su u pi-tanju mladi i najmadi ži-telji opštine?

Što se tice mladih mislim da nikada nismo “omanulu”, pratimo sve manifestacije, podržavamo ih u svakom smislu, razumevanjem, prisustvom, kao i novcano. Mi u opštini imamo ljude koji su zaduženi za rad sa mladima, tu pre svega mislim na magistra Tihomira Jovanovica i nastavnika Radomira Mihajlovica, koji su u stalnom kontaktu sa potrebama mladih i najmladih.

Da li opština adekvatno pomaže u organizaciji kulturnih manifestacija od šireg znacaja, kao što su Glumacke svecanosti “Milivoje Živanovic”, slikarski bijenale “Milena Pavlovic Barili”, a tu je i Gradski ženski hor “Barili”?

Cini mi se da opština tu možda i najviše pomaže. Sredstva redovno obezbedujemo, ili samostalno, ili u saradnji sa Ministarstvom.

Pored problema sa vodom i psima lutalicama, da li postoji još neki od problema koji je prioritet za re-šavanje?

Problem zapošljavanja! Kada budemo dobili sredstva iz NIP-a opština ce biti spremna da prihvati svaki problem i iz svojih sredstava da uloži u kredite, kako bi se što više ljudi zaposlilo, a nadamo se da ce, kada zapocne proces gasifikacije biti dosta novih radnim mesta.

L.L.

NJEGOVA EKSELENCIJA ALEKSANDAR ALEKSEJEV, AMBASADOR RUSKE FEDERACIJE U SRBIJI

Vaša Ekselencijo,

Cestitamo Vam tri godine brilijantnog ostvarivanja visokoodgovorne uloge ambasadora, posebno na izuzetnoj afirmaciji principijelne politike Rusije i predsednika Putina u rešavanju pitanja Kosova, ali i razvoju svestranih i realnih odnosa Rusije i Srbije koje nosi pecat prijateljstva.

Zato su nam u Požarevcu bili veoma dragi svi susreti sa vama, Ekselencijo, i zbog toga želimo da Vaš dalji rad i naša saradnja budu obeleženi porukom:

Ko nade prijatelja, našao je i blago.

Menadžer opštine Predrag Pajic

Predsednik opštine Dušan Vujicic, dipl. pravnik

12. OKTOBRA U CIRIKOVCU

PROSLAVLJEN ROÐENDAN SLOBODE

Polaganjem venaca i cveca, uz prisustvo opštinske delegacije koju je predvodio mr Tihomir Jovanovic i jedinog preživelog borca NOR-a Vitomira Nikolica, prošlog petka je u Cirikovcu proslavljen Dan oslobodenja.

- Želimo da ucenici podrucnog odeljenja OŠ “Sveti Sava” iz našeg sela, kroz ovaj svojevrstan cas istorije ispred spomenika žrtava Prvog i Drugog svetskog rata, zapamte ko je i kada oslobodio Cirikovac od Nemaca. Na današnji dan, pre 63 selo su oslobodili Crvenoarmejci, a naši mladici, poneti njiho-vim entuzijazmom i borbenošcu su im se listom prikljucili-ispricao nam je Jezdimir Ivic, predsednik Mesne zajednice.

Prema recima Tomislava Ognjanovica, predsednika Organizacionog odbora i ove godine sponzor proslave Dana oslobodenja Cirikovca bilo je požarevacko preduzece “Žitostig” koje je za dvestotinak oku-pljenih mališana i nji-hovih roditelja pripremilo posluženje iz svog “slatkog” programa.

R.R.D.

EKOLOŠKI DOM NA CACALICI OTVARA SE 24. OKTOBRA

RAJ ZA IZLETNIKE

Gradnja Ekološkog doma na popularnom požarevackom izletištu Cacalica je u završnoj fazi, te ce svecano puštanje u rad biti organizovano 24. oktobra. Podsetimo, radovi su zapoceli 1996. godine, po projektu arhitekte Miše Karadžica, a finasijer je bila opština Požarevac.

Prema recima Dragana Bogdanovica Bucica, dugogodišnjeg ekološkog aktiviste, koji se nalazi na celu projekta, u saradnji sa inženjerom Ubavkom Kuzmanovicem i ostalim aktivistima, ova arhitektonska celina uradena je u planinskom stilu, ukupne površine od 760 kvadrata.

- U zgradi ce biti smeštene ucionice za Školu u prirodi, prostorije za rad Ekološkog društva, ambulanata, garderoba za izletnike, bife, stan za domara.

L.L.

PROJEKTI ŽABARSKE OPŠTINE PRED NIP-OM

KONKURISALI SA 60 PROGRAMA

Pored redovnih obaveza i poslova koje obavljaju u svakodnevnom kontaktu sa gradanima, strucne službe opštine Žabari uspešno su privele kraju i obradu dokumentacije sa kojom su javna preduzeca, ustanove i ostale organizacije konkurisale za dodelu sredstava iz Nacionalnog investicionog plana u narednoj godini. Rok za prijavu bio je 30. septembar do kada je Nacionalnom investiciopnom planu iz ove nerazvijene opštine prijavljeno šezdesetak projekata. NJiho-va ukupna vrednost je oko 17 miliona dinara od cega 45 posto planiraju da obezbede mesne zajednice, a ostatak, 55 posto sredstava Opština ocekuje iz Republike odnosno iz NIP-a.

- Mogu da kažem da je medu našim organizacijama vladalo veliko interesovanje za podnošenje projekata koji ce se naredne godine realizovati delom i iz sredstava NIP-a. U pitanju su projekti iz oblasti vodosnabdevanja i uopšte vodoprivrede, zatim investicije koji se ticu lokalnih, regionalnih i atar-skih puteva i niskonaponske mreže...Sredstva NIP-a planiramo da uložimo i u izgradnju i adaptaciju objekata osnovnog obrazovanja, kulture, vere, sporta, zdravstva i turizma. U planovima razvoja znacajno mesto pripada i velikom projektu-gasifikaciji sa kojim cemo rešiti veliki deo naših ekonomskih, ali i ekoloških problema, kaže Živorad Nastic, predsednik Opštine.

S.E.

JAVNI RADOVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

ZAPOSLICE SE 400 RADNIKA

- Uz saglasnost lokalnih samouprava, organizacije podnele 25 projekata od opšteg interesa kojima se narednih meseci stvara mogucnost zapošljavanja oko 400 radnika sa evidencije nezaposlenih

Za razliku od prošle godine kada je interesovanje opština i organizacija za prijavljivanje projekata javnih radova bilo znatno manje, verovatno i zbog toga što je taj institut lane prvi put usta-novljen na našim prostorima, ove godine podnošenje projekata od opšteg interesa moralo je da se sprovede u dve faze, organizovana su dva kruga.

Na podrucju Filijale Nacionalne službe zapošljavanja u Požarevcu, u prvom krugu podneto je 15 projekata sa mogucnošcu zapošljavanja oko 292 lica, a u drugom krugu prijavljeno je još desetak koji bi angažovali negde oko stotinu nezaposlenih. Procene su da bi se, zahvaljujuci ovim projektima naredne godine na odredeno vreme, dok traju ti projekti, zaposlilo oko 400 lica sa evidencije nezaposlenih.

Za razliku od prošle godine kada su ovi projekti angažovali iskljucivo nekvalifikovanu radnu snagu, ovoga puta ponuda je veoma raznolika, posla ce, naime biti i za srednjoškolce kao i za one sa visokom i višom strucnom spremom. Projekte koje su lokalne samouprave proglasile opšte korisnim, podneli su u Požarevcu: Istorijski arhiv, Narodni muzej, Komunalno javno preduzece, zatim opštine Veliko Gradište, Golubac, Malo Crnice, Žabari, Žagubica...

Inace, projekte su mogli da podnose svi oni koji su imali mišljenje lokalne samouprave da su ti projekti od opšteg interesa. Podnosioci projekata, takode morali su da predvide i ko ce da izvodi te radove s obzirom na to da nisu svi podnosioci projekata registrovani za tu vrstu delatnosti. Na primer, projekat za održavanje ili cišcenje lokalnih puteva podnosi opština koja za izvodaca radova imenuje komunalno preduzece. Nezaposlena lica koja moraju da budu na evidenciji nezaposlenih, radni odnos zasnivaju sa izvodacem radova.

U Službi zapošljavanja u Požarevcu kao i u svim opštinama Okruga koje su konkurisale za javne radove racunaju da ce svi podneti projekti dobiti zeleno svetlo i da ce odluka o tome biti doneta veoma brzo tako da realizacija nekih od njih, prema planu, može da pocne vec ove godine.

S.E.

21.OKTOBRA U POŽAREVCU

SRBIJA PLEŠE

Plesni savez Srbije je i ove godine poverio požarevackom Klubu “Bolero” organizaciju Republickog takmicenja u sportskom plesu. Takmicenje ce se održati 21. oktobra u Sportskom centru, a ocekuje se ucešce više od 200 plesnih parova iz svih krajeva Srbije. Kvalifikacije za glavno takmicenje obavice se istog dana u 10 sati i 30 minuta, a glavno vece standardnog i latinoamerickog plesa pocinje u 20 sati. Do za-kljucenja našeg lista, ucešce su vec najavili klubovi iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Cacka, Kraljeva, Lazarevca, Subotice, Vršca, Sente...naravno, uz tri mlada para iz Požarevca, a cine ih Nikola Ivanovic i Lana Zdravkovic, Stefan Lukic i Milena Markovic, Matija Radojevic i Tamara Bujoševic.

- U Plesnom klubu “Bolero” došlo je do prirodne smene generacija, jer je vecina srednjoškolaca otišla na studije van Požarevca, pa samim tim i iz Kluba. Medutim, nasledili su ih izuzetno talentovani mladi plesaci, koji su se nedavno dokazali na takmicenju u Kraljevu, na kom su osvojili dva prva i jedno drugo mesto. Oni ce “braniti naše boje i na domacem terenu” i nadamo se, osvojiti bar neku od vrednih medalja- ispricao nam je Milorad Ilic, sportski direktor “Bolera”.

Skupština opštine Požarevac je i ovog puta generalni pokrovitelj, a kako nije lako zadržati epitet dobrog domacina, “Bolero” je našao i dva eksluzivna sponzora: Preduzece za puteve Požarevac i Auto Mirkos-a.

R.R.D.

U PETROVCU POSTIGNUTA POLITICKA SAGLASNOST OKO PROJEKATA ZA NIP U 2008. GODINI

ODREÐENI PRIORITETI ZA INVESTIRANJE

U Skupštini opštine Petrovac, prošle srede, održana je konferencija za novinare na kojoj su Radiša Dragojevic, predsednik opštine, i predstavnici politickih stranaka, zastupljeni u lokalnom parlamentu, upoznali javnost sa projektima koje je opština uputila kancelariji NIP-a za fi-nasiranje u narednoj godini. U uvodnim napomenama istaknuto je da je još u pripremama za konkurs održan sastanak na icicijativu Opštinskog odbora Demokratske stranke na kome je postignuta politicka saglasnost o prioritetnim programima investicija u narednoj godini. To je posebno znacajno za sve gradane opštine, bez obzira na politicku pripadnost, istakao je predsednik Dragojevic i izrazio zahvalnost svim politickim strankama, jer je pomenuta saglasnost naišla na odobravanje i kod nacelnika Branicevskog okruga i kod gospodina Ðilasa koji su informisani o tome, a zatim je nastavio:

„Opština je konkurisala u predvidenom roku sa 53 projekta iz svih oblasti infrastrukture, ukupne vrednosti 1.137.000.000. dinara. Od NIP-a se ocekuje ucešce od 70 odsto ili 768 miliona dinara. Za sve ove investicije opština ima projektnu dokumentaciju i obezbedeno ucešce od 30 odsto. Konkurisalo se za sve oblasti društvenog života, osim zdravstva jer opština još nije preuzela osnivacka prava nad ovom ustanovom i oni su samostalno konkurisali.

Osim ovoga, znacajni su i regionalni projekti gde smo sa osam opština Branicevskog okruga zajednicki konkurisali pre svega za gasifikaciju i to glavnih vodova, gde je opština Požarevac nosilac, a opština Petrovac nosilac dva projekta kada je u pitanju subregion i to opštine Malo Crnice, Žabari, Kucevo i Žagubica, a radi se o regionalnoj deponiji i vodosnabdevanju.

Velika su izdvajanja Republike i za regulaciju reke Mlave i Busura koja su zapoceta ove godine i zašta je uloženo vec oko milion evra, a radovi treba da se nastave i u narednoj godini.

Znacajna sredstva bice uložena u opštinu i u okviru Master plana Stig - Kucajske planine - Beljanica, a što se tice najzacajnijih projekata iz naše sredine to su pre svega projekti vodosnabdevanja, odnosno proširenja izvorišta i izgradnja filterskih postrojenja na izvorištima u Šetonju i Malom Laolu kao i kompletna zamena cevovoda. Tu je i projekat sistema za precišcavanje otpadnih voda kao i vrlo znacajan program izgradnje nove gradske toplane na lokaciji kod sportske hale.

Kad je u pitanju putna infrastruktura predloženi su sledeci projekti: Izgradnja puta Dobrnje - Petrovac, Melnica - Ranovac kroz Stanulovac, Lopušnik - Bošnjak, Vezicevo - Zlatovo, kao i most na reci Mlavi kod Kamenova.

Predstoji nam u oblasti obrazovanja završetak škole u Ranovcu, opremanje škola, proširenje i dogradnja decjeg vrtica, iz kulture prioritet ce imati izgradnja nove zgrade Narodne biblioteke kao i rekonstrukcija jednog broja domova kulture. Predložen je i projekat izgradnje parohijskog doma crkve u Petrovcu”.

Milance Acimovic, odbornik i predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke je rekao: „ U ime OO DS -a zahvaljujem se ljudima iz lokalne samouprave i clanovima drugih stranaka što je jedna inicijativa koja je potekla iz DS-a sveobuhvatno prihvacena, i imam jedan lep osecaj da je u opštini Petrovac po prvi put politika sta-vljena u drugi plan, a da je izgradnja i razvoj opštine stavljen u prvi plan, jer ni NIP nece trajati vecno, vec tri do pet godina i ko ude u te projekte on je ušao, a ko ne ude, morace iz sopstvenih sredstava dalje da vrši razvoj svoje opštine. I to je bio glavni motiv što smo mi ovde svi okupljeni pristupili jednom odgovornom poslu, a to se vidi i po broju predloženih projekata. Imamo ih 53, a ja znam i za još desetak koji su drugim kanalima poslati ministarstvu, a radi se o vodovodu u Knežici, putu Kladurovo - Ranovac, kao i jednom broju ulica. Naš je zadatak da vidimo koji su projekti najvažniji za opštinu i da obezbedimo svoja sredstva. Neophodno je da svako od nas iskoristi svoj uticaj, DS ce sa 120 odsto da se ukljuci bez obzira što smo mi ovde opozicija, jer postoje stvari koje su važnije od politike”.

Dr Zorica Stojiljkovic Stolica, direktor Zdravstvenog centra i predsednik Opštinskog odbora G17 plus je naglasila: „ Mi smo kao republicka institucija samostalno konkurisali za sledece projekte: izgradnja zgrade vešeraja i opremanje iste, pristupne rampe objektima, nabavka liftova za zgrade bolnice, doma zdravlja i grudnog odeljenja, nabavku vozila za prevoz bolesnika na hemodijalizu jer u okrugu imamo najveci broj takvih bolesnika, zatim tu je nadgradnja sprata grudnog odeljenja, rekonstrukcija grejne mreže, ugradnja nove stolarije, izolacija svih fasada, nabavka informacionog sistema i dovršetak sprata na novom domu zdravlja, rekonstrukcija sterilizacije, adaptacija pojedinih seoskih ambulanti. Ukupna vrednost pomenutih investicija je 75 miliona dinara, a mi cemo obezbediti svojih 30 odsto sredstava. Moram ipak da napomenem da nam je prioritet ugradnja liftova i nabavka vozila”.

Milenko Vicentijevic direktor KJP „Izvor” i predsednik OO DSS je istakao: „Mi smo uputili predlog projekata koji ce rešiti probleme veceg broja gradana. Najvažnije je vodosnabdevanje, predstoji kompletna rekonstrukcija izvorišta u Šetonju, predviden je veci i kvalitetniji vodozahvat i što je najvažnije izgradnja filterskog postrojenja koje ce onemoguciti zamucenje izvorišta. Ovim projektom obuhvaceno je 20.000 stanovnika, a neophodno je obezbediti 81 milion dinara. Tu je zatim postrojenje za precišcavanje otpadnih voda vrednosti 140 miliona dinara. KJP je zapocelo ove radove 1995. godine i tu postoji znacajno ucešce preduzeca u daljem investiranju. Za izgradnju nove gradske toplane obezbedicemo mašinsku opremu i time ce se rešiti grejanje tog dela grada. Predstoji i izgradnja kanalizacije u naselju Rasadnik, to je dosta skupa investicija a ima relativno mali broj korisnika”.

Dobrica Milosavljevic, odbornik i sekretar Opštinske turisticke organizacije, uzimajuci ucešce na konferenciji upoznao je sa sledecim investicijama: „ U okviru Master plana za Beljanicu obuhvacena je i naša opština a mi smo kao organizacija predložili izgranju puta za arheološko nalazište „Bele vode”, puteve Busur - jezero Korenica, Vezicevo - Zlatovo i Busur - Zlatovo, Bistrica - crkva u Bistrici, Ždrelo banja - jezero u Ždrelu, kružni put Vitovnica- Trest - Stamnica - Bistrica - Ždrelo gde se planira pešacka i biciklisticka staza. Predstoji i sanacija bunara termalne vode u Ždrelu, a ukljuceni smo i u regionalne projekte koje nose Golubac i Malo Crnice i osnivanje info centara. Treba napomenuti da nas u narednih pet godina ocekuju velike investicije vezane za turizam”.

O planovima koje je predložila mesna zajednica Petrovac govorio je njen predsednik Vojkan Ðordevic: „ Ovom prilikom napomenucu radove na rekonstrukciji ulica „Petra Dobrnjca” i „Moravske”, kao dve znacajne tranzitne ulice u gradu. Za Moravsku je predvideno 12 miliona dinara, a za ulicu Petra Dobrnjca dugacke 2 kilometra 82 miliona i radice se fazno, tri godine. Uredenjem pomenutih ulica znacajno ce se poboljšati saobracaj, a bezbednost ce biti veca i vozaca i pešaka”.

Zakljucujuci konferenciju za novinare Radiša Dragojevic, predsednik opštine, najavio je i rekonstrukciju regionalne putne mreže koja je u opštini duga 100 kilometara, zatim projekte specijalnih ustanova u Stamnici i Velikom Popovcu, a u okviru programa podrške opština severoistocne Srbije koji se posebno finasira iz EU predvida se oko 3,5 miliona evra za projekte vodosnabdevanja.

D. Ilic

EKOLOŠKO DRUŠTVO “ZORA” NA MINISTARSKOJ KONFERENCIJI

SARADNJA SA HOLANÐANIMA

Predstavnici Ekološkog društva “Zora” Kostolac ucestvovali su na prošlonedeljnoj šestoj Ministarskoj konferenciji koja je održana u Beogradu pod nazivom “Životna sredina za Evropu”. Kostolacki ekolozi ucestovali su u pripremnom i radnom delu Konferencije koja ce, zbog nagomilanih ekoloških problema, za tri godine biti ponovo organizovana.

Konferenciji koju je otvorio predsednik Srbije Boris Tadic prisustvovali su predstavnici svih evropskih zemalja, vladinog, nevladinog i privrednog sektora. Predsednik “Zore” Georgije Popov istakao je da je Konferencija izuzetno dobro organizovana te da je ovo društvo imalo dva sastanka sa predstavnicima Ministarstva nauke i zaštite životne sredine kao i Ministarstva rudarstva i energetike. Sa predstavnicima ministarstava razgovaralo se na temu globalnog otoplja-vanja, biodiverziteta, sma-njenja visokih emisija štetnih gasova kao i prelaska na ekološka goriva - biodizel.

- Ekološko društvo “Zora” i naša radna grupa za biodiverzitet ostvarilo je, na konferenciji koju smo nazvali Srbija za Evropu, izuzetne kontakte sa predstavnicima Holandije, Rusije i Kazahstana, a sa holandskim privrednim sektorom je dogovorena i konkretna saradnja. Uskoro cemo se ukljuciti u neke od aktivnosti koje oni imaju, najverovatnije zajednicke tendere, i drugo, najavljuje Popov, predsednik Društva.

Bogate jesenje aktivnosti koje su pocele u septembru trinaestim ekološkim multimedijalnim dogadajem i okupljanjem na platou ispred hrama Sv. Georgija u Starom Kostolcu, kome je prisustvovalo preko 500 prijatelja ED “Zora” iz Branicevskog i Podunavskog regiona, nastavljene su i ovog meseca. Kao nagradu za tada organizovanu likovnu koloniju , bogat i uspešnan defile, kojim su svoje sugradane podsetili na potrebu zaštite svoje životne sredine, deca iz ED “Zora”, mališani iz KUD-a Petrovac na Mlavi i osnovne škole iz Barajeva dobila su besplatan izlet. Najmladi su ucestvovali na dvanaestim Danima gljiva Valjevskih planina gde su se, kako kažu, nezaboravno poveli i naucili puno o prirodi i njenim plodovima.

U Ekološkom društvu je još uvek aktuelna akcija koja se sprovodi u saradnji sa mobilnim operaterom “Telenor” pod nazivom “Obradujte sebe. Obradujmo planetu”. Rec je o priku-pljanju starih ispravnih i neispravih mobilnih telefona za koje se u “Telenoru”, pri kupovini novog telefona iz njihove ponude, ostvaruje znacajan popust. Sve informacije o ovoj akciji mogu se dobiti od clanova “Zore” svakog utorka u 19 sati u kostolackom Domu omladine.

EKOLOŠKI FOND OPŠTINE

NOVAC ZA KOSTOLAC

Ekološki fond opštine Požarevac osnovan je sa ciljem da pomaže organizacije i ustanove koje se svrstavaju u red onih koje se bave pre svega zaštitom ali i unapredivanjem životne sredine.

Za ekološku, zdraviju životnu sredinu raspodeljeno je preostalih 55 miliona dinara za koje je konkurs raspisan u julu, od kojih je 56,2 odsto pripalo Kostolcu, a ostatak Požarevcu. Na otvoreni javni konkurs odziv je bio više nego dobar, receno je na nedavno održanom sastanku kome su prisustvovali predstavnici skoro svih zainteresovanih strana kojima su odobrena sredstva iz Fonda. Medu njima su i MZ Kostolac, JP Toplifikacija, Crveni krst...

Prema recima Dejana Savica, clana UO Fonda prioritet pri dodeli sredstava bila je strategija dugorocnog razvoja.

Konkurs za dodelu sredstava iz ovog fonda, za 2008., bice raspisan u aprilu.

POCELI RADOVI NA IZGRADNJI ANEKSA SPORTSKE HALE

"BAZEN" NETAKNUT

Prošle nedelje, nakon završetka pripremnih, poceli su obimniji radovi na izgradnji aneksa sportske hale u Kostolcu. Sredinom septembra predsednik Opštine Dušan Vujicic položio je kamen temeljac objekta namenjenog gimnasticarima.

Aneks ce biti dugacak 44, širok 18 metara, a sem hale od 750 kvadrata obuhvatice i dve svlacionice i kancelarijski prostor.

Kostolcem se "pronela" prica da ce se ova sala nalaziti na mestu gde je iskopana rupa za nikada napravljen bazen, što nije tacno. Prostor gde ce biti izgradena nova sala vec je ograden i nalazice se uz stari obekat.

Vrednost investicije je 25,5 miliona dinara, a radove izvodi gradevinsko preduzece "Stig".

JESENJE ODRŽAVANJE GRADA

CIŠCENJE KIŠNE KANALIZACIJE

U redovno jesenje održavanje grada spada i cišcenje odvoda. Specijalno vozilo-pumpa prošle nedelje, pred pocetak kišne sezone, radilo je, kao i prethodne godine, na kostolackim ulicama.

Prošle godine efekat ovog cišcenja bio je i te kako vidljiv, narocito u ulicama u kojima se ranije voda zadržavala i po nekoliko dana otežavajuci prolaz i pešacima i vozacima. Problem je bio izražen i u ulici Nikole Tesle gde je slikano vozilo JKP "Vodovod i kanalizacija" .

ZANIMLJIVOSTI

KOSTOLACKE RAZGLEDNICE

Ukoliko želite da prijateljima pošaljete razglednicu Kostolca, a ne želite da se previše "potrošite", ili se ne setite da zbog toga odete u poštu, to možete uraditi jednostavnim klikom na sajt njnjnj.kostolac.net.

Ova usluga dostupna je vec duže vreme, ali mnogi Kostolcani za nju ne znaju. Galerija razglednica obuhvata pedesetak koje su svrstane pod "šetnju gradom", "kostolacke razglednice", ili "novogodišnje". Nakon klika na željenu razglednicu postupak je identican klasicnom popunjavanju praznih polja sa tekstom i imenom pošiljaoca , a razlikuje se samo adresa, koja je naravno e-mail.

Na sajtu možete naci klasicne razglednice, one sa rudarskim pozdravom "srecno", ali i šaljive, kao što je jedna potpuno crna na kojoj piše " Trenutno pravimo struju , pa je zato mracno - Kostolac".

GOSTOVANJA

DRUŽENJE UMETNIKA

Radnici umetnici amateri Srbije u nedelju su bili gosti Udruženja likovnih umetnika "Art" iz Kostolca. Umetnici su obišli lokalitet Viminacijum i proveli nekoliko sati u prijatnoj atmosferi restorana. Ovo je, inace, povratna poseta, jer su clanovi ULUK-a nedavno ucestvovali na velikoj izložbi radnika umetnika u Cacku.

JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA” POŽAREVAC

PRORADIO SISTEM ZAŠTITE

Prošle nedelje pušten je u funkciju objekat zaštite izvorišta “Kljuc” - urgentne mere. Sistem cini vodozahvat na Velikoj Moravi sa devet bušenih bunara, visokonaponski pri-kljucak sa stubnom trafo-stanicom, elektro razvod, signalizacija sa automatizacijom, komandna zgrada, cevovod, šest infiltracionih bazena, rasveta i putna infrastruktura.

Sve ovo je sagradeno tokom protekle tri godine, po projektu i pod nadzorom Instituta “Jaroslav Cerni” Beograd. Ukupno je uloženo 163 miliona dinara. Republika Srbija , preko Direkcije za vode, ucestvovala je sa 33 miliona, budžet opštine Požarevac sa 106,5, a JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac uložio je sopstvenih 23,5 miliona.

SISTEM SE VEC OPROBAO

Sistem je pušten u probni rad septembra prošle godine, u trenutku kada je koncentracija nitrata u zbirnoj vodi sa izvorišta iznosila 65 miligrama po litru. Od tada do danas, sistem je ostvario izuzetno znacajne rezultate: najnovija merenja pokazuju da je prisutno manje od 35 miligrama nitrata po litru. Podsecanja radi, najviša dozvoljena granica je 50 miligrama po litru.

U “Vodovodu”, ne poricuci zadovoljstvo postignutim, naglašavaju da ce se uciniti svi napori i primeniti tehnologija i mere da se i ovako podnošljivo prisustvo nitrata smanji koliko god bude moglo.

- Danas, konacno, stavljamo u funkciju prvu fazu sistema zaštite vodozahvata “Kljuc”. Urgentne mere su konacno završene. Kažem: prvu fazu, jer cemo na ovom poslu nastaviti da radimo. Na ovom potezu od 7 - 8 kilometara i na samom izvorištu “Kljuc”, potez od 40-ak kilometara, ugradeno je više od 20 kilometara cevovoda raznih precnika. U funkciji je i više od 20 bunara, od nalivnih do onih iz kojih se voda isporucuje. Posebno je znacajno to što je, nakon izuzetno obimnog i napornog rada - postignut zadovoljavajuci rezultat. Sada se pokazalo, kvalitet vode za pice je vrlo zadovoljavajuci. Prilika je da istaknem da su predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic i njegovi saradnici najzaslužniji za reakizaciju ovog projekta. Još pre tri godine, dok je bio predsednik SO Požarevac, zajedno sa svojim sadašnjim zamenikom, a tada predsednikom Izvršnog veca, prihvatio je da sa nama ude u ovaj projekat i danas, zahvaljujuci toj mudroj odluci i zahvaljujuci Institutu “Jaroslav Cerni”, i izvodacima naravno, možemo da svecano stavimo ovaj sistem u funkciju. Mnogi su sa velikim nepoverenjem gledali na ovaj posao, rezultati funkcionisanja ovog sistema, oliceni u kvalitetu vode, najbolje pokazuju koliko su sve te sumnje i kritike bile neosnovane. U prilici sam, nakon vec obavljenih razgovora sa rukovodstvom lokalne samouprave, da najavim da cemo uskoro krenuti u nove radove, u realizaciju Plana vodosnabdevanja opštine Požarevac. Najpre, gradice se rezervoar za vodu u potezu izvorišta “Kljuc”, a obezbedivace dovoljne kolicine vode i u najizraženijim “špicevima” potrošnje, - porucio je okupljenima Obradin Selakovic, direktor JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac, dodajuci da ce uskoro biti ozvanicen završetak znacajnih radova na vodosnabdevanju gradana Kostolca.

Zahvalnost na saradnji

Pre nego što je pustio u rad novoizgradeni sistem, predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic je porucio:

- Lokalna samouprava, u okviru svojih nadležnosti, cini sve da pomogne “Vodovodu” kako bi do svih naših gradana stigla dovoljna kolicina zdrave vode. Imali su i imace ubuduce našu punu podršku. Svedoci smo da je bilo velikih problema sa nitratima, to evo, rešavamo na najbolji moguci nacin, bilo je ranijih godina problema sa nestašicom, i to se rešava, imaju problema sa dotrajalim cevima, morace i to postupno da se reši. Zahvalni smo na izuzetnoj saradnji i Institutu “Jaroslav Cerni”, na svakodnevnoj saradnji Zavodu za javno zdravlje, zahvalni smo i gradanima na razumevanju. Verujem da potpuno razumeju da smo do sada, a i ubuduce cemo, maksimalnu pažnju poklanjali pitanju zdrave vode za pice, redovnosti u snabdevanju, do-voljnim kolicinama za svakoga. U uverenju da ce u narednim godinama vodosnabdevanje po kvalitetu biti još bolje, a po obimu obuhvatiti sve šire podrucje opštine Požarevac, zadovoljstvo mi je da ovo po-strojenje zvanicno pustim u rad, - porucio je Dušan Vujicic.

- Ovakav metod rešavanja pitanja zaštite vodoizvorišta, doduše zaokružen u potpunosti sa postrojenjem za precišcavanje, primenjen je u Nišu, na izvorištu “Medijana” i mi smo sa veoma kvalitetnim efektima kakvi se tamo postižu, ovde pristupili projektovanju i realizaciji sa unapred poznatim uspešnim ishodom. Prakticno voda iz ovih bunara se prebacuje u infiltracione bazene i formira hidraulicnu zavesu, koja sprecava upliv podzemnih voda, kontaminiranih nitratima, u zonu vodozahvatnih bunara. Sistem je jako kompleksan, zavisi od mnogih faktora i u funkcionisanju je veoma važno upravljanje, monitoring, koji je i u ovom izuzetno dugom sušnom periodu dao izuzetno dobre rezultate. U normalnim uslovima, logicno, funkcionisace još i bolje, - rekao nam je Zoran Radenkovic, vodeci inženjer u Institutu “Jaroslav Cerni” Beograd.

PROJEKAT ZA BUDUCNOST

- Sistem zaštitevo-doizvorišta “Kljuc” omogucice nam nekoliko godina “predaha”, kako bi za to vreme pristupili realizaciji Generalnog plana vodosnabdevanja opštine Požarevac. Rec je o strateškom razvojnom dokumentu koji treba da sagleda potrebe i nacine rešavanja pitanja kvalitetnog vodosnabdevanja u narednih 30 godina. Projekat zaštite vodoizvorišta “Kljuc” sadrži više segmenata: izgradnju alternativnog izvorišta, izgradnju rezervoara, fabrike vode, po-strojenja za precišcavanje moravske vode kojom ce se nalivati lagune na izvorištu “Kljuc”. Preambula svega je: zaštita izvorišta “Kljuc” po svaku cenu. Danas aktivirani objekti koji cine prvu fazu koja treba da “ozdravi” vodu, što je i ucinila ove godine, i da postigne “predah” za nove investicije koje slede po Generalnom projektu vodosnabdevanja. Zaštita “Kljuca” omogucuje da u nekoliko narednih godina bude sagraden zaokružen sistem koji sam nabrojao. Ne možete da gradite fabriku vode, ako vam voda trenutno ne valja. Ne možete da pravite rezervoarski prostor ako vam voda uopšte ne valja. To je redosled poteza. Ali, osnova vodosnabdevanja, “kicma” vodosnabdevanja Požarevca je “Kljuc”, i prioritet da se sacuva. Sve ostalo ce se raditi fazno, u zavisnosti od sredstava i nužnosti. Generalni projekat vodosnabdevanja je u fazi rasprave, predstoji još jedna javna rasprava, nakon cega ce se ici na potvrdivanje od strane neke revizorske kuce. Nakon toga, sa tim dokumentom u ruci, “stajete u red” kod nadležnih ministarstava u Republici, u lokalnoj samoupravi planirate sredstva za svaku fazu, tražite donatore, tražite svaki raspoloživi izvor finansiranja. Inace, Generalni projekat vodosnabdevanja predvida i zamenu dotrajalih cevi u primarnoj i sekundarnoj mreži. Rec je o dokumentu koji na duži vremenski period sagledava brojne aktivnosti, uzrocno - posledicno povezane i uslovljene i, treba naglasiti, nudi rešenja za vodosnabdevanje džele Opštine - gradova Požarevac i Kostolac i svih naselja u Opštini. Unapred se može pretpostaviti da su u pitanju ogromna sredstva, ali i ogroman znacaj njegovog donošenja i njegove postupne, ali dosledne realizacije. Pored para, iziskivace i dosta vremena za realizaciju i, što je najvažnije, treba prepustiti struci da kaže šta raditi, kojim redosledom i na kakav nacin. Apsolutno ce u narednom periodu biti nevažno koja politicka struktura vodi lokalnu samoupravu, koja “Vodovod” i tome slicno. Struka je kreator poteza, generalni projekat je kreator buducnosti ove Opštine, kad je rec o vodosnabdevanju. Sluha je bilo u startu, kad se pristupilo izradi Generalog plana, kad se pristupilo izradi sistema zaštite vodoizvorišta “Kljuc” - urgentne mere, logicno je ocekivati da i nadalje bude sluha i zajednickog delovanja u potpunom rešavanju pitanja vodosnabdevanja Opštine na duži vremenski period, - kaže Nebojša Jocic, zamenik direktora JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac.

Stigla voda i u Dragovac

Predstavnici lokalne samouprave i JKP “Vodovod i kanalizacija” istog dana su ozvanicili i prvi korak u vodo-snabdevanju seoskog naselja Dragovac. Simbolicnim pu-štanjem vode iz javne seoske cesme, predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic stavio je u funkciju magistralni vod na koji ce se u narednom periodu prikljucivati sekundarni vodovi širom Dragovca. Tom prilikom, on je najavio da žitelji ovog i brojnih okolnih sela, kao i obodna podrucja gradova Požarevac i Kostolac, mogu uskoro da ocekuju i pocetak gasifikacije.

Dragovac je jedno od sela u opštini Požarevac u kome voda iz seoskih bunara, po prisustvu nepoželjnih hemijskih elemenata i jedinjenja, gotovo da nije ni za tehnicku upotrebu.

Po obecanju direktora JKP “Vodovod i kanalizacija”, pre kraja meseca u Dragovcu ce se nastaviti radovi, kako na produžetku magistralnog cevovoda, tako i na gradnji primara i sekundara i dovodenju zdrave pijace vode do svakog domacinstva. Ocekuje se da pre proleca svako domacinstvo dobije vodu iz novosagradenog sistema.

Vrednost investicije je oko 48 miliona dinara. Od toga, “Vodovod” ucestvuje sa 7,8 miliona, NIP sa 25,5 miliona, budžet opštine Požarevac sa oko 15 miliona.

Izgradnja sekundarne mreže u Dragovcu, sa delom primarnog pravca ka Živici koštace oko 43 miliona dinara. Opština ce ucestvovati sa 15 miliona, “Vodovod” ce ucestvovati sa 20%, dok ce 280 domacinstava Dragovca ucestvovati sa ukupno oko 19 miliona. Ucešce lokalne samouprave u izgradnji sekundarne mreže u Dragovcu je izuzetak, iz razloga što je najveci uzrok podzemnih voda Dragovca Brežanski kanal, kojim se odvode otpadne vode iz Požarevca.

D. Milenkovic

GRCI UGOSTILI KUCEVLJANE

HOMOLJE U GRCKOJ

Folklorni ansambl Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ iz Kuceva ucesnik je ovogodišnjeg Festivala folklora ,,Pefkohori 2007.’’ u Grckoj gde je svojim nastupom pobrao aplauze mnogobrojne grcke publike. Festival u Grckom gradu Pefkohori okupio je veliki broj folklornih ansambala iz Grcke kao i iz naše zemlje. Pored Kucev-ljana na festivalu su ucestvovali Kulturno umetnicka društva i Folklorni ansambli iz Beograda,Temerina, Kaonika i Novog Beceja.

Gosti iz grada na Peku na festivalu u Grckoj nastupili su sa spletom vlaških igara iz okoline Kuceva ,,Faj fecice de la Pjek’’ u kreografiji Dese Ðordevic. Nastupila je i vokalni solista Sanja Jovicic.

Odlazak i ucešce kucevackog folklornog ansambla u Grcku pomogli su: opština Kucevo.Mesna zajednica Kucevo,Preduzece za puteve Požarevac, JG “Srbija šume” šumsko gazdinstvo “Severni Kucaj” Kucevo,U.S.Steel Serbia’’,Javno komunalno preduzece Kucevo i drugi.

LJ.Nastasijevic

U ZAVICAJNOM MUZEJU U PETROVCU OTVORENA IZLOŽBA RADOVA UCENIKA OŠ „BATA BULIC"

OD UCENIKA GRADU

U galeriji Zavicajnog muzeja, prošlog cetvrtka, otvorena je izložba radova ucenika petrovacke osnovne škole, a u sklopu obeležavanja Dana škole 17. oktobra. Izložbu su otvorili ucenici škole, a nastavnik likovne kulture Željko Brankovic kaže: „Izložbom smo poku-šali da prikažemo likovne radove ucenika škole od 1. do 8. razreda. Na izložbi su i radovi ucenika sa posebnom potrebom. Svakako da su najzastupljeniji radovi ucenika koji rade u okviru likovne sekcije škole. Samim tim postoji razlika u kvalitetu radova, ali smo se trudili da prikažemo radove ucenika iz jedne školske godine. Na prvom mestu bio nam je ne kvalitet, vec raznovrsnost radova, kako po motivima, tako i po tehnici izvodenja, kako bi zainteresovali gradane i ljude iz muzeja za neku dalju saradnju.

U PETROVCU GOSTOVAO FAVI TEATAR IZ BEOGRADA

PRETPREMIJERA „PASTORALE"

U organizaciji Kulturno prosvetnog centra u Petrovcu je prošlog cetvrtka izuzetno uspešno izvedena pretpremijera predstave „Pastorala”, pisca Radoslava Pavlovica i u u režiji Milorada Milinkovica. Igraju glumci Danijela Štajfeld, Marijana Micic, Vladan Milic i Miroljub Turajlija.

Radi se o romanticnoj komediji koja se dogada u jednom selu u Srbiji. Ruža i Novak su gradanski par, verenici, Stana i Gruja su seoski par, takode verenici. Prica pocinje kad gradanski par dolazi seoskom u posetu.

Predstav je naišla na lep prijem kod publike a producent predstave rodeni Petrovcanin Milutin Bata Karadžic je hteo se predstava prvo odigra u njegovom rodnom gradu, a zatim u Beogradu. „ Bilo je lepo vece, i zbog toga smo svi vrlo veseli i zadovoljni što smo uspeli da pokrenemo publiku i ona je uživala. Za izbor glumaca organizovali smo audiciju za 4 glumca i na kraju smo posle tri meseca rada uspeli. Drago mi je da su ovi mladi glumci buduca okosnica glumišta u Srbiji, a ako budu ozbiljni i pametni ceka ih lepa buducnost”, rekao je gospodin Karadžic nakon predstave u Petrovcu.

D.I.

FELJTON

PUT ZAPADNE SRBIJE

Tog 22. septembra Mackov kamen cetiri puta smo gubili i osvajali. Mrtvi i ranjeni na sve strane, najviše Austrougari. Istog dana kod mog rova video sam kako srpski vonik i austrougarski stoje bez glava, naslonili se jedan na drugoga ali ne ispuštaju sablje iz ruku! Ginuli smo, nismo odstupali! Dnevno se znalo da pogine po hiljadu, Austrougari uvek više. Celu noc smo slušali jauke ispod naših rovova austrougarskih vojnika. Nismo mogli da im pomognemo, a njihovi vojnici nisu smeli da pridu. Nisam imao težu bitku u ratu nego na Mackovom kamenu. Zapamti kazivanje sin Sreten slušajuci ocevo junaštvo tokom ratovanja. Bitka na Mackovom kamenu odnela je 14 hiljada naših vojnika, Austrougara 16.000. Godine 1932. napravi narod Srbije i Srbi iz Jugoslovenskih krajeva spomen obeležje na koti 925, gde smesti njihove mošti i mošti svog neprijatelja Austrougara. Humanost Srba beše i prema njima, za razliku! Mali Cumurana potok koji izviraše ispod samog vrha Mackovog kamena, spušta se niz obronke Jagodnje, do centra varoši Krupnja, gde se uliva u malu recicu Likodra. Tu na ušcu Cumuranskog potoka stajaše još dva spomenika iz Prvog svetskog rata. Spomen crkva sa kosturnicom i spomen cesma. Spomen crkva sa svojom kriptom izgradena je 1932.god., i cuva mošti boraca Prve armije i njenih divizija, od Kostajnika do Oštrelja i Javornika na Drini. Arhitekta tog monumentalnog zdanja kao i na Zebrnjaku Kumanovskog polja, je Momir Korunovic, gde svojim umecem ovekoveci te heroje i sacuva njihove mošti. Tu su i mošti heroja Dunavske divizije Drugog poziva, gde u borbama oko Mackovog kamena i svojih redova, ranjenih, poginulih i izbacenih 5 585 vojnika od toga 107 oficira i 1 000 poginulih. Spomen crkvu gradiše svi ljudi dobre volje i potomci heroja sa Mackovog kamena. Akter tog vremena zabeleži da su gradnju pomogli iz našeg kraja: Episkop Mitrofan 1931 i 32. godine - u miru Milivoje Rajic. Tokom 1932. god., pomože episkop Jovan - u miru Jordan Ilic, oba episkopa Branicevske eparhije. Sreski nacelnici Podunavske banovine, medu njima i nacelnici Požarevackog sreza, ucitelji sreza Požarevackog, legenda Srpskog glumišta Žanka Stokic sa 1080 dinara, Ðorde Vajfert industrijalac i osnivac rudnika Kostolac sa 5.000 dinara, potomci Petar Peric, udova Savka Smiljanic iz Požarevca i drugi.

Spomen crkva u svom monumentu je citavog dana otvorena za sve posetioce koji žele da se poklone senima heroja, gde vredni parosi svojim gostoprimstvom su uvek na usluzi govoreci o junaštvu heroja duž Radevine i iz cele Srbije.

Nešto niže par desetina metara od Spomen crkve nalazi se cesma u spomen «velikog Srbina», Rodolfa Arcibalda Rajsa. Podigoše je gradani Krupnja 1. februara 1926.god., i proglasiše tog prijatelja Srba pocasnim gradaninom. Vlada Srbije 1914.god., pozva kao posmatraca sa Cera, Mackovog kamena, Kolubare i drugih bojišta, profesora Univerziteta u Lozani doktora Arcibalda Rajsa. Roden u Badenu, švajcarska 1875.god., bio je doktor prava i hemije, kriminolog i publicista. NJegova izveštavanja o borbama 1914.god., upoznala su svet o velikoj pobedi malog naroda nad imperijom Austrougarske, narocito o borbama na Mackovom kamenu iz Krupnja. Nije ni slutio da ce ostati citavog svog života u Srbiji i deliti sve golgote i vaskrs Srbije 1918.god. I posle 1918.god., ostaje u Beogradu, voleci srpski narod kao svoj, i ako je mogao da koristi sve privilegije svog akademskog zvanja u svojoj Švajcarskoj. U 1928.god., piše svoj testament srpskom narodu, koga zaveštava da se otvori posle njegove smrti. Ne zadugo, 1929.god., umire u Beogradu i testamentom izricito zahteva da se njegovo srce prenese i sahrani na Kajmakcalanu, sa srpskim herojima iz 1917, 1918.god. Testamentom naslovljen «cujte Srbi», pored zahteva da se njegovo srce prenese na Kajmakcalan, zapisa i o našem narodu, o njegovim: vrlinama, manama, inteligenciji, politicarima i omladini. NJegovi ostaci tela sahranjeni su na Topciderskom groblju u Beogradu. Osta Spomen cesma, koju su obnovili Krupnjani 1994.god., da se srpski narod seca tog velikog coveka. Mi se uputismo daljem obilasku te «velike» varošice Srbije.

U svom zelenilu koje „skriva” svoje objekte, nadvisuje tu pored recice Likodre «Politikin» Dom kulture, «Braca Ribnikar». Vladislav i Darko Ribnikar, braca iz Beograda osnivaci lista Politike, u dva dana poginuše u bitkama oko Mackovog kamena. Najpre Darko kod Pecke, 31. avgusta 1914.god., sutradan Vladislav na Rožnju 1. septembra 1914.god. Sahranjeni su u blizini gde su i poginuli: Darko u Beloj Crkvi Radevinskoj, Vladislav u Peckoj. Dnevni list Politika oduži se svojim osnivacima i herojima, sazida im 1984.god., velelepni Dom kulture i nazva njihovim prezimenom. Danas kao da je zub vremena ostavio traga na fasadi, a i sama varoš kao da stoji s pocetka devedesetih godina prošlog veka. Verovatno su rudnici antimona i drugih metala i nemetala «krivci» koji ne rade blizu vec dve decenije, ili nešto drugo. Neki nagoveštaj nastavka kopanja rudnog blaga Radevine, zapocinje duž puta Krupanj - Zavlaka, što ce sigurno doneti veci ekonomski razvoj ovog kraja.

Autor: Slavoljub Stojadinovic

SA SVECANOSTI U VISOKOJ ŠKOLI STRUKOVNIH STUDIJA U POŽAREVCU

STUDENTIMA DIPLOME NA DAN ŠKOLE

Požarevacka Visoka škola strukovnih studija u Požarevcu obeležila je prošlog petka Dan škole i 28. godišnjicu postojanja i rada. U svecanoj atmosferi i prisustvu brojnih gostiju, šezdesetorici studenata generacije koja je diplomirala u periodu izmedu dve godišnjice diplome je urucio Vladan Ðulakovic, direktor ove visokoškolske ustanove.

- Visoka škola strukovnih studija u Požarevcu po prvi put kao akreditovana visokoškolska ustanova upisala je studente koji ce se školovati po takozvanoj Bolonjskoj deklaraciji. Na taj nacin, kroz tri godine dobicemo prvu generaciju diplomaca po Bolonjskom programu, a do tada, za sve one koji su se ranije upisali, školovanje i diplome su po starom programu. Kao što je poznato, Visoka škola strukovnih studija u Požarevcu ima pet smerova i školuje kadrove, ne samo za potrebe požarevackog kraja i ovdašnje privrede, vec i za šire okruženje, ukljucujuci i pokrajinu Vojvodinu, naglasio je izmedu ostalog na svecanosti direktor Ðulakovic.

M. K.

RAZGOVOR SA VELIZAROM ŽIVOTICEM, NACELNIKOM ODELJENJA ZA PORESKE POSLOVE OPŠTINE POŽAREVAC

KORAK DALJE U FISKALNOJ DECENTRALIZACIJI

- Od juna ove godine, pri Opštinskoj upravi Požarevca funkcioniše novo odeljenje- Odeljenje za poreske poslove ciji je zadatak utvrdivanje, naplata i kontrola lokalnih javnih prihoda.

Reforma poreskog sistema aktuelna u mnogim zemljama u razvoju pa i u našoj, nužno podrazumeva i takozvanu fiskalnu decentralizaciju odnosno prenošenje nekih poreskih poslova sa nivoa Republike na regionalne ili lokalne jedinice. Preduslov za to je usta-novljavanje adekvatnog pravnog osnova, donošenje novih i izmena i dopuna postojecih zakona kojima se reguliše ova oblast. Citava ta aktivnost, kako nas je informisao Velizar Životic, nacelnik novog Odeljenja- Odeljenja za poreske poslove Opštine Požarevac, otpocela je još marta 2002. godine.

—Tada je Republika Srbija, po ugledu na tržišno razvijene zemlje, donela Zakon o lokalnoj samoupravi. Odmah nakon toga usledilo je i dono-šenje Zakona o finansiranju jedinica lokalne samouprave sa osnovnim opredeljenjem da se jedinice lokalne samouprave finansiraju iz lokalnih izvornih prihoda, a to su: porez na imovinu u statici znaci kucarine i porez na imovinu od poljoprivrede, zatim lokalne komunalne takse, lokalne administrativne takse, razne naknade na gradevinsko ze-mljište, samodoprinos i drugi prihodi koji po zakonu imaju karakter lokalnih javnih prihoda. Da se razumemo, sve su ovo prihodi koji ulaze u budžet opštine pored takozvanih ustupljenih prihoda, namenskih i nenamenskih transfera. Naravno, da su u ukupnim budžetskim prihodima ovi lokalni veoma znacajni, oni ce vremenom postati još znacajniji kada u nadležnost lokalne poreske uprave predu svi lokalni prihodi. Za sada su na primer na nivou Republike još uvek porez na imovinu u dinamici - porez na prenos apsolutnih prava i porez na naslede i poklon.

- Kažete da je reforma poreskog sistema u Republici sa donošenjem novog Zakona o lokalnoj samoupravi, otpocela pre pet godina, tacnije 2002. Odeljenje za poreske poslove u opštini Požarevac formirano je tek juna ove godine, sa znatnim za-kašnjenjem u odnosu na taj pocetak.

—Tacno je da je dosta vremena od tada prošlo, ali to nije zavisilo od lokalnih samouprava. Naša Skupština je odluku o formiranju Odeljenja donela pocetkom ove godine, a sa prakticnom realizacijom iste pristupilo se polovinom 2007. jer su se tek tada stvorili pravni uslovi za to a te pravne uslove odreduje Republika. Ovo zakašnjenje uslo-vljeno sa nivoa viših instanci, medutim, nece odložiti poslove utvrdivanja, naplate i kontrole javnih prihoda u Opštini u ovoj godini jer je i naša lokalna samouprava poput ostalih 100 u Republici zakljucila ugovor sa republickom Poreskom upravom koja je deo tih poslova uradila za nas, a deo odradujemo sada mi nakon formiranja Odeljenja.

PREDSTOJI KADROVSKO I TEHNICKO OPREMANJE

- Da bi se svi ovi poslovi utvrdivanja, naplate i kontrole opštinskih javnih prihoda uspešno obavljali, novoformirano Odeljenje za poreske poslove mora biti kompletirano u smislu popunjenosti potrebnim kadrom, njihove obucenosti kao i tehnicke i svake druge opre-mljenosti. Kakva je trenutna situacija sa vašim raspoloživim potencijalima?

- Pa tacno je da naša služba mora biti dobro opremljena ukoliko težimo tome da sve ove poslove obavljamo kvalitetno i blagovremeno. Za sada je popunjenost kadrovima oko 60 posto, bice to i 100 posto. Sproveli smo i obuku zaposlenih. Kompletno opremanje podrazumeva i posedovanje sopstvenog softvera. Trenutno je izrada istog u nadležnosti Instituta “Mihajlo Pupin”, softver se radi na bazi projekta jedne zapadno-nemacke organizacije, verovatno da je u pitanju donacija. Na podrucju Srbije ustanovljeno je pet pilot opština u kojima se obavlja testiranje primene ovog softvera, mi nažalost nismo u grupi tih opština. Nakon provere svih kvaliteta ovog softverskog projekta krenuce se sa njegovom primenom u svim poreskim jedinicama pa i u našoj. Inace, naša Služba nalazi se u prostorijama, u zgradi u kojoj je smeštena i republicka Uprava javnih prihoda što je dobro s obzi-rom na to da mreža koja ovde postoji je i nama dostupna. Nedostaje nam još dosta toga od opreme ali je sve to uslovljeno informativnim sistemom koji cemo zaokružiti ugradnjom, odnosno primenom pomenutog softvera.

- U kojoj meri je bilo svrsishodno da se utvrdivanje, naplata i kontrola javnih, lokalnih prihoda sa republickog prenese na lokalni nivo, ocenjivace se u skupštinama opština tokom naredne godine. Koji je to osnovni kvalitet po kome ce se meriti opravdanost ovakve fiskalne decentralizacije?

—Pa osnovni kvalitet dobijamo sagledavanjem razlike izmedu ovoga što smo do sada imali i novog nacina utvr-divanja, naplate i kontrole javnih prihoda. A razlika je i u tome što sada stope javnih prihoda, visine poreza i naknada utvrduju lokalne samouprave koje najbolje poznaju poresku problematiku na svom podrucju pa u skladu sa tim saznanjima u stanju su da racionalnije i efikasnije utvrduju te osnove. Do sada se to radilo na bazi republickog zakona. Doduše, limiti izmedu najviše i najniže osnove i sada postoje i oni su odredeni republickim normativima. Lokalne samouprave su u obavezi da stope utvrduju u tim okvirima. Inace, u sve ove javne prihode koji su sada u njenoj nadležnosti, opština ce imati kompletan uvid pa ce u skladu sa tim, prilikom projekcije godišnjeg budžeta sve to uzimati u obzir. I to je jedan od kvaliteta ove fiskalne decentralizacije. Važno je napomenuti i to da u skladu sa važecim Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, Skupština opštine kao jedinica lokalne samouprave, odluku o utvrdivanju stope poreza i ostalih javnih prihoda donosi jednom godišnje. U ovoj godini cini to za narednu. I u tekucoj godini nema izmena tih stopa sem ukoliko ne dode do promene nekih republickih propisa koji bi je na to obavezivali.

Odziv poreskih obveznika dosta dobar

- Jedan od najznacajnijih poreza u kategoriji lokalnih prihoda svakako je porez na imovinu. On znacajno doprinosi ukupnim prihodima budžeta jedne Opštine.

- Tacno tako. Ove godine, po svim vidovima javnih prihoda izdali smo ukupno 60.000 rešenja od cega je 33.000 onih koji se odnose na porez na imovinu. Sva rešenja nastojali smo da našim poreskim obveznicima urucimo, što licno, što poštom. Ima slucajeva da u tome nismo uspeli zbog promene mesta boravka ili pak korišcenja godišnjih odmora, ali svima onima koji nisu dobili rešenja dostavili smo obaveštenja o tome da se obrate našoj službi.

Porezi i naknade moraju se platiti u ovoj godini, Isticem da su uslovi naplate ostali isti, porez može da se plati i kvartalno. Oni koji redovno izmiruju svoje poreske obaveze ne izlažu se dadatnim troškovima, kamatama na zakašnjenje, na primer. Ukoliko se i desi da poreski obveznici iz raznih razloga ne dobiju rešenje na vreme, oni svoje obaveze treba da izmire po osnovu pro-šlogodišnjeg zaduženja, dakle akontativno, a razlika ce se ispraviti tokom godine. Obecavam da cemo u službi nastojati da naredne godine sva rešenja dostavimo u zakonskom roku. Prva bi krenula odmah po završnom racunu, u maju mesecu. Rešenja za porez na imovinu se rade na osnovu prijava gradana i pravnih lica. Stari obveznici nove prijave podnose samo ako je došlo do promene u njihovoj imovini, ako je ona uvecana ili umanjena, preneta na nekog drugog. U tim slucajevima rade se nova rešenja. Gradani su dužni da o tome obaveste naše Odeljenje jer je cilj da realno oporezujemo imovinu, da porez bude iskljucivo na bazi onoga što poreski obveznik poseduje. Da ne oštetimo ni poreskog obveznika, ni lokalnu samoupravu.

lGospodine Životicu, pošto ste dugo u ovoj oblasti, šta nam na kraju ovog razgovora možete reci o disciplini poreskih obveznika naše Opštine?

—Opština Požarevac spada u red opština ciji gradani uredno izvršavaju svoje poreske obaveze. Zasluga je to i službe koja radi na tim poslovima ali je i cinjenica da postoji navika naših ljudi da državi daju ono što joj pripada. Ne treba zanemariti istinu da je porez jedino prisilno davanje i da je i zbog toga korektnost obveznika zadovoljavajuca. S druge, pak, strane, sredstva po osnovu poreskog zaduženja slivaju se u opštinski budžet da bi se potom usmeravala u razvoj te odredene lokalne sredine, za izgradnju njene infrastrukture, za poboljšanja uku-pnih uslova života i rada i na selu i u gradovima. Od naplate poreza, indirektno svi gradani, pa i ti poreski obveznici, kasnije imaju odredene koristi. I to je jedan motivacioni razlog za redovno izmirivanje ovih obaveza.

Svi izvorni prihodi

Pored poreza na imovinu, u javne, izvorne prihode jedne lokalne samouprave odnosno u njen budžet, po zakonu ulaze još i porez na prenos apsolutnih prava, porez na naslede i poklon, lokalne administrativne takse, lokalne komunalne takse, boravišna taksa koja u našim uslovima nije baš znacajna, ona ima efekta u turistickim mestima, zatim naknada za korišcenje gradevinskog zemljišta, naknada za uredivanje gradevinskog zemljišta, prihodi po osnovu samodoprinosa, prihodi od koncesionih naknada za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih koncesionih poslova koje jedinica lokalne samouprave zakljuci u skladu sa zakonom. U grupi lokalnih, javnih prihoda su i prihodi od davanja u zakup nepokretnosti u državnoj svojini kojom raspolaže jedinica lokalne samouprave. U cemu je razlika izmedu poreza i naknade?

—Razlika je u tome što je porez davanje bez uzdarja, što poreski obveznik, izvršenjem ove obaveze, direktno ne dobija ništa, indirektno da. Kod naknada i raznih taksi on dobija neku uslugu zauzvrat, na primer placanjem administrativne takse on dobija neko rešenje, neki dokument od strane odredenog organa vlasti. Isto je i kod placanja naknade za gradevinsko zemljište i naknade za uredenje gradevinskog zemljišta, pojašnjava Životic.

Korektnost

Ukoliko poreski obveznik svoje obaveze ne izmiri ni nakon opomene, Služba za poreske poslove može da sprovede prinudnu naplatu koja podrzumeva naplatu poreskih davanja prisilnim putem. Kod pravnih lica to je, pored ostalog blokada sredstava na žiro- racunu, kod fizickih, plenidba stvari. U pitanju je nepopularna mera koja dode tek na kraju, kada se iskoriste sve mogucnosti dogovoranja i sporazumevanja sa poreskim obveznikom. U Ode-ljenju lokalne poreske administracije se nadaju da ce takve situacije biti retkost, s njihove strane ucinice sve da odnosi izmedu gradana odnosno poreskih obveznika i poreznika budu što korektniji.

S.E.

NOVA IZLOŽBA ISTORIJSKOG ARHIVA POŽAREVAC

ZADUŽBINARIMA - S’ POŠTOVANJEM

Istorijski arhiv Požarevac priredio je novu izložbu, naslovljenu “Dobrotvorima i zadužbinarima- s’ poštovanjem”, kojom se publici predstavio proteklog utorka, svecanim otvaranjem u sali Doma vojske Srbije u Požarevcu.

Za tu priliku izraden je i prvi digitalni katalog, kojim je IAP na najsavremeniji nacin ovekovecio secanje na desetoro zadužbinara, osmoro iz Požarevca i dvoje iz Velikog Gradišta, ali i “opomenuo” coveka dana-šnjice na ovu tradiciju dragocene institucije dobrih ljudi - na zadužbinarstvo.

Izložbu “Dobrotvorima i zadužbinarima - s’ poštovanjem”, pod pokroviteljstvom opštine Požarevac, otvorio je direktor Arhiva Srbije u Beogradu, dr Miroslav Perišic. Gostima se obratila i direktorka Istorijskog arhiva Požarevac, Jasmina Nikolic, kao organizator postavke i izdavac prvog digitalnog kataloga, a potom i priredivac izložbe, arhivski pomocnih u IAP, Slobodanka Colakovic.

Celokupan dogadaj upotpunjen je “tonovima” srpskog kompozitora Milorada Marinkovica iz Beograda, inace, nosioca priznanja sprskog patrijarha Pavla za doprinos kulturi srpskog naroda.

DOBRA TRADICIJA SRBA

Izložbu Istorijskog arhiva Požarevac, “Dobrotvorima i zadužbinarima- s’ poštovanjem”, otvorio je direktor Arhiva Srbije u Beogradu, dr Miroslav Perišic, koji je tim povodom ukazao na retku i dragocenu priliku da se posredstvom izloženih dokumenata,napisa iz štampe i casopisa, fotografija.., na trenutak vratimo u vreme kada se u Srbiji formirao i oblikovao gradanski život.., u vreme kada je “nastajala” tradicija zadužbinarstva...

-Tom vremenu prethodila je borba za nacionalno oslobodenje i za stvaranje moderne srpske države, pocev od 1804. godine, kada se srpski narod izjasnio za Evropu i zapoceo svoj povratak u civilizacijski krug, kojem i pripada, a iz kojeg je nekoliko stotina godina nasilno bio izdvojen. Devetnaesti vek je bio vek uspona za srpski narod, vek u kojem je uspostavljena tzv. evropska vertikala srpske istorije i vek tokom kojeg je srpski narod ponovo uspostavio svoj nacionalni i evropski identitet. Oslobodena je zemlja, stvorena je moderna srpska država, nezavisna i medunarodno priznata. Udareni su temelji državnim institucijama. Politicki prostor u Srbiji ispunjavan je relativno bogatim i razlicitim politickim idejama. Srpsko društvo je posebno u drugoj polovini 19. veka bilo zahvaceno višestrukim procesima modernizacije. Iz evropskih prestonica pristizale su ne samo brojne novine, koje su doprinosile bogatijem svakodnevnom životu i unosile promene u isti, vec i politicke ideje i kapital koji je pomogao ekonomskom uzdizanju. Iz jednog pretežno se-ljackog društva, kakvo je bilo srpsko u 19. veku, nastao je gradanin, pojedinac sa imenom i prezimenom, covek sa svojom idejom, sa svojom angažovanošcu, sa svojom inicijativom. Kraljevina Srbija se uzdigla zahvaljujuci generacijama školovanih ljudi, intelektualnom elitom u nastajanju... Sve ovo govorim radi konteksta, da bi smo i temu vecerašnje izložbe shvatili kao deo jednog istorijskog procesa koji se dogadao pred ocima ondašnjih ži-telja srbijanskih varoši, iz cije kaldrme su u toku druge polovine 19. veka i tokom veceg dela prve polovine 20. veka, iznikle možda najlepše zgrade koje Srbija i danas ima”, kazivao je dr Perišic, zakljucivši:

-Zadužbinarstvo je nešto što spada u dobru tradiciju Srba. U Srbiji je to pojava poznata od srednjeg veka, a ponovo je uspostavljena u devetnaestom i održavana u prvoj polovini dvadesetog veka. Rec je o necemu što danas zaslužuje poštovanje i otuda i naziv vecerašnje izložbe: Dobrotvorima i zadužbinarima- s poštovanjem... U Srbiji nije mali broj onih licnosti koji su želeci da ovekovece svoje ime, ali i da doprinesu unapredenju srpskog društva, otadžbini podarili deo svoje imovine ili možda celu imovinu... Dragoceni su ovi dokumenti, cuvani u Istorijskom arhivu Požarevac, koji pružaju mogucnost da razgrnemo najrazlicitije slojeve istorijske svesti, da svoju istoriju što bolje upoznamo i da dopremo do naše stvarnosti, cije nas prepoznavanje cini duhovno i kulturno bogatijim.

NAŠI PLEMENITI I HUMANI PRECI

Fondovske institucije objedinjenog fonda Istorijskog arhiva Požarevac, pod nazivom “Dobrotvori i zadužbinari Branicevskog okruga”, na izložbi “Dobrotvorima i zadužbinarima- s poštovanjem”, predstavljeni su pojedinacno, dokumentima koji govore o pripremama i donošenju odluka zadužbinske vlasti o osnivanju fondova ili zadužbina, fun-kcionisanju upravnih i nadzornih odbora i ostvarivanju fondovske svrhe, izrecene u testamentu dobrotvora i zadužbinara..,

IAP je svojom postavkom podsetio na desetoro zadužbinara, osmoro iz Požarevca: Savu A. Javanovica, Darinku ud. Milovanovic, protojereja Petra Šljivi-ca, Jovana Pavlovica - Batu, Dimitrija Nešica, Milutina Markovica, Milutina Obradovica i LJubicu Stanojevic Tamburaš, kao i dvojicu iz Velikog Gradišta: Živka Bogdanovica i Savu Ž. Obradovica.

Tako je recimo jedna od zadužbinskih zgrada Milutina Obradovica današnji Decji vrtic “Bambi”, zatim, zadužbina Save A. Jovanovica je stara zgrada OŠ “Sveti Sava”, dok je u Velikom Gradištu to Biblioteka “Vuk Karadžic”...

Na otvaranju ove postavke Istorijskog arhiva Požarevac, direktorka Jasmina Nikolic, izmedu ostalog je istakla:

-Primeri ovih zadužbinara pokazuju put kojim se može najbolje pomoci razvoju svoga naroda i u njemu ostati trajno umapceni. Srpsko zadužbinarstvo pojacano je krajem 19. i pocetkom 20. veka. Iz tih razloga, 1914. godine, Ministarstvo prosvete Srbije otvorilo Zadužbinsko odeljenje. Zadužbinarstvo koje je u nas imalo karakter institucije gubilo se tokom duge istorije u dva maha, za vreme ropstva pod Turcima i posle Drugog svetskog rata. Danas, ukoliko želimo da postanemo pravna država i pravno društvo, dužni smo da poštujemo i dosledno sprovodimo poslednju volju naših predaka, da bismo i mi sami bili sigurni da ce se sa našom imovinom koju zaveštavamo postupati po našoj poslednjoj želji. Stoga, Srbi treba da se vrate tradiciji zadužbinarstva, toj korisnoj instituciji dobrih ljudi.

Potom se brojnim posetiocima izložbe “Dobrotvorima i zadužbinarima- s’ pošto-vanjem” obratila i priredivac postavke, Slobodanka Colakovic:

-Namera u pripremanju ove izložbe o zadužbinarima na našem podrucju bila je da je pripremimo arhivskom gradom fondova Istorijskog arhiva u Požarevcu. Tako smo i ucinili. Ali, takode, namera IAP bila je i to da naše kratke napomene, tekstovi, izloženi eksponati i pažljivo razgledanje izložbe doprineti da se pri izlasku iz sale u viziji svakog posetioca ove postavke stvori bar bleda slika o fondovima i zadužbinama, nji-hovim osnivacima i znacaju te pomoci za one kojima je dodeljivana. Ako saznanja gostiju izložbe o zadužbinarstvu uopšte i dobrotvorima i zadužbinarima našeg grada i okruga budu potpunija, strepnja i trud priredivaca nije bila uzaludna. To znaci da je Istorijski arhiv Požarevac dostojno i s’ po-štovanjem svome gradu predstavio naše plemenite i humane pretke”, zakljucivši da u Srbiji poodavno nema dobrotvora i zadužbinara poput onih o kojima govori ova izložba...

DIREKTORKA IAP, JASMINA NIKOLIC

“Ovo je još jedna izuzetna prilika da podsetim da su arhivi u obavezi da arhivsku gradu ucine dostupnom javnosti kroz izložbene postavke, publikacije, predavanja, multimedijalne projekte, a imajuci u vidu cinjenicu da je izložbena postavka svojevrsna komunikacija sa širom javnošcu kao i cinjenicu da suocavanje sa dokumentima jeste svojevrsno suocavanje sa prošlošcu, bez cega ne možemo razumeti ni procese koji se dešavaju u sadašnjosti, a ni projektovati buducnost, govorila je na otvaranju izložbe direktorka IAP, Jasmina Nikolic i istakla:

-Osnivaci ovovekovnih zadužbina bili su bogati ljudi skromnog obrazovanja ali sa razvijenim osecanjem pripadnosti sopstvenom narodu i svojoj državi, kao i sa velikom ljubavlju prema važnim nacionalnim i obrazovnim institucijama. Mnogo više zadužbinara dao je polupismeni sloj srpskog društva od srpskih intelektualaca. Ostavši bez potomaka, mnogi od njih, a pre svega bogatiji Srbi, uglavnom trgovci, svu svoju imovinu zaveštali su u dobrotvorne svrhe. Podizanje privrede, izgradnja bolnica, školovanje siromašnih daka, štampanje knjiga.., potpomaganjem mnogih drugih kulturnih manifestacija, što je naravno govorilo u prilog cinjenici da su oni umeli da ocene znacaj kulture, knjige i književnosti za razvoj sopstvenog naroda. Bez njihovog doprinosa, naša privreda, kultura i prosveta razvijale bi se znatno sporije, a mnoga dostignuca i dela ne bi ni ugledala svetlost dana.

A. Maksimovic

FEDRAS 2007.

OD “VLASTI” DO “PUKOVNIKA”

U nedelju uvece, u Malom Crnicu poceo je 36. Festival dramskih amatera sela Srbije - FEDRAS.

Ova manifestacija osnovana je 1972. godine sa ciljem da pospeši i afirmiše pozorišnu umetnost u selima Srbije. Do ove godine, na FEDRAS-u je izvedeno više od 400 pozorišnih predstava u konkurenciji i veliki broj van konkurencije.

Na ovogodišnjem FEDRAS-u, prvi su nastupili domacini, Opštinsko amatersko pozorište “Branislav Nušic”, sa predstavom “Vlast” Branislava Nušica, u režiji Spasoja Ž. Milovanovica.

Nastupu malocrnickih amatera, s obzirom na to da je u nedelju svecano obeležen i Dan Opštine, prethodila je Svecana sednica SO Malo Crnice, kao i nekoliko pratecih manifestacija.

Otvorena je izložba kolaža “Lica”, autora Verice Miloševic iz Petrovca, rodene u Crljencu, kao i izložba karikatura slikara i satiricara Živana Markovica iz Malog Crnica.

Iste veceri, otvorena je i izložba domace radinosti, u organizaciji Udruženja žena opštine Malo Crnice, kao i prezentacija turisticke ponude, koju je priredila Turisticka organizacija malocrnicke opštine.

Do iduceg ponedeljka uvece, na sceni FEDRAS-a odigrace se 11 predstava u konkurenciji i 4 van nje. Gostujuca predstava “Pukovnik Ptica”, na tekst Hrista Bojceva, u izvodenju Pozorišta “Bata Bulic” iz Petrovca na Mlavi, bice završni dogadaj ovogodišnjeg FEDRAS-a. Neposredno pre pocetka te predstave, organizovace se svecana dodela nagrada i priznanja najboljim ucesnicima.

Predsednik žirija Festivala je Miroslav Radonjic, teatrolog iz Novog Sada, predsednik Umetnickog saveta Milisav Milenkovic, a umetnicki rukovodilac 36. FEDRAS-a je Bebica Milovanovic, v.d. direktor Centra za kulturu opštine Malo Crnice.

Organizatori FEDRAS-a su Centar za kulturu Malo Crnice, opština Malo Crnice i Savez amatera Srbije.

OTVARANJE FEDRASA

Ceremonija otvaranja 36. FEDRAS-a zapocela je pozdravnim recima domacina, predsednika opštine Malo Crnice:

- Malo Crnice je postalo i ostalo centar pozorišnog amaterizma Srbije. Kako ga neki zovu, “Teatralna eparhija”. Malo Crnice se, ne slucajno, uzima za poredenje postignutih rezultata u kulturi. Postalo je prestižno doci na FEDRAS i na njemu ucestvovati. I ko ne pobedi, ostaje deo istorije FEDRAS-a, necega što se ne zaboravlja, - porucio je Miodrag DraganceMarkovic.

FEDRAS je otvorio nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran Petrovic:

- Ponosni smo što imamo FEDRAS, manifestaciju koja je za 36 godina uspela da izade iz okvira opštine Malo Crnice i Branicevskog okruga i postane veoma znacajnan festival dramskih amatera u Srbiji. Svi oni koji su FEDRAS osmislili i svih ovih godina se trudili da ga svih ovih godina uzdižu, kad pogledaju unazad, mogu biti zadovoljni, jer nisu uzalud uložili napore, uložili sebe: FEDRAS je postao znacajan deo kulturne istorije Srbije i dramskog amaterizma. Verujem u svetlu buducnost ovog Festivala i svi moramo uložiti napore da se FEDRAS i pozorišna scena FEDRAS-a osavremeni. To je obaveza ne samo svih nas koji živimo sa FEDRAS-om, to je obaveza i Ministarstva za kulturu. Ja se nadam da cemo, ako ne sledeci, a ono FEDRAS iza toga, docekati u novom ambijentu, koji ce mu dati novi kvalitet, - porucio je Goran Petrovic.

Festivalsku zastavu ovogodišnjeg FEDRAS-a podigla je Dragana Mladenov, glumica Amaterskog pozorišta “Branislav Nušic” Malo Crnice, najuspešnija mlada glumica sa prošlogodišnjeg FEDRAS-a.

Svecano otvaranje FEDRAS-a uvelicao je i nastup KUD-a “Živojin Stojicevic Crni” iz Malog Crnica.

OBELEŽEN DAN OPŠTINE

JASNA VIZIJA BUDUCNOSTI

Na Dan opštine Malo Crnice, 12. oktobra, održana je Svecana sednica SO, koju je vodio predsednik SO Bojan Uroševic.

U svom obracanju odbornicima i okupljenim gostima, Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice, naglasio je:

- Naša šansa je u sveukupnom razvoju agrara, u jasnoj dugorocnoj strategiji po kojoj ce se razvijati poljoprivreda, od koje ovde, u ovoj Opštini, u Stigu, u dolini Mlave, živi više od 90% ljudi. Ovde se može proizvoditi zdrava hrana, ovde se mogu proizvoditi viškovi. Ovo može da bude agrarno izvozno podrucje. Potrebne su investicije u agrarnu industriju. Trebaju nam male fabrike i pogoni u domacinstvima, pokretanje i oživljavanje cuvenog “Bajlonovog mlina”, jacanje zadruga i udruženja zemljoradnika. Jednom recju, neophodno je da pokrenemo proces proizvodnje koji je, u jednom trenutku iza nas, zaustavljen. Bogato podrucje jesmo - to i ne krijemo. Ali, zato, tražimo da živimo bolje.Siguran sam da to uverenje nije nerealno i da ce vreme koje dolazi to i potvrditi, - porucio je Miodrag Dragance Markovic, dodajuci:

- Zbog rezultata koji su ostvareni, a narocito zbog toga što su svojevrstan “zaštitni znak” po kome nas prepoznaju, želim da posebno istaknem uspehe u oblasti kulture, od najboljih na Regionalnom takmicenju “Susreti sela”, do republickih i okružnih manifestacija i aktivnosti naših KUD-ova. Podseticu da je casopis “Stig” jedinstven u svetu i da je FEDRAS veliki i po znacaju i po rezultatima.

Sumirajuci rezultate u proteklom periodu, on je naglasio da je, sredstvima NIP-a, uz razumevanje Vlade Republike Srbije, nadležnih ministarstava i javnih preduzeca, uz posebno izdvojena sredstva za kapitalne investicije iz opštinskog budžeta, sredstvima gradana i saradnjom sa mesnim zajednicama, rekonstruisano je, uredeno i izgradeno više od 30 kilometara lokalih puteva na podrucju opštine, kao i više od 20 kilometara magistralnih puteva.

U pravcu realizacije projekta vodosnabdevanja svih naselja u opštini, pri kraju je izrada projekta o povezivanju u “prsten” svih izvorišta u opštini, istakao je Markovic, podvlaceci da je kod NIP-a konkurisano sa projektom po kome ce kroz ovu opštinu proci i magistralna linija gasovoda.

U saradnji sa NIP-om zapoceta je u Salakovcu izgradnja industrijske zone. Pocinju radovi na polaganju optickog kabla na relaciji Požarevac - Malo Crnice - Petrovac. Na osnovu do sad uradenog, nagovestio je da ce dogodine svaka škola i svaka mesna zajednica imati sportski teren.

U skoro svim mesnim zajednicama su renovirani i adaptirani domovi kulture. Malo Crnice ušlo je u sastav Master plana razvoja turizma na podrucju Stiga, Homolja i Beljanice.

- Nacionalni investicioni plan, ravnomerni regionalni razvoj, uz mobilisanje i jedinstvo svih snaga na podrucju opštine, jesu putokaz ka razvoju. I u našoj opštini “Bela kuga” uzima svoj danak, u inostranstvu nam se nalazi dosta ljudi, više generacija je tamo, mnogi sa namerom da se više i ne vrate. Stvaranjem boljeg ambijenta i uslova za ulaganje, pružicemo šansu mnogima da se, ipak, vrate, ovde ulažu i od toga vide korist, - porucio je Miodrag Dragance Markovic.

Pored odbornika SO Malo Crnice, Svecanoj sednici su prisustvovali predsednici i predstavnici gotovo svih opština Branicevskog okruga, nacelnik okruga, narodni poslanici sa podrucja okruga, predstavnici Crkve i drugih organizacija i institucija.

Nakon sednice položeni su venci na spomenik palim rodoljubima u centru Malog Crnica.

Na Svecnoj sednici urucena je i nagrada “Srboljub Mitic”, koju je ustanovila SO Malo Crnice u cast barda srpske poezije, “pesnika apokalipse”, vecitog gubitnika i, nadasve, nadarenog coveka iz Crljenca.

Žiri, kojem je predsedavala Ana Dudaš, odlucio je da ove godine nagradu “Srboljub Mitic” dobije Radomir Andric, pesnik iz Beograda, za zbirku poezije “Ka drugosti”.

- Poezija je, zapravo ono za cim ceznemo, a cega nikada dovoljno nije: ljubav i sreca. Uvek nam nedostaje, uvek za tim žudimo. Danas, ovde, na dohvat sam te srece i osecam se zaista pocastvovanim u “Srboljubnom Stigu”, - porucio je nagradeni pesnik.

D.M.

OBELEŽEN 8. OKTOBAR DAN OSLOBOÐENJA OPŠTINE PETROVAC

SECANJE NA HEROJSKE DANE

Savez boraca opštine Petrovac obeležio je u ponedeljak 8. oktobra Dan oslobodenja opštine u Drugom svetskom ratu prigodnim programom. Na spomenik palim borcima u Gradskom parku položeni su venci od strane boracke organizacije, opštine i SPS-a . Zatim je Dimitrije Radosavljevic, predsednik Opštinskog odbora Saveza boraca podneo referat o tim slavnim danima recima: „ Danas je trenutak da se podsetimo tih herojskih dana 1941 - 1945. godine. Samo 12 dana nakon bombardovanja Beograda 1941. pedesetak Nemaca je ušlo u Petrovac i od tada pocinje borba za povratak slobode. Prvi nagoveštaj konacne pobede nad fašizmom u Mlavskom kraju mogao se naslutiti pocetkom jeseni 1944. godine, a vec 2. oktobra u Gornjaku i okolini vode se borbe, tako da vec 5. oktobra Petrovac, od strane partizana biva po treci put osloboden. To je, nažalost, trajalo kratko jer su jake Nemacke snage nadirale iz pravca Požarevca, kako bi osigurale povlacenje snaga iz istocne Srbije, pa su se partizanske jedinice na kratko povukle iz grada.

Snage Crvene armije 6. oktobra izbijaju na pravac Bor - Žagubica a u zoru 8. oktobra ulaze u Petrovac. cetvrto oslobodenje grada je bilo konacno i od tada Petrovac postaje slobodan grad. U novembru 1944. godine vrši se opšta mobilizacija i borci iz ovog kraja odlaze u 25 diviziju sa kojom oslobadaju zemlju, od borbi za Kraljevo, do Sremskog fronta, Bosne i Trsta. Za konacno oslobodenje zemlje iz Mlavskog sreza poginulo je 916 boraca. Palim borcima vecna slava i hvala, a gradanima Petrovca cestimam 8. oktobar, sa željom da se rat nikada ne ponovi”.

Opštinski odbor SPS je 8. oktobra održao svecanu sednicu povodom Dana oslobodenja opštine Petrovac, na kojoj je Miletic Mihajlovic predsednik Opštinskog odbora govorio o ratnim dešavanjima u jesen 1944. godine, a sednici je prisustvovao i Duško Jelacic, clan Glavnog odbora SPS-a.

D. Ilic

JEDINSTVENO PRIZNANJE PREDSEDNIKU OPŠTINE POŽAREVAC

DUŠAN VUJICIC POCASNI GRAÐANIN KASIDOLA

Povodom oktobarskih svecanosti, prošle subote u Kasidolu je priredena prigodna svecanost na kojoj je Borica Nešic, predsednik Saveta Mesne zajednice proglasio Dušana Vujicica, predsednika opštine Požarevac pocasnim gradaninom Kasidola, sela vitezova.

Obrazlažuci ovu odluku, Dragan Lazic, sekretar MZ Kasidol istakao je veliku zaslugu lokalne samouprave, na celu sa Dušanom Vujicicem kao predsednikom opštine Požarevac za renesansu u stvaralackom duhu Kasidola, uz napomenu da je ova odluka doneta pre mesec i po dana.

- Dragi moji Kasidolci, ovo je velika pocast za mene i prva i jedina za ovoliko godina rada, ali mi je posebno draga jer smo uspeli zajedno, jedinstvom rukovodstava Mesnih zajednica Beranja, Bara, Kasidola i lokalne samouprave da sve ovo uradimo. A uradili smo puteve, ulice, osvetljenje i mnogo toga na planu infrastrukture u ovim selima. Dokazali smo da nas spašava jedino jedistvo, zajedništvo i sloga. Lokalna samouprava radi na tome da nam gradanstvo i u selu i u gradu bude jednako, i da bolje žive. Ucinicemo još jedan napor, a to je da povežemo ova sela, da dovedemo vodovod i gasovod na celo podrucje opštine Požarevac, obecao je Dušan Vujicic zahvalivši se pritom na dodeljenom mu priznanju.

M. K.

SELO BARE

POCAST SRPSKIM JUNACIMA

U sklopu proslave Dana oslobodenja opštine Požarevac, srpskim junacima 9. pešadijskog puka prvog poziva Dunavske divizije poginulim u herojskoj odbrani Bara i Beranja, prošle subote odata je pocast. Na spomen obeležje u selu Bare vence su položili Dušan Vujicic, Ivan Grubetic i Tihomir Jovanovic ispred lokalne samouprave, predstavnici Mesnih zajednica Bare i Beranje i Društva za cuvanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije 1912- 1918. godine, Opštinskog odbora Požarevac, ciji su predstavnici potom otputovali u Beograd i položili venac na grob pukovnika Živojina Živka Kasidolca.

- Pripala mi je posebna cast da ispred požarevackog odbora Društva za cuvanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije 1912- 1918. godine kažem neku rec o slavnim, ali i tragicnim danima jeseni 1915. godine. Dobro je znano kakav je teret odbrane Stiga, a potom Mlave podneo 9. pešadijski puk Prvog poziva cara Nikole Prvog ciji su stiški sinovi branili rodnu grudu. Ovaj proslavljeni puk borio se pocev od 1912. do 1918. od Kumanova pa do proboja Solunskog fronta. Do borbi u Stigu 1915. godine, 9. puk se borio u Sremskoj operaciji na Mackovom kamenu, gde je pretrpeo teške gubitke u ljudstvu i materijalu, Suvoborskoj ofanzivi 1914. a potom od Rama do proboja Solunskog fronta. Karakteristicno je da je on stigao do Baije i Segedina. Puk je sa samo tri bataljona podneo prvi udar 10. korpusa 11. nemacke armije jacine osamnaest bataljona pod komandom proslavljenog fedmaršala Augusta Fon Makenzena. Posle borbi na Ramu 7. oktobra, vec 13. oktobra 1915. godine Nemci su, posle teških borbi prodrli do sektora Beranje- Bare. Vlastimir S. Petkovic, dak- narednik, i sam ucesnik ovih borbi, zabeležio je: “ Bila je sreda, lep dan, 103. nemacka divizija 10. korpusa nastupala je ka Beranju. U šest casova jaka neprija-teljska artiljerijska vatra zapocela je da tuce ovo selo, srpska artiljerija odgovorila je i tukla nastupajuce kolone. U deset casova, Nemci sa tri streljacka stroja napadaju liniju Beranje- Kasidol, a u jedanaest borba traje punom žestinom. Nemci sve više nadkriljuju puk, spuštajuci se jarugom istocno od Garica. Bataljon 18. puka povukao se iz sela Bare ka brdu Garica, ostavivši prazan prostor. Na ivici jaruge hitno je razvijena Druga ceta Drugog bataljona pod komandom rezervnog kapetana Prve klase Corda Medurica, inace po zanimanju ucitelja. Zaposeli su ivicu jaruge i tako sprecili da Nemci zadu za leda puku. Odsudna bitka vodena je u 14, 30 oko beranjske kafane, kada je poginuo mali, uvek vedri kaplar dobrovoljac, trgovacki kalfica Nikola Pavlovic rodom iz Starceva. Imao je samo 17. godina. Bitka je završena odstupanjem 9. puka, a u 16. casova Nemci su zauzeli sela Beranje i Bare ...” U bici koju je 9. puk vodio radi odbrane linije Beranje- Bare, poginuo je jedan oficir, a jedan je ranjen. Podoficira, kaplara i redova poginulo je 25, ranjeno 124, a nestalih 42. Na današnji dan, kada im vršimo pomen, kada se kraj ovog svetog obeležja secamo ovih divnih junaka koji padoše da bismo mi živeli, napomenuo bih, kako rece Tihomir Jovanovic, da dugujemo zahvalnost i Svetozaru Radovanovicu koji je prvi stavio drveni krst na ovu humku i tako spasio od zaborava ovo sveto mesto. A ja bih dodao, kao i seni Vlastimira S. Petkovica, rezervnog potpukovnika ciji grob je daleko, daleko od otaybine. Pošteno je reci i to, da izmedu dva svetska rata, a i kasnije, otaybina za koju su ginuli, nažalost, nije im se dovoljno odužila. Cast cini stanovnicima sela Bare i opštini Požarevac što su im se posle 92. godine odužili ovim skromnim obeležjem. Nad ovom svetom humkom koja pokriva neke od njih, odajemo im poštu, slava im, porucio je Tomislav Jevremovic, clan Opštinskog odbora Društva za cuvanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije 1912- 1918. godine.

M. Kuzmanovic

SA SVECANE AKADEMIJE POVODOM DANA OSLOBOÐENJA KOSTOLCA

ŽELJA SVIH - KOSTOLAC OPŠTINA

Povodom 13. oktobra- Dana oslobodenja Kostolca, Savet Gradske Mesne zajednice priredio je svecanu akademiju kojoj su posle polaganja venaca na spomen obeležju rudarima u Starom Kostolcu prisustvovali i celnici lokalne samouprave, Dušan Vujicic, Ivan Grubetic, Predrag Pajic i Saša Valjarevic, narodni poslanik, clanovi Saveta GMZ iz prethodnog mandata, odbornici u SO Požarevac iz Kostolca, predstavnici penzionerski organizacija i mnogi drugi. U kulturno-umetnickom programu ucestvovali su Gradski hor “ Dunavska lira”, pesnici Zoran Stojicevic- Rikardo, Marija Kopun i Vojkan Ivkovic, kao i David Gertner, ucenik Srednje muzicke škole “ Stevan Mokranjac” iz Požarevca.

Uvodno izlaganje o istorijatu grada, njegovom razvoju i perspektivama, izneo je penzioner Borivoje Jovanovic, legenda kostolackog sporta i danas Privrednog društva, svojevrsni hronicar i prvoborac u borbi da Kostolac dobije status Opštine koji je imao do 1957. godine. Potom je Dušan Vujicic, ispred lokalne samouprave cestitao Kostolcanima Dan oslobodenja, sa željom da ga dugo godina sa buducim pokoljenjima slave u miru i slobodi.

- Vi znate da je lokalna samouprava nekoliko godina unazad zajedno sa rukovodstvom Mesne zajednice Kostolac mnogo uradila za bolji život naših gradana. Naša je želja da opština Požarevac dobije status grada, a Kostolac da bude Opština. To je licna moja želja, i želja svih nas iz Opštine, naglasio je izmedu ostalog Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac.

M. K.

JAVNO PREDUZECE “TOPLIFIKACIJA” POŽAREVAC

UGREJANO HILJADE DOMOVA

Javno preduzece “Toplifikacija” Požarevac tokom proteklog vikenda “ugrejalo” je više hiljada domova. Grejna sezona je pocela na vreme, kako se ovo Javno preduzece, predvodeno direktorom Tomom Janicicem, i obavezalo prema svojih 6.200 pretplatnika i tarifnih korisnika.

U predstojecim jesenjim i zimskim danima u “Toplifikaciji” najavljuju stabilnu grejnu sezonu, radijatore tople dvadeset i cetiri casa.., isticuci, u tom smislu, veliki znacaj angažovanja ovog javnog preduzeca na održa-vanju sistema, kvalitetnom proširenju mreže, kroz koju ce ove godine prolaziti oko 93 megavata toplotne energije, što iznosi oko 13 megavata više nego protekle godine, reda velicine od 300- 350 korisnika, koliko ih je novoprikljucenih na toplifikacionu mrežu.

Inace, u novu grejnu sezonu “stupamo” sa izmenjenom cenom za tople radijatore. Poskupljenje za 7,5 posto stupilo je na snagu 1. oktobra, tako da je sada cena po kvadratnom metru 25,12 dinara, za koju gen. direktor Toma Janicic napominje da je “najniža cena u Srbiji, za razliku od kvaliteta grejanja, kojim JP “Toplifikacija” prednjaci”

SIGURNA GREJNA SEZONA

U Javnom preduzecu “Toplifikacija” Požarevac obecavaju sigurnu grejnu sezonu:

- Za razliku od prošle godine, ove godine ne bi smelo da se dogodi da nestane grejanje, jer je jedan sistem Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” rekultivisan i revitalizovan, cime je omoguceno grejanje iz tri izvora za naše gradane. Otuda je u velikom procentu osigurana sasvim sigurna grejna sezona. Smatram da je to veliki napredak, u tehnickom, tehnološkom i ekonomskom smislu. Dakle, vrlo je znacajno to što se time i smanjuju troškovi održavanja sistema, kaže direktor JP “Toplifikacija” Požarevac, Toma Janicic i dodaje:

- Grejna sezona je pocela. Javno preduzece “Toplifikacija” je ispunila sve preduslove, a osnovni se odnosi na dobru saradnju sa PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, koje je izvršilo pripremu tople vode. Sa tzv. toplim probama smo poceli krajem protekle nedelje, u danima vikenda jer je izuzetno važno da ljudi tada budu u svojim domovima, u slucaju da im radijatori procure i slicno. Sve je proteklo kako treba. Problema nije bilo, s tim što moram reci da smo primarni deo završili desetak dana ranije, a sekundar poceli da punimo u petak.

Što se tice temperature u stanovima procenjeno je da je adekvatna temperatura u sobama oko 20 stepeni, odnosno, 22 stepena u prostorijama u kojima se više boravi, sa 10 procenata plus - minus, na što Toma Janicic kaže:

- Mi tu temperaturu uvek zadovoljavamo. Vec nekoliko dana posle konstantnog grejanja objekat biva doveden u stanje koje je vec znatno toplije i dalje je sasvim dovoljno dogrevanje. Problemi u tom smislu nastaju kada se dogodi da nestane grejanje pa se onda moramo vracati na pocetak, na ponovno dogrevanje objekata. S tim što smatram da sa ovakvim kvalitetom koji je Privredno društvo spremilo za ovu godinu do toga nece dolaziti. Dakle, grejacemo se maksimalno dobro i kvalitetno.

SISTEMI MAKSIMALNO SPREMNI

Bitan preduslov za stabilnu grejnu sezonu jeste dobro pripremljen sistem, otklonjeni eventualni kvarovi i slicno, što je kako istice direktor Toma Janicic, JP “Toplifikacija” Požarevac odradila maksimalno kvalitetno:

- Radili smo na sredivanju izmenjivaca, koji su plocasti i koji su veoma fini i kvalitetni i veoma bitni za održavanje. Doveli smo ih u ispravno stanje. Da bismo došli do toga mi smo primarni deo vrelovoda na više mesta morali da praznimo, proverimo ventile koji služe kao sigurnost da u svakom trenutku kolicina toplote i kolicina vode koja dode može da kruži u potrebnom kvalitetu, da nema curenja, a, svakako, i da nema nekih prikljucenja na “divlje” i slicno. Sve smo to proverili i doveli u pripravno stanje. U takvoj jednoj proveri došli smo do saznanja da je u ulici Sime Simica i Šumadijskoj došlo do popuštanja cevi, tako da je naša služba veoma brzo reagovala i zamenom tog dela vrelovoda od desetak metara dovela sistem u sigurno stanje, koje ce zadovoljavati više godina. Zatim, nakon desetak godina, mi smo izvršili zamenu dvadesetak poklopaca na ulicama. Dakle, na tim lokacijama više nece biti klaparanja poklopca. Time je smanjena buka, a i kvalitet same komore koja sigurno nece više propuštati vodu, ostace suva, a, potom, i cevi ce duže izdržavati i imacemo manje troškova.

- Da bismo sve pomenuto odradili zaslužni su naši dosta kvalitetni ljudi, naši radnici koji su danonocno obilazili te lokacije. Pravili su skice, predloge... Recimo, u okviru redovnog održa-vanja, mi smo iz Šumadijske ulice prebacili neke korisnike i dovodenjem jedne nove toplopredajne stanice u Cede Vasovica 47, oslobodili Šumadijsku ulicu i na taj nacin povecali kvalitet grejanja u ul. Cede Vasovica 41, 43, 45, do 51, i dali preduslov da se u okviru Zelengorske ulice napravi grejanje u sledecoj grejnoj sezoni, kaže Toma Janicic i dodaje:

- Što se tice realizacije redovnog održavanja mislim da smo ove godine najviše sredstava dobili. Znate da je vec 15 godina od kako je vrelovod doveden. Imali smo i desetogodišnjicu eksploatacije, ali je uvek prece bilo da se širi mreža. Ove smo godine akcenat stavili na stabilizaciju. Realizovan je Projekat 1000 prikljucaka, za koji je dobijen kredit, tako da zbog te obaveze redovnog ispla-civanja rate nismo smeli da idemo u širenje mreže, ali smo zato iz fondova dobili izvesna sredstva i time širili mrežu koliko smo mogli. Ne smem da tvrdim da sigurno nece biti nekih problema u grejanju ali trvdim da je sistem bezbedan u velikom procentu i da se ulažu maksimalni napori kako bi se taj sistem održavao.

SKUPLJI PRIKLJUCAK - MOŽDA!

Vec nekoliko meseci naja-vljuje se mogucnost da poskupi cena prikljucka na toplifikacionu mrežu za tridesetak posto usled poskupljenja materijala. Medutim, u ovom javnom preduzecu nastoje da što duže zadrže cenu na starom nivou, kako bi toplifikaciju gradanima ucinili dostupnijom. Konacna odluka trenutno najviše zavisi od odgovora koji se ocekuje iz Kancelarije za NIP...

- Mi smo napravili analizu za prikljucak, tzv. participaciju, odnosno, zajednicko ulaganje korisnika sa Javnim preduzecem “Toplifikacija”. Tu treba biti realan i gledati ekonomski kako možemo da zadovoljimo sve one strukture u tehnici, ali i da gradani to mogu da priušte. Inace, cena nije menjana od 2003. godine, a analizom smo došli do brojki koje ukazuju na to da cemo morati da predložimo da se Upravni odbor opredeli o poskupljenju, pre svega, jer je materijal bitno poskupeo, od nekih pedeset pa cak i do osamdeset posto. Otuda bi bilo neophodno povecanje od tridesetak posto. Ovih dana smo dobili predlog da ucestvujemo u NIP- u. Inace, imali smo dve opcije, prva da udemo u investiciju u primar zajedno sa SO Požarevac, koja je prihvatila naše zahteve, da NIP ucestvuje sa sedamdeset posto sredstava i SO sa trideset, a da s druge strane “Toplifikacija” prihvati ucešce u sekundaru sa NIP- om, gde bi ucešce NIP- a bilo sedamdeset posto, “Toplifikacije” dvadeset i gradana deset posto. Cekamo odgovo iz NIP- a. Zato smo odložili i pomenuto odlucivanje o pove-canju cene toplifikacije za gradane i tako pokušali da im omogucimo da po staroj ceni dobiju parno grejanje. Medutim, ukoliko iz NIP- a ne dobijemo pomenuta sredstva, onda cemo morati da povecamo iznose predvidene za zajednicko ucešce, zakljucuje Toma Janicic.

PRIPAJANJE KOSTOLCA - NA CEKANJU

Pripajanje toplifikacione jedinice iz Kostolca Javnom preduzecu “Toplifikacija” Požarevac, koja je u sastavu Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, još uvek nije realizovano. Odloženo je dok “Toplifikacija” i Privredno društvo ne postignu dogovor o nacinu realizacije pomenutog spajanja, a u kojem je znacajna prepreka cena grejanja za Kostolcane.

- Sa Privrednim društvom, Gradskom mesnom zajednicom i gradanima imamo sasvim solidne, korektne i kvalitetne odnose. U svakom trenutku, kao preduzece, pokušali smo i nastojali da im pomognemo i izademo u susret, pre svega jer u našem preduzecu rade usko strucni ljudi. Osnovna stvar u kojoj se ne možemo najbolje složiti je ko bi trebalo da rukovodi toplifikacionom mrežom u Kostolcu. Mi smo se sa PD dogovarali da preuzmemo tu jedinicu i mislim da smo bili blizu toga da to i okoncamo, medutim, tu se onda kao sporno pojavljuje pitanje cene grejanja, koja je za Kostolcane tri puta niža nego za ostale korisnike. Mi smo insistirali da cena bude ista, mada, spremni smo i na to da tarifni korisnici u Kostolcu placaju manje, ali da onda PD reguliše tu razliku, koja je potrebna za adekvatno održa-vanje mreže, kaže Toma Janicic i zakljucuje:

- Mi ne bežimo od toga i mislim da cemo najverovatnije u toku ove ili sledece grejne sezone pokušati da to završimo i da sve dovedemo u red, jer je kvalitet samog grejanja u Kostolcu malo drugaciji i mislim da bi trebalo više da mu se pomogne, jer je dosta dotrajao. Potrebna je dobra politika i dobro tehnicko predznanje, narocito sada kada se vrši proširenje mreže u Kostolcu u pravcu Kanala i u pravcu Kolišta i Didinog sela. Postojeci sistem nece moci dugo da izdrži i zato apelujem da se u okviru realizacije proširenja mreže u Kostolcu i neophodne stabilizacije stare mreže ukljuci JP “Toplifikacija”, kako bi se mreža uskoro dovela na onu pravu meru. Ko ce da gazduje to je najmanji problem. Za mene je bitno da svaki korisnik dobije odgovarajucu uslugu, da se greje preko zime kako treba.

POZIV DUŽNICIMA:

IZBEGNITE UTUŽENJE

Javno preduzece “Toplifikacija” Požarevac trenutno ima oko 400 dužnika, na koje direktor Toma Janicic apeluje da izmire svoje obaveze i time izbegnu utuženje:

-Mi ulažemo maksimalne napore da obezbedimo siguran sistem i kvalitetno grejanje. Potrebno je da i gradani ispune svoje obaveze, da redovno placaju za naše usluge. U tom kontekstu moram napomenuti da je naše grejanje najjeftinije, a pre svega prednjaci po kvalitetu, izmedu ostalog, i zato što je dvadeset i cetvorocasovno. Pozivam sve dužnike da u ime dobre saradnje dodu na blagajnu i regulišu svoje obaveze, jer pocinjemo sa opomenama i utuživanjem, što nije u interesu niti “Toplifikacije”, niti korisnika, jer znacajno povecava troškove. Zato apelujem na korektan odnos i ispunjavanje obaveza.

ŠIRENJE MREŽE I U NOVEMBRU

Grejna sezona je pocela ali u nekim delovima Požarevca i dalje se radi na njenom širenju, sa namerom da se grejanje pusti i u te domove do 15. novembra, najavljuje direktor JP “Toplifikacija” Požarevac, Toma Janicic:

-Mi cemo do kraja oktobra ili pocetkom novembra realizovati Kosovsku i Nevesinjsku ulicu, zatim, tu ce doci i ul. Vasa Pelagic, a onda cemo doci i do realizacije dela Toplicine i Lole Ribara. Sa tim radovima jesmo malo zakasnili ali smatram da cemo ubrzavanjem doci do toga da se do 15. novembra svi prikljuce.

A. Maksimovic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - JOVICA ŽIVKOVIC IZ CIRIKOVCA

“KAJMAK” PRERAÐIVACIMA I TRGOVCIMA

Na podrucju Branicevskog okruga žetva suncokreta i soje je završena, berba kukuruza se približava kraju, a sa druge strane pocinje i setva ozimih žitarica.

Osmoclana porodica Jovice Živkovica iz Cirikovca bavi se stocarstvom i ratarskom proizvodnjom na tridesetak hektara, od kojih su dvadeset u zakupu. Setvena struktura je sledeca: 18 ha kukuruza za silažu, 5 ha pšenice, 1,5 ha jecma i 6,5 ha lucerke. U svojoj štali Živkovici imaju 8 krava simentalske rase, 8 junica i 5 teladi, a dnevna proizvodnja mleka je oko 100 litara. Od mehanizacije Jovica poseduje 4 traktora, pneumatske i mehanicke sejalice, prskalice, berac, tanjirace, drljace, kultivator, silo - kombajn, jednom re-cju sve što je neophodno za normalno odvijanje ratarske proizvodnje.

Pre desetak dana paralelno sa berbom kukuruza Živkovici su obavili oranje i posle kišnih dana odradice se priprema i setva ozime pšenice. Kao i prošle godine za setvu ce koristiti sortu Renesansa sa kojom je dobijen solidan prinos od oko 5 t/ha. Sa jecmom NS 313 koji isljucivo upotrebljavaju za spravljanje stocne hrane dobijen je rod od 4,2 -4,4 t/ha.

O stanju u poljoprivredi Jovica kaže: “Na tržištu je došlo do dispariteta, tako da za 2 kg pšenice može da se dobije 1 kg mešanog dubriva, što je veoma nepovoljno po seljaka. Država treba da omoguci bolje paritete i da regresira semenski materijal, dubrivo i naftu kako bi se proizvodnja zasnovala na mnogo vecim površinama i bila isplatljivija. Mleko koje proizvodimo, IMLEK nam otkupljuje po 18 dinara, ocekuje se ovih dana uvecanje na 24 dinara, a u prodavnicama maloprodajna cena ide i do 53 dinara. To znaci da proizvodaci ostaju na nuli, sav kajmak ubiraju preradivaci i trgovci, a visoku cenu placa krajnji kupac”.

Katastrofalna suša u julu i avgustu zahvatila je kukuruz u zavisnosti od grupe zrenja u fazi oprašivanja, oplodnje ili nalivanja zrna. Zbog toga su ove godine mnogo bolje prošli hibridi ranijih grupa zrenja, što znaci da proizvodnju uvek treba bazirati na vecem broju hibrida. I u Cirikovcu rod kukuruza je ove godine prepolovljen.

“Na mojim parcelama prinos kukuruza u klipu je iznosio oko 3,2 t/ha. Zastupljeni su bili KVS, ZP i NS hibridi. Najbolje su se pokazali ZP 684, NS 6010 i Klausen, dok je Kermes siliran jer ga je uhvatilo neko crvenilo. Za intezivnu poljoprivrednu proizvodnju neophodno je na-vodnjavanje, optimalna kolicina mineralnih dubriva i kvalitetno seme”, istice Jovica Živkovic.

D.D.

U BRANICEVSKOM OKRUGU POCELA SETVA OZIME PŠENICE

SA “AMBARKOM” I GLAVNICA

Žetva soje i suncokreta koja je ove godine na podrucju Branicevskog okruga krenula ranije nego prethodne, završena je sa prosecnim prinosima od 1,1 t/ha za soju i 1,8 t/ha za suncokret. Be-rba kukuruza se polako primice kraju sa prosecnim prinosima od 2.700 kg/ha.

Prosecni prinosi jarih kultura su ove godine niži nego u proizvodnoj 2006. što je posledica nepovoljnijih vremenskih prilika, sa temperaturama vazduha iznad višegodišnjih proseka i nepovoljnog rasporeda i nedovoljne kolicine padavina tokom citavog vegetacionog perioda.

Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” ove jeseni poljoprivredni proizvodaci su zbog ranije žetve i berbe suncokreta, soje i kukuruza i povremenih padavina tokom septembra i pocetkom oktobra, koje su znacajno uticale na povecanje zaliha vlage u zemljištu, imali dovoljno vremena i uslova da na vreme obave kvalitetnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta za setvu ozimih useva. Tako na vecem broju planiranih površina zemljoradnici su posejali ozimi jecam i ozimi tritikale, a krenuli su i sa setvom ozime pšenice. Ukoliko vremenski uslovi dozvole proizvodaci ce setvu ozime pšenice na velikom procentu obradivih parcela moci da obave u optimalnom roku.

Na osnovu stanja na tržištu i prognoza da ce u ovoj godini biti nedostatka semenske pšenice, kao i apel za povecanjem proizvodnje pšenice, jedan broj zemljoradnika odlucice se za setvu sopstvene merkantilne pšenice. Najveci problem kada su u pitanju biljne bolesti predstavlja glavnica pšenice i ako je prisutna plasman je onemogucen.

“Ukoliko se odlucite za setvu sopstvenog semena, nemojte se zavaravati da je vaš usev bio cist. Ako kombajn ovrše samo jednu parcelu sa glavnicom, sve ostale ovršene parcele bice zaražene glavnicom. Za ovu namenu možete koristiti jedan od sledecih preparata: Radžil, Tajkun, Akord ili Semesan i Mankogal S. Tako obradena pšenica prosuši se u tankom sloju 2 - 3 sata, spakuje u vrece i narednih dana seje”, istice Siniša Stojšic, strucni saradnik za zaštitu bilja u Zavodu za poljoprivredu “Stig”.

D.Dinic

SELU U POHODE: BARE

OKTOBARSKA NAGRADA - ŠLAG NA TORTI

Selo Bare sa 262 domacinstva i 1100 stanovnika spada u red vecih sela opštine Požarevac. U odnosu na druga sela, natalitet je u blagom, zanemarljivom padu zbog cega su klupe Osmogodišnje škole, još uvek pune. Dokaz tome je i skora izgradnja Decijeg vrtica. Veci deo domacinstava bavi se iskljucivo poljoprivredom, tri-desetak posto je u inostranstvu, a manji deo na privremenom radu u nekoj požarevackoj firmi ili se bavi privatnim biznisom. Jedan od njih, po svemu sudeci i najuspešniji svakako je Živislav Stojicevic, inace predsednik Saveta MZ Bare. Što bi rekli naši stari, pored imucnog gazde i ostali oko njega su siti. Potvrda toga je i Oktobarska nagrada SO Požarevac koja je selu Bare dodeljena ove godine za izuzetne rezultate postignute u oblasti planiranja razvoja i izgradnje.

ORGANIZOVANO ODNOŠENJE SMECA

- Ono na cemu trenutno kao Savet Mesne zajednice radimo, to su kontejneri za uklanjanje smeca iz sela Bare. Prošle godine uradili smo igralište malih sportova, ove godine put Bare - Beranje, spomenik palim borcima iz Prvog svetskog rata, a trenutno radimo na kontejnerima za sakupljanje smeca. Sve je dogovoreno sa JKP “ Komunalne službe” Požarevac. U pitanju su kontejneri zapremine 140 litara koji ce biti locirani ispred svake kuce u selu, a odvozice ga požarevacki komunalci. Mi smo prvo selo u opštini Požarevac sa organizovanim odvoženjem smeca. Pored toga, sa “ Elektromoravom” radimo na prikljucku dalekovoda Bare - Bratinac. Posle ove faze, na redu je voda za pice jer postojeci nema dovoljan kapacitet koji bi zadovoljio potrebe celog sela. Razgovarao sam na tu temu sa predsednikom Opštine i direktorima Direkcije za izgradnju i JKP “ Kmunalne službe”, neophodna je njihova pomoc, naravno, uz deo naših sredstava. Na “ Tocku” imamo dva izvorišta zdrave pijace vode, i ponavljam, mrežu imamo, u pitanju je kapacitet. Najveca investicija bio nam je put Bare- Kasidol koji je izgraden sredstvima lokalne samouprave, Republicke direkcije za izgradnju, a manji deo uložili su sami meštani, kaže Živislav Stojicevic, predsednik Saveta MZ Bare.

BRIGA O NAJMLAÐIMA

- Sledece godine trebalo bi da izgradimo Decji vrtic, to nam je prioritet jer selo Bare ima dosta dece. Bilo je o tome razgovora sa požarevackom Direkcijom za izgradnju, a uputili smo i pismeni zahtev Fondu za razvoj za sredstva jer mi vec imamo prostor koji treba adaptirati, a to je Dom u kome su nekad bili Pošta i uciteljski stanovi. Znaci prostor koji smo predvideli za decu predškolskog uzrasta i Deciji vrtic, objašnjava predsednik Saveta MZ Bare.

Savet Mesne zajednice funkcioniše bez vecih problema, delom, kako kaže naš sagovornik, zahvaljujuci i odlicnoj saradnji sa lokalnom samoupravom i direktorima javnih preduzeca.

- Kada je rec o funkcionisanju Saveta Mesne zajednice, u našem sistemu po mom mi-šljenju postoji jedna greška. Predsednik Saveta bi trebalo da izabere ljude sa kojima ce raditi, ali nažalost nije tako. Uvukla se politika, namecu se stranacki interesi, o svadama i da ne govorim. Srecom kod nas nije takva situacija, tu su dva moja sestrica i drugi mladi ljudi sa kojima je lepota raditi, imamo i dva starca koji bi da menjaju nazive ulica i ko zna šta još. Mi smo složno selo, primera za ovu tvrdnju ima mnogo. Kada sam se dve hiljadite godine vratio sa privremenog rada u inostranstvu, zatekao sam gotovo istu situaciju u selu kao što je bila pre trideset godina. Za nepune tri godine, od kad nam traje mandat, uradili smo više nego što su ostali uradili u poslednjih dvadeset godina, konstatuje Stojicevic.

Za razliku od kulturnog, sportski život mladih u selu je na zavidnom nivou. Posebna prica su turniri u malom fudbalu kojima uz neretko pecenog vola i jaganjaca, prisustvuje gotovo celo selo.

- Fudbal je najveca zanimacija mladih, Bare je oduvek bilo poznato po velikom i malom fudbalu, tako je i danas i to je najveca preokupacija mladih. Imamo odlicnu ekipu amatera, zbog nedostatka para ne jurimo veci rang, dovoljna nam je takozvana “ yumbus” liga. Ona najmanje košta, nikoga i nikome ništa ne placamo. Još uvek nemamo organizovan kulturni život mladih, pokušavamo da formiramo folklornu sekciju, kaže na kraju kraceg razgovora Živislav Stojicevic koji ima i zanimljivu pricu o tome kako je selo dobilo ime.

- Pricao mi je moj deda da je tu bila neka bara zbog koje su se ljudi naseljavali, a njemu njegov deda da su tu bile i nekakve lade u gornjem polju i da je selo bilo poplavljeno iz “Tocka”. Ipak su to samo price i nagadanja koja nemaju nekakvo naucno pokrice, ali valjalo bi to istražiti, sramota je ne poznavati svoju istoriju.

M. Kuzmanovic

JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE “KOMUNALNE SLUŽBE” POŽAREVAC

LUTALICE DOBILE PRIVREMENI DOM

Požarevac i Požarevljani odavno muku muce sa psima lutalicama. Verovatno je izreka za nekog ko izuzetno loše živi “pasiji život” nastala po ugledu na ova nesrecna bica, uglavnom gladna i žedna, najcešce neshvacena od okoline. Vremenom, poneki od njih boreci se za opstanak pocnu da ispoljavaju ono najgore u svojoj cudi, postajuci agresivni, a samim tim i opasni po prolaznike. Osim moguceg ujeda, uvek je prisutna i opasnost od zoonoza, posebno besnila jer je požarevacki kraj cesto oznacen kao ugrožen ili zaražen ovom opakom bolešcu. Zbog toga je lokalna samouprava u saradnji sa Javnim komunalnim preduzecem “ Komunalne službe” zapocela, a za 15. oktobar - Dan osobodenja Požarevca i okoncala posao oko izgradnje Prihvatilišta za pse i macke lutalice, kada je upriliceno svecano otvaranje.

- Kada smo doneli Odluku i obezbedili neophodna sredstva, lokaciju i odgovarajuce projekte, posao gradnje je bio samo uspešno finale. Za dva i po meseca izgradeni su objekti Prihvatilišta, u koje prema projektu mogu da se smeste 100 do 150 pasa lutalica (u zavisnosti od starosti i velicine) i pedesetak macaka. Od resornog ministarstva nam je prošlog cetvrtka stigla dozvola za rad, a evo vec tri dana kasnije prihvatilište je otvoreno i vec je primilo desetak svojih prvih “stanara”. Kako je red za rodendan pokloniti nešto posebno, mi gradanima za rodendan slobode Požarevca poklanjamo mogucnost da se na ulicama slobodnije krecu. Ovo je posebno znacajno za decu, jer su ona najcešce bila na udaru cetvoronožnih agresivaca. U proteklom periodu dobili smo dosta prijava zbog ujeda pasa lutalica, ali ce u dogledno vreme naše ekipe uciniti sve što mogu kako bi parkovi i ulice bili bezbedni. Nece se to dogoditi preko noci, ali samo ono što nije zapoceto nije ni uradeno. U upravnoj zgradi nalazi se i veterinarska ambulanta u kojoj ce se vršiti trijaža pasa i macaka lutalica, posle cega ce biti smešteni u adekvatne bokseve koji su vrlo komforni - naglasio je Saša Valjarevic, direktor JKP “Komunalne službe”.

COVECNOST SE OGLEDA I U ODNOSU PREMA ŽIVOTINJAMA

Novoizgradeno Prihvatilište za napuštene pse i macke je dovoljno udaljeno od naseljenog dela grada (iza Hipodroma i Preduzeca “Filip”) tako da lavež nikome nece smetati. Paviljoni sa boksevima su cisti i lepi, tako da ce lutalice u njima konacno dobiti dom, pa makar i privremeno dok se ne oporave posle obavljene kastracije, odnosno sterilizacije. Nasutim putem objekat je povezan sa glavnom saobracajnicom. Ograden je visokom žicanom ogradom, uz danonocno dežurstvo cuvara i zaposlenih, tako da je izuzetno bezbedan po okolinu.

- Ne krijem zadovoljstvo što smo danas dobili jedno ovakvo prihvatilište. Uspeli smo zahvaljujuci JKP-u, kao i izvodacu radova Preduzecu “Stig” koji je izuzetno kvalitetno i brzo, na najbolji moguci nacin, u rekordnom roku završio gradnju. Želja nam je da sklonimo pse lutalice sa ulice, kako bi gradani bili bezbedni, ali ne bilo kako. Covecnost se ogleda i u odnosu prema životinjama, zbog toga smo izdvojili oko 8 miliona dinara, kako bi prihvatilište imalo sve ono što jedan savremeni objekat ovakve namene treba da ima. Naravno, neko ce reci da smo od tog novca mogli da napravimo, na primer obdanište. Ono nam svakako treba, ali je u ovom trenutku znacajnije vecem broju mališana obezbediti bezbrižno kretanje na ulici ili igru u parku - istakao je Dušan Vujicic, predsednik Opštine Požarevac.

CILJ JE UDOMITI ŠTO VECI BROJ PASA

U lepo opremljenoj veterinarskoj ambulanti zatekli smo Zorana Milojkovica, šefa Prihvatilišta. On nam je rekao da ce tu raditi strucna ekipa veterinara (još nije sklopljen ugovor, pa nije izvesno hoce li to biti veterinari iz Veterinarske stanice, ali se zna da ce im asistirati buduci veterinarski tehnicari, ucenici požarevacke Poljo-privredne škole “Sonja Marinkovic”). Planirano je da se po obavljenoj trijaži, psi vakcinišu i obavi njihova dezinsekcija kao i zaštita od parazita. Takode, kod ženki ce se obaviti sterilizacija, kod mužjaka kastracija, a potom bice uradeno mikrocipovanje.

- Cilj nam je da udomimo što više životinja, jer vecina pasa zaslužuje da dobije trajni dom. Bez obzira na to što su odrasli na ulici, oni mogu da budu izuzetno privrženi nekom ko im podari malo ljubavi i pažnje. Sa zdravstvenog stanovišta bice potpuno bezbedni, tako da potencijalni usvojitelji ne treba da se plaše neke zoonoze. Vodice se evidencija udo-mljenih pasa, tako da neko ne može danas da dode i uzme kucnog ljubimca, a da se vec za koji dan taj pas nade na ulici i tako spreci nekog drugog da ga usvoji, ko bi stvarno želeo i voleo da ga dobije. Pse koje ne uspemo da udomimo, vraticemo na ulice. Oni ne bi trebalo da budu opasni, s obzirom na to da su najagresivniji u vreme parenja i kada dobiju mlade, a na šta ce hiruškom intervencijom biti stavljena tacka. Nepopularna eutanazija je predvidena samo u slucajevima kada veterinari procene da je neka životinja odvec stara i bolesna, ili ako je preterano agresivna. Nadamo se da ce ovakvi slucajevi biti retki, i to se nece obavljati kod nas - obavestio nas je Zoran Milojkovic, šef novootvorenog Prihvatilišta.

Pored toga što se racuna na usvojitelje, u buducem radu ce dobro doci i volonteri, ljubi-telji životinja, kao i donatori, jer zatvorene životinje treba hraniti, leciti, vakcinisati,...a sve to puno košta.

PRAVO MESTO ZA PRAKTICNU NASTAVU

Pored brojnih predstavnika lokalne vlasti, politickih starnaka i privrede, na svecanom otvaranju Prihvatilišta za napuštene pse i macke zatekli smo i Vidoja Vukašinovica, direktora požarevacke Poljoprivredne škole “Sonja Marinkovic” koji je ovom prilikom izrazio zadovostvo cinjenicom da ce ucenici cetiri generacije (po jedno odeljenje) buducih veterinarskih i poljoprivrednih tehnicara dobiti još jedno odlicno mesto za prakticnu nastavu.

-Naši ucenici sa zanimanja cvecar-vrtlar uvek su se angažovali oko izložbe cveca, koju organizuje “LJubimac”. Iako je to bivalo jednom godišnje, svako iskustvo je znacajno, pa i to. Poljoprivredni tehnicari imaju deo nastave iz stocarstva, ali našim buducim veterinarskim tehnicarima ce mnogo koristiti to što ce teorijska znanja potvrdivati ovde u praksi, posebno kada je preventiva bolesti kucnih ljubimaca u pitanju - rekao je Vukašinovic.

R.R.D.

150 GODINA APOTEKARSKE USTANOVE POŽAREVAC

NOVE APOTEKE NA GRADSKOJ PERIFERIJI

Prošle nedelje na Zabelskom putu, u Dunavskoj 50, predsednik SO Požarevac Ivan Grubetic otvorio je novu apoteku “Mr Jovan Pokorni“.

To je treca apoteka koja je otvorena u ovoj godini jubileja Zdravstvene ustanove “Apoteka Požarevac”. Pocetkom ove godine otvorena je apoteka na Lucickom putu, kao i apoteka u Ranovcu.

Otvaranje nove apoteke koja nosi ime magistra farmacije Jovana Pokornog, osnivaca prve apoteke u Požarevacu 1857. godine, deo je obeležavanja tradicije apotekarstva u Požarevcu duge 150 godina.

Direktor ZU “Apoteka Požarevac” mr Nebojša Jorgovanovic rekao je da se analizom tržišta došlo do zakljucka da je nedovoljno postojanje tri apoteke koje se nalaze u centru grada.

- Naša orjentacija bila je da nove apoteke budu van centra, jer se grad širi. Tim ljudima moramo ponuditi dostupnost farmaceutske usluge. Za gradane rec je o približavanju farmaceutske zdravstvene zaštite, a za nas to znaci kvalitetnije obavljanje delatnosti, smanjenje gužvi u tri gradske apoteke i uspešno ekonomsko-finansijsko poslovanje, kako bi i u narednim godinama mogli da ulažemo u razvoj ove delatnosti u Branicevskom okrugu.

Otvaranje nekoliko novih apoteka nastavice se i u narednoj godini. Direktor Jorgovanovic najavio je da je “Apoteka Požarevac” zainteresovana za lokaciju na ulazu u Bolnicu, a planira se i nalaženje adekvatnog prostora na Petrovackom putu, kao i pridobijanje saglasnosti za apoteku u ulici Cede Vasovica, kojom bi se pokrilo gradsko jezgro.

Sve apoteke bice podjednako snabdevene i radice sa lekarskim receptima.

- Cilj nam je da ljudi koji završe svoje obaveze u Zdravstvenom centru mogu da u kraju u kome žive podignu svoju terapiju. Jedina razlika je to što se u dvema novootvorenim apotekama ne radi magistralna izrada lekova, koja traži specificne uslove. S obzirom na to da imamo konkurenciju privatnog sektora trudimo se da pravilnim usmeravanjem naše usluge opstanemo kao lideri farmaceutske delatnosti Ok-ruga jer sa sistemom mreža i strucnim kadrom koji posedujemo to i jesmo. Ukoliko se ukaže potreba za kadrovima kroz uvecanje broja usluga i komercijalno-finansijski efekat upo-šljavacemo nove kadrove, pre svega visokostrucne jer je kvalitet usluge vezan za školsku spremu, najavljuje Jorgovanovic.

T.R.S.

CRVENI KRST POŽAREVAC SUTRA OBELEŽAVA

MEÐUNARODNI DAN BORBE PROTIV GLADI

Kako bi sprecila, pored ostalog, gojaznost “krivca” za niz teških nezaraznih bolesti, danas Svetska zdravstvena organizacija promoviše pravilnu i umerenu ishranu. Samo dan kasnije, odnosno 17.oktobra, medunarodna humanitarna organizacija Crveni krst, odnosno Crveni polumesec, skrece pažnju javnosti na sve prisutnije raslojavanje covecanstva i na brojnu populaciju stanovništva koja zbog siromaštva cesto gladuje. Požarevacki Crveni krst permanentno brine o tim ljudima, bilo kroz rad Narodne kuhinje, podelu paketa sa hranom i sredstvima za higijenu... Na punktovima Crvenog krsta i u “karton-naselju” svakodnevno se podeli preko 500 kuvanih obroka, a za socijalno ugrožene porodice, i za one sa više dece i 150 paketa sa osnovnim namirnicama... Zato, kada ovih dana revidirate ormane ili ostave, pre nego što nešto bacite, pomislite na Crveni krst. U prostorije Doma ove humanitarne organizacije u Takovskoj ulici, možete doneti omanjalu odecu i obucu (naravno cistu!), decije igracke, procitane knjige, kao i višak prošlogodišnje zimnice.

- Mi i delom dokazujemo da su deca buducnost sveta, pa su nam u svim akcijama ona prioritetna. Na primer, Crveni krst je darivao 190 najsiromašnijih požarevackih osnovnoškolaca školskim priborom i knjigama, kako bi i ova, kao sva ostala deca, imala ono što im je neophodno na pocetku školske godine. U vreme kada brojni radnici ostaju bez posla, a vremenom i bez bilo kakvih prava vezanih za radne odnose, trudimo se da im pomognemo koliko god možemo. Paralelno, brinemo i o starima, posebno ako se ima u vidu cinjenica da je mnogo starackih domacinstava sa malim, ili nikakvim prihodima. Sa zadovoljstvom mogu da istaknem da je požarevacka opština jedna od retkih, gde nije zabeležen nijedan slucaj umiranja od gladi. Sada, pred zimu, za socijalno ugrožene pripremili smo jednu kolicinu tople odece i obuce, a nadamo se da cemo obezbediti i ogrev- istakao je Branislav Živulovic, sekretar požarevackog Crvenog krsta.

APEL CRVENOG KRSTA POŽAREVAC

“NAŠE MALO MOŽE BITI MNOGO ZA ONE KOJI NEMAJU NI MALO”

Ovim citatom našeg poznatog pesnika Dušana Radovica požarevacki Crveni krst se obraca svim dobrim ljudima i podseca da je:

Cilj ovogodišnje manifestacije u svim zemljama sveta, pa i u našoj, usmeren na smanjenje broja gladnih, kojih prema procenama Ujedinjenih nacija u svetu ima 815 miliona.

Pocev od 1995. godine, Crveni krst Požarevac realizuje program Narodne kuhinje, koji je u kriticnim danima, kada su pristizale donacije iz sveta, pripremao i hiljadu-dve obroka dnevno. Ovaj vid pomoci medunarodne zajednice je presahnuo pre nekoliko godina. Crveni krst je samo zahvaljujuci dobroj volji domacih donatora nastavio rad Kuhinje, pripremajuci hranu za najugroženije, kojima je ovo najcešce i jedini dnevni obrok. Danas, iako postoji realna potreba za povecanjem broja korisnika, Kuhinja priprema 500 obroka dnevno. Zbog toga Vas molimo, ako ste u mogucnosti da uplatite makar i simbolican iznos na racun 160-18043-73. Zahvalni smo Vam ako želite da Narodnoj kuhinji poklonite proizvode, ciji je rok upotrebe pri isticanju. Umesto da ih za koji dan bacite, oni ce biti korisno upotrebljeni pri pripremi obroka.

Važna je pažnja...

Povodom medunarodnog Dana solidarnosti sa starim licima, Crveni krst Požarevca je prošlog cetvrtka organizovao druženje sa nekadašnjim aktivistima, danas uglavnom penzionerima. Okupilo se njih tridesetak, od kojih su pojedini tek “pregurali” petu, ali onih koji su zakoracili u devetu deceniju života. Pozdravljajuci ih, Branislav Živulovic im je poželeo još mnogo godina zajednickog druženja, kao i da im jesen života bude štedra baš kao što im je bila i mladost u koju su utkali mnogo dobrote i covekoljublja.

Ponovo radi restoran

U proteklih mesec dana restoran Crvenog krsta nije radio zbog redovne godišnje dezinskecije, dezinfekcije i deratizacije. Taj period je iskorišcen kako bi se restoranska sala okrecila, tako da je ovaj prostor ponovo spreman da prihvati redovne goste koji vole dobru domacu kuhinju po izuzetno niskoj ceni. Iz Crvenog krsta porucuju da i dalje važe popusti (do 50%) za penzionere sa minimalnim ili niskim primanjima. Kao i pre obavljanja pomenutih radova, u restoranu se mogu organizovati porodicna ili društvena okupljanja po izuzetno povoljnim cenama. Ostvarena minimalna zarada dalje se koristi za finasiranje socijalnih programa Crvenog krsta, pa je to razlog više da ugostiteljsku uslugu potražite i dobijete upravo u ovom restoranu.

R.R.D.

RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE KUCEVO ZORANOM MILEKICEM

TRECA DOMACINSKA GODINA

-Zahvaljujuci ovakvom konceptu politike lokalne vlasti,gradani Kuceva mogli su da osete blagodeti domacinskog ponašanja onih za koje su glasali na izborima - Graditeljska ofanziva u gradu Kucevu i selima

-Podneto 38 projekata za sredstva NIP-a.

Za protekle tri godine rukovodstvo opštine Kucevo je kao ni jedno drugo u gradu na Peku,usmerilo pažnju na iz-gradnju infrastrukture u gradu i selima, socijalnu politiku,privredni razvoj, poljoprivredu, prosvetu, kulturu, sport i turizam.

Period od tri godine ostace upamcen kao vreme domacinskog rada i ponašanja kojem lokalna samouprava pokušava da olakša život gradana,a u isto vreme se radi na poboljšanju uslova života,povecanju zaposlenosti i stvaranju uslova za intezivan privredni razvoj,kaže za ‘’Rec naroda’’ predsednik opštine, Zoran Milekic.

Pozitivnu energiju,koju ste uneli u život Kuceva,preneli ste na gradane,a izgradnjom kapitalnih i infrastrukturnih objekata stvarate uslove za njihov bolji život. Šta je to uradeno u oblasti infrastrukture u opštini?

- Uspeli smo da obezbedimo od Ministartva za kapitalne investicije gradnju 15 kilometara magistralnog puta koji prolazi kroz Kucevo. Ovo je jedan veliki pomak što se tice putne mreže,a vrednost projekata je oko 235 miliona dinara. Opština je iz svojih sredstava asfaltirala lokalne puteve u dužini od 25 kilometara,uredeno je i rekonstruisano još 60 kilometara nekategorisanih puteva u naseljima. Izgradnja komunalne infrastrukture je jedan od prioriteta lokalne samouprave. Centralni delovi grada su doživeli rekonstrukciju trgova,poplocavanje trotoara,a u naseljima izgradnja novih kanalizacionih vodova,rekonstrukcija niskonponske elektricne mreže,popravka Domova kulture,izgradnja verskih objekata,sportskih terena...

Od ,,Ju-es stila’’ smo dobili donaciju u rizli koju smo maksimalno iskoristili tako da smo za tri godine po raznim zaseocima i lokalnim putevima isporucili 2.600 tura rizle. Toliko nije uradeno za proteklih 30 godina. Izgradili smo i dva armirana betonska mosta na reci Pek u zaseocima Gložana i Kisela voda. Jedan je most dug 34,a drugi 25 metara. Ovi mostovi izgradeni su iz opštinske kase.

-Puno je uradeno na uredenju Domova kulture i škola. U nekoliko škola parno grejanje, rekonstrisali krovove i izgradili mokri cvor kako bi smo deci stvorili normalan ambijent za ucenje. Odredena sredstva smo opredelili za crkve pa je opština pomogla izgradnju crkve u Mišljenovcu,pocetak izgradnje crkve u Voluji,a pri kraju je izgranja kapele u Kucevu. Sada gradimo kanalizaciju u Koloniji dugu kilometar i po na koju su gradani cekali 30 godina. Veliki broj starih vodovodnih azbestnih cevi je zamenjen i ostalo je vrlo malo da se zameni. Asfaltirana su igrališta za male sportove u Kucevu,Kucajni, Mišljenovcu, parking prostor iza zgrade ,,Homoljskih motiva’’ i zelene pijace. U samom gradu asafaltirano je 6 kilometara ulica,izgraden plato sa cesmom ispred zgrade ,,Borovo’’,ako i poplocavanje trotoara u samoj ulici. Izgradena su dva prelepa platoa ispred Centra za kulturu i restorana ,,Ho-moljski motivi’’,što su gradani sa neskrivenim oduševljenjem prihvatili kao nešto najlepše što je za proteklih deset godina izgradeno u centru grada.

Doveli ste slovenackog investitora koji je bio zainteresovan da gradi fabriku fero-silicijuma,ali su tada vaši koalicioni partneri iz DSS oterali sa ovih prostora i Slovenci su ovu fabriku izgradili u Majdanpeku. Kakvo je sada stanje u privredi opštine Kucevo?

- Prethodna vlast je ostavila pustoš u opštini, infrastrukturni i privredni haos i mnogo nezaposlenih,ali za tri godine koliko je na vlasti koalicija SRS i SPS ta slika se do danas promenila. Posle,po njima uspešne privatizacije,svaki drugi radnik je ostalo bez posla, Fabrike su rasprodate,a 1.200 ljudi je završilo na ulici bez ikakve materijalne sigurnosti. Škole, Domovi zdravlja i kulture bili su u jadnom stanju,a u školi u Mustapicu dve ucionice uopšte nisu imale plafon.Putevi su bili zapušteni i nisu bili bezbedni za saobracaj. Privreda se zasnivala na nekoliko fabrika koje su ,,demokrate’’ bukvalno rasprodale. Industrija kreca i kamena je imala 600 radnika,a posle privatizacije je ostalo samo 90,rasprodato je i trgovinsko preduzece ,,Zvižd’’ pa je od 300 ostalo samo 50 radnika. Ista je sudbina zadesila i šumsko-industrijski kombinat ,,ŠIK’’ koji je pre nego što je prodat imao 500, a danas 200 radnika. Uspeli smo da dovedemo slovenackog investitora koji je hteo da gradi fabriku fero-silicijuma,ali je DSS uspeo da ih otera. Sve je bilo dogovoreno,a fabrika bi bila po najtsrožim ekološkim standardima.Kada su Slovenci culi da se DSS pobunio otišli su 40 kilometara dalje od Kuceva,u Majanpek i tamo napravili fabriku. Dobro se drži ugostiteljsko preduzece ,,Partizan’’ u cijem je sastavu i hotel u Kucevu,ciji je novi vlasnik posle obavljene privatizacije zaposlio 30 novih radnika. Sada grad ima prelepi hotel sa bazenom,tereatanom i saunom. Pojedine manje firme zaposlile su oko stotinu radnika,ali je i pored toga nezapsolenost goruci problem za lokalnu samoupravu koja ce nastojati da što pre reši izgradnjom novih proizvodnih pogona i fabrika. Zato smo na jednoj od sednica opštinskog Veca doneli odluku da neke opštinske placeve besplatno ustupimo investitorima koji bi u opštini Kucevo zidali fabrike i zaposleli radnike. Imamo velika prirodna bogatstva i resurse zbog cega su mnogi zainteresovani za ulaganje.

Vi ste u vašim zalaganjima ostali dosledni da ova Homoljska opština zbir prirodnih resursa svoju šansu vidi u poljoprivredi i turizmu. Šta se cini da se ovi projekti u dogledno vreme i realizuju?

-Kucevo i Homolje je poljoprivredni kraj u kome je jako razvijeno stocarstvo. Iz opštinske kase poljoprivrednicima dajemo povoljne kratkorocne i dugorocne kredite,a svake godine na ovaj nacin stimulišemo nekoliko desetina poljoprivrednih proizvodaca i stocara. Pomažemo i u organizovanju opštinskih smotri priplodnih krava kao i drugim takmicenjima u cilju una-predenja i razvoja poljoprivredne proizvodnje.Ova naša pomoc i daje rezultate,jer se oseca jedan veci pomak u proizvodnji hrane,mesa i mleka.

-Kucevo je poznato po predivnim pecinama i prelepoj prirodi.Zato je turizam jedan od prioriteta u našem razvoju. Pecina Ceremošnja je jedan od poznatijih pecina u homoljskom kraju,a od ove godine smo potpuno uredili i otvorili i pecinu Ravništarku i strucnjaci njih svrstavaju medu najlepše u Srbiji. Pored Ravnišarke izgradili smo info-centar za turiste. Kroz Kucevo protice i zlatnosna reka Pek na kojoj smo za naše gradane uradili prelepu plažu.Hotel u Kucevu ima 120 ležajeva i zatvoreni bazen,a postoji i jedan privatni otvoreni bazen u blizini grada. Planiramo da izgradimo nekoliko planinarskih staza kako bismo privukli planinarska društva i ostale ljubitelje prirode.

Šta se cini na polju kulture,sporta i socijalne politike,a radili ste i na polju zaštitne životne sredine?

-I pored svakojakih prepreka od strane naših politickih protivnika,mi smo uspeli da domacinskim poslovanjem uradimo mnogo,a sve u cilju da našim gradanima omogucimo kvalitetniji život i u tome dajemo sve od sebe. Radimo i u oblasti kulture,sporta i socijalne politike. Kada govorimo o kulturi,možemo da se pohvalimo da imamo nekoliko smotri i festivala. Vec pune cetiri decenije u našem gradu se održava smotra narodnog stvaralaštva Homoljski motivi,Smotra Decjeg izvornog narodnog stvaralaštva postoji vec punih 20 godina,tu je i Festivala etnološkog filma FESTEF, a vec trecu godini živi i festival posvecen našem najpoznatijem trubacu svih vremena Miletu Matušicu. Kuce-vljani su ovog leta imali priliku da vide i koncert našeg poznatog ansambla ,,Blakanika’’.

-Želimo da našu decu sklonimo iz kafica i sa ulica i omogucimo im da se bave sportom. Fudbalski klub ,,Zvižd’’ postao je od ove jeseni zonaš,a ženski rukometni klub Kucevo je u Prvoj ligi. Radili smo i na asvaltiranju terena za male sportove,a u svim selima finansiramo sportske klubove i sve sportske manifestacije. Za potrebe sportskih klubova opština je kupila jedan minibus sa 35 sedišta kako bi omogucila lakši prevoz na gostovanja. Kada nema utakmica,autobus koriste kulturno-umetnicka društva,udruženja penzionera,škole... Do 2004.godine iz budžeta je za sport izdvajano ukupno 600 hiljada dinara,a mi smo se ove godine opredelili za 8,5 miliona dinara.

U oblasti socijalne politike iz opštinske kase izdvajamo znatna sredstva za vecu materijalnu sigurnost najugroženijim penzionerima i deci koja se školuju. I dalje oko 600 penzionera dobijaju besplatne lekove,a oko 40 dece opštinsku stipendiju. Posle otvaranja opštinskog Uslužnog centra Opštinska uprava radi kao servis gradana i sve usluge se danas mogu dobiti na jednom mestu,u zgradi Opštine. U cilju kvalitetnog i zdravog života gradana formirali smo i Fond za zaštitu životne sredine. Uložena su znacajna sredstva za sanaciju i uredenje divljih deponija, kao i za kupovinu 4 velika i 20 manja kontejnera. Mi znamo da ovi naši uspesi i domacinski rad bodu oci naših politickih protivnika,ali to je njihov problem. Trudicemo se i dalje da ostvarivanjem svojih zadatih ciljeva omogucimo našim sugradanima bolji život. Nama je i cilj da oživimo i razvijamo privredu,da smanjimo broj nezapsolenih i da stvorimo povonjne uslove za povratak naših školovanih ljudi i da Kucevo bude mesto gde ce svi rado dolaziti i tu ostati. Svesni smo da nas ceka još veliki posao,potrebno je mnogo truda,rada i para kojih ima sve manje,imamo i podršku naših gradana da istrajemo u u ovim našim opredelenjima da realizujemo programe razvoja svrstanih u 38 projekata koje smo ovih dana predali NIP-u,rekao je na kraju našeg razgovora predsednik opštine,Zoran Milekic.

LJ.Nastasijevic

MZ “BURJAN” POŽAREVAC

VIŠE ULAGANJA U PERIFERIJU

Prošle nedelje u požarevackoj Mesnoj zajednici “Burjan” predstavnici lokalne samouprave organizovali su javnu tribinu, posvecenu daljem razvoju ovog dela Požarevca.

Javnu tribinu u MZ Burjan vodio je Branislav Popovic, u kabinetu predsednika opštine Požarevac Dušana Vujicica zadužen za odnose sa javnošcu. Sa gradanima su razgovarali i predsednik Saveta MZ Siniša Stokic, direktor JP “Toplifikacija” Požarevac Toma Janicic i mr Tihomir Jovanovic, šef kabineta predsednika opštine Požarevac. Cilj tribine bio je, pored analiziranja vec obavljenih radova u ovoj, drugoj po velicini MZ u gradu, utvrdivanje liste prioriteta koja bi se, shodno raspoloživim budžetskim sredstvima, realizovala tokom ove, iduce ili narednih godina.

Predsedniku Opštine Dušanu Vujicicu bice predoceno poprilicno zahteva, uz vec sacinjen globalni popis potreba i zahteva koji je uoblicio Savet MZ Burjan, do predloga, zahteva i inicijativa pokrenutih na ovoj tribini.

Nepodeljen stav žitelja MZ “Burjan”, ponovljen u nastupima desetina gradana je: ovaj deo grada ranijih godina, pa i decenija, nepravedno je bio zapostavljen. Na periferiji je ulagano neuporedivo manje u odnosu na lokacije bliže centru i - potrebe i problemi su nagomilani. Pocev od niza ulica koje urgentno treba poravnati i pošljuncati, ulica koje nemaju kanalizaciju, ni kišnu ni fekalnu, deonica koje imaju problema sa lošom strujom, vodom, ulicnim svetlom, trotoarima... Do OŠ “Vuk Karadžic” je stigao toplovod, ali se dalje nije širio, asfalt ceka desetak ulica, nema javne cesme, traži se vrtic za brojnu decu predškolskog uzrasta, da se zapušten železnicki kolosek ukloni i tu sagradi makar put za poljoprivrednu mehanizaciju... Posebno oštro su reagovali žitelji Dunavske i ulice Brace Dobrnjac. Dunavska, sa poprecnim ulicama ima krupnih problema zbog nepostojanja kanalizacione mreže, dok u Brace Dobrnjca nema ni vode ni kanalizacije.

Prema planu i predlogu Saveta MZ “Burjan”, u 2008. godini prioritetno je širenje mreže fekalne kanalizacije u ulicama: Dunavskoj, Bate Bulica, Vojislava Ilica, Zvecanskoj, Stevana Sremca, Vladimira Karica - drugi deo, Ratarskoj 3, Petra Trifunovica, Masarikovoj i prvom delu Dunavske, i Stiškoj, ako se ne dovrši u ovoj godini. Predvida se i gradnja crpne stanice 8 kod pruge i kolektora 2 u Ratarskoj, preko pruge, cime bi se obuhvatile Ratarska, LJube Stepica, Nikole Pašica, Kosovke Devojke, Kneza Višeslava, Srpskih vladara, Gospodar Jevrema, Palmoticeva, Vrtlarska, Vojvode Dragomira, Krušedolska i Manasijska.

Za asfaltitranje su predložene: Drvarska, Golubacka, Udarnicka, Jefimijina, Cegarska, Stiško sokace 2, Brežanska 1 i 2 i Vladimira Karica. Predlog je i da se presvuku asfaltom Ratarska, Aleksandra Pavlovica - sanacija nakon dovršetka kanalizacije, Partizanska, Veljka Vlahovica, kao i izgrade trotoari u Dunavskoj, Bojane Prvulovic i Ratarskoj.

Ukazano je i na potrebu gradnje decjih igrališta u Bojane Prvulovic i Borskoj 4.

Po recima Tome Janicica, direktora JP “Toplifikacija”, širenje toplovodnog sistema u MZ Burjan je jedan od prioriteta, realizacija po-cinje u najskorije vreme. Dinamika ce, naglasio je, zavisiti od raspoloživih sredstava, ali je naglasio i to da projektna dokumentacija vec postoji za veci deo podrucja MZ “Burjan”.

D. Milenkovic

POVODOM OKTOBARSKIH SVECANOSTI

SECANJE NA KASIDOLCA

Na Novom groblju u Beogradu prošle subote, kraj grobnice obnovljene posle 50 godina, održan je pomen pukovniku Živku Kasidolcu, rodom iz Kasidola, upravniku Beograda 1894. godine. Pomenu su prisustvovali meštani Kasidola i ostalih naselja požarevacke Opštine kojima je na dolasku zahvalio predsednik MZ Kasidol Borica Nešic. O liku Živka Kasidolca govorio je Milan Ivoševic, autor knjige “Upravnik Beograda-Kasidolac”. Medu gostima bio je i Dragan Jurišic koji je u ime Društva za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Beograda preuzeo dalju brigu o obnovljenoj grobnici.

Inace, povodom Dana oslobodenja prošle subote u rodnom mestu Kasidolca, na samom ulazu u selo otkrivena je tabla sa natpisom “ Kasidol-selo vitezova”. Istoga dana zamenik predsednika SO Požarevac, Mirko Papovic postavio je tablu na kojoj piše - Ulica pukovnika Živka Kasidolca. U vecernjim satima u OŠ sela promovisana je knjiga o Kasidolcu.

S.E.

PREDSTAVNICI PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U PETROVCU

INTERESOVANJE ZA MINI HIDROCENTRALE

Predsednik opštine Radiša Dragojevic primio je prošlog cetvrtka delegaciju Privredne komore Srbije koju je predvodio potpredsednik dr Cedomir Vukic, a u kojoj je bio i švedski investitor Stefan Etkem, predstavnik proizvodaca elektro opreme i turbina. Razgovaralo se o stranim ulaganjima u izgradnji mini hidrocentrala na reci Mlavi. Gospodin Vukic je za naš list tom prilikom izjavio:

„Došli smo da razgovaramo o stranim ulaganjima na teritoriji opštine Petrovac, a radi se o izgradnji mini hidrocentrala na reci Mlavi. Na osnovu hidroloških istraživanja i po hidrološkim kartama postoje potencijali za izgranju jedne centrale od 32 megavata i nekoliko od 1 do 5 megavata . Postoji podrška Vlade za ravnomernijim razvojem Srbije a vaš kraj ima dosta neiskorišcenih reka. Ovim projektima dobijace se takozvana „zelena struja” što su i projekti koje podržava Evropska unija.

Postoje švedski investitori koji su zainteresovani za ovakva ulaganja i time ce dati doprinos i za zapošljavanje jednog broja radnika iz vaše opštine. Slicni projekti su vec realizovani u Bugarskoj i Sloveniji a investicije podržava i Elektroprivreda Srbije.

SVECANO OBELEŽEN DAN POLJOPRIVREDNE ŠKOLE SA DOMOM UCENIKA “SONJA MARINKOVIC”

BOGATA ŽETVA NAGRADA I PRIZNANJA

Himnom “Bože pravde” u interpretaciji školskog hora, prošle srede zapocela je proslava Dana Poljoprivredne škole sa domom ucenika “ Sonja Marinkovic”. Svecanoj akademiji, koju su priredili clanovi školskog hora, muzicke sekcije i recitatori, prisustvovali su i brojni gosti, predstavnici lokalne samouprave, privrede, Školske uprave Požarevac, direktori srednjih škola. Prisutne goste, clanove kolektiva i ucenike pozdravio je Vidoje Vukašinovic, direktor škole koji je urucio nagrade najboljim ucenicima, i jubilarne i novcane nagrade radnicima škole. Posle svecane akademije odigrana je utakmica u malom fudbalu izmedu ekipa ucenika škole i stanara Doma ( ?). O istorijatu, današnjem statusu i planovima Škole, u formi recitala govorili su ucenici ove obrazovno - vaspitne ustanove.

“ Poljoprivredna škola osnovana je 10. oktobra 1872. godine pod nazivom “Zemljodelska šumarska škola” i radila je sve do 1883. godine kada je zabranjena. Škola je uživala ugled visokog ranga, a diplome njenih ucenika prihvatane su kao punovažne u celoj Evropi. Novi pocetak rada škole vezuje se za 1897. godinu, i radila je sve do pocetka Prvog svetskog rata 1914. Osam godina kasnije, 1922. godine novi pocetak, ali pod nazivom “ Specijalna poljoprivredna škola”, a 1928. godine prerasta u dvorazrednu “ Specijalnu poljopri-vredno ratarsku školu. Uprkos brojnim teškocama kroz koje je prolazila tokom Drugog svetskog rata, Škola radi sve do 1947. godine kada je ukinuta a umesto nje osnovana je “ Brigadna mašinsko - traktorska škola”. Cetiri godine kasnije Škola po peti put u istoriji menja naziv, ovog puta u “ Poljoprivredno mašinsku školu” u kojoj se omladina ospo-sobljava za rukovanje i popravku poljoprivrednih mašina. Do nove, kvalitetnije promene dolazi 1953. godine kada se Škola vraca na stari program koji je šest godina mirovao. Od 1959. godine Škola prerasta u “Srednju poljoprivrednu školu” sa cetvorogodišnjim trajanjem, a nova etapa u razvoju škole vezuje se za 1967. godinu kada prerasta u “Po-ljoprivredno - prehrambeni školski centar Sonja Marinkovic”. Školske 1996. godine otvoren je Dom ucenika, došlo je do proširivanja naziva škole koji ona danas nosi.

“Danas se u školi realizuje nastavni plan i program za podrucja rada poljoprivreda, pro-izvodnja, i prerada hrane, u ce-tvorogodišnjem i trogodišnjem trajanju. U školskoj 2007/2008. godini u dvadeset odeljenja upisano je 494 ucenika, zaposleno je 110 radnika, 82 u školi i 28 u Domu ucenika. Škola poseduje savremenu opremu za teorijsku i prakticnu nastavu, a planira se adaptacija prostora za smeštaj sadnica i pogona za preradu voca i povrca, dogradnja novog dela veterinarske ambulante, adaptacija podrumskog prostora za klub ucenika i prostor u kome ce se organizovati dodatna i dopunska nastava. Pored toga, predvidena je adaptacija, izgradnja novog prostora u Domu ucenika, receno je izmedu ostalog na svecanoj akademiji.

JUBILARNE I NOVCANE NAGRADE

Jubilarne nagrade za 30 godina staža dobili su: Dragana Ivoševic, Branivoj Milic, Tomica Savic, Veroslava Stevic i Branislava Živanovic, za 20 godina Jasminka Obradovic i Radica Živkovic, a za 10 godina Dragana Radovanovic, Snežana Milosavljevic i Slobodan Pavlovic. Na osnovu predloga Nastavnickog veca i direktora, novcane nagrade povodom Dana škole dobili su: Gordana Predojevic, Nada Jelic, Dušica Bogojevic, Dragana Momirovic, Novica Zdravkovic, Radenko Avalic, Jovo Budimir, Miodrag Lazarevic, Mira Stevic, Dragan Vojinovic i Slobodan Ristovski.

NAGRADE NAJBOLJIM UCENICIMA

Odlukom Nastavnickog veca za odlican uspeh i primerno vladanje u školskoj 2006/2007. godini knjigama su nagradeni: Mladen Miladinovic (1/1), Anita Boškovic (1/2), Nena Milovanovic (1/2), Milena Matic (1/2), Dragan Stojimirovic (1/2), Mirjana Andrejic (1/3), Jasmina Ridic (1/3), Dobrica Rajkovic (1/3), Ana Sotirov 1/6), Marina Milovanovic (1/6), Aleksandar Jovicic (2/1), Milan Stokic (2/2), Maja Hristovski (2/2), Suzana Jeremic (2/3), Viktorina Pujkilovic (2/3), Aleksandra Jankovic (2/4), Dragana Milutinovic (2/4), Jelena Blagojevic (2/5), Milena Bogosavljevic (2/5), Ana- Marija Vodic (2/5), Anita Jovanovic (2/5), Suzana Matic (2/5), Žaklina Redic (2/5), Nevena Strainovic ( 2/5), Ivana Korunovic (3/1), Ana- Marija Cvetkovic (3/1) i Nataša Bukarica (3/2).

NAGRADE POBEDNICIMA KVIZA

Za ucešce u kvizu povodom proslave Svetog Save- školske slave na temu “ Sveti Sava i Nemanjici kroz istoriju i tradiciju”, za osvojeno prvo mesto nagracena je ekipa u sastavu Suzana Jeremic, Monika Stokic i Sanja Rajcic, ucenice 2/ 3 odeljenja, drugo mesto osvojili su Nikola Jovanovic, Aleksandar Jovicic i Dušan Jankovic iz 2/1 odeljenja, a za ucešce u ekipi stanara Doma ucenika nagradena je Biljana Živkovic, ucenica 1/1 odeljenja.

M. K.

NAJBOLJI OD NAJBOLJIH

Selo Veliko Crnice je regionalni pobednik ovogodišnje manifestacije “Susreti sela”.

Ukupan razvoj Mesne zajednice, aktivnosti Kulturno-umetnickog društva, ali i svih ostalih organizacija i udruženja u selu, rezultati u oblasti una-predenja poljoprivredne proizvo-dnje i drugi segmenti, vrednovani od strane Ocenjivacke komisije, doneli su veliku radost ne samo meštanima Velikog Crnica, vec i citavoj opštini Malo Crnice.

Radost za praznik

- Posebno nam je drago što Dan opštine Malo Crnice obeležava još jedna radna pobeda. Manifestacija “Susreti sela” vrednuje ukupne rezultate u oblasti preobražaja sela, što je još jedan dokaz da smo složno i zajednickim radom Opštine i opštinskih organa, Mesne zajednice i uz veliko razumevanje gradana Velikog Crnica, ostvarili još jedan zapažen rezultat, na osnovu cega je Veliko Crnice i postalo regionalni pobednik ovogodišnjeg takmicenja “Susreti sela”, - kaže Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice.

U prethodnom periodu, znacajna finansijska sredstva i brojni radni dani uloženi su u rekonstrukciju i adaptaciju seoskog Doma kulture i drugih važnih objekata u selu, gradnju puteva i ukupno uredenje naselja. Tokom godine su u tom selu zabeležena brojna kulturna dogadanja, niz sportskih aktivnosti i aktivnosti udruženja gradana. Vidni rezultati ostvareni su u oblasti poljoprivredne proizvodnje.

Rade za mlade

- Potvrdilo se da bez saradnje Opštine, Mesne zajednice i gradana, nema uspeha. Ovog puta, taj spoj je ostvaren i - rezultati nisu ostali. To nam je podstrek i “formula” za stvaranje još cvršcih veza i animiranje svih ostalih mesnih zajednica na podrucju opštine Malo Crnice. Poštenim i korektnim odnosom prema obavezama i zadacima, prepoznavanjem interesa i potreba gradana u svakoj mesnoj zajednici možemo da idemo samo napred. Naša sela moraju da žive, da se razvijaju, a lokalna samouprava, Mesna zajednica i Republika su tu da shvate i podrže sve pozitivne akcije potekle iz mesnih zajednica. Imperativ je poboljšanje životnih uslova i standarda na selu i ostajanje mladih na selu. Time ulažemo u buducnost: da što više mladih radi i živi od svog poštenog rada u poljoprivredi, da se opredeljuje za privatno preduzetništvo, u cemu je ova Opština vec postala primer ostalima. U tom pravcu, naše je opredeljenje stvaranje industrijske zone koja ce, ocekujemo, još više da doprinese angažovanju mladih u oblasti privatnog preduzetništva, na korist svoju i svoje porodice, a i društva u celini, - istice Dragance Markovic.

Mesto na mapi

Zanimljive i veoma znacajne kulturne manifestacije odvijale su se ove godine u Kuli, Batuši, Boževcu, Smoljincu, Kobilju…

- Opština Malo Crnice predstavlja znacajan segment na kulturnoj mapi Republike Srbije, s obzirom na to da ima “Fedras”, casopis “Stig”, 15 aktivnih Kulturno-umetnickih društava, a sva ta Kulturno-umetnicka društva imaju Domove kulture u kojima aktivno rade. U prethodnom periodu je dosta uloženo u renoviranje, adaptaciju i izgradnju novih domova kulture. Ta aktivnost se nastavlja, potrudicemo se da se u svim selima stvore adekvatni uslovi za bavljenje kulturno-umetnickim radom. Veoma je znacajna pomoc koju imamo od prosvetnih radnika koji, entuzijazmom i neizmernom voljom najmladu populaciju podsticu da prihvati i neguje ljubav prema folkloru i drugim elementima ocuvanja tradicije, kulturno-umetnickim sadržajima u celini. Smatramo da ne možemo mladoj generaciji da prebacujemo što se bavi ovim ili onim nepoželjnim stvarima, a da joj pri tom nismo ni ukazali ni stvorili preduslove za bavlje-nje kulturno-umetnickim radom, koji svakako ispunjava i oplemenjuje, svakog mladog coveka, željnog da nauci i da se pokaže i dokaže svojim umecem. Pored kulture, tako je i u oblasti sporta: nema sredine u kojoj nismo dali doprinos, kako u izgradnji fudbalskih terena, terena malih sportova, pomogli klubove, pomogli da se afirmišu i košarka, odbojka, rukomet, šah i brojni drugi sportovi, - kaže Markovic.

Agrar po receptu Evrope

Opština Malo Crnice, poznata po najplodnijim oranicama Stiga, u oblasti razvoja i una-predenja poljoprivredne pro-izvodnje beleži veoma znacajne rezultate. Stoletna tradicija zadrugarstva, primer Zemljo-radnicke zadruge “Vitovnica” Kula, okretanje primeni naucnih dostignuca - u Kuli ogledna polja visokorodnih hibrida kukuruza i uvodenje u masovnu proizvodnju uljane repice, a istovremeno, u Batuši suncokreta, po kome je prošle godine Batuša i prozvana “Selom suncokreta”, sve uz prisustvo vrhunskih strucnjaka poljoprivrednih instituta, fakulteta i požarevackog Zavoda za poljoprivredu, samo su taksativno nabrojani elementi koji ovu sredinu uvode u red evropskih standarda primene nauke u proizvodnji i, kao rezultat toga, postizanja respektabilnih proizvodnih rezultata. Vredi spomenuti i dostignuca u stocarstvu, proizvodnji mleka…

Buducnost sela

- Naglasicu i ovom prilikom: selo mora da ima uredenu školu, Dom kulture, crkvu, Mesnu zajednicu, Mesnu kancelariju, dobar put, telefon, kablovsku TV, zdravu pijacu vodu, cak radimo i na projektu kanalizacije, a potpisali smo ugovor i o gasifikaciji, s obzirom na to da ce magistralni vod proci kroz opštinu Malo Crnice. Vec ovih dana pocinje i polaganje optickog kabla kroz našu Opštinu. Sa razvojem intenzivne poljoprivre-dne proizvodnje i privatnog preduzetništva, stvaranje pristojnog ambijenta za život i još zapaženija kulturna dostignuca, racunamo na sve veci ostanak mladih na selu, racunamo na buducnost sela i ove Opštine. Uz adekvatnu podršku Republike, koja ni u prethodnom periodu nije izostajala, verujemo u uspeh napora koje cini lokalna samouprava, rekoh - u zajedništvu sa mesnim zajednicama i gradanima, - porucuje Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice.

D. Milenkovic

PRICA O NARODNOM POJCU MILIJI RADIVOJEVICU “BAJI”

CUVAR SRPSKE TRADICIJE

Letos je teško bilo naci Miliju Radivojevica kod kuce, ali ga je i te kako bilo na raznoraznim priredbama, smotrama, splavarenjima, planinarenju, ali i na znacajnim prijemima u društvu afirmisanih imena iz sveta kulture ili humanitarnog rada. Cest je i omiljen gost i na narodnim okupljanjima, jer su njegove pesme razumljive svima, bez obzira na nivo obrazovanja. Uz to, organizatori ga rado pozivaju, jer znaju da je takode izvrstan pevac i zabavljac.

Do danas je iz Milijinog pera i duše izatkano na hiljade stihova. Medutim, do njihovog objavljivanja (autor insistira na ovom izrazu, uz naglašavanje da “izdati” nije adekvatan naziv jer može da ima i drugacije znacenje) nije lako stici. Malo je izdavaca koji raspolažu neophodnim sredstvima, pa se pribegava traženju sponzora, što se najcešce ocekuje od autora. Milija je odavno napisao i odabrao pesme za zbirku “Na stazi života” koja ce tek ovih dana izaci iz štampe upravo iz pomenutih razloga (jedan od sponzora je SO Požarevac).

Dušom izatkani stihovi

- Za zbirku je odabrano oko 160 pesama, uglavnom misaonih, mada ima i onih koje nas navode da se vratimo našim pravoslavnim korenima. Zbirka je sacinjena iz nekoliko celina, tako da jedna, inspirisana aktuelnim dešavanjima, nosi naziv “Srbija danas”. Kažu, sve je politika i ništa nije politika. Skloniji sam da verujem u ovo drugo, jer ako iskreno doživljavam ono šta radimo i šta nam se dogada, to nije politika vec život. Knjiga ce biti objavljena zahvaljujuci upornosti i pregornom radu urednika i tehnickog urednika Vladimira Paunovica iz Starceva kraj Petrovca. U protivnom, ove pesme, kao i stotine drugih koje sam napisao, upoznala bi relativno mala grupa ljudi, medu kojima je doduše i znatan broj boema i slikara. Medu njima nije bilo teško zadužiti nekog za likovnu obradu i ilustracije. Ovog posla se prihvatio akademski slikar Slobodan Popovic Dane iz Despotovca. A da ce sve biti uradeno po zamislima ovog malog tima, svedoci visok renome TEK elektronika, iz cije ce štamparije knjiga ugledati svetlo dana - obavestio nas je autor.

Na Svetski dan posvecen ljudima treceg životnog doba posetili smo bracni par Radivojevica, penzionera koji kroz život grabe punim jedrima, nemajuci kad da se dosaduju. Zatekli smo ih ispred kucice usred vinograda, takoreci izmedu dva putovanja. Uvek vedri i nasmejani, Mira i Milija ne priznaju tegobe koje donose godine. Odrasli su u istom komšiluku, gde su se zamomcili, odnosno zadevojcili, dopali jedno drugom i vencali. Danas je iza njih “staž” od blizu cetiri decenije, ispunjenih teškocama, ponekad i tugom, ali i sa mnogo radosnih trenutaka, posebno onim koje su im donele cerke Dragana i Svetlana, odnosno unuke Jelena, Ana i Jana...

Pesma govori sve jezike

- Kako oboje volimo muziku, kroz život smo cesto koristili dar od Boga, dobar glas i smisao za pevanje, što nam je davalo energiju da se uspešno hvatamo u koštac za životnim teškocama. Milija je znao i da dobro zasvira u frulu ili gajde, a negde pred kraj pete decenije života, zatreperila je i njegova pesnicka žica. Objavio je prvu zbirku pesama “Meseceve kapi”, napisanu tako da ju je svako razumeo: od akademski obrazovanih, do jedva pismenih ljudi. Poceli su da nas pozivaju na razne svecanosti i to traje i danas-ispricala nam je Mira, koja inace cesto smišlja muziku za Milijine pesme koje se danas pevaju na najrazlicitijim mestima: od seoskih priredbi, pa do prestižnog Kolarca.

Dugo, toplo leto Radivojevici su ispunili brojnim putovanjima i gostovanjima. Bili su na “Bacijarskim danima” u Stamnici, “Homoljskim Spasovdanskim susretima” u Krepoljinu, “Cetereškom prelu”, “Sestroljinskim danima preobraženja”, “Na danima Stanoja Glavaša” u njegovom rodnom Glibovcu kod Smederevske Palanke (ovom junaku je Milija napisao himnu)...

Uz brojne manje ili vece svetkovine, po nepisanom pravilu dobro zacinjene i lepim druženjima uz jelo i pice (zbog ovog poslednjeg je nežnija polovina unapredena u licnog vozaca) stigli su Radivojevici na obale prelepe Tare, a bili su i na splavarenju Drinom. Upoznali su zvucna imena srpskog slikarstva, pesništva, boemije, ali i politike, pa i clanove princevske porodice Karadordevic...

R.R.D.

NAŠA POSLA

PLES MECE BOŽANE

Gotovo cele godine mecka Božana , a sve se tako zovu, boravi u Branicevskom okrugu. Ima svoj ples pred publikom i prilicno je virtuozna.

Najpre je igrala u Požarevcu. Ali,ništa se nije promenilo. Ostalo je sve po starom.Nekome je dobro, nekome nije, tek Božanu su prozvali "Crvenom meckom". Tako mi njene šape, nije to ni sa cim zaslužila.

Što nije uspela u Požarevcu,"odradila" je u Malom Crnicu.Meca zna posao,i nije joj prvi put da gostuje u Stigu. I nije bilo po onoj narodnoj "menjamo da ostane isto".

Igrala je i u Kucevu,no, ne sa velikim uspehom. Uz to,imala je peh da je nazovu "Crno-crvenom meckom". Razocarano je nastavila put ka Velikom Gradištu. Tu je uspela da svojom igrom što šta promeni. Ni u ovoj podunavskoj opštini nije prošla bez nadimka. Ovde je zovu "Demokratskom meckom".Isti epitet je dobila i u Žabarima.

U Petrovcu je odbila da ima svoj šou,zaputila se ka Žagubici. Tu se nije snašla ponajbolje. Imala je ples u dva smera, pa se pobednik još ne zna.

Ipak,Božana opasno oštri svoje šape za Golubac. Tamo, kako vele, nije skinuta ni paucina sa nekih mandata.

HALO 92

UDARIO U AUTOBUS I POGINUO

U mestu Drmno 12.10.2007. godine oko 6,40 casova dogodila se saobracajna nezgoda. Upravljajuci putnickim vozilom marke “Golf 2” i krecuci se iz pravca Kostolca, Vladimir Nikolajevic (1984) iz Klenovnika, usled neprilagodene brzine stanju puta i uslovima saobracaja, izgubio je kontrolu nad vozilom, prešao na suprotnu stranu saobracajne trake i udario u gradski autobus koji se kretao iz suprotnog pravca. Od povreda zadobijenih u ovoj nezgodi Vladimir je preminuo na licu mesta.

Uvidaj ove saobracajne nezgode izvršio je istražni sudija Opštinskog suda u Požarevcu i pripadnici Policijske uprave Požarevac.

POŽAR U OBJEKTU TV DUGE

U Požarevcu, 12. 10. 2007. godine oko 17,00 casova došlo je do izbijanja požara u novoizgradenom objektu televizijske stanice “Duga” koji se nalazi u Užickoj ulici. Požar je izbio u prostoriji glavnog televizijskog studija. Vatrogasno spasilacke jedinice Policijske uprave Požarevac uspele su da lokalizuju i ugase požar.

U požaru je izgoreo termo-zvucni izolacioni materijal, izolacija snopova elektro-kablova, cetiri razvodne elektro-table i staklene površine u studiju. Ostale prostorije koje se nalaze u ovom objektu nisu oštecene plamenom. Uzrok paljenja je nepažnja radnika koji su izvodili završne radove, dok ce sredstvo paljenja biti utvrdeno nakon istrage koja je u toku. Materijalna šteta nastala usled požara bice utvrdena nakon procene Osiguravajuceg društva “Dunav osiguranje”, kod koga je objekat i osiguran.

U požaru nije bilo povredenih i poginulih lica.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

MIRKO LAZIC - 40 GODINA SAMOSTALNOG PRIVATNOG POSLOVANJA

BEZ DANA BOLOVANJA

- Od šupe do 400 kvadrata

- Najveca je želja - roditeljska

Mirko Lazic, vlasnik ML Petrola, odavno je preživeo tranziciju izmedu društvenog i privatnog vlasništva. Svoj “privatni” radni vek zapoceo je pre cetrdeset godina, a pre tri dana sa svojim prijateljima, na nepretencioznoj proslavi, koju su mu priredili sinovi, secao se lepih i onih manje lepih strana privatnog biznisa.

Naravno, i on je poput njegovih vršnjaka, posao zapoceo u društvenom preduzecu, daleke 1963. godine, u “Remontu”, današnjoj Auto kuci “Šumadija”, gde je naucio zanat i radio najpre kao automehanicar , a zatim, nakon što se “pokazao”, dobija zvanje poslovode. “Remont” napušta nakon dve godine i odlazi u Auto-moto društvo gde je obucavao, bio poslovoda i sekretar, i gde se zadržao do oktobra 1967. godine kada otvara samostalnu privatnu radnju.

- Bilo je to teško vreme. Privatan posao bio je novina. Ne samo zbog poreza, vec i zbog toga što nisam imao ništa svoje. Prepravio sam tudu šupu koja se nalazila u ulici JNA 35 i napravio malu radionicu, pocinje svoju pricu jedan od privrednika sa najdužim privatnim stažom u Požarevcu.

Ipak, na njegovoj strani bilo je zanat, dobar glas i šegrti, od kojih su danas mnogi, automehanicari sa iskustvom i mogucnošcu da se pohvale imenom od kojeg su ucili. Posao je “išao” lagano ali sigurno. Stiglo je vreme za prvu, ali ne i poslednju selidbu.

Druga Laziceva radionica ima i “estradno” ime jer je plac na kome se nalazila kupio od Ðorda Marjanovica licno.

- Ona se nalazila u ulici Cede Vasovica gde sam polako, uz pomoc oca i rodaka, stvorio, za ono vreme, savremenu radionicu. NJenom svecanom otvaranju prisustvovalo je mnogo ljudu, bio je tu i sam Ðorde Marjanovic. Sem mehanike, tada sam “probio” i pranje vozila, koje sada postoji u svakom selu, a tada je bilo gradski hit. Istovremeno sam bio aktivan i u auto-školi, seca se Lazic.

U novoj radionici zadržao se do polovine sedamdesetih godina kada dolazi do rušenja tog objekta. Kao zamenu, od Opštine Mirko Lazic dobija mesto gde se i sada nalazi ML Petrol, u ulici Koste Abraševica 1.

Svuda “prodi” - kuci dodi

Mirko Lazic nije, poput mnogih današnjih “sveznajucih” majstora, bio ubeden da ništa više ne može da nauci. Naprotiv, kaže da i dan danas svakoga dana uci. O poslu , životu i ljudima, sa kojima je , izgleda, oduvek znao.

Kada su za njegovu radionicu bile “mrtve sezone” odlazio je u Švedsku, kod prijatelja, ucio zanat od tamošnjih majstora i “kupovao” njihove fazone. U centru Stokholma obucavao se za Volksnjagen motore.

U meduvremenu Lazic je napravio i bum sa iznajmljivanjem vozila (Rent-a-car). Posedovao je dvanaest vozila za ove potrebe.

Onda su stigle devedesete,..

Kada su “klijenti” poceli da beže iznajmljenim automobilima , Lazic je odlucio da ih rasproda i 1993. godine, u vreme vrlo dobro znane inflacije , praznih rafova, redova za ulje, brašno i šecer i bitke za sindikalne svinjske polutke, poceo je ono za šta je bila potrebna velika petlja - izgradnju benzinske pumpe.

- To je bilo vreme plata od po deset maraka. Rizik je bio veliki. Teško se nabavljalo gorivo, bilo je mnogo inspekcija i provera. Najponosniji sam što mogu da se pohvalim time da ni dana nisam bio saslušavan, ni na jedan dan nisam zatvorio radnju, u mom zdravstvenom kartonu nema ni dana bolovanja, a radio sam i subotom i nedeljom. Ali jedino tako moglo je nešto da se stekne, jer je to bilo vreme kada nije moglo preko noci da se zaradi, kaže.

Dva u jednom - zadovoljstvo u poslu

I pored velikih obaveza Poža-revljani Mirka Lazica znaju ne samo kao uspešnog privatnika, vec i kao stalnog ucesnika auto i moto trka pa i boksera.

- Za te stvari, pregazilo me je vreme. Ali bilo je dobro dok je trajalo. I to, kao i posao, ostaje na mladima. Radio sam stvari koje sam voleo, dodaje.

Danas ML Petrol uslužno radi za “Jugopetrol”, pranje automobila je osavremenjeno , a tu je i mehanika, koja je, zbog pumpe dugo bila zapostavljena. U poslednje vreme vracaju joj se sa novim elanom.

- Pokušavamo da ponovo budemo broj jedan u mehanici, što zaista mislim da možemo. Za pocetak kupili smo novu tehniku, dve dizalice, a nudimo i besplatne “blic” preglede. Dobro smo snabdeli i prodavnicu gde se nalazi veliki izbor guma, ulja, akumulatora. Imamo i potrošni materijal za motore, po cemu smo, u gradu, jedinstveni.

Posao se naravno, menja, razvija, sve brže i brže, jer vreme ubrzanog tempa života to diktira. Buducnost porodicne firme, sudeci po najavama njenog “prvog coveka”, možda je zvanicni servis nekog od velikih proizvodaca automobila. Lazici ce, podrazumeva se , raditi sa poznatim brendovima, sa imenom i tradicijom, kao što je Ford, sa kojima teku pregovori.

O uspehu ove porodicne firme sem broja godina govori broj okupljenih prijatelja, saradnika iz svih branši , politicara koji pripadaju razlicitim opcijama, a koji su u subotu došli da cestitaju Mirku cetiri decenije poslovanja.

Ispred te cetiri decenije on stavlja samo jedno - porodicu. I najvecu roditeljsku želju . Da sin prevazide oca.

- Uspeo sam da interesovanje za porodicni posao prenesem na starijeg sina, Mirka. On je zaista dobar mehanicar. Uz mene je naucio osnove i “cake”, a sada se svakodnevno usavršava, cita, i što je najvažnije, voli taj posao. Mladi sin je otišao u drugom pravcu, on je umetnicka duša. Ali bez obzira na profesiju koju izaberu, obojicu sam, nadam se, naucio da posao koji rade, obave kako valja, da “ne muvaju”, bez obzira na to koliku ce korist od toga imati. Po tom pitanju, savest mi je cista. Možda su meni ostali dužni, ja nisam nikome. Uspeo sam da se održim cetrdeset godina, i to sve govori.

T.R.S.

HUMORESKA

DOBICETE PO PORCIJU

Naš narod mnogo voli da zaviruje u život svojih idola i vladara. Tako se obilaze dvorovi i vile gde su živele poznate licnosti iz naše bliže i dalje prošlosti. Narod se, s neskrivenim simpatijama, divi prostorijama, nameštaju i umetnickim delima gde su (naši) vladari živeli i uživali i gde su donošene razne važne odluke, dobre ili pogubne za taj isti narod, a, bogami, i za pojedine primerke tog naroda.

Ovo danas i ovde, što naš narod može da se približi narodnoj skupštini, u suštini, odlicna je stvar. Zapravo, radi se o tome što narod može da ude u “svoju” skupštinu da je razgleda, pravi je potez vlasti. Jer, cija je skupština ako nije narodna?

Narod, kad ude unutra, može da zvera naokolo, može da pipne i sedne u klupe i da bira i da se smesti u onu poslanicku klupu gde danima, a cesto i nocima, sedi njihov favorit i ljubimac.

Mogu da se popnu i do govornice, da je opipaju i da je drmusaju kao da su i oni poslanici. Nije primeceno da je neko seo na mesto predsednika skupštine!

Ali, mom komšiji, džangrizalu jednom, malo je to. Kaže:

- Koj moj imam da gledam klupe i ostalu drvenariju, šta imam od toga? Ja bih hteo da probam njihovu hranu, tu najjeftiniju, a sigurno nije loša cim je poslanici jedu. I da vidim kuvarice, mnogo volim tu strukturu radnicke klase. (Ja prvo u kafani pogledam kakva je kuvarica, pa onda sedam.) A i da ih priupitam da li im je teško da nahrane sve te predstavnike naroda? Dosta mi je bre, narodnih kuhinja i zajednickog kazana, voleo bih i ja da jedem u narodnoj skupštini za male pare, za ono što isprosim na ulici. Bilo bi to dovoljno za jedan obrok, a moglo bi da ostane i za jedno pice!

E, pa, komšija, sacekaj nove izbore pa se kandiduj za narodnog poslanika!

Šta drugo da mu kažem dok smo stajali u redu za porciju pasulja izpred Crvenog krsta!?

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Pa je l' hocemo u Evropu? Hajde, sredina, krenimo napred!

- Srpski politicari ne daju Kosovo, ali ni vlast!

- Neverovatno koliko dugo treba da bi se stiglo na pocetak!

- U poštenoj i ravnopravnoj borbi, branicemo se svim nedozvoljenim sredstvima!

- Srbi se hvale svojom prošlošcu, a ona je, uglavnom, rimska!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 5.10.2007 godine do 12.10.2007. godine u porodilištu opšte bolnice Dr.”Voja Dulic “ u Požarevcu rodeno je 26 beba ,16 decaka i 10 devojcica.

Sinove su dobili: Pajkic Ivana i Miloš iz Požarevca,Jovanovic Danica i Milenkovic Toplica iz Batovca,Latkovic Milena i Miloš iz Živice,Peric Snežana i Radulovic Aleksandar iz Aleksandrovca,Sacipi Nazmija i Cemailji Turhan iz Kostolca,Vojinovic Suzana i Dorijan iz Vrbnice,Doskovic Marija i Pajkic Boban iz Snegotina,Stevanovic Ranica i Dobrica iz Petrovca,Ðordevic Nedica i Miroslav iz Trnovca,Drmaku Istnija i Krujezi Vikran iz Kostolca,Živkovic Marija i Nebojša iz Požarevca,Rakic Slatkica i Sladan iz Dobre,Stojiljkovic-Antic Katarina i Antic Zvonimir iz Požarevca, Simic Milena i Miljkovic Željko iz Kladurova,Jovanovic Sladana i Todorovic Aleksandar iz Požarevca,Lupšic Milivera i Slaviša iz Kuceva.

Kcerke su dobili: Šebic Olivera i Zoran iz Kostolca,Vitic Sanela i Milan iz Požarevca,Srejic Violeta i Radulovic Baca iz Žagubice,Spasic Milena i Aleksic Brance iz Požarevca,Mihajlovic Miroslava i Krajic Slobodan iz Kuceva,Markovic Ivana i Ilic Saša iz Živice,Šmanja Biljana i Vladimir iz Požarevca,Ademi Ona i Gudinci Necmedin iz Kostolca. Maksic Dragana i Dejan iz Požarevca,Petrovic Dragana i Naumovic Draško iz Velikog Crnica,

FELJTON

U SUSRET 11. MEÐUNARODNOM BIJENALU “ U SVETLOSTI MILENE” ( III )

RAZBUKTALI KOSMOPOLITSKI ROMANTIZAM

-Priredio M. Kuzmanovic

Zanatska zrelost prvog akademizma, koji kao integraciona osnova nikada nece biti napušten, zapaža se rano, u Portretu majke 1928, zatim u crtežima ženskih aktova virtuoznih skracenja i prostornih rešenja iz 1928. i 1929. Drugi, kosmopolitski romantizam, sazrevace sporije, nekoliko godina, dok se, sjedinjen sa prvim, ne pojavi kao stav: dodirujuci kic, akademizam se postepeno menja i približava izvornom slikarskom jeziku i egzistencijalnom raspoloženju. Proces tog sintetizovanja ispoljen je rano i u muzejskim uzorima da bi se docnije, u doba zrelosti, kristalisao u stil, ekspresiju i pogled na svet. Renesansna opšta vizuelna shema spaja se sa Beklinovom ili Fon Štukovom enigmom, jezom i postnadrealistickom klimom. Tako se u platnu Milena sa majkom, 1927 (slicnom kakvom poprsju Bogorodice sa Hristom, na primer, prenaglašene psihološke karakterizacije i ogromnog iluzionistickog prostora - kojim provejava zamišnjenost i strah - vec naslucuje svest o kosmickom jedinstvu u istovremenosti svetlucanja zvezda i iskri u ocima majke i deteta.

1928 - 1930. Požarevac, Beograd. Povratkom iz Minhena u Beograd pocinje period samostalnog rada. Posle pojave na jesenjoj izložbi, nestrpljiva, vec u decembru 1928. u Novinarskom domu na Obilicevom vencu, otvara samostalnu izložbu sa preko sto radova - pretežno minhenskih studija i slika, pastela, akvarela, crteža i manjeg broja ulja. Odmah zatim, u januaru 1929, uprava ženskog pokreta prireduje joj izložbu u Požarevcu, u osnovnoj školi (tzv. Krstinoj kuci), koju otvara slikar i profesor J. Vucetic. Sa dva pastela, Portret g-cice M. i Susreti u Meksiku, ucestvuje te godine i na prolecnoj izložbi u Umetnickom paviljonu Cvijeta Zuzoric, sa Bijelicem, Noem Živanovicem, LJubom Ivanovicem, Licenoskim, Pomorišcom, Radovicem, Tartaljom, Rosandicem, Stijovicem, Stojanovicem i drugim jugoslovenskim umetnicima, zatim i na jesenjoj izložbi. Sledece, 1930. godine na Trinaestoj izložbi Lade sa šest ulja Portret S Mihajlovica, Portret Mis Gerbi, Portret devojcice I, Portret decaka, Portret devojcice II, Portret mladica, Studija I, Studija II, Moja mama (pastel), Skica Muzej Sevillano, El faro de Vera Cruz, Double face, Cirkus (ulje), London I, London II (akvarel), i najzad, 1932. na petnaestoj izložbi Lade - sa serijom od deset pastela, ulja i akvarela sa puta po Španiji.

Kritika je odmah zapaža. Povodom samostalne izložbe, Sreten Stojanovic u Politici primecuje njen veliki ukus i da dekorativno-ilustrativna strana izložbe najavljuje (...) jednu novu snagu na koju vec danas možemo racunati, kao i da je cistota linije i jedna doza mekoce u izvesnom broju ilustracija narocito upadljiva. Izlaganje sa Ladom 1932. bio je rastanak s našom društvenom sredinom. Španija, Pariz, London: 1930-1931. Po odlasku iz zemlje Milena je živela skoro deceniju u Evropi, u kojoj je razmak izmedu iluzije Brijan-kelogovog sporazuma (1929) i katastrofe drugog svetskog rata (1939) ispunjen teškim previranjima i sukobima.

1930. Iz Beograda i Požarevca krenula je prvo u Španiju. U njoj stvara ciklus akvarela, pastela, ulja na španske teme, u kome se njen kosmopolitski romantizam razbuktava i koji (poslednji put) 1932. izlaže sa Ladom.

1931. Posle Barselone i Malage, Sevilje, Granade, Kordobe i Madrida, i kratkog boravka u Parizu i Londonu. U njemu nastaje nekoliko tempera, zabeleški sa putovanja, bledih tonova i oštrog grafizma - London I, London II. Istancanošcu sivog, a narocito sve vecom naglašenošcu linije, ti motivi gradskih ulica, kuca i krovova najavljuju glavni njen period i važan cinioc njenog buduceg jezika. U Bloomsberu Gallery 27. februara 1931. prireduje izložbu dekorativnih slika, predela i portreta - novih dekorativnih redova, mrtvih priroda i motiva sa londonskih ulica, medu kojima je bilo krejona i pastela.

Nastavice se...

ÐURA TIZMANOV, NAJSTARIJI OSTROVAC

EH, DA NE BEŠE TOG KOMUNIZMA…

Selo Ostrovo, za vreme Austrougara Temešiget, ima puno osamdesetogodišnjaka, medu kojima je najstariji devedeset trogodišnji Ðura Tizmanov. Uprkos poodmakloj dobi, pamcenje ga odlicno služi, dobro vidi, ali slabije cuje. Cetiri godine proveo je u nemackom logoru Stagard na Baltickom moru, ali kako kaže, vece zlo naneli su mu komunisti u posleratnom periodu, u vreme prinudnog otkupa i prisilnog uclanjivanja u Zadrugu. Za njega vreme kao da je stalo. Ko nije iz Ostrova, taj je iz Srbije…

- Ja sam roden u Ostrovu koje se tada pod Austrougarskom zvalo Temešiget. Preko Dunavca, u blizini Starog Kostolca gde su bili Turci, naselio se davno jedan ribar sa petoricom sinova i cerkom. Iz tog cuvijaka koji su zvali Selište, krenuli su jednog dana u lov, a pri povratku utvrdili su da im je cerka, odnosno sestra, nestala. Oteli je Turci. Otišli su preko, pobili tursku patrolu, ali zbog straha od osvete nisu smeli da se vrate u svoje naselje, vec su pobegli uzvodno Dunavom. Dva brata su otišla u Banat, ili Srbiju, to niko ne zna, ali su preostala braca, Janko, Damnjan i Marinko sa ocem i sestrom napravili kuce i tako je nastalo današnje selo Ostrovo, priseca se davnih vremena deda Ðura.

- Dok smo bili pod Austrougarskom, postojala je škola sa osam razreda, gde se citalo, pisalo i govorilo na madarskom jeziku, imali smo našu poštu sa telefonom, kasapnice, berbernice… Kada je naša vojska proterala Austrougare 1918. godine, osnovna škola koju sam ja završio trajala je cetiri godine, i to na srpskom jeziku. Teško je tada bilo živeti u selu koje je cesto plavio Dunav, za sve što je trebalo išlo se preko, u Banat, nikako u Srbiju. Do 1918. godine naši momci se nisu ženili devojkama iz Srbije, posle tog datuma sve se promenilo. U okolnim, srpskim selima vladali su turski obicaji, primera radi, oni nisu znali šta znaci perjani jastuk, dušek, jorgan i mnogo toga, priseca se nastariji Ostrovac.

Zvuci paradoksalno, ali Ðura Tizmanov jedini je od mnogih koje sam poznavao, a koji tvrdi da ga Nemci nisu maltretirali tokom cetvorogodišnjeg zatoceništva u logoru Stagard.

- Bio sam u ropstvu cetiri godine, u nemackom logoru Stagard 2 D na Baltickom moru. Kuci sam se vratio 1945. godine sa mojim Ostrovcima, svi smo preživeli. Od onih koje su tokom zatoceništva, nakon godinu dana odvojili od nas i smestili ih na susedno ostrvo Pireminde, samo je jedan umro. Nas su Rusi oslobodili 29. aprila 1945. godine, a zatim vozom preko Poljske, Belorusije, Ukrajine, Galicije i Karpata transportovali u Cehoslovacku, potom preko Madarske u Suboticu i na kraju u Zrenjanin, odakle smo potom došli kuci. Tokom transporta, u vozu smo imali dva kazana gde se kuvala hrana, ruske bolnicarke, u svakom vagonu po jednog lekara. Po povratku, kuci smo zatekli gore stanje nego kada su nas Nemci odveli u ropstvo. Tamo nas nisu maltretirali, radili smo sve ono što su tražili od nas. Bili su to uglavnom stariji ljudi, mladi su bili na frontu, I da ne grešim dušu, bili su prema nama ljudi. Kao što rekoh, kada smo došli kuci, zatekli smo komunizam. Maltretirali su nas da udemo u Zadrugu, svakodnevno nas UDBA saslušavala, dobro sam zapamtio jednog po imenu Nanoje. Kako udeš u kancelariju, on pištolj u celo, kao sve ce da nas pobije. Nisam se bojao, rekao sam mu “ Nisam se bojao od Nemaca, ne bojim se ni tebe, ubij ako baš moraš…” Kada je došao onaj prinudni otkup, oteraju mi dvadeset krmaca od kojih jedna samo što se nije oprasila, ostavili mi samo dva praseta, a mom bratu su oduzeli pet šest krava. Onima iz seoskog odbora ništa nisu konfiskovali. Bilo je u selu upljuvaka koji su nas tužakali, sumnjam da bi iko došao da nije bilo njih.

Ja sam bio protiv ulaska u Zadrugu i zbog toga se moj tast, kod koga sam tada živeo, mnogo bojao jer moj otac je umro u zatvoru. Pod takvim pritiskom morao sam da popustim i da udem u tu zadrugu, verujuci u obecanje da posle tri godine mogu da je napustim. Kada sam po isteku vremena napisao molbu, tek tada je nastalo pravo maltretiranje. Sve su nam oduzeli, ostavili su nam samo okucnicu od pedeset ari. Oduzeli su nam njive, livade, danas to nije ostrovacka Hrastovaca, nego klicevacka i delom kostolacka, podelili su je na tri dela. Sve se izmenilo, sa setom, ali bez mržnje konstatuje Ðura Tizmanov, casna ostrovacka starina.

M. Kuzmanovic

TRI DECENIJE RADIO POŽAREVCA

Javno preduzece “Radio Požarevac” obeležilo je prošlog petka 30 godina postojanja i neprekidnog rada. Svecanosti su, u sali opštinskog zdanja prisustvovali brojni gosti, medu kojima je Živomir Rajcic, predsednik Upravnog odbora posebno pozdravio nacelnika Branicevskog okruga, poslanike u Skupštini Srbije, predstavnike republickog Ministarstva za kulturu i medije, predsednike opština Branicevskog okruga sa saradnicima, predsednika Udru-ženja novinara Srbije, predstavnike Srpske pravoslavne crkve, vojske, policije, pravosudnih institucija, direktore škola...

—Radio Požarevac je bio i ostao regionalno elektronsko glasilo, javni servis ciji je osnivac SO Požarevac. Zato je i u 2007. kao i u prethodne tri decenije bio i ostao program svih generacija i profesija, radio slušan na prostoru Branicevskog okruga. Objektivnim, pravovremenim, edukativnim i raznovrsnim informisanjem slušalaca, Radio Požarevac je zadržao rejting najslušanijeg informativnog programa u ovom delu Srbije, rekao je pored ostalog Rajcic.

Direktor Dragan Živanovic podsetio je ovom prilikom na domete Radio Požarevca u protekle tri decenije o kojima svedoce i brojna strukovna i društvena priznanja.

- Naša Redakcija je godinama bila najbolja u ukupnoj programskoj saradnji u sistemu Udruženih radio stanica Srbije. Uz to, novinari, muzicari, realizatori iz naše kuce dobijali su kao autori priznanja na festivalima radio stanica. Radio Požarevac je bio i ostao prava škola i rasadnik kadrova. Mnogo je dragih lica ovde pocelo i gradilo strukovnu karijeru u tri studija Radija koji danas ima pet novinara, tri voditelja i cetiri realizatora programa. Vecina je sa visokom i višom strucnom spremom, rekao je pored ostalog Živanovic.

Slavljenicima je jubilej, ispred Udruženja novinara Srbije cestitao predsednik Nino Brajovic:

- Ono što je od neprocenjivog znacaja za jednu ovakvu ustanovu i za citav požarevacki kraj i Branicevski okrug jeste i cinjenica da je Radio Požarevac, ne samo rasadnik vrsnih kadrova i novinara nego i znacajna arhiva, fonoteka ljudi i obicaja ovog kraja, svojevrsni arhiv koji govori o privrednom, politickom i kulturnom životu i razvoju Požarevca i okoline.

U ime najvece novinarske porodice, njen predsednik Brajovic urucio je Radio Požarevcu Povelju, priznanje UNS-a za tri decenije rada.

U nastavku svecanosti, ispred lokalne samouprave Požarevca jubilej je cestitao predsednik Dušan Vujicic:

- Poznato vam je da je lokalna samouprava osnivac Radio Požarevca koja je tokom svih ovih godina nastojala da ovo javno preduzece ide putem razvoja. Cinjenice govore da je u pitanju medij koji blagovremeno i istinito informiše gradane naše Opštine i citavog kraja i ta blagovremenost i istinitost ih je i održala. Ja im želim da tako nastave, rekao je Vujicic.

Za trideset godina neprekidnog rada u Radio Požarevcu, na svecanosti su urucene nagrade Dušici Ilic i Svetomiru Marinkovicu. Istoga dana u vecernjim satima na Trgu oslobo-denja, slavljenik je za svoje sugradane priredio koncert gupe “Legende”

S.E.