Header

EKOLOŠKO DRUŠTVO “POŽAREVAC”

EKOLOZI TRAŽE USTANOVU

Novi predsednik Ekološkog društva “Požarevac” je dr Zorica Mitic, odluceno je na prošlonedeljnoj Izbornoj skupštini ovog Društva.

Dosadašnji predsednik, Dragan Bogdanovic - Bucic je, podnoseci izveštaj o radu Društva u proteklom periodu, naglasio da postignuti rezultati nisu u skladu sa njegovim ocekivanjima, ali svakako nisu ni zanemarljivi, te, kao takvi, predstavljaju izuzetno kvalitetnu podlogu za dalji rad Društva.

Na ovoj sednici je pokrenuta i inicijativa da se kompleks Spomen parka “Cacalica”, sa svim objektima i sadržajima, registruje kao Ustanova.

Po recima novoizabranog predsednika dr Zorice Mitic, upotrebice se sva pravna sredstva i argumentacija, kako bi se kod lokalne samouprave i drugih nadležnih organa ova inicijativa što pre oživotvorila.

Uporedo sa pomenutom inicijativom, inicirane su i brojne ideje oplemenjavanja i upotpunjavanja sadržaja “Cacalice”, sa posebnim akcentom na novoizgradeni ekološki dom požarevackog Ekološkog društva.

Prema videnjima Mikija Mladenovica, imenovanog za upravnika Ekološkog doma, sala tog zdanja bice mesto za postavke izložbi clanova požarevackog Foto kluba, Udruženja likovnih umetnika, Astronomsko društvo ce organizovati posmatranje nebeskih tela sa spomenika “Zvezda”, organizovace se pozorišne predstave, pesnicke i književne veceri, predavanja biologa i farmaceuta o flori i fauni Cacalice. Organizovace se koncerti ucenika požarevacke Muzicke škole, takmicenja aktivnih sportista i rekreativaca. Ekološki dom ce biti ponuden i deci za rodendanske žurke, svim školama u Srbiji Cacalica ce se ponuditi kao destinacija za organizovanje “Škole u prirodi”…

D. M.

PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE ŽAGUBICA TOMISLAV MILOJEVIC O TRENUTNOM STANJU U ŽAGUBICKOM PARLAMENTU

KOALICIJA- OD PITANJA DO PITANJA

Neuobicajena slika u Skupštini opštine Žagubica, nepostojanje koalicija i skupštinski rad „od pitanja do pitanja” nastavlja se i nakon poslednje sednice, a o tome šta je posredi govori predsednik Skupštine opštine Žagubica, Tomislav Milojevic.

- Vec skoro deset meseci traju previranja u Skupštini opštine, skoro da nema vecina koje bi napravile koalicije. U meduvremenu smo održali 5-6 sednica, na kojima smo se, u vecini slucajeva, bavili sami sobom, dakle pitanjima uspostavljanja koalicija i skupštinske vlasti. Za 24. septembar zakazana je redovna, 23.sednica, ali po posupku koji nije uobicajen, dakle predsednik Skupštine nije zakazao sednicu, nego je dvadeset odbornika predložilo dnevni red, na kome su se našla pitanja razrešenja predsednika Skupštine opštine, njegovog zamenika, pet clanova Veca i pojedinih direktora javnih preduzeca, ciji je osnivac Opština Žagubica. Medutim, kada je pocela sednica, predsednik opštine, Dragi Damnjanovic, povukao je svoj predlog za razrešenje pet clanova Veca, a zatim i šefovi poslanicke grupa Demokratske stranke, Nebojša Ilic, koji je bio prvopotpisani i koji je sazvao ovu sednicu i Dragica Mišic, šef Odbornickog kluba G 17 Plus, takode je povukla predlog, tako da se nastavilo sa dnevnim redom koji je predsednik Skupštine, tri dana pre pomenute sednice, predložio i dostavio odbornicima. Na tom dnevnom redu su bili izveštaji pojedinih javnih preduzeca i odluka o izmeni odluke o komunalnoj higijeni, u smislu pribavljanja kontejnera za kucno smece i još neka pitanja koja nisu od bitnog znacaja.

Dakle, i dalje Skupština opštine Žagubica nema koalicije i funkiconiše od slucaja do slucaja, ad hok, i prave se takozvane tehnicke koalicije po odredenim pitanjima, tako da se dešava da po odredenim pitanjima glasaju i radikali i demokrate, a po drugim pitanjima, gde ne glasaju demokrate, glasa G17Plus i to funkcioniše vec desetak meseci. Nadamo se da cemo nakon ove sednice, a tako smo i obecali na sastanku svih odbornickih grupa, bez obzira da li su pozicija ili opozicija, a kojih sada i nema, jer nemamo skupštinsku vecinu, pokušati da ovakvu situaciju u Skupštini razrešimo, da napravimo vecinu koja bi se bavila problemima gradana i infrastrukturnim problemima, a ne samim sobom, kako smo ti cinili na poslednjih šest sednica, kada nismo imali ni jednu znacajnu odluku, donetu od strane Skupštine koja bi unapredila kvalitet života i razvoja ove opštine.- objašnjava Milojevic.

L.L.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE OO DS KUCEVO

PLATO - PO CIJEM IMENU?

Opštinski odbor Demokratske stranke Kucevo oštro je protestovao zbog predloga da SO Kucevo “Plato Zorana Ðindica” preimenuje u trg Svetog Save, ocenjujuci da iza toga stoje politicki motivi SRS -a koja rukovodi opštinom. Narodni poslanik DS-a Radoslav Milovanovic zatražio je da se taj predlog povuce, navodeci da je plato dobio ime na zahtev gradana, u znak poštovanja prema ubijenom premijeru.

“Nekorektno je da se politicke stranke, predvodene SRS, obracunavaju sa pokojnim premijerom cije je delo i demokratski doprinos zajednicka zaostavština svih gradana Srbije na koju moramo da budemo ponosni”, istakao je Milovanovic.

D.D.

BESPLATNI LEKOVI ZA 5OO PENZIONERA

KUCEVO.- Skupština opštine Kucevo donela je odluku da finansira kupovinu lekova za 500 najugroženijih penzionera sa najnižim novcanim primanjima,za šta je izvdojeno iz budžeta 1,5 miliona dinara.

Opštinska organizacija penzionera napravila je spisak penzionera koji u apotekama mogu da preuzimaju potrebne lekove, a posebna služba kontrolu korišcenja obavljace dva puta godišnje.

- Želimo da naša najstarija populacija stanovništva,posebno oni koji su najviše socijalno ugroženi,imaju u nas poverenje i da budu sigurni da ima neko ko o njima brine,kaže predsednik opštine Kucevo,Zoran Milekic.

U proces izadavanja besplatnih lekova za penzionere ukljuceni su i lekari Doma zdravlja u Kucevu.

LJ.Nastasijevic

U REGIONALNOM CENTRU ZA TALENTE U POŽAREVCU

PRIJEM POLAZNIKA DESETE GENERACIJE

- Zbog znacaja i aktuelnosti, od ove godine, kao posebna naucna disciplina ustanovljena ekologija

Regionalni centar za talente u Požarevcu raspisao je konkurs za prijem polaznika jubilarne, desete generacije u školskoj 2007/2008. godini. Pravo ucešca na konkursu imaju ucenici 7. i 8. razreda osnovne i ucenici sva cetiri razreda srednje škole, pod uslovom da beleže natprosecne rezultate u nekom školskom predmetu. Kandidate mogu da predlažu predmetni nastavnici i strucni saradnici koji imaju najbolji uvid u sposobnosti, kreativnost i ambicioznost svojih ucenika.

—Zbog aktuelnosti i znacaja, ove godine ekologija i zaštita životne sredine izdvojena je kao posebna naucna disciplina. Sa Institutom za zaštitu životne sredine Geografskog fakulteta i istim odsekom Biološkog fakulteta u Beogradu potpisali smo ugovor o poslovnoj saradnji kojim se oni obavezuju da za polaznike Centra koji se opredele za ovu naucnu disciplinu, obezbede literaturu, organizuju mentorsku nastavu, obezbede testove znanja za regionalne i republicku smotre, verifikuju diplome na ovim smotrama i omoguce polaznicima Centra koji pokažu izuzetne rezultate, upis na fakultet bez polaganja prijemnog ispita. U pripremi su slicni ugovori i sa drugim fakultetima, za druge naucne discipline, istice rukovodilac Centra prof. Slavko Despotovic.

Prijavljivanje ucenika na konkurs traje do 5. oktobra, a u prijavi je obavezno navesti predmet za koji se ucenik opredeljuje. Predloženi kandidati bice testirani baterijom psiholoških testova radi procene intelektualnih sposobnosti. Sa odabranim polaznicima Centar ce organizovati dodatni rad preko mentora ili u okviru povremenih škola i pripremati ih za ucešce na smotrama i takmicenjima. Inace, naucne oblasti za koje se polaznici mogu opredeljivati su: Biologija, Hemija, Fizika, Matematika, Informatika, Ekologija i zaštita životne srediene, Srpski jezik, Engleski jezik, Književnost i Likovna umetnost.

S.E.

JP DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE POŽAREVAC

JESEN STIŽE, POSAO NE JENJAVA

Ovogodišnji septembar karakteriše izuzetno veliki broj radilišta na kojima je Direkcija za izgradnju Opštine Požarevac angažovala dosta izvodaca.

Naporedo sa širenjem kanalizacione mreže, znacajno se poboljšava putna infrastruktura u Požarevcu, Kostolcu i selima požarevacke Opštine.

- Cinilo se nekima da smo se posebno angažovali kako bi za LJubicevske igre što više asfaltirali. To uopšte nije tacno: baš u zoni Hipodroma, trotoar duž Moravske ulice uraden je nakon Igara. Istovremeno, citavog septembra aktivno se radi u brojnim ulicama i na putevima širom Opštine. I, posluži li vreme i bude li naloga i sredstava od strane investitora, radice se bukvalno do prvih snegova, - kaže Zoran Peric, referent za puteve u požarevackoj Direkciji za izgradnju.

Asfalt i u gradovima i u selima

Ovih dana završeno je presvlacenje Deligradske ulice, ostaje da se poprave trotoari. Nedavno su izgradeni trotoari u LJubovijskoj ulici, takode pred jesen presvucenoj novim asfaltnim slojem.

Tokom septembra, rekonstruisane su i asfaltirane ulice: Petrovacka, Borska 2, Borska 4, “Stiško sokace”, kao i ulice Senjanin Ive, Ilije Petrovica i Sremska. U Kostolcu je završen drugi deo Sarajevske ulice.

Trenutno se radi u Rudarskoj u Kostolcu, kao i u požarevackim ulicama: Uskocka, Stevana Jakovljevica, pocece uskoro radovi u ulici 23. Srpske divizije, dok se rekonstrukcija ulice Alekse Nenadovica privodi kraju.

Pored intenzivnog i obimnog rada u gradovima Požarevcu i Kostolcu, radi se i po selima. Trenutno se u Starom Kostolcu rade ulice Nikole Tesle, Solunska, Kapetana Todica, Vere Blagojevic i Zelengorska. Vrednost radova u Starom Kostolcu prelazi 3,8 miliona dinara.

“Prihvatamo rizik…”

- Pored rekonstrukcija ulica, svakodnevno se radi na saniranju “udarnih rupa”, kako bi zimu docekali sa “zdravim” kolovozom. Ako se preko zime i pojave neke nove “udarne rupe”, nastojacemo da, bez obzira na spoljne temperature, svaku saniramo, makar “hladnim asfaltom”. Evo, trenutno se gradi fekalni kolektor u ulici 27. aprila i mi cemo, odmah po popunjavanju iskopa, kolovoz sanirati novim asfaltnim slojem. Rec je o magistralnom pravcu prema Žabarima i Svilajncu i, s obzirom da je rov kopan prilicno duboko, najverovatnije ce vremenom doci do ulegnuca tog asfalta. Mi, medutim, smatramo da je celishodno ulicu u što kracem roku sanirati, s obzirom na njen znacaj i frekvenciju saobracaja, po cenu da, kad ovaj sloj asfalta slegne, asfaltiranje ponovimo. Jednostavno, to ce da košta mnogo manje nego što bi koštala oštecenja vozila u slucaju da cekamo iducu godinu, dok teren prirodno slegne. Svesno se izlažemo riziku da budemo kritikovani što se ponašamo “rasipnicki” i možda dva puta asfaltiramo, racunica nedvosmisleno pokazuje da bi štete na vozilima bile neuporedivo vece od koštanja asfalta koji cemo ugraditi u sanaciju te ulice, - naglašava Peric.

Posao “do poslednjeg dinara”

U septembru je posebno intenziviran obiman posao na cišcenju kišne kanalizacije. Izvodac, JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac to novom mašinom radi veoma efikasno. U Požarevcu su vec ocišceni svi slivnici, ujedno zamenjene nedostajuce i oštecene rešetke, posao se nastavlja u Kostolcu.

U planu je da se, nakon radova na kostolackoj kišnoj kanalizaciji, ociste i zamuljeni delovi kolektora, kako bi se, angažovanjem celokupnih sredstava odobrenih iz Opštinskog budžeta Direkciji za izgradnju za ove namene, do kraja decembra posao uradio maksimalno kvalitetno i u što vecem obimu.

ZNAKOVI “EVROPSKI”, GRAÐANI - “BALKANCI”

U požarevackoj Direkciji za izgradnju isticu da je u meduvremenu kompletno obnovljena celokupna horinzontalna signalizacija, a posao na održavanju vertikalne signalizacije radi se permanentno svih 12 meseci u godini.

- Velika sredstva odlaze na zanavljanje vertikalne signalizacije. Znakovi se oštecuju, nesavesni gradani šaraju sprejom po njima, mnogi ih kradu… Mi smo dužni da to na vreme zamenimo, u cilju neophodne bezbednosti saobracaja kakva dolikuje jednom evropskom gradu kao što je Požarevac. Novi znakovi su od kvalitetnog aluminijuma, sa fluorescentnom folijom i oni moraju da budu uskladeni sa evropskim standardima. Ako ni po cemu drugom, preko vertikalne i horinzontalne signalizacije, mi smo vec ušli u Evropu. Nažalost, po nesavesnom odnosu pojedinih gradana prema saobracajnim znakovima, daleko smo od Evrope, - kaže Zoran Peric.

Kosovska - za ugled

Poplocavanje trotoara duž leve strane Kosovske ulice u Požarevcu, upravo se intenzivira. Dinamiku tog posla uslovljava polaganje toplifikacione mreže, pošto je, u dogovoru sa JP “Toplifikacija”, odluceno da se pre poplocavanja trotoara postave podzemne instalacije.

- Polovina posla je vec uradena, ovih dana cemo sanirati prostor izmedu trotoara i asfalta, asfaltiramo deo uvucenih parkinga, nakon cega cemo obnoviti horinzontalnu signalizaciju i postaviti novu vertikalnu, a uradice se i nova rasveta, kao što je na suprotnoj strani Kosovske. Bice to jedna od najlepših ulica Požarevca, kakve bi trebalo da budu i sve ostale ulice u gradu. Imamo nameru da i trotoar duž Drinske ulice, koja je nedavno presvucena novim slojem asfalta, takode poplocamo, slicno Kosovskoj. Time bi ulepšali grad i napravili adekvatan prilaz zgradi Nacelstva, nesumnjivo najlepšoj zgradi lokalne samouprave u Srbiji. To ce koštati nešto više nego obicno presvlacenje trotoara asfaltom, ali taj deo grada i velelepno zdanje Nacelstva zaslužuju da, nešto vecim ulaganjem, dobiju poplocan, lep trotoar, - kaže Zoran Peric.

Direkcija ce nastojati da do kraja gradevinske sezone sanira i trotoar u Lenjinovoj, od “Slatke kuce” do spomenika Milenku Stojkovicu prema Bulevaru.

D. Milenkovic

U BRANICEVSKOM I PODUNAVSKOM OKRUGU U PERIODU JANUAR-JUN OVE GODINE

NAJBOLJI POSLE BEOGRADA

- Dva odbora Regionalne privredne komore u Požarevcu na prošlonedeljnoj sednici ocenili da je privreda ovoga kraja ostvarila dobre izvozno-uvozne rezultate i da je po vrednosti ostvarenog izvoza, na drugom mestu u Srbiji, odmah iza privrede Beograda

Clanovi Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom i Odbora za bankarstvo i finansije Regionalne privredne komore Požarevac, na zajednickoj sednici prošlog cetvrtka, predsedavao Nebojša Radišic, analizirali su rezultate spoljnotrgovinske razmene privrede Branicevskog i Podunavskog okruga u periodu januar-jun ove godine. Bilo je reci i o restrukturiranju finansijskog sektora, kretanju monetarnih i osnovnih makroekonomskih agregata u Srbiji u prvom ovogodišnjem polugodu. Otvarajuci sednicu, predsednica Komore Milica Mitkovic najavila je da ce u njenom radu ucestvovati i prof. dr Radovan Kovacevic, poznavalac privrednih i monetarnih kretanja u Srbiji.

Privreda Branicevskog i Podunavskog okruga ostvarila je u proteklim mesecima devizni suficit, a dobri izvozno-uvozni rezultati doprineli su povecanju fizickog obima industrijske proizvodnje za oko 15 posto.

- U analiziranom periodu ostvaren je izvoz od 574,9 miliona dolara, što je u odnosu na prvo polugode prošle godine povecanje za 49 posto. Vrednost uvoza povecana je za 44 posto, dostigavši iznos od 411,2 miliona dolara. U ukupnom izvozu Srbije, Region ucestvuje sa 14,6 odsto, a u uvozu sa 4,8 posto.

Na osnovu kretanja izvoza i uvoza ostvaren je suficit u razmeni sa inostranstvom u iznosu od 163,7 miliona dolara, uz pokrivenost uvoza izvozom od 139,8 odsto. Po visini ostvarenog izvoza naš Region se nalazi na drugom mestu u Srbiji, iz, grada Beograda. Dobri izvozno-uvozni rezultati dorpineli su dobrim delom i povecanju fizickog obima industrijske proizvodnje za oko 15 posto. Ovakav rast izvoza rezultat je do sada obavljene privatizacije i restruktuiranja preduzeca, potpisanih i ratifikovanih ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama potpisnicama Pakta o stabilnosti, suficita u razmeni hrane i gotovih tekstilnih proizvoda...Ako se analizira regionalna struktura izvoza uocice se da najveci izvoz Regiona otpada na EU, na drugom mestu je izvoz u republike bivše SFRJ. Prvih pet zemalja u koje smo najviše izvozili su Italija, Nemacka, Francuska, Bugarska i Ceška Republika. Što se tice izvoza po ekonomskoj nameni, najveci deo otpada na sirovine i reprodukcioni materijal, a potom na opremu i robu široke potrošnje, rekao je uvodnicar LJubiša Selic, navodeci i to da su deset najvecih izvoznika u Regionu: US Steel Serbia Smederevo, Goša-FOM Smederevska Palanka, Goša-Fabrika šinskih vozila, Goša-FSO Simicevo, TI Italteh -Intimo Kumane (Opština Veliko Gradište), Uniteh- Smederevo, IGM Opeka - Smederevska Palanka, Milan Blagojevic - Smederevo, Palanacki Kiseljak - Smederevska Palanka i Metalik Smederevo, Osipaonica. Inace, drugi po rangu u visini izvoza na ovom podrucju je “Bambi Banat”, ali se rezultati ovog Koncerna sada prate na nivou grada Beograda.

Analizirajuci restruktuiranje finansijskog sektora, Selic je napomenuo da je u proteklom periodu ekonomske tranzicije bankarski sektor intenzivno obnovljen i da bankarstvo daje svoj puni doprinos privrednim kretanjima u Republici. Do bitnih pozitivnih promena došlo je i u oblasti osiguranja, važnom delu finansijskog sektora koga, pored ostalog cine i dobrovoljni penzijski fondovi. Za sada postoji šest dobrovoljnih penzijskih fondova, od kojih najvece ucešce u imovini, 51,7 posto ima “Dunav”, slede DDOR penzija plus, Delta Ðenerali, Rajfajzen futura, Garant i NLB penzija. U ove fondove uclanjeno je oko 130.000 gradana.

Kada je u pitanju poslovanje banaka evidentno je da je u prvoj polovini ove godine ostvaren visok rast profita, oko 166 miliona evra, što je približno profitu pre oporezivanja, ostvarenom za celu prošlu godinu - oko 195 miliona evra. Sve poslovne banke grcevito se bore za svakog klijenta jer su izložene visokoj konkurenciji.

Ucestvujuci u radu sednice, prof. dr Radovan Kovacevic izrazio je zadovoljstvo što u situaciji kada Srbija beleži deficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, Branicevski i Podunavski okrug ostvaruju suficit.

—Srbija kao celina beleži ogroman spoljno-trgovinski deficit u ovom periodu i zato je veoma dobra vest da je ovo podrucje ostvarilo suficit u trgovinskom bilansu. U prvih sedam ovogodišnjih meseci u Srbiji je registrovan trgovinski deficit od blizu pet milijardi dolara, što se nije desilo ranijih godina. Ako pogledamo strukturu robne razmene, i na izvoznoj i na uvoznoj strani prepoznajemo dominantno ucešce reprodukcionog materijala. Dalje, na osnovu prijave uvoznika samo 7,8 procenata ukupnog uvoza otpada na uvoz opreme, što ni približno nije dovoljno za znacajnije strukturne promene u smislu osvežavanja tehnološke strukture naše proizvodnje, a bez tog osve-žavanja teško da možemo da popravimo i strukturnu komponentu ucešca izvoza, teško da možemo da podignemo izvoz na viši nivo. Inace, najznacajniji izvozni proizvodi iz naše zemlje su gvožde i celik, na uvoznoj strani struktura je opredeljena onim uvoznim potrebama koje se vezuju pre svega za uvoz energenata... Godinama naši glavni spoljno-trgovinski partneri se ne menjaju i gro spoljno-trgovinskog deficita vezan je za uvoz sirovina, za uvoz nafte i gasa, napomenuo je Kovacevic koji je drugi deo svog izlaganja posvetio finansijskom sektoru i monetarnim kretanjima u ovoj godini.

U diskusiji na sednici privrednici Branicevskog i Podunavskog okruga izrazili su zabrinutost zbog ovakvih izvozno uvoznih kretanja na nivou Srbije, a posebno zbog spoljnih dugovanja koja vode u dužnicku krizu. Državi se zamera što, kako je receno, stimuliše uvoz, a destimuliše izvoz. Cuo se i predlog da se u “moru” postojecih banaka nade mesto i za jednu razvojnu banku koja bi pre svega bila u funkciji osposobljavanja privrede za veci izvoz.

Nastavlja se rast izvoza

Dobre izvozne rezultate privreda Branicevskog i Podunavskog okruga ostvarila je i u julu i avgustu ove godine, što znaci da se nastavlja rast iz prvog polugoda. Tokom sedmog i osmog meseca, naime, ostvaren je izvoz u vrednosti 205, 6 miliona dolara i uvoz u visini od 172,2 miliona dolara, tako da je ukupna vrednost izvoza u periodu januar -avgust 2007. godine-780, 5 miliona dolara. U odnosu na isti period prošle godine to predstavlja povecanje za 40, 5 posto. Što se izvoznih rezultata na nivou Srbije u ovom periodu tice, ostvareno je povecanje za 38,7 posto.

DUGOVI PREDUZECA

Krajem jula ove godine, kako je saopštio prof, dr Kovacevic, spoljni dug zemlje iznosio je 21 milijardu dolara, što je približno dugu bivše SFRJ iz 1979. godine. Iste razmere dugovanja, a razliciti potencijali zaduženih zemalja! Sadašnji dug od 21 milijarde govori o rapidnom zaduživanju Srbije po svim nivoima, mada država stoji samo iza njenog javnog duga koji je osam i po milijarde dolara. Ostalo su dugovi banaka i preduzeca odnosno privatnog sektora. Šta više, ni dugovanja banaka nisu velika, iznose 3,7 milijarde dolara. Ono što brine je ukupan dug preduzeca - osam i po milijarde dolara.

S.E.

ODRŽANI DANI POLJA KUKURUZA U KLICEVCU

TEHNOLOGIJA KOJA DAJE VIŠE!

U organizaciji preduzeca Filip i Pioneer-a proteklog utorka u ataru sela Klicevac održani su, treci po redu Dani polja kukuruza na kojima su poljoprivredni proizvodaci mogli da se uvere u prinose pojedinih hibrida na datom lokalitetu sa odredenim nivoom agrotehnike.

Obracajuci se prisutnima Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga je istakao da ovakve manifestacije, pored edukacije poljoprivrednika, podsticu razvoj poljoprivrede. Donete uredbe Ministarstva poljoprivrede imaju za cilj poboljšanje statusa gazdinstava i veoma je bitno da domacini registruju svoja gazdinstva, jer samo tako mogu da koriste potsticajna sredstva.

Prema recima Saše Filipovica, direktora preduzeca “Filip” ove godine je postignut vrhunac u prodaji Pionirovih hibrida i poljoprivrednici treba da zaborave velicinu klipa, vec da mere prinos u tonama suvog zrna. To su hibridi koji imaju buducnost kako kod nas, tako i na svim ostalim meridijanima, jer su tolerantni na sušu i daju mnogo bolje prinose od drugih i u veoma nepovoljnim uslovima, kakvi su bili ove godine.

Sa novim herbicidima hemijske kuce “Bayer CropScience” poljoprivrednike je upoznao regionalni menadžer Saša Milosavljevic. On je ukazao na herbicid Maister koji predstavlja gotovu kombinaciju herbicida Ekvip i jedne aktivne materije iz herbicida Sekator i preparat Laudis koji je prvenstveno namenjen za suzbijanje širokolisnih korova.

Posle merenja prinosa i vlage svih devet hibrida koji su bili prisutni u ogledu na imanju Bobana Živkovica o njihovim karakteristikama govorili su Živko Spasic i Aleksandar Vidic, regionalni menadžeri Pioneer-a. Oni su podsetili da su visoke temperature, u zavisnosti od grupe zrenja zahvatile kukuruz u fazi oprašivanja, oplodnje ili nalivanja zrna. Zbog toga proizvodaci nikad ne treba da se vezuju za jedan hibrid, vec u proizvodnji treba da koriste najmanje tri hibrida kako bi se izbegao rizik koji sa sobom donose visoke temperature. Cena kukuruza je visoka i treba sejati ranije hibride, kako bi se ranije skidali i što pre prodavali na tržištu. Inace, u Klicevcu u zavisnosti od FAO grupe, vlažnost hibrida se kretala od 12,9 -16,3%, a prosecan prinos suvog zrna od 4,5 -5,7 tona po hektaru.

D.Dinic

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

NA LOŠ ROD NAVALJUJU I GLODARI

Treca dekada septembra bila je popracena porastom temperature vazduha na uobicajene vrednosti za ovaj period godine sa visinom padavina od 4,5 l/m2. Poljoprivredni proizvodaci u Branicevskom okrugu žetvu suncokreta primicu kraju, tako da je do sada suncokret požnjeven sa 95% od ukupno posejanih površina i prosecan prinos se krece oko 1.800 kg/ha, dok je žetva soje obavljena na 70% od ukupno zasejanih površina, a prosecan prinos je oko 1.100 kg/ha.

“Berbu kukuruza proizvodaci su obavili na 25% od ukupno zasejanih površina i prosecni prinosi se krecu oko 2,7 t/ha. Na oranicama koje su zasejane hibridima kasnije grupe zrenja, kukuruz je u fazi prelaska iz voštane u punu zrelost. Setva uljane repice je završena i pod ovom kulturom u Branicevskom okrugu se nalazi 500 hektara. Krmno bilje je do sada posejano na oko 80% od ukupno planiranih površina. U ovom momentu za predstojecu setvu ozimih kultura najvažnija je priprema zemljišta koja mora da bude apsolutno dobra”, istice Stanislava Stankovic, strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” Požarevac.

Na pocetku jeseni i tokom zime preti opasnost od poljskih glodara. Štete nanose strnim žitima od momenta setve, pa sve do žetve, a takode i lucerištima, okopavinama i mladim zasadima vocaka. Prisustvo poljskih voluharica se može prepoznati po utabanim stazama na površini zemljišta i po rupama precnika 3-4 cm. Poljski miševi štete nanose u vreme setve kada sakupljaju posejano seme i odnose ga u leglo. Tokom leta povreduju korenasto- krtolasto povrce, a tokom zime sakupljaju zrnevlje. Prisustvo obe vrste na njivama treba redovno pratiti u jesenjem periodu i kada se utvrdi 10 -50 rupa po hektaru preduzimaju se mere suzbijanja.

Prema recima Monike Rajcic, strucnog saradnika za zaštitu bilja, hemijsko suzbijanje poljskih glodara izvodi se upotrebom cinkfosfid mamaka ili bromadiol mamaka. Ova sredstva se ubacuju u aktivne rupe glodara, a nakon toga se rupe zatvaraju zemljom da ne bi došlo do trovanja divljaci i ptica. Iz istih razloga površinska upotreba mamaka je iskljucena. Poljske glodare treba suzbijati pravovremeno i organizovano da bi akcija suzbijanja bila uspešna.

D.Dinic

NACELNIK ODELJENJA ZA PRIVREDU, FINANSIJE, TREZOR I DRUŠTVENE DELATNOSTI OPŠTINE POŽAREVAC, PETAR RAJIC

U JEKU IZRADE NOVOG BUDŽETA

- Budžetski prihod za osam meseci tekuce godine 1.072 miliona din.

- U budžetu za 2007. godinu 60 posto prihoda od poreza na zarade.

Pripreme budžeta opštine Požarevac za narednu 2008. godinu u punom su jeku i prvi nacrt prihoda i rashoda za iducu kalendarsku godinu ocekuje se za dve nedelje. Potom ce biti upucen Opštinskom vecu, nakon cega sledi rasprava i usaglašavanje sa potrebama svih korisnika budžetskih sredstava, sve do finalne verzije, koja se ocekuje do prvog decembra. Poslednja je “rec” odbornika Skupštine opštine Požarevac, koji bi trebalo da novi budžet izglasaju izmedu 15. i 25. decembra.

Povodom tih aktivnosti lokalne samouprave opštine Požarevac obracamo se nacelniku Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti opštine Požarevac, diplomiranom ekonomisti, Petru Rajicu, sa kojim razgovaramo o smernicama za izradu novog budžeta, ali i o stepenu ostvarenosti budžeta za tekucu 2007. godinu.

Sa kolikim iznosom se ocekuje da “startuje” novi budžet?

-U ovoj godini ocekujemo da nam ukupni prihodi budu oko 1.568 miliona dinara. Znaci da u startu idemo sa budžetom sa tom cifrom, a, prvim rebalansom ukljucicemo i ostvareni suficit, dakle, ona sredstva koja ostanu neutrošena u 2007. godini, bilo da su ona neutrošena a planirana ili da poticu od ostvarenih vecih prihoda.

Koji su prioriteti lokalne samouprave opštine Požarevac u izradi budžeta za 2008. godinu?

-Postoje smernice za izradu budžeta, a utvrdujuci smernice na Opštinskom vecu smo utvrdili i koji su nam ciljevi u narednoj godini. Kao prvi cilj postavili smo nastavak aktivnosti na konsolidovanju trezora u smislu da se svi budžetski prihodi usmere i ukljuce u budžet opštine, a onda usmerava njihova potrošnja. Razlog je to što mi još uvek na nivou lokalne samouprave imamo pojedine vrste prihoda koji jesu budžetski a nisu ukljuceni u trezor. Tim pre, nadamo se da ce novoformirana Poreska lokalna administracija biti u obavezi da to ucini, jer njen je zadatak da brine o ostvarenju prihoda lokalne samouprave, i da ce ona otuda preduzeti akcije u 2008. godini da se odgovarajucim skupštinskim odlukama ovo pitanje uredi i svi prihodi koji imaju karakter javnih prihoda budu u okvirima sistema trezora. Drugi cilj koji smo sebi postavili je da nastavimo aktivnosti na realizaciji odobrenih projekata NIP- a, kao i na pripremi novih projekata. Sledeci naš cilj je priprema i donošenje srednjorocne strategije razvoja, a s obzirom na to da je formirana Regionalna kancelarija evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj i da je naša opština jedna od opština Branicevskog okruga koja ce raditi strategiju razvoju. Inace, ona ce se raditi na nivou svih lokalnih samouprava Branicevskog i Podunavskog okruga, kao i zajednicka strategija razvoja oba okruga. Sledeci cilj je regulisanje potraživanja naših javnih preduzeca, i, u tom smislu, da nastavimo sprovodenje realizacije otkupa zemljišta, zaokružimo formiranje industrijske zone i da od NIP- a dobijemo odgovarajuca sredstva za to, zatim, da nastavimo pripreme za reformisanje javnih preduzeca, inicijativu za transformaciju LJubiceva i slicno.

Koliko ce javni sektor koštati gradane opštine Požarevac u narednoj godini, prema smernicama za izradu novog budžeta?

-Utvrdili smo u smernicama neke velicine koji bi korisnici budžeta trebalo da imaju u vidu, pored pomenutih ciljeva koji znace jednu politiku i opredeljenje. Zarade u javnom sektoru u narednoj godini moraju da budu predvidene u skladu sa tim koliko se ocekuje da iznose u novembru tekuce godine, kada ce dostici nivo povecanja, predviden kao dozvoljeno povecanje u 2006. godini i koji iznosi do 10 posto. To znaci da u 2008. godini zarade nece biti povecavane. Takode, predvideli smo da svi izdaci za raznorazne vrste usluga, troškove putovanja i slicno, skupno moraju da se umanje za 10 posto u odnosu na 2007. godinu. Dalje, kada je rec o troškovima za zaposlene, a nisu zarade vec naknade (bonusi, otpremnine, jubilarne nagrade), one mogu da se povecaju do nivoa predvidene stope inflacije, koja iznosi 6,5 posto, i, kada je rec o ostalim troškovima, koji predstavljaju tzv. materijalne troškove (utrošak roba i raznih materijala), takode je dozvoljen rast do nivoa predvidene stope inflacije od 6,5 posto.

Budžet za 2007. godinu još uvek je aktuelna tema. Govorimo o 1.611 miliona dinara. Kako tece realizacija predvidenih prihoda?

-U ostvarenjima u ovoj godini, kako izgledaju do sada, ocigledno je da cemo moci da ocekujemo da se ostvari planirani iznos prihoda, a time i planirani rashodi. Cinjenica da smo za osam meseci od planiranih 1.611 miliona dinara prihoda ostvarili 1.072 miliona govori sa sigurnošcu da cemo ostvariti planirane prihode, a najverovatnije ih nešto malo i premašiti.

Koji su najznacajniji izvori prihoda u tekucoj godini?

-Cifra od 1.611 miliona dinara, koliki je planirani budžet za 2007. godinu, ukljucuje i 131 milion dinara, koliko je preneto iz prethodne 2006. godine, tako da su zapravo prihodi planirani za tekucu godinu 1.480 miliona dinara. U tim ukupnim prihodima najveci deo cine porezi zarada, inace, deo prihoda koji se u visini do 40 odsto od ostvarenog poreza na nivou Republike vraca lokalnoj samoupravi, a koji u našem planu iznosi skoro 600 miliona dinara. Kada to uporedujemo sa ostalim prihodima koji pune budžet, pa iz njega iskljucimo ocekivane prihode iz Fonda za razvoj, koji se puni iz sredstava koja uplacuje PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac” po osnovu korišcenja mineralnih sirovina, koji ce ove godine biti oko 90 miliona dinara, zatim, iskljucimo prihode iz Fonda za zaštitu životne sredine, koji se ostvaruju po osnovu obaveze Privrednog društva za ispuštanje gasova u atmosferu, koji iznose oko 200 miliona dinara, ostaje 1.100 miliona prihoda budžetskih. U tom smislu je ucešce poreza na zaradu u ukupnim budžetskim prihodima skoro 60 posto. Ostali prihodi kojima se puni budžet dolaze po osnovu svih vrsta poreza na nivou lokalne samouprave, a oko 260 miliona dinara dobijeno je od Republike. To je transfer od Republike, kao odgovarajuci prihod u budžetskom sistemu koji pripada lokalnim samoupravama, a rec je o tzv. opštem nenamenskom transferu.

Kako tece realizacija predvidenih budžetskih rashoda i koliki je u tome udeo “cene” lokalne saouprave?

-Cifru od 1.611 miliona dinara raspodelili smo po korisnicima budžeta, u skladu sa njihovim potrebama, a u saglasnosti sa Memorandumom za 2007. godinu i utvrdenim smernicama. U tom Planu predvidena je po korisnicima potrošnja za licnu potrošnju, materijalne troškove i za investicije. Inace, gledajuci na novou budžeta, od 1.611 miliona dinara predvideno je za ciste zarade oko 295 miliona dinara, za druge izdatke (otpremnine, bonuse, nagrade) oko 23 miliona, tako da je ocekivani izdatak za lokalnu samoupravu u tekucoj godini oko 318 miliona dinara. To je cena živog rada, funkcionisanja lokalne samouprave sa aspekta zarada, nagrada za penzije, odlaske u penziju i sl. Zatim, za operativni rad lokalne samouprave potrebno je još oko 160 miliona dinara, a ti troškovi se odnose na struju, vodu, grejanje i slicno, tako da bi se moglo reci da gradane lokalna samouprava u 2007. godini košta oko 476 miliona dinara. Zatim, posebno smo uveli kategoriju takozvanih troškova zajednickog funkcionisanja. Rec je o troškovima koji se izdvajaju za zelenilo, održavanje Cacalice, fontana, sata, puteva, zatim, zimske službe, semafora i slicno, a ti troškovi iznose oko 160 miliona dinara. U budžetu smo predvideli i tzv. transfer školstvu, osnovnom i srednjem, kao i Centru za talente, koji iznosi oko 100 miliona dinara. Tu su i razne donacije, za sport (36 miliona dinara), nevladine organizacije i udruženja (160 miliona), dalje, obavezna rezerva od oko 45 miliona dinara i tako dolazimo do cifre u 2007. godini od 923 miliona dinara za sve moguce izdatke.

Koliki su predvideni investicioni rashodi i kako tece njihova realizacija?

-Za sve što ima karakter investicionog ulaganja preostaje 687 miliona dinara, s tim što su tu uracunata i sredstva iz dva fonda: Fond za razvoj i Fond za zaštitu životne sredine, koji ucestvuju sa oko 280 miliona dinara, s tim što sva ulaganja dva pomenuta fonda uglavnom imaju karakter investicionog ulaganja. Inace, investicioni rashodi su u prvih šest meseci imali malo ostvarenje od nekih 35 odsto, medutim, kada sagledamo osmomesecni period tekuce godine, taj se procenat ostvarenja menja, krecuci se naviše, tako da prema ovome kako sada tece realizacija ima izgleda da se svi planirani investicioni radovi ostvare, bilo da je rec o onima koji se ostvaruju preko Direkcije za izgradnju opštine Požarevac, bilo da je rec o onima koji idu preko ostalih korisnika budžeta.

OPŠTINA POŽAREVAC KONKURISALA ZA SREDSTVA IZ NACIONALNOG INVESTICIONOG PLANA

UPUCENA TRIDESET TRI PROJEKTA

Opština Požarevac konkurisala je sa trideset tri projekta za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, a njihova ukupna vrednost iznosi skoro 4 milijarde dinara (3.974 miliona).

Selekciju projekata izvršio je tim koji je formirao predsednik opštine Požarevac i prvi covek Opštinskog veca, Dušan Vujicic. U saradnji sa strucnom službom Odeljenja za privredu i finansije, medu desetinama projekata mesnih zajednica i javnih preduzeca, odabrani su oni za koje je procenjeno da su najbolje izradeni i najsvrsishodniji za opštinu Požarevac.

A. Maksimovic

VESTI IZ OPŠTINE PETROVAC

- Predsednici pet opština Branicevskog okruga - Žabara, Kuceva, Žagubice, Malog Crnica i Petrovca, prošlog petka su u Petrovcu potpisali protokol o zajednickom nastupu prema republici za sredstva iz NIP-a. Na regionalnom nivou konkurisace se za projekte za izgradnju regionalne deponije i rešavanja pitanja vodosnabdevanja.

- Na poljima u petrovackoj opštini uveliko teku pripreme za jesenju setvu ozimih kultura, a snabdevenost tržišta dizelom, sortnim semenom i repromaterijalom je zadovoljavajuca, saznajemo od direktora zemljoradnicke zadruge „Petrovac” Bojana Stojanovica. Optimalni rok za setvu pšenice, jecma i tritikalea trajace od 5 do 20 oktobra, a otežavajucu okolnost u pripremi zemljišta i dalje predstavlja nedostatak vlage. Ocekivanja su da ce povoljne cene žitarica na tržištu podsticajno delovati na ratare da u ovoj sezoni pšenicom zaseju vece površine. Napomenimo da su se površine pod pšenicom u petrovackoj opštini prepolovile sa nekadašnjih 6.000 hektara na samo 3.000 hektara pod hlebnim žitom.

- U organizaciji Agrarnog fonda opštine Petrovac prošle srede u Skupštini opštine održana su strucna predavanja o jesenjoj setvi i sortimentu ozimih kultura, kao i o vladinoj uredbi o ispitivanju plodnosti zemljišta. Uvodnicari na ove teme bili su dr Zorica Jestrovic iz Instituta za ratarstvo Novi Sad i Jovan Grozdic, direktor Zavoda za poljoprivredu „Stig” iz Požarevca. Predavanje se organizovalo za poljoprivredne proizvodace, šefove mesnih kancelarija i predstavnike organizacija iz oblasti agrara.

- Kako saznajemo od direktora Agrarnog fonda opštine Petrovac Radovana Davidova, pripreme za održavanje 24. opštinske izložbe priplodnih krava i junica u punom su jeku. Smotra ce se održati u subotu 6. oktobra na prostoru vašarišta u Petrovcu. Organizator izložbe je Agrarni fond, suorganizatori su Zavod za poljoprivredu „Stig” i zadruge „Petrovac” i „Ranovcanka”, a pokrovitelji ce biti Skupština opštine i Ministarstvo poljoprivrede.

- U DTP „Mlava” prošle nedelje pocelo je evidentiranje za upis akcija od privatizacije ovog preduzeca. Udruženje manjinskih akcionara „Mlave” poziva svoje clanove, odnosno sadašnje i bivše radnike i penzionere, da se do 8. oktobra odazovu ovoj akciji. Sve bliže informacije o potrebnoj dokumentaciji mogu se dobiti u direkciji preduzeca.

- Na kioscima u petrovackoj opštini pocetkom prošle nedelje pojavio se prvi broj lista „Mlavski eho” koji ce ubuduce izlaziti jedanput mesecno, sa ambicijama da javnost ovog kraja informiše o aktivnostima u opštini i regionu, o ljudima i obicajima, tradiciji i neprolaznim vrednostima. Osnivac i izdavacka kuca je „ Brankovic i Brankovic” iz Velikog Laola, a glavni i odgovorni urednik je Milan Brankovic „Bucko”.

- U organizaciji KPC i zajednice Vlaha „Paulj Matejic” iz Melnice, prošle subote je u Domu kulture u Petrovcu održana promocija knjige „ Etnogeneza nastanka Vlaha - Vlasi i Balkanski narodi”. O knjizi je govorio autor profesor Vojislav Stojanovic.

D.I.

RAZGOVOR SA MIRKOM STANKOVICEM, DIREKTOROM DIREKCIJE ZA IZGRADNJU I RAZVOJ OPŠTINE PETROVAC

IZGRADNJA PUTNE MREŽE - PRIORITET

Javno preduzece „Direkcija za izgradnju i razvoj opštine Petrovac” najveci deo svojih aktivnosti, u ovoj godini, usmerila je ka izgradnji i održavanju putne mreže u petrovackoj opštini. Za finansiranje svojih poslova iz budžeta Skupštine opštine za 2007. godinu predvideno je osamdesetak miliona dinara. Šta je sa delom ovih para do sada uradeno i šta se planira do kraja godine, razgovarali smo sa Mirkom Stankovicem, direktorom preduzeca.

- Koje su najvece investicije završene u ovoj godini, a u kojima je ucestvovala Direkcija?

„Mogu sa zadovoljstvom da kažem, da smo i ove godine nastavili izuzetno bogatu aktivnost na rehabilitaciji putne mreže u našoj opštini, koja je zapoceta pre dve godine. Zajedno sa JP „ Putevi Srbije” i pojedinim mesnim zajednicama, novu asfaltnu podlogu, dobilo je oko pedeset kilometara regionalnih i lokalnih puteva. Mi smo direktno zaduženi za opštinske puteve i ove sezone do sada smo ucestvovali u izgradnji novog puta kroz selo Kamenovo i pravca dela puta Busur - Burovac, a za to smo iz naših sredstava izdvojili oko 22 miliona dinara. Pored ovih radova, zapoceti su poslovi na asfaltiranju lokalnog putnog pravca Lopušnik - Bošnjak, uradeno je 410 metara novog asfalta i asfaltiran je deo puta za Bistricu, u dužini od 300 metara.

Takode su zapoceti radovi na rekonstrukciji trotoara u ulici Srpskih vladara, koja je glavna ulica u gradu. Za ove poslove izdvojili smo, zajedno sa mesnom zajednicom oko 4. 700.000. dinara”.

- Preko vašeg preduzeca vrši se finansiranje letnjeg održavanja lokalnih puteva?

„ Naše komunalno preduzece radi te poslove i do sada smo završili saniranje udarnih rupa na skoro svim putnim pravcima u opštini. Ostao nam je još put za Dobrnje i to ce se raditi ovih dana, tako da cemo zimsku sezonu docekati sa pristojnom putnom mrežom.

Znacajna su ulaganja bila i u putevima sa makadamskom podlogom, nastojimo da se posebno održavaju pravci kojima se prevoze ucenici autobusima „Litasa”. Tako su nasuti kamenim materijalom pravci Malo Laole - Veliko Laole, Vezicevo - Zlatovo, Lopušnik - Bošnjak, a radi se put za Brezovicu, kao i pravac Busur - Stara škola.

Rekonstruisan je i jedan broj makadamskih ulica u Petrovcu, tu bih posebno naglasio ulicu za novu zgradu „Helpa”, gde su smeštene izbeglice i ulicu Ðure Jakšica, kao i ulice u Pankovu, Zabrdu i Ranovcu.

Radilo se na održavanju i drugih pravaca, u manjem obimu, gde su postavljani cevasti propusti, ravnalo se grejderom, sanirala klizišta i slicno. Moram da kažem da je i po mesnim zajednicama dosta radeno, gde mi nismoi bili finasijeri, ali je naša strucna služba za veliki broj mesnih zajednica snimala trase i radila predmer i predracun radova, pre svega, za seoske puteve, koje su finasirale mesne zajednice i opština”.

- Kakvi su vam planovi do kraja godine ?

„ Još uvek ne znamo da li ce se ozbiljnije raditi na putu Petrovac - Dobrnje i to u delu kroz selo, jer su sredstva republike neizvesna. To je investicija koja je u našem finasijskom planu, a sami meštani Dobrnja su do sada prikupili 32.000 evra. Ostaje da se odluci da li cemo raditi deonicu od 3,5 kilometra ili 2 kilometra, za koju imamo obezbedena finasijska sredstva, bez republickog dela. Ipak ce o tome konacnu rec dati meštani Dobrnja.

Ovih dana zapocece se i saniranje ulice Bate Bulica, u centru grada, u dužini od 90 metara, gde je izvedena zamena toplovodnih cevi, radice se poplocavanje i kolovoza i trotoara, za koje smo izdvojili, sa drugim suinvestitorima, KJP Izvor i mesnom zajednicom, 2,5 miliona dinara. Mogu da kažem da cemo naredne godine nastaviti te radove u preostalom delu pomenute ulice, kao i trga ispred zgrade pošte, tako da ce sam centar grada dobiti nov, lepši izgled. Tu je i izrada nove pešacke staze, od decjeg vrtica do osnovne škole, kao i saniranje stepeništa na pešackim stazama kod Doma penzionera, tržnog centra Invest eksport, pešackog mosta i restorana Košuta”.

- Trenutno su aktuelni projekti koji ce se finasirati iz Nacionalnog investicionog plana ?

„Da, mi smo se za sada opredelili da konkurišemo za finasijska sredstva NIP-a, za lokalne putne pravce Petrovac - Dobrnje, Oreškovica - Viteževo, Vezicevo - Zlatovo, Dubocka - Starcevo, Malo Laole - Veliko Laole i Ranovac - Melnica, kroz naselje Stanulovac. Planovi su dosta ambiciozni, ali ako se nastavi izvanredna saradnja koju smo imali sa republickim institucijama, opštinom, mesnim zajednicama i izvodacima radova, mogu da kažem da su i ostvarljivi”.

D.Ilic

BOGATA AKTIVNOST PODMLATKA CRVENOG KRSTA OPŠTINE PETROVAC

BUROVCANI NAJBOLJI NA OKRUŽNOM TAKMICENJU

Opštinska organizacija Crvenog krsta u Petrovcu, u svom radu sa mladima, posebnu pažnju posvecuje podmlatku, tako da postoji Komisija za rad sa podmlatkom i omladinom, na cijem je celu prosvetni radnik iz osnovne škole iz Velikog Laola. U toku godine organizuju se razne aktivnosti, saznajemno od Mome Stanimirovica, sekretara Opštinske organizacije Crvenog krsta, koji posebno istice sledece:

„ Tu je pre svega popularni kviz za ucenike „ šta znaš o zdravlju i šta znaš o Crvenom krstu”. Rade se nagradni temati na temu „ Krv život znaci”, kao i drugi literalni i likovni radovi. Tako je naš ucenik iz petrovacke srednje škole Mladost osvojio drugu nagradu na nivou Srbije. Pored tih aktivnosti, svake godine radimo obuku prve pomoci, kako podmlatka, tako i omladine. Ove godine smo imali Opštinsko takmicenje u osnovnoj školi u Velikom Laolu, koje je veoma uspešno organizovano. Pobednik tog takmicenja, Osnovna škola „ Sveta Mihajlovic” iz Burovca je stekla pravo da nas predstavlja na okružnom takmicenju. Meduopštinsko takmicenje je bilo 22. septembra u Zajecaru za Branicevski i Zajecarski okrug. Naša ekipa je osvojila prvo mesto i predstavljala nas je na republickom takmicenju prošlog vikenda u Kraljevu. Za odlazak u Zajecar pomogao nam je specijalni zavod iz Velikog Popovca, a u Kraljevo - opština, jer su nam obezbedili prevoz.

Okružni pobednik, ekipa iz škole u Burovcu, sastavljena je od 6 clanova, ucenika 6 i 7 razreda, sa kojima radi nastavnik Mile Stojilovic, veliki zaljubljenik u „Prvu pomoc” koji se stvarno dosta angažovao da bi se postigao ovaj uspeh.

Mi smo u cilju priprema za ova takmicenja angažovali i dva instruktora iz organizacije Crvenog krsta „Stari grad” koji su bili u ekipi prve pomoci koja je ove godine bila najbolja u Evropi.

U narednom periodu ocekuje nas Decja nedelja i tom prilikom imacemo trku „ Za srecnije detinjstvo” koju cemo sa školama organizovati u subotu 6. oktobra sa pocetkom u 9 sati”.

D.Ilic

POCELI RADOVI U RUDARSKOJ

NOVA PARKING MESTA

Protekle nedelje pocela je realizacija druge faze projekta uredenja Rudarske ulice. Direkcija za izgradnju ponudila je dva moguca rešenja sredivanja ovog prostora, gde su, sem parking prostora planirane zelene površine i prostor za igru. Ova investicija iznosi tri miliona dinara, a deo je planiranog sredivanja grada, narocito centra. Aca Pavlovic iz JP “Direkcija za izgradnju” je rekao da se ovim, medu ostalim projektima koji su u toku, završava plan i program Direkcije za ovu godinu.

- Smatram da cemo do kraja oktobra plan ispuniti u potpunosti, najavio je Pavlovic, tokom nedavnog obilaska radova u Požarevcu.

U kostolackom kraju u toku su i radovi na pet ulica u Starom Kostolcu. Vrednost ovih radova je 3 miliona i 800 hiljada dinara.

T.R.S.

SVETSKI PESNICI U KOSTOLCU

POEZIJA NA DVANAEST JEZIKA

Kostolac je u nedelju ugostio tridesetak pisaca iz naše i zemalja širom sveta. Medunarodni vikend poezije održan je u Kostolcu u sklopu 44. Medunarodnih susreta pisaca koji se svake godine održava u Beogradu.

U Sali kostolackog Doma kulture pesnici iz dvanaest zemalja, predstavnici Rusije, Ceške, Ukrajine, Kine, Indije, Španije, Portugalije, Izraela, Indije, Italije…, citali su maternjim jezicima svoje izabrane pesme. Pesnici su najpre obišli Viminacijum, a oni sa kojima smo razgovarali rekli su nam da nisu ocekivali, niti su znali da na našim prostorima postoji ono što su na nalazištu ovog rimskog grada videli. Ništa manje oduševljeni nisu bili ni gostoljubivošcu domacina, a izuzetno su uživali u nastupu ucenika Muzicke škole “Stevan Mokranjac” iz Požarevca i oba ansambla KUD-a Kostolac, koji su ih, kroz pesmu i igru, upoznali sa delom naše tradicije.

Domacini su ih pozdravili, rekavši da su na prostoru Kostolca nastajale i nestajale civilizacije i veliki gradovi, prožimale se kulture starosedelaca i doseljenika, susretali se istok i zapad.

- Iskre života i kulture zacete pre više milenijuma na ovim prostorima niko nije mogao da ugasi. Kostolac, koji se nalazi na ruševinama antickog Viminaciuma i srednjevekovnog Braniceva, dileme da li je u nastajanju ili nestajanju, ne postoje. On postoji. Postoje i novi medaši kulture. Ostaje samo obaveza savremenika da buducim arheolozima, istoricarima, a pre svih istoricarima kulture, ostave dovoljno vidljive dokaze, pisane tragove, o njihovom postojanju. Danas smo svi, bez razlike, na tom zadatku, na istoj strani. Na strani dobrih namera.

Dragan Dragojlovic, je ispred pisaca , najavio da postoji mogucnost da se u okviru Susreta pesnici redovno sastaju u Kostolcu, a pomenuta je i mogucnost saradnje dva grada sa istim imenom, “našeg” Kostolca i istoimenog grada u Ceškoj, rodnog mesta pesnika Karela Sisa, koji se takode , u nedelju, predstavio kostolackoj publici.

T.R.S.

SVE VIŠE TURISTA POSECUJE VIMINACIJUM

I DOMACI I STRANI

Da Viminacijum postaje sve atraktivnija turisticka destinacija pokazuje sve vece interesovanje domacih i stranih posetilaca. Protekle nedelje ostatke ovog antickog grada posetio je veliki broj pisaca, ucesnika 44. medunarodnih susreta pisaca, koji su kasnije u kostolackom Domu kulture imali književni "nastup".

Arheološko nalazište Viminacijum nedavno je posetila delagacija Saveta Evrope u sklopu manifestacije "Dani evropske kulturne baštine" koja se obeležava u svim evropskim zemljama. Direktor Direkcije za kulturu i kulturno naslede Saveta Evrope, Robert Palmer predvodio je delegaciju koja je, uz brojne turiste, upoznata sa "blagom" Viminacijuma.

Tom prilikom na mestu nekadašnjeg rimskog vojnog logora postavljena je tabla koja oznacava da je ovaj lokalitet uvršten na listu prioriteta nasleda jugoistocne Evrope, što Srbiju i naš kraj svrstava medu nezaobilazne destinacije na turistickoj mapi Srbije.

T.R.S.

KULTURNA JESEN

PROMOCIJE U OKTOBRU

Direktor Privrednog društva “ Termoelektrane i kopovi Kostolac” Dragan Živkovic najavio je “Kulturnu jesen” u Kostolcu, koja ce podrazumevati, izložbe, predstave, promocije...

Prva akcija koja potkrepljuje ovu najavu najavu je izložba “Vekovi Manasije” organizovana prošlog ponedeljka . U petak je u Domu kulture odigrana predstava “Balada o fudbalu” u izvodenju Medija teatra, po tekstu Dragana Aleksica. Režiju i lik LJube Moljca igra Duka Jovanovic, reportera Miloš Pavlovic a songove izvodi profesor Zoran Živadinovic.

Odeljenje kostolacke biblioteke “Ilija M. Petrovic” za oktobar najavljuje cetiri promocije. Najpre ce biti promovisan novi broj casopisa za književnost, kulturu i nauku “Majdan”, a zatim slede tri nove knjige poezije: Velizara Gavrilovica “Beli andeo”, Milana Ivoševica “Na svoj predlog” i knjiga pesama Vojkana Ivkovica.

T.R.S.

U SALI TEHNICKE ŠKOLE

AIKIDO

Mladi u Kostolcu odnedavno imaju veci izbor aktivnosti u koje mogu da se ukljuce. Naime sada su u fiskulturnoj Sali Tehnicke škole "Nikola Tesla" u Kostolcu u mogucnosti da treniraju samoodbrambenu borilacku veštinu Aikido.

Aikido školu " Despot", odeljenje u Kostolcu vodi Anton Ivanovic, nosilac crnog pojasa prvi dan. Ivanovic oko trideset Kostolcana poducava ovoj , poslednjih godina veoma popularnoj veštini, a polaznici su podeljeni u mladu i stariju grupu.

Svi zainteresovani obaveštenja o treninzima mogu dobiti u srednjoj tehnickoj školi svakog radnog dana u vremenu od 12 do 14 sati.

T.R.S.

SA KOSTOLACKE PIJACE

NEGODUJU ALI KUPUJU

Septembar i oktobar, meseci za jesenje šetnje, “hvatanje” miholjskog leta i naravno, spremanja zimnice. Iako je leto bilo sušno ponuda na kostolackoj, kao i drugim pijacama u opštini, bogata je svim namirnicama potrebnim za zimske specijalitete. Bogata i skupa. Skoro duplo skuplja nego prošle sezone. Pa ipak, potrošaci pijacnim danima brzo “opustoše” tezge.

Povrce koje se ovih dana najviše traži su crvene paprike. I dok se prošle godine prvoklasna crvena paprika kupovala za trideset dinara, ove jeseni za kilogram glavnog ajvarskog sastojka traži se cak šezdeset dinara. Doduše, pijacnim danima ranoranioci su za kilogram placali pedeset, pa i cetrdeset dinara. Mnogi su mislili da ce jeftinije proci na vecim pijacama, pa su pouceni ranijim iskustvom odlazili “na pazar” u Osipaonicu, poznatu po bogatoj ponudi i niskim cenama. Ali ove godine, slika je i tamo drugacija. isplati se otici jedino pod uslovom da se napuni prikolica proizvoda. Cene su, potvrdeno je, slicne ovdašnjim.

Na kostolackoj pijaci za kilogram patlidžana potrebno je izdvojiti 50 dinara, ljute papricice kupuju se za 70, karfiol za 80, krastavcici koštaju 50 do 60 dinara, a cene kupusa varirale su tokom nedelje od 40 do 80 dinara. Veliki raspon cena vidljiv je i kod paradajza koji se u zavisnosti od kvaliteta može kupiti za 50, 70 ili 100 dinara. Crni luk košta 40, krompir se na kilogram kupuje po 30 dinara dok se kupovinom “na džak” može uštedeti pet dinara po kilogramu.

Jesenje voce, grožde, košta 60 dinara dok su jabuke deset dinara jeftinije. Za kilogram šljiva, u zavisnosti od toga da li se kupuju kupuju i na “malo” ili “veliko”, potrebno je izdvojiti od 35 do 60 dinara. Primetno je da su ove godine cene povrca u proseku za deset dinara niže u odnosu na požarevacku pijacu “Krug”, što ranijih godina nije bio slucaj.

Sve domacice koji za to nemaju uslove ili vremena, paprike mogu ispeci u pekari blizu pijace u Kostolcu, koja nudi uslužno pecenje paprika za deset dinara po kilogramu.

T.R.S.

VILA KAPETANA TODICA

- Crkvu u Starom Kostolcu sagradio prvi srpski kapetan, Dragutin Todic

- Todici celoga života pomagali sirotinji

Narodni muzej u Požarevcu odlukom episkopa Ignjatija dobio je na korišcenje Todicevu „Vilu Leposavu” u Starom Kostolcu, radi otvaranja Muzeja Kostolca, kao svog odeljenja. Vec je zapoceta izrada projekta za rekonstrukciju ovog objekta u kome ce se naci izložbena postavka muzeja od najranijih dana, preko Viminacijuma i Braniceva, do dvadesetog veka, tj. istorije rudarstva - kaže Milorad Ðordevic, direktor Narodnog muzeja.

Prvi kapetan u Srbiji

Dragutin B. Todic, prvi srpski kapetan, celog života je radio da bi pomagao drugima i svojoj Srbiji. Na njega nas podseca prelepa crkva u Kostolcu i vila „Leposava” nedaleko od nje.

Na uzvišenom platou zvanom Mali grad u Starom Kostolcu, visu cija je svaka stopa natopljena krvlju branilaca otadžbine koji su 1915. godine pali pod naletom nemackog feldmaršala Mekenzena, uzdiže se velicanstveni hram. Mramorni krovovi vide se cak sa Vršacke kule. Nedaleko od nje, iako prepuštena zubu vremena ipak odoleva vila ,,Leposava”. U dnu još vidljivih ostataka tadašnjeg vrta stoji baldahin. U njegovom hladu su nekada sedeli vlasnici celog imanja, Dragutin i Leposava i uživali u pogledu na plavi Dunav.

Secanja su starija od coveka

Sedamdeset devet godina je proteklo otkako je poginuo Dragutin V. Todic, jedan od najvecih naših dobrotvora, a secanje na njega je ostalo tek u tragovima, premda je mnogo plemenitih stvari cinio.

U siromašnoj porodici, u selu kod Pirota, rodio se 1880. godine Dragutin. Kada je imao sedam godina umire mu otac, ali zahvaljujuci upornošcu i požrtvovanju majke, uspeva da završi osnovnu školu i gimnaziju. Hteo je i više, ali bez para je bio primoran da se zaposli kao mornar u Srpskom mornarskom društvu. Marljiv, brzo napreduje, postaje brodski manipulat, a 1904. pred državnom komisijom polaže kapetansi ispit i postaje prvi Srbin iz Srbije sa ovim zvanjem. Kao mlad kapetan sledece godine ženi se Leposavom Radisavljevic - Teodorovic iz Šapca. Posle cetiri godine napušta Brodarsko društvo i kupuje prvu deregliju. On i Leposava naporno rade i uskoro kupuju još jednu ladu, koju je, u znak zahvalnosti i ljubavi prema supruzi, nazvao ,,Leposava”. Posao se širi, pa stižu lade ,,Crna Gora” ,, Genaral Alimpic” i ,,Kostolac” , a 1912. godine kupuje prvi parobrod ,,Drina”. Tako siromašno dace iz istocne Srbije postaje jedan od najbogatijih i najuglednijih Srba.

Pocetkom rata 1914. godine staje pod ratni barjak, a vojne starešine ga postavljaju za komandanta brodske cete. U jednom napadu Austrougarska artiljerija je potopila sve brodove, uzuzev parobroda ,,Drina”. Sa srpskom vojskom se povlaci preko Albanije 1915. godine, gubi sav novac koji ima. U Dracu se razboleo od tifusa, pa je prebacen u Italiju na lecenje, a odatle u Francusku.

Zaboravljen, bez para, pocinje iz pocetka. Radi kao mornar na brodu, onda kao fizicki radnik, portir... Sve vreme je mislio kada ce ponovo za Srbiju. U jesen 1918.godine Todic se vraca u oslobodenu otadžbinu. Parobrod ,,Drina” koji je u ratu bio zaplenjen vracen mu je i to mu je bio jedini kapital. Zahvaljujuci poznanstvu sa uglednim industrijalcem Vajfertom i Ferdinandom Grambergom vlasnikom ugljenkopa u Starom Kostolcu, Todic napreduje u poslu transportujuci ugalj. Tih godina Todic se vezuje za Kostolac i njegove meštane, ali i oni za njega.

Boraveci u Francuskoj pred kraj rata Todic se jednom prilikom našao u Marselju sa Ðordem Vajfertom. Šetajuci gradom, naišli su na prelepu crkvu, zadužbinu nekog carskog kapetana. Todic je tada odlucio, ako se živ vrati u domovinu, kao zahvalnost svevišnjem na milosti i daru, podici ce i on svoju crkvu. Po povratku u domovinu, sa povecanjem poslova rasla je i verovatnoca da ostvari svoj san. Kada je postao dovoljno bogat, Todic otkupljuje plato kod sela Stari Kostolac za izgradnju zadužbine. Na tom ,,Malom gradu” pokazace se kasnije, život je zapoceo još pre 5.000 godina, bujao je i u doba Justinijana u šestom veku naše ere, a tragova ima i iz dvanaestog veka, u vremenu kada je vladala vizantijska dinastija Komnin. Tu su izginuli i junaci Branicevskog odreda koji su 1915. godine branili granicu Srbije.

Izgradnju hrama posvecenu velikomuceniku Georgiju, Todic je zapoceo 9. juna 1923. godine - prica Dragana Spasic, kustos Narodnog muzeja u Požarevcu. Radove je poverio meštanima Kostolca, da bi ih tako vezao za crkvu, a istovremeno im omogucio dobru zaradu. U temelj je uzidana povelja ispisana na pergamentu, na kojoj, izmedu ostalog piše: ,,Udarismo temelj našoj zadužbini crkvi Svetog Ðorda ovde kraj obala tiha Dunava u Kostolcu. Da objasnimo zašto baš na ovom mestu gradimo crkvu, našu zadužbinu. Razume se, prvo kao dobri hrišcani želimo da ucinimo bogougodno delo i time se u nekoliko odužimo Gospodu Bogu na njegovom velikom daru, a drugo što ovo mesto ima svoj istorijski i narodni znacaj. Samo ovo mesto i zaostale zidine pokazuju da je ovde bio vojnicki grad koji je nekada silna vizantijska imperija za vreme Justinijana sagradila, da sa ovoga mesta cuva državu i slobodu svojih gradana. Ovo je mesto sa koga je cuvan najsvetiji ideal covecanstva - sloboda... Kosti neznanih junaka palih na ovome mestu pokupili smo i sahranili u kosturnici, na mestu na kome je za vreme rata bio srpski top...” - Hram je zazidan od opeke, u moravskom stilu, prema uzoru na srednjevekovne manastire - kaže protonamesnik Vlatko Golic. - Jedinstvenost reljefne plastike predstavljaju motivi pojaseva za spasenje sa imenima brodova i šlepova ,,Sv. Ðorde”, ,,Drina”, ,,Kumanovo”, ,,Obnova”, ,,Srbin”, ,,Hrvat”, ,,Slovenac”, ,,Leposava”, ,,Lepša”, ,,Backa”. Osveštenje hrama obavljeno je na Ðurdevdan 1925. godine. Živopisan je, ikone u prozorima u vitraž tehnici radene su u Francuskoj, a izuzetnu vrednost predstavljaju ikone ,,Sv. Ignjatija”, i ,,Sv. Prokopija” koje je izradio jedan od najvecih srpskih slikara Uroš Predic. Kralj Aleksandar Karadordevic je posetio 15. jula zadužbinu Todica i tom prilikom crkvi poklonio ,,Sveto Jevandelje” i zlatni krst.

Porad zadužbine na platou, Todic i supruga su podigli i sveštenicki dom i crkvenu zgradu za kancelariju, krštavanje dece i sklonište hrišcana od rdavog vremena. Nedaleko odatle sagradili su i prelepu vilu na kojoj su i danas citljiva slova ispod krova ,,Leposava”. Iako su imali kucu u Beogradu, Leposava i Dragutin najveci deo vremena provode u vili gde su mnogi siromašni meštani iz Kostolca imali svoje mesto za trpezom.

Humanitarna misija Todica

Posle završetka hrama, Todic zapocinje još jednu humanitarnu misiju. Osniva Federalno oporavište kostolacko. Pošto nisu imali dece, Leposava i Dragutin sve vreme pomažu dake i školu u Kostolcu. Tokom 1928. godine radi na osnivanju Oporavišta za neuhranjenju i tuberkuloznu rudarsku decu. O tome koliko je brinuo o mališanima govori njegovo pismo upuceno jednom ucitelju iz Kostolca koji je dake trebao da odvede u Arandelovacku banju na oporavak: „Gospodine ucitelju! Molim Vas povedite što više daka u banju. Cuvajte ih dobro. Pazite na njih. Neka jedu, neka se vrate ugojeni kao prasici. Sve što zažele, kupite im. Ako treba odela, obuce, veša, kupite. A sve to koliko bude koštalo, javite mi da vam pošaljem novac. Cuvajte moju decu, da mi se vrate zdrava i vesela...” Nedugo posle ovog pisma, dok su deca još bila u banji, beogradska ,,Pravda” 22. jula 1928. godine objavila je vest ,,Strahovita automobilska nesreca kod Tovarnika - Pogibija Brodovlasnika G. Dragutina Todica”. Do nesrece je došlo kada je kadilak kojim je upravljao šofer skrenuo s puta i prevrnuo se. Sa teškim povredama je prenet u bolnicu u Sremskoj Mitrovici, gde je i umro. Telo je brodom ,,Kapetan Todic” preneto u Kostolac do njegove zadužbine, gde je i sahranjen.

Todic je pomogao gde-god je mogao. Za održavanje Hrama i zadužbine ostavio je fond od pet obligacija rudnika Kostolac Ðorde Vajfert. U ukupnom iznosu od 500.000 dinara - osam odsto godišnjeg interesa, da se od tih para osnuje ,,Zadužbina brodarskog kapetana, brodovlasnika Dragutina V. Todica i supruge Leposave, rod. Radosavljevic - Teodorovic za versko - prosvetne ciljeve”.

Prihod ovog fonda posle smrti Todica i njegove supruge išao je za održavanje i ulepšavanje hrama, za troškove sveštenika i crkvenjaka. Deo prihoda je trebalo da bude usmeren i za školovanje siromašne dece osnovnih škola Kostolca, Drmna i stanovnika. Posebnim pismom (testamentom) Todic je i svoja nepokretna imanja ostavio posle njegove smrti Zadužbini, cime je povecana osnovna vrednost fonda.

R.N.

SINIŠA RISTIC "TAPIJE I SVEDOCI", NARODNA KNJIGA, BEOGRAD, 2007.

SVE BOJE HOMOLJSKIH CUDA I SUDBINA

Siniša Ristic spada u red književnika koji sa zanatskim umecem i posebnim nadahnucem prilaze stvaralaštvu, ne prezajuci od forme ili vrste dela. Ono što ovog autora cini posebnim u srpskoj književnosti je pre svega pesnicki pristup, cak i onim dogadajima za koje se može s punim pravom reci da predstavljaju prozni izazov. Autor, kome nije strana esejistika, koji je u srpskoj poeziji dostigao visoke domete, ogledao se veoma uspešno u romanu, u svojoj poslednjoj knjizi pripovetkama krci puteve ljudskih sudbina kroz navalu svekolikih dogadanja.

Delovi pripovedaka, u kojima pisac docarava misticna bogatstva umova pojedinih licnosti oplemenjuju osecanja citalaca i uzburkavaju njegovu maštu. Te književne minijature, pune boja, sa gradacijskom kompozicijom i medusobno suprostavljenim motivima, su dragulji ove proze. Iz takvih slika izranjaju licnosti Oma Petrovica, Oblaka, Svevidimke, ali i Srbe Mitica, Branka Miljkovica, Lazica, dajuci svoj pecat vremenu, predelu i pricama u njima i o njima. Homolje i sva njegova cuda, teško zamisliva u naletu globalizacije, u prozi Siniše Ristica su planeta za sebe i dovoljna sebi. U metaforicnim slojevima javlja se erotska tacka u kojoj nestaju licnosti i obilje boja i mirisa za sliku skrajnute realnosti.

“Tapije i svedoci” su razvrstani u tri ciklusam tematski raznorodnih, ali stilski oblikovanih tako da se sve može smatrati troknjižjem - dobrodošlim pribežištem pred nemilosrdnošcu civilizacije i urbanizacije. Citalac se oseca slabim pred mocima prirode i ljubavi, svesno ili ne prepušta im se i, bar dok traje citanje ovih prica, postaje deo jednog tajanstvenog, vešto docaranog sveta, kap boje njegove, zrnce zlata neslucene vrednosti. Dok se fragmenti sudbina srpskih znacajnih pesnika oslanjaju na stvarni svet i dogadaje u njemu (“Ukletnik blaženog lica”), u prici “Romula i Gaj”oživljena je prošlost, kao dokaz da neki homoljski motivi imaju uporište u njoj, sve do antologijske pripovetke “Parce ogledala” u kojoj savršeno oblikovane licnosti u delicima razbijenog ogledala vide sve nevere svog bracnog druga, kojih da nije sudbina bi njihova bila drugacija. Dosledan svojoj poetici, Ristic kratkim potezima, koristeci metafore, simbole, legende, zaveštanja, sklonost ka poštovanju obicaja, opisuje, ne samo ljude, vec sve ono što ih okružuje, od vilenih trava, religioznosti, rituala, mirisa planina i šuma, cistih i necistih sila, molitava, carolija ispunjenih basmama u magicnim predelima i licnostima koje u sebi kriju nesluceno.

Svoja najbolja prozna ostvarenja, Siniša Ristic je ugradio u ovu knjigu, u izdanju naše najpoznatije izdavacke kuce, što ce širokom krugu citalaca približiti svet odanosti i bogobojažljivosti, predanja i obicaja, i licnosti koje su iznad trajanja.

Slaviša Radovanovic

VOJKA MILOVANOVIC IZ POŽAREVCA NA MEÐUNARODNOM KNJIŽEVNOM KONKURSU U TION VILU

POŽAREVLJANKI DVE NAGRADE U FRANCUSKOJ

Požarevljanka Vojka Milovanovic osvojila je dve nagrade na 11. Medunarodnom književnom konkursu u Francuskoj, u organizaciji Evropskog centra za promociju umetnosti i književnosti iz Tion vila.

Svojom pesmom “Tiha oluja”, “ispevanom” na francuskom jeziku, profesorka francuskog jezika iz Požarevca, Vojka Milovanovic, bila je jedini predstavnik Srbije na ovom velikom nadmetanju stihotvoraca širom sveta, a, ocigledno, i sasvom dovoljna za trijumf...

Na svecanosti proglašenja pobednika, 15. i 16. septembra, Vojki Milovanovic su urucene Evropska nagrada i Nagrada Tion vila. Vojka je dobila i sedam dana boravka u Tion vilu, a njena je pesma “Tiha oluja” ovekovecena u Francuskom književnom casopisu.

Inace, tridesetpetogodišnja Vojka Milovanovic, rodena Požarevljanka, vec jedanaest godina radi u prosveti, profesor je francuskog jezika u dve požarevacke osnovne škole, “Dositej Obradovic” i “Vuk Karadžic”, a slobodno vreme posvecuje pisanju na francuskom jeziku, svojoj ljubavi i, sasvim ocigledno, velikom talentu.

- Nisam ocekivala da cu dobiti neku nagradu. Poslala sam pesmu na konkurs cisto da proverim licne sposobnosti. Nagrada me je veoma obradovala i kao dokaz da može da se piše i na francuskom jeziku, za koji svi kažu da je težak, a, uz to, zadovoljstvo mi je da pružim primer svojim ucenicima da ne treba strahovati od nepoznatog, vec se sukobiti sa njim i izvuci najbolje moguce, kaže Vojka Milovanovic po povratku iz Francuske.

A. M.

IZLOŽBA BRANISLAVA S. MARKOVICA U NARODNOM MUZEJU POŽAREVAC

SLIKE KOJE IZLAZE IZ RAMOVA

Mala galerija Narodnog muzeja u Požarevcu ugostila je još jednog umetnika, ovoga puta radi se o Branislavu S. Markovicu, akademskom slikaru iz Beograda. Na svecanom otvaranju, prošlog petka govorili su direktor Narodnog muzeja, Milorad Ðordevic i kustos, Violeta Tomic, koja je, izmedu ostalog rekla.

- “Umetnost Branislava S. Markovica nas na jedan simbolican nacin uvodi u igru nastajanja i nestajanja prostora, kao oblika ogradivanja i slikarstva kao vizuelne autenticnosti. Naklonjen istraživanju elemenata koji ogranicavaju umetnicko delo, gradi kompoziciju ritmom pravih i prelomljenih linija, krugova i tacaka. Blagom profilacijom ispupcenja, dobijenom od amliciranih fragmenata pravih objekata, (staklo, pesak...) uspeva da ostvari utisak da slika ne završava u “ramu’, vec definiše prostor van ogranicenja forme”. Pomalo su mu dosadile uobicajene forme, kaže umetnik, te je poceo da eksperimentiše drugacijim materijalima, koristi medijapan i lesonit ploce, pesak, staklo, svetlucave materijale, šljokice i tako dobija sasvim neuobicajenu apstraktnu formu.

- “Ja sam se godinama bavio klasicnim tehnikama, proucavajuci sve u vezi slikarstva, od naše ikonografije, pa nadalje; vremenom me je to zamorilo, pa sam poceo da tragam za novim tehnikama. Svako od nas ima nekakvu svoju stvarnost i doživljava je na odredeni nacin. Mišljenje je apstraktna stvar i ako dublje pogledamo radove, to ce biti nešto što predstavlja autora, onako kako on razmišlja. Podloge mojih slika su cvrste, jer su zahvalniji za ovu vrstu rada, trajniji i postojaniji od drveta, platna i ostalih materijala”. - kaže Branislav S Markovic. Izložbu, kao i svaku do sada u organizaciji Muzeja, prati katalog, otvorena je do 12. oktobra, a posetioci ce zasigurno imati priliku da pogledaju veoma originalna ostvarenja, koja “ne miruju’ u ramovima, vec “izlaze” napolje i šire se prostorom. Kako, najbolje je pogledati.

L.L.

FELJTON

PUT ZAPADNE SRBIJE

Jadarski kraj je pred nama, istorijska Macva kroz vekove osta za nama sa svojim blagodetima. Loznica je vec na vidiku! Ulazeci u Loznicu sa desne strane stoji na daleko cuvena fabrika «Viskoza» koja beše sinonim prepoznavanja grada. Danas ne radi, nema dima iz njenih dimnjaka! Ako ga ima on se nešto ne vidi, za razliku od ranije! «Bila je to najgospodstvenija fabrika na Balkanu, gde su žene radnice morale da imaju najnežnije ruke, ne bi li sacuvale od kidanja niti koje su bile debljine promila u lancu Viskozine proizvodnje», kaže naš vodic. Sama Loznica danas prepoznatljiva iz 90-ih godina prošlog veka sa malim «kozmetickim» napretkom. Osvežismo se u tom Jadarskom gradu, malo napravismo pauzu i nastavismo putešestvije prema Radevini.

Prilikom izlaska iz Loznice ne svratismo u rodno mesto Vuka Karadžica, Tršic, jer ovog puta nije bio isplaniran. Tršic je mnogo puta bio destinacija, a zbog vremenskog «tesnaca» ovog puta prodosmo i nastavismo put Krupnja. Na pola puta Loznica - Krupanj, naš autobus skrete desno i uputi ka obroncima planine Gucevo. Put nas dovede do jedne male kotline, sa potocicem koji proticaše, do pred manastir. Manastir Tronoša i mali Tronoški potok. Kraj potoka velika cesma, na cesmi veliki mozaik, devet Jugovica i stari Jug Bogdan, a ispod mozaika devet glava, aplike lika brace Jugovic i u sredini deseta, Jug Bogdanova. Iz njihovih usta tece voda hladna i pitka i nikada ne presušuje. Kao da prkosi vremenu i delima Jugovica koji ostaše kroz vekove. Po predanju kaže se: Da su pre polaska na Kosovo braca i stari Jug Bogdan na ovom mestu pricestili se, te narod ovog kraja podiže im cesmu i ovekoveci ih. Par desetine metara od cesme manastirska porta sa visokim zidom i zgradom konaka, tako da se samo vidi manastirska kupola. Velika vrata na porti ne behu zatvorena. Ispred nas svom arhitektonskom gradnjom ukaza se crkva Vavedenja Presvete Bogorodice, koju po predanju sazida Katarina, žena kralja Dragutina, 1317.god. Vreme gradnje, pominje se i da je osnovan 1276. - 1282.god., što postoje relevantne cinjenice, jer to je vreme vladavine kralja Dragutina Macvom, delom Srema, zapadnom Srbijom i delom Bosne. Vreme vladavine kralja Dragutina a zatim brata kralja Milutina je vreme pripajanja pojedinih delova Srpskoj državi do Dunava i Srema. Braca su tada severoistocni deo Srbije sa Branicevom pripojili, proteravši Tatarske vazale bugarskog porekla Drmana i Kudelina iz Braniceva 1291. god. Nakon toga Dragutin ustupa vlast bratu Milutinu zbog bolesti, kada 1316.god., i umire. Ktitorski posao oko manastira verovatno 1317.god., preuzima žena Katarina i završava Tronošu. Manastir je zidan od tesanog kamena, gde se vremenske razlike u zidanju mogu primetiti na zidovima. To je prepoznatljivi trag istorije Turskog zuluma koji ga rušiše više puta. I ako mnogo puta rušen manastir je drugom polovinom 16. veka služio kao prepisivacka škola, opslužujuci knjigama i ostale manastire. U vreme Kocina rata 1788 - 1791.god., iguman manastira je bio na celu borbe. U Prvom i Drugom Srpskom ustanku veoma veliku ulogu je manastir imao. Prva slova i prva škola je bila 1797.god, desetogodišnjem Vuku Stefanovicu Karadžicu u Tronoši. Danas manastir i njegovo bratstvo sa narodom održavaju shodno njegovoj vrednosti. U njegovom konaku smešten je i Vukov memorijalni muzej. Narod ovog kraja svake godine na Veliki cetvrtak, posebno pcelari, donose svecu veliku 2 metra i debelu 20 cm., koja služi u toku jedne godine i tako tradicionalno mnogo godina u nazad.

Autor: Slavoljub Stojadinovic

PRIVREDNO DRUŠTVO DOMACIN DOBROTVORNE IZLOŽBE

VEKOVI MANASIJE

“Vekovi Manasije”, naziv je dobrotvorne izložbe umetnickih fotografija na slikarskom platnu, otvorene u ponedeljak, 24. septembra u kostolackom Domu kulture. Organizator izložbe, koja je bila otvorena do subote je Medijska produkcija Kreativni tim “Petkovic”, a domacin Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”. Izložba se organizuje širom Srbije povodom 600 godina od pocetka izgradnje manastira Manasija, ciji je ktitor despot Stefan Lazarevic.

O umetnickim fotografijama Miodraga Radosavljevica, Dragoslava Žikica, Mihaila Vasica, Milice Boni Maric i Nebojše Petkovica govorila je Jelena Andelkovic, istoricar umetnosti.

- Fotografija na platnu je nova tehnika koja je na poseban nacin spojila fotografiju, kao obeležje moderne, i platno koje je baš u tom modernom okarakterisano kao konzervativno, vezano za slikarstvo u dve dimenzije...Ako dodamo platno kao medijum na kojem se fotografija ostvaruje, dobicemo posebno umetnicko delo koje, ne samo da svojim artistickim kvalitetima dobija mogucnost da ga nazovemo tako, vec i po svojevrsnom osecaju mistike i askeze koje to delo sa sobom nosi. Upravo u tom osecaju je tajna i car ovih fotografija koje nose zajednicko ime Vekovi Manasije, rekla je Jelena Andelkovic i dodala da posetioci izložbe imaju cast da produže tradiciju despota Stefana Lazarevica time što ce kupovinom slika biti donatori, a ujedno u svoje domove uneti malo duha, blaženstva, manastirskog tihovanja...

- Ne zaboravite da je despot Stefan Lazarevic veliki primer, koga treba slediti, i svaka od ovih slika treba da prenese malo njegovog vremena koje je stalo nasuprot onome što je dolazilo - nasuprot katastrofama, najezdama Turaka. Taj period izmedu 1407. i 1418. u stvari je vreme kada je Srbija u svom poletu, kada doživljava prosvecenost, najviši momenat kulture u toj srednjevekovnoj Srbiji. Svaka fotografija treba da vam prenese jedan segment naše istorije, naše tradicije, onoga što ona sa sobom nosi, a kada to unesete u kucu necete imati fotografiju Manasije vec dušu Manasije, necete imati fotografiju despota Stefana Lazarevica, vec njegovu kulturu i um, koji treba da vas podsete kakao da se vladate... Bilo koja od ovih slika treba da vam docara sam lik svetitelja, a ne puku fotografiju.

Dobrotvornu izložbu je otvorio Dragan Živkovic, direktor Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”.

- Mir i blaženstvo su svima potrebni, pa i ovoj kuci. Nadam se da smo ovim našim malim gestom doprineli akciji koju je pokrenuo Kreativni tim Petkovic. Duboko smo ubedeni da naš posao, koji je i te kako težak ne bi imao smisla bez akcija kao što je današnja. Ono malo što nam ostaje uvek cemo uložiti u dobrotvorne svrhe. Ovo je prva akcija, ali Kostolac ce imati i svoju kulturnu jesen, najavio je direktor PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac” Dragan Živkovic.

Kolektiv Privrednog društva, od ponedeljka je bogatiji za ikonu Bogorodice trojerucice, poklon Ðokice Petkovica, vlasnika Medijske produkcije Kreativni tim Petkovic.

Osim kupovinom slika, obnova Manasije može se pomoci i kupovinom televizijske serije o jednom od najlepših srpskih manastira.

T.R.S.

DAN POŽAREVACKE GIMNAZIJE

ODLIKAŠI SA NISKAMA NAGRADA

- Sto cetrdeset i pet godina tradicije

U Požarevackoj gimnaziji, prošlog ponedeljka, obeležen je sto cetrdeset i peti rodendan ove obrazovne ustanove, inace, jedne od najstarijih gimnazija u našoj zemlji i, jednako, jedne od najuspešnijih.

Dan škole posvecen je dacima, koji su ucestvovali u svakom segmentu proslave kroz kulturne i sportske dogadaje, a, iznad svega, rezultatima koje su ostvarili na takmicenjima u protekloj školskoj godini.

Direktor Požarevacke gimnazije i domacin rodendanskog koktela, priredenog u prostorijama škole, Zoran Gligorijevic, tom je prilikom nagradio 38 najistaknutijih daka, koji su u protekloj školskoj godini osvojili prvo, drugo ili trece mesto na takmicenjima, a, inace, tada polaznici prvog, drugog i treceg razreda, dok su najbolji maturanti nagradeni juna meseca, na ispracaju priredenom njima u cast.

Zaslugom takvih daka, a uz pomoc kolektiva škole i profesora mentora, u Požarevackoj gimnaziji je nakon izuzetno uspešne školske 2005/2006. godine, održan kontinuitet visokih rezultata i u protekloj školskoj 2006/2007 godini. Ponovo su njeni daci nanizali nagrade iz matematike, srpskog jezika, biologije, informatike, fizike, sportskih aktivnosti, a po prvi put i u horskom pevanju, na kojem su “Lazarice” zavredele poziciju najboljih u zemlji. Svima njima, direktor Zoran Gligorijevic, urucio je knjige i uputio pohvale.

Ispred lokalne samouprave koktelu je prisustvovao Saša Najdanovic, pravnik opštine Požarevac, koji je istakao:

-Što se tice lokalne samouprave, bez obzira na lošu ekonomsku situaciju, u kojoj je cela naša zemlja, a što se reflektuje i na finansijsku ogranicenost našeg budžeta, mi cemo i dalje pružati svu podršku projektima koji su od interesa za našu zajednicu. Inace, naša je lokalna samouprava, s obzirom na broj stanovnika i na raspoloživost budžeta, jedna od opština koja najviše ucestvuje u razvoju školstva i kulture u celoj Srbiji.

A. M.

FELJTON

U SUSRET 11. MEÐUNARODNOM BIJENALU ‘’ U SVETLOSTI MILENE” (I) MILENA PAVLOVIC BARILI

1909- 1945.

- Priredio M. Kuzmanovic

Od ovog broja, u nekoliko nastavaka « Rec naroda» objavljuje delove iz monografije M. Protica “Milena Pavlovic Barili”, objavljene 1990. godine u izdanju Centra za kulturu- Narodni muzej Požarevac.

Milena Pavlovic Barili rodena je 5. novembra 1909. u Požarevcu, u kuci svoga dede Stojana Pavlovica, trgovca, kao prvo i jedino dete Srpkinje Danice Pavlovic i Italijana Bruna Barilija. Majka Milenina bila je, ukratko, kolenovicka, obrazovana žena, neiskazani umetnik, dobrotvorni radnik, Milenin otac, medutim, esteta i stvaralac- kompozitor, muzicki kriticar i pesnik. Sin jednog parmežanskog slikara, koji vodi poreklo od Goldonijeve majke. Iz Garcantijeve knjige Mondo della Lirica (1959) doznajemo da je roden u Fanu 1880. umro u Rimu 1952. Napisao dve opere: Meduza (1914) i Admiral (1924) i bio narocito poznat kao muzicki kriticar velikih listova Corriere della Sera i Tempo. Te je kritike sakupio i - sklon ironiji i paradoksu - izdao pod naslovom Il sorcio nel violino (Miš u violini). Objavio je i druge ne manje zanimljive knjige: Delirama, Il sole in trapolla, Il Paese del melodrama, Ricordi Iondinesi, Parigi, ilustrovanu sa šesnaest Mileninih crteža ... Boemski nonšalantan i zanet, otac se, mecutim, o kceri godinama nije brinuo; kada je odrasla i završila škole, majka ih je pismima zbližila. Iznenaden i ponosan, Barili se trudio, pomalo pokajnicki, da joj, našoj državljanki, u svojoj zemlji omoguci što stvarniju afirmaciju. Bez njegovog posrednog ili neposrednog uticaja ne bi se moglo razumeti, uz svu Mileninu spretnost, njeno lako uklapanje u rimske, pariske i njujorške krugove.

Milena je umrla u NJujorku 6. marta 1945. godine, a sahranjena u Rimu. U jednoj potresnoj karti koju je 3. oktobra 1947. uputio supruzi iz Rima u Požarevac, Barili je opisao poslednje dane i smrt njihove cerke.

« Milena i njen muž bili su zajedno na konju - padala je kiša, put je bio asfaltiran (u okolini NJujorka), konj se okliznuo, Milenina uzengija je pukla. Naša kci je sa krikom pala preko glave konja ... Milena je bila pet meseci u gipsu, nopokretna, od pojasa do vrata, Kasnije je, s gornjim delom tela u železu, prešla u jednu poljsku kucu. Sedela je u krevetu i mogla da radi, pa i da piše ... Milena je pala s konja u martu 1944. Prvih dana 1945. mogla je da se obuce, da hoda, došla je u NJujork. Sa Goslenom je našla jednu kucu - i izgleda da se dobro osecala, cinilo se da je sasvim ozdravila. A onda, pisacu ti drugi put kako je bilo, jadna Milena, ali nije bilo kako smo ti i ja mislili. - Uvece 5. marta 1945. Milena je bila srecna, cak je i plesala sa Goslenom u restoranu hotela Plaza. - Otišli su da spavaju... rano ujutru... njeno jadno srce se zaustavilo...»

NJujork Tajms je vest o smrti objavio uz Mileninu fotografiju, napominjuci da je smrt nastupila iznenada, kao posledica povrede kicme prilikom ranijeg pada s konja. Urna s pepelom, koju je Goslen po završetku rata doneo Bariliju, pociva u Rimu, na engleskom groblju Testaccio. Pored cerke je kasnije sahranjen i Barili, a 1965. i Danica Pavlovic. Rim, uvek Rim, cak i ubuduce, jer ne mogu da umaknem, pisao je Barili u zaglavlju, uz datum, na jednoj dopisnici, upucenoj u Požarevac, predosecajuci kraj. I predosecajuci ga, posle Milenine nagle, neocekivane smrti, koju je i italijanska štampa, prenoseci vest NJujork Tajmsa, objavila kao smrt njegove cerke, borio se za ocuvanje njenog dela u našoj umetnosti. Sigurno je i pod njegovim uticajem Danica Pavlovic uputila pismo srpskom Savetu za prosvetu, nauku i kulturu. Dve godine pred svoju smrt, savetovao joj je iz Rima:

« Nas dvoje ostadosmo sami na zemlji, živi i smrtno ranjeni, i cekamo sa slabackim ostatkom daha da dode - zna se šta treba da dode - razdvojeni, bez nade, dve hiljade kilometara jedno od drugoga, usamljeni ... i sahranjeni pod prošlošcu i tolikim uspomenama. Danice moja, iskoristi pomoc koju su vlasti spremne da ti pruže i napravi onaj mali muzej Mileninih slika. Donesi takode iz Pariza sve Milenine stvari - neceš valjda da se tamo izgube?

To je i ucinjeno. U Požarevcu je 1962. godine u rodnoj kuci, blagodareci plemenitom poklonu i trudu, otvorena njena memorijalna galerija. Oko šest stotina slika, crteža i akvarela svedoci, pored ostalog, o njenom stvarnom, materijalnom prisustvu u našoj umetnosti.

OBELEŽEN DAN OPŠTINE ŽAGUBICA

VELIKI KORACI MALE OPŠTINE

Svecanim prijemom gostiju u zgradi opštinskog zdanja u Žagubici, otpocela je prošlog utorka proslava Dana ove homoljske opštine. Medu zvanicama su se, izmedu ostalih našli predsednici i izaslanici opština Branicevskog i Podunavskog okruga, kao i drugih opština u Srbiji, a svojom posetom, priznanje naporima da opština dosegne zacrtane rezultate u svim oblastima razvoja iskazale su i ministarka za sport i omladinu, Snežana Sama-rdžic - Markovic, državni sekretar Ministarstva zdravlja, dr Nevena Karanovic, kao i gosti iz bratskih gradova u Rumuniji - Banja Herkulanu, Karansenbeš i Rešica.

ZDRAVSTVO - KRUPNA STAVKA

U okviru svoje posete Žagubici, državni sekretar Ministarstva zdravlja, dr Nevena Karanovic, obišla je Dom zdavlja, koji je, i pored dosadašnjih ulaganja i velikog dela dovršenih rekonstrukcija i dalje u stanju potrebe za dodatnim osavremenjivanjem, jer na pojedinim odeljenjima ne postoje ni elementarni uslovi za zbrinjavanje pacijenata.

Goste je docekao direktor Doma zdravlja Žagubica, dr Puniša Ilic.

- „Poseta doktorke Nevene Karanovic Žagubici govori da briga Ministarstva zdravlja postoji podjednako za sve pacijente, kako one u velikim sredinama, tako i za nas u Žagubici. Sredstvima NIP-a i naš Dom zdravlja je ušao u rekonstrukciju i dosta je uradeno u vrednosti od oko 250 000 evra, uraden je parking, rampa za ulazak pacijenata, fasada, dva krova, stolarija. Pre dve godine smo otvorili novu laboratoriju, kada smo se pohvalili novim biohemijskim aparatom. Danas imamo nov hematološki aparat i zahvaljujuci razumevanju ljudi iz Ministarstva, posebno doktorki Neveni Karanovic koja nam je odobrila sredstva, taj aparat je vec instaliran i naši pacijenti su vec dobili svoje prve rezultate. Da bi Dom zdravlja i dalje normalno funkcionisao, pružao adekvatnu zdravstvenu zaštitu svim našim gradanima, potrebno nam je jedno kombi vozilo za prevoz pacijenata na dijalizu, trenutno je osam takvih pacijenata, koji sada na dijalizu putuju u požarevacku bolnicu, koja je udaljena 80 kilometara, a njih prevozi privatnik dosta neudobnim vozilom, a taj zakup mesecno dosta košta opštinu. Imamo neispravan rendgen aparat, za koji smo takode dobili cvrsto obecanje dr Karanovic da ce i rešavanje ovog pitanja biti u toku sledece godine završeno. Mi smo svesni da su to krupne stavke, da to puno košta, da smo mi mala sredina, ali Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju upucuje na dostupnost i jednakost svih pacijenata i na to da svi imaju jednaka prava na zdravstvenu zaštitu. Sigurni smo da ce nam Ministarstvo pomoci da i ove probleme rešimo.” - rekao je dr Ilic.

Državni sekretar, dr Nevena Karanovic je, istakavši zadovoljstvo zbog poziva da prisustvuje Danu opštine, rekla:

- „ Zahvaljujuci predsedniku opštine, dr Dragom Damnjanovicu, koji ulaže mnogo napora da svi segmenti i sve oblasti ljudskih potreba budu zadovoljene, ja sam danas ovde, a on je bio veoma uporan kada su u pitanju zdravstvene potrebe opštine Žagubica i drago mi je da danas, ispred Ministarstva zdravlja mogu slobodno da kažem da su sredstva, opredeljena iz NIP-a, a radi se o 250 000 evra, upotrebljena na pravi nacin, da je ono što sam videla u Domu zdravlja nešto cime bi svaka opština, a posebno ovako mala, mogla da se ponosi, da su kolege i koleginice na svom mestu, da su predani poslu i da sve ono što je dr Ilic rekao stoji. Ministarstvo zdravlja je ove godine pomoglo donacijom, odnosno odobrenjem sredstava za kupovinu dela laboratorije, tacnije hematološkog analizatora i do kraja godine ce u Žagubicu stici i jedno vozilo za transport pacijenata na dijalizu. Ovo je bilo specijalno odobrenje, iz razloga što Ministarstvo zdravlja obicno kupuje vozila za sve zdravstvene ustanove, najmanje stotinak, ali je ovoga puta napravljen izuzetak, zato što je stvarno infrastruktura takva, planine su svuda okolo, do Požarevca se teško stiže i trebalo je pacijentima omoguciti da što lakše stignu do dijalize, kako bi im olakšali život, jer vec boluju od teške bolesti. Mislim da su Žagubicani opravdali poverenje, tako da cu i ubuduce imati razumevanja za njihove zahteve.”

Predsednik opštine Žagubica, dr Dragi Dam-njanovic zahvalio se državnom sekretaru na poseti i dodao:

-„Kao lekar, humanista, kao predsednik opštine bila mi je obaveza da budem u kontaktu sa Ministarstvom zdravlja, upravo zato što se na licu mesta svako može uveriti gde se nalazi Žagubica, da je ovde stvarno lepa priroda, medutim da smo podjednako udaljeni od svih medicinskih centara, Bora, Majdanpeka, Petrovca po 50 kilometara, i ako pacijent mora toliko da putuje da bi uradio laboratorijske analize, snimio na rendegnu ili otišao na dijalizu, to su preteški uslovi za, ionako siromašno stanovništvo koje spada u najstarije u Srbiji i zbog vlaškog jezika koji se ovde koristi, te postoji potreba da se sa pacijentom povede i pratilac. Sve to udvosrucuje troškove, tako da mi je veliko zadovoljstvo što je dr Karanovic bila sa nama, što je videla naše probleme i što je imala veliko razumevanje za opštinu kao što je Žagubica. Goruci problem je rendgen i ocekujemo da se i on reši u toku iduce godine.”

Svecana sednica

Svecanoj sednici Skupštine opštine Žagubica, koja je održana u Domu kulture, predsedavao je Tomislav Milojevic koji je pozdravio prisutne i zahvalio se na telegramima podrške, pristiglim iz brojnih opština i institucija Srbije. Žagubicki osnovci otpevali su himnu „Bože pravde”, nakon cega se sa govornice obratio predsednik opštine, dr Dragi Damnjanovic:

-„Dame i gospodo, uvaženi gosti, dozvolite da vas sve pozdravim, a posebno želim da pozdravim naše drage goste, delegaciju iz poljskog grada Pjotrkov Tribunalski, na celu sa gradonacelnikom Hrištofom Hojnjakom. Koristim priliku da gradanima opštine Žagubica cestitam praznik, Dan opštine Žagubica.

Što se tice lokalne putne infrastrukture, iz sredstava NIP-a, asfaltirane su deonice puteva izmedu naselja Selište-Milatovac, u dužini od 3,5 kilometra; takode deonica puta izmedu Suvod Dola i Izvarice, u dužini od 2 km, vrednost radova je oko 19 miliona dinara. Ovim radovima su sva naselja na teritoriji opštine spojena asfaltom. Nasipano je oko 20 km atarskih puteva u skoro svim naseljima i to uglavnom sredsvima iz budžeta opštine i delom su finansirali sami gradani, a preko Ministarstva poljoprivrede su krajem prošle godine nasipani putni pravci Laznica-Žagubica, preko Kamenice, u dužini od 5 km i put od Selišta do Potajnice, dužine 4,5 km. Vrednost radova je oko 3. 500 000 dinara.

Ove godine je konacno na svim pravcima generalno kresano šiblje, te je mnogo bolja vidljivost i bezbednost saobracaja. Vertikalna i horizontalan signalizacija je besprekorno uradena, zahvaljujuci Štrabagu, nadzornom organu i, naravno, Javnim putevima Srbije.

Kada je u pitanju zdravstvo, i pored velikog uloženog napora nismo uspeli da dobijemo rendgen. Planiran je za iducu godinu, a za mini bus za pacijente na dijalizi procedura je u toku i vrlo brzo ce se rešiti i ovo pitanje. Pre dva meseca smo dobili milion dinara od ministarstva zdravlja i kroz sprovedenu tendersku proceduru kupili aparat za krvnu sliku. U okviru NIP-a, za naš Dom zdravlja izdvojeno je oko 400 000 evra za stolariju, krovove, nov parking prostor, kako za pacijente, tako i za radnike Doma zdravlja. Uz izdašnu pomoc korporacije „Dendi plemeniti metali”, opremili smo savetovalište za dijabeticare i tako omogucili ovim pacijentima da u našem Domu zdravlja kontrolišu i prate svoje zdravstveno stanje i prakticno ne moraju da putuju u Petrovac. Takode, „Dendi” je kupio i jedan automobil Zastava 101, za potrebe Doma zdravlja, a svrha je da se pomogne hronicnim pacijentima, starim i iznemoglim licima i licima sa slabim primanjima, ta pomoc se pruža po naseljima. U toku je opramanje kabineta za ocne bolesti, a kako je jedan kolega završio specijalizaciju, naši ce pacijenti takode uglavnom biti zbrinuti ovde i manje ce putovati za Petrovac i Požarevac”.

Jedinstvo naroda - najbitnije

Predsednik opštine Svilajnac, Dobrivoje Budimirovic, popularni Bidža, koji se takode našao medu zvanicama na proslavi Dana opštine Žagubica porucuje gradanima Žagubice: -„Sigurno je da opština Žagubica ima još mnogo toga da uradi, ali ono što je najbitnije je jedinstvo naroda. Trebalo bi zaboraviti stranacke pripadnosti i da svako, preko tih stranaka pomogne koliko može. Sve je u rukama ovih ljudi koji ovde žive, treba da se okrenu jedni drugima, da se pruži ruka ruci. S obzirom na veliki turisticki potencijal, Žagubica bi trebalo da posveti pažnju izgradnji infrastrukture, jer bez puteva, bez vodovoda, kanalizacija, rasvete, ne mogu se privuci turisti. Takode je važna i pomoc poljoprivrednicima, jer su prirodni potencijali veliki. Saradnja izmedu opštine Svilajnac i Žagubica je dobra, i pored toga što ja nisam clan ni jedne partije, a kolega Damnjanovic je iz G17Plus, saradivali smo u nekoliko slucajeva, vezanih za poljoprivredu, mene ovde ne interesuje politika, vec ono što ljude može da zbliži, kako bi se nešto uradilo”.

Bez stajanja

U nastavku svog obracanja na svecanoj sednici SO Žagubica, predsednik opštine, dr Dragi Damnjanovic govorio je o pitanjima iz oblasti ekonomije, prosvete, sporta i infrastrukture.

- „Završili smo projakat osvetljenja Oš „Moša Pijade”, vrednost projekta je 1.400 000 dinara. Izvršena je zamena stolarije u isturenim odeljenjima i maticnoj školi u Žagubici. Od nove godine opština prvi put ucenicima osnovnih škola placa troškove prevoza u punom iznosu i ti izdaci mesecno iznose oko milion dinara. Prevoznik je izabran tenderom i medu prvima smo poceli da sprovodimo tenderske procedure, kako prevoza, tako i tender za snabdevanje škola ogrevom. Iz budžeta opštine finasiramo prevoz za predškolski uzrast, da bi im obezbedili pohadanje nastave po novom Zakonu o predškolskim ustanovama, a što boljim uslovima u školstvu želimo donekle da ublažimo veliki problem cele Srbije, a pogotovo opštine Žagubica.

U sklopu Sportsko-rekreacionog centra „Izvor” u Žagubici asfaltirana su dva sportska terena za mali fudbal, košarku i odbojku, vrednost radova je 4.300 000 dinara. Presvuceno je novim asfaltom igralište za male sportove u Osanici u vrednosti od oko 700 000 dinara. Narod je željan okupljanja i vrlo se lepo pokazalo osvetljenje igrališta u Laznici, Osanici, Žagubici, Jošanici, u fazi završetka je u Milatovcu, i najveci broj ljudi se okuplja upravo na ovakvim manifestacijam, tj. na turnirima u malom fudbalu. Ove godine, po treci put je naša opština, sa Majdanpekom i Donjim Milanovcem organizovala otvorenu školu fudbala, sa preko 200 ucesnika, a svi ucesnici su dobili vrednu i lepu sportsku opremu. Pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, Savez za rekreativni sport RS i OŠ „Moša Pijade” organizovali su 9.juna ove godine Atletski višeboj, sa velikim ucešcem drugih škola iz Srbije i postignuti su dobri rezultati, u fer i korektnoj atmosferi.

Organizovana je i brdska auto trka, a od iduce godine organizujemo internacionalnu brdsku trku. Takode smo ove godine bili ucesnici Auto relija Istocne Srbije.

Vecina vas zna da je prošle godine za Dan opštine pušten u rad opštinski Uslužni centar, završen preko Evropske agencije za rekonstrukciju, u okviru „Edžchange” programa. Tada nam je za partnera dodeljen grad iz Poljske, Pjotrov Tribunalski. Tim projektom smo konkurisali kod SKGO i dobili nagradu, trece mesto u okviru teme: Primer najbolje prakse lokalne samouprave. Radni naslov projekta je bio: „Unapredenje rada lokalnih vlasti i povecanje efikasnosti u komunikaciji sa gradanima”. Menadžer projekta, Jovica Stojanovic je dobio i nagradno studijsko putovanje u London, od sedam dana.

Nakon projekta: Ekološki status opštine, zapoceli smo Lokalni ekološki akcioni plan opštine Žagubica, a koji predstavlja strateško-programski dokument u oblasti zaštite životne sredine, sa utvrdenim prioritetnim ciljevima i aktivnostima.

Kada je u pitanju Generalni urbanisticki plan za Žagubicu - prošao je sve procedure i ide u skupštinsku proceduru na usvajanje.

Prve dve faze Prostornog plana su završene, kao i tenderska procedura, a izabran je izvodac trece, završne faze.

Kanalizacija je ušla u program NIP-a za 2007. godinu, ali do sada sredstva u iznosu od 40. 000 000 nisu realizovana, iz nepoznatih razloga.

Što se tice Master plana, pocetak price je Memorandum o saradnji opština Žagubica, Despotovac, Petrovac na Mlavi, Požarevac, Malo Crnice, Petrovac.

Projekat pogranicne saradnje sa susednim opštinama iz Rumunije, sa opštinom Sokolovac u okviru programa EU sprovodimo pod nazivom „Unapredenje uslova za razvoj turizma u prekogranicnoj oblasti”, vrednost projekta je 122 000 evra i u taj projekat su ukljucene opštine Malo Crnice i Petrovac.

Uspostavili smo saradnju sa opštinama Banja Herkulanu, Karansenbeš i Rešica. Predstavnici tih opština su danas sa nama i predstoji nam dogovo o zajednickim projektima pogranicne saradnje.

Takode, izuzetnu saradnju imamo sa gradom iz Poljske, Pjotr Tribunalski, sa kojim smo više nego uspešno odradili projekat u okviru Ekscendž programa. Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova, u okviru inostrane pomoci, finansiralo je i našu opštinu uz njihov projekat „Švjentokšijsko Vojvodstvo za Srbiju - najbolja praksa lokalne samouprave”, na šta smo posebno ponosni i zahvalni”.

Damnjanovic je u nastavku istako i uspehe u oblasti pcelarstva, opremanja školskih kabineta, kao i finansiranja ucenika Poljoprivredne škole u Požarevcu, jer, kako istice, u opštini žele da unaprede poljoprivredu. Istaknuta je i potreba za tri trafo-stanice, za koje su vec upuceni zvanicni zahtevi nadležnim organima. Za kablovsko-distributivni sistem naselja Suvi Do, Izvarica i Milatovac izdvojeno je 600 000 dinara, a izuzetne rezultate pokazao je Agroinformaticki centar koji je u službi edukacije poljoprivrednika. Damnjanovic je naglasio i da je obezbeden prostor za opremanje i otvaranje kancelarije Evropske unije za severoistocnu Srbiju.

Jedan dinar za sport - tri dinara manje za zdravstvo

Ministarka za omladinu i sport u Vladi Republike Srbije, Snežana Samardžic-Markovic, obracajuci se sa govornice Svecane sednice Skupštine opštine Žagubica, pošto je prethodno obišla Balon-halu, osvrnula se, izmedu ostalog i na stalni odliv mladih iz malih sredina.

-„Izuzetno mi je zadovoljstvo što sam sa vama u danu koji slavi cela Žagubica, cestitam vam Dan opštine i želim još mnogo uspeha u daljem radu. Mislim da je zaista impresivno ono što je izneo predsednik opštine, cestitam gradanima na tako dobrom rukovodstvu, to je vaš izbor, zaslužili ste još bolji i znam da cete sa svojim timom u vremenu koje dolazi, raditi još bolje, bez obzira na sve ove impresivne rezultate. želim vam da tako nastavite i svojim radom doprinesete ostvarenju i onoga što je cilj našeg Ministarstva, a to je da sprecimo, ili bar umanjimo odlazak mladih iz ove zemlje u inostranstvo i odlazak mladih iz ovakvih sredina u velike gradove. Nema evropske Srbije, bez njenih evropskih gradova i varoši, nema ozbiljne državne politike bez ozbiljne lokalne politike. Danas sam obilazila Žagubicu, videla sam da je to evropski i internacionalni grad, obišla sam vašu galeriju, videla da imate medunarodne slikarske kolonije, to je zaista ogroman kompliment za ovaj kraj. Mi u Beogradu i vi u lokalnoj vlasti, zajedno sa vašim sugradanima moramo zajedno raditi na tome da mladi ostanu u Žagubici, da im obezbedimo uslove za posao, školovanje, pa i provodenje slobodnog vremena. Danas sam obišla Balon-salu u kojoj se radovi privode kraju i koju ce svi gradani moci da koriste. Videla sam da je srednja škola u blizini i da ce srednjoškolci moci redovno svoje fizicke aktivnosti tamo da sprovode. U našoj strategiji za razvoj sporta, školski sport bice jedan od najvažnijih akcenata, jer tu leži baza za razvoj vrhunskog sporta. Slažem se sa mišljenjem da Žagubica treba da dobije jedan veci sportski kompleks, terene za košarku, pa i otvoreni bazen. Znam da cete zahtevati sredstva NIP-a za taj bazen i mogu da vam potvrdim da ce Ministarstvo omladine i sporta taj zahtev podržati, jer ima za to dobrog razloga - svaki dinar uložen u sport znaci tri dinara manje za zdravstvo.” - rekla je još ministarka Samardžic-Markovic.

Okupljenima se obratila i državni sekretar Ministarstva zdavlja, dr Nevena Karanovic, kao i gradonacelnik poljskog grada Pjotrkov Tribunalski, Kristof Hojnkak, koji je, uz cestitke i srdacne želje za brži napredak, urucio prigodan poklon - sliku jedne od starih poljskih ulica, a potom je na sceni žagubickog Doma kulture nastupila ucenica Muzicke škole „Stevan Mokranjac” u Požarevcu, mlada Izvaricanka, Marija Miloševic, koja je otpevala izvornu narodnu pesmu sa Kosova, cime je izmamila gromoglasan aplauz.

Gosti Žagubice

Medu mnogobrnojnim zvanicama, pored gostiju iz dva ministarstva, našli su se i nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Goran Petrovic, zamenik predsednika opštine Požarevac, mr Zvonimir Blagojevic, gosti iz Rumunije i Poljske, predstavnici svih opština Branicevskog okruga, donatori opštine, direktori javnih i privatnih preduzeca, predstavnici crkve i gradani.

DINKIC U ŽAGUBICI 3.OKTOBRA

Kako je najavljeno, Žagubicu ce 3.oktobra posetiti ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Mladan Dinkic, koji ce svecano pustiti u rad novu zelenu pijacu.

UMETNOST - SASTAVNI DEO ŽIVOTA

Za Dan opštine Žagubica, 25.septembar otvorena je izložba umetnickih radova, pod nazivom „Reke, putevi nasleda” u Galeriji ULUKS, u okviru manifestacije „Dani evropske baštine”. Svecani koktel održan je u idilicnom ambijentu jednog od najlepših srpskih recnih izvorišta, vrelu Mlave, u motelu „Vrelo”.

L.L.

U KUCEVU ODRŽANA 22. IZLOŽBA PRIPLODNIH KRAVA I JUNICA

JELENA - ŠAMPIONKA HOMOLJA

- Na izložbi prikazano 29 priplodnih krava,12 junica,14 prvotelki i 6 krava iz kolekcije ,,Stocara dh’’ iz Požarevca

U organizaciji Zemljoradnicke zadruge ,,Pek’’, a pod pokroviteljstvom opštine Kucevo, u ovom gradu na Peku,proteklog vikenda održana je 22.izložba priplodnih krava i junica. Ni kiša koja je padala nije omela stocare da dovedu svoja rasna grla na izložbu, pa su poljoprivredni strucnjaci i malobrojni posetioce imali prilike da vide kvalitetnu izložbu na kojoj su bila izložena rasna grla vlasništvo poznatih stocara ovog kraja.

Cilj organizovanja ove tradicionalne izložbe bio je sumiranje rezultata rada odgajivaca i u afirmaciji uzgoja goveda na ovom podrucju. Poljoprivredni strucnjaci zadruge u Kucevu odabrali su najbolja grla da bi posetiocima pokazali šta je na njihovom podrucju postignuto i u razvoju govedarstva. U goste su im došli i odgajivaci iz susednih opština Petrovac na Mlavi i Golupca.

- Moram reci da postepeno dolazi do saznanja kod naših proizvodaca da opstaju oni koji su najkrupniji i najkvalitetniji,kao i zaljubljenici u ovu proizvodnju.Ipak,mogu reci da se kvalitetom, naši proizvodaci mogu svrstati rame uz rame sa najboljim odgajivacima iz najrazvijenih krajeva Srbije, što dokazuju i brojna priznanja iz proteklog perioda,naglasio je direktor Zemljoradnicke zadruge ,,Pek’’Kucevo, Dragoslav Mratic. - Naša zadruga, zahvaljujuci saradnji sa naucnim institucijama,razumevanju i pomoci opštine Kucevo,uspeva da održi ovaj kvalitet priplodnih krava i junica,a u narednom periodu radicemo da on bude još bolji.Na podrucju opštine Kucevo ima 253 umaticenih grla simentalske rase. Perspektiva i jeste u krupnoj farmerskoj proizvodnju i to je bilo ocigledno i na ovoj izložbi. Kucevo je,inace,poznato kao proizvodac najkvalitetnijih simentalskih grla.

Izložba je bila jedisntvena prilika da se javnosti prezentiraju rezultati stvaralackog rada odgajivaca ovog kraja.

- Želimo da ovo naše bogatstvo aktiviramo i pretocimo u kreativni rad-posebno u stocarskoj proizvodnji. Današnja izložba je blago iz štala naših domacina kojima ovom prilikom cestitam na visokom odgajivackom dometu.Opština Kucevo iz budžeta u agrarni fond izdvaja znatna sredstva za razvoj stocarstva, što i daje rezultate. Ove godine dvadesetak naših proizvodaca dobilo je kredite po povoljnim uslovima za nabavku stada i za organizovanje stocarske proizvodnje,kaže prvi covek ove Homoljske opštine, Zoran Milekic.

- Fond za razvoj poljoprivrede u opštini Kucevo, iako sa skro-mnim sredstvima ucestvuje u kreditiranju proizvodaca koji žele da proizvode priplodna grla. Jedan od naših proizvodaca Zoran Lazic iz Kuceva je prošle godine tražio od nas sredstva od 250 hiljada dinara za kupovinu 11 ženskih teladi koja su bila osudena da idu na klanje.Evo,danas od tih 11 teladi na smotri su cetiri junice, kaže Desimir Davidovic, clan Upravnog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede u opštini Kucevo.

- Vec punih 40 godina se bavim gajenjem priplodnih krava i junica.Mislim da sam odabrao pravu žensku telad koja ce za neku godinu dati dobru zaradu,jer bik od od 500 kilograma sada se može kupiti za 700 evra, a mlekulje su duplo skuplje. Hvala Desimiru i predsedniku opštine Zoranu Milekicu što su mi finansijski pomogli da povecam broj grla u staji i da nastavim porodicnu tradiciju gajenja mlekulja,dodaje stocar Zoran Lazic iz Kuceva.

Na vašarištu,mestu na kome se održavaju ovakve manifestacije okupio se zbog kiše mali broj ljudi, takmicara i gostiju,u odnosu na prošlu godinu. Došli su iz Kuceva i ostalih naselja susednih opština Petrovca na Mlavi, Golupca, Malog Crnica, Požarevca da vide šta to stocari ovog kraja imaju da ponude.A imali su!

U prvom krugu ,,prošetalo je’’29 priplodnih krava simentalske rase,za njima prodefilovalo 14 prvotelki i na kraju 12 junica i sve su ocenjene prvom A klasom. Zatim su predstavljena šest grla svake kategorije iz kolekcije ,,Stocara DH’’ iz Požarevca vlasništvo Velibora Kuzmanovica iz Snegotina.

- Ovo je kolekcija jedina u Branicevskom okrugu pa i šire. Danas je sve manje stocara koji žele da se se bave ovom proizvodnjom. Ako se ovakvo stanje u državi nastavi kada je u pitanju stocarstvo,za neku godinu sva tovilišta bice pusta. Ovogodišnja suša je ucinila svoje,bice manje hrane,ali izdržacemo. Bilo je i težih stocarskih kriza. Gradim novu staju i hvala opštini Golubac što me oslobodila placanja taksi na gradnju ovog objekta u kome cu smestiti 48 mlekulja. Ucestvujem vec godinama na ovakvim izložbama i moja grla cesto dobijaju vredne nagrade za kvalitet,kaže stocar Velibor Kuzmanovic iz Snegotina.

Svoje tri mlekulje na smotri u Kucevu izložila je Vidinka Plještiševic iz Ševice.

- Umesto isporuke mleka zbog njegove niske cene proizvodim sir koji je dosta tražen na tržištu. Mesecna proizvodnja je oko 200 kilograma kvalitetnog kravljeg sira za kojeg imam kupca i ovde imam dobru zaradu,kaže Vidinka.

Trecu nagradu u kategoriji junica, osvojilo je grlo ,,Bisa’’,vlasnika Zorana Lazica iz Kuceva,grlo vlasnika Petra Bulutica iz Neresnice osvojilo je drugo mesto,a šampionski pehar pripao je grlu ,,Rubi’’ vlasnika Selimira Petrovica iz Vukovica.

Trece mesto u kategoriji mladih krava,prvotelki,osvojilo je grlo ,,Beba’’,vlasnika Ratomira Mijucica iz Neresnice,drugo mesto pripalo je grlu ,,Florenca’’,vlasništvo Gorice Jovanovic iz Kaone,dok je šampionsku titulu ponela grlo ,,Boja’’iz štale Radmile Krstovic iz Kuceva.

U kategoriji krava nagradu druge pratilje šampionke osvojilo je grlo ,,Buba’’,vlasnika Radmile Krstovic iz Kuceva,za prvu pratilju proglašena je krava ,,Bulkica’’ vlasnika Ratomira Mijucica iz Neresnice.

Šampionka 22.izložbe je krava ,,Jelena’’,grlo Gorice Jovanovic iz Kaone. Šampionski pehar i novcanu nagradu Gorici je urucio direktor Zemljoradnicke zadruge ,,Pek’’ Kucevo,Dragoslav Mratic.

Pioniri govedarstva na podrucju opštine Kucevo,kako se culo na ovoj izložbi su Mileta Peric i Sveta Miloradovic-Beka. Oni su svojim samopregornim radom doprineli da stocarstvo ovog kraja bude na zavidnoj visini u Srbiji.

STOCARI KUCEVA NA CETVRTOM MESTU U SRBIJI

- Kucevo i citav ovaj kraj je medu cetiri stocarskih centara u Srbiji.Tradicionalno to traje više decenija i, kako smo danas na ovoj izložbi krava i priplodnih junica videli, da ima kvaliteta. Stocarstvo je ,,kraljica’’ poljoprivredne proizvodnje. Zadružni savez sa zadrugama radi na upošljavanju kapaciteta po sistemu zajednicke proizvodnje, finansiranja i plasmana od strane partnera,što je veoma važno u stocarskoj proizvodnji, kaže Dragoljub Govedarovic, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

GODIŠNJE 15.000 LITARA MLEKA

Osvajanjem dve nagrade za svoja dva grla, odgajivac Gorica Jovanovic iz Kaone je potvrdila da jedan od vrsnih proizvodaca mleka NJene cetiri mlekulje godišnje daju oko 15 hiljada litara mleka,kaže da nije zadovoljna cenom i da bi ona trebalo da bude najmanje 30 dinara za litar. Mnogo volim ovaj posao,vezana sam za moje mlekulje i pored rada u polju i u kuci,najveci deo radnog vremena sam u staji,dodaje Gorica.

LJ.Nastasijevic

SA SEDNICE SO U KUCEVU

PLATO DR ZORANA ÐINÐICA-OSTAJE

- Pre njenog razmatranja i donošenja-Odluka o menjanju naziva ulica i trgova uzburkala Kucevljane

- Posle polemike i iscrpne rasprave zakljuceno je da nema nikakvih promena imena i skidanja ploce na platou dr Zorana Ðindica - Ulica Svetog Save bez prekida

KUCEVO - Glavna tacka dnevnog reda koja je izazvala burnu raspravu poslednje 28. sednice lokalnog parlamenta u Kucevu bila je donošenje odluke o izmenama i dopunama odluke o davanju naziva ulica i trgova u naseljenim mestima ove Homoljske opštine. Naime, Savet Mesne zajednice grada na Peku je Skupštini opštine Kucevo dostavio obrazloženje u kome stoji da je dosadašnji plato koji nosi ime dr.Zorana Ðindica podelio ulicu Svetog Save na dva dela. Odbornicima Skupštine opštine predloženo je da se menja naziv ulice ,,Plato Dr.Zorana Ðindica’’ koji je postavljen na osnovu odluke od pre nekoliko godina,kada je u lokalnoj vlasti domnirala Demokratska stranka,u ulicu Svetog Save. Posle iscrpne rasprave od strane odbornika Demokarstke stranke koji su opozicija u opštinskom parlamentu, nadeno je rešenje u interesu za obe strane.

Ucestvujuci u radu ove sednice, narodni poslanik DS iz Kuceva Radoslav Milovanovic je istakao da je Odluka koja je doneta kada je obeležen plato i postavljena ploca dr Zorana Ðindica bila legalna i objavljena je u Službenom glasniku,a aktuelna vlast sada želi da,uklanjanjem ovog platoa,po svaku cenu degradira doprinos dr Zorana Ðindica koji je bio kreator demokratskih promena 5.oktobra 2000.godine u Srbiji.

- Radi se,naime,o šestoj tacki dnevnog reda,gde su pojedini odbornici hteli da ispolitizuju tu tacku promenom naziva ulice Svetog Save koja je 2004.godine bila prekinuta davanjem imena ,,Plato dr Zorana Ðindica’’. Naš cilj nije bio da taj plato skinemo,niti sklonimo tablu.Posle ove odluke koja je doneta i za koju su glasali i pojedini odbornici opozicije,sve ostaje isto,samo smo uredili da ulica Svetog Save od pocetka do kraja grada bude bez prekida,rekao je predsednik opštine. Opština Kucevo je podnela 36 projekata za sredstva od 11 miliona evra Nacionalnog investicionog plana, od kojih je najveci broj za modernizaciju lokalnih saobracajnica,kazao je predsednik opštine Zoran Milekic, reagujuci na optužbe od strane narodnog poslanika Radomira Milovanovica i pojedinih odbornika opozicije.

Na ovoj sednici lokalnog parlamenta u Kucevu odbornici su usvojili nekoliko znacajanih odluka u interesu rada i razvoja ove Homoljske opštine. Rec je pokretanju inicijative za izradu programa izmene i dopune Glavnog urbanistickog plana, pod nazivom ,,Kucevo 2021. godine’’,o pokretanju inicijative za izradu plana detaljne regulacije zaobilaznice Požarevac-Majdanpek i deo prstena glavnih saobracajnica Požarevac-Petrovac-Majdanpek. Usvojen je i izveštaj i program rada predškolske ustanove Lane za 2007/2008. godinu, a doneta je i odluka o radnom vremenu ugostiteljskih, trgovinskih i zanatskih radnji na podrucju ove homoljske opštine za naredni period.

LJ.Nastasijevic

SVETSKI DAN SRCA U OPŠTINI MALO CRNICE

SRCE TRAŽI ZDRAVO OKRUŽENJE

- Ove godine i u Malom Crnicu 30. septembar obeležen pod sloganom “Udruženi za zdravo srce”

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, bolesti srca i šlog su ubice broj jedan u svetu, odgovorne za 17,5 miliona života svake godine. Svetski dan srca, 30. septembar ustanovljen radi edukacije javnosti o rizicima za pojavu bolesti srca i zbog unapredenja mera prevencije, ove godine obeležen je pod sloganom “Udruženi za zdravo srce”. Pod okriljem clanova i partnera Svetske federacije za srce, tim povodom odvijale su se brojne prigodne aktivnosti pocev od sportskih, pa do cisto zdravstvenih koje podrazumevaju kontrolu zdravlja ljudi. Svetski dan srca prošlog petka obeležen je i u malocrnickoj opštini, organizator i realizator akcije bila je Patronažna služba Doma zdravlja u Malom Crnicu.

- Akciju u zgradi Opštine sprovodi mobilna jedinica Patronažne službe u sastavu tri patronažne sestre i lekar specijalista opšte medicine. Pored mene tu su još Angelina Jovic, Sladana Stojanovic i doktorka Gordana Kneževic. Kontrolišemo zdra-vlje zaposlenih u organima uprave, Centru za socijalni rad, Katastru, Upravi javnih prihoda, JP Direkcija za izgradnju opštine... Svima koji nas posete merimo pritisak, šecer u krvi, težinu i visinu, sagledavamo rizike oboljevanja... Videcemo do kakvih cemo rezultata doci. Radili smo to i prošle godine u Zdravstvenoj stanici u Boževcu i prema rezultatima do kojih smo tada došli, zdravlje naših gradana je solidno. Istovremeno, pored pregleda i uzimanja analiza delimo i savete koji se odnose na zdravo okruženje, odnosno zdrave stilove života. Srce je veoma važan i složen organ ali ne traži mnogo od svog vlasnika. Dovoljno je da zdravo jedemo, da smo fizicki aktivni i da ne pušimo, istice Dragana Radovanovic, odgovorna sestra Patronažne službe u Domu zdravlja u Malom Crnicu koja na naše pitanje - koji je rizik po zdravlje srca najopasniji ima sledeci odgovar:

- Svaki rizik je je na svoj nacin težak, opasan je i stres koliko i povišen pritisak i šecer u krvi, srcu mnogo može da naškodi i duvanski dim... Svega se treba cuvati.

A evo i nekoliko predloga kako izbeci sve ove rizike i spreciti bolesti srca:

- Prenesite svoje pravilne navike u ishrani na sve koje poznajete,

- Potrudite se da u svakom obroku budu zastupljeni voce i povrce,

- Umesto gaziranih sokova svojoj porodici i prijateljima ponudite vodu, sveže cedene sokove bez šecera, ili mleko sa niskim sadržajem masti,

- Ne unosite u organizam previše soli,

- Neka fizicka aktivnost postane sastavni deo vašeg svakodnevnog života,

- Neka vaš dom bude nepušacka zona,

- Ogranicite vreme provedeno uz racunar i televizijski program,

- Ako mislite da je bilo ko u vašoj bližoj ili daljoj porodici pod rizikom za pojavu bolesti srca, posavetujte ga da se obrati svom lekaru za savet i pomoc.

Sloganom “Udruženi za zdravo srce” podstice se udruživanje ljudi ma gde oni živeli i radili, radi stvaranja takvog okruženja koje ce ciniti zdravim svacije srce.

S.E.

VODA NIJE ZA DNEVNOPOLITICKU UPOTREBU

Nedavno pucanje vodovodne cevi u užem centru Požarevca, trece za redom u poslednje vreme, izazvalo je brojne polemike, nagadanja, ali i nezadovoljstvo u javnosti. Nezadovoljni su oni koji imaju, ali još više oni koji nemaju vodu za pice, poput meštana Petke, Ostrova i drugih sela koja još uvek nemaju vodovod. U cilju potpunijeg informisanja javnosti, odgovor na ovo i druga pitanja vezana za vodosnabdevanje u Požarevcu, i šire, potražili smo od Nebojše Jocica, zamenika direktora JKP “ Vodovod i kanalizacija”.

- Problem vecih havarija na vodovodnoj mreži treba planski definisati i na miran nacin rešavati, bez mnogo nervoze i ishitrenosti. Mi imamo u gradu jedan deo mreže koji je uraden azbestnim cevima iz perioda kada je pocela gradnja vodovodnog sistema u Požarevcu. Jedan broj tih cevi je zamenjen, preduzeti su neki koraci u Oštini u tom pravcu, prošle godine zamenjene su u Kosovskoj ulici, potom u Zmaj Jovinoj, koliko znam i u Jugovicevoj. Nisu to nimalo naivni ni laki poslovi, ne tice se samo para, vec se tice i organizacije sabracaju, uopšte organizacije celokupnog života u gradu. Tu se radi o elektro i telefonskim instalacijama i mislim da ne treba dramatizovati, jer takve stvari se ne dogadaju samo nama, vec svuda u Srbiji. Zamena azbestnih cevi treba da bude rezultat dugorocnog plana zamene, ne zato što vodovodne cevi pucaju, nego zato što treba da se zamene jer im je rok istekao, jer postoje drugi materijali od kojih se te cevi prave. U tom pravcu i u tom svetlu treba posmatrati ovaj problem, ne u smislu …puklo je, dajte, gde su pare… i tako stvarati nervozu, a time se nece postici ništa. Zamena dotrajale mreže, bez obzira koje, sigurno da smanjuje i gubitke u mreži što je vrlo bitan momenat. Svega desetak petnaest posto curenja vode, narocito na manjim profilima, izade na površinu, sve ostalo odlazi u zemlju i vi ne vidite, ne možete blagovremeno da reagujete, tvrdi Nebojša Jocic.

STRUKA DA SE PITA

- Potrebno je hladne glave, struka da kaže svoje, izraditi projekte, organizovati ceo sistem zamene sa svim ovim pratecim problemima o kojima sam pricao- o svim drugim kablovima, o režimu saobracaja i o režimu celokupnog života. Tek onda na jedan planski nacin zapoceti, ne samo tu rekonstrukciju, nego verovatno i rekonstrukciju drugih komunalnih mreža u infrastrukturi koje se nalaze preko tih cevi, pa kada se radi ta rekonstrukcija tog dela, radi se i rekonstrukcija i drugih infrastrukturnih objekata na tim lokacijama. Da skratim, zna se kako je to bilo u Beogradu u Nemanjinoj ulici, i sada Autokomandom, to je takav pristup kada se radi o centru grada. Kada se radi o periferiji i drugim delovima grada, u pitanju su uglavnom plasticne cevi koje imaju daleko duži vek trajanja, lakše je za održavanje i ne predstavljaju ovaj problem o kome smo pricali. Bila su tri pucanja za redom i javilo se nezadovoljstvo kod gradana, ali znate, voda se isporucuje 365 dana. Postoje razni materijali, postoji zamor materijala, ima tu mnogo uticaja, dodatnih instalacija, izgradnja toplifikacione mreže, razne rekonstrukcije i sve to na neki nacin utice na promenu terena. Nikada necete moci da utvrdite pravi razlog, da li je to zamor materijala, da li je to neko trusno podrucje, da li su tu cešce prolazili kamioni. Naravno, treba zaštititi sve infrastrukturne objekte, ne samo vodovod, ali mislim da je jedno pitanje te zaštite, a drugo je pitanje zamene zastarele mreže, bez obzira od kog je materijala, kategorican je Jocic.

Pokušaj politizacije problema nikome ne donosi koristi jer problem vode i vodosnabdevanja nije problem samo jedne stranke ili onih koji su trenutno na vlasti.

- Vodosnabdevanje je nešto što je vrlo kompleksno, vrlo složeno i zahteva veoma velika sredstva. Za dogradnju, za održavanje, a kamoli za dogradnju i osavremenjavanje. Uslov opstanka jednog sistema je njegov razvoj, morate stalno u njega da ulažete, da ga osavremenjavate da biste od njega mogli da ocekujete da makar bude na istom nivou. Ako ulažete znatno više, možete i poboljšavati, dobijati nešto novo na kvalitetu. Ono što je veoma bitno da se zna, to je da je vodosnabdevanje problem lokalne samouprave. Konkretno vodosnabdevanje u smislu isporuke vode gradanima i potrošacima, to je obaveza Vodovoda. Ali sistem vodosnabdevanja, planiranje njegovog razvoja, izrada strategijskih planova, vizija šta ce kad biti, to je nešto iza cega stoji svaka, ne samo naša lokalna samuprava i ona je ta koja treba da pruži smernice razvoja. Vodovod je tu da iskustvom sa terena dostavi argumente, cinjenice i predloge na osnovu kojih treba pristupi izradi strategijskih planova, smatra Nebojša Jocic.

O GENERALNOM PROJEKTU

Kao što je javnost upoznata, u prethodnom periodu izvršena je prva javna rasprava Generalnog projekta vodosnabdevanja opštine Požarevac.

- Koliko mi je poznato, strucno se ukrštaju koplja oko pronalaženja najboljeg re-šenja, taj projekat generalnog vodosnabdevanja predvida više krupnih segmenata, ja cu navesti neke. On predvida izgradnju još jednog izvorišta, cime bi Požarevac bio delimicno nezavistan od izvorišta “ Kljuc” u smislu straha, šta ako se desi, jer uvek morate da racunate na nešto najgore. Stepen zagadenja je ogroman, I vode, vazduha i zemljišta i morate uvek da racunate na mogucnost akcidentne situacije koja ce vam drasticno uzdrmati neki sistem. Pored alternativnog izvorišta, da kažem da je to broj jedan, preambula jedinice jeste zaštita “ Kljuca” u svim koncepcijama i svim mogucim pravcima razvoja. Izvorište “ Kljuc” je nešto bez cega se ne može, njegova zaštita podrazumeva i izgradnju postrojenja za precišcavanje vode kojom ce se nalivati lagune koje treba da sprece zagadenje vode koja se isporucuje gradanima. Da se ne shvati pogrešno, jedno je postrojenje za precišcavanje otpadnih voda, pricam vam nešto što je u predlogu projekta, da li ce biti tako struka ce reci, ali potrebno je tu vodu koja ide Moravom, odraditi joj predtretman i tek je onda uputiti u lagune koje su porozne i odakle ce voda doci u vodozahvat i spreciti nadiranje zagadene, kontaminirane vode na izvorište. Postoji i pitanje rezervoarskog prostora. Požarevac ima jedan rezervoar od 2000 i jedan od od 500 kubika, što je sada ocigledno nedovoljno kako bi i gradsko brdo imalo kvalitetno snabdevanje. Sigurno je da se taj rezervoarski prostor mora uraditi, pitanje je gde, na kojoj lokaciji i kog kapaciteta jer dosadašnji nacin ubacivanja vode, sistem direktnog upumpavanja vode sa izvorišta u vodovodnu mrežu, takav nacin rada stvara velike probleme. Šta to znaci? Kad jednu mogucu kolicinu vode izbacujete gradu, ko je bliži njoj, taj je uzima, onome na kraju ne dolazi ništa. Tako je Brdo, kada je vodosnabdevanje u pitanju, najugroženije, a to bi se rešilo izgradnjom rezervoarskog prostora što podrazumeva i ono o cemu smo pricali, a to je zamena dotrajalih cevi u vodovodnoj mreži, posebno velikog profila. Potom, imate i pitanje fabrike vode. Ne prate se od parametara samo nitrati, pratite sve parametre koje vam Zavod dostavlja. Nitrati se u ovom trenutku ne mogu eliminisati fabrikom vode, ali drugi parametri mogu. Znaci morate i to da uzmete u obzir, i to je faktor koji Generalni projekat tretira. Naravno, zajedno sa generalnim projektom vodosnabdevanja tretiraju se i otpadne vode. Znaci, te otpadne vode koje mi budemo iz grada zahvatili nužno je da moraju da produ odredeni tretman, a to je precišcavanje. I sami vidite da su ekološke organizacije, zvanicne i nezvanicne sve agilnije i agresivnije, doduše na jedan ispravan nacin ukazuju na velike probleme zagadenja. Svedoci smo sve ucestalijih ekoloških katastrofa na manjim rekama u Srbiji, ne mogu se više ispuštati otpadne vode, standardi zaštite se sve više povecavaju i vi ste po zakonu dužni da to praktikujete. Postrojenje za precišcavanje otpadnih voda je nešto što ce imperativno da se u narednom periodu zahteva, to je ono s pocetka price o izgradnji postrojenja za preradu moravske vode koja treba da naliva lagune. To prakticno znaci da neko tamo u Cacku i ostali tokom Morave nece moci iz fabrika da ispuštaju šta njima padne na pamet pa to dolazi ovde kod nas da mi pijemo. To isto važi i od nas, na niže. To su neki standardi koji ce morati u narednom periodu da se prihvate, konstantuje zamenik direktora JKP “ Vodovod I kanalizacija”

LETOS MALO ŽEDNIH

Minulo leto, sa dvomesecnim tropskim temperaturama bio je veliki izazov i za zaposlene u JKP “ Vodovod I kanalizacija” Požarevac. Ako se izuzme nekoliko dana zbog atrofije jednog bunara u Kostolcu i problema u Zabeli, snabdevanje pijacom vodom bilo je stabilno zbog cega zaposleni u ovom preduzecu zaslužuju sve pohvale.

-Zahvaljujuci projektu zaštite izvorišta “ Kljuc” uspeli smo da sprecimo prodor nitrata u jezgro izdana sa koga vodu plasiramo gradu. Ove godine smo to uspeli, taj sistem je neophodno stalno dogradivati, usavršavati, uocavati moguce pukotine, odnosno probleme koji mogu da nastanu, ici ispred njih i pokušati da nas ne iznenaduju. Zahvaljujuci tom sistemu ove godine smo uspeli da nitrate u citavom ovom periodu držimo na granici izmedu 30 i 40, ali uglavnom se neka konstanta stabilizovala na nekih 35 i tu ne treba stati, treba nastaviti dalje, smanjivati i otklanjati mogucnost da do neke akcidentne situacije prodora nitrata dode. Uspeli smo takode po našoj proceni da ispumpamo dovoljnu kolicinu vode, samokriticni smo mi ovde prema našem radu, poredimo se sa drugim gradovima u Srbiji, mislimo da smo ipak uspeli da grad s obzirom na temperature koje su vladale, ipak opskrbimo dovoljnom kolicinom vode. Ako se uzme pocetak tog letnjeg perioda, tamo negde u junu kada su pocele tropske vrucine, ako se uzme tih pocetnih 4- 5 dana i dva dana krajem avgusta, mi smo uspeli u najvecem delu žarkog perioda od dva meseca da vodom za pice snabdemo i gradsko brdo. Mislim da s tog aspekta može se dati jedna ocena da smo uspeli na zadovoljavajuci nacin, ako ne može i neka bolja ocena, da ovu godinu prebrodimo. Vec sada se treba pripremati za narednu, praviti bilanse voda. Ono što nam se desilo tokom dva dana u avgustu kada su nam se ispraznili rezervoari, to je bila direktna posledica atrofije jednog bunara u Kostolcu kada smo tim ljudima odavde isporucili deo vode. Cinjenica je da su nadležne službe zabranile korišcenje vode u Zabeli pa smo i prema njima morali da usmerimo jedan deo vode. Radi se o KPZ Zabela, o dnevnoj kolicini od 1200- 1300 kubika, i to je bio razlog što u gradu u ta dva dana nije bilo snabdevanja onakvog kakvo je bilo ranije. Mislim da generalno posmatrano, ove godine do sada uspeli smo da prevazidemo brojne probleme i da po našoj proceni obezbedimo dovoljnu kolicinu vode za pice, ili onoliko koliko je bila moguca za snabdevanje grada, kaže na kraju Nebojša Jocic.

VODA I ZA SVA SELA

- Samo Generalnim projektom vodosnabdevanja opštine Požarevac koji radi Institut “ Jaroslav Cerni” iz Beograda, mogu se trajno rešiti i problemi sela koja nemaju vodovod. Poenta je da obezbedite dovoljnu kolicinu vode za sva sela, naravno, sve ce se to raditi fazno, U svakom slucaju, to znaci da svi gradani opštine Požarevac generalnim projektom vodosnabdevanja imaju isti tretman. Desice se da neko dobije vodu pre, neko kasnije, a to ce biti uslovljeno tehnickim problemima, problemima investicija i nekim redom na koji ce se širiti mreža. Nikako da je neko vredniji zato što živi u gradu u odnosu na onog koji živi na selu, tvrdi zamenik direktora Nebojša Jocic.

M. Kuzmanovic

DOJENJE, TEMELJ ZDRAVE BUDUCNOSTI

U takozvanom Kalendaru zdravlja koji je ustanovila Svetska zdravstvena organizacija 30. septembar je proglašen za Svetski dan srca. U našoj zemlji, vecina umrlih, oko 57% godišnje, strada upravo zbog srcanih i oboljenja krvnih sudova. Da bi se ovaj vitalni organ, odnosno sistem, zaštitio mora se misliti na vreme, takoreci vec od trenutka zaceca bebe, kroz pravilnu ishranu i zdravstvenu zaštitu trudnice. To se kasnije nastavlja kroz pravilnu ishranu novorodenceta, odnosno deteta, kako bi ono izraslo u zdravog coveka. A da bi covek ostao zdrav, pored ostalog, mora se pravilno hraniti, cemu je je u pomenutom Kalendaru posvecen ceo oktobar.

Imajuci u vidu pravo svakog deteta na zdravo odrastanje, SZO promoviše Svetsku nedelju podrške dojenju od 1. do 7. oktobra, kao temelju zdrave buducnosti. Zdravlje bebe, kako smo vec rekli, pocinje još u maminom stomaku, a nastavlja se na njenim grudima. Prvi meseci bebinog života predstavljaju period intenzivnog rasta, tako da novorodence na kraju cetvrtog meseca života udvostrucuje težinu koju je imalo na rodenju. Ipak, majcino mleko je mnogo više od hrane. Ono je živo tkivo sa mnogim imunološkim faktorima koji novorodencetu daju kontinuiranu, aktivnu zaštitu od infekcija. Vec od “starta” laktacije, majcino mleko sadrži malu kolicinu kolostruma koji ce bebu efikasno štititi prvih dana po rodenju Takode, sadrži potrebnu kolicinu energije, vode, proteina, vitamina... Zbog toga je od posebne važnosti pravilna ishrana žene u graviditetu, kao i tokom prvih meseci laktacije. Iskljucivo dojenje, koje preporucuje SZO, podrazumeva da se u prvih šest meseci bebinog života, novorodencetu ne dodaje voda, caj ili neka druga hrana (adaptirano ili dvotrecinsko kravlje mleko) vec da mu majcino mleko bude jedina hrana. Od trenutka uspostavljanja laktacije majcinom mleku se menja sastav, kako bi idealno pratilo potrebe sve starijeg i zahtevnijeg novorodenceta. U njemu se nalaze svi hranljivi sastojci koji su potrebni bebi za pravilan rast i razvoj i na stotine antitela koje je štite od brojnih oboljenja. Uz to, dojenje potstice bliskost i ljubav, odnosno uspostavljanje nežnosti i poverenja izmedu majke i bebe. Ovaj vid ishrane novorodenceta je izuzetno zdrav i za bebu i za majku. Beba ce biti zdravija , a uz to ce se pravilno razvijati. Sa druge strane, majka ce tokom perioda dojenja povratiti predašnju težinu, uspostaviti prirodan hormonski sistem i time izbeci mogucnost obolevanja od nekih teških bolesti kakav je, naprimer, kancer dojke ... i tu nije kraj.

-Majcinom mleku nije potrebna nikakva priprema ili sterilizacija. Ono je uvek “pri ruci”, idealnog je sastava i temperature. To ujedno znaci da majka koja doji svoju bebu ima više vremena za odmor, a nije zanemariva ni ušteda novca koja bi bio utrošen za kupovinu mnogo reklamiranih adaptiranih mleka iza kojih “stoji” mocna industrija i agresivna reklamna kampanja. Ali struka istice, nema zamene za majcini mleko, jer je priroda u svom savršenstvu daleko ispred sofisticiranih laboratorija. Dalje, praksa je potvrdila da deca koja su dohranjivana ili hranjena veštackim “mlekom”, kasnije cešce obolevaju, posebno od proliva, upala pluca i drugih infektivnih oboljenja. Ona su takode sklonija alergijama ili gojaznosti, uz vecu mogucnost obolevanja od dijabetisa....Prema statistickim podacima, deca koja su dojena najmanje šest meseci ,izložena su dvostruko manjem riziku od obolevanja od malignih bolesti pre navršene 15. godine života, u odnosu na decu koja su veštacki hranjena -istice dr Saša Dražilovic, koji u požarevackom Zavodu za javno zdravlje vodi Savetovalište za pravilnu ishranu.

U našem narodu cesto se cuje da buduca majka, odnosno dojilja treba da jede za dvoje. To je vekovna zabluda. Povecanje telesne težine trudnice u drugom i trecem tromesecju je 0,4 kg nedeljno (ako je malo mršavija sto grama više, a ako je gojazna-sto grama manje). Pothranjene trudnice mogu da radaju nedonošcad, a može cak da dode do zastoja u razvoju ploda ili fetalne smrti. Sa druge strane, gojazne trudnice radaju krupne bebe (4,5 kg i više), što kasnije predstavlja faktor rizika za pojavu gojaznosti i dijabetesa.

Današnja medicinska saznanja omogucavaju materinstvo i ženama obolelim od dijabetesa ili hipertenzije, koje uz prilagodenu terapiju moraju pravilno da se hrane kako bi se umanjili rizici od pojave zdravstvenih komlikacija po nju ili bebu.

R.R.D.

FOND ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC

ISPRAŽNJENA KASA ZA 2007.

Sredinom godine objavili smo konkurs Fonda za zaštitu životne sredine Opštine Požarevac za dodelu sredstava, kako bi se realizovali najbolji projekti iz ove oblasti. Recimo i to da je ranijim konkurisma vec bilo raspodeljeno oko ¾ sredstava, od ukupno 202 miliona dinara namenjenih za finasiranje projekata u 2007. godini.

- Obzirom da je ostalo relativno malo novca naša Komisija je temeljno “precešljala” 23 prispela zahteva kako bi procenila njihovu opravdanost i efekat na zaštitu životne sredine. Ovaj posao je okoncan 10. septembra, a nekoliko dana kasnije zasedao je Upravni odbor Fonda i bez ijedne primedbe usvojio je odluku pomenute komisije. Tako, JP”Toplifikacija” tražila je 23.750.000 dinara za širenje primarne toplovodne mreže u potezima Nevesinjske ulice i Varoškog brda 2 i 3. Iako je ovo preduzece koje ce iz širenja mreže ostvarivati uvecane prihode, cenili smo njihovo obrazloženje da ce se realizaciom ovog projekta bitno smanjiti aerozagadenje, kao i da ce se racionalnijim korišcenjem cistog energetskog izvora pozitivno uticati na ocuvanje životne sredine. Doduše, nismo im mogli dodeliti ceo iznos, jer bi to znacilo odbijanje finasiranja brojnih manjih projekata, ali smo im odobrili sumu od 15 miliona dinara. Znacajnom iznosu su umanjena odobrena sredstva za realizaciju projekata koja su tražile neke mesne zajednice ili druge društvene organizacije-istakao je ing. Ratomir Marjanovic, predsednik Upravnog odbora.

Traženu sumu za ozelenjavanje, odnosno pošumljava-nje prostora oko ergele “LJubi-cevo” dobili su JP “LJubicevo” i Pokret gorana, uz uslov da taj posao treba da obave gorani. Dalje, Crveni krst Požarevca tražio je novac za ogradivanje zemljišta na Tulbi, kako bi bilo spreceno odlaganje smeca na pomenutoj lokaciji. Komisija je došla do zakljucka da je zahtev u potpunosti opravdan, obzirom da se komleks zemljišta nalazi na izuzetno važnoj lokaciji u široj zoni Cacalice, pa samim tim ima posebnog znacaja na zaštitu poteza, popularno nazvanog plucima grada.

JKP ”Komunalne službe” prošle su kroz sito komisije sa pozitivnom odlukom vezanom za dodelu sredstava u cetiri slucaja, mada su konkurisali sa još nekoliko projekata. Kako bi bio realizovan projekat separacije PET ambalaže, komunalcima ce biti dato po milion dinara za kupovinu kontejnera koji ce biti postavljeni u širem centru Požarevca i Kostolca, uz napomenu da se na ovaj nacin stvaraju uslovi za uvodenje nove tehnike selektivnog prikupljanja otpada u Požarevcu i Kostolcu. Ova firma dobice i milion i po, kako bi dovršila ogradivanje gradske deponije. Time ce biti spreceno širenje zaraze, a ujedno ce se obavljati kontrolisano odlaganje smeca i rekultivacija deponije. Kako bi se unapredio rad komunalaca. Izdvojio je i 7.670.000 dinara za kupovinu kamiona-smecara, cime ce biti pojacan vozni park RJ ovog preduzeca u Kostolcu. Mesna zajednica ovog rudarskog grada tražila je i dobila 15 miliona dinara za nastavak izgradnje primarne mreže toplifikacionog sitema. NJoj je odobrena i suma od 1,5 miliona za izradu projekta postrojenja za precišcavanje vode uz ocenu da je ovaj znacajan objekat preduslov za otklanjanje ograni-cenja u kvalitetu i tehnologiji precišcavanja otpadnih voda. Mesne zajednice Klenovnik i Petka tražile su iznose od oko dvadesetak miliona dinara. Prvi su nameravali da grade drugu fazu primarne toplovodne mreže, a drugi vodovod. Ipak, odobreno im je po dva miliona dinara, kao potsticaj za realizaciju ovih poslova. Mesne zajednice Maljurevac i Bubušinac uputile su zajednicki zahtev za finasiranje izrade projekta izgradnje novog bunara i kupovinu opreme, cime bi se stekli uslovi za prikljucenje izgradenih primarnih vodovodnih mreža u oba naselja. Za projekat i izgradnju bunara tražili su tri miliona dinara, a odobren je jedan uz napomenu da se za ostatak mogu obratiti republickom Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i Fondu za razvoj. Ukoliko uspeju da zatvore finasijsku konstrukciju, oba sela ce uskoro dobiti zdravu pijacu vodu.

Mesna zajednica “Cacalica” odavno muku muci sa otpadnim vodama. Zbog toga pojavila se sa zahtevom vezanim za izgradnju fekalne kanalizacije, ali joj je od traženih 1.590 000, odobreno milion dinara manje, jer je moguce da se za ovu namenu dobiju sredstva i iz drugih izvora.

Pepeo kao sekundarna sirovina prestavlja znacajan ekonomski potencijal, a neiskorišcen predstavlja izuzetno veliki ekološki problem. Ovaj materijal može se koristiti u tehnologiji gradnje za šta je požarevackom “Sditop”-u odobrena tražena suma, a DHTM-u “Požarevac” 100 hiljada dinara.

U domenu naucnog i pedagoškog rada, planirano je niz aktivnosti medu kojima je organizacija naucnih skupova, odnosno tribine na temu ocuvanja zdrave životna sredina. Za tu namenu DHMT”Požarevac” je tražio 90 hiljada (odobreno je 40), a požarevacka Narodna tehnika 262.500 dinara (o uticaju pesticida i herbicida na naše okruženje) . Odobreno joj je samo 100 hiljada.

Kako Fond ima u svojim planovima rada izradu sajta “zaštita životne sredine opštine Požarevac” zahtev preduzeca “Eping” za finasiranje izrade upravo takvog sajta prihvacen je u potpunosti. Ekološki centar “Branicevo” tražio je 1.330.000 za realizaciju projekta obrazovanja dece predškolskog izrasta i uzrasta prva dva razreda osnovnih škola. Kako Fond želi da najmladima što više približi znanja iz zaštite životne sredine i njenog ocuvanja, iznos sredstava je samo neznatno umanjen. Ekološko društvo Požarevac dobice 100 dinara na ime sufinasiranja objavljivanja monografije o Cacalici i 164.300 dinara za opremanje ucionice za razne ekološke aktivnosti pri Ekološkom domu koji ce biti otvoren u istoimenom spomen parku. Sa simbolicnih 50 hiljada finasirano je izlaganje “cvecara” i narodne radinosti na Medunarodnoj izložbi “LJubimca”, a sa 127.260 edukativno afirmativan program Foto kino kluba “Požarevac” na medunarodnoj izložbi “Ekološka stvarnot”. Ekološko društvo “Zora” iz Kostolca za realizaciju svojih aktivnosti pod nazivom “za lepšu i zdraviju sredinu” tražilo 1.280.980 dinara, medutim Fond im je izašao u susret sa 100 hiljada dinara.

- Da imamo više novca, svakako da bi bili manje restriktivni, ali ovako trudimo se “da nam vuk bude sit, a ovce na broju”, što nije lako. U raspodeli sredstava Kostolac je zastupljen sa 56,2%, jer smatramo da je ekološki ugroženiji od Požarevca. Takode, predložicemo nadležnim opštinskim organima da sa dva miliona pomognu Bubušincu i Maljure-vacu, kako bi što pre dobili zdravu pijacu vodu, kako ne bi ocekivali rezultate konkursa resornog ministarstva. Takode mislimo da opština treba da finasira izgradnju puta u MZ Recica do seoskog smetlišta, a kako bi se zaštitila okolina i ozelenjavanje što bi iziskivalo još dva miliona dinara- rekao nam je Marjanovic.

R.R.D.

U OSTROVU, NADOMAK KOSTOLCA

SVEGA NEMA, TO ISTINA…

Malo toga ima što je nekad bilo, pa ni u tom Ostrovu, selu sa 175 domacinstava i oko 700 žitelja. Ostadoše široki sokaci kojima se u ranim jutarnjim satima širi miris “ dvojke” iz furune Pere pekara, velike kapije i obavezne klupe za odmor gde se uz kafu, ladan špricer ili pivo divani, ogovaraju komšije i grdi vlast, po volji i zasluzi. Umesto cilaša i ceza, tišinu povremeno remeti buka automobila ili traktora, a na nedeljnu ili praznicnu službu u nedavno renoviranu crkvu uglavnom odlaze stariji. One koji se Boga sete samo kada zagusti cesto je branio pocivši deda Bora, casna i umna starina recima da je Bog i pod vrbom i svuda, a ne samo u crkvi. Mladi su nezainteresovani, a i sve manje ih je. Ove godine za predškolsko obrazovanje stasalo je samo troje derana…

TEŠKO BEZ SAMODOPRINOSA

- Ono što smo u toku ove godine uradili, što nam je kao Savetu mesne zajednice Ostrovo i bio prioritet, to je renoviranje fasade, krovne konstrukcije, limova, recju, eksterijera naše crkve stare oko dvesta godina. Sve to odradili smo u saradnji sa Direkcijom za izgradnju opštine Požarevac, uz njihovu strucnu i delom finansijsku pomoc, a veliku finansijsku i moralnu pomoc pružila je i lokalna samouprava. Pored toga, treci deo u zatvaranju finansijske konstrukcije od 1, 6 miliona dinara u ovom projektu je i deo sredstava iz našeg mesnog samodoprinosa uvedenog ove godine. Van ovih sredstava imali smo i neke dodatne radove koji nisu bili obuhvaceni osnovnom ponudom, tako da je ostalo samo oko toga da se definiše kolika je ta cifra koju je Direkcija prihvatila kao svoju obavezu. Mi smo na našu srecu, pre svega zahvaljujuci savesti naših sugradana uspeli da u martu ove godine uvedemo samodoprinos na pet godina bez kog je teško sprovoditi bilo kakve akcije. Uspeli smo zahvaljujuci tome što smo išli od kuce do kuce i ljudima natenane, onako uz kaficu, objašnjavali situaciju, niko danas nece da ti da novce na referendumsku kutiju, kaže Pera Veselinov, predsednik Saveta MZ Ostrovo.

Selo Ostrovo nije ekonomski dovoljno razvijeno, živi se uglavnom od kostolackog Kombinata i drugih požarevackih firmi, iskljucivo od poljoprivrede živi 5- 10 domacinstava, a u inostranstvu je nekoliko porodica.

-To je nacin življenja u Ostrovu, od poljoprivrede se ne živi, posebno u obimu parcela koje mi posedujemo, a to je prosek od oko 3, 5 hektara po domacinstvu. To ne može da nahrani domacinstvo, da iškoluje decu, nikako. To mu dode kao neki prihod sa strane, obere se kukuruz, hrane se svinje za prodaju i licnu ishranu, i to je sve. Imamo vode za povrtarstvo u izobilju, mlake, nešokirajuce, ali niko to ne koristi. Možda smo malo i lenji, ne hvatamo se za to. Požarevac i Kostolac kao tržište su blizu, ali šta vredi, mnogo posla ima tu, nismo baš neki koji bi umrli na poslu, tvrdi Veselinov.

Za duže vreme nerešiv problem Ostrovcima je alternativni put prema Požarevcu, koristan ne samo za njih, nego i za Kostolcane, put Ostrovo- Dubravica u dužini od nešto manje od tri kilometra.

- U pitanju je put ostavljen za vreme komasacije u širini od 18 metara, put za koji smo cak uradili idejni projekat u koji smo uložili sopstvena sredstva u visini od 120. 000 dinara. Pravi projekat košta oko 300. 000 dinara, i zbog svega toga pokušali smo neke razgovore sa predstavnicima opštinskih organa lokalne vlasti. Za nas je to veliki i finsnsijski nerešiv problem. Mi smo tu deonicu puta do Dubravice nasuli šutom iz smederevske željezare sopstvenim sredstvima i delom uz pomoc lokalne samouprave u visini od 2. 500 dolara dobili cvrstu podlogu- makadam. Taj put sada koriste i putnicka vozila, a sledece godine ako da Bog, uz pomoc Opštine i sopstvenim sredstvima iz samodoprinosa mi cemo ga konacno i asfaltirati. Tražili smo da nam tu deonicu parcijalno asfaltiraju, po nekoliko stotina metara godišnje. Kada ga nismo uradili za trideset godina, nadam se da ce nam to uspeti naredne godine. Kada je rec o vodi za pice, to je problem cele opštine Požarevac. Bogu hvala, imamo u centru sela arterski bunar koji za sada zadovoljava naše potrebe, a vodu iz bunara i hidrofora koristimo kao tehnicku. Prica se o nekom vodovodnom prstenu, ali otom potom. Mi takode nemamo ni kanalizaciju, ali posebna prica je grejanje. Tu oko nas je oko petnaest bušotina, velike rezerve plina, što kažu sedimo na upaljacu, ali nas nema nigde u toj prici. I mi smo dobrim delom zahvaceni ekološkim problemima koje stvaraju obližnji elektroprivredni objekti, ali nas razni fondovi za tu namenu redovno zaobilaze. Nama je veci problem zdravstvo. Pre tri i po decenije imali smo u našoj ambulanti jednom nedeljno posetu lekara zbog veceg broja starackih domacinstava, i to su nam ukinuli, napominje predsednik Saveta MZ Ostrovo.

GLAVOBOLJE OD SRBIJA ŠUME

Veliki problem u selu je i natalitet, takozvana bela kuga. Dece je sve manje, a i ono što je preostalo, odlazi u grad trbuhom za kruhom.

- Uradili smo prostoriju za decu predškolskog uzrasta, sa parnim grejanjem i svim što je potrebno. Funkcionisalo je sve to tri- cetiri godine, a zbog nedostatka dece ove godine ukinu to odeljenje. Podsecam, to je obavezan vid školovanja, a danas to troje mališana roditelji moraju da voze u Kostolac. Natalitet je iskljucivo naš problem, ali ne i problem koji imamo sa Srbijom šume. To nam je rak rana. Mi u posedu imamo 600, a oni 400 hektara u našem ataru, koriste naše puteve, ne placaju ni furunyiji leba. Vrlo se loše ponašaju kao komšije i kao korisnici dela puteva koje je Mesna zajednica pravila. Kada je rec o kulturnom životu sela, nema kulturno umetnickog društva, mladi nisu zainteresovani, vecina ni kolo na svadbi ne ume da igra. Imali smo dom kulture kada ga niko u okolini nije imao i koji je mogao da primi 300- 400 ljudi. Niko ne pokazuje interesovanje ni za kakvu aktivnost, sredili smo ga pre sedam godina, I to je sve. Kada bi u njemu bilo malih prostorija sa prigušenim svetlom i puno dima, verovatno bi se tražilo mesto više… Fudbalski klub “ Dunav” koji finansira Mesna zajednica je jedina institucija u selu koja i dalje privlaci mlade. Ubismo se da napravimo stadion malih sportova, nedavno smo prikljucili i svetlo za nocne utakmice, ali yabe. Beše malo u pocetku. Na kraju, želeo bih da se zahvalim u ime celog Saveta MZ i celog sela Ostrovo sadašnjoj opštinskoj strukturi na pomoci koju nam pruža, ja nisam socijalista, niti radikal, ne pripadam ni jednoj opciji, kontaktiramo i saradujemo sa svima, porucio je na kraju razgovora Pera Veselinov, predsednik saveta MZ Ostrovo.

M. Kuzmanovic

FOTO KINO KLUB “POŽAREVAC”

SLOBODI U CAST

Pripreme oko organizacije tradicionalne izložbe umetnickih fotografija u cast Dana oslobodenja Požarevca privode se kraju. Ove godine Foto kino klub “Požarevac” organizuje izložbu pod nazivom “15. oktobar” po 30. jubilarni put. Zato je još protekle sedmice obavljeno žiriranje blizu hiljadu umetnickih fotografija prispelih iz cele Srbije. Žiri u sastavu Milan Markovic, Dragan Feldic i Miroslav Jeremic, uz asistenciju Ivana Tošica, delegata Foto saveza Srbije, odabrao je 257 ostvarenja koja ce biti prikazana na izložbi i proglasila najbolje autore fotografija, kao i najkvalitetnije umetnicke kolekcije. Na takozvanu slobodnu temu, koja spada u izložbe prvog ranga po pravilniku Foto saveza Srbije, prispele su 572 fotografije, a bice izloženo svega 182. U ovoj kategoriji nagradene su kolekcije Steve M. Skerlica (prva nagrada), Edvarda Molnara (druga) i Fadila Šarkija (treca). Nagrade za najbolje umetnicke fotografije na slobodnu temu pripale su Slobodanu Simicu, zatim Raši Milojevicu i Zdravku Simijonovicu. Na temu “Fotograf na delu”, koja se prema pravilniku Foto saveza Srbije rangira u trecu kategoriju, prispelo je 313, a žiri je za izlaganje odabrao 75 fotografija. U ovoj kategoriji prve tri nagrade za kolekcije pripale su Raši Milojevicu, Petru Vasilcinu i Zoranu Pavlovicu. Kada su pojedinacne fotografije u pitanju redosled nagradenih autora je: Slobodan Simic, Jovan Blagojevici i Steva M. Skerlic.

-Za ucešce na ovoj izložbi prijavilo se 30 naših clanova sa 120 fotografija na slobodnu temu, od kojih je za izlaganje primljeno 46 najboljih. Po odluci žirija, naš clan Jovan Blagojevic, pohvaljen je za kolekciju. Na temu “Fotograf na delu” iz FKK “Požarevac” prijavilo se 29 autora sa 86 fotografija. Na ovoj jubilarnoj izložbi, povodom Dana oslobodenja, bice izloženo 17 najboljih, medu kojima i drugonagradena fotografija “Lovci” našeg clana Jovana Blagojevica, kao i pohvaljena fotografija “Moj Milan” Danijele Živkovic, rekao nam je Vladimir Popovic, predsednik Foto kino kluba “Požarevac”.

R.R.D.

UDRUŽENI ZA ZDRAVO SRCE

Kampanju Svetski dan srca, osmi put za redom, organizuje Svetska federacija za srce kroz niz aktivnosti, kao što su kontrolni zdravstveni pregledi, šetnje, trke, preskakanje konopca, fitnes, tribine, naucni skupovi, izložbe, koncerti, sportski turniri, što je ispraceno u 100 zemalja širom sveta.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana srca - 30. septembra bio je “Udruženi za zdravo srce” i imao je za cilj da objedini ulogu porodice i šire zajednice u sprecavanju upražnjavanja loših životnih navika koje dovode do oboljenja srca i krvnih sudova, pocev od ranog detinjstva. Infarkt i šlog su svetski ubica broj jedan, odgovoran za 17,5 miliona života svake godine, a od tog broja oko 80% u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Stanovništvo Srbije je, takode, najviše optereceno bolestima srca i krvnih sudova - svake godine u Srbiji više od polovine (56,8%) svih smrtnih ishoda posledica je umiranja od bolesti srca i krvnih sudova.

Prevencija infarkta i šloga ima uspeha ako se smanje glavni faktori rizika, ukljucujuci povišen krvni pritisak, povišen nivo holesterola i šecera u krvi, nedovoljan unos voca i povrca, prekomerna uhranjenost i gojaznost, nedovoljna fizicka aktivnost i pušenje.

Studije širom sveta pokazuju da roditelji i imaju kljucni uticaj na decu u pogledu sticanja navika koje cuvaju zdravlje, ukljucujuci pravilnu ishranu, redovno vežbanje i nekorišcenje duvana. Decu treba podsecati da nacin na koji jedu, piju i krecu se odreduje zdravlje srca u buducnosti. Takode, ima sve više dokaza da i deca imaju pozitivan uticaj na svoje roditelje, narocito kada su u pitanju pušenje, ishrana i fizicka aktivnost.

-Udruženi sa Službom polivalentne patronaže požarevackog Doma zdravlja, u objektu M-Rodic Megamarketa u Požarevcu u nedelju smo svim zainteresovanim posetiocima obavili kontrolna merenja krvnog pritiska, šecera u krvi, telesne mase i visine, uz strucne savete o pravilnoj ishrani i primeni zdravih stilova života- istakla je prim. dr Zorica Mitic, direktorka Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu.

PUTARI POŽAREVACKI - PUTEVI EVROPSKI

Gradevinska sezona ne jenjava ni krajem septembra, brojna radilišta to najbolje pokazuju. Putari ovih dana širom branicevskog kraja uveliko rade. Požarevacko Preduzece za puteve, u sastavu “Primorja” iz Slovenije, paralelno izvodi radove u nekoliko opština Branicevskog i Podunavskog okruga..

Kada je rec o magistralnim i regionalnim putnim pravcima za koje je nadležno republicko JP “Putevi Srbije”, prošla, 2006-a godina se, po svemu sudeci, nece ponoviti. Doduše, i bila je rekordna, obimnija nego ijedna pre decenijama unazad.

- Održavanje magistralnih i regionalnih putnih pravaca ove godine je prakticno prepolovljeno u odnosu na prošlu godinu. Razlog su, pretpostavljamo, raspoloživa sredstva Republike za te namene. Što se tice Nacionalnog investicionog plana, dobili smo poprilicno poslova i time smo nadomestili smanjenje obima za racun JP “Putevi Srbije”. Istovremeno, i opštinske Direkcije poverile su nam znacajne radove, vecinom preko NIP-a, ali i izvan njega, iz buljeta lokalnih samouprava. Ukupno, naš plan za ovu godinu, nešto niži u odnosu na ostvarenje u 2006-oj, bice u celini ispunjen. Ocekujemo da ce rezulati poslovanja biti pozitivni, - kaže Radojko Milisavljevic, tehnicki direktor PZP “Požarevac”.

Najviše iz NIP-a…

Ove godine, sredstvima NIP-a, Opština Malo Crnice angažovala je požarevacko PZP na izgradnji, odnosno presvlacenju oko 20 kilometara putnih pravaca. Na podrucju Opštine Velika Plana uredeno je 7 velikih ulica. Požarevacki putari angažovani su na izgradnji puteva i u Smederevu, Petrovcu, Žabarima, a narocito veliki broj lokalnih puteva preko NIP-a je uraden u Opštini Kucevo. U svim opštinama, pored puteva, gradeni su i sportski tereni.

U Opštini Požarevac, sredstvima NIP-a uraden je put Batovac - Brežane u dužini od 4,5 kilometara, kao i put do Viminacijuma, slicne dužine.

… i požarevacke Direkcije

- Na tenderima požarevacke Direkcije za izgradnju dobili smo veoma obimne poslove. Na održavanju ulica u Požarevcu u ovoj godini radili smo više nego bilo koje druge godine. Veoma je veliki broj ulica koje su rekonstruisane, presvlacene, dovršavane… Dovršili smo prošle godine zapocet posao na sredivanju strogog centra grada, a uradeno je i puno drugih ulica i u Požarevcu i Kostolcu. Veoma brzo smo u Kostolcu uradili Drvarsku, Železnicku, Sarajevsku, u toku je posao u Rudarskoj. U Starom Kostolcu radi se pet ulica po nalogu požarevacke Direkcije. Zadovoljni smo obimom posla dobijenim od Direkcije i Opštine i mislim da smo se odužili kroz kvalitet, rokove i sve ono što je od nas traženo, istice Milisavljevic.

Posao do prvog snega

Do kraja gradevinske sezone, dovršice se još 7 - 8 ulica u Požarevcu. Prošle nedelje uraden je put kod firme “Panefino” u cetvrtak je novi asfaltni sloj dobila i Deligradska. Iz PZP-a najavljuju da ce na svaka tri dana neka sledeca ulica biti preuredena, popravljena ili asfaltirana.

U Velikoj Plani ce se uraditi još šest ulica, 3 - 4 u Smederevu, nekoliko u Petrovcu i presvlacenje 10-ak kilometara regionalnih i magistralnih putnih pravaca. U oktobru ce se asfaltirati put Mirijevo - Aleksandrovac, prošle godine pripremljen za presvlacenje.

Sveukupno, u PZP-u ocekuju da ekipe na terenu, a i Asfaltna baza, rekonstruisana prošle godine, “punom parom” rade tokom citavog oktobra, pa i novembra, ako vremenski uslovi dozvole.

Spremni za zimu

U susret predstojecem zimskom periodu, PZP “Požarevac” vec uveliko vrši pripreme. U toku je pregled i remont tehnike i mehanizacije, pretekle su solidne zalihe soli iz prethodne, neobicno blage zime, a poseduju se i obimne zalihe kamenih agregata, pa sneg ni ovih dana, kad mu vreme nije, ne bi “iznenadio” požarevacke putare. Organizacija punktova i raspored ljudstva i tehnike za rad u Zimskoj službi vec se zna, aktivirace se odmah po prestanku gradevinske sezone.

Kako saznajemo, ove zime PZP “Požarevac” ce delovati po slovenackom sistemu, izuzetno racionalnom i odgovornom, a efekti ce biti veoma uocljivi.

Kvalitet mora da pobedi

PZP ima sopstvenu tehnologiju rada i sistem realizacije proizvodnje i ugradnje asfalta. Kontrola kvaliteta je dvostruka: kroz UMS dokumentaciju ISO 2001 i, sa druge strane, dodatne obaveze poštovanja standarda zadatih od slovenackog vecinskog vlasnika. Jedno od uputstava, odnosi se na optimizaciju i proizvodnju asfalta, u milimetar precizira ko kome odgovara, kako se vrši planiranje, a kako proizvodnja, receptuiranje u proizvodnji, kao i kako se vrši ugradnja asfalta.

- Ne kažem da su naši sistemi savršeni, ali su u korak sa evropskim. Bude u radu i greške, kao i u svakom poslu, od uticaja je i kvalitet materijala koji dobijamo sa našeg tržišta, i osnovnog materijala i bitumena. Ali, nivo koji smo postigli zasigurno obezbeduje kvalitet koji možemo da garantujemo. Mi smo velika firma koja posluje u sastavu “Primorja”, renomirane slovenacke firme, i ne smemo da pravimo propuste i krupne greške. Prakticno, sistem rada i kontrole kvaliteta i ne stvara mogucnost za greške. Pouzdanost i garantovan kvalitet su naš glavni adut, naša referenca. Poštovanje rokova, takode: precizno se planira na godišnjem nivou, još preciznije na mesecnom, dok su nedeljni planovi do najsitnijih tancina definisani i apsolutno se poštuju. U odnosu na konkurenciju, naš aksiom je kvalitet, - istice tehnicki direktor PZP “Požarevac”.

Faktori koji doprinose da se pomenuti kvalitet ostvari, isticu u požarevackom PZP, svakako su izuzetno bogato iskustvo radnika, opremljenost savremenom tehnologijom i radna disciplina zaposlenih, valorizovana pristojnim platama. U korak sa uvodenjem savremenih mašina i tehnologije, ovo preduzece nastoji da permantntno edukuje ljudstvo i, uz zavidnu pomoc vecinskog vlasnika, “drži korak” sa standardima razvijenih zemalja.

- Pri ugovaranju poslova, medutim, prevashodni element je - cena. I, nije problem, neka cena bude na prvom mestu, neka je tržišna. Ako je lojalna konkurencija, ako se kupcu nude isti kvalitet i svi ostali uslovi, posao neka dobije onaj koji je spreman da ponudi najpovoljniju cenu. Medutim, cesto se kupac povede za nižom cenom ne uzimajuci u obzir da ce dobiti i niži kvalitet, pa mi ne dobijamo vecinu poslova zbog nelojalne konkurencije. Medutim, mi gledamo malo dugorocnije: neke poslove necemo dobiti, jer smo ponudili realnu cenu i maksimalan kvalitet, ali ce vreme uciniti da oni koji nisu spremni da ispune obecano ni po kvalitetu ni po roku, morati da ustuknu. Racunamo da ce i ekonomsko stanje države i investitora vremenom da se popravi, a i evropski standardi se sve više uvode, pa ce svi morati da ih poštuju ili da ne ulaze u posao za koji nisu spremni, - dodaje Radojko Milisavljevic.

Novi znakovi - stari lopovi

Ove godine je postavljen uocljivo veliki broj novih saobracajnih znakova, savremenijeg dizajna i uocljivijih boja, u skladu sa evropskim standardima. Po nalogu saobracajne inspekcije, putari su dosledno obavili obeležavanje saobracajnica.

Medutim, jedan od problema sa kojima se godinama putari suocavaju je i oštecenje i krada saobracajnih znakova. Postoje ljudi koji sebi daju za pravo da demontiraju saobracajni znak, odnesu aluminijumsku tablu kuci i - pokriju kokošinjac! Ili ga upotrebe u neke još “originalnije” svrhe. Onu stranu na kojoj piše naziv naselja, upozorenje na opasnu krivinu ili decu na putu, okrenu nadole i - mirno spavaju!

- Iza nas su neke godine kad je to bila nepodnošljivo masovna pojava. Prisutno je to, nažalost, i sada. Kako objasniti tako nerazumna ponašanja? Prvo, signalizacija na putu, i horinzontalna, još više vertikalna, ima za svrhu bezbednost svih ucesnika u saobracaju. Bez njih bi vladao haos u kome ginu ljudi. Covek u podrucju izvan svakodnevnog kretanja ne bi znao gde se nalazi ako se uklone nazivi naselja, ako nema upozorenja, u oštrim krivinama oni što ne poznaju put gubili bi glavu… Jednostavno, neobjašnjivo je da nekome sve to može da bude svejedno i da mirne savesti odšrafljuje saobracajni znak, stavlja ga pod mišku i nosi kuci. Uz to, ne pomišlja da neko treba ponovo da kupi i montira novi znak, umesto da tim novcem pokrpi makar jednu rupu, možda baš pred kapijom tog lopova. Protiv takvih ucinilaca, u saradnji sa saobracajnom policijom, boricemo se još energicnije, - porucuje Radojko Milisavljevic.

Putari - puteva cuvari

U napisima o Preduzecu za puteve “Požarevac” cesto se, stavljajuci akcenat na kilometre novoasfaltiranih putnih pravaca, cesto zanemare brojne svakodnevne aktivnosti ljudi koji održavaju postojece magistralne, regionalne i lokalne putne pavce. Oni na koje najdirektnije asocira rec “Putari”, od ranog proleca do prvih snegova brinu o stanju kolovoza, saniraju udarne rupe, uklanjaju posledice odrona u planinskim podrucjima, izmedu Kuceva i Majdanpeka pogotovu, kose travu na bankinama i uklanjaju šiblje duž brojnih putnih pravaca, brinu o postavljanju smerokaza na magistralnim putevima, održavaju i zanavljaju horinzontalnu i vertikalnu signalizaciju, održavaju kanale i propuste, ograde na mostovima, branike duž prevoja…

- Ima više od 30 pozicija koje ti ljudi rade. Postoje i nadzorni organi, kada su u pitanju magistralni i regionalni putevi, koji sve to prate i daju naloge za sve što treba da se uradi. Mi ne možemo da biramo šta cemo da radimo, takav je ugovor sa “Putevima Srbije”, ali imamo pravo i obavezu da izvršimo pregled i uvid stanja puteva i da urgentno reagujemo na svaku pojavu na putu, bilo da je osolina ili nešto drugo što bitno remeti bezbednost i kvalitet odvijanja saobracaja. Upravo ovih dana smo reagovali i našli izvodaca koji ce ukloniti jednu stenu prema Kucevu, koja svakog momenta može da se odroni. Brzo smo reagovali i kad je rec o mostu u Busuru, koji je dotrajao i nije više bezbedan za saobracaj…, - kaže Milisavljevic.

D.Milenkovic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 21.09.2007.godine do 28.09.2007.godine u porodilištu opšte bolnice “Dr. Voja Dulic “ u Požarevcu rodeno je 39 beba, 13 decaka i 26 devojcica.

Sinove su dobili: Trenceska Nataša i Trenceski Vance iz Požarevca, Rankovic Snežana i Goran iz Požarevca, Jovanovic Suzana i Trailovic Nenad iz Poljane, Stankovic Vesna i Jovic Goran iz Velikog Gradišta,Šabani Eljfete i Selimi Beki iz Požarevca,Živkovic Stanka i Dobrica iz Požarevca, Brankovic Suzana i Nenad iz Požarevca,Milovanovic Nataša i Kiš Gruja iz Velikog Gradišta, Bogdanovic Dragana i Oliver iz Ranovca,Cvetkovic Elena i Dejan iz Požarevca,Jovanovic Dijana i Markovic Toplica iz Manastirice,Dragojevic Aleksandra i Golubovic Dejan iz Rašanca, Milivojevic-Mircevski Marija i Mircevski Predrag iz Petrovca.

Kcerke su dobili: Likar Jovanka i Dejan iz Požarevca,Kostic Julija i Markovic Robert iz Požarevca, Ðordevic Jasmina i Stanisavljevic Jovica iz Boževca,Filipovic Ana i Miroslav iz Požarevca, Jovicic Mira i Erakovic Rade iz Kostolca, Ðordevic Tanja i Radiša iz Krepoljina,

Petrovic Violeta i Perica iz Živice, Arapovic Žaklina i Miroslav iz Požarevca, Petrovic Ana i Atanasijevic Darko iz Lozovika , Stevanovic Sanja i Bojan iz Manastirice, Pantic Milena i Pavlovic Nenad iz Kule, Vardalic Danijela i Toni iz Kuceva, Bulutic Lelica i Dragan iz Neresnice,Bajrami Irma i Murina Kenedi iz Kostolca, Vuckovic Nataša i Suzan iz Lucice, Jovanovic Vladanka i Rašic Vladimir iz Požarevca, Krišanovic Smiljana i Martinkovic Branislav iz Bara, Petrovic Cobic Irena i Cobic Ivan iz Požarevca,Tanaskovic Suzana i Dejan iz Desina,Arifi Anita i LJatifi Ali iz Kostolca,Jovic Biljana i Gazdic Igor iz Požarevca,Stankovic Gordana i Markovic Ivica iz Požarevca, Milic Vesna i Aleksandar iz Požarevca, Stojadinovic Violeta i Nenad iz Bradarca,Markovic Ana i Ivica iz Aleksandrovca.Savic Sanja i Rajic Marko iz Požarevca.

PAUNOVICI, NEUMORNI SAKUPLJACI NAGRADA

DVORIŠTE - LEPOTA NEGOVANA DUŠOM

U želji da vam predstavimo dobitnike trece nagrade u našem takmicenju za izbor “Najlepše uredenog dvorišta u Branicevskom okrugu za 2007.” obišli smo bracni par Paunovic. Gordanina i Dušanova, kuca nalazi se u ulici Viminacijma broj 5, blizu kostolackog druma i vec na prvi pogled budi asocijacije pripadnika generacije koja je sad “u najboljim godinama”, a koji se svakako se sa nostalgijom secaju teksta nekad veoma popularnog šlagera: kucica u cvecu, trava oko nje, a na puteljak pada hlad sa grana dunje dve...

Doduše, ovom dvorištu nedostaju samo dunje, ali je zato tu hlad drugog drveca, uz dominantan orah. Svež, zeleni travnati tepih oko kuce ne pokazuje znake da je preživeo letnju žegu, kao ni brojne puzavice koje dobrano pokrivaju zidove i sve drugo što bi eventualno okrnjilo ovu rajsku sliku, upotpunjenu vatrometom boja rasvetalog cveca u koje je kuca, takoreci, utonula. Cim upoznate domacine, Gordanu i Dušana, i uocite izuzetnu pažnju u njihovom medusobnom ophodenju, shvaticete da u ovom dvorištu ne cveta samo cvece...

- Svaka nagrada vezana za cvece nam je draga, pa makar bila i treca. U stvari, kuca je još u izgradnji, pa dvorište tek dobija konture onog što smo planirali. Pored baštenskog, gajimo i dosta saksijskog cveca, posebno sobnog tako da nam cvece dominira u kuci, oko nje ali i na radnim mestima. Ipak, uvek ponešto “pelcujemo” za naše prijatelje i naše dve cerke, koje sa porodicama žive u Šapcu, odnosno u Beogradu. Volimo da poklanjamo cvece. Ujedno ono, kao i knjige o gajenju cveca ili uredenja bašti su nam najdraži pokloni. Cesto i jedno drugo obradujemo nekom vrednom knjigom-prica Dušan, dok nam Gordana s ponosom pokazuje enciklopediju cveca, poznatog “Larus”-ovog izdanja koje je nedavno dobila.

Paunovicima ovo nije prva nagrada. Pretprošle godine Gordana je dobila prvu nagradu za najlepšu terasu, što je još znacajnije ako se ima u vidu kostolacko aerozagadenje i cinjenica da se terasa nalazi na višem spratu zgrade u centru ovog rudarskog grada. I Dušan se “okitio” diplomom za najuredeniji radni prostor. Ulaz i kancelarije seperacije pri TEKO A, Privrednog društva Kostolac u kom oboje rade (Gordana na Kopu u Cirikovcu), Dušan je ukrasio izuzetno velikim i bujnim primercima difenbahija, hibiskusa, fikusa, dracena ... koji pod njegovim znalackim nadzorom oplemenjuju ovu ekološki “crnu tacku”.

- Nekada sam se bavila cak i prodajom sobnog cveca. Sada mi je dovoljno da se uredenjem dvorišta i gajenjem cveca bavim iskljucivo iz hobija. Ipak, dosta mi koriste znanja koja sam ranije stekla vezana za negu cveca, što ne znaci da ih stalno ne dopunjujem necim novim. Valjda nije potrebno da isticem koliko volim cvece, ali mi je omiljena rozelija, posebno ova crvena, mada sam nedavno kupila i žutu koja ce tek za par godina nege i rasta pokazati svu svoju lepotu.

Obilazeci izložbe cveca u Požarevcu, Beogradu i Novom Sadu uvek se trudim da pronadem nešto neuobicajeno, jedinstveno. Doduše, to ima i drugu starnu-težu. Kupovinu nove biljke retko kad prate saveti vezani za presadivanje, izloženost suncu, ucestalost i kolicinu zalivanja, eventualno orezivanje i slicno. Do ovih saznanja obicno dolazim kroz prvu sezonu gajenja nove biljke, a prava je radost ako savet pronadem u nekoj svojoj strucnoj knjizi ili u casopisima “Moja bašta” i “Život sa cvecem”- dodala je Gordana.

R.R.D.

KOZERIJA

I PREVIŠE NAMA JE MALO

I to docekasmo. Za koju godinicu eto nas u Evropi. A Evropa nas oce oberucke. Samo joj mi falimo. Dabome, i mi imamo svoju racunicu. Doduše, ima mi tu i još malcice da se prilagodavamo.

Mi stalno tvrdimo kako su dva i dva cetiri. A to nije uvek na Zapadu. Mož da bude i tri i pet. Zavisi kako zaokružuješ. I moraš, brate, da imaš kompromis. Mi ga ic nemamo. Pa moramo da prestanemo da bidnemo korumpirani, od skroz na skroz. To ima da se zaboravi. Nije lako, al kad se mora mora. Onda, ne mož, bre, kreneš na posao u pola dvanaest, malo prošetaš kroz radne prostorije pa iš kuci. To na Zapadu radiš od osam do pet po podne. Di to ima da štrajkuješ u radnom vremenu. Štrajk je po podne, obezbeduje ga, policija, al nema razbijanja, lupanja, cepanja. Sutra si na poslu.

Na Zapadu ne mož da odsustvuješ po radi partijskih stvari. Kakve partije u radno vreme. Sve je to luk i voda. Isto tako, ne ide da se u službenim kancelarijama pricaju masni vicevi. Ne bi smelo da bude ni pipanja, a o necemu više, uuu... da pljunem u nedra. Taman posla.

E, Srbin ko Srbin. Svake godine umire nam po jedan grad. Malo se množimo. Za tridesetak godina pola Srba ima da nema. I šta cemo mi u Evropu okrnjeni?

More, mi i nismo za Evropu. Ja to jamcim glavom. Nismo mi ni za Tunguziju. LJudi koji imaju naopake radne navike ne idu dalje od svog praga. A to ti je najviša planina.

Balje sedi di si jer kaki si ni za di si nisi.

Po Milivoju Mici Ilicu

LAZARIZMI

- Arapski melos u srpskoj muzici najavljuje Beograski pašaluk!

- Goloruki narod nosi samo plasticne kese!

- Mladi traže buducnost. Pa, pred njima je vecnost!

- Srbe je trebalo da stvara, ipak, neko iskusniji!

- Najbolje bi za Srbiju bilo da je kupi neki privatnik!

- Kosovo je srce Srbije. Ostali organi su kod Šiptara!

Miodrag Lazarevic

LJUDSKI KOSTUR U PECINI

KUCEVO.- U pecini dubokoj dvadeset metara, u ataru Ševicka Rudina, kod sela Ševica u opštini Kucevo, grupa speleologa na celu sa profesorom Radenkom Lazarevicem, pronašla je ostatke ljudskog leša za koji se prepostavlja da je star više od pola veka.

Kostur su otkrili spelelozi prilikom speleološkog merenja vrtace koja vodi do obližnje Dubocke pecine.

U selu Ševica meštani sumnjaju da je rec o coveku iz Kuceva koji je nestao daleke 1943 godine, o kome se do sada ništa nije znalo.Oni najstariji se secaju da su ga pre 64 godine navodno videli u atarima svog sela i od tada mu se izgubio svaki trag.

Slucaj je prijavljen policiji, a dnk analiza pokazece ciji je kostur toliko vremena ležao na dnu vrtace.

LJ.Nastasijevic

DRVA NA CENI

KUCEVO.- Za razliku od ranijih godina,pripreme Kucevljana za grejanje u predstojecoj zimi kasne, jer visoke temperature u ovo doba godine, uticale su na nabavku drva,uglja i drugog ogrevnog materijala.A pored vremenskih prilika,jedan od razloga je i nedostatak para u kucnim budžetima.

Trenutno,cena drva je od 30 do 35 evra po metru,dok ima i onih koji bagrem prodaju i po 20 evra.

LJ.N.

DRAGOSLAV NIKOLIC- CUBE IZ PETKE

RAKIJU PECE- VINO PIJE

U selu Petka gotovo svako domacinstvo ima kazan za pecenje rakije, iskljucivo za sopstvene potrebe, ali druženja, prica i dogodovština, sve je manje. Kako kaže Dragoslav Nikolic- Cube, prošle godine za mesec dana koliko je proveo u svom dvorištu kraj kazana, gotovo niko nije svratio.

- Pre sedam osam godina posadio sam vocnjak od 300 stabala šljiva, uglavnom " Sterlejk" i " Cacanku", a od pre cetiri godine pecem rakiju uglavnom za sopstvene potrebe. Za svadbe, krštenja, Slavu, i naravno, za prijatelje. Nešto se i proda, ali to su manje kolicine. Imam sina, cerku, tri unuka za koje ostavljam, jer znate kako je, rakija što je starija, to je bolja. Ja sam covek u godinama, sin radi, snaja radi, deca se školuju, pa ako žele da prošire vocnjak i eventualno udu u neki biznis, neka oni o tome odluce.

Ja sam vinaroš, za godinu dana popijem " kilo" rakije u vrh glave. Izuzetak je kada idem na more, na odmor, tamo za dve nedelje " ubijem" dva kila rakije koju, naravno, ponesem od kuce. Tamo mi prija, bolja je od crnogorske loze, a o viskiju i da ne pricam. Mlade ljude ne zanima ovaj posao, ali ih treba zaintrigirati da skupljaju šljive. Kod mene je pretprošle subote, tokom vikenda bilo desetak devojaka, iz Požarevca, Kostolca i Novog Sada koje su skupile oko cetiri tone šljiva za dan, kaže Dragoslav.

Ribarenje je druga ljubav Dragoslava Nikolica- Cube, jednog od najstarijih alasa na ovom podrucju.

- Profesionalno se ovim poslom bavim aktivno više od dvadeset godina, a prvi put još 1958. godine sa alasima na Pecanskom dunavcu kada smo vukli alov. Idem i dalje na vodu, vodim ovu moju decu ako neko od njih želi, ali slaba vajda. Ne vole nocu da rade, jer privredni ribolov je uglavnom nocni rad. Nije problem uloviti, vec prodati ribu. Nemamo otkupnu stanicu a na pijaci nas jure razne inspekcije. Dali su nam mesto na pijaci u Kostolcu, ali ja sve što ulovim prodam ovde u selu, lakše je, tvrdi na kraju kratkog susreta kraj kazana u Petki Dragoslav Nikolic- Cube.

M. Kuzmanovic

ZAMIRISAO JORGOVAN

GOLUBAC

- Nije greška,ni stara fotografija. Nije prolecni,nego jesenji motiv!Jorgovan je,verovali ili ne,u punom cvetu usred septembra!

Dara Petkovic,nemacki penzioner iz Klenja kod Golupca,u centru sela,primetila je nove izdanke jorgovana.

- Da li je novo cvetanje samo slucajno poigravanje prirode ili nagoveštaj duge i hladne zime,videcemo. Miriše kao usred leta. Nabrala sam i buket ovog cveca i stavila u vazu. Moja iskustva govore da ce biti hladna zima,kaže Dara Petkovic.

LJ.Nastasijevic

EKOLOŠKA PAPRIKA ZA DOMACEG I STRANOG GOSTA

Porodica Miloja Milovanovica (65) iz Braniceva kod Golupca “izvozi “papriku u Grcku, Bugarsku i Crnu Goru. Kupci su brojni srpski turisti koji sa sobom na letovanje nose i povrce koje je u Srbiji duplo jeftinije nego u inostranim letovalištima.

Miloje, kao penzioner i proizvodac povrca punih pet decenija, kaže da ekološki zdravu papriku iz njenog plastenika kupuju i turisti koji se odmaraju na Srebrnom jezeru i na kupalištu u Vincima i Golupcu na Dunavu.

LJ. Nastasijevic

ZA ALASKU PORODICU RIDEG IZ KOSTOLCA

VEK STAŽA NA DUNAVU

Porodica Rideg iz Kostolca u privrednom ribolovu ima preko sto godina staža. Prvi je mreže na Dunavu razapeo deda Mihalj, potom otac Ištvan i majka Beržika, a porodicnu manofakturu nastavio je sin Mihalj, poslovoda na kopu " Cirikovac". Kako kaže, gašenjem kopa odlazi u punu penziju, a potom najverovatnije i u alasku. Sinove Igora i Mihalja juniora ribolov ne zanima cime se ova lepa, ali teška profesija gasi u porodici Rideg.

MAJKA- JEDINA ŽENA ALAS

- Pre cetrdesetak godina ja sam kao dete pomagao mojim roditeljima u ribarenju jer plata koju je otac zaradivao na kopu " Kostolac" bila je nedovoljna za naše izdržavanje, trebalo je školovati cetvoro dece. Ono što je na mene ostavilo poseban utisak je moja majka koja je sve do svoje smrti pre sedam godina, punih cetrdeset godina profesionalno obavljala poslove alasa. Kao jedina žena alas ni u cemu nije zaostajala za svojim kolegama, od pocetka je radila samostalno, cak je redovno i odnosila ulov na pijacu. Od nje sam najviše naucio o tajnama ovog zanimanja. Naravno, bila su to druga vremena, ribe je bilo mnogo više nego danas, a bio je i korektniji odnos medu alasima od kojih mnogi nažalost danas nisu živi. Kao što su recimo cika Mile iz Petke, Bora- Zec, Živa, Ivanovici iz Starog Kostolca i mnogi drugi, bili su to pravi profesionalci, dobri alasi i dobri ljudi. Tada nije bilo krada mreža i bubnjeva, što danas nije slucaj. A i ribe je u Dunavu pre trideset godina bilo mnogo više. Iz jednog ulova cak i do sto kilograma, danas toga više nema. Ove godine somova i kecige gotovo da nema, tvrdi Mihalj Rideg.

Ako je suditi po pesmama, alaska profesija je lepa i primamljiva, ali naš sagovornik je nikome ne preporucuje.

- Ja se profesionalno ovim poslom bavim oko sedamnaest godina, radicu još nekoliko godina i time se najverovatnije ova profesija u mojoj porodici gasi jer moje sinove to ne zanima. Dozvole za rad su iz godinu u godinu sve skuplje a ribe u Dunavu je nažalost sve manje. Razloga za to svakako ima, ali o tome neka brine neko drugi, onaj ko je nadležan. Drugo, do pre pet godine imali smo organizovan otkup ribe, danas toga više nema, sa pijaca nas jure razne inspekcije. Recju, danas je zaista teško baviti se ovim poslom koji samo prividno izgleda primamljivo. Naše Udruženje je do prošle godine imalo 27 registrovanih clanova, onih koji su redovno placali dozvolu, danas je taj broj nešto manji, sutra ko zna, tvrdi Rideg.

PROŠLO VREME KAPITALACA

- Secam se, bio sam još dete kada je moj otac iz bubnja izvadio soma od 55 kilograma, bio je to zaista veliki dogadaj. Bio je to njegov najveci trofej u dugoj alaskoj karijeri, naravno, bilo je i nešto manjih somova, šarana od recimo 23 i 18, 5 kilograma, ali takvih kapitalaca danas na ovim prostorima gotovo i da nema. Što se mene tice, ja sam pre cetiri godine na sredini Dunava, u pravcu motela " Dunavski dragulj" uhvatio soma od 54, 5 kilograma, pola sata je trajala borba i to je moj licni rekord. Moja deca ne vole ribu na trpezi. Stariji nikako, cak ni da je drži u rukama, dok mladi jede po malo somovinu i kecigu, ostalu nikako. Dva tri puta su mi pravili društvo na vodi, i to je sve. Nisam insistirao jer rec je o teškom i napornom poslu na kome ako želite nešto da ulovite morate i do deset sati da provedete na vodi. Bilo da je rec o danu ili noci. Svakodnevni boravak na Dunavu i poznavanje njegove cudi od presudnog su znacaja za dobar ulov. Bilo leti ili zimi, kada sunce pripece ili hladna košava napuni camac i zaledi krv u žilama, sve jedno. Ako je to ljubav prema ovom pozivu, neka tako bude. I moja majka je rasla pored, i na Dunavu, ispracala bnrodove, ali joj je srce decembra 2000. godine stalo, a ne ostalo pored ove opevane reke. Infarkt koji je doživela svakako nije od lepote koje se nagledala tokom alaske karijere. I ja sam se poput mojih roditelja prihvatio ovog posla kako bih popravio porodicni buyet, školovao decu, naglašava Mihalj Rideg.

Ne porice poslednji alaski izdanak porodice Rideg da u ovom poslu ima i lepih trenutaka.

RIBA (NE) PLIVA TRI PUTA

-Tokom godine ima dosta takmicenja u spravljanju riblje corbe gde me cesto pozivaju u žiri, a nekada sam i sam bio ucsnik, bez nekog veceg uspeha. Tu se okupljaju alasi, uz pice i mnogo dobro skuvane corbe i ribljih specijaliteta evociraju uspomene, dogodovštine iz alaskog života. To je vreme opuštanja i druženja, i to je ono što ljudi sa strane nazivaju lepotom ovog poziva. Kada je rec o mom domacinstvu, pored sinova, ni supruga Slavica a ni ja ne jedemo cesto ribu iako je ima u svakom trenutku, a riblju corbu retko kuvamo. Radije je jedemo kod prijatelja i na pomenutim takmicenjima, napominje na kraju Mihalj.

Kažu stari alasi da riba tri puta pliva- u vodi, corbi i špriceru. Za razliku od oca Ištvana i vecine alasa, Mihalj- Miša Rideg ne poštuje ovo nepisano pravilo. Iako ne pije alkoholna pica, nikada ne izbegava druženja sa kolegama, naprotiv…

M. Kuzmanovic

PREDSTAVNICI NARODNE KANCELARIJE PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE U HOMOLJU

POMOC ŠKOLAMA U OSANICI I ŠEVICI

Krajem septembra delegacija Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije boravila je u Homolju. Tacnije, obišla je osnovne škole u Osanici, opština Žagubica i Ševici, opština Kucevo.

Ova poseta bila je u okviru akcije “Domaci zadatak za sve” u okviru koje su izgradeni toaleti za dake.

LOKALNI EKOLOŠKI AKCIONI PLAN

U BRANICEVSKOM OKRUGU KAO U EVROPI

U organizaciji Društva hemicara, tehnologa i metalurga opštine Požarevac održana je tribina na kojoj je o izradi Lokalnog ekološkog akcionog plana (LEAP) govorio mr LJubomir Sekulic, sekretar Saveza hemicara i tehnologa Srbije. Ovi planovi su u Srbiji zastupljeni od 2003.godine i do sada ih je odradilo tridesetak gradova. LEAP predstavlja strateški dokument za lokalnu akciju u ocuvanju životne sredine, za sprecavanje njene dalje degradacije i unapredenje životne sredine. Izrada ovog dokumenta obuhvata citav niz aktivnosti koje obavljaju prvenstveno strucnjaci sa podrucja opštine na koju se isti odnosi, a nakon završetka izrade za njegovu realizaciju traži se novac od raznih republickih i medunarodnih fondova.

Osnovni koraci u izradi LEAP-a su: odluka o izradi, radni tim, identifikovanje prioritetnih ciljeva, definicija akcija za ocuvanje i zaštitu sredine, pisanje LEAP-a, implementacija i nadgledanje implementacije i rezultata LEAP-a. Pored toga potrebno je sprovesti citav niz akcija kao što su: informativne i obrazovne aktivnosti u predškolskim i školskim ustanovama, podizanje nivoa ekološke svesti javnosti, organizovanje ekoloških skupova, kontakti sa javnošcu i ankete gradana.

Predstavljajuci sadržaj LEAP-a za grad Smederevo mr LJubomir Sekulic je napomenuo da svaki grad ima svoje specificnosti koje ce se odraziti na sadržaj LEAP-a, ali i to da ce svi gradovi morati da pristupe njegovoj izradi, jer je to jedan od uslova prikljucenja Evropskoj uniji. Za izradu ovog plana potrebno je u proseku oko godinu dana, uz ucešce tima koga ce ciniti 20 -25 strucnjaka sa podrucja opštine.

D.Dinic

HALO 92

ISTRAGA ZBOG MITA

Istražni sudija Okružnog suda u Požarevcu po zahtevu za sprovodenje istrage Okružnog javnog tužioca iz Požarevca je dana 27. 09. 2007. godine, nakon saslušanja osumnjicenih doneo rešenje o sprovodenju istrage protiv osumnjicenih B. Ðordevic iz Požarevca i G. Mihajlovic iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da su izvršile krivicno delo Primanje mita iz clana 367. stav 2. u vezi clana 33. Krivicnog zakonika dana 7. 09. 2007. godine u Požarevcu.

Rešenje o sprovodenju istrage je takode po zahtevu za sprovodenje istrage doneto i protiv osumnjicenog Z. Veljkovic iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo Prevara u pokušaju iz clana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi clana 30. KZ i krivicno delo Davanje mita iz clana 368. stav 2. KZ.

Prvo i drugoosumnjicenoj sa zahtevom za sprovodenje istrage stavlja na teret da postoji osnovana sumnja da su u svojstvu službenih lica po prethodnom dogovoru sa oštecenima , a u prisustvu osumnjicenog Z. Veljkovica, koji je susret i organizovao, primile od oštecenog obecanje poklona ili druge koristi da u okviru svog službenog ovlašcenja izvrše službenu radnju koju bi morale izvršiti, dok se treceosumnjicenom stavlja na teret da je u periodu od 30. 06. 2007. do 18. 07. 2007. godine u više navrata u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist lažno prikazivao cinjenice da kao radnik u obezbedenju Okružnog suda u Požarevcu svojim poznanstvima i dobrim odnosima sa sudijama i šefom pisarnice tog suda, može uticati na donošenje odluke po žalbi na presudu u predmetu istog oštecenog, predstavljajuci da ce dobijeni novac dati sudijama kako bi odlucili po žalbi na odgovarajuci nacin, ali je primljeni novac zadržao za sebe, kao i da je 7. 09 2007. godine organizovao razgovor izmedu oštecenog i prvo i drugoosumnjicene, kao radnika Centra za socijalni rad, te posredovao pri podmicivanju ovih službenih lica radi izvršenja službene radnje koju bi iste morale izvršiti.

Po donetom rešenju istraga je u toku i ona se sprovodi pred Okružnim sudom u Požarevcu.

ZATVOR ZA UBISTVO

Presudom krivicnog veca Okružnog suda u Požarevcu od 28. 09. 2007. godine kojim je predsedavao sudija Dragan Vucicevic, oglašen je krivim optuženi Igor Miloševic iz Beograda koji je roden 1978. godine zbog krivicnog dela. Ubistvo u pokušaju iz clana 113 u vezi clana 30. KZ i osuden na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

Optuženi Igor Miloševic je inace do sada više puta osudivan, a protiv njega se vodi krivicni posupak za krivicno delo silovanja i više krivicnih dela razbojništava, abog kojih se nalazi u pritvoru po rešenju istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu.

Za krivicno delo Ubistvo u pokušaju isti je oglašen krivim zato što je dana 5. 01. 2007. godine u prostorijama Kazneno popravnog zavoda Zabela umišljajno pokušao da liši života Nsstorovic Vladimira, tako što mu je zadao dva uboda nožem, seciva 15cm, u predelu grudnog koša i desne ruke. Optuženi je na izdržavanju u KPZ Zabela bio do polovine avgusta tekuce godine, po cijem isteku je pušten na slobodu i od tada je u meduvremenu pocinio krivicno delo silovanja i više razbojništva na teritoriji Grada Beograda o cemu su mediji vec obavešteni.

PRESELA IM DROGA

Istražni sudija Okružnog suda u Požarevcu je doneo rešenje o sprovodenju istrage osumnjicenih R. V. (rodenog 1981. godine) iz Požarevca i B. N. (roden 1979. godine) iz Požarevca zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo nevlašcena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz clana 246. stav 1. KZ. Rešenje je doneto po zahtevu za sprovodenje istrage, podignutom od strane OJT-a iz Požarevca, kojim se osumnjicenima stavlja na teret postojanje osnovane sumnje da su u svojim stanovima držali radi prodaje vecu kolicinu opojne droge heroin. Isti se inace nalaze u pritvoru pocev od 20. 09. 2007. godine, takode po rešenju istražnog sudije ovoga suda.

KRALI PA DOLIJALI

Tokom septembra na “Površinskom kopu - Drmno”, od strane radnika obezbedenja ovog privrednog društva i policijske patrole zateceni su na licu mesta u izvršenju krivicnog dela teške krade Hasan G. (1982) i Skender M. (1978), obojica iz Kostolca. Nakon što su posekli niskonaponski kabal dužine oko 90m, koji služi za napajanje strujom bunara za odvodnjavanje, iz njega su izvadili bakar i zapakovali ga u putne torbe. Po nailasku policijske patrole, sakrili su se i zakljucali u baraku koja se koristi za smeštaj radnika. Inace, osumnjiceni su radnici privatnog preduzeca “Petar usluge” koja na površinskom kopu obavljaju fizicke poslove cišcenja bagera. Policija je protiv osumnjicenih podnela krivicne prijave a pokradeni bakar vratila oštecenom preduzecu.

Policijska patrola, na licu mesta, na putu Petka-Ostrovo, zatekla je Kristijana K. (1987), Adnana K. (1981) i Cavita A. (1979) svi iz Kostolca, u izvršenju krivicnog dela teške krade. Osumnjiceni su tokom noci bespravno sa stovarišta “Kodeks” iz Kostolca, gde je jedan od osumnjicenih radio kao vozac, oduzeli viljuškar marke “clark” i traktor marke “imt 539” koji su koristili u izvlacenju vodovodnih gusanih cevi, obavljaju vlasništvo Privrednog preduzeca “Termoelektrane i kopovi Kostolac”. Pokradene gusane cevi su odvucene viljuškarom na udaljenost od oko 200m. Od strane policije pokradene cevi vracene su oštecenom preduzecu.

HAPSIO ZETA

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv LJubiše B. (1957) iz Viteževa, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo protiv pravno lišenje slobode. LJubiša je osumnjicen da je protiv pravno lišio slobode svog zeta, vezavši ga konopcem za baliranje slame i sena, tako što ga je oborio na zemlju i vezao mu ruke na leda, ogranicivši mu slobodu kretanja i držeci ga u tom položaju oko sat vremena, sve do dolaska policijske patrole.

U mestu Oreovica, opština Žabari, na potezu zvanom Šašnica došlo je do nesrecnog slucaja 25. 09. 2007. godine oko 08,00 sati kada je Radoslav Miloševic (1952) iz Oreovice, pokušao da otkloni kvar na beracu kukuruza marke “šempeter sip”. Kardan kombajna zahvatio je najpre njegovu garderobu, što je dovelo do preloma ruke i povreda u predelu grudnog koša i kicmenog stuba. Od zadobijenih povreda Miloševic je preminuo na licu mesta.

U dvorištu porodicne kuce u Crljencu, opština Malo Crnice 25. 09. 2007. oko 12,00 sati dišlo je do samopovredivanja Velibora Ž. (1939). On je popravljajuci traktor pokušao da ga sa spoljašnje strane upali, kada je traktor krenuo unazad i zadnjim tockom prešao preko njega. Velibor je zadržan u Požarevackoj bolnici, jer je zadobio teške telesne povrede u vidu preloma rebara.

Istog dana oko 13,00 sati u mestu Biskuplje, opština Veliko Gradište, na potezu zvanom “Gumnina”, Sretku B. (1946) prilikom oranja njive otkacio se plug. Pokušavajuci da ga zakaci, plug je pao na njega. U požarevackoj bolnici konstatovane su teške telesne povrede u vidu preloma karlicne kosti.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

MEMORIJAL KRALJA ALEKSANDRA

MILIMETRI ODLUCIVALI O POBEDNIKU

Vrhunski test u kome se susrecu najbolja trogoda i starija grla, ustanovljen davne 1935. godine u spomen na kralja Aleksandra Karadordevica i ove godine doneo je puno uzbudenja. Pred prepunim tribinama na Carevoj cupriji, ljubicevsko grlo Kajzer prošlogodišnji pobednik je u veoma neizvesnoj završnici desetak metara pred cilj titulu predalo Ce Gileu.

Treba napomenuti da je Kajzer daleko iza sebe ostavio najkvalitetnija grla u Srbiji, Princa Surcinskog i Pargrafa, pobednika Srpskog derbija. Prema recima Prvoslava Mošica, direktora JP “LJubicevo” ovoga puta Kajzera je jahao izvrsni Saša Glogovac tako da je postigao rezultat za dve sekunde bolji od prošlogodišnjeg. I na Zobnatickim igrama u glavnoj trci “Kup Zobnatice” Kajzer je sa jahacem Željkom Ilicem osvojio trece mesto, za “dlaku” iza kobile “Electra’ s dream”. Sledeci susret Kajzera sa Ce Gileom ocekuje se 21. oktobra u trci “Grada Beograda”.

Na beogradskom Hipodromu u dvogodackoj trci “Kostolac”, Nada LJubice-vska sa jahacem Iljijom Moskovim stigla je šesta, a prema formi trebala je da bude medu prva tri grla. Prvo mesto pripalo je grlu “Keep Appel” vlasništvo štale Tešic.

Prošle nedelje na hipodromu Cacka u glavnoj trci na 1.600m koja se odvijala pod pokroviteljstvom SO Cacak, trijumfovalo je ljubicevsko grlo “Guliver” sa jahacem Ðordem Perovi-cem dok je u dvogodackoj trci na 1.200 m grlo “Kralj” osvojilo drugo mesto.

D.D.