Header

MLADI SAKSOFONISTA ALEKSANDAR JANKEH NA TAKMICENJU U ITALIJI

PRVO MESTO SA BEOGRADSKIM ORKESTROM

Na prestižnom medunarodnom takmicenju “Citta di Castelfidardo” koje je održano od 8. do 14. oktobra u Kasteljardu (Italija), u kategoriji Muzika Astora Pjacole, nastupao je kao solista omladinskog orkestra “Tango Juventud” iz Beograda i ucenik Muzicke škole “Stevan Mokranjac” iz Požarevca - Aleksandar Jankeh. Orkestar Muzicke škole “Vojislav Vuckovic”, pod rukovodstvom profesora Aleksandra Nikolica osvojio je prvo mesto u veoma jakoj konkurenciji. U žiriju je sedeo eminentni umetnik Fridrih Lips, profesor Instituta “Gnessin” u Moskvi, koji je orkestru dodelio maksimalni broj poena. Aleksandar svira saksofon i ucenik je cetvrtog razreda niže Muzicke škole “Stevan Mokranjac” u Požarevcu, u klasi profesora Periše Stanojevica. Za sobom ima preko petnaest medunarodnih takmicenja, na kojima je, u najvecem broju slucajeva, sa osvojenih maksimalnih 100 poena, bio laureat. Sa orkestrom “Tango Juventud” saraduje oko 6 meseci i vec su dva puta nastupali u Beogradu u velikoj sali Kolarceve zadužbine, u Lazarevcu, a održali su i nekoliko koncerata u Italiji.

Mladi umetnici održace 20. oktobra još jedan koncert na “Kolarcu”.

L.L.

MINISTAR POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE SLOBODAN MILOSAVLJEVIC BORAVIO U OPŠTINI KUCEVO

SELJAK VRACA POVERENJE U DRŽAVU

- Vecina poljoprivrednih domacinstava ne zna o korišcenju podsticajnih sredstava za poljoprivrednu proizvodnju koje daje država

- Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slobodan Milosavljevic sa saradnicima posetio proizvodne pogone požarevacke firme Union MZ, Klanicu u Rabrovu koja je u fazi renoviranja,kao i farmu svinja u Mustapicu

KUCEVO - Protekle srede u opštini Kucevo boravio je ministar poljoprivrede, šu-marstava i vodoprivrede Slobodan Milosavljevic koji je sa svojim saradnicima posetio Rabrovo,Mustapic i Duboku. U Rabrovu ministar Milosavljevic obišao je Klanicu požarevackog preduzeca Union MZ koja je u fazi renoviranja i u razgovoru sa vlasnikom Zvonkom Milenkovicem upoznao se o radu i planovima ovog požarevackog uspešnog kolektiva koji u svom sastavu ima sopstvenu proizvodnju, kao i prodajne objekte u nekoliko opština Branicevskog okruga. Klanica u Rabrovu imace tri linije za klanje junadi, svinja i jagnjadi. Visoka delegacija u kojoj su pored ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Slobodana Milosavlje-vica bili i narodni poslanici Radoslav Milovanovic i Žarko Pivac i nacelnik Branicevskog okruga Goran Patrovic je posetila i farmu svinja u selu Mustapic koja je takode vlasništvo Union MZ .

Ministartvo poljopri-vrede je uvelo nekoliko subvencija za poljoprivredne proizvodace,ali ima i onih koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom na oranicama koje nisu njihovo vlasništvo.Pokušacemo da motivišemo poljoprivredne proizvodace da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, naglasio je ministar Slobodan Milosavljevic.

- Mi pokušavamo i praksa pokazuje da uspevamo da motivišemo ljude da se bave poljoprivredom i probudimo im svest da pomažuci sebi oni daju doprinos ekonomskom razvoju srpske poljoprivrede. Od 22. avgusta kada je krenulo placanje sto evra po hektaru do sada je isplaceno pet milijardi dinara,sredstva su obezbedena za sve one koji su se prijavili,do sada je oko 130.000 poljoprivrednih gazdinstva dobilo ova sredstva,a ocekujem da ce briga i vera koju država i Ministartvo imaju prema poljoprivrednicima pokrenuti obostrano po-verenje i doneti boljitak u njihovim životima i životima njihovih porodica. Pokrenuli smo jednu veliku pricu,i ovih dana putovacemo po Srbiji,razgovarati sa poljoprivrednicima,cuti od njih šta još ocekuju,pripremiti mere za iducu godinu i nadam se biti u prilici da u ovo vreme naredne godine razgovaramo o mnogo boljim rezultatima,o manjem uticaju prirodnih faktora na poljoprivrednu proizvodnju i kvalitetu koji donosi bolju zaradu i bolji život.

Primeri kao što je Union MZ koji je u svom poslovanju zaokružio proces proizvodnje od njive do trpeze treba da pomognu u povecanju proizvodnje hrane u Srbiji,koja u ovoj proizvodnji vidi svoju izvoznu šansu.

-Ovo je, bar ovo što sam video i cuo, jedan je pokazatelj kako treba raditi. Naš domacin Zvonko Milenkovic je za relativno kratko vreme napravio plan modernizacije Klanice ovde u Rabrovu, tržište ce time biti obezbedeno, preduzece poseduje izuzetan genetski materijal za koji postoji tražnja, pa ocekujem da ce upravo veliki kao što je sada Union MZ biti razlog zašto ce mali da povecavaju svoju pro-izvodnju i kojima je potrebna strucna pomoc, plasman i finansiranje. Ocekujem da ce u Srbiji ovakvih primera biti sve više što ce doprineti ostvarenju boljeg života na selu i lepšu i bogatiju Srbiju.

- U Srbiji sve što se proizvede odmah se i proda. Potražnja proizvoda koje Srbija može da ponudi svetu je neogranicena. Rast cena hrane na svetskim berzama je velika mogucnost za našu državu. Ovu godinu smo završili sa skromnom proizvodnjom pšenice i kukuruza samo zato što je ta proizvodnja godinama unazad bila destimulisana. Secamo se nekih bivših ministara koji su govorili da ne treba proizvoditu kukuruz i pšenicu jer od te proizvodnje ne može da se živi. I pored toga,danas Srbija ima milion tona pšenice viška,a mogla bi da ima duplo više ili 2-3 miliona tona kukuruza, što je milijarda dolara cistog izvoza, rekao je Milosa-vljevic.

-S obzirom na cene koje su sada preko 300 dolara po toni pšenice i kukuruza na svetskim berzama.Mi cemo uciniti sve da motiv za obnavljanje proizvodnje probudimo kod naših proizvodaca,da nestanu zaparložena polja i da ovaj potencijal koji je posebno ovde u Stiškom kraju,pored Vojvodine,bude iskorišcen za vecu proizvodnju žitarica a time i mesa i mleka.

Ministar Milosavljevic sa svojim saradnicima u pratnji svojih domacina posle obilaska farme svinja u Mustapicu posetio i privatno preduzece za otkup i preradu poljoprivrednih i šumskih plodova ,,Homona’’ vlasnika LJubomira Pajica u naselju Duboka gde su se zadržali u razgovoru sa vlasnikom i upoznali sa radom i problemima ovog jedinog preduzeca ovakve vrste u opštini Kucevo.

U Domu kulture u Doboki održana je i tribina na temu ,,Pitajmo ministra’’ na kojoj su ministar Milosavljevic i njegovi saradnici davali odgovore na mnogobrojna pitanja prisustnih poljoprivrednika.Bilo je reci o korišcenju stimulacija,premija kao i o bankarskim kreditima za poljoprivrednu proizvodnju.

LJ.Nastasijevic

SAMOZAPOŠLJAVANJE U BRANICEVSKOM OKRUGU

90 NOVIH PREDUZETNIKA

Jedan od nacina smanjenja broja nezaposlenih u Srbiji je i samozapošljavanje nezaposlenih lica koja se nalaze na evidencijama službi zapošljavanja. Prethodno svi zainteresovani za taj oblik zapošljavanja moraju proci obuku u poslovnim centrima okružnih filijala u kojima oni, kroz seminare, jednodnevne i trodnevne, uce o preduzetništvu, o tome, na primer, kako se pravi biznis plan, koji su sve nacini ispitivanja tržišta, kako se uopšte može opstati u sferi privatnog biznisa. Tek kada produ kroz ovakvu obuku, nezaposlena lica mogu da konkurišu za sredstva samozapošljavanja koja dodeljuje Nacionalna služba zapo-šljavanja. Jedan takav konkurs je ovih dana pri kraju i njime je za podrucje koje pokriva Filijala u Požarevcu predvidena kvota od 90 odobrenih kredita. To prakticno znaci da ce 90 nezaposlenih dobiti sredstva za samozapošljavanje i na taj nacin trajno rešiti svoj životni problem.

S.E.

15. OKTOBAR, DAN OSLOBOÐENJA OPŠTINE POŽAREVAC

BRATIMLJENJE SA RUSIJOM

- Dodeljene oktobarske nagrade

- Na proslavi ambasadori Rusije, Ukrajine i Belorusije

- Nove breze na Cacalici

Pocetak prethodne nedelje protekao je u znaku 15. oktobra, Dana oslobodenja opštine Požarevac. Ove godine Požarevljanima su u goste stigle “visoke” zvanice, na celu sa ambasadorom Ruske federacije Aleksandrom Aleksejevim, kao i predstavnici ambasada Belorusije i Ukrajine. Svecanoj akademiji koja se svake godine održava u velikoj sali Centra za kulturu u Požarevcu, a koja je posvecena ovom istorijskom dogadaju, prethodilo je potpisivanje ugovora o bratimljenju izmedu Požarevca i Volgolanska, koga je predstavljao Vasilije Vasiljevic, zamenik predsednika Vlade Moskovske oblasti, u kojoj se grad nalazi.

Svecana akademija otpocela je izvodenjem himne “Bože pravde”, koju je otpevao gradski ženski hor “Barili”, a akademiji su sem predstavnika opštinske vlasti prisustvovali ruski, beloruski i ukrajinski ambasador, predstavnici Ruske pravoslavne crkve, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, vojske, policije, SUBNOR-a, predsednici opština Branicevskog okruga i opštine Svilajnac…

Život je samo jedan

Gradanima je Dan oslobodenja cestitao predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic koji je tom prilikom goste upoznao sa kulturom i tradicijom opštine.

- Požarevac , kao grad bogate istorije i tradicije, pominje se u prvom pisanom zapisu još 1467. godine. U prošlosti, uvek je bio upravni i administrativni centar, kao i sednište najstarije eparhije u Srbiji. Jedno vreme, u 19. veku, bio je i druga prestonica Srbije. Od vajkada su se stanovnici ovog kraja bavili poljoprivredom, stocarstvom i trgovinom, a u prošlom veku su se razvili energetski potencijali, eksploatacija uglja i nafte i proizvodnja elektricne energije. U svetsku istoriju Požarevac je ušao posle sklapanja Požarevackog mira 1718. godine kojim je okoncan cetvorogodišnji rat izmedu Turske i Austrije…

Legendarna Cacalica, tamna Hrastovaca i brojni spomenici svedoci su herojske borbe i vecnog trajanja naroda ovog kraja. Za njegovu slavu i konacno oslobodenje pali su mnogi životi. Oslobodioce Požarevca dužni smo sa cašcu i ponosom da slavimo, a grad Požarevac da cuvamo, kako on to i zaslužuje. Cuvacemo ga odgovorno i sa ljubavlju, rekao je Vujicic i naglasio da je opština Požarevac u miru i slobodi postigla znacajne rezultate u oblasti ekonomije, obrazovanja, kulture, zdravstva, sporta, socijalne zaštite, komunalne delatnosti…

- Sa pravom možemo reci da smo na pravom putu, na putu izbavljenja gradana iz stanja letargije u stanje novih nada i boljeg života. Raspršena je sumnja u sposobnost lokalne zajednice i njene vlasti, da može brzo i efikasno da se izbori sa najvecim iskušenjima. Nestale su distance izmedu gradana i vlasti. Svi smo bili zajedno, svi smo disali jednako, svi smo bili na istoj strani i zadatku. Kako izneveriti išcekivanja, nadanja za bolje danas i sutra? Kako pogledati u oci sve vas i reci vam: “Izvinite, mi nismo mogli, nismo znali? “ Zar se tako može i sme? Zar se sme zaustaviti razvoj? Zar se sme u ovo dinamicno vreme biti statican?

Oko 85 hiljada gradana opštine Požarevac živi samo jedan život, koji bi da što kvalitetnije prožive, u sreci i blagostanju. Ne smemo biti neozbiljni i nemamo pravo na opuštanje. Bicemo istrajni na zajednickom putu koga izgradismo nadom i pravicnošcu. Naoružani stecenim iskustvom idemo dalje i znamo da nas cekaju nova iskušenja, ali moramo uspeti, rekao je predsednik opštine Požarevac, podsetivši na investicije koje su izvršene u godini koja je na izmaku.

Funkcionisanje opštine u 2007. godini detaljno je prikazano u dokumentarnom filmu koji su videli prisutni gosti.

Dan oslobodenja Požare-vljanima je cestitao i ambasador Ruske federacije u Beogradu, Aleksandar Alek-sejev, kome ovo nije prva poseta požarevackoj opštini. Aleksejev je istakao da je bratimljenje ruskog grada sa Požarevcem od posebnog znacaja za buducu saradnju.

- Naši odnosi su na državnom nivou napredovali, i napreduju i dalje, a poseban nam je zadatak da se oni još bolje razviju na nivou okruga i opština. Saradnja sa Rusijom trebalo bi da poboljša kvalitet života. Ako ne bude tako, onda ja kao ambasador, mogu da kažem da nismo ostvarili naš cilj. Mi smo, u teškim trenucima naše istorije, uvek bili zajedno. To prijateljstvo i saradnju treba i dalje da razvijamo, rekao je Aleksejev.

Na akademiji je sedamnaest pojedinaca dobilo tradicionalne oktobarske nagrade, a dvanaest povelja dodeljeno je kolektivima, o cemu smo izvestili u prethodnom broju lista.

Ruske duše u brezama

Mesto , koje se 15. oktobra nezaobilazno posecuje je Cacalica, spomen obeležje borcima NOR-a i vojske Crvene armije, koje su u drugom svetskom ratu zajedno ucestvovale u borbi protiv fašizma. Na spomenike su, nakon pomena i dužnog oda-vanja pošte minutom cuta-nja, vence, sem ambasadora, položili predstavnici opštine, SUBNOR-a, Društva srpsko-ruskog prijateljstva, OO SPS-a, Društva za negovanje tradicije oslobodilackih ratova Srbije od 1912-1918 , gradani…

Na herojstvo pripadnika obe vojske podsetio je Azarov Viktor Jakovljevic, veteran Drugog svetskog rata koji je ucestvovovao i u oslobadanju Beograda, kao i Žarko Tepšic, rezervni potpukovnik.

- Upravo 17. oktobra u okviru Crvene armije, treceg ukrajinskog fronta, ja sam, zajedno sa ostalom vojskom, ucestvovao u bitkama i ovde sam po peti, i poslednji put, ranjen. Došao sam ovde da vam kažem da je naša Crvena armija, koja je bila u okviru Sovjetskog saveza, osetila najiskrenije prijateljstvo naroda Srbije i naroda bivše Jugoslavije. Mi smo ponosni na ovo prijateljstvo i mi moramo svi da štitimo ovo prijateljstvo. Kada smo zajedno ništa nas ne može pobediti, ne smemo da prekršimo naše prijateljstvo jer ako to ucinimo nece nam ni jednima ni drugima biti dobro. Ja se ovim prijateljstvom ponosim i na ovoj zemlji želim da porucim : “potomci, pogledajte, ovi ljudi su ostavili svoje živote za zemlju naših srpskih prijatelja. Neka ovo prijateljstvo bude vecno, rekao je Jakovljevic.

Ove godine na Cacalici su posadene breze, doprem-ljene iz Rusije, koje su zamenile deo onih koje su u memorijalnom parku, još 1967. zasadene na ovom mestu u cast poginulih vojnika Crvene armije.

Osim visokih zvanicnika, brezu, koja po ruskom ve-rovanju cuva dušu, zasadio je i Ðorde Marjanovic, doajen srpske muzicke scene.

Zahvalnica za saradnju u oblasti ekologije urucena je Draganu Bogdanovicu, koji je goste proveo kroz Ekološki dom na Cacalici, cije se otvaranje ocekuje sutra.

T.R.S.

SAŠA VALJAREVIC, DIREKTOR JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZECA “KOMUNALNE SLUŽBE”, DOBITNIK OKTOBARSKE NAGRADE GRADA POŽAREVCA

RADNO VREME OD 14 SATI

Jedan od dobitnika Oktobarske nagrade grada Požarevca u 2007. godini je i Saša Valjarevic, direktor Javnog komunalnog preduzeca “Komunalne službe” Požarevac. Za Oktobarsku nagradu predložile su ga kolege, zaposleni u preduzecu ciji je direktor. U obrazloženju stoji da se priznanje dodeljuje za ostvarene rezultate i dostignuca u radu u privredi. Po završetku srednje škole, 1988. godine zaposlio se na Kopu Cirikovac, gde je radio cetiri godine, zatim je 12 godina bio zaposlen na Kopu Drmno, kao rukovodilac saobracajne službe, a uz rad je studirao i diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Za direktora JKP imenovan je 2005. godine. O znacaju nagrade i aktivnostima koje su oce-njene kao izuzetne u oblasti kojom se bavi, Valjarevic kaže:

- Prošle godine je Javno komunalno preduzece bilo dobitnik Oktobarske nagrade, kao najuspešnije preduzece u 2006. godini. Ja sam na funkciji generalnog direktora ovog javnog preduzeca od 1.marta 2005. godine. Za dosadašnje postignute rezultate u radu, ove godine je Skupština opštine Požarevac meni, kao pojedincu dodelila Oktobarsku nagradu, najznacajniju nagradu koju dobijaju rukovodioci, privrednici i gradani iz svih oblasti u kojima se postignu razultati koji prevazilaze okvire redovnih. Mislim da je Javno komunalno preduzece u protekle dve godine dosta poboljšalo i svoj rad u svim oblastima i delatnostima kojima se bavi, tako da je to za mene velika cast, ali ujedno i obaveza da u narednom periodu opravdam poverenje koje mi je ukazala lokalna samouprava i svi clanovi komisije za dodelu Oktobarskih nagrada.

Kao najmladi rukovodilac, koji je imenovan 2005. godine, u prvoj godini sam se usredsredio na to da se izvrši konsolidacija preduzeca, s obzirom na to da smo imali dosta problema u funkcionisanju u svim radnim jedinicama. Krenuli smo prvo sa opremanjem preduzeca, jacanjem kadrovske stru-kture, izvršena je kompletna reorganizacija. Novom sistematizacijom radnih mesta izvršio sam preraspodelu svih radnih jedinica, stvorio tim menadžmenta, kadrovski su ojacani oni delovi gde sam uocio da ima izvesnih nedostataka, a sve to je urodilo plodom. Što se tice naplate naših usluga zateceno stanje je bilo 52 odsto, a sada smo negde na 90 odsto procenata naplate. Uveli smo dosta novina, tu je inkasantska služba koja radi u dve smene, redovna radi u prvoj smeni, a u drugoj smeni rade mladi ljudi koje smo ukljucili kroz privremene i povremene poslove, a koji rade preko Omladinske zadruge i vrše naplatu naših usluga u popodnevnim satima. To je dalo mnogo bolje rezultate od onih koji su beleženi ranije. U ovoj oblasti sam imenovao šefa službe koji je veoma ozbiljno shvatio taj posao, tako da mi sada imamo veoma dobar procenat naplate. Kada govorimo o voznom parku, tu sam sa kolegom inženjerom, upravnikom održa-vanja uspeo da ispravnost naših vozila povecam na jedan zavidan nivo. Izvršili smo i opremanje preduzeca osnovnim sredstvima, da bismo mogli da pružimo što kvalitetniju uslugu i to je takode rezultiralo time da nemamo nikakvih zaostataka u našem radu.

Za Javno komunalno preduzece možemo reci da ne postoje praznici, odnosno neradni dani, mi radimo i kada drugi praznuju zvanicne i verske praznike, mi tada imamo isto organizovan rad, kada u trosmenskom radu funkcionišu službe koje su zadužene za, primera radi, odr-žavanje javne higijene grada. Kada govorimo o manifestacijama koje se održavaju u opštini Požarevac, nevezano za to da li se odigravaju u gradu, Kostolcu ili seoskim mesnim zajednicama, uvek smo uzimali ucešca i pomagali u okviru naše delatnosti, tako da smo i u tom domenu dobili dosta društvenih priznanja za pomoc u organizaciji i realizaciji, i ja, kao pojedinac, a i Javno preduzece.

Kako saradujete sa zaposlenima u Javnom komunalnom preduzecu?

Kada je došlo do promene celnog coveka u preduzecu, ja sam ga imenovao za pomocnika, dakle ukljucio sam ga u moj menadžment, kao kolegu pravnika, on je pomocnik direktora za kadrovske i opšte poslove, a na pojedinim mestima izvršio sam reorganizaciju, dok sam preostali menadžment koji je ranije tu radio ostavio na istim mestima, nikoga nisam promenio, smenjivao, vec sam jednostavno sa drugacijom organizacijom postigao ove rezultate. Mogu da kažem da nisam imao nikakvih problema, niti bilo kakvog otpora od strane bilo kog rukovodioca, ili bilo kog radnika, vec sam bio prihvacen kao jedan mlad covek, kao kolega koji je došao da doprinese boljem radu ovog javnog preduzeca, što je rezultiralo time da u 2006. budemo proglašeni za najbolje javno preduzece u opštini Požarevac, a nakon toga je usledio predlog da ja, kao direktor dobijem Oktobarsku nagradu.

Kakve je to rezultate vaše preduzece ostvarilo u 2007. godini s obzirom na to da u obrazloženju nagrade stoji:” za ostvarene rezultate i dostignuca u radu”?

Oktobar je mesec, polako se svode rezultati poslovanja za 2007. godinu i mogu vam reci da ce ona, posle otvaranja prihvatilišta za pse i macke lutalice i projekata opremanja pijaca u Požarevcu i Kostolcu, opremanja i rekonstrukcije Novog i Starog groblja u Požarevcu i Kostolcu i projekta koji ce biti realizovan u novembru, a to je organizovanje reciklažnog centra i selekcije komunalnog otpada na teritoriji opštine Požarevac, verovatno prevazici rezultate koji su bili ostvareni u 2006.

Koje su najcešce pritužbe i pohvale gradana iz domena vašeg rada?

Mi spadamo u jedno od naj-složenijih preduzeca, oblik organizovanja je mnogo širi i podrazumeva brojne aktivnosti: upravljanje javnom higijenom grada - organizovanjem i kolektivnim izno-šenjem komunalnog otpada, održavamo gradsko zelenilo i u Požarevcu i u Kostolcu, upravljamo pijacnim uslugama, grobljanskim uslugama, sada imamo i novu radnu jedinicu - Zoohigijena, koja je otvorena u nedelju 14.oktobra, tako da smo podložni tome da možemo da budemo kritikovani ako negde nešto nismo dobro odradili. Mogu da kažem da imamo veoma mali broj pritužbi gradana, a kao novinu smo uveli i to da na sve pritužbe koje stignu kod upravnika radnih jedinica istoga dana izlazi služba na teren i proverava istinitost pritužbi, da li su osnovane ili ne. Imamo i knjigu žalbi koje se nalaze kod upravnika radnih jedinica u Požarevcu i Kostolcu, gde se svakodnevno beleže pritužbe, a nakon toga, na kolegijumu se izveštava o tome koliko je bilo pritužbi, koliko je bilo osnovanih, a koliko neosnovanih. Ako je bilo propusta pokušavamo da ih eliminišemo i ne dozvolimo da se ponove.

U zimskom periodu pritužbe se najcešce odnose na javnu higijenu, jer se dešava da radnici ne odnesu komunalni otpad zbog sadržaja vrelog pepela koji može biti opasan, on je zapaljiv i radnici imaju nalog da ne odnose vreli pepeo. Takode imamo primedbi u vezi sa neuredenim zelenim površinama koje se nalaze na teritoriji grada, Požarevca ili Kostolca. Treba reci da mi radimo po programu Direkcije za izgradnju i sve ono što je u našoj nadležnosti održavamo. Izlazimo u susret i seoskim mesnim zajednicama, kada se radi o lokalnim manifestacijama, tako da tu nemamo nekih problema, ali se dešava da povremeno, zbog redovnih radova ne možemo da odgovorimo u vanrednim situacima, tako da tu može doci do ne-razumevanja od strane gradana. S obzirom na to da je veliki broj novoasfaltiranih ulica u gradu (preko 40) došlo je i do povecanja broja zelenih površina za održavanje, a one nisu u redovnom planu. Uputili smo predlog da sve nove stambene blokove i njihove zelene površine uvrstimo u redovno održa-vanje u 2008. godini.

Širok dijapazon poslova, a samim tim i odgovornosti donosi i veliku odgovornost. Koliko traje vaše radno vreme?

Sve ovo ne bih uspeo da nisam imao dobar tim, a rad u ovakvom javnom preduzecu iskljucuje klasicno radno vreme od 7 do 3, morate, dakle, i u popodnevnim i vecernjim casovima da obidete grad, posebno kada se radi o kulturnim i sportskim manifestacijama, morate biti pored vaših saradnika koji su formacijski zaduženi da budu prisutni, a vi sami takode morate biti prisutni, treba obici i radnike koji rade jedan od najtežih poslova i to onda rezultira kvalitetom posla koji obavljate. Moj radni dan pocinje u sedam, a angažo-vanja u vezi sa JKP-om završavaju se posle 12 do 14 sati rada. Stalno sam u vezi sa saradnicima koji su zaduženi za radne jedinice i imamo izuzetnu komunikaciju. Morate biti informisani i ne možete stvari prepustiti slucaju. Moj telefon je dostupan 24 sata.

Koliki stepen stresa donosi ovakav posao?

Mogu da kažem da ste stalno u nekoj tenziji, stalno u obavezi da cujete da li je sve odradeno kako treba, ili ne, jer je sve ovo što mi radimo vidno i izloženo sudu javnosti, kako gradana, tako i službi koje prate naš rad, tako da je ovo veoma odgovoran posao. U ovako složenom preduzecu važno je imati i podršku osnivaca, a mi je imamo i u finansijskom smislu i u poverenju, pocev od predsednika opštine Dušana Vujicica, koji je stvarno od prvog dana uz nas, iako se mi nismo znali licno, ali je on od prvog dana imao poverenja u mene i sve ono što smo planom i programom predvideli i sve vanredne aktivnosti koje smo dogovarali, realizovali smo.

Kao gradanin, šta mislite o znacaju Oktobarske nagrade?

Iskreno, nisam se nadao nagradi, prijatno me je iznenadilo to što sam predložen iz preduzeca, od mojih saradnika i clanova Sindikata koji je moj poslovni partner, jer direktor po Zakonu o radu ne može da bude clan sindikata. Što se same nagrade tice mislim da je važno to što se ona dodeljuje za izvanredne rezultate, odnosno za poboljšanje postojecih rezultata i ako preduzece dostigne stepen najboljih ostvarenih rezultata od osnivanja, a uskoro ce biti 10 godina od kada je JKP osnovano, onda smatram da je to kruna zajednickog rada. Pojedinac je neko ko osmisli, a ako nema dobru saradnju sa svim strukturama, on to ne može da realizuje.

Oktobarska nagrada je jedna od najznacajnijih nagrada koju dodeljuje lokalna samouprava, kako za pojedinca, tako i za ustanove, preduzeca i organizacije. Mislim da su svi dobitnici ove godine zasluženo dobili nagrade. Sigurno je da postoji jedan broj onih koji su zaslužili nagradu, a nisu je dobili ove godine, ali zato je sledeca godina prilika za nove dobitnike.

L.L.

RADIŠA DRAGOJEVIC PREDSEDNIK OPŠTINE PETROVAC

ZNA NAROD ŠTA JE ŠTA

Oktobarski dani u Branicevskom okrugu najcešce su, izmedu ostalog, posveceni obeležavanju godišnji-ca oslobodenja opština u Drugom svetskom ratu. To je i prilika da se sa najodgovornijim ljudima u opštini, razgovara o proteklom jednogodišnjem periodu u toj opštini. Iskoristili smo predusetljivost Radiše Dragojevica predsednika opštine Petrovac da o ovoj temi upoznamo i naše citaoce.

„Opština Petrovac slavi 8. oktobar kao Dan oslo-bodenja, ali dani obele-žavanja tih slavnih dana provlace se tokom citavog ovog meseca. To je svakako i prilika da se sumiraju rezultati jednogodišnjeg rada i sacini osvrt na predeni jednogodišnji put. Možemo da kažemo da imamo i cime da se pohvalimo. Ti rezultati su odraz privrženosti ispunjavanju predizbornih obecanja narodu mlavskog kraja i opštine Petrovac, a glavni cilj je stvoriti što povoljnije uslove za bolji život i rad, pre svega radi opstanka mladih na selu. I naša opština je na udaru i „bele kuge” i migracije, a svaki novi popis govori da nas je sve manje i u opštini Petrovac na Mlavi.

O tome koji su i kakvi rezultati može se videti i golim okom. To ne može da ospore i oni koji su bili najveci kritizeri, koji su to i danas, jer je dosta toga uradeno, a upravo to predstavlja i opravdanje po-verenja koje nam je ukazano”.

- Opština Petrovac ima 33 naselja, a sa razlogom se istice da se svuda radilo?

„ Ne postoji ni jedno naselje, ni jedna mesna zajednica gde se odvijala investiciona aktivnost,a gde opština nije izdvojila sredstva i zajedno sa sredstvima gradana i novcem koji je pristizao iz Republike rešavala komunalne probleme koje ima. U mnogim mestima rekonstruisana je putna mreža, a škole su renovirane u Rašancu, Starcevu, Dubocki, Kladurovu, Melnici, Bistrici, Zabrdu, Bošnjaku, Vošanovcu, Krviju, Covdinu i Burovcu. U sklopu tih aktivnosti je osposobljavanje prostora za rad decjih vrtica po naseljima. Posebna pažnja posvecena je i renoviranju domova kulture. To se radilo u Starcevu, Dubocki, Trnovcu, Ranovcu, Kladurovu, Melnici, Vitovnici, Leskovcu, Bošnjaku, Lopušniku i Busuru. Uradeno je i 11 sportskih terena za male sportove . Radi otklanjanja posledica od poplava nastavljena je regulacija vodotokova, gradili su se brojni vodopropusti sa izgradnjom mostova u jednom broju naselja.”

- Na pocetku mandata, a narocito u predizbornoj kampanji bilo je sumnji da ce ovu vlast podržati Republika?

„Treba napomenuti da su ogromna sredstva, u protekle tri godine, od kada je ova vlast u opštini, došla iz Republike, iz raznih ministarstava i javnih preduzeca, što nam je omogucilo da realizujemo brojne projekte od 2004. godine do danas. Pomenucu samo najznacajnije investicije. Centralno opredeljenje je bilo da se što više radi na rekonstrukciji putne mreže, jer je ona pocetkom našeg mandata bila u katastrofalnom stanju. Mi smo zajedno sa sredstvima Republike i gradana asfaltirali cak 50 kilometara novih puteva. Privodimo kraju i izgradnju sportske hale u Petrovcu koja je izuzetno znacajna investicija u opštini. To su svakako dva najkrupnija rezultata u proteklom periodu, ali pomenicu još i regulaciju reke Mlave za šta je iz Republike izdvojeno 60 miliona dinara, a još 20 miliona je predvideno za regulaciju reke Busur, što ukupno iznosi milion evra u ovoj godini”.

- Osim sredstava iz republickih fondova, znacajno su angažovana i sredstva samih gradana?

„ Proteklo vreme i aktivnosti koje smo imali govore da možemo samo zajednickim snagama da rešavamo probleme koje imamo, što znaci da smo uspeli da mobilišemo naše gradane, jer, ponovicu, svuda gde su izdvojili svoj dinar mi smo priskakali sa našim sredstvima, neretko i više od njihovog dela. Kada se dodaju republicka sredstva, dobijali smo znatno vece iznose tako da su mogla da se obezbede znatno veca sredstva za investiranje i time reše brojni problemi”.

- Da li ste zadovoljni postignutim u putnoj infrastrukturi?

„ Kada rešimo rekonstrukciju lokalnog putnog pravca za Dobrnje, a to može da se realizuje do kraja godine, mi necemo imati ni jedan pravac koji je ugrožen, a znamo kakvo je stanje bilo pre tri godine. Što se tice regionalnih pravaca, oni su u prošloj godini asfaltirani u dužini od 15 kilometara. Mnogi seoski i poljski putevi su nasuti kamenim agregatom . U prošloj godini oko 20.000 tona kamenog materijala nasuto je na tim putevima. Ove aktivnosti slicnim intezitetom nastavice se i naredne godine”.

- Velika su ocekivanja od turizma?

„ Ono što je za nas znacajno je aktivnost Turisti-cke organizacije opštine Petrovac, koja deluje od marta prošle godine kao i ono što su aktivnosti oko aktiviranja geotermalnog izvora u banji Ždrelo. Tu se gradi sportsko - rekreativni kompleks koji je vec godinu dana u funkciji, uz sve poteškoce i saplitanja koje ima. Privatni investitor ne posustaje i svakako da ce uz našu pomoc vršiti dalja ulaganja u proširenje i bazena i smeštajnih kapaciteta”.

- Znacajna pažnja je posvecena i trajnom zbrinjavanju izbeglica?

„ Podigli smo novu zgradu uz pomoc donacija i sredstvima opštine za smeštaj izbeglica i tako zbrinuli 44 porodice, a pripremamo lokaciju za smeštaj jednog broja porodica koje nisu našle smeštaj u zgradi „Helpa” ili su bile van kolektivnog centra, tako da cemo i njihov problem rešiti”.

- Predstoji i usvajanje GUP Petrovac ?

„ Privodimo kraju postupak usvajanja Generalnog urbanistickog plana grada Petrovca što je vrlo znacajan dokument za našu dalju aktivnost. Konacnu rec dace odbornici Skupštine opštine”.

- Gde je još bilo ulaganja lokalne samouprave?

„ Ulagali smo u izgradnju i renoviranje crkvenih objekata, pratili smo i pomagali brojne manifestacije koje su se odvijale u našoj opštini. Povecali smo broj studenata koje stipendiramo a znacajna izdvajana vršimo u oblasti socijalne politike za socijalno ugrožena i bolesna lica koja nam se sve više obracaju za pomoc.

Svakako ono što još treba istaci je i ulaganje u sport, osim sportskih terena i sportske hale vrlo znacajna su ulaganja u takmicarski sport, a rezultati koje naši klubovi postižu, kako u fudbalu tako i u drugim sportskim disciplinama, su za pohvalu”.

- Opština je posebno zainteresovana za izgradnju samog grada?

„Ono što je znacajno za grad je nastavak asfaltiranja ulica i trotoara što cemo svakako intezivirati u narednom periodu. Tu je i proširenje telefonske mreže u gradu s obzirom na to da imamo novu teklefonsku centralu sa 2 000 novih brojeva”.

- šta je sa razvojem privatnog preduzetništva?

„ Stvoreni su uslovi za dalji razvoj privatnog preduzetništva, tako što smo obezbedili lokacije i ulagali u infrastrukturu cija izgradnja treba da doprinese zapošljavanju”.

- Najcešci zahtevi sportista i omladine vezani su za završetak sportske hale u Petrovcu?

„ Kada se radi o sportskoj hali mogu slobodno da kažem da ce do kraja godine da bude u funkciji, a pre svega zahvaljujuci sredstvima iz NIP-a u visini od 32 miliona, sredstvima budžeta od 40 miliona i jednim delom iz mesne zajednice od 1,6 miliona dinara . Ostaje da se uradi teren oko hale, da se podigne nova toplana koja ce snabdevati toplotnom energijom kako halu, tako i osnovnu i srednju školu, decji vrtic i u drugoj fazi, i zdravstveni centar”.

- Kako ocenjujete politicku situaciju u opštini pre svega na realizaciji ovih projekata?

„ Mogu slobodno da kažem da smo ostvarili neophodno jedinstvo i po mesnim zajednicama i po opštini, što je vrlo znacajno u rešavanju ovih problema koje imamo u razvoju opštine. Ovo je prilika da se zahvalim svima onima koji su doprineli ovim rezultatima. Verujem da cemo ovako složni i jedinstveni još odlucnije raditi na onome što nam predstoji, a o cemu smo mogli da citamo u prošlom broju vašeg lista.”

D.Ilic

U PRIVREDNOM DRUŠTVU “TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC”

ZADOVOLJNI DINAMIKOM IZGRADNJE PETOG BTO SISTEMA

Radovi na izgradnji Petog BTO sistema (bager, traka, odlagac) na površinskom kopu “Drmno”, Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, teku u skladu sa planiranom dinamikom i intenzitetom, a sa ciljem da pomenuti sistem bude pušten u rad do kraja decembra iduce 2008. godine.

Izgradnja Petog BTO sistema pocela je sredinom jula ove godine, nakon preseljenja opreme sa kopa “Kolubara”. Protekle nedelje navršilo se tri meseca intenzivnog rada na montaži ovog sistema od kojeg u kostolackom Privrednom društvu, sasvim opravdano, mnogo ocekuju.

Do sada je montirano oko 800 tona opreme. Svi elementi donje gradnje podignuti su na osnovnu mašinu. Sledi centriranje posta-vljenih elemenata, a do kraja godine trebalo bi da bude okoncano i zavarivanje. Trenutno je u predmontaži raspodelna ploca i platformi, s jedne strane, uz radove na pripremi strele protivtega. Pocetkom iduce godine planirana je priprema opreme za montažu na donjoj gradnji rudarske mašine.

Za neometani tok planiranih radova na izgradnji Petog BTO sistema na kopu “Drmno” vrlo je bitna usaglašenost pripremnih i montažnih radova, sa cim Privredno društvo “Termoelektane i kopovi Kostolac” uspešno izlazi na kraj, pri cemu se posebno ukazuje i na znacaj dobrog odabira izvodaca radova.

Inace, izgradnja Petog BTO sistema je investicija vredna oko 64 miliona evra, ali ovaj sistem za Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, kao i Elektroprivredu Srbije, daleko više vredi.

Kada Peti BTO sistem bude bio pušten u rad povecace proizvodnju uglja u Privrednom društvu “Termoelektrane i kopovi Kostolac” sa šest na devet miliona tona uglja godi-šnje. Dakle, novi BTO sistem skidace 10 miliona kubika jalovine godišnje, cime ce se stvoriti uslovi za proizvodnju dodatnih 2,5 miliona tona uglja na kopu “Drmno”. Ovo je utoliko znacajnije s obzirom na to da ce se do kraja 2009. godine na kopu “Cirikovac” ovog kostolackog Privrednog društva prestati sa pro-izvodnjom uglja.

U takvim okolnostima, pomenuti BTO sistem omogucice potrebne kolicine uglja i, time, stabilnu pro-izvodnju elektricne energije u kostolackim termoelektranama u narednih 25 godina.

Poslovodstvo Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” ukazuje na ciljeve Elektroprivrede Srbije da svojoj zemlji i u narednim godinama obezbedi i osigura dovoljno uglja i elektrice energije i uz to sprovede re-strukturiranje kompanije, izbori se za poziciju na regionalnom tržištu elektricne energije i poveca vrednost kompanije.

Otuda, najavljena su dalja investiranja, koja bi Srbiji omogucila da dostigne lidersku poziciju u jugoistocnoj Evropi, a u cemu je vrlo bitan cinilac i Privredno društvo “Termoelektane i kopovi Kostolac” sa svojim visokim poslovnim i proizvodnim rezultatima.

A. Maksimovic.

"GLAS PROIZVOÐACA"- DOBITNIK OKTOBARSKE NAGRADE OPŠTINE POŽAREVAC

PRIZNANJE ZA ISTRAJNOST I KVALITET

Novinskoj redakciji lista “Glas proizvodaca”, glasila Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, opština Požarevac, povodom Dana oslobodenja grada, dodelila je Oktobarsku nagradu i time odala priznanje za izvanredne rezultate i dostignuca u radu ovom sedmoclanom kolektivu, koji predvodi Miloš Janjeto-vic, rukovodilac službe i glavni i odgovorni urednik.

Nakon osvojene Velike plakete Udruženja novinara Srbije, ovo je drugo priznanje ovom glasilu u 2007. godini, inace, godini poluvekovnog jubileja.

“Glas proizvodaca”, list sa tradicijom od pet decenija, u 2007. godini prerastao je u casopis savremenog izgleda, dizajna i koncepcije. U proteklih pedeset godina “Glas proizvodaca” postao je prepoznatljiv kao glasilo koje obimom i ucestalošcu izlaženja, u celokupnoj fabrickoj šta-mpi u Srbiji, predstavlja jednu od najintenzivnijih produkcija informativnih sadržaja.

Oktobarska nagrada znacajno je priznanje sredine u kojoj je ovaj list stasavao još od 1957. godine, jer, po prirodi stvari.., obicno je najveci izazov i najteže ostvariv cilj osvojiti pohvale u sopstvenom “komšiluku”. Ova je redakcija i u tome uspela i time dopunila svoju kolekciju priznanja od kojih isticemo: priznanje Sindikata Srbije, Povelju Kostolca, Plaketu IEK Kostolac i Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima.

Inace, “Glas proizvodaca” u prvim godinama cinili su novinari volonteri i kako je sasvim brzo postala jasna potreba radnika tadašnjeg preduzeca Rudnika i termoelektrana Kostolac da budu informisani o svemu bitnom za proizvodnju i poslovanje njihovog preduzeca, sedamdesetih godina formirana je profesionalna redakcija. Cinilo ju je trinaestoro radnika, a prvi urednik bio je Miodrag Popovic.

Do današnjih dana u ostvarivanju informativne funkcije “Glasa proizvodaca” mogu se uociti tri faze, uslovljene promenama u njegovom okruženju, ali i potrebama novinara da se list razvija, osavremenjuje i širi svoj uticaj. Vremenom, Glas, iako interno glasilo termoelektana i kopova, postao je novina ne samo zaposlenih u ovim preduzecima vec i gradana Kostolca i Požarevca.

-U prvoj fazi u prvom planu bila je edukativna funkcija “Glasa proizvodaca”, pretežno uz obavešta-vanje o proizvodnim rezultatima i planovima. U narednoj fazi, zahvaljujuci intenzivnom razvoju preduzeca i njegovom prerastanju u Indistrijsko- energetski kombinat “Kostolac”, “Glas proizvodaca” je od 1976. godine, kada je formirana profesionalna redakcija, pre svega je obezbedivao informacije znacajne za razvoj preduzeca. U trecoj fazi bi se mogle smatrati najuocljivijim one informacije koje su bile neophodne za proces samoupravnog odlucivanja. Na neki nacin, list je bio u funkciji rada samoupravnih organa, funkcionisanja društveno - politickih organizacija i slicno, podseca prvi covek redakcije lista “Glas prozivodaca”, Miloš Janje-tovic, i dodaje:

-Usledila je reorganizacija preduzeca ali je “Glas proizvodaca”, i pored razdvajanja kopova i termoelektrana u dva javna preduzeca, ostao u funkciji informisanja radnika oba preduzeca. Poslednjih godina, u vremenu restrukturiranja Elektroprivrede Srbije, samim tim i javnih preduzeca Termoelektrane i Kopovi Kostolac, a posebno od ponovnog spajanja ta dva javna preduzeca u Privredno društvo “Termoelektane i kopovi Kostolac”, težnja je lista “Glas proizvoda” da osim o proizvodnim rezultatima i planovima citaoce obavesti i o osnovama poslovne politike, bitnim uslovima u kojima se ona ostvaruje, njenim najvaljanijim ciljevima, o ukupnom materijalnom položaju preduzeca, o perspektivama itd. Drugim recima, vreme koje je ta pitanja ucinilo interesantnim zapravo je opredelilo profil i koncepciju glasila.

“Glas proizvodaca”, glasilo PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, pedeset godina opstaje u vremenima promena, restrukturira-nja.., iz kojih je “iskoracio” trijumfalno, kao lepši, savremeniji, kvalitetniji... Priznanje za takvu istrajnost i zasluženu Oktobarsku nagradu opštine Požarevac redakciji lista “Glas proizvodaca” odaje i redakcija lista “Rec naroda”.

A. Maksimovic

PROSLAVLJEN DAN OSNOVNE ŠKOLE “JOVAN CVIJIC”

URUCENE NAGRADE

Osnovna škola “Jovan Cvijic” nedavno je proslavila dan škole. Tim povodom održana je svecanost i ucenicka priredba u kostolackom Domu kulture.

Dan škole bio je prilika da se uruce nagrade za deset, dvadeset i trideset godina rada.

Za deceniju rada u školi nagradu je dobio nastavnik Zvezdan Redževic, za dve ucitelj Novica Gajic, uciteljica Suncica Ðordevic, nastavnica Smiljka Pavlin, blagajnica LJubina Milic, pomocni radnik Zorica Živojinovic i Nadežda Milanovic.

Za tri decenije rada nagradeni su uciteljica LJubica Stevic - Milanovic, administrativni radnik LJubiša Cirkovic i pomocna radnica Anica Macak.

T.R.S.

ODBOR ZA FORMIRANJE OPŠTINE KOSTOLAC

“STATUS OPŠTINE - IZLAZ IZ KONTINUIRANOG PROPADANJA”

- “Nismo zainetresovani da Požarevcu budemo konkurencija”

Odbor za forimiranje opštine Kostolac nastavlja borbu za sticanje statusa opštine. Upucen je zahtev resornom Ministarstvu za lokalnu samoupravu RS za hitan susret sa ministrom, medutim, odgovor je negativan.

U Odboru, koji cine predstavnici svih politickih stranaka, NVO i Saveta GMZ Kostolac, isticu da ce ostati uporni. Nameravaju da se susretnu sa predstavnicima poslanickih grupa u Narodnoj skupštini RS, a najavljuju i organizovanje zbora gradana.

Inace, odbor je formiran pre nešto manje od dva meseca i funkcioniše na konsenzusu svih politickih stranaka o neophodnosti formiranja opštine Kostolac, sa cim su saglasnost potvrdila i sela Stari Kostolac, Drmno, Bradarac, Maljurevac, Klicevac, Recica, Ostrovo, Petka, Klenovnik.

Osnovni argument za ovakav zahtev Kostolcana jeste nezadovoljstvo funkcionisanjem službi javnih preduzeca, pitanje opstanka grada i njegovog razvoja, kao i izmene koje najavljuje novi Zakon o lokalnoj samoupravi i teritorijalnoj podeli RS, kojim se mesne zajednice ukidaju kao vid državne uprave.

-Kostolac ispunjava sve uslove za formiranje opštine. Inace, i prema kriterijumima EU svako mesto sa više od 10.000 stanovnika bi trebalo da bude opština, što Kostolac ispunjava. Elaborat je predat još 2003. godine. Sve je spremno. Odlaganje šteti direktno gradanima Kostolca. Kontinuirano idemo ka propadanju, stav je Radnog tela Odbora, u kojem dalje isticu:

-Nismo dobili ni jedan valjani argument zašto Kostolac ne bi mogao da postane opština. Kostolac kao mesna zajednica ne može adekvatno da funkcioniše. U buducem periodu ce izgubiti i Dom zdravlja... To je samo jedna od posledica. Mi podržavamo da Požarevac dobije status grada ali, dogodilo se to ili ne, Kostolac mora da dobije status opštine. Nismo zainteresovani da Požarevcu budemo konkurencija. Mnoge službe koje funkcionišu u Požarevcu tamo bi i ostale. Nas zanimaju komunalno, vodovod, urbanizam i izgradnja, koji su bitni za neometano funkcionisanje grada.

-Ovo je pitanje opstanka Kostolca, njegove perspektive, mogucnosti daljeg razvoja. Po nacrtu novog Zakona cak ni ne postoji mesna zajednica kao vid državne uprave. Tako da cemo od iduce godine, po novom Zakonu, ili biti opština ili necemo biti ni mesna zajednica, zakljucak je Odbora.

A. M.

NA VELIKOM EKOLOŠKOM SKUPU U BEOGRADU

MINISTRI OBECALI POSETU

Kao što je ranije najavljeno, stavljajuci akcenat na energetiku, na Ministarskoj konferenciji koja je u Beogradu održanoj sredinom oktobra, ucestvovala je i NVO "Lokalna Agenda 21 za Kostolac - Opština" ciji je predsednik Jovica Veljucic izabran za clana Grupe za klimatske promene.

U okviru Panevropskog Eko Foruma na samitu nevladinog sektra ucestvovalo je više od 2.000 ekoloških organizacija . Kostolac je bio aktuelan zbog poznatih ekoloških problema sa kojima se suocavaju rudarski krajevi, zbog cega je još jednom zatraženo da država uloži znacajnija sredstva u rešavanje istih, a posebno onih koji se odnose na pitanja deponovanja pepela, emisije CO2 i proces odsumporavanja.

Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Popovic, ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin, nekadašnja ministarka energetike Kori Udovicki , direktor UNDP za Evropu i Centralnu Aziju Alistair Clark, direktor sektora za ekologiju EBRD (problematika pepelišta na površinskom kopu Cirikovac) Jeremy NJates, generalni sekretar za Arhusku konvenciju UNECE i potpredsednik svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Shigeo Kacu obišli su štand NVO „Lokalna agenda za Kostolac-Opština" i razgovarali sa njenim predstavnicima.

Prisustvo prvih ljudi pomenutih ministarstava važno je sa apekta neophodnosti donošenja više zakonskih i podzakonskih akata u raznim oblastima, pre svega u industriji i energetici, koje vrše najveci uticaj na životnu sredinu, a ništa manje znacajne su i investicije u oblasti sprecavanja daljeg zagadenja.

Države koje su svoje predstavnike imale na na šestoj Ministarskoj konferenciji usaglasile su stavove o merama koje treba preduzeti kako bi se zaštitile voda i vazduh a posebno smanjila emisija CO2 u industriji, sve u cilju zaustavljanja klimatskih promena. Jedna od pozitivnih sekvenci proizašlih iz Ministarske konferencije u Beogradu je i to što je regionalizovano pracenje klimatskih promena i uticaj na biosferu, a Beograd ce biti centar metereoloških analiza za srednju i istocnu Evropu. Beogradska deklaracija olakšace sprovodenje multilateralnih sporazuma, i obavezace zemlje regiona na usaglašavanje aktivnosti koje bi trebalo da doprinesu usporavanju i zaustavljanju klimatskih promena na cije pogubne posledice po sav živi svet vec godinama upozoravaju ekolozi.

T.R.S.

EPS-OV LITERARNI KONKURS

ENERGIJA I PRIRODA - MOJI PRIJATELJI

Literarni konkurs za ucenike osnovnih škola širom Srbije, koga u okviru akcije “EPS i deca” organizuje Elektroprivreda Srbije u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta u Vladi Srbije, ove godine nosi naziv “Energija i priroda - moji prijatelji”, i traje još dve nedelje.

Ucenici osnovnih škola Branicevskog i Podunavskog okruga, svoje literarne radove po izboru ucitelja ili nastavnika srpskog jezika i književnosti, treba da pošalju na adresu Školske uprave Požarevac , najkasnije do 10. novembra.

O pet najuspešnijih odlucivace strucni žiri, a autori tih radova bice nagradeni sportskom opremom u vrednosti od 8.000 dinara. Nagradu obezbeduje Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, a radovi nagradeni na nivou Školske uprave Požarevac konkurišu za deset najuspešnijih u celoj Srbiji .Nagrade za najbolje obezbedice Elektroprivreda Srbije, a sem ucenika, bice nagradeni i nastavnici autora nagradenih radova.

T.R.S.

GOST KOSTOLCA DRAGAN DRAGOJLOVIC, PISAC

PIŠE U SRBIJI, CITA SE U AUSTRALIJI

Povodom Dana oslobodenja Kostolca, GMZ Kostolac i Odbor za kulturu organizovali su proteklog utorka u gradskoj biblioteci pesnicko vece, druženje sa Draganom Dragojlovicem.

Dragojlovic je jedan od ucesnika prve kulturno-duhovne manifestacije “Kostolacka žiška”, a kao predsednik Odbora za medunarodnu saradnju Uduženja književnika Srbije bio je predlagac i organizator Medunarodnog mitinga poezije održanog 30. septembra u Kostolcu.

Dragojlovic je pre svega poznat kao pesnik, ali piše i prozu. Objavio je šesnaest knjiga pesama na srpskom jeziku, a poslednja Dragojloviceva knjiga “Glasovi daljine” govori o Srbima koji žive van matice. To je jedna od tri knjige koje je Dragojlovic napisao o dijaspori.

Kostolacki pesnici citali su izvode iz recenzija i kritika, kao i mišljenja citalaca Dragojlovicevih knjiga.

- Knjiga ima svoj put. Dok je pišete, ulažete u nju veliki trud, ali kada se odštampa, više “nemate sa njom ništa”, kao da je tuda. Ona se bori za svoj život i ako stigne do citaoca, ako on u njoj nade nešto od onoga što oseca u sebi, što želi, što jeste ili nije uspeo da definiše,što mu nudi odgovore na neka pitanja, ako želi da joj se vrati, onda pisac takve knjige može da bude zadovoljan, rekao je Dragojlovic.

Dragan Dragojlovic je objavljivao i strucne radove iz oblasti ekonomskog razvoja i religije. Objavljivao je i price za decu, a priredio je i knjigu pesama iseljenika iz Kanade i SAD, pod nazivom “Od srca do zavicaja”. Cetrnaest njegovih knjiga objavljeno je na stranim jezicima, od kojih dve knjige izabranih pesama. Prva je objavljena u Australiji 2001., a druga u Kini 2006. godine. Za-stupljen je u antologijama jugoslovenskog i srpskog pesništva u zemlji i inostranstvu.

U kostolackoj biblioteci odnedavno mogu se naci njegove “Price iz Australije”, kao i romani “Pod južnim krstom” i “Doktorova ljubav”. Dragojlovic je dobitnik Vukove i nagrade “Milan Rakic”.

T.R.S.

SVE JE CISTO KAO SUZA

- Budžetski inspektor nije našao nepravilnosti, istice predsednik opštine Dragan Milic

- Pocelo cišcenje Srebrnog jezera

Opština Veliko Gradište, iako skoro proglašena jednom od opština buducnosti, suocava se sa ozbiljnim teškocama u funkcionisanju od kako je uvedena prinudna uprava i odluke donosi petoclani Privremeni organ, ocenjuje predsednik ove opštine, Dragan Milic, ukazujuci na velike i vrlo znacajne investicije cija realizacija stoji upravo iz prethodno pomenutog razloga. On istice i da je Vlada RS prekršila Ustav i Zakon i zahteva raspisivanje izbora u ovoj opštini.

Uprkos pomenutim teškocama, opština Veliko Gradište uputila je pedesetak projekata na konkurs za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, potražujuci time oko 5 milijardi dinara, a znacajno za Veliko Gradište je i usvajanje Generalnog urbanistickog plana, kojim se u prvi plan isticu turizam i poljoprivreda u zdravoj životnoj sredini.

Prinudna uprava koci razvoj opštine?

“Kada je formiran Privremeni organ ja sam pozvao predsednika i rekao da moramo nastaviti da radimo na razvoju našeg grada i opštine. Na žalost, to se nije desilo, vec se Privremeni organ pretvorio u svojevrsni istražni organ. Grad i opština su zanemareni, istice predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic, i dodaje:

-Imali smo budžetsku inspekciju, nakon koje inspektor nije pronašao nepravilnosti u našem budžetu. Sve u svemu, od prica o tome da je bilo pronevere sredstava nema ništa. Bilo je to zamajavanje ljudi. Stalno smo izloženi nekakvim proverama i, recimo, imam informaciju da je u našoj Direkciji iskopirano više od 4.000 listova o situacijama, ugovorima, i slicno i da su oni nošeni na neku ekspertizu. Zatim, protiv mene je bila podneta krivicna prijava zato što smo dali pozajmicu fabrici ulja “Dunavka” iz Velikog Gradišta od 22,5 miliona. Medutim, ja i sada isticem da mi je samo žao što nismo imali više para da im damo. Za tu pozajmicu je znao i kolegijum, kao i predsednik SO Veliko Gradište. Od rada u toj fabrici živi 150 porodica, a sredstva koja smo im pozajmili iskorišcena su za placanje uljane repice seljacima. Inace, to je preduzece pozajmljeni novac u celini i vratilo, i to, uz kamatu, tako da opština nije oštecena ni za jedan dinar.

Milic osuduje odluku Vlade RS što je petorici ljudi povereno pravo da odlucuju o parama naroda, koji ih pri tom nije ni birao, ukazujuci dalje na povredu Ustava i Zakona i zahtevajuci raspisivanje izbora u ovoj opštini:

-Vlada RS u opštini Veliko Gradište drasticno je prekršila Ustav kod formiranja Privremenog organa jer Ustav i Zakon kažu da Privremeni organ treba da da sliku stanja i odnosa partija na lokalnom nivou, dakle, u skladu sa tim kako su gradani glasali na izborima u lokalu. To tako nije ucinjeno. Obavestio sam Vladu RS i o tome da se ne drže redovne sednice. Zatim, Vlada i sada krši Zakon, jer on predvida da Privremeni organ traje tri meseca i da posle toga moraju da se održe izbori, medutim, u Velikom Gradištu vec je šest meseci od formiranja Privremenog organa. Razgovarao sam sa šefom kabineta ministra za lokalnu samoupravu i poslao pismo predsedniku Narodne skupštine RS tražeci da se raspišu izbori.

-Gradani treba da biraju, a ne Vlada. Pre Prinudnog organa imali smo prenose sednica SO Veliko Gradište. Odbornici su imali prava da za govornicom pricaju sve, da postavljaju pitanja, da kritikuju... Sada se sednice Privremenog organa ne prenose. Sve je svedeno na krug od pet ljudi, kaže Milic i dodaje da je do uvodenja prinudne uprave opština Veliko Gradište bila veliko gradilište, dok sada projekti stoje:

-Još nam preostaje da završimo projekte koje smo zapoceli, poput, asfaltiranje obale Kralja Petra, Svetosavske ulice. Zatim, ministar Velja Ilic i ja smo potpisali ugovor o preuzimanju duga na ceo iznos odobren iz NIP- a za prošlu godinu. Medutim, budžetom RS taj iznos je umanjen, tako da sada sa izvodacem radova pokušavamo da završimo radove a da se placanje izvrši u iducoj godini, kao i da završimo puteve na Belom bagremu, spojimo kanalizacjom Beli bagrem i Veliko Gradište. Tako bismo na neki nacin zaokružili zapocete investicije i ostaje da cekamo narednu godinu, sredstva iz NIP- a i druga sredstva koja bi trebalo da obezbedimo za nastavak radova. Recimo, mi smo obezbedili sredstva u ranijem periodu od Republicke direkcije za vode, nekih 8 miliona dinara za prevodenje kanalizacije od Belog bagrema do Velikog Gradišta, ali naša Direkcija još nije to realizovala. Obezbedeno je i više od 15 miliona dinara za sredivanje vodoizvorišta, što takode nije realizovano...

Ulaganja od 16 miliona evra

U proteklom periodu u opštini Veliko Gradište investirano je više od 16 miliona evra u razne infrastrukturne objekte poput vodotoranja, vodovodne mreže, kanalizacione mreže, putne mreže, domove kulture, u mesne zajednice.., istice predsednik Dragan Milic, ukazujuci i na odlicnu saradnju sa raznim ministarstvima Vlade RS, a narocito isticuci znacaj dolaska investitora Slobodana Vucicevica, koji je formirao firmu “Silver lake” i zapoceo veliku investiciju od dalekosežnog znacaja za opštinu.

-Najveci uspeh ljudi koji su vodili opštinu za mene je pronalaženje investitora, Slobodana Vucicevica, koji je do sada opštini na ime zakupa na neizgradenom gradevinskom zemljištu, pre bih rekao korova koji je bio na Belom bagremu, do sada dao više od 5 miliona evra, koje smo mi takode uložili u infrastrukturne objekte. Inace, njegovo ulaganje od velikog je znacaja za razvoj turizma i u direktoj vezi sa našim ciljem da produžimo turisticku sezonu, koja je do sada trajala dva do tri meseca u godini. Mi smo srecni da imamo reku Dunav, reku Pek i Srebrno jezero, a sada i investitora koji je poceo da gradi objekte. Recimo, po poslednjoj informaciji, glavni hotel bi trebalo da pocne da se gradi na prolece, u vrednosti od oko 25 miliona evra, kaže Milic i dodaje:

-U svoj toj prici želja nam je da zaposlimo mlade ljude i mislim da bi, sudeci po nekim dogovorima koje smo imali, trebalo da se otvori oko 500 radnih mesta u narednih nekoliko godina, dakle, kada svi objekti koje je Slobodan Vucicevic planirao budu bili završeni. Mi se kao opština za to pripremamo i na taj nacin što stipendiramo obrazovanje potrebnih kadrova, tako da smo otvorili odeljenja za konobare, kuvare i turisticke tehnicare.

Pedeset projekata NIP- u

Opština Veliko Gradište ove je godine za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana konkurisala sa 49 projekata i još nekolicinu su uputili drugi subjekti ove opštine, a ukupna vrednost pomenutih projekata iznosi oko 5 milijardi dinara.

-Konkurisali smo za izgradnju industrijske zone, dakle, za opremanje prostora od 200 hektara prema selu Požeženu, gde planiramo da ponudimo investitorima prostor da grade objekte. Uslov je da to bude cista tehnologija, a pre svega objekti za preradu poljoprivrednih proizvoda. Ne želimo da ugrozimo razvoj turizma bilo kakvim zagadenjem sredine. Želimo da povežemo turizam i poljopruvredu. Cilj nam je da imamo nekoliko stotina hiljada gostiju preko cele godine, da im ponudimo razne sadržaje, zdravu hranu i zdravu sredinu. Mi smo veoma ambiciozno ušli u te planove. Imamo podršku Ministarstva turizma. Inace, u tom je kontekstu znacajno pomenuti da je ovih dana u Srebrno jezero ušla mašina koja pocinje njegovo cišcenje, za šta smo prošle godine dobili 1.200.000 evra. Ceka se samo saglasnost Republicke direkcije za vode.

-Ove godine smo za sredstva NIP- a konkurisali sa više od pedeset projekata. U tome moram da pohvalim sve politicke cinioce Velikog Gradišta. Ukupna vrednost svih investicija je oko 5 milijardi dinara. Uz to veoma je znacajno i otvaranje Agencije za donacije opštinama jugoistocne Srbije od strane EU u Požarevcu i kada se te dve stvari spoje, NIP i Agencija, mislim da možemo da realizujemo nekoliko vrlo znacajnih ideja, kaže predsednik Dragan Milic i istice neke od najznacajnijih projekata upucenih NIP- u:

-Najznacajniji projekti kojima smo konkurisali su izgradnja puta Požarevac- Veliko Gradište- Golubac prema Milanovcu, zatim vodoizvorište na Ostrovu, koje bi trebalo da snabdeva sva naselja oko jezera i u perspektivi sela cele opštine. Konkurisali smo za sanaciju deponije i svih divljih deponija u opštini Veliko Gradište, za sistem za precišcavanje otpadnih voda, za izgradnju puta Topolovnik- Ram, puta Beli Bagrem- Zatonje. Želimo da teretni saobracaj usmerimo od Rama prema Topolovniku. Time bi preko Belog bagrema, odnosno, Srebrnog jezera išao samo putnicki saobracaj, a uputili smo i mnoge druge projekte za mesne zajednice, grad, iz sfere obrazovanja, kulture i slicno.

Kao dve najznacajnije stvari Milic istice nastavak cišcenja Srebrnog jezera, za što je opština Veliko Gradište konkurisala zajedno sa Ministarstvom turizma RS, a zatim i projekat za gasifikaciju, u kojem su se udružile sve opštine Branicevskog okruga.

-Kroz sve ovo cilj nam je povecanje zaposlenosti, što bi moglo da se u celini svede na cifru od 1.500 do 2.000 zaposlenih mladih ljudi, cime bismo rešili pitanje nezaposlenosti u Velikom Gradištu. Svakako, to je perspektiva u narednih nekoliko godina, kaže Milic i dodaje:

-Ovo je prvi put da smo konkurisali projektima zajedno sa nekoliko opština. Recimo, za gasifikaciju, zatim, deponiju i sistem precišca-vanja otpadnih voda smo konkurisali sa opštinama Golubac i Majdanpek, odnosno, Donji Milanovic. Dakle, prisutna je vrlo dobra saradnja medu opštinama, što je vrlo znacajno i korisno. Potom, Master plan koji je predstavljen pre nekoliko dana u Golupcu, a koji bi trebalo da usvoji Vlada RS, upravo tretira pet Podunavskih opština: Veliko Gradište, Golubac, Majdanpek, Kladovo i Negotin i vrlo ozbiljno ovu turisticku destinaciju vidi u daljem razvoju turizma Srbije. A, kako je ministar Mladan Dinkic obecao, planiraju se ozbiljna sredstva da se ulože u rešavanje kljucnih problema ovog podrucja, dakle, putne mreže, elektromreže, vode, kanalizacije.., što su vrlo bitni preduslovi za privlacenje investitora.

Zajednicki život grada i reke

Vizija je Gradištanaca da ovaj grad “živi” zajedno sa rekom i jezerom, sa cim je uskladen i Generalni urbanisticki plan, istice predsednik Dragan Milic i kaže:

-Želimo da Veliko Gradište živi sa rekom i jezerom. Time smo se vodili u pripremi projekata za NIP, a u skladu sa tim ciljem je i usvojeni Generalni urbanisticki plan. Tako da smo zapoceli asfaltiranje obale Kralja Petra, a sa Ðerdapom smo postigli dogovor, s obzirom na to da oni pocinju ovih dana nastavak radova na šetnoj stazi, nakon cega planiramo da zatvorimo nasip, cime cemo dobiti prelepo šetalište i biciklisticku stazu pored Dunava, u dužini od 3 kilometra, od Velikog Gradišta do Belog bagrema. Drugi cilj u tom smislu je da Gradište ponudi gostima elemente iz devetnaestog, dvadesetog i dvadeset i prvog veka. Dvadeset i prvi vek je ono što Vucicevic planira da gradi na jezeru, a to su bazeni, hoteli, marina, kongresni centri i slicno. Ideja nam je da kada stane putnicki brod turiste saceka momak sa violinom, jer mi smo poznati i po violinisti Vlastimiru Pavlovicu Carevcu. U parku imamo prelepu zgradu, a planiramo da napravimo Gradski muzej i Biblioteku. Potom želimo da gosti dodu na naš Žitni trg, gde imamo zgradu opštine, gimnazije, crkvu, zgradu biblioteke, koje su prelepe. Namera nam je da uredimo fasade, a u narednom periodu trebalo bi da uredimo glavnu ulicu, koja je pod zaštitom države, i možda cemo joj vratiti predašnji izgled, kaldrmu sa fijakerima, starim zanatima i slicno... Sve je to dug proces, ali ukoliko te ciljeve stavimo na papir, usvojimo ih kroz opštinska dokumenta, mislim da ce ljudi koji dodu posle nas imati obavezu i mogucnost da taj cilj ostvare.

A. Maksimovic

NARODNI MUZEJ POŽAREVAC - IZLOŽBA SLIKA MILENIJE POPOVIC USTENKO

ŽENA NA RENDGENU

Mala galerija Narodnog muzeja u Požarevcu ugostila je slike preminule (1994.) požarevacke umetnice Milenije Popovic Ustenko, na izložbi naslovljenoj “Žena”, a na svecanom otvaranju prošlog ponedeljka, koje je simbolicno upriliceno upravo na dan kada bi slikarka napunila 70. godina i na Dan oslobodenja grada, govorio je kustos Narodnog muzeja u Beogradu, Nikola Kusovac.

- Ja sam pratio tekuci likovni život Srbije. Jednoga dana pojavila se jedna skromna žena, sa smotuljkom pod rukom. Pokazala mi je nekakve rendgenske snimke, slikane voštanim bojama. Trebalo mi je dosta vremena da pocnem da gledam šta to ona radi. Pogledao sam i shvatio da pred sobom imam nešto neobicno i vrlo znacajno. Kada sam se vec zainteresovao, bilo je potrebno da negde svrstam njen rad. Nacinom razmišljanja i svojim delom, Milenija me je potpuno zatekla, nisam mogao da se snadem, pa sam morao da se dovijam i potražim ono što su radili drugi umetnici. Ona me je “kupila” cinjenicom da je cest posetilac muzeja i njene prve slike korespondirale su sa strukturama koje je tamo mogla da vidi, posebno u Muzeju u Požarevcu. Vecinu slika uradila je na rendgenskim snimcima, to je koristila kao podlogu, koja je iritirala njenu maštu. Uspevala je da u postojece snimke majstorski “užljebi” svoje cudesne figure. Uspela je da dode do nekih rezultata koji su naprosto cinili da sam pored nje postajao i plemenitiji i pametniji i da sam bolje razumeo neke pojednostavljene i cudno izražene forme sa mocnom ekspresijom. NJeno delo ni malo ne zaostaje za znacajnim umetnicima koje u potonje vreme svrstavaju u pripadnike “marginalne” umetnosti, naravno, ovaj termin nema negativno znacenje, naprotiv, radi se o umetnosti koja obogacuje sredinu i siguran sam da ce naši naslednici “procitati” to bogatstvo - izmedu ostalog rekao je Nikola Kusovac.

U Maloj galeriji izložene su 42 slike Milenije Popovic Ustenko, iz dve faze stvaralaštva, 1980-1985. i 1987-1992., a poštovaoci savremene umetnosti izložbu mogu posetiti do 28. oktobra.

L.L.

FELJTON

PUT ZAPADNE SRBIJE

Neka istorijska zapažanja ucešca Krupnja u Drugom svetskom ratu, ne beše kazivanja! A ima ih i te koliko! Paroh crkve kosturnice Krupanjske, medu redovima «provuce» da je pop Vlada Zecevic bio paroh Krupanjske parohije do 1941.god. O njegovom ucešcu u ratu 1941 - 1945.god., ništa? Nama osta da nastavimo put dalje, ostavljajuci taj «veliki» Krupanj u svom zelenilu i cuvarima: kote Mackov kamen, Košutnja stopa, Rožanj, Stolice i drugi, koji ce beležiti vreme i pisati istoriju, docekivati i ispracivati.

Na izlasku iz Krupnja sa leve strane severno oko 1.000 metra iznad grada nalazi se crkveno dobro, Dobri potok. Na tom crkvenom dobru nalazila se i sada se nalazi prva crkva Krupanjska, Svetog Uspenja presvete Bogorodice koja se pominje još u 16. veku. Današnji izgled crkvenog dobra Dobropotockog, ne može putnika i namernika da ostavi ravnodušnim! Pored autenticnosti crkve, njene duhovnosti sa riznicom, tu su i podzemne kapele u starim antickim i srednjovekovnim rudarskim oknima, sa freskom Svetog Prokopija, zaštitnika rudara. Etno muzeja sa galerijama, prostora saborišta, kompleks arhitekture izgradene iz vremena ovog kraja, u etno park, izletište i kompleks turisticke destinacije. Sva arhitektura gradnje je, kao i sama crkva pod, šindrom i jednobrodna sa objektima koje su imale porodice s kraja srednjeg veka kao i 18. i 19. veka.

Celokupna površina etno parka je pod lipama koje daju lepotu ambijenta citave površine. Izgradnja objekta i uredenje Dobropotocke crkve, trajalo je više godina da bi svoj finalni izgled dobila 2002.god., na dan Velike Gospojine. Izgradiše ga meštani Lipenovica, Krupnja i drugih okolnih mesta, vodene veštom rukom paroha Aleksandra. Osvešcenje zabeležiše i kamere RTS-a, oca Acu kao kolovodu na narodnom veselju, radujuci se sa narodom što ostavi i produži još jedan velelepni hram srpskom rodu. Osecanjem zadovoljstva duše, lepote i znacaja kompleksa Dobropotockog, poželesmo da dodemo još kojim povodom i nastavismo put Podgore, oblasti zapadne Srbije.

Sledeca destinacija koja je ispred nas je Osecina. Putujuci prema Osecini negde na polovini puta, putokaz Bela Crkva, desno 7 kilometara, ne svratismo i ne pomenusmo! Ne zadugo varoš Osecina, svojevremeno centar «brenda» u proizvodnji šljive, narocito sušene, koja je bila glavni proizvod Podgore i Valjevskog kraja. Danas ti šljivici su zapušteni, nema beraca, jer nema ni tržišta. Primecuje se to u selima prolazeci kroz njih, malo novih kuca i ekonomskih objekata, za njih kao da je vreme stalo! Neka nova ekonomija i neka nova tržišta, o ispravnosti sudice vreme! Povod posete Osecini je zaboravljeno groblje iz 1914. i 1915. god., umrlih od takode velikog neprijatelja, tifusa, bolesti koja je odnela po kazivanju i zabeleškama oko 150 hiljada civila i vojnika 1914. i 1915.god. Asocijativno na zaboravnost, ne izvukosmo pouku kroz vekove! Karadordevo junaštvo i utemeljenje srpske državnosti, zaboravi Miloš Obrenovic od 1815.god.! Karadordevici zaboraviše Obrenovice od 1903.god.! Prvi svetski rat marginalizova Drugi svetski rat! Od 2000.god., globalna demokratizacija koja nigde nije utemeljena u filozofskim pravcima, marginalizuje oba svetska rata i nacionalno bice. Zacetnici te globalne politike jedni od istih aktera svetskih ratova, isti soj, ista vrsta, samo moderno i globalno! Zaboravljenost žrtava je greh, deliti žrtve na vrednosne kategorije kroz istoriju, je suludo. Nemati istoriju, duhovnost i kulturu - nestaje i narod! Sve te repere vrednosti mudri francuski narod, manifestuje kroz pobede i poraze pred Trijumfalnom kapijom. Sa Ajfelovom kulom, Trijumfalna kapija je simbol svetske metropole Pariza.

Autor: Slavoljub Stojadinovic

U ZAVICAJNOM MUZEJU U PETROVCU OTVORENA IZLOŽBA ULUP-A

NASTAVLJENA TRADICIJA PETROVACKIH SLIKARA

Šesta jesenja izložba likovnih radova umetnika Petrovca otvorena je prošlog utorka u Galeriji Zavicajnog muzeja u Petrovcu. Od osnivanja udruženja 1998. godine organizovane su tradicionalno prolecna i jesenja izložba, bilo je povremeno i samostalnih izložbi clanova u saradnji sa Zavicajnim muzejom, a izložbi je bilo i van opštine Petrovac.

Govoreci o radu udruženja, Andelka Stranisavljevic, direktor Zavicajnog muzeja je istakla: „ Pored izlaganja u zemlji, aktivnost i uspesi clanova udruženja ogledali su se i na medunarodnim likovnim izložbama i kolonijama. Na medunarodnom bijenalu u Firenci u decembru 2005. godine ucestvovao je Dragan Azdejkovic i postigao veliki uspeh, od 660 ucesnika u oblasti slikarstva uvrstio se u prvih pet najboljih slikara i dobio bronzanu medalju kao odlikovanje od gradonacelnika Firence, predstavljajuci Srbiju i opštinu Petrovac.

Zapažene rezultate postigle su i Slavica Markovic i Tanja Braunovic na medunarodnoj koloniji u Poljskoj 2005. i 2006. godine, a opet u saradnji sa Zavicajnim muzejom i uz finansijsku pomoc Skupštine opštine. U okviru Branicevskkog okruga na medunarodnoj koloniji u Žagubici ucestvovale su naše dve clanice, a bilo je nastupa i na drugim grupnim izložbama.

Sve ovo dovoljno govori o njihovom radu i aktivnostima. Na 6. jesenjoj izložbi predstavljeni su radovi 14 clanova ULUP-a, zastu-pljeni su razliciti mediji, pa samim tim i razlicita stilska opredeljenja”.

Izložbu je proglasio otvorenom Danilo Radojkovic, direktor Narodne biblioteke „Ðura Jakšic”, inace i sam clan Udruženja likovnih umetnika Petrovca, naglašavajuci izmedu ostalog: „ Meni je vec drugi put pripala cast da otvorim izložbu likovnih umetnika našeg mesta, tako da je to nešto što je prijatna dužnost i s druge strane obaveza da se o radu naših likovnih stvaralaca kaže nešto i pohvalno i afirmativno”. Zatim je Radojkovic govorio o videnjima likovnog kriticara Ðorda Kadijevica o smislu umetnosti u kriznim vremenima kada ona služi lepoti i stvaranju boljeg sveta, a zatim je nastavio - „ Umetnost mora da korespondira sa našim životom i ja bih hteo ovo da kažem i u slavu umetnosti, ali i u znak priznanja našim stvaraocima koji su na istom ovom tragu i istom ovom putu i da našu sredinu i da naše okruženje upravo usmeravaju ka onome, što rekli smo na pocetku da je cilj - lepši i bolji život u buducnosti. Ovim ovu izložbu proglašavam otvorenom.

D.Ilic

ZASLUŽAN CITAV TIM

Nenad Simic, direktor Direkcije za izgradnju opštine požarevac, jedan je od dobitnika ovogodišnje Oktobarske nagrade opštine Požarevac. Roden je 1960. godine u Požarevcu, završio Rudarsko - geološki fakultet u Beogradu, smer za geotehniku. Od 1985. do 1994. radio je u kostolackom “Georadu” kao glavni inženjer na bušenju, zatim glavni inženjer u tehnickoj pripremi i tehnicki direktor “Georada”.

Od 1994. do 1999. godine, Simic je u JP Kopovi “Kostolac” - PK “Drmno” bio glavni inženjer za geomehaniku, zatim rukovodlac službe odvodnjavanja.

Potkraj 1999. godine, prelaskom u JP “Direkcija za izgradnju Opštine Požarevac”, angažuje se na poslovima strucnog saradnika na investicijama, zatim, 2002. godine, pomocnika direktora za investicije, a od 2004. godine je direktor Direkcije za izgradnju.

- Oktobarska nagrada, kao najviše priznanje sredine u kojoj živite i radite, i te kako mnogo znaci i imponuje. Eto, neko se setio, sav rad i trud negde je verifikovan i ocenjen dostojnim ovakvog priznanja. Ipak, mišljenja sam, tako ovu nagradu i doživljavam, da je došla kao rezultat uspešnog rada citavog tima i svih radnika JP “Direkcija za izgradnju opštine Požarevac”. Nesporno je da kolektiv predvodi jedan covek, ali on sam, bez sposobnih i angažovanih saradnika i izvršilaca posla, ne može da pokrene i održi na kvalitetnom nivou citav mehanizam kakav je bilo koje preduzece. Direkcija je, za razliku od nekih perioda kada se u gradu govorkalo i govorilo da je puna neradnika i lopova, poslednjih godina pokazala da je veoma ozbiljna, odgovorna, uspešna i, po obimu sredstva kojima realizuje poslove, daleko ispred bilo kog drugog javnog preduzeca u opštini, - kaže Nenad Simic.

- Direkcija je u 2000-tu godinu ušla sa velikim dugovima, poljuljanim poverenjem i od strane gradana i poslovnih partnera. Bilo je napora, i kadrovskih rezova, neki (ne)radnici su dobili i otkaz... Danas, Direkcija nikom ništa ne duguje, nijedan izvodac ne može da se požali da nije na vreme dobio novac za izvedene radove, tako da smo tokom poslednjih par godina uspeli da stvorimo pozitivan imidž. Istovremeno, shvatili smo da ponekad, zato što nisu u mogucnosti da sve licno vide, gradani nemaju pravu i potpunu informaciju o obimu i sadržini radova koje realizuje Direkcija. Pokazalo se ispravnim što u poslednje vreme pozivamo medije i na licu mesta dajemo sve potrebne informacije o svakom poslu, njegovoj vrednosti, znacaju, dinamici... Pomenucu da smo, recimo, ove godine asfaltirali 24 ulice, završili smo put Brežane - Batovac, put do manastira Rukumija, radi se obilaznica Požarevac - Kostolac, optimista sam da cemo do kraja godine, možda, i da je završimo... Još uvek se radi: u još 3-4 ulice cemo završiti kanalizaciju do kraja ove godine, završili smo ove godine kapitalnu investiciju - kolektor u ulici Rade Slobode, krecemo ove nedelje radove na Crpnoj stanici 5, sa namerom da i to bude gotovo do kraja godine... Prakticno, sve što smo planirali za ovu godinu, bice odradeno, cak se našlo prostora i nacina da se dodatnim sredstvima realizuje i nekoliko poslova preko plana. Može se videti: grad je dobio “novo ruho”, fasade smo uredili, planiramo još takvih radova. Licno sam nezadovoljan što ove godine nismo uspeli, mada - nije bilo ni planirano, da uradimo trotoare u centru grada. Dogodine, to svakako treba da se uradi. Ali, nipošto ne asfaltom. U obzir dolazi samo poplocavanje. Estetski i funkcionalno, najcelishodnije i najdugovecnije rešenje. Primer je Kosovska i žao nam je što nas je “Toplifikacija” ovoliko usporila, ali, trotoari kao u Kosovskoj su pravo rešenje. Mi vec pravimo veoma ambiciozne planove za iducu godinu. Upravo je završen projekat industrijske zone i vec smo konkurisali za sredstva za njeno formiranje. U izradi je i projekat uredenja ulice Draže Markovica. Bice to lepa ulica sa novim kolovozom, novim trotoarima, kandelabrima... , - obecava Simic.

Direkcija ce u narednom periodu, kao i druga javna preduzeca, morati da ude i prode kroz proces prestrukturiranja. Ima dosta nepoznanica - hoce li urbanizam ostati u Direkciji, preci u opštinu, osamostaliti se kao posebno preduzece... Ostaje da se vidi hoce li Direkcija ici na tender, hoce li je neko kupovati...

- Direkcija ima 62 radnika i, razumljivo, svako strepi za svoje radno mesto, za egzistenciju i prihod koji obezbeduje svojoj porodici. Mislim da je preuranjeno previše o tome brinuti, i svi u preduzecu nastojimo da u meduvremenu što kvalitetnije odradimo svaki posao, poštujemo dinamiku, poštujemo zakonsku proceduru kada su u pitanju tenderi, poštujemo i svakog izvodaca, blagovremeno mu obezbedujuci naknadu prema sklopljenom ugovoru. I, istovremeno, radimo na daljem razvoju opštine, kada je rec o komunalnoj infrastrukturi, o urbanizmu, oplemenjivanju životnog prostora. Spremni su brojni projekti, nudimo urbanisticka idejna rešenja, planove i projekte..., - kaže Nenad Simic.

D. M.

RADOMIR MIHAJLOVIC, NASTAVNIK U OŠ “JOVAN CVIJIC” U KOSTOLCU, JEDAN OD DOBITNIKA OVOGODIŠNJE OKTOBARSKE NAGRADE OPŠTINE POŽAREVAC

ŠKOLSKI CAS I POSLE ZVONA

Kada neko citav svoj radni vek provede na jednom istom poslu koji je, uzgred, uvek bio nedovoljno valorizovan, onda se za njega kaže da je covek zaljubljen u profesiju kojoj bi se posvetio i kada bi se ponovo rodio. Upravo je takav slucaj sa Radomirom Mihajlovicem, nastavnikom u Osnovnoj školi “Jovan Cvijic” u Kostolcu ciji je prosvetarski staž veoma plodonosan o cemu svedoci i ovogodišnja Oktobarska nagrada Opštine Požarevac koja mu je dodeljena povodom 15. oktobra, Dana Opštine za “rezultate i izvanredna dostignuca u radu”.

Roden je 1945. godine u Donjoj Lakošnici koja pripada opštini Leskovac. Medu žitelje požarevackog kraja tacnije u Smoljinac, dolazi 1969. godine kao nastavnik fizike i tehnickog obrazovanja. Posle pet godina rada u ovom selu, prešao je da uci decu u Osnovnoj školi “Moša Pijade” u Kostolcu koja danas nosi naziv “Jovan Cvijic”. Pošto mu prilagodavanje novoj sredini i novim uslovima rada nikada nije bila slaba strana, i ovde se dobro snašao tako da rezultati ne izostaju.

—Kao nastavnik tehnickog obrazovanja i fizike imao sam ucenike na opštinskim i republickim takmicenjima na kojima su osvajali prva, druga i treca mesta. Verovatno da su rezultati u mom radu bili odlucujuci za dalje napredovanje, pa tako najpre postajem pomocnik direktora škole, a 1986. godine izabran sam za direktora ove ustanove. Tu funkciju obavljam sve do 2001. godine, kada se ponovo vracam nastavi. Ponosim se što radim u najvecoj školi u Okrugu imamo 1.700 daka i 105 radnika. Mnogo smo uradili na renoviranju školskih objekata u Petki, Ostrovu, Starom Kostolcu, kaže Mihajlovic koji se dosta angažuje i u radu opštinskog parlamenta u kome je odbornik.

—Od 2003. sam odbornik. Najpre sam bio clan Izvršnog odbora a danas sam clan Opštinskog veca zadužen za prosvetu i kulturu gde sam dosta doprineo da se naše škole srede. Sa troje kolega ucestvujem u formiranju Fonda za investicije u osnovnim školama koji ima dosta dobre rezultate. Sa koliko pažnje i ozbiljnosti prilazimo reša-vanju problema u obrazovanju svedoci i podatak da je samo u ovoj godini za investicije u osnovnim i srednjim školama izdvojeno oko 30 miliona dinara. Tim parama izvršili smo zamenu prozora i vrata, sa drvene stolarije prešli smo na plasticnu, zatim sve naše škole imaju sanitarne cvorove, na raspolaganju im je cista voda jer kupujemo precistace... U OŠ “Dositej Obradovic” realizovana je jedna velika investicija, obavljena je kompletna zamena krova, u OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” skoro 99 posto starih prozora zamenjeno je novim...

Za ime Radomira Mihajlovica vezano je i osnivanje i funkcionisanje Opštinskog fonda za stipendiranje studenata i nagradivanje ucenika. Na pocetrku Fond je stipendirao 36 studenata, a posle samo godinu dana, blizu 90. Stipendije se izdvajaju za školovanje kadrova koji nedostaju požarevackoj opštini, a to su pored ostalih i profesori engleskog jezika i matematike, elektrotehnicari...

Od 2003. godine Mihajlovic je veoma aktivan i u mesnoj zajednici “Gornja Mala” odnosno u delu ove mesne zajednice koji nosi naziv “Busije”.

—Ja se secam da leva i desna strana Lucickog puta sve do nedavno nisu imale ni jedan metar kanalizacije, a danas je ona izgradena skoro 100 posto, bez nje je još samo nekoliko ulica na desnoj strani prema nadvožnjaku. Takode, i u naselju “Busije” završavamo kompletnu kanalizacionu mrežu. Planiramo da naredne godine krenemo sa asfaltiranjem tako da ce mnoge ulice u Busiji, i sa obe strane Lucickog puta, dobiti asfalt.

Za sve dobro što je radio u školi, potom u opštini i mesnoj zajednici, Mihajlovic je imao podršku kolega, prijatelja i iznad svega porodice.

—Ne kaže se uzalud da iza svakog uspešnog coveka stoji dobra žena i domacica. Ne manjka mi podrška porodice od koje stižu i mnoge kritike pa na vreme korigujem neke loše poteze. Iako sam covek sa dosta životnog i radnog iskustva rado poslušam savete drugih, jer covek uci dok je živ. U školi u kojoj radim, a primetio sam, isto je i u drugim školama, ima dosta zaposlenih mladih ljudi. Šta im zameram? Oni su mnogo više okrenuti obrazovanju nego vaspitanju, a osnovna škola je vaspitno-obrazovna ustanova. Sa decom se mora razgovarati, nije ovo fakultetska nastava pa da samo održiš cas. Ðake treba pitati da li im je jasno to što ste im ispricali, da li možda ima potrebe za pojašnjavanjem... A meni se cine da ovi mladi prosvetari za sve to nemaju vremena, oni stalno nekud žure...I na kraju, uz rizik da budem i staromodan, mislim da bi mladi ucitelji, nastavnici i profesori morali da povedu racuna i kako se odevaju i kako se ponašaju, i u školi i van nje, jer su oni stalno u centru pažnje, ucenici ih posmatraju, imitiraju, žele da lice na njih. Zato moraju da budu primer u svakom pogledu, porucuje Mihajlovic.

S.E.

OŠ “ DESANKA MAKSIMOVIC”- DOBITNIK OKTOBARSKE POVELJE SO POŽAREVAC

MLADOST PRIZNANJE “ISKOVALA”

Povodom 15. oktobra- Dana oslobodenja grada Požarevca, na svecanoj akademiji koja je tim povodom uprilicena u velikoj sali Centra za kulturu, za izuzetne rezultate u vaspitavanju i obrazovanju mladih generacija Osnovnoj školi “ Desanka Maksimovic” urucena je Oktobarska povelja SO Požarevac. Tim povodom posetili smo najmladu osnovnu školu Branicevskog okruga koja je zrelost i punoletstvo odavno stekla uspešnom realizacijom vaspitno- obrazovnih ciljeva, rezultatima na takmicenjima od opštinskog do republickog nivoa, na uredenju sportskih terena i zelenih površina u školskom dvorištu, na širokoj saradnji sa društvenom sredinom ponosno noseci ime najvece srpske pesnikinje Desanke Maksimovic cija bista krasi školsko dvorište.

“NAŠA DESA”

- Naša škola ulazi u dvadeset drugu godinu života i rada i njena specificnost je u tome da što više vreme prolazi, svakog dana je sve mlada. Ovde se svakog dana nešto dodaje, menja, obogacuje i oplemenjuje. Naš razvojni plan je predvidao osavremenjavanje nastave i realizovan je u potpunosti, a u okviru akcionog plana kljucna obla-st je “ Nastava i ucenje” i u fazi je intenzivne realizacije. Vec dve godine se realizuje inoviranje nastave kroz ogledne casove jer želja svih nas je da se i naš posao odvija u skladu sa pozitivnim promenama u društvu i sa tehnicko - tehnološkim dostignucima u svetu. Prošlo je vreme “štapa i kanapa”, namrštenih i strogih profesora koji koriste kredu i tablu kao najvažnije nastavno sredstvo. Proces vaspitanja i obrazovanja je timski rad, i tu je važno da svaki covek dobro radi svoj posao kako bi se postigli dobri rezultati, naglašava direktorka Dragana Petrovic u koju njen kolektiv ima puno poverenje iskazano i tajnim glasanjem Nastavnickog veca ( 100 %), jednoglasnom odlukom kojom je ona po drugi put izabrana za direktora OŠ “ Desanka Maksimovic”.

Osnovnu školu “ Desanka Maksimovic” koja se nalazi u naselju Busije, pohada 650 ucenika rasporedenih u 26 odeljenja, a pored produženog boravka, u školskoj kuhinji se priprema kvalitetna užina. Zidovi enterijera i fasade besprekorno cisti, bez grafita- dacke ikonografije, u prostranom holu, izmedu nekoliko stotina prekrasnog saksijskog cveca je bareljef “ naše Dese”, kako kažu ucenici, i stihovi koje su oni sami odabrali kao najlepše:

“ Osecam veceras

Dok posmatram laste

I pupoljke rane

Kako srce moje polagano

raste

Ko vidik u lepe

Nasmejane dane…”

REZULTATI ZA PONOS

Sudeci prema školskoj dokumentaciji, prosecna ocena ucenika godinama je iznad 4,00, kao i rezultati na kvalifikacionim ispitima koji su ove godine najbolji u Branicevskom okrugu. Statisticki gledano, preko 80 posto svršenih osmaka upisuje se u srednju školu koja je prva na “listi želja”. Na inicijativu direktorke Dragane Petrovic uredena je multimedijalna ucionica koja je savremeno opremljena i u kojoj se svakodnevno drže casovi uz primenu najsavremenijih nastavnih sredstava.

- Kabinet za informatiku je opremljen najnovijim racunarima i tu se izvodi nastava za ucenike od prvog do osmog razreda. Uopšte, nastavna sredstva i nameštaj prilagodeni su za izvodenje grupne i individualne nastave. Inace, u našoj školi se velika pažnja poklanja strucnom usavršavanju nastavnika kako bi se nastava unapredivala novim nastavnim metodama uz primenu savremenih nastavnih sredstava. Svi nastavnici su potpuno ospo-sobljeni za rad na racunarima i svi aktivi nastavnika svakodnevno koriste racunare za pripremu i izvodenje nastave, kaže Dragana Petrovic koja tokom celog razgovora nije krila zadovoljstvo što je njena škola dobitnik Oktobarske Povelje, što je nagraden rad njenih kolega i njenih ucenika.

Pored dackog lista Vrt detinjstva koji izlazi jednom godišnje, u ovoj školi pažnju nam je privukla i jedna poveca i podeblja knjiga. Prema recima direktorke Petrovic, od pre tri godine otvorena je Knjiga najuspešnijih u kojoj je za svakog najuspešnijeg ucenika obezbedena jedna strana sa svim licnim podacima, nje-govom fotografijom i njegovim potpisom. Nema sumnje, u ovoj školi se istinski veruje u ucenike i njihov uspeh u daljem školovanju i postizanju visokih rezultata.

M. Kuzmanovic

IZ RADA ŠKOLSKE UPRAVE POŽAREVAC

KADAR I ŠKOLE NA PROVERI

U sklopu redovnih aktivnosti, pocetkom oktobra na podrucju Školske uprave Požarevac poceo je Strucno pedagoški nadzor u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, a proverice se i dežurstva u školama jer za sada nema bezbedonosnih ograda zbog cega ce morati da dežura nekoliko nastavnika ili profesora, zavisno od broja ucenika. Mali broj škola ima video nadzor, kao i alarmne sisteme kada je u pitanju zaštita kabineta za informatiku, biblioteke, prostorija gde se drže dnevnici…

- Posle pomenutih pregleda, predstoje nam još dva, jedan, takozvani pregled pri-premljenosti škola od strane Upravne inspekcije koji je poceo prvog a završice se 15. oktobra. To je takozvani Upravi nadzor koji ce utvrditi spremnost ili nedostatke koje škola treba da otkloni kako bi sve to funkcionisalo po zakonu. Po ovlašcenju Ministarstva prosvete, drugi deo odnosi se na strucno pedagoški nadzor koji ce izvršiti Strucna služba Školske uprave u Požarevcu i koji je poceo 4. oktobra, a trajace sve do završetka ove školske godine. Ovde treba napomenuti kada je u pitanju Strucno pedagoški nadzor, da ce on pored opšteg, posebnog, biti i pojedinacan, predmetni nadzor. Odlazice se na casove pojedinih predmeta tako da cemo videti u kojoj meri je spreman kadar za pocetak i rad u novoj školskoj godini što se tice strucnosti, metodike, pedagogije i psihologije. Moram da naglasim da u poslednjih sedam godina nije bilo Strucno pedagoškog nadzora, funkcionisao je samo Upravni nadzor što nije dobro za strategiju obrazovanja, a to je oslanjanje na evropske standarde pri cemu moramo voditi racuna i o tradiciji obrazovanja u Srbiji. Naravno, takva strategija podrazumeva period od deset godina unapred, ne može ona da se menja svake godine, ili kad se menjaju vlade, to podrazumeva jedan pravac, opredeljenje jedne države kad je u pitanju obrazovanje, kaže Siniša Ognjanovic, nacelnik Školske uprave Požarevac.

Napravljen je operativni plan pregleda škola i vrtica, a njegova realizacija otpocela je 4. oktobra i trajace u kontinuitetu do kraja školske 2007/08. godine. Šta ce se gledati u tom Strucno pedagoškom nadzoru?

- Ostvarivanje uvida u realizaciju Plana i programa od prvog do cetvrtog razreda, zatim ce biti i predmetnog nadzora srpskog jezika, fizike, biologije, istorije, zatim za mlade razrede prirodne i društvene nauke, matematika, muzicka kultura, fizicko vaspi-tanje, likovno. Recju, uopšte ostvarivanje didakticko metodickih aspekata nastave svih ostalih nastavnih predmeta shodno pravilniku o vršenju Strucno pedagoškog nadzora koji je još uvek na snazi. Posebni oblici tog Strucno pedagoškog nadzora bice konsultativni što podrazumeva pruža-nje pomoci - podršku kolegama koji rade u nastavi, treba održati sastanke sa aktivima nastavnika pojedinih predmeta, sa aktivima profesora i nastavnika razredne nastave gde bi se dogovaralo šta je to što treba uraditi da bi se na najbolji nacin realizovao nastavni plan i program. Treba povesti racuna, ne samo o realizaciji godišnjeg programa rada, školskog razrednog plana, naravno, treba imati pri tom u vidu i samovrednovanje, to je projekat koji je veoma dobar i ti seminari su odradeni u svim školama na teritoriji Školske uprave Požarevac. Pre samovrednovanja, potrebno je uraditi i vrednovanje, odnosno ocenjivanje rada onih koji rade u nastavi. Seminari pocinju 20. oktobra u Smederevu za nastavnike srpskog jezika, kod nas je taj seminar bio pre šest meseci, a bice i drugih seminara. Ono što bih još rekao kada je u pitanju rad škola, a to je kako uspostaviti bolje odnose sa roditeljima, kako ih ukljuciti u rad škola, kako poboljšati tu saradnju izmedu roditelja i škole, što je za mene danas jedan od kljucnih faktora za normalno funkcionisanje i rad škola, vaspitanje i obrazovanje naše dece. Iz svega ovoga može se zakljuciti da je potrebno realizovati strategiju obrazovanja sa evropskim standardima i oslanjanjem na tradiciju prosvete u Srbiji, ne odvajati obrazovanje od vaspitanja, izjednaciti ova dva aspekta nastave, nastaviti sa permanentnim strucnim usavršavanjem nastavnika. To je najbitnije što nas ocekuje u buducem periodu kada je u pitanju Strucno pedagoški nadzor, odnosno, kada je u pitanju što efikasnija i što bolja organizacija nastave u školama.

Ministarstvo prosvete pripremilo je projekat po kome su sve škole bile u obavezi da do 5. oktobra dostave svoje potrebe kada je u pitanju školski nameštaj, što ce potom biti upuceno Kancelariji NIP- a. Škole su bile dužne da do 15. oktobra kancelariji Nacionalnog investicionog plana dostave i projekte šta je kojoj najneophodnije da uradi, jer mi danas imamo veliki broj škola koje nemaju adekvatnu opremu, koje nemaju fiskulturne sale, nemaju rešen problem sanitarnih cvorova, naglasio je na kraju nacelnik Školske uprave Požarevac.

M.K.

FELJTON

U SUSRET 11. MEÐUNARODNOM BIJENALU “ U SVETLOSTI MILENE” (IV)

IZMEÐU JAVE I SNA

-Priredio M. Kuzmanovic

Pariz, Rim - magicni relacionizam (linearni period) : 1932-1936. Iz Londona prelazi Milena u Pariz, u kome želi da se stalno nastani, uprkos dužim ili kracim boravcima u Italiji i Srbiji, i u njemu pronade svoj put (Boulevard Raspail, Avenue de Maine). U Rimu, Španiji, Londonu i Parizu upoznala je i jednu drukciju latinsko-mediteransku kulturu (Staru teoriju podražavanja, Veliku teoriju lepog), ljudsku na nadljudski nacin, cesto možda odvec aristokratski uzvišenu i svecanu ... Ushicenja pred remek-delima iz slavnih muzeja, pred novim predelima, za nove ljude i nove ideje samo su podstakla romanticne himere i potrebu za sintezom: tamna iracionalnost poetske slutnje progovorila je u spregovima mere, jasnoce i stila. U to raspoloženje se od 1932. godine uklapa i uticaj De Kirika, s kojim je Milena imala i druge slicnosti.. Taj period u kome je, ipak, još bilo uzbudljive iako blaže simbolike, period bez grandioznosti i evokativne moci njegovih enigmi, privukao je Milenu baš svojom mekocom i odškrinuo joj kapiju izmedu jave i sna..

1932. Tek ta godina otkriva i odreduje Mileninu umetnicku licnost. Krivudavi put od plakatskih portreta filmskih idola, preko ilustrativnih, romanticnih, kosmopolitskih tema i secesionistickih crteža zašao je u predeo prave poetske klime i sigurne likovne dikcije, poklapajuci se sa slicnom strujom na pariskoj pozornici. Taj izvorni stav trajace u menama sve do 1936, a u osnovi - do kraja njenog života. Najavila ga je kao prekretnicu njena prva pariska izložba, te 1932. godine, od 10. aprila do 10. maja u galeriji Jeune Europe, ciji je direktor bio Antonio Aniante, pisac romana “Demieres nuits de Taormine”, i znacila je prekretnicu: otkrila je slikara magicnog sna, sudeci po. crtežima i slikama reprodukovanim u italijanskim i francuskim novinama, put postmetafizickog i postnadrealnog slikarstva - licne mitologije iskazane oštrim osetljivim crtežom i zadimljenom, akvarelski prozirnom bojom. Na dvadeset i tri ulja i tempera iskrsavaju biste žive i mrtve, lepeze, velovi, zacarane lepotice, autoportreti, grcki bogovi i heroji, venusi bez ruku, harlekini, ptice, renesansne reminiscencije. Uspeh je bio nesumnjiv. Jedan italijanski kriticar (F. M.) istice da je u internacionalnim umetnickim krugovima Pariza preko noci stekla ime.

Takav relacionizam koji isijava podneblje sna i privicenja prožima seriju kompozicija iz 1932: Ženski akt i zmaj, Žena sa probušenim listom, Kompozicija sa rukama, covek sa konjem, Devojka sa gitarom, Ženski torzo sa draperijom, Torzo sa krilom, alegorijske likove - Muška figura sa krilima, Sedeca ženska figura pored drveta, Torzo sa maskom i crnom rukom, kao i više crteža pod nazivom Nadrealisticka kompozicija ili Nadrealisticki crtež. Okosnica nove poetike su pokret i nejasna radnja.

U Mileninom novom jeziku, zapažamo nekoliko važnih svojstava. Prvo, osamostaljivanje linije, drugo, svodenje boje na beo sedefast ton, obicno ružicast i olovast, uz kobaltnu sivoplavu kao dominantnu (Žena sa probušenim listom i Torzo sa krilom). Da zbog velike istancanosti, uprkos izrazitom lenearizmu, slika ne bi postala anemicna i rasplinuta, rubovima svetlih površina taloži Milena sivocrna, jaka zasencenja koja plasticko-tematski sklop ucvršcuju i izoštravaju. Trece, to je i metod definisanja prostora. Ocuvana je prevlast tonirane površine slikarskog platna kao njegova srednja vrednost od koje se zasencenjima krece u dubinu koliko i svetlim pastuoznim akcentuacijama unapred: svi dogacaji kao da se odvijaju u prisnoj blizini. Posle samostalne, Milena ucestvuje i na drugim znacajnim izložbama u Jeune Europe, sa poznatim slikarima i vajarima, uglavnom italijanskim, što je ranjivo s obzirom na poreklo direktora galerije; vec u novembru 1932. srecemo je u društvu De Pizisa, De Kirika, Zatkina, Kubina, Tereškovica.

OBELEŽEN DAN OSNOVNE ŠKOLE „BATA BULIC" U PETROVCU

ŠKOLA ZA 21. VEK

Brojnim manifestacijama u okviru akcije „Nedelja ucenika osnovne škole “Bata Bulic” ”, tokom citave prošle nedelje, najveca osnovna škola u petrovackoj opštini, obeležila je 17. oktobar Dan škole. Svecanost je pocela izložbom likovnih radova ucenika u Zavicajnom muzeju, priredena je i Gitarijada, u Domu kulture izvedena je priredba ucenika na engleskom i francuskom jeziku, tu je bila i ekološka akcija ucenika u gradskom parku i poseta opštini, izvedena je i školska predstava u Centru za kulturu.

Na sam dan proslave 17. oktobra u prepodnevnim satima održana su sportska takmicenja, zatim je na savremen nacin prezentovan rad škole u prošloj godini, otvorena je izložba radova ucenika podrucnih odeljenja i izložba produkata ucenika u razlicitim nastavnim predmetima. Prezentovani su i rezultati konkursa „Moja škola u buducnosti". Na svecanom skupu nastavnika, penzionera škole i gostiju direktor Milena Vasic je pozdravljajuci sve prisutne rekla: „Kada neki direktor škole hoce sebi maksimalno da iskomplikuje mandat onda on potencira aktivnosti roditelja i aktivnost ucenika, pa onda aktivira savet ucenika, roditeljski parlament, ili ono što je još gore, ucenicki parlament. I pošto sam ja direktor koji je napravio tu grešku, prošle godine mi nije bilo dozvoljeno da podnesem izveštaj o radu škole, a ove godine mi ne dopuštaju da pozdravim sve goste i podelim nagrade koje tradicionalno urucuje direktor. Tako moj pretpostavljeni nije ni ministar prosvete, ni predsednik školskog odbora ni predsednik opštine, moj pretpostavljeni je predsednik školskog parlamenta".

Zatim su urucene nagrade ucenicima i nastavnicima za izuzetne uspehe postignute u prošloj godini na raznim takmicenjima od opštine do Republike, a njih nije bilo malo. Inace, ova škola broji ove godine 980 ucenika, tridesetak manje nego u prošloj godini, ima 7 podrucnih odeljenja, a svojim dosadašnjim radom je pokazala da je spremna za nove ideje i stvaranje prijatnog ambijenta za rad, što je i ova proslava, organizovana na originalan nacin to i pokazala.

D.Ilic

OKTOBAR - POSVECEN ZDRAVOJ ISHRANI

SLIKOVITA PROMOCIJA ZDRAVLJA

Pravo na hranu i pravilnu ishranu - pravo svakog coveka je ovogodišnji moto Svetske zdravstvene organizacije kojim se obeležava kampanja promocije zdravlja, ustanovljena u 150 zemalja sveta još 1979. godine. U našoj sredini, niz godina unazad ovu kampanju uspešno sprovodi požarevacki Zavod za javno zdravlje u saradnji sa školama i vrticima, kako bi se na vreme uticalo na loše navike u ishrani.

Razvoj poljoprivrede do-prineo je obilju hrane. Da bi se ona ocuvala i koristila tokom cele godine, pocelo se sa preradom tako da su danas rafovi nebrojenih prodavnica krcati prehrambenim proizvodima upakovanim u sve privlacniju ambalažu. Ipak, nije sve ono što se nudi na tržištu hrana koja koristi zdravlju. Sve veca industrijalizacija, uz agresivan marketinški nastup, ponudila je niz ukusnih proizvoda koji su se vec odomacili u našoj svakodnevnici, a koji cesto osim vizuelnog i energetskog efekta, daju samo takozvane prazne kalorije, odgovorne za povecanu gojaznost. Uz to, poneki sastojci, posebno u veštackim bezalkoholnim napicima, nanose direktnu štetu organizmu.

Domacin ovogodišnje centralne manifestacije, u kojoj je ucestvovalo sedam osnovnih škola sa podrucja požarevacke opštine, bila je OŠ “Desanka Maksimovic”, koja je i na ovaj nacin potvrdila da je dostojan dobitnik Oktobarske nagrade, a pokrovitelj opština Požarevac.

- Pravo na hranu je univerzalno pravo coveka, što znaci da svaka osoba mora imati dovoljno hrane, bez diskriminacije, bilo gde da živi. Svetskim danom hrane, koji danas obeležavamo u prelepom ambijentu ove škole, odgovorni se još jednom podsecaju na pomenutu cinjenicu - rekla je, pored ostalog, na pocetku priredbe, Jelena Marjanovic, PR u Zavodu za javno zdravlje.

Obracajuci se dacima, njihovim nastavnicima i roditeljima, koji su ucestvovali u ovogodišnjoj manifestaciji, prim. dr Zorica Mitic, je objasnila da naziv “javno zdravlje”, koji stoji u imenu ustanove ciji je ona direktor, posebno podrazumeva dogadanja u kojima upravo ucestvuju. To je ujedno najbolji nacin da se ucine pravi koraci koji ce se vremenom mnogostruko isplatiti, naglasila je prim. dr Mitic.

Kroz predavanje dr Saše Dražilovica deca su mogla da nauce šta znaci pravilna ishrana i koliko ona može da doprinese ocuvanju i unapre-denju zdravlja.

U nastavku nastupio je hor škole-domacina i prigodan igrokaz, ali opšte simpatije pobrali su najmladi iz predškolske ustanove “LJubica Vrebalov”. Nije izostala ni izložba nagradenih likovnih i literarnih radova, trpeza zdrave hrane i uvek popularan kviz. Po tri prvonagradena likovna i literarna rada, takozvanih nižih i viših razreda osnovnih škola sa teritorije Branicevskog okruga, konkurisace dalje za nagrade na republickom nivou.

Znanjem protiv loših navika

U požarevackom Zavodu za javno zdravlje jednom nedeljno radi Savetovalište za pravilnu ishranu. Kako ovde strucnu pomoc može da dobije samo ograniceni broj pacijenata, dr Saša Dražilovic, specijalista za ovu oblast, je tokom oktobra zašao u osnovne škole Podunavskog i Branicevskog okruga, kako bi dacima, njihovim roditeljima i nastavnicima približio osnovna pravila zdrave ishrane.

- Ciklus smo zapoceli 5. oktobra sa predavanjem i izložbom u OŠ “Ivo Lola Ribar” u Velikom Gradištu. Naredno je bilo u žagubickoj OŠ “Moša Pijade” (8. oktobra), a dan kasnije u Lugavcini. Golubacka OŠ “Branko Radicevic” nam je bila domacin 11.oktobra. Cetiri dana kasnije, posetili smo dve požarevacke škole: “Dositej Obradovic” i “Vuk Karadžic”, a 16. oktobra, na sam Svetski dan hrane, u OŠ “Desanka Maksimovic”, pored uobicajenih predavanja i izložbe zdrave hrane, održali smo centralnu ovogodišnju manifestaciju. Škole “Sveti Sava” i “Kralj Aleksandar” bile su nam domacini 17. oktobra, a dan kasnije škole u Aleksandrovcu i Žabarima. Kucevacka škola nam je bila domacin 19. oktobra, a juce smo predavanja održali u Ranovcu i Petrovcu. Za danas smo planirali boravak u dve škole: “Draža Markovic Roda” u Smoljincu i “Moša Pijade” u Malom Crnicu. Ciklus predavanja i izložbi završicemo “gostovanjima’ u OŠ “Sveti Sava” Velika Plana (25.oktobra) i OŠ “Heroj Radmila Šiškovic” Smederevska Palanka (29.oktobra) - ispricao nam je dr Dražilovic.

R.R.D.

EVROPSKA AGENCIJA PRIHVATILA DVA PROJEKTA POŽAREVACKOG MUZEJA

Narodni muzej Požarevac jedina je ustanova kojoj je Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj prihvatila da finansira dva projekta: “Rimski put” i “Etno selo na Tulbi”. Inace, deo potrebnih sredstava za realizaciju pomenuta dva projekta obezbedila je i opština Požarevac.

To sasvim dovoljno govori o stepenu angažovanosti kolektiva požarevackog Muzeja, predvodenog direktorom Miloradom Ðordevicem, ali i o dragocenosti arheoloških nalazišta na našem prostoru.

Partnerstvo sa Rumunijom

Partner Narodnom muzeju Požarevac u “oživljavanju” “Rimskog puta” bice Muzej iz Rešice (Rumunija), sa kojim vec postoji vrlo uspešna dugogodišnja saradnja. Tako se šestoro arheologa požarevackog Muzeja, proteklih dana, vratilo iz Banje Herkulane u Rumuniji, u kojoj je od 10. do 12. oktobra bio prireden Medunarodni arheološki skup arheologa Banata, u organizaciji direktora Muzeja iz Rešice, Dumitru Cejka, i arheolog Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pancevu, Dimitrija Madasa. Na tom skupu, arheolog Narodnog muzeja Požarevac, Teodora Brankovic izložila je svoj referat naslovljen “Sakralni objekti u dolini Mlave”, a svoj je rad predao i arheolog Dragan Jacanovic, takode ispred požarevackog Muzeja, naslovljen “Arheološka nalazišta u predderdapskom Podunavlju”.

Vratili su se zadovoljni utiskom koje su ostavili na kolege u Rumuniji, ali, iznad svega, dragocenom razmenom ideja i iskustava:

-Muzej u Rešici i Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pancevu vec trecu godinu organizuju redovne godišnje skupove na temu Arheologija Banata. Na tim skupovima ucestvuje i Muzej iz Požarevca jer, moram da podsetim, kostolacko Ostrovo, geografski, administrativno i u crkvenoj organizaciji, pripada Banatu i ono to i jeste. Ostrovo je tipicno banatsko selo koje se nalazi južno od Dunava. S druge strane, istorija i kultura požarevackog Podunavlja i kultura Banata, i srpskog i rumunskog, su veoma slicne i vredi zajednickim snagama, timskim, multudisciplinarnim anga-žovanjem raditi na njihovom proucavanju, istice Dragan Jacanovic i dodaje:

-Naš Muzej poslednjih 15 godina saraduje sa muzejima u Rešici i Temišvaru. Na projektu “Rimski put” opredelili smo se za partnerstvo sa Muzejom iz Rešice jer se sa teritorijom tog Muzeja Narodni muzej Požarevac granici u dužini od 70 kilometara, odnosno, od Rama pa sve do Donjeg Milanovca. Zahvaljujuci toj saradnji, Muzej u Rešici i direktor tog Muzeja, Dumitru Cejku, su prihvatili saradnju, dakle, da zajednickim sredstvima prikažemo kulturna prožimanja u ovom delu Podunavlja od prvog milenijuma pre naše ere pa sve do Srednjeg veka.

Svakako, rec je izuzetno zanimljivoj teritoriji o cijem je bogatstvu, to jest, bogatstvu Požarevca i Braniceva, govorio upravo Jacanovicev referat “Arheološka nalazišta u predderdapskom Podunavlju”:

-Nastojao sam da prikažem arheologiju od ušca Mlave do Golupca. To je predderdapski levak u kojem Dunav iz Panonske nizije ulazi u karpatsko- balkanski planinski masiv, gde imamo nekoliko izuzetno znacajnih arheoloških lokaliteta. Pomenucu iz praistorije Kostolac, po kojem je cela jedna kultura dobila ime, dakle, kostolacka kultura, zatim Klicevac, Žuto brdo kod Usja, Dubovac u Banatu, zatim, što se tice rimskog perioda dovoljno je reci Viminacijum, Lederata, Pinkum, Kupe, Nove.., potom, srednjevekovni gradovi Ram i Golubac, na našoj strani, i Laslovar na rumunskoj. Rec je o jednom izuzetno zanimljivom i znacajnom prostoru koji vredi da se dalje istražuje i koji daje velike mogucnosti za kulturni turizam, jer mi na tom prostoru od oko 60 kilometara u dužini i 30- 40 kilometara u širini imamo obilje kulturno- istorijskih spomenika.

Hodimo “Rimskim putevima”

Projekat “Rimski put” ima za cilj da prikaže rimske komunikacije i rimsku kulturu, na prvom mestu, tehnološku, ekonomsku i duhovnu, na prostoru od ušca Mlave do Golupca.

-Na našoj, srpskoj, strani postoji nekoliko izuzetno znacajnih lokaliteta. Na prvom mestu to je Viminacijum, svetska znamenitost, tu je Margum, kao jedna od najvecih rimskih luka na Dunavu, zatim, najveci prelaz preko Dunava, kod današnjeg Rama, gde je car Trajan na kraju prvog veka naše ere izgradio pontonski most preko kojeg su rimske legije prešle na teritoriju Banata, posle cega je Trajan osvojio teritoriju današnje Rumunije, odnosno, Dakije. Taj je pontonski most prikazan i na Trajanovom stubu u Rimu. Neizostavno je pomenuti i grad Tinkum, na ušcu Peka, u samom današnjem Velikom Gradištu, kao i grad Kupe u samom Golubcu, podseca Jacanovic nastavljajuci:

-Rimske komunikacije koje su postojale vreme je vecim delom uništilo, zatrpalo, ili su savremene komunikacije prekrile anticke. Danas, recimo, kod Golubacke tvrdave imamo jedine vidljive ostatke Trajanovog puta. Sacuvan je u dužini od pedesetak metara, što je dovoljno da se vidi na koji su nacin rimljani projektovali i gradili puteve na najopasnijim liticama kroz Ðerdapsku klisusru. Izgradnja Ðerdapskog puta je najveci graditeljski poduhvat antike na evropskim prostorima. Put je od Golupca kroz celu klisuru pratio samu obalu Dunava, bio je usecen u stenu i dovoljno je reci da je trebalo da prode 1.900 godina da se ponovo izgradi današnja Ðerdapska magistrala, koja ipak na nekim deonicama ne prati samu obalu Dunava kao što je to bilo u Anticko vreme.

Neodoljivo za turiste

Jedan od ciljeva projekta “Rimski put”, kao i sveukupnih aktivnosti kolektiva Narodnog muzeja Požarevac jeste da što potpunije “razotkrije” arheološke dragocenosti i suoci ih sa današnjim covekom i njegovim dometima...

Vec ovih dana Dragan Jacanovic i Teodora Brankovic upustice se u istraživanje jednog objekta ispred same Golubacke tvrdave, najverovatnije crkve, nekropole srednjevekovnog grada u samoj blizini Golupca.

Istovremeno, teku pripreme kompletnog propagandnog materijala, bice postavljene table i panoi.., tako da više ni jedan prolaznik nece moci a da ne zastane...

U samom Muzeju uskoro ce “osvanuti” i sasvim nova stalna postavka, kojom ce kroz brojne arheološke predmete biti ilustrovana i prikazana kultura antickog perioda, sa posebnim akcentom na komunikacije, na povezanost ljudi, kultura, prostora...

Pomenuti propagandni materijal bice spreman do iduce turisticke sezone, dakle, do marta meseca, najavljuje Dragan Jacanovic i istice:

-Na svakom od naših lokaliteta postojace veliki panoi i table sa osnovnim podacima o cemu se radi, iz kog vremena potice, kakav je znacaj imao.., sa jednom ili dve ilustracije najvrednijih arheoloških predmeta sa tog konkretnog prostora. Propagandni materijal ukljucice plakate, prospekate, suvenire, razglednice.., sa pristupacnom, laganom pricom o svakom od tih lokaliteta. Recimo, Ðerdapskom magistralom godišnje prode oko stotinu hiljada turista. Mali broj se zadrži. Nama je cilj da zadržimo bar jedan deo njih, pogotovu u Golupcu, koji je tranzitno mesto i koji je izuzetno atraktivan. Golubacka tvrdava je najlepša i najocuvanija srednjevekovna tvrdava u Srbiji, prisutna u svim turistickim propagandnim materijalima Srbije, a turisti koji dodu do tvrdave, osim golih zidina, ne mogu ništa da vide niti cuju. Iz tih razloga, Narodni muzej u Požarevcu je adaptirao jedan montažni objekat ispred same tvrdave, u kojem cemo uraditi prigodnu postavku. Panoima i tablama obeležicemo sva ta mesta.., necemo dozvoliti da ljudi prolaze ili žive na temeljima antickog grada, kao što je to slucaj u Velikom Gradištu, Ramu, Golupcu, a da o tome ne znaju ništa.

Susedski program Rumunija - Srbija 2004 - 2006

Evropska unija ima kao jasno iskazan cilj razvijanje zone prosperiteta i prijateljskog susedstva negovanjem bliskih, mirnih i kooperativnih odnosa. Kao instrument za ostvarenje ovog cilja nastali su Susedski programi koji ukljucuju države clanice Evropske unije, zemlje kandidate i njihove susede u zajednicke prekogranicne regionalne programe saradnje. U okviru ovog pregrama Narodnom muzeju iz Požarevca su odobrena dva projekta: Rimski put; Selo 19. veka na brdu Tulba.

POSETA MUZEJU U REŠICI

Šestoro predstavnika Narodnog muzeja Požarevac, prilikom ucešca na Medunarodnom arheološkom skupu arheologa Banata u Rumuniji, u Banji Herkulani, posetilo je i Muzej u Rešici, sa kojim inace saraduje u realizaciji projekta “Rimski put”.

Inace, Muzej u Rešici osnovan je pocetkom osamdesetih godina, smešten je u namenski sagradenoj zgradi sa vrlo dobrim arheološkim rešenjima. Ne raspolaže toliko brojnim i raznovrsnim materijalom poput Muzeja u Požarevcu ali “nudi” pregršt ideja o tome kako najbolje izložiti pojedine vrste eksponata.

A. Maksimovic

MILETIC MIHAJLOVIC NARODNI POSLANIK I PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE PETROVAC

GLAS ZA SRBIJU I NACIONALNE INTERESE

Narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Petrovac Miletic Mihajlovic prošlog petka je u Skupštini opštine Petrovac održao konferenciju za novinare. U prvom delu Miletic je govorio o aktuelnim pitanjima u radu Narodne skupštine Republike Srbije, sa gledišta opozicionog poslanika Socijalisticke partije Srbije sledecim recima:

„SPS preko svog poslanickog kluba u Narodnoj skupštini deluje opoziciono i jasno ima poziciju suprostavljanja onome što jeste Vlada i koaliciona vecina, kritikujuci njihova rešenja i vršeci kontrolu u cilju ispravljanja odredenih pitanja. Mi u SPS necemo uvek pošto - poto da glasamo protiv, jer to nije moguce jer smo mi državotvorna partija, mi smo parija koja ima i ozbiljnost i konstruktivnost, koja ima veliku odgovornost, pa podržavamo zakone koji su od opšteg znacaja i uvek cemo glasati za Srbiju i za njene nacionalne interese i interese njenih gradana.

Takode, pokušavamo da damo jedan doprinos kulturi dijaloga i jednom konstruktivnom radu u Narodnoj skupštini. Izbegavamo upotrebu neprimerenih reci i reci koje izlaze iz jedne kulture dijaloga, jer tako se poštuje institucija i mesto gde razgovaramo. Kada se radi o opštim pitanjima, nalazim zajednicki jezik i sa drugim poslanicima narocito iz Branicevskog okruga i istocne Srbije, bez obzira na stranacku pripadnost i umemo da se dogovorimo o odredenim pitanjima koja su od znacaja za gradane u ovom delu Srbije”.

Miletic Mihajlovic je posebno kritikovao rad Vlade u delu koji se tice pripreme odredenih zakonskih rešenja, a pre svega o setu zakona koji proisticu iz Ustavnog zakona i koji su prioritetni, kao i kašnjenju u izboru sudija Ustavnog suda.

Drugi deo konferencije bio je posvecen predloženim projektima koji su iz opštine Petrovac upuceni nadležnim ministarstvima za finasiranje iz sredstava NIP-a u 2008. godini, posebno naglasivši sledece:

„Izražavam veliko zadovoljstvo jer smo veoma spremno, usaglašeno sa svim snagama, pristupili pripremi projekata za konkurse NIP-a. Naša opština konkurisala je sa 53 projekta i mogu da kažem da se tu isticemo u odnosu na mnoge druge opštine, što govori o našoj ambiciji i organizovanosti. Nadam se da ce znacajan broj tih projekata biti i realizovan, a ja bih izdvojio one najznacajnije: Izvorišta u Šetonju i Malom Laolu, sa izradom filterskog postrojenja, regionalnu deponiju, novu zgradu Narodne biblioteke, fiskulturnu salu škole u Ranovcu, novu toplanu, dogradnju decjeg vrtica, most na Mlavi u Kamenovu, asfaltiranje lokalnih puteva.

Posebno bih istakao i veliku angažovanost opštinske uprave u ovom poslu, kao i javnih preduzeca. Narocito je znacajno da smo postigli i politicku saglasnost svih politickih stranaka. Naden je zajednicki jezik jer su politicke stranke razdvojile ono što je opšte, što je znacajno za interes gradana i sredine od usko politickih interesa politickih stranaka.

Razbila se teza koja se cesto koristila, narocito u predizbornim kampanjama, da se u lokalnim izborima glasa samo za partije koje su na vlasti u Republici, jer ce drugima tamo biti zatvorena vrata. Takvi stavovi nisu izraz politicke i demokratske zrelosti pa i kulture, vec je to izraz zaostalosti. Vlada Srbije ima utvrdenu politiku, koju izlaže pred Narodnu skupštinu. U cilju ocuvanja zemlje ona brine o svim delovima Republike Srbije i ravnomerno razvija sve njene delove”.

D.Ilic

PET GODINA OD OSNIVANJA FONDA ZA STIPENDIRANJE STUDENATA I NAGRAÐI-VANJE UCENIKA OPŠTINE POŽAREVAC

PODRŠKA POTREBNIM KADROVIMA

- U toku je konkurs za izbor novih stipendista

- Obezbedena sredstva za isplatu stotinu stipendija u novoj školskoj godini

Peta je godina kako krajem oktobra Opštinski fond za stipendiranje studenata sa podrucja požarevacke opštine raspisuje konkurs za dodelu novih stipendija studentima. Konkurs za školsku 2007/2008. godinu objavljen je u današnjem izdanju našeg lista i prema pravilima Fonda trajace 15 dana za koje vreme svi zainteresovani mogu da se prijave. Konacnu odluku o novim korisnicima stipendija donece Upravni odbor Fonda na predlog Komisije i ta se odluka ocekuje najdalje do 10. novembra.

Kako nas je obavestio predsednik Upravnog odbora Obrad Obradovic, bice dodeljeno 25 novih stipendija iskljucivo na bazi uspeha i 5 stipendija odobrice se studentima sa lošim materijalnim statusom. Na naše pitanje koja su to zanimanja koja finansira Fond i ko su uopšte korisnici stipendija, Obradovic odgovara:

- Stipendiramo studente sa skoro svih fakulteta. Ukupan broj novih i nije tako veliki, bice ih tridesetak, a broj zainteresovanih je uvek daleko veci. Nažalost, sredstva su ogranicena i mi moramo da se uklapamo u iznos para koji nam je za to namenjen, da na osnovu njih opredeljujemo broj stipendista. Ja moram da podvucem da pored novih imamo i stare stipendiste, u proseku je to brojka od sedamdesetak svake godine tako da zajedno sa novim stipendistima, sredstvima Fonda podsticemo školovanje stotinak mladih ljudi. Kada su u pitanju stari stipendisti, za njih konkurs ne važi, sa njima se svake godine sklapa novi ugovor, pod uslovom da su završili prethodnu godinu studija i upisali novu o cemu, do kraja oktobra dostavljaju odgovarajucu potvrdu nadležnom opštinskom Odeljenju koje prati rad našeg Fonda. Onaj ko to ne uradi nema pravo da prima stipendiju naredne godine. Mogu da kažem da je vrlo mali broj takvih, prava je retkost da naši stipendisti ne završavaju godinu za godinom što govori da smo na konkursima stvarno birali najbolje, najuspešnije, sa najvišim prosekom ocena.

Od osnivanja Fonda do danas, školovanje na fakultetima, uz pomoc Opštinskog fonda završilo je oko stotinu mladih ljudi sa podrucja opštine Požarevac. NJihove su jedine obaveza bile da redovno studiraju, da završavaju studije na vreme i da po završetku školovanja, ukoliko se za njihovim zanimanjem ukaže potreba, na podrucju opštine rade onoliko godina koliko su primali stipendiju.

Prilikom izbora kandidata prioritet se daje izraženim kadrovskim potrebama opštine Požarevac, a najcešce su to deficitarna zanimanje, mada se vodi racuna da i bazicni fakulteti budu zastupljeni jer postoji verovatnoca da ce potrebe za njima biti iskazane kad - tad ako nisu trenutno.

- U ovoj godini stipendiracemo studente na Medicinskom fakultetu, na Farmaciji, Stomatologiji, iz oblasti prosvetne struke bice to buduci profesori engleskog jezika, matematike, imacemo stipendiste na Tehnickom i Elektrotehnickom fakultetu, na Gradevinarstvu, Arhitekturi, Po-ljoprivrednom i Biološkom fakultetu-zaštita životne sredine... Zastupljeni su i Pravni i Ekonomski fakultet, skoro pa da pokrivamo sve oblasti. Napomi-njem da stipendiramo samo studente fakulteta, ne i viših škola i samo studente koji upisuju studije “na budžetu”, pravo na stipendiju nemaju lica sa statusom samofunansirajucih. To je opredeljenje opštine, to su pravila Fonda i mi od njih ne smemo da odstupamo, istice Obradovic uz podsecanje da je u ovoj godini za stipendije iz Fonda izdvojeno nešto više od 5 miliona dinara, naredne kalendarske godine ta sredstva bice uvecana za oko 6 posto.

Pored obezbedenja stipendija, Fond svake godine opredeljuje sredstva za nagrade ucenike osnovnih i srednjih škola koji su na republickim takmicenjima i smotrama osvojili neko od prva tri mesta. Ove godine su takvi ucenici, u zavisnosti od plasmana na takmicenjima nagradeni sa po 6, 7 i 8 hiljada dinara.

Što se iznosa stipendija tice, u ovoj godini mesecno je isplacivano po 4 hiljade dinara. Naredne godine predvida se uvecanje i stipendije se mogu ocekivati u iznosu od 5000 dinara. Verovatno da ce i to biti malo s obzirom na ukupne troškove školovanja koje studenti imaju, ali ne treba smetnuti s uma da visinu stipendija odreduje ukupan iznos sredstava i da je namera da se ovim parama pomogne što vecem broju uspešnih studenata. Stipedija se isplacuje ukupno deset meseci, od oktobra završno sa junom.

Prema važecim pravilima Fonda brucoši imaju manje šanse od onih na drugoj, trecoj i cetvrtoj godini studija da dobiju stipendiju iako se u ponekim slucajevima radi o izrazito uspešnim i talentovanim dacima.

- I prošle godine smo imali brucoše odnosno ucenike koji su upisali prvu godinu studija kao izuzetni ucenici u srednjim školama u kojima su cak osvajali i nagrade na republickim takmice-njima ali kod sabiranja bodova po konkursu našli su se u nepovoljnijem položaju u odnosu na one koji su završili neku od godina studija i po tom osnovu dobili odreden broj bodova. Opština je na svu srecu imala razumevanja za tu decu i odobrila je dodatna sredstva za pet brucoša koji su uvršteni medu stipendiste. Kako ce biti ove godine videcemo, možda se desi da ako se pojave slicni problemi, rešenje pronadeno na isti nacin kao i prošle godine, kaže Obradovic.

S.E.

PREMA PLANU RAZVOJA TURIZMA ŽABARSKE OPŠTINE

"CETEREŠKA ŠUMA" - GLAVNA TURISTICKA LOKACIJA

Od marta ove godine kada je za podrucje žabarske opštine formirana Turisticka organizacija, turisticki poslenici ovog podrucja u saradnji sa nadležnim organima opštinske uprave organizovano su zapoceli sa urediva-njem ove oblasti. Na jednoj od prvih sednica Upravnog odbora TO, verifikovan je plan ra-zvoja turizma kojim su, pored ostalog odredene zone koje valja razvijati i unapredivati u turisticke svrhe. Poseban program je sacinjen za razvoj Moravskog dela opštine, a drugi za brdski deo.

Od direktora Turisticke organizacije Mikice Stanojevica saznajemo da je Cetereška šuma programom definisana kao glavna turisticka lokacija u opštini. Ovo iz razloga jer je u pitanju jedan, istorijski gledano znacajan ambijent, Cetereški sakralni kompleks, naime, predstavlja najznacajniji i najstariji duhovni, prosvetni i kulturno-istorijski centar opštine Žabari. Smešten je u živopisnom ambijentu, u gustoj šumi koja je bogata lekovitim izvorima i cije su vode nadaleko poznate po isceliteljskom dejstvu. Zaceci ovog kompleksa poticu još iz perioda ustanickih borbi za nacionalno oslobo-denje od kada potice i crkva brvnara posvecena Svetoj Trojici koju je 1805. godine podigao tadašnji trgovac iz Brzohoda Janko Jeremic. Tridesetih godina 19. veka, osnivanjem škole kraj hrama, Cetereški kompleks prerasta svoju versku funkciju i tako postaje znacajan kulturno-prosvetni centar ondašnje Kneževine Srbije gde se pored verskog odvijao i društveni život parohijske zajednice. U periodu od 1852. do 1954. godine izgraden je i hram Rodenja presvete Bogorodice koji, zajedno sa Sabornom crkvom u Beogradu i crkvom Svetog Georgija u Smederevu predstavlja najveci hram Kneževine Srbije. Sve su ovo znacajne istorijske cinjenice koje ce Turisticka organizacija opštine Žabari znati da iskoristi u smislu kreiranja, unapredivanja i razvijanja turisticke ponude opštine. Uzgred, Cetereška šuma je i mesto u kome se vec šest godina održava veoma uspešna i dobro posecena duhovna i kulturno-umetnicka manifestacija "Cetereško prelo". Neke su procene da ova priredba okupi više od 10.000 posetilaca. NJeni organizatori i pokrovitelji su Skupština opštine Žabari, mesna zajednica Cetereže i istoimena crkvena opština i odnedavno, manifestacija više nije samo lokalnog karaktera, poprimila je i medunarodno obeležje. I to je jedan od razloga zbog koga ce Cetereška šuma, iz godine u godinu postajati sve znacajnija turisticka oaza.

S.E.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - DRAŠKO STOKIC IZ LUCICE

SUBVENCIJE - GDE STE DA STE

Jesenja setva u poljoprivredi predstavlja važan privredni dogadaj u svakoj zemlji koja planira da ima stabilnu proizvodnju i znacajan izvoz hrane. Od realizacije setve u rokovima koja namece karakter proizvodnje, kao i klimatski uslovi, zavisice dobrim delom ostvarivanje ukupne poljoprivredne pro-izvodnje u 2008. godini.

U razgovoru sa Draškom Stokicem iz Lucice saznali smo da se njegova šestoclana porodica bavi tovom bikova. Ovo poljoprivredno domacinstvo ratarsku proizvodnju obavlja na površini od 11 hektara, od cega je 4,4 hektara zemlje u zakupu. U prethodnoj proizvodnoj godini najviše je bila zastupljena pšenica i to na 6,2 hektara. Agrometeorološki uslovi nisu bili povoljni za rast i razvoj pšenice. Cela zima je bila sušna bez padavina i snežnih naslaga što je dovelo do umanjenja prosecnog roda pšenice po hektaru. Kiša koja je pala pocetkom maja pomogla je da pšenica dobro prebrodi fazu nalivanja zrna, tako da rod i nije bio tako loš kao što se u prvi mah ocekivalo. Draško je pšenicu prodavao po ceni od 11 dinara, a sada je pšenica dostigla 16 -17 dinara i moguce je ocekivati dalji rast, ukoliko država ne produži rok zabrane izvoza ili ne uvede neke druge mere zaštite domaceg tržišta.

Proizvodnju kukuruza Stokici su zasnovali na 3,3 hektara sa hibridom ZP 677 sa kojim su postigli prinos u klipu od 5t/ha i celokupnu kolicinu iskorišcavaju za spravljanje stocne hrane, dok je detelina zastupljena na 1,5 ha. Trenutno, posle obrade zemljišta i predsetvene pripreme, Draško obavlja setvu ozime pšenice i za to koristi deklarisano seme Evrope 90. Medutim, osnovni princip pri izboru sorti je taj da nikada ne treba celokupnu proizvodnju bazirati na jednoj sorti bez obzira kakve je ona rezultate dala u prethodnim godinama. Najbolje je odabrati nekoliko sorti koje ce svojim svojstvima nadopunjavati i obezbediti stabilan prinos bez veceg rizika i dobar kvalitet.

Od mehanizacije Jovica poseduje: traktor, dva žitna kombajna, berac i sve ostale prikljucne mašine neophodne za ratarsku proizvodnju. U svojoj štali ima 7 junadi koji da bi dostigli 550 -600 kg utroše dosta hrane, tako da cena od 220 -230 dinara po kilogramu na liniji klanja je nedovoljna, a i prodaja je otežana.

“Primera radi stocari u Hrvatskoj dobijaju 250 evra, dok kod nas 7.000 dinara po jednom teletu, a isto tako po hektaru kod nas subvecija iznosi 100, a kod njih 200 evra. Da bi se ostvarilo normalno poslovanje u poljoprivredi država treba da pomogne pri kupovini semena, dubriva, nafte, jer bez optimalnih uslova nema ni zadovoljavajuce proizvodnje. Isto tako neophodno je graditi i održavati sisteme za navodnjavanje, jer je svaka druga godina u proseku sušna”, zakljucuje Draško Stokic.

D.D.

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

OPTIMALAN ROK NA IZMAKU

Kraj septembra i pocetak oktobra obeležilo je toplije vreme od proseka za ovo doba godine, sa pojavom padavina koje nisu znacajnije ometale oba-vljanje aktuelnih poljoprivrednih poslova. Visoke temperature vazduha i veci broj suncanih dana pogodovali su berbi kukuruza tako da je ona obavljena na oko 95% od ukupno posejanih površina sa prosecnim prinosom od 2,7 t/ha.

“Optimalni rokovi za setvu ozimih useva poceli su u prvim danima oktobra. Zahvaljujuci padavinama, tokom septembra i u prvoj dekadi oktobra obrada i priprema zemljišta je znatno olakšana. Ozimi jecam i tritikale su posejani na više od 70% od ukupno planiranih površina, a setva ozime pšenice je obavljena na oko 15% od ukupno planiranih površina mada se ove godine ocekuje povecane površine pod pšenicom”, istice Stanislava Stankovic, strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig”.

Strna žita kao i druge gajene biljne vrste napada veliki broj bolesti i štetocina. Ako bi se jedna biljna vrsta, recimo pšenica, gajila duži niz godina na istom zemljištu, odnosno ako bi se gajila u monokulturi, to bi dovelo do povecanja zastupljenosti opasnih korova, biljnih bolesti i štetocina karakteristicnih za datu biljnu vrstu.

Prema recima Monike Rajcic, strucnog saradnika za zaštitu bilja, da bi se ovo izbeglo, kao i da bi se ocuvala plodnost i struktura zemljišta treba primenjivati plodored. U našoj poljoprivrednoj praksi najcešce je u upotrebi jednogodišnja plodosmena, a to znaci da se na jednom polju u prvoj i trecoj dekadi gaje recimo strna žita, a u drugoj godini okopavine, najcešce kukuruz.

Upotrebom takvog sistema proizvodnje pšenice, onemogucava se razmnožavanje pre svega skocibuba, žitnih bauljara i žitnih pivaca, a takode se smanjuje i infekcioni potencijal biljnih bolesti. Prema tome treba obratiti pažnju i na ovu okolnost prilikom izbora parcele za gajenje kako pšenice, tako i kukuruza i svih ostalih gajenih biljaka.

D.D.

PROCVETALA VIŠNJA

GOLUBAC - U dvorištu Siniše Pupazica(62) iz Klenja kod Golupca, usred oktobra kad joj vreme nije procvetala je višnja.Rec je o višnji domace sorte ,,marela’’,staroj 15 godina.Siniša je pre tri dana primetio na granama oko tridesetak belih cvetova.

- Ovog leta višnja je prerodila. Obrao sam oko 350 kilograma kvalitetne višnje,iscedio sam 30 kilograma soka i ispekao 20-ak litara višnjevace,kaže Siniša koji kaže da je slican slucaj u njegovom selu zabeležen i pre tri godine kada je mlada višnja cvetala u septembru u vocnjaku Miroljuba Gajica.

LJ.N.

BUNDEVA STOKILAŠICA

GOLUBAC - Poljoprivrednik Borisav Gajic, iz Klenja u dolini Peka, ubrao je ove jeseni na svojoj njivi bundevu rekorderku, tešku 102,3 kilograma.

Gajic je proizveo još dvadesetak plodova bundeve teških više od pedeset kilograma, cija ukupna težina prelazi jednu tonu.

- Ovakav veliki rod me je iznenadio, pošto je letos vladala suša. Unuk Nemanja mi je pomogao da bundevu rekorderku i ostale lakše plodove natovarim na prikolicu i donesem kuci. Nikad ranije nisam imao toliko veliki i težak plod, koji je izazvao ogromnu znatiželju mojih meštana.

Žuti dulek je jestiv, pece se u rerni, sladi šecerom, i služi kao desert posle rucka.

LJ.Nastasijevic

RAZGOVOR S RADOMIROM ŠOJANOVICEM, PREDSEDNIKOM ODBORA SINDIKATA OBRAZOVANJA ZA BRANICEVSKI OKRUG

NE PRISTAJEMO NA ZAMRZAVANJE PLATA

- Ukoliko pregovori o povecanju plata za 20 posto u narednoj godini, ne daju rezultate, Sindikat ce pozvati svoje ali i clanstvo ostalih sindikata u obrazovanju, na štrajk

Sindikat obrazovanja Branicevskog okruga koji funkcioniše kao konstitutivni deo Saveza samostalnih sindikata za više opština Branicevskog okruga okuplja zaposlene iz svih škola na podrucju osam opština, prema nekim procenama preko 70 posto zaposlenih u obrazovanju Okruga, clanovi su ovog Sindikata. Na celu Odbora je Radomir Šojanovic.

- Znacajnu ulogu zaštitnika radnika i njihovih prava naš Sindikat ostvario je i ostvaruje u periodu tranzicije kroz koji prolazi naša zemlja. Ovaj Sindikat je medu prvima potpisao Poseban kolektivni ugovor i možemo se pohvaliti da u Okrugu pa i na nivou Srbije nema prosvetnog radnika koji je ostao bez posla, istice Šojanovic koji na naše pitanje - koliko je clanstvo trenutno zadovoljno platama koje prima za svoj rad odgovara:

- Licni dohoci su podrucje na kome naš Sindikat “bije” veliku bitku. Trenutno je veoma aktuelna naša borba da se ostvari dogovor o korigovanju koeficijenta nenastavnom osoblju u ovoj godini , kao i da se u 2008. ne ide na zamrzavanje plata na novembarskom nivou 2007. koje predlaže Vlada vec da se dozvoli povecanje od 20 odsto. Iz Ministarstva finansija su ovim povodom porucili da se slažu sa korekcijom koeficijenata za nastavno osoblje ali ne u ovoj vec naredne godine i da su spremni da odustanu od zamrzavanja plata na novembarskom nivou ali ne i na povecanje od 20 posto. NJihov je predlog da se dozvoli rast od samo 5 posto. Mi na to ne pristajemo, to je stav svih reprezentativnih sindikata u obrazovanju, a pored nas postoje još dva. U toku je jedna akcija na terenu u kojoj se naše clanstvo izjašnjava o štrajku kao posle-dnjoj šansi za ostvarivanje ovih ciljeva. Za 26.oktobar je zakazan sastanak republickog Odbora sindikata obrazovanja na kome cemo zauzeti cvrst stav o tome, nije iskljuceno da se odlucimo i na štrajk ukoliko ne uspemo u pregovorima. O tome cemo se dogovoriti i sa drugim sindikatima tako da akciju vodimo zajedno. Ja ostajem pri mišljenju da je apsurdno tvrditi da povecanje plata 300 hiljada zaposlenih u vanprivredi direktno utice na rast inflacije u zemlji.

Vaš Sindikat je, predsednice Šojanovicu, Posebnim kolektivnim ugovorom uspešno regulisao i neka druga pitanja nagradivanja radnika u obrazovanju koja su sve donedavno rešavana od slucaju do slucaja, u zavisnosti od saradnje direktora škola sa rukovodstvom opštine.

- Tacno tako. Na primer, od ove godine isplata jubilarnih nagrada radnicima za 10, 20 i 30 godina ide iz budžeta Republike dok je ranije bila iz budžeta opština. Koristim ovu priliku da obavestim sve radnike u obrazovanju koji ove nagrade nisu dobili prethodnih godina, da to pravo mogu sada da ostvare, ono ne zastareva. Takode, skrecem pa-žnju clanstvu i na pogodnosti koje mogu ostvarivati kao clanovi Kase uzajamne pomoci koja postoji pri našem sindikatu. Zašto da se uz kamatu zadužuju kod banaka kada to mogu u našoj Kasi gde su prateci troškovi minimalni.

Oblast obrazovanja zahteva neprestanu obuku i obrazovanje prosvetara. Koliko vaš Sindikat dotice i tu oblast?

- Pa evo, da ne ispadne da se bavimo samo pravima koja se ticu para i plata, pomenucu i druge aktivnosti. Naš Sindikat je potpisao sporazum sa Uciteljskim fakultetom iz Jagodine o doškolovavanju naših radnika i njihovo prevodenje u profesore razredne nastave. Spoprazumom je dogovorena znatno niža školarina koja je samim tim bila i pristupacnija našem clanstvu, pa su mnogi biši nastavnici u Branicevskom okrugu postali profesori razredne nastave. Isti takav sporazum sada smo potpisali i za doškolovavanje kadra koji radi sa predškolcima.

Akcije koje sprovodi vaš Sindikat, brojne su i imaju pozitivne efekte verovatno zahvaljujuci i upornosti rukovodstva i clanstva. Kad to kažem mislim na istrajnost koju ste imali u nekim obustavama i štrajkovima posle kojih su korist imali svi zaposleni u obrazovanju iako neki od njih u svemu tome nisu ucestvovali.

- Zasluga našeg Sindikata je nesumnjivo najveca kada su u pitanju rezultati ostvareni u sindikalnom organizovanju i pravima zaposlenih u obrazovanju. Do sada je bilo da su korist od naših akcija imali svi bez obzira kome sindikatu pripadaju i da li su uopšte u nekom sindikatu jer ne treba smetnuti s uma da ima i onih koji nece u nijedan sindikat uz obrazloženje da im to ne treba ili da nemaju para za clanarinu. A ne odbijaju povecanje plate za koje se mi ponekad borimo i štrajkovima koji su veoma naporni. Ja mislim da je došlo vreme da se stvari okrenu, da sve ovo što radimo, radimo samo za naše clanstvo. I u sindikatima Evrope je to tako. I na kraju želeo bih da prokomentarišem neke price koje kruže o zaradama radnika u obrazovanju, a koje ne odgovaraju istini. Odgovorno tvrdim da je prosecan licni dohodak u prosveti na 43. mestu u Republici. Prosek plate nije 29.000 hiljada, najviše imaju profesori blizu 35 hiljada dinara ali u obrazovanju rade i nastavnici, ucitelji, racunovodstveni radnici, pomocno osoblje...

REPREZENTATIVNOST

Clanovi Sindikata obrazovanja Srbije su zaposleni u osnovnim i srednjim školama, višim i visokim obrazovnim ustanovama. S obzirom na brojku od 50 hiljada uclanjenih, najveci je sindikat u Republici. Pored ovog Sindikata, u obrazovanju deluju još dva: Unija sindikata i Nezavisnost. U opštinama Branicevskog okruga od oko 2.000 zaposlenih u školama, u Sindikatu obrazovanja je 1.200 što govori o njegovoj ociglednoj reprezentativnosti. Postoje neke opštine kao što su Žagubica, Malo Crnice i Žabari u kojima su svi zaposleni prosvetari u clanstvu ovog sindikata dakle 100 posto, u Velikom Gradištu sem Gimnazije (postoje najave da ce i ona pristupiti) sve ostale škole su u Sindikatu obrazovanja, velika je zastupljenost i u požarevackim školama.

PREDSEDNICI NISU VOLONTERI

- Rad našeg Sindikata najviše zavisi od rada Saveza samostalnog sindikata za više opština Branicevskog okruga i aktivnosti predsednika u osnovnim organizacijama koji su donedavno ove svoje funkcije obavljali volonterski, ali više to nije slucaj. Posebnim kolektivnim ugovorom, naime, izdejstvovali smo da predsednici sindikata u našim školama imaju tokom meseca 20 casova manje u odnosu na ostale a tamo gde to nije moguce tako sprovesti, da im se plati kroz licni dohodak. Prošla su vremena kada se radilo bez naknade, a s obzirom ns to da insistiramo na rezultatima, morali smo da uvedemo neke stimulativne mere za predsednike. Nažalost, u nekim sredinama se odredbe Posebnog kolektivnog ugovora koje se odnose na nadoknadu za rad predsednika, ne sprovode, tako da cemo ta prava morati da ostvarimo preko suda.

DOBRA SARADNJA SA VECEM

- Istakao bih ovom prilikom zadovoljstvo saradnjom koju imamo sa Vecem Saveza samostalnih sindikata za više opština Branicevskog okruga. Clanovi Veca zaduženi za odredene oblasti spremni su da pomognu u svakom trenutku, nemamo probleme sa održavanjem sedinica, na raspolaganju su nam prostorije Veca za te namene, Vece nam je u svakom pogledu velika podrška i “tehnicka ruka”, kaže Šojanovic.

S.E.

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA PENZIONERA POŽAREVAC PODNELA ZAHTEV OPŠTINI ZA OLAKŠICE U NABAVCI LEKOVA, PREVOZU I PLACANJU KOMUNALIJA

KAKO ŽIVETI SA 5.000 DINARA?

Populacija penzinera opštine Požarevac, i pored finansijskih poteškoca koje je prate, organizuje svoje aktivnosti kroz Opštinsku organizaciju penziora, a u poslednjem pokušaju da svoje zlatno doba života makar malo olakšaju, penzioneri se nadaju pomoci opštine Požarevac i razume-vanju od strane predstavnika lokalne samouprave.

Predsednik ORP Požarevac, Momir Pejanovic istice da postoji odredeni broj penzionera kojima je pomoc hitno potrebna.

- Opštinska organizacija penzionera Požarevac ima 11.587 penzionera koji primaju penzije kod Fonda PIO. Prosecna penzija za naše podrucje, odnosno za našu opštinu je 13.724 dinara. Od ovog broja penzionera imamo 586 penzionera koji imaju penziju 7 580 dinara. Pored toga imamo 583 penzionera iz samostalnih delatnosti cije su penzije 13.220 dinara, 2 770 penzionera poljoprivrednih proizvodaca, cija je penzija svega 5.223 dinara. Ako imamo u vidu ove podatke onda se moramo zapitati kako ti ljudi žive, posebno oni koji žive samo od penzije, a veliki je broj takvih. Mi smo, kao stariji ljudi, navikli da izmirimo sve komunalne obaveze, struju, vodu, stanarinu i druge, te raspolažemo onim što ostane. Ovoj populaciji neophodan je odredeni iznos sredstava za lekove, a ukoliko ne može da ih plati, prepuštena je sama sebi. Posebnu teškocu u ovoj godini cini to što je došlo do suše, tokom koje je poljoprivreda podbacila, tako da su cene znatno porasle, a penzije su uskladene u aprilu za svega 3,75 posto. Naša populacija je zaista u delikatnoj situaciji.

Naš Opštinski odbor pre dva meseca doneo je odluku i podneo zahtev Skupštini opštine Požarevac da obezbedi besplatan prevoz u lokalnom saobracaju gradanima koji imaju 70 i više godina, a penzionerima ciji su prihodi manji od 8.000 dinara i žive samo od tih sredstava besplatni lekovi. Zahtev je dostavljen predsedniku i trenutno je u fazi razmatranja. Takode smo predložili da se za troškove odredenih usluga javnih preduzeca penzionerima omoguci popust od 15 do 20 odsto.

Oganizacija penzionera se finansira uglavnom od clanarine i eventualno od donacija odredenih organizacija koja daju izvesna sredstva kao pomoc. Naš prihod godišnje iznosi milion i osam stotina hiljada dinara, a kada podmirimo sve materijalne troškove nemoguce je da ucinimo neki veci napor kako bismo pomogli toj našoj sirotinji. Mi smo doneli odluku da u toku oktobra, obeležavajuci Dan starih lica i 15. oktobar, Dan oslobodenja Požarevca da 230 penzionera dobije po 500 dinara. To nije neka velika pomoc, ali jeste pažnja, kako bi ti ljudi znali da neko misli na njih. Trudimo se i da ih obidemo, da ih okupimo na odredenim mestima, da im poželimo jedan udobniji život, ako je to moguce. Imamo veliki broj ljudi koji su, nažalost, sami. Nažalost, porodica nije ono što je nekada bila, tako da ima slucajeva da deca ne vode brigu o svojim roditeljima. Treba imati u vidu i to da je veliki broj mladih ljudi ostao bez posla kroz transformaciju i prodaju dobara koja su ranije stecena.

Ove godine smo upisali 10.000 tona uglja za oko 1.500 penzionera koji koriste cvrsta goriva, omogucili smo da se ugalj nabavi na šest mesecnih rata, ovakav nacin placanja je pogodniji, jer penzioneri ne mogu da izdvoje celu sumu. Cena uglja je ove godine, za one koji su ga nabavljali preko nas, bila povoljna - 2500 dinara, što je najniža cena u odnosu na druge gradove i u odnosu na cenu po kojoj prodaju “divlji prevoznici”.

Naši penzioneri vole da se druže, vole da obilaze krajeve u našoj Republici. Ove godine imali smo trideset maršruta u kojima smo obišli veliki broj gradova u Srbiji, od Kladova do Kruševca, Vrnja-cke Banje, Niša itd., putovalo je oko 1 500 ljudi, a znacajno je to što smo se tokom tih putovanja družili sa drugim opštinskim organizacijama, kao što je ona u našem bratskom gradu, Vranju, potom Kruševcu, Beogradu, Zajecaru... To je prilika da se steknu nova poznanstva, iako smo u poodmaklim godinama. Znatnu pažnju tokom ovog meseca posvetili smo i obeležavanju Dana starih lica (1.oktobar), datumu koji su Ujedinjene nacije odredile kao Dan starih lica, ali se citav oktobar može smatrati danom starih lica. Sve naše mesne organizacije imaju svecane skupove, druženja i skromne koktele, uz malo price, druženja i muzike - kaže Pejanovic.

Opštinska organizacija penzionera Požarevac poziva svoje clanove ciji su prihodi manji od 8 000 dinara da se jave svojim mesnim organizacijama radi pomodi pri kupovini lekova.

L.L.

FEDRAS

POBEDA "VLASTI"

Sinoc je u Malom Crnicu, dodelom nagrada i priznanja, završen ovogodi-šnji, 36. Festival dramskih amatera sela Srbije. Tokom Festivala, otvorenog 14. oktobra, na Dan Opštine Malo Crnice, odigrano je 10 predstava u konkurenciji za nagrade, dve decje i tri gostujuce predstave. Osim dramskog amaterskog stvaralaštva, u dane FEDRAS-a organizovane su dve izložbe i šest promocija knjiga.

Žiri je ocenjivao deset predstava u izvodenju devet ansambala iz: Malog Crnica, Surdulice, Starog Sela, Velikog Ropotova - Raniluga, Padine, Trebotina - Žabara - Male Vrbnice, Krušcica, Prnjavora i Boževca.

Domacin zablistao

Prvo mesto na ovogodišnjem FEDRAS-u zauzela je predstava “Vlast” Branislava Nušica i Mileta Stankovica, u izvodenju Opštinskog amaterskog pozorišta “Branislav Nušic” Malo Crnice, jednoglasno je odlucio žiri u sastavu: Miroslav Radonjic, teatrolog iz Novog Sada - predsednik, i clanovi Miloš Jagodic, reditelj iz Beograda i Zoran Ðonlic, reditelj iz Bogatica.

Drugo mesto osvojila je predstava “Karolinin Božic” Stefana Likoka, u izvodenju Doma Kulture “Mihail Babinka” iz Padine.

Trece mesto osvojili su amateri Dramskog studija “Luca” - KUD “Krušcic” iz Krušcica, sa predstavom “Dekameron na seoski nacin” Petra Petrovica - Pecije.

U ruke domacina došla je i nagrada za najbolju režiju, urucena Spasoju Ž. Milovanovicu za režiju predstave “Vlast” Branislava Nušica i Mileta Stankovica, u izvodenju Opštinskog amaterskog pozorišta “Branislav Nušic” iz Malog Crnica. Spasoje Ž. Milovanovic dobitnik je i nagrade za najbolju scenografiju u predstavi koju je režirao, dok je Mladan Rajic, glumac malocrnickog amaterskog pozorišta, osvojio nagradu za najbolju mušku epizodnu ulogu, glumeci Kum - Savu u pobednickoj predstavi “Vlast”.

Prestižne nagrade

Žiri 36. FEDRAS-a dodelio je specijalnu nagradu Fedoru Popovu za inventivni rediteljski pristup literarno - scenskim celinama, ostvaren u predstavama “Karolinin Božic” Stefana Likoka u izvodenju Doma kulture “Mihail Babinka” iz Padine i “Dekameron na seoski nacin” Petra Petrovica - Pecije, u izvodenju Dramskog studija “Luca” - KUD “Krušcic” iz Krušcica.

Miodrag - Maga Milanovic dobitnik je nagrade za dramatizaciju romana “Knjiga o Milutinu” Danka Popovica, ostvarenoj u predstavi “MilutIn” , u izvodenju Dramskog studija Doma kulture iz Boževca.

Po oceni žirija, nagradu za najbolju mušku ulogu zaslužio je Janko Hološ, za uloge DŽonsa i Naratora u predstavi “Karolinin Božic” Stefana Likoka, u izvodenju Doma kulture “Mihail Babinka” iz Padine.

Nagradu za najbolju žensku ulogu dobila je Vesna Jakovljevic za uloge Ðule i Jele u predstavi “Dekameron na seoski nacin” Petra Petrovica - Pecije, u izvodenju Dramskog studija “Luca” - KUD “Krušcic” iz Krušcica.

Za najbolju žensku epizodnu ulogu, nagrada je dodeljena Ani Širki za ulogu Ane u predstavi “Karolinin Božic” Stefana Likoka, u izvodenju Doma kulture “Mihail Babinka” iz Padine.

Nenad Stamenkovic je proglašen najboljim mladim glumcem na ovogodi-šnjem FEDRAS-u. Tumacio je lik Petera u predstavi “Kovaci” Miloša Nikolica, u izvodenju Surdulickog kulturnog centra - Pozorišta “Barja”.

Za najbolju mladu glumicu na Festivalu proglašena je Jelena Stojadinovic, koja je odigrala ulogu Jelisavete u predstavi “Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera” Milana Jelica, u izvodenju Dramskog studija “Maska” Doma kulture Staro Selo.

Specijalna nagrada do-deljena je ansamblu predstave “Nee teško biti fin” Saše Stojanovic, Omladinske scene Srpske amaterske drame iz Velikog Ropotova - Raniluga, za poletnost i radost igre mladog ansambla.

Žiri je vrednovao i dodelio nagrade i za najbolji kostim, scenski govor, originalnu muziku i scenske efekte.

Nagrada za najbolji kostim dodeljena je Fedoru Popovu za kostime u predstavi “Dekameron na seoski nacin” Petra Petrovica - Pecije, u izvodenju Dramskog studija “Luca” - KUD “Krušcic” iz Krušcica. Ansamblu ove predstave dodeljena je i nagrada za najbolji scenski govor.

Pavelu Samporu dodeljena je nagrada za najbolje scenske efekte, ostvarene u predstavi “Karolinin Božic” Stefana Likoka, u izvodenju Doma kulture “Mihail Babinka” iz Padine.

Izložbe i promocije

U dane Festivala, u Malom Crnicu je organizovana likovna izložba “Lica” - kolaži Verice Miloševic iz Petrovca, kao i izložba karikatura Živana Markovica iz Malog Crnica.

Priredene su, takode, izložba domace radinosti u organizaciji Udruženja žena Opštine Malo Crnice i prezentacija turisticke ponude Opštine Malo Crnice.

Uprilicene su i promocije knjiga: “Ukop idola” - Rade Obradovic iz Velikog Popovca, “San i prica” (sabrane price) - Dragoslav Živadinovic, “Mostarske suze” - Milanka Golubovic iz Požarevca, “Kroz prostor i vreme” - Mladen Brankovic iz Požarevca, “Vilajet” - Srebrenka Tomic iz Boževca i “Srpska knjiga” - Raša Peric iz Petrovca. Promocije knjiga organizovale su Biblioteka “Srboljub Mitic” i podružnica Udruženja knjiže-vnika za Branicevski okrug.

Organizatori Festivala bili su: Opština Malo Crnice, Centar za kulturu Opštine Malo Crnice i Savez amatera Srbije.

D. Milenkovic

IZVESNA BUDUCNOST FEDRAS-A

- Generalno, mogu da ocenim da je Festival uspeo u svakom pogledu. Najpre, urodio je plodom veoma zahtevan i naporen rad na selekciji predstava koje ce se pojaviti na ovogodišnjem FEDRAS - u. I žiri i publika imali su priliku da istinski uživaju u svakom danu Festivala. Pohvalila bih angažovanost svih koji su u pripremi Festivala dali svoj doprinos da, kao domacini, sacuvamo i obogatimo višedecenijsku tradiciju gostoljubivosti, dobre organizacije i stvaranja trajnog prijateljstva sa gostima koji dodu na FEDRAS, - kaže Bebica Stankovic, umetnicki direktor 36. Festivala dramskih amatera sela Srbije.

- Svojim kvalitetom, bogatim opusom, smelošcu u odabiru dramatizacije veoma zahtevnih tekstova, narocito srcanošcu u postavljanju na scenu savremenih, ovovremenih tekstova, i iznad svega - kvalitetom ni za dlaku ispod profesionalnih pozorišnih umetnika, ucesnici ovogodišnje manifestacije najuverljivije su pokazali da je buducnost FEDRAS-a izvesna. Vec sada se može nagovestiti da dogodine možemo racunati na dalje unapredenje kvaliteta i obogacenje sadržaja manifestacije koja je, sa razlogom, postala pravi "brend" ne samo Malog Crnica i ove Opštine, vec kulturnog amaterizma Srbije, - porucila je Bebica Stankovic.

HUMORESKA

HAOS U PROVALIJI

Bila je to dobrostojeca firma. Podigli su je radnici velikim odricanjem od dnevnih zadovoljstava, da bi im, njima i njihovim porodicama, sutra bilo bolje.

Jednostavno receno, bi-la je to njihova, radnicka fabrika, njihov drugi dom, njihovo oko u glavi, jer su i lecenje imali besplatno.

Drugim recima, imali su siguran posao, sigurno parce hleba i uz to, još po koje zadovoljstvo, svakom po potrebi. Išli su i na more, što preko sindikata, što u sopstvenoj režiji i bili su sigurni i od morskih pasa.

A onda dode neko drugo vreme (citaj: ljudi), kada ništa više nije bilo sigurno: ni vlast, ni fabrike, ni ljudi. Mada, kad bolje pogledaš, naša fabrika bila je dobro osigurana: na njoj sve sami katanci! Kažu, kod privatnika ce biti sigurnije. Dobro, možda, jer znam ja za ono: društveno - nicije, ali zašto smo se mi, radnici, našli na ulici? To sigurno niko nije želeo od nas. Kakva mi je to onda sigurnost? Koliko znam, a ne znam, što znaci da znam, na tom zapadu, kod privatnika, radnici uglavnom rade i primaju solidne plate.

A nama, šta je ostalo? Sigurna ulica i nesigurni zajednicki kazan, jer je i tamo velika konkurencija.

Sigurno je samo jedno: radnici sigurno propadaju i polako, ali sigurno, nestaje radnicka klasa.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srbi bi dali sve za Srbiju!

- Višak radne snage. Pa šta, od viška glava ne boli!

- Naši gradani su baš srecni: od sada ce ih napadati kastrirani psi lutalice.

- U restoranu Narodne Skupštine jeftina je klopa jer se tamo hrane siromašni - duhom.

- Spremio sam zimnicu. Obecanja rodila kao nikad.

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 12.10.2007.godine do 20.10.2007.godine u porodilištu opšte bolnice Dr."Voja Dulic " u Požarevcu rodena je 31 beba , 17 decaka i 14 devojcica.

Sinove su dobili: Savic LJiljana i Savic Dario iz Požarevca, Brankovic Ivan i Dejan iz Bara, Petrovic Maja i Dragan iz Snegotina, Idic Nuša i Murina Dema iz Kostolca, Floranovic Danijela i Ðuric Nenad iz Kuceva, Kovacevic Ivana i Ivan iz Kostolca, Gajic Biljana i Mišic Dejan iz Kuceva, Novakovic Marija i Antanasijevic Vladan iz Požarevca, Stanojlovic Jelica i Savic Ðorde iz Zabrda Šaciri Nemilja i Asani Adnan iz Požarevca Markovic Irena i Nenad iz Požarevca,Milovanovic Sladana i Dragan iz Požarevca ,Stevic Ivana i Hrkalovic Aleksandar iz Prugova,Miloševic Milena i Jugoslav iz Drmna,

Kcerke su dobili: Miloševic Veliborka i Nenad iz Vlaškog Dola,Peric Ana i Igor iz Vlaškog Dola,Zdravkovic Žaklina i Milivojevic LJubiša iz Petrovca,Mladenovic Jelena i Dejan iz Požarevca,Dacic Marina i Goran iz Ostrova,Markovic Danijela i Mijatovic Radiša iz Velikog Laola,Janoševic Nadežda i Nebojša iz Velikog Gradišta, Popocvic Julijana i Mitrovic Miroslav iz Krvije,Dokic Suzana i Nikolic Milan iz Salakovca,Miloradovic Marija i Mišic Staniša iz Batuše, Mitrovic Olivera i Peicic Predrag iz Požarevca, Milunovic Biljana i Goran iz Usija, Jovanovic Suzana i Milenkovic Slobodan iz Velikog Gradišta, Ðusic Mirjana i Slobodan iz Požarevca.

PRIPREME ZA IZRADU REGIONALNOG RAZVOJNOG PLANA

NEOPHODNO DEFINISANJE PRIORITETA

Protekle nedelje u skupštinskoj sali opštine Požarevac održan je sastanak radnih grupa u okviru Programa podrške opštinama severoistocne Srbije, u cilju izrade Regionalnog razvojnog plana za Branicevski i Podunavski okrug. Program podrške realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju, Do sada su u Srbiji uradena cetiri ovakva plana, a pomenuti ce biti gotov do polovine iduce godine. Dan pre ovog, održan je prvi sastanak clanova Regionalnog saveta u Smederevu.

Sve aktivnosti imaju za cilj ekonomski razvoj i poboljšanje životnog standarda u severoistocnoj Srbiji, kao i promenu imidža i brenda regiona.

Migracija, starost, nezaposlenost...

Sastanak je otvorio nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran Petrovic, rekavši da mu je, kada je preuzimao dužnost nacelnika, želja bila da pomogne u izradi strateških planova.

-Branicevski okrug ima dobre šanse za razvoj i bogat je resursima, a svi znamo da se razvoj nije odvijao kako bi želeli. Znamo i da imamo nepovoljna demografska kretanja. Od 1971. do 2002. godine prema Saveznom zavodu za statistiku zabeležen je pad broja stanovnika za 23,8 procenta, a prosecna starost stanovništva je 42 godine. Da bi mogli brže da se razvijamo i sprecimo ove negativne tendencije neophodna je izrada razvojnog plana. Sada smo dobili mogucnost da ucestvujemo u izradi Plana, uz pomoc Evropske unije. Izrada Plana omogucava ekonomski prosperitet i aktiviranje svih ljudskih resursa, kao i zaustavljanje migracije, povecanu zaposlenost i bolji životni ambijent. To je šansa koju ne smemo propustiti a mnogo toga zavisice od naše kreativnosti i entuzijazma. Znamo da nekada želimo sve odmah i sada, ali to nije uvek moguce, kada je u pitanju razvoj jednog okruga i opština , uz zaustavljen privredni razvoj. Izrada Plana omogucice nam pristup sredstvima iz IPA fondova, na osnovu cega cemo moci da realizujemo projekte, koji ce biti pokretaci razvoja opština i okruga, rekao je Petrovic.

Petar Rajic, nacelnik Ode-ljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti, sa karakteristikama opštine upoznao prisutne goste iz oba regiona a voda tima i programa MSPNE NJilliam P. Lenjis pojasnio je zašto su potrebni regionalni razvojni planovi (RRP).

Osnova RRP je da se definišu prioriteti na osnovu kojih ce se razvijati ovaj region u narednih šest godina. Ono što cete vi uciniti jeste da cete Evropskoj uniji i Vladi reci koji projekti bi trebalo da se finansiraju u cilju poboljšanja društveno-ekonomskog stanja u ovom regionu. Ove prioritete vi postavljate. To je najbitnije. Ali oni moraju biti održivi i doprineti boljitku. Najbitnije je da identifikujemo potencijale i uradimo neophodne projekte, što ce pokazati Evropskoj uniji šta je neophodno ovom regionu, rekao je Lenjis.

Plan za Evropu

Medu razlozima koji stoje na strani “Za” Regionalni razvojni plan je i cinjenica da se Srbija sprema za dobijanje statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju, a bilansiran regionalni razvoj jedan je od osnovnih ciljeva clanica EU. Korisnici Plana su regioni i Vlada, sa posebnim osvrtom na posebne grupe stanovništva, npr. mlade, nezaposlene, privredni sektor itd.

Plan omogucava ekonomski prosperitet, poboljšanje rada socijalnih službi, zaposlenost, zaustavljanje migracije, aktiviranje ljudskih resursa, kreiranje baze podataka projekata...

Osnovne komponente procesa regionalnog razvoja su radne grupe, koje su razvrstane u pet celina: ljudski resursi, rodna ravnopravnost, privreda, poljoprivreda i turizam. Tu je i Regionalni savet, najviše telo za nadgledanje i koordinaciju RRP, kao i Koordinaciona grupa, koja ce biti izabrana na sledecem sastanku.

RRP treba da bude realan, dostižan, izvodljiv, atraktivan , ali i kompatibilan sa nacionalnom razvojnom strategijom, što je na sastanku pokazano primerom iz slovenacke prakse.

T.R.S.

KASIDOL KOD POŽAREVCA

SELO CUVA USPOMENU NA ŽIVKA KASIDOLCA

U okviru oktobarskih svecanosti, gradani sela Kasidol, bili su veoma aktivni.

Na osnovu odluke Mesne zajednice, uz pomoc opštine Požarevac obnovljena je grobnica pukovnika Srpske vojske Živka Kasidolca, na novom groblju u Beogradu.Uz prisustvo gradana iz Beograda i pojedinaca iz Beograda, medu kojima je bio i predsednik Društva za negovanje tradicija oslobodilackih ratova do 1918. godine Dragan Jurišic, održan je pomen uz prisustvo protojereja Dragana Dešica, mesnog paroha i sveštenika Jovana Jackovica iz crkve Svetog Marka u Beogradu.

Povod je bio da se oda pomen pokojnom pukovniku Živku. meštaninu sela Kasidol,posle više od pedeset godina, koji je ostao bez potomaka,a uz to bio zaboravljen.

Presednik mesne zajednice Borica Nešic, naglasio je povod i razlog okupljanja veceg broja Kasidolaca na N.groblju u Beogradu.O liku pukovnika Živka Kasidolca govorio je Milan Ivoševic, rekavši da je Živko Kasidolac, završio Vojnu akademiju u klasi sa vojvodom Stepom Stepanovic,te Živojinom Mišicem i drugima. Bio je on 10. u rangu, Stepa 14. a Mišic 21.Ucestvovao je u Srpsko-turskom ratu 1876. godine,kao hrabar, da kažemo da je bio jedan od cetvorice najhrabrijih. Imao je sva domaca odlikovanja, zatim ruska ali i bio je Vitez francuskog ordena Legija casti.

U vojsci je bio sve. Adutant kralja Aleksandra, zajedno sa Mišicem, više godina, bio je ministar artiljerije,pa profesor na Vojnoj akademiji,predstavnik vojni u Parizu i dr.Ali, bio je on i Upravnik (gradonacelnik) Beograda 1894. godine, kada su u kriznim situacijama postavljena vojna lica na tu dužnost.

Umro je u 52. godini života 1909. godine u Beogradu, i sahranjen na groblju Tašmajdan kod crkve Svetog Marka,gde se tada nalazilo groblje.Da je doživeo Prvi svetski rat,svakako bi se našao u istom stroju sa Stepom i Mišicem. Imao je dva sina oba ucesnici Prvog svetskog rata.Bez potomaka su. Živko je u odnosu na svoje sugradane dostigao najviši stepen obrazovanja i priznanja.

Pored obnovljene grobnice u Beogradu, Živko je u svom rodnom selu dobio i svoju ulicu koja nosi naziv: Ulica pukovnika Živka Kasidolca, kao i knjigu pod naslovom Upravnik Beograda -Kasidolac.

Uz to recimo da Kasidol sa razlogom ima odrednicu “Kasidol selo vitezova“, jer je Živko jedan od prvih vitezova, pored 9 drugih sa LJKI.

Tabla koja krasi ulaz u selo i tablu sa natpisom ulice uradio je slikar Zvonimir Stevic, meštanin, a veoma aktivni oko priprema oktobarskih svecanosti, Kasidolci Mile Vujcic, Borica Nešic i njegove kolege iz Beograda, te Dobrica Ðuric, Zvonimir Stevic i drugi,što zaslužuje posebnu zahvalnost, kao i upravnica N. groblja u Beogradu Lidija Petrovic. Na pomenu 13 oktobra 2007.godine, na Novom groblju u Beogradu predsednik Društva za negovanje tradicija oslobodilackih ratova do 1918. pored zahvalnosti Mesnoj zajednici i gradanima Kasidola, rece da ce Društvo ubuduce svake godine 13. oktobra položiti cvece i upaliti svece,i brinuti o grobnici.Uz govore i pomen ucenica Jovana Sovilj iz Kasidola,recitovala je prigodnu pesmu Vojislava Ilica Mladeg koja na kraju kaže:

“KAD OVDE DOLE JEDNOM

ZAVRŠIM STAZU SVOJU?

NA GROB MI DOCI CE BRACA

PROLICE SUZU KOJU.

...

A KAD I ONA MINU,

KADA ME SVE ODBEŽI,

PUTNIK CE PROCI, RECI:

“TU JEDAN COVEK LEŽI” “

MESNA ZAJEDNICA PETKA

OBELEŽENA GODIŠNJICA BORBI KOD PETKE

U organizaciji Mesne zajednice Petka i Društva za negovanje tradicija oslobodilackih ratova od 1912. godine. U Spomen parku na ulazu u selo Petku prošle su-bote su se okupili clanovi Društva za negovanje tradicija oslobodilackih ratova po tradiciji, po sedmi put, iz Požarevca i Smedereva , položivši venac na spomenik poginulim u borbama 1914. godine.Brojnim prisutnim gostima najpre se obratio Dragan Lukic koji je ispred mesne zajednice pozdravio okupljene, a potom je Tomislav Jevremovic koji je izmedu ostalog rekao:

“Kao i svake godine okupili smo se ovde da sa našim prijateljima iz Smedereva obeležimo dan kada su ovde vodene velike bitke u Prvom svetskom ratu. Baš na ovom mestu bio je stacioniran osmi pešadijski puk treceg poziva pod komandom potpukovnika LJubomira Baltica , koji je posle ratnih napora preminuo u Solunu 1917. godine. Kroz svoj dnevnik on je podrobno opisao borbe koje su ovde vodene.Osim tog puka ovde su se nalazile i jedinice drugog vardarskog bataljona pod komandom majora Naumovica. Ovaj park u kome se danas nalazimo je delo upravo njihovih ruku. Oni su imali srpsku svest a to su pokazali upravo u borbama koje su vodene, ali i u borbama kod Smedereva 1914. godine. Šestog oktobra oni su krenuli sa ovog prostora desno na Kostolacku kosu i posle teških borbi sa Nemcima sa željom da bace Nemce u Dunavac, ali su pretrpeli teške gubitke izgubivši dve trecine ljudstva, a potom su se povukli i u Skadar su došla samo petorica koji su se potom borili i na Solunskom frontu”, istako je Tomislav Jevremovic.

“Društo iz Smedereva ove godine puni deset godina od svog postojanja. Ovo je vec osmi put, organizujemo ovaj marš pod nazivom “tragom drugog vardarskog puka” koji je stigao da odavde stigne kod Smedereva i da puni doprinos u borbama koje su vodene i potisnu snage neprijatelje. Nadam se da ce ovo druženje biti nastavljeno i narednih godina” rekao nam je gospodin Rankovic clan Izvršnog odbora Društva za negovanje tradicija oslobodilackih ratova 1912- 1918. iz Sedereva.

KULTURNI ŽIVOT ŽABARSKE OPŠTINE

SVAKOM SELU SVOJA SMOTRA

Žabarska opština, jedna od osam opština Branicevskog okruga vec godinama je u krugu nerazvijenih i kao takva bori se s problemom odlaska mladih i školovanih u veca, bogatija podrucja. Jedan od nacina te borbe je i obogacivanje kulturnog života u selima Pomoravlja o cemu najviše brine žabarski Centar za kulturu.

Iako je slika kulture i kulturnog stvaralaštva na ovim prostorima sada nešto bolja nego prethodnih godina, brojne su mogucnosti koje tek treba iskoristiti u te svrhe. Tako, pored “Cetereškog prela”, tradicionalne manifestacije po kojoj je Žabari vec prepoznatljivo i “Takmicenja sela” koje svake godine okuplja sve veci broje ucesnika, zapaža se tendencija da svako selo ima neku svoju manifestaciju po kojoj ce se spominjati u kulturnim krugovima Opštine, Okruga pa i šire.

- U jednom broju naselja vec je zaživela ova praksa. U Porodinu naprimer imamo priredbu “Igraj, pevaj Srbijo”, u Simicevu je to SFAS-meduokružno takmicenje fo-lklornih ansambala, u Oreovici “Oreovicka šetnja”, “Oreovacki zvuci” a od pre nekoliko godina “Dani Vojislava Ilica Mladeg” koji se održavaju u oktobru u okviru Oktobarskih svecanosti Opštine, zatim u Aleksandrovcu imamo “Pantelejske dane”... Uskoro cemo smotru ustanoviti i u Vlaškom Dolu, a iskljucivo svoju manifestaciju, koliko još naredne godine, dobice i naselje Žabari. Naš zadatak je da na ovaj nacin obogacujemo kulturu našeg podneblja ali i da, ukljucivanjem što veceg broja ljudi, zainteresujemo što više mladih za ove kulturne sadržaje preko kojih bi oni nalazili svoju motivaciju za ostanak i rad na selu, u svom zavicaju, kaže Miodrag Filipovic, direktor Centra za kulturu u Žabarima.

S.E.

DOBROVOLJNO DAVALAŠTVO KRVI

BRATSKA RUKA - ŽIVOT ZNACI

Pod motom “Bratska ruka - život znaci” sutra se u požarevackoj mesnoj zajednici “Cacalica” održava akcija dobrovoljnog davalaštva krvi u kojoj ce ucestvovati i pedesetak davalaca ove dragocene tecnosti iz kragujevacke bratske mesne zajednice “Erdoglija”.

- Na sastanku Saveta MZ, održanom prošle srede, doneta je Odluka o organizovanju ove akcije. Iz Kragujevca ce doci pun autobus gostiju, dobrovoljnih davalaca krvi kao i predstavnika još dve kragujevacke mesne zajednice, koji su izrazili želju da uspostave prijateljske odnose sa požarevackim mesnim zajednicama i da sa nekima od njih potpišu Povelje o saradnji, kakvu smo mi potpisali 4. juna ove godine u Požarevcu sa MZ “Erdoglijom”. Akciju organizujemo u saradnji sa požarevackim Crvenim krstom, a kako je prikupljena krv namenjena za potrebe lecenja pacijenata u Požarevackoj bolnici, tehnicki deo akcije obavice Kabinet za transfuziju Opšte bolnice “Dr Boja Dulic”- rekla nam je Žaklina Milenkovic, sekretar MZ “Cacalica”.

R.R.D.

CENTAR ZA OBUKU KOPNENE VOJSKE POŽAREVAC

PREKVALIFIKACIJA U ROD PEŠADIJA

- Formiran je 01.12.2006. godine od 565. Nastavnog centra KoV

Centar je namenjen prvenstveno osnovnoj obuci vojnika svih rodova kopnene vojske (pešadija, oklopne jedinice, asrtiljerija i i inženjerija), u njemu se obucava 53 specijalnosti, pa je kao takav jedinstven u Vojsci Srbije.

U Centru se vrši kursiranje podoficira drugih rodova i službi u rod pešadija, kao i veliki broj medunarodnih aktivnosti u vidu razmene iskustava vezanih za obuku vojnika i starešina.

Znacajne rezultate ostvarivali smo u unapredenju saradnje sa stanovništvom na teritoriji Garnizona Požarevac, koji obuhvata Branicevski okrug, bez opštine Žagubica, deo Podunavskog okruga (Smederevo) i deo Pomoravskog okruga (Jagodina, Rekovac, Svilajnac, Despotovac i Cuprija).

Danas cete prisustvovati aktivnosti kursa za prekvalifikaciju podoficira ostalih rodova u rod pešadija. Ovakav kurs organizujemo po treci put. Kurs je poceo sa radom 3.09. i traje do 26.10.2007. godine, ukupno 40 radnih dana. Kurs pohada 38 polaznika podoficira iz svih jedinica Vojske Srbije.

U sklopu promovisanja aktivnosti CO KoV prisustvovacete "pripremnom gadanju rucnim raketnim bacacem 64 mm ZOLJA na rednom broju 6", (bojevo gadanje). Gadanje se realizuje na poligonu Peskovi.

HALO 92

FALSIFIKOVALI NOVCANICE

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Gorana M. (1985) i njegove supruge Hilde M. (1978) oboje iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo falsifikovanje novca. Oni su u Samostalnoj trgovinskoj radnji “Biser plast” racun platili falsifikovanom novcanicom od 1.000 dinara. Izvršenim pretresom njihovog stana policija je pronašla veci broj falsifikovanih novcanica u apoenima od 100, 200 i 1.000 dinara, racunar i štampac na kome su izradivani falsifikati kao i veci broj zgužvanih “neuspelih” falsifikovanih novcanica.

TEŠKE KRAÐE I PREMETACINE

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Darka P. (1981) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je na teritoriji opština Petrovac i Požarevac izvršio više krivicnih dela teških krada. On je osumnjicen da je izvršio više provala kuca, vršeci premetacinu oduzimao novac, zlatni nakit i tehnicke uredaje. Policija je jedan deo pokradenih predmeta pronašla i vratila ih oštecenim vlasnicima.

Zbog sumnje da je izvršio krivicno delo krade policija je podnela krivicnu prijavu i protiv Ozrenka R. (1965) iz Kuceva. Ozrenko je osumnjicen da je sekirom razvalio ulazna vrata na kuci u mestu Zabrega, i izvršivši premetacinu oduzeo tehnicku, hemijsku i prehrambenu robu koju je u kuci pronašao.

ZLOUPOTREBIO POLOŽAJ

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Slaviše G. (1954) iz Svrljiga, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo zloupotreba službenog položaja. Slaviša je osumnjicen da je kao VD direktor Društvenog preduzeca “Progres” iz Svrljiga, iskoristio svoj službeni položaj i zakljucio ugovor sa fizickim licima o kupoprodaji lokala, vlasništvo ovog preduzeca koji se nalazi u Požarevcu, u ulici Moše Pijade za iznos od 6.800.000,00 dinara iako je lokal predstavljao predmet sudskog postupka. Osumnjiceni za prodaju ovog lokala nije imao potrebna odobrenja i saglasnosti Agencije za privatizaciju, gde je od strane Poreske uprave izvršena procena vrednosti lokala od 8.843.040,00 dinara, tako da je Slaviša osumnjicen da je kupcima ove nepokretnosti omogucio pribavljanje protivpravne imovinske koristi u iznosu od 2.043.040,00 dinara.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE "KOMUNALNE SLUŽBE"

MINÐUŠA ZA LJUBIMCA

Prihvatilište za pse i macke lutalice pocelo je sa radom, a Javno komunalno preduzece “Komunalne službe”, pod cijim okriljem azil funkcioniše cini napore da se poslovi hvatanja i zbrinjavanja neudomljenih životinja obavljaju na strucan, human i estetski nacin.

Tehnicki direktor JKP “Komunalne službe”, Dragoslav Janicijevic naglašava da je objekat izgraden po svim evropskim standardima i snabdeven potrebnom opremom, u njegovom sklopu se nalaze boksovi za smeštaj životinja, upravna zgrada i veterinarska ambulanta.

- Prilikom dovodenja svi psi se evidentiraju, imaju svoju licnu kartu i svoj cip. Svako dovodenje pasa iziskuje pregled, vakcinaciju i sterilizaciju. Zbog velikog broja životinja koje vidamo svakodnevno na našim ulicama, moramo da apelujemo na sve gradane da savesnije postupaju prema životinjama, tako što ce voditi više racuna o svojim ljubimcima i nece ih ostavljati nezbrinute na ulici. Ukoliko se desi da vlasnik izgubi svog ljubimca, u periodu od 3 do 30 dana, koliko zadržavamo životinje, vlasnicima je omoguceno da dodu do nas i preuzmu ih. Takode ocekujemo i dobru saradnju sa Društvom za zaštitu života “Švrca”, u cilju veceg angažovanja u udomljavanju i zbrinjavanju pasa lutalica iz Prihvatilišta.

Svi gradani dobre volje koji žele da udome nekog psa ili macku mogu doci do nas i usvojiti ljubimca kojim ce obradovati svoje dete. Novi vlasnici nekog od naših “stanara” treba da budu sigurni da je životinja potpuno zdrava i pregledana od strane nadležne službe. Bilo je situacija u kojima su gradani kontaktirali naše preduzece sa molbom da preuzmemo njihovog ljubimca, jer nisu u mogucnosti, ili ne žele da ga zadrže. Povodom ovih i svih ostalih akcija, moguce je kontaktirati našu službu “Zoohigijena” na telefon 064/8918218 svakog radnog dana od 7 do 15 sati. Rad ove službe znatno bi olakšalo i angažovanje gradana u smislu prijavljivanja agresivnih i bolesnih pasa, kao i njihove lokacije, na navedeni broj. U tom slucaju šaljemo naše radnike koji su strucno osposobljeni za ovaj posao da specijalnim vozilom dodu i preuzmu životinju. - kaže Janicijevic.

Iz JKP dodaju da svi psi koji se vidaju na ulicama moraju biti obeleženi na propisan nacin, a ukoliko to nisu, potrebno ih je prijaviti i time zaštiti i gradane, a i same životinje.

L.L.

OKRUŽNI ODBOR NOVE SRBIJE ZA BRANICEVSKI OKRUG

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

KO VRŠI “RUMUNIZACIJU” VLAHA?

Okružni odbor NS za Branicevski okrug na zasedanju u Žabarima 14.10.2007. godine doneo je jednoglasno odluku da se osudi svaka pojava rumunizacije naših Vlaha, što je prisutno u Branicevskom okrugu a u pojedinim opštinama baš je izraženo.

Ti pojedinci koje predvodi Živa Lazic iz Velikog Gradišta, kao i neki iz Bora i Negotina, krijuci se iza pojedinih stranaka zarad svojih licnih interesa obecavaju i nude neke povoljnosti kako bi Vlahe pridobili za svoje licne ciljeve. Podsecamo da ovakve podele i sumnjivi programi nisu dobri i da vode u još vece podele. To je direktno podrivanje i urušavanje dobrih vekovnih odnosa jednog naroda koji godinama složno živi na ovim prostorima.

Zašto i zarad kojih ciljeva raspirivati i praviti podvojenost i drugo, kada njih nikada nije bilo. Kada rekosmo da se mladi uzimaju bez ikakvih predrasuda, kada slavimo iste slave i imamo istu veru tj. crkvu, stvaralaštvo, folklor i dr. Mi iz Nove Srbije Branicevskog okruga zalažemo se za potpunu jednakost i ravnopravnost medu oba govorna podrucja, za podjednako ucešce na vlasti na svim nivoima tj. u svim drugim segmentima života i življenja.

Podsecanja radi preko 50% našeg clanstva su baš ljudi vlaškog govornog podrucja i veoma dobro saradujemo po svim pitanjima i ne pravimo i ne želimo nikakve podele.

Ovom prilikom pozivamo i druge da nam se obrate i pridruže u razrešenju problema i izgradnji našeg okruga.

SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE U DOMU CRVENOG KRSTA POŽAREVAC

GLADAN COVEK - BOLESTAN COVEK

Povodom 17. oktobra- Medunarodnog dana borbe protiv gladi, prošlog petka u Domu Crvenog krsta Požarevac održana je konferencija za medije. Cilj ovogodišnje manifestacije u svim zemljama sveta usmeren je na smanjenje broja gladnih kojih, prema procenama Ujedi-njenih nacija u svetu ima 815 miliona. Naša država, ali i sve opštine bore se da se smanji siromaštvo, i da se pre svega smanji broj gladnih. Opštinska organizacija Crvenog krsta Požarevac dnevno obezbeduje preko 500 obroka za najugroženije kategorije gradana kao što su izbegla i prognana lica, invalidna lica i penzioneri sa minimalnim primanjima.

- Mesec oktobar posvecen je pre svega našim najstarijim sugradanima, obeležava se u citavom svetu , a u sklopu ovog meseca je i Medunarodni dan borbe protiv gladi. Svi narodi imaju ovaj problem gde pojedini gradani nisu u mogucnosti da sebi obezbede jedan najobicniji obrok u toku jednog dana. Oko 900 miliona ljudi gladuje na ovoj našoj planeti, ako tome dodamo da pojedini narodi nemaju cak ni svežu vodu, jasno je koliko je situacija katastrofalna, sa jako lošom dijagnozom, jer covek kada je gladan, isto je kao da je i bolestan. Borimo se da ljudi, posebno deca i osetljive kategorije obezbede sebi egzistenciju kroz jedan obrok. Mnoge zemlje u svetu kojima uspeva da toj populaciji obezbede jedan obrok dnevno, smatraju da su napravile jedan veliki i važan korak u svojoj politici, naglasio je Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta Požarevac.

Prema recima Živulovica, naša zemlja do skoro je imala 12 procenata ljudi od ukupnog broja stanovnika koji su bili na ivici ili na rubu egzistencije.

- Malo smo se popravili, trenutno smo na deset procenta, statisticki gledano iznad smo Albanije, ali zato nam krupnim koracima beže Rumunija i Bugarska. Ali da ne budemo veoma oštri u kritici, naša država i uopšte opštine bore se da se smanji siromaštvo, i da se smanji broj gladnih. Siromaštvo posebno, jer nalazimo se u fazi tranzicije, veliki broj ljudi ostaje bez posla. Da se ne zavaravamo, moramo prvo ljudima da obezbedimo da rade, da stvaraju dohodak kako bi obezbedili blago-stanje sebi i svojoj porodici, ili gradana kao što su izbeglice pre svega, raseljena lica sa Kosova, zatim invalidna lica, porodice koje imaju stare koji nisu u mogucnosti da sebi obezbede egzistenciju, penzionere sa najnižim primanjima, a da budem konkretan, u okviru socijalnog programa svako ima pravo na jedan obrok u ovom gradu. Nikada se nije dogodila neka katastrofa a da to bude razlog da covek bude gladan. Koliko možemo mi kao humanitarna organizacija, isto tako i naša društveno- politicka zajednica da obezbedi da se tih 500 obroka pripremi svakodnevno. Pored toga, pomažemo deci na pocetku školske godine, za 200 ucenika je obezbeden školski pribor u svim školama na teritoriji Opštine, zatim pomoc u hrani za lica koja se iz nekih razloga ne nalaze na spisku Narodne kuhinje, odeci, obuci. Imali smo prilike da zahvaljujuci našim donatorima deci u zadnjih nedelju dana, prekjuce u Kostolcu, da podelimo i neke igracke i time donekle ispunimo onaj program da ljudima omogucimo neko bla-gostanje u ovim sadašnjim uslovima, zakljucio je Živulovic.

Sekretar Crvenog krsta Požarevac zahvalio se tom prilikom svim donatorima, posebno SO Požarevac koja na mesecnom nivou izdvaja 350. 000 dinara u ove svrhe, norveškom Crvenom krstu i Vladi te zemlje koji u zimskim mesecima priskacu u pomoc, kao i radnim organizacijama na teritoriji opštine Požarevac.

- Koristim priliku da se zahvalim našim donatorima kojima smo uputili apel da nam za ovaj mesec starosti i gladi pomognu, posebno bih istakao Centralnu apoteku koja se uvek odaziva našim pozivima, zatim SO Požarevac. Od pojedinaca, posebno bih istakao Dragoša Milo-savljevica, sudiju u penziji koji se odrekao Oktobarske nagrade u korist akcije koju organizuje Crveni krst u oktobru kada se obeležava i ovaj Dan gladnih. Posebno se zahvaljujem i vama novinarima i vašim kucama koje su propratile sve ove naše aktivnosti i na neki nacin podstakli one organizacije i pojedince koji mogu da pomognu u ovakvim aktivnostima, jer, pomoci drugom je neko zadovoljstvo za svakog od nas, podsetio je na kraju Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta Požarevac.

M. Kuzmanovic

NA FINALNOM TAKMICENJU SELA SRBIJE U PRIJEVORU

MILJEVICU TRECE MESTO

GOLUBAC.- Na 33.finalnom takmicenju sela Srbije u Prijevoru kod Cacka, prošlogodišnji pobednik Branicevskog okruga,pecko selo Miljevic u opštini Golubac osvojilo je trece mesto.Na ovom nadmetanju u izgledu sela, poljopri-vrednoj proizvodnji i kulturno-umetnickom stvaralaštvu,ciji je organizator Kulturno-prosvetna zajednica Srbije,sveukupni pobednik je selo Brestovac u opštini Bor,dok je drugu nagradu osvojilo selo Ratina u kraljevackoj Opštini. Posebno priznanje za kulturno-umetnicko stavralaštvo uruceno je Miloševu u opštini Jagodina,a za rezultate u poljoprivrednoj proizvodnji selu Donje Stupinje,u opštini Aleksandrovac. Specijalnom diplomom Kulturno-prosvetne zajednice ,,okitilo’’ se društvo ‘’Prosvjeta’’ iz Rudog u Republici Srpskoj.

Selo Miljevic u dolini Peka je jedno od naprednih u opštini Golubac ciji se meštani bave ratarskom i stocarskom proizvodnjom, veliki broj njih radi u preduzecima i ustanovama,bave se raznim zanatima i trgovinom. Oko 50-tak domacinstava ima po nekog clana na privremenom radu u zemljama Evropske Unije, u selu postoji cetvorazredna osnovna škola,nekoliko prodavnica,ugostiteljskih i zanatskih radnji. Dika i ponos sela je Kulturno-umetnicko društvo ,,Pek’’ koje je osnovano pre dve godine i za ovo kratko vreme postiglo je vredne rezultate na raznim gostovanjima i festivalima. Jedan od osnivaca i kreatora svih aktivnosti i uspeha KUD-a je sadašnji predsednik Radovan Milovanovic koji ne propušta ni jednu probu svojih clanova koji se njemu odužuju osvajanjem priznanja.

- Krenuli smo ozbiljno da radimo i ovi mladici i devojke koji su od prvog dana u društvu daju sve od sebe. Nastupali smo na Etno festivalima u Novom Sadu, Kladovu, Golupcu, u Žikinoj ,,Šarenici’’ RTS-a, u susretima sela gde smo prošle godine bili i pobednici na podrucju Branicevskog okruga. Ovaj za nas za sada najveci uspeh,trece mesto u Srbiji u ovom najmasovnijem takmicenju,za nas je poseban podstrek za još veci rad i angažovanje,a posebno dugujemo zahvalnost za ovaj uspeh i našem prijatelju društva Mikanu, kao i koreografu Goranu Jovanovicu iz KUD-a iz Požarevca koji su od prvog dana rada društva sa nama,kaže Milovanovic.- Vec smo ugovorili i gostovanje u Becu do kraja ove godine.

Kulturno-umetnicko društvo ,,Pek’’ broji 50 clanova svih uzrasta i svi ti mladici i devojke dišu jednom dušom,dobro se slažu i srecni su kada osvoje neku od nagrada. Jovana Mitrovic, Dejan Mitic i Aleksandra Pacic puni su utisaka sa završnog takmi-cenja sureti sela Srbije u Prijevoru.Kažu da su pre nastupa imali tremu,ali da je ona posle nestala kada su zaigrali. Stekli su i mnogobrojne prijatelje medu osam Kulturno-umetnickih društava i ansambala, a posle ovog uspeha okrecu se ponovo radu kako bi što spremiji za prvi nastup van granica naše zemlje.

LJ.Nastasijevic

ŠEST DECENIJA U KOLU

KUCEVO. - Bracni par Andreja i Vidosava Šojanovic iz Duboke sa svojim meštaninom i muzickim kolegom Miladinom Nikolic, vec punih šest decenija uveseljavaju posetioce raznih kulturno-umetnickih festivala i smotri na podrucju opštine Kucevo, Branicevskog okruga i Srbije. Andreja Šojanovic (67) je poceo da svira violinu u svojoj šestoj godini, pridružio se starijem Miladinu Nikolicu (81), a njih dvojica tako decenijama na pozornicama, u kolu i na vašarima uveseljavaju ljubitelje srpske i vlaške narodne muzike.

Oni cine i okosnicu orkestra u Kulturno-umetnickom društvu “Rusaljke” iz Duboke, koji skoro trideset godina izvode pagansku igru -padanje žena u trans. clanica društva Vidosava Šojanovic (62) glumi ženu-padalicu, koja doživljava vantelesno ushicenje na verski praznik “Trojica”, u narodu poznatog kao Duhovi.

Iako su u godinama, njima ne smetaju ni ove tropske temperature od preko 40 stepeni, i Andreja i Miladin rado pristaju da ucestvuju na svim priredbama, gde im je jedna od tacaka i sviranje vlaškog kola na jednoj violini.

LJ. Nastasijevic

NA HIPODROMIMA SRBIJE

POBEDNICKI TALAS LJUBICEVSKIH GRLA

Na Beogradskom hipodromu u trci dana za dvogoda grla na 1.000 metara pod nazivom “Fliger Elita Amigo” koja je održana 14.oktobra ubedljivu pobedu je odnelo ljubicevsko dvogodce “Nada LJubicevska” ostavivši iza sebe Ašika i Šilimara. Pehar težine 22 kilograma predat je u ruke džokeja Ðorda Perovica koji je odlicno iskoristio njene sprinterske sposobnosti. U prethodnom periodu Nada LJubicevska je trijumfovala u jednoj kvalifikacionoj trci, dok je na 44.LJKI u trci “Kostolac” stigla cetvrta. Pretprošle godine i Guliver je sa jahacem Marjanom Kurticem Korderom pobedio u trci “Amigo” tako da je potrebno da se ostvari još jedna pobeda kako bi pehar ostao u trajnom vlasništvu Ergele “LJubicevo”.

Od mladih konja dobro se pokazala i “Etna Fokus” koja je na Carevoj cupriji osvojila jedno prvo i jedno drugo mesto u velikim dvogodackim trkama za kvalifikaciju, ali kod nje postoji problem jer se cesto povreduje u boksu. Najviše od svih dvogodaca trcao je “Kralj” koji je cetiri do pet puta osvajao druga mesta.

Pobede za pricu

Tri pobede u Beogradu ostvario je i Tristan koji je pri kraju karijere, a opterecen je i povredama. I pored svega povodom Dana oslobo-denja Požarevca u glavnoj trci “15.oktobar” na 1.100 metara osvojio je prvo mesto. Iza Tristana došli su Tajfun KM, Triger i Šizoka. Što se tice Gulivera on je u punoj snazi i sa njim je u LJubicevu poceo pobednicki talas. Kao dvogodac dobio je trku “1.maj” u Požarevcu, zatim važne trke na kratkim distancama u Beogradu. Ove godine je trcao jake trke u placu, dosta je bio opterecen teretom, a 7.jula u Požarevcu probio je start mašinu.

Kalisto je izvanredno trogodo grlo, ali za razliku od ostalih on je puler. On je dobio trku ždrebaca “Bombarder” gde je iza sebe ostavio Princa Surcinskog i Paragrafa.

“U Derbiju nismo imali dobrog džokeja, konj nije na vreme odmoren, nije pre pravca “uhvatio vazduh”, tako da su ga u ciljnoj ravnini prestigli Paragraf i Princ Surcinski. Da smo imali boljeg jahaca, najverovatnije pehar bi krasio naše vitrine. Zatim je usledio još jedan peh, jer se pred same LJubicevske igre Kalisto povredio. Od Grala smo ocekivali mnogo više, ali je i on relativno brzo doživeo povredu i ostao je za sada na dve pobede”, istice Prvoslav Mošic, direktor JP “LJubi-cevo”.

Ubedljivo najbolje rezultate je postigao Kajzer, koji je prošle godine dobio trku “Vidovdan”, “Memorijal Kra-lja Aleksandra” i “Kup LJubiceva” tako da je sasvim zasluženo proglašen za “konja godine.” U ovoj godini zbog bolesti bio je malo povucen iz treninga, a problemi su nastali i zbog promenjenih propozicija. Cetiri dana pred ovogodišnje LJKI zbog vece kilaže džokej Marjan Kurtic Kordero morao je da odustane, tako da je njega zamenio Iljija Moskov, što se odrazilo na plasman Kajzera i on je u Kupu LJubiceva zauzeo sedmo mesto. Problem je bio u tome što Moskov nije imao dovoljno snage da pokrene Kajzera, koji je izuzetno težak za isterivanje.

Sledece nedelje sa Željkom Ilicem u sedlu u Kupu Zobnatice, Kajzer je stigao treci sa veoma malim zaostatkom. Za trku “Memorijal Kralja Aleksandra” angažovan je Saša Glogovac i tu je Kajzer osvojio drugo mesto. Ispred njega je stigao Ce Gile izuzetno grlo koje se sada nalazi u vlasništvu jedne štale u Bosni.

Prema recima Mošica, sa džokejem Ðordem Perovicem ostvarena je izvanredna saradnja,jer on zbog male kilaže može da jaše dvogodce i starija grla, ali njegovi buduci planovi vezani su za Italiju. Sledece nedelje posle završetka trkacke sezone pocece pregovori sa potencijalnim dokejima. Trener Nebojša Dozet radi veoma staloženo, ume da sacuva konje i prakticno sa koliko grla se startuje sa toliko se i završava sezona.

U narednih dvadesetak dana posle završetka sezone bice sumirani ovogodišnji rezultati Ergele “LJubicevo” i prezentovani javnosti. Najvažnije je da se obezbede najmanje dva džokeja, jer uskoro dolaze sedam novih perspektivnih dvogodih grla koji vode poreklo od izvanrednog Švos Bahlera pobednika Trajal Steksa i Derbija. Sledece godine stižu još deset mladih dvogodaca od Farkata tako da ce kapaciteti biti ispunjeni.

“Zbog toga celokupna trkacka štala ce biti ponudena na prodaju, sem naravno Kajzera. Radimo po principima koji važe u razvijenim evropskim zemljama, jer mi nismo samo takmicari, vec posedujemo odlicnu priplodnu štalu i od 1.novembra ljubicevska grla ce biti na tržištu. U maju mesecu 2008.godine sledi krštenje i registracija dvogodaca, a posle toga i proslava povodom 150 godina postojanja najstarije srpske ergele u kojoj ce biti ukljucena lokalna samouprava i resorno ministarstvo”, istice direktor Prvo-slav Mošic.

Projekti i investicije

Ove godine Opština Požarevac je uložila velika sredstva za rekonstrukciju objekata u Ergeli. Promenjen je krov na štali u vrednosti od 6 miliona dinara, koja se nalazi na ulazu i plan je da se u njoj naprave apartmani za smeštaj posetilaca. Za detaljno sredivanje padoka Opština je izdvojila 1,6 miliona dinara. Vezano sa tim aktivirana je suvenirnica i jedan padok koji ce poslužiti za školu jahanja. Zahva-ljujuci Saši Miškovicu koji je osnovao društvo “LJubice-vo” u Nemackoj nabavljena je oprema za tri do cetiri konja. Od Fonda za zaštitu životne sredine dobijeno je 3,2 miliona dinara za sredivanje zelenih površina. Zatim na predlog Dušana Vujicica, predsednika opštine Požarevac predata su dva projekta NIP-u u vrednosti od 400 miliona dinara, koji se odnose na sredivanje manježa i Konaka knjeginje LJubice.

“Prilikom prezentovanja master plana Mladan Dinkic, ministar ekonomije i regionalnog razvoja na prvom mestu pomenuo je Ergelu “LJubicevo” i Viminacium, jer za razliku od drugih, ova ergela ima legat. Preko Društva inženjera i tehnicara Srbije potencirao sam da se uradi projekat biciklisticke staze od Požarevca do Lagune. U izradi je projekat za sredivanje upravne zgrade i nekadašnjeg zatvora u vreme kneza Miloša, koji bi bio prava turisticka atrakcija. Ovih dana predace se elaborat Vladi Srbije kako bi LJubicevo postalo nacionalna ergela, a za to je potrebno malo strpljenja”, kaže direktor Mošic.

Ratarstvo

Radna jedinica “Ratarstvo” predstavlja servis “Ergele”, jer za konje treba obezbediti dovoljnu kolicinu kvalitetne hrane. Da bi se pokrili troškovi “Ergele” i veoma skupih džokeja organizovan je pansion za konje. Ove godine obezbedena je slama i seno i za ljubicevske konje i konje u pansionu, a ostatak ce se prodati i kupice se zob koja nedostaje. Cetvrta detelina ostavljena je za seme, koje ce biti zamenjeno za ovas i takvim domacinskim poslovanjem ostvarice se pozitivni rezultati.

Završena je žetva suncokreta i krenulo se sa setvom ozimih žitarica. Prvi put u LJubicevu uz pomoc preduzeca “Filip” posejan ozimi ovas na površini od 15 hektara. Zatim, obavljeno je tanjira-nje i pocela je setva pšenice na površini od 100 hektara. Interesantno je da su radnici u radionici od starih delova uspeli da osposobe tanjiracu, a zahvaljujuci lokalnoj samoupravi servisiran je veliki traktor i dva kombajna tako da se radi prilicno dobro. U prolece bice posejana i jedna sorta “golog” ovsa koji je izuzetno kvalitetan za ishranu konja.

D.Dinic