Header

U PETROVCU ZASEDALO OPŠTINSKO VECE OPŠTINE PETROVAC

DATA SAGLASNOST NA POVECANJE CENA GREJANJA

U Petrovcu je prošlog cetvrtka, održana 62. sednica Opštinskog veca opštine Petrovac. Clanovi opštinske vlade razmatrali su devet tacaka dnevnog reda .

Na pocetku sednice direktor komunalnog preduzeca „Izvor” Milenko Vicentijevic obrazložio je zahtev za povecanje cena grejanja gradske toplane u Petrovcu za 6,9 odsto. Osnovni razlog za korekciju cena grejanja je povecanje cene mazuta za 10 odsto, što je ovo preduzece opteretilo za dodatna tri miliona dinara. Vece je ovaj zahtev jednoglasno prihvatilo.

Opštinsko vece je donelo za-kljucak o raspisivanju konkursa za dodelu stipendija redovnim studentima visokih škola za školsku 2007 - 2008. godinu. U novoj školskoj godini bice stipendirano deset novih studenata i to dva studenta Engleskog jezika i osam studenata ostalih visokih škola, a uslov je da najniža prosecna ocena bude 8. Opština ce nastaviti i stipendiranje studenata iz ranijih godina koji su redovno upisali ovu školsku godinu.

Donet je i zakljucak o raspisivanju oglasa za prikupljanje ponuda za davanje na odredeno vreme neizgradenog gradevinskog zemljišta u zakup, u potezu Dobrnjac 1 , a prihvacen je i zahtev AD „Javor” Petrovac da mu se u zakup da pružno zemljište neposrednom pogodbom.

Predsednik opštine Radiša Dragojevic upoznao je clanove veca o zahtevu grupe izbeglica iz privatnog smeštaja za rešenje stambenih problema. Opština ce po tržišnim cenama pomenutin licima obezbediti prednost u dobijanju adekvatnih placeva, a u saradnji sa Republickim komesarom za izbeglice obezbedice im se i gradevinski materijal.

Vece je uobicajno donelo i jedan broj zakljucaka za finasijsku pomoc socijalno ugroženim licima.

Na kraju sednice Radovan Davidov informisao je vece o toku jesenje setve sa posebnim osvrtom na teškoce oko nabavke semenskog materijala, ali je i pored toga izraženo ocekivanje da ce se zasejane površine povecati u odnosu na prošlu godinu za citavih hiljdu hektara i da ce pod pšenicom biti zasejano oko 4.000 hektara.

D. Ilic

SVECANI ISPRACAJ REGRUTA

ŠEST MESECI - KOLIKO OTADŽBINA TRAŽI

U Klubu Vojske Srbije u Požarevcu prošlog petka održan je svecani ispracaj regruta decembarske partije. U prvom delu svecanosti regrutima se obratio komandant Vojnog odseka Požarevac, pukovnik Goran Ivoševic sledecim recima: “ U obavezi ste da se obucite za vojno - evidencione specijalnosti odredenog roda ili službe u Vojsci Srbije i u pocetnom periodu bice malo problema dok se naviknete na nove uslove života i rada u odredenim jedinicama. Obuka je u pocetku malo teža, ali ja se nadam da ce te to vrlo brzo savladati i dokazati da smo najbolje poslali iz Požarevca. Potrudite se da budete dobri vojnici, jer cete tako dobiti nagradna odsustva, a samim tim i skracenje vojnog roka koji je sada šest meseci. Obucavate se da cuvate ovu zemlju i zaštitite je od nekog potencijalnog neprijatelja, a u vojci cete steci i nova prijateljstva.”

Regrute je potom pozdravio Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga i izrazio nadu da ce u toku vojnog roka oni steci znanja i veštine koje ce im koristiti i kasnije u životu i da ce posle odsluženja vojske biti spremni za poslovne izazove u civilstvu.

Zatim su regrutima urucene pozivnice sa vojnim poštama i isplaceni putni troškovi.

D.D.

NA SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTINE ŽABARI

VRTIC UJEDINIO ODBORNIKE

- Jednoglasno, kao retko kada, usvojena dokumenta koja se odnose na dosadašnju i narednu aktivnost Decjeg vrtica “Moravski cvet”

- Osnovan opštinski Savet za zapošljavanje

Pocetak prošlonedeljnog zasedanja opštinskog Parlamenta u Žabarima, predsedavala predsednica Silvana Ilic, obeležila je jedna ostavka i odbijanje inicijative grupe odbornika da se u vidu Predloga nacrta budžeta usvoje novine u raspodeli sredstava namenjenih radu mesnih zajednica u narednoj godini. Ostavku na mesto odbornika podneo je Branislav Aleksic, sa liste SRS tako da ce se narednih dana ova stranka pozabaviti izborom svog novog predstavnika u Skupštini opštine. Što se inicijative grupe odbornika tice, ona je cak naišla na pozitivne reakcije i vladajuce koalicije i opozicije jer se njome predlaže više para iz budžeta za mesne zajednice, ali je zbog nenadležnosti Skupštine, upucena Vecu na razmatranje.

U nastavku sednice dogodilo se nešto što je retkost za ovaj ali i mnoge druge parlamente, odbornici su jednoglasno prihvatili godišnji program rada, izveštaj o radu i predškolski program rada Decjeg vrtica “Moravski cvet” za školsku 2007/2008. godinu. Direktorka ove ustanove obavestila je odbornike da su svi akti neophodni za rad Ustanove, doneti u zakonskom roku i kao takvi prosledeni odeljenjima Ministarstva prosvete u Smederevu i Požarevcu i prosvetnom inspektoru u Žabarima. Kada je u pitanju Izveštaj o radu Vrtica, od Skupštine je zatražena saglasnost na vaspitno-obrazovni rad dok ce se o finansijskim pokazateljima tek raspravljati po završetku budžetske godine. Trenutno je u oba objekta Vrtica, u Žabarima i Aleksandrovcu, smešteno 130 deteta. I za razliku od saglasja manifestovanog povodom pomenutih dokumenata Vrtica, sa razrešenjem starih i imenovanjem novih clanova Upravnog odbora ove ustanove, što je takode bilo na dnevnom redu sednice, vodena je burna rasprava. Odbornici iz opozicije smatrali su da UO ne treba menjati tim pre što je, usvajanjem izveštaja o radu Vrtica data pozitivna ocena njegovom sveukupnom radu cemu je svakako doprineo i Upravni odbor. Bilo je i onih koji su nova imenovanja povezivali sa novom skupštinskom vecinom. Na kraju je, ipak, vecinom glasova razrešen Upravni odbor Vrtica imenovan 28. marta 2005. godine i imenovan novi na mandatni period od cetiri godine. U nastavku je jednoglasno doneta odluka o mreži osnovnih škola na podrucju Opštine kojom se utvrduje broj i prostorni raspored osnovnih škola. Prema ovoj odluci program osnovnog obrazovanja i vaspitanja na podrucju Opštine Žabari ostvarivace se u dve maticne škole koje imaju 13 izdvojenih odeljenja. Na ovakvu odluku saglasnost ce se zatražiti i od nadležnog Ministarstva.

Na dnevnom redu prošlonedeljne sednice bio je i plan postavljanja privremenih montažnih objekata na javnim površinama koji je izazvao veliko interesovanje. Planom se, inace utvrduju mesta za postavljanje privremenih montažnih objekata u pojedinim delovima naselja. Pored vec postojecih lokacija u Žabarima, Simicevu, Aleksandovcu i Porodinu predvidene su i nove u istim ovim mestima ali i u Oreovici i Vlaškom Dolu. Odlukom se obavezuju nadležni organi da prilikom izdavanja odgovarajucih akata za postavljanje kioska vode racuna o uslovima za prikljucenje ne elektroenergetsku, vodovodnu, kanalizacionu i telefonsku mrežu kao i da kiosci ne ometaju saobracaj i prolaznike i ne narušavaju izgled grada. Jedan od zakljucaka u vezi sa ovom odlukom je i da se preispitaju dozvole o postavljanju nekih privremnenih objekata koji vec duže vreme nisu u funkciji.

Odbornici Skupštine opštine na prošlonedeljnoj sednici doneli su i odluku o obrazovanju Saveta za zapošljavanje.

BEZ IMENOVANJA DIREKTORA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD

Iako su mnogi ocekivali da ce se na prošlonedeljnoj sednici rešiti pitanje izbora novog direktora Centra za socijalni rad u Žabarima, to se nije desilo, pa tako ova Ustanova ostaje do daljnjeg bez celnog coveka. Da podsetimo, mandat Simi Jefticu, poslednjem direktoru istekao je pre godinu i po dana. U meduvremenu je bilo nekih pokušaja da se imenuje novi rukovodilac, ali se u tome nije uspelo. Na poslednji konkurs prijavila su se dva kandidata od kojih je Upravni odbor prednost dao Nadi Kostic, diplomiranom psihologu Centra. I pored saopštenja predsedavajuce da je saglasnost na taj predlog stigla iz Ministarstva rada i socijalne politike, Nada Kostic nije dobila potreban broj glasova da bi bila izabrana za direktora Centra.

S.E.

U VELIKOM GRADIŠTU- PREDSTAVLJEN PREDLOG STRATEGIJE ODŽIVOG RAZVOJA SRBIJE

MODERNA, EFIKASNA I HUMANA SRBIJA

Opština Veliko Gradište i Vlada Republike Srbije- Kabinet potpredsednika Vlade, prošlog petka, organizovali su u Velikom Gradištu, jednoj od dvanaest opština buducnosti, prezentaciju “Strategije održivog razvoja Srbije”, kojom bi se stvorio okvir za razvoj Srbije, utemeljen na uskladensti ekonomskog razvoja, socijalnih pitanja i pitanja zaštite životne sredine.

Osnovni cilj je “da se Srbija usmeri ka modernom, efikasnom i humanom društvu. Ka društvu sa jasno uoblicenim etickim sistemom, u kojem ljudski život ima najvecu i neprikosnovenu vrednost.” Inace, ova je Strategija rezultat saradnje Kabineta predsednika Vlade RS, Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i Švedske agencije za medunarodnu saradnju (SIDA).

Domacini ovog okupljanja bili su predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic, i njegov zamenik, Zlatko Šulovic, a prisutnima su se obratili: savetnik potpredsednika Vlade RS, Srdan Popovic, savetnik ministra zaštite životne sredine, Siniša Mitrovic, predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic, i menadžer projekta “Strategija odživog razvoja Republike Srbije”, Jovan Protic. Diskusiju koja je potom usledila vodili su clanovi strucnog tima i uz Jovana Protica na pitanja ucesnika odgovarali su Petar Ðukic, Drenka Vukovic i Radmilo Pešic.

-Veliko Gradište je mali grad po površini ali veliki po ambicijama i projektima. Želimo da grad i Srebrno jezeru budu celina i da naš grad živi zajedno sa rekom. Želimo zdravu životnu sredinu i u njoj razvijen turizam i poljoprivredu. Svemu tome može da doprinese “Strategija održivog razvoja RS”, istakao je izmedu ostalog prvi covek gradištanske opštine, Dragan Milic.

Inace, medu brojnim posetiocima ove prezentacije i diskusije bio je i nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Goran Petrovic, koji je istakao dalekosežni znacaj ove Strategije za Srbiju a, u tom kontekstu, i za branicevske opštine, narocito sa stanovišta Lokalne strategije održivog razvoja.

PO MERI SAVREMENOG COVECANSTVA

Održivi razvoj predstavlja skladan odnos ekologije i privrede. Podrazumeva ekonomski i socijalni napredak uz ocuvanje prirodnog bogatstva.

-Ova Strategija je dokument koji tretira srpsku situaciju ozbiljno, uvažava cinjenicu da smo mi 20 godina iza Evrope u sistemu zaštite životne sredine, tretira cinjenicu da imamo tranzicionu ekonomiju, koja se razvija brzo ali da ljudi ostaju bez posla, kao i cinjenicu da imamo 20 posto stanovništva na granici siromaštva. Inace, Srbija ce ove godine imati porast bruto nacionalnog dohotka 8 posto. Najviši u regionu. Ali, cena je 7.5 posto po životnu sredinu. To znaci da naš napredak u tranziciji placaju šume... “, istakao je izmedu ostalog savetnik potpredsednika Vlade RS, Srdan Popovic, dajuci uvodnu rec na prezentaciji “Strategije održivog razvoja RS”, i dodao:

-Cilj nam je da obidemo Srbiju sa predlogom ove Strategije i dobijemo mišljenja, komentare, sugestije. Cilj nam je da što više ljudi ukljucimo u ovaj proces. Namera nam je da sledece godine napravimo trajni Projekat, da srpske eksperte držimo zajedno, i to, za “tud” novac, ne novac poreskih obveznika Srbije. Zatim, da identifikujemo neke pilot- projekte, sa održivošcu kao kljucnim kriterijumom. Bitan kriterijum je i partnerstvo, jer smatramo da su trajniji oni projekti u kojima ucestvuje više nosilaca: država ili lokalna samouprava, privreda i nevladine organizacije. Insistiracemo i na obrazovanju najmladih generacija da cuvaju svoju životnu sredinu. Dugorocno, to je jedina prava stvar.

Inace, pojam održivog razvoja definisan je kao “razvoj koji zadovoljava potrebe covecanstva danas, bez umanjenih mogucnosti da buduce generacije zadovolje svoje egzistencijalne potrebe”. Od 1987. godine, kada je na ovaj nacin definisan u Izveštaju Svetske komisije za životnu sredinu i razvoj, pa do današnjih dana, održivi razvoj je postao jedan od kljucnih elemenata u formulisanju i sprovodenju razvojnih politika u svetu.

Na nacionalnom nivou, “Strategija održivog razvoja Republike Srbije” predstavlja korak dalje u sagledavanju smernica razvoja i njihovom uoblicavanju u pravcu dugorocnog razvoja društva i zaštite životne sredine.

Program Vlade RS naglašava, izmedu ostalog, neophodnost nastavka procesa evropskih integracija Republike Srbije, održavanje tempa ekonomskog razvoja, smanjenje nezaposlenosti i rast životnog standarda, kao kljucne prioritete u naredne cetiri godine. U tom smislu, dostizanje održivog razvoja zahteva duboke strukturne promene i novi nacin rada u svim oblastima ekonomskog, politickog i društvenog života.

IMPERATIV BUDUCNOSTI

Na Petnaestoj sesiji Komisije Ujedinjenih nacija, održanoj prvog maja tekuce godine, Republika Srbija je po prvi put bila predstavljena kao država koja aktivno radi na održivom razvoju.

Kabinet predsednika Vlade RS, Program za razvoj Uje-dinjenih nacija (UNDP) i Švedska agencija za medunarodnu saradnju (SIDA), odabrali su više od 50 eksperata, predvodenih grupom od 6 koordinatora, koji su izradili više od 700 strana tematski povezanog materijala na temu održivog razvoja, potom uoblicenih i sažetih na 180 strana “Strategije održivog razvoja RS”. NJenu osnovnu strukturu cine tri stuba: ekonomija zasnovana na znanju, ekonomsko- socijalna pitanja i životna sredina.

-Ovo je imperativ buducnisti! U tom kontekstu, Srbija bi uskoro trebalo da dobije dva zakona: Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Time ce biti uredeno upravljanje otpadom, koji je resurs i profit i na koji ozbiljno racunamo u buducnosti. Zatim, u Ministarstvu životne sredine se radi na projektu koji bi omogucio povoljnije uslove za dobijanje kredita za tzv. “zelenu” ekonomiju. U iducoj godini radicemo i na tome da iz sredstava državnog Fonda za ekologiju umanjimo kamatnu stopu i omogucimo onima koji za to imaju interesa da rade reciklažu otpada”, istakao je u Velikom Gradištu savetnik ministra zaštite životne sredine, Siniša Mitrovic, i, izmedu ostalog, dodao:

-Ministarstvo životne sredine je jasno napravilo otklon prema zagadivacima. Nas ceka i promena Zakona o prekršajima i kaznama. Inicirali smo 20 puta vece kazne za one koji vrše degradaciju životnog prostora. Radimo i na promeni Zakona o vodama, koje moramo da zaštitimo i sacuvamo. Rigidno cemo izvesti rezove. Ojacacemo inspektorat sledece godine sa još 40 republickih inspektora. Uradicemo da svaka opština mora da ima i lokalnog ekološkog inspektora, tako da radimo i na promeni Zakona o lokalnoj samoupravi. Radimo i na tome da svaka opština mora da ima svoj Eko- fond, koji ce biti kredibilna institucija za podsticanje programa i projekata investiranja u životnu sredinu... Cilj nam je da Srbija postane lider na Balkanu.

U Velikom Gradištu ukazano je na više posebnih ciljeva ove Strategije, koji dodiruju brojne ekonomske sektore i razne sfere društvenog života: pocev od povecanja energetske efikasnosti, šireg korišcenja obnovljenih vidova energije, smanjenja upotrebe sirovina i dematerijalizacije privrede, uvodenja “ciste” proizvodnje i održive potrošnje, boljeg iskorišcenja prostora, preko smanjenja socijalno iskljucenih osoba, podnošljivije raspodele tereta tranzicije, uvodenja fleksibilnijeg sistema obrazovanja, do afirmisanja zdravog i ekonomicnog životnog stila, ocuvanja prirodnih i kulturnih vrednosti, te zaštite od posledica mogucih globalnih ekoloških rizika.

Sekretarijat projekta “Strategija održivog razvoja RS” u proteklih 18 meseci aktivno je radio na povezivanju izrade Strategije u Srbiji sa tokovima održivog razvoja u Evropskoj uniji, u sistemu Ujedinjenih nacija i državama clanicama OECD. Tako da su do sada izradeni brojni dokumenti od suštinskog znacaja.

A. Maksimovic

PREDSEDNIK OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE, DRAGAN MILIC

“Veliko Gradište ima dragocenosti od Boga i prirode. To su reka Dunav, reka Pek i Srebrno jezero. Ima i prilicno nezagadenu prirodu, poljoprivrednu proizvodnju, gradevinsko zemljište, privredu koja je dosta dobro koncipirana, bez prljavih tehnologija. Ipak, postoje i problemi. Recimo, to su divlje deponije, kojih je više od 50 u našoj opštini, zatim, neuredena glavna deponija, nepostojanje sistema za precišcavanje otpadnih voda... Ali, bitno je da smo uocili postojece probleme i da smo spremni da se sa njima suocimo, a u tom je pogledu vrlo znacajna “Strategija održivog razvoja Republike Srbije”, govorio je predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic.

-Po planovima razvoja opštine Veliko Gradište turizam i poljoprivreda zauzimaju kljucno mesto. U tom smislu, moram istaci kao veliki uspeh ljudi koji su sada u opštini to što smo pronašli vrlo ozbiljnog investitora, gospodina Slobodana Vucicevica, koji bi trebalo da ponudi tržištu neke od lepota Velikog Gradišta, naravno, oplemenjene mnogim novim sadržajima. Time ce Gradište da izade na turisticko tržište i da se bori za goste. Uz to ide i naš vrlo bitan cilj, a to je zapošljavanje mladih ljudi. Po nekom planu, kada pomenuta investicija bude bila završena, trebalo bi da se zaposli oko 500 radnika. Mi smo tim povodom poceli sa pripremanjem kadrova otvorivši odeljenja konabara, kuvara i turistickih tehnicara. Takode, imamo privredu koju treba oživeti i razvijati, ali bez prljavih tehnologija. Imamo Master plan koji bi ovih dana trebalo da razmatra Vlada RS, o razvoju turizma u pet podunavskih opština. Imamo bogatu saradnju sa susednom Rumunijom. Vodimo se vizijom da Gradište bude grad koji ce u svom sastavu imati elemente iz devetnaestog, dvadesetog i dvadeset i prvog veka i na najbolji nacih ih ponuditi turistima. Sve su to preduslovi za ozbiljan razvoj”, dodao je Milic i zakljucio:

-Veoma je znacajno to što se u pripremi “Strategije održivog razvoja RS” maksimalno ukljucuje celokupna javnost. Vrlo je bitno iskljuciti politiku. Ovo nije pitanje politike. Ovo je život. Otuda, politiku bismo morali da stavimo po strani i zajednicki se posvetimo rešavanju životnih problema.

ZAŠTO STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA?

Na pitanje zašto je Srbiji potrebna Strategija održivog razvoja dati su sledeci odgovori:

-Predstavlja jedan od uslova za otpocinjanje pregovora o punopravnom clanstvu Srbije u Evropskoj uniji, zatim, život u Srbiji cini kvalitetnijim i sadržajnijim, vodi urevnoteženju ekonomskih i socijalnih ciljeva društva i zaštite životne sredine, zakljucno sa tim da ova Strategija nije namenjena Evropi, vec Srbiji, sa željom da se unapredi ukupni kvalitet života svih gradana.

PRIVREDNO DRUŠTVO “SILVER LAKE INVESTMENT D.O.O.” U VELIKOM GRADIŠTU

JEDAN OD NAJATRAKTIVNIJIH TURISTICKIH CENTARA

Nakon predstavljanja i diskusije povodom “Strategije održivog razvoja RS” usledilo je i predstavljanje projekta “Srebrno jezero i integrisano upravljanje ribarskim podrucjem”, odnosno, buduceg turistickog kompleksa na Srebrnom jezeru “Silver Lake Resort “, o kojem je govorio direktor Privrednog društva “Silver Lake Investment d.o.o.”, Miodrag Denic.

Pomenuti turisticki kompleks je projekat koji su kao strateški partneri pokrenuli opština Veliko Gradište i PD “Silver Lake Investment d.o.o.”. Vrednost investicije iznosi oko 50 miliona evra, i njom se planira izgradnja ekskluzivnog, turisticko- kongresnog i sportsko- rekreativnog centra.

Cilj je da se u Velikom Gradištu napravi jedna od najatraktivnijih turistickih centara u ovom delu Evrope, koji ce u svom kompleksu ponuditi hotele visoke kategorije, vile i apartmanska naselja, zone za zabavu i sportske aktivnosti, golf teren, teniske terene, bazene i marinu.

OKTOBARSKA PRIZNANJA: VLADAN TANASIJEVIC, POLJOPRIVREDNI PROIZVOÐAC IZ BUBUŠINCA

I OD POLJOPRIVREDE SE LEPO ŽIVI

Za izvanredne rezultate i dostignuca u radu, dobitnik ovogodišnje Oktobarske nagrade, najveceg priznanja koje dodeljuje SO Požarevac je i trideset sedmogodišnji Vladan Tanasijevic, poljoprivredni proizvodac iz Bubušinca, pored Saše Valjarevica za koga kaže da su generacija, jedan je od mladih medu nagradenima. U Kostolcu je završio zanat, stekao diplomu, da se nade za svaki slucaj. Do pre pet godina zajedno sa ocem Radišom radio je gradevinske poslove, vecinom fasadne.

- Lepo je to što se ovakva priznanja dodeljuju i mladim ljudima, ona daju elan, stimulans za još bolje rezultate. Poslednjih pet godina bavim se iskljucivo poljoprivredom, proizvodnjom hrane. Majka Gorica i supruga Magdalena su angažovane oko stocarstva, imamo desetak krava, nešto svinja i živine, a ja poljoprivredom. Trenutno obradujem oko pedeset hektara, od kojih je cetrdeset u zakup, naravno, želeo bih i više. Na dvadeset hektara sejem kukuruz, pšenicu na oko deset, ostatak uglavnom za stocnu hranu. Nisam, niti imam nameru da koristim kredite koje država daje za pospešivanje poljoprivredne proizvodnje, koliko cebe, toliko se i pokrivam što bi rekao naš narod. Subvencije da, koliko svima, toliko i meni, kaže Vladan.

Pad nataliteta u vecini sela požarevacke opštine svakako je zabrinjavajuca pojava, ali kucu porodice Tanasijevic ispunjavaju žagor i igra troje maloletne dece, petogodišnjeg sina Andrije i kcerki Milice i Anice, ucenica treceg i osmog razreda osnovne škole. U dvorištu ljuljaška, tobogan i drugi rekviziti za igru, baš kao u decjem vrticu, a u dnevnoj sobi velike prostrane kuce kao u svecanom salonu požarevackog opštinskog zdanja…

- Može da se živi od poljoprivrede i izdržava veca porodica, ali samo sa vecim obradivim površinama. Hektar- dva, to je samo puko preživljavanje. Ozbiljna proizvodnja, i tu je neka zarada. Jedan od vecih problema je plasman proizvoda, borimo se da nademo tržište, uglavnom kod privatnih lica i preprodavaca što je najveca boljka koja pogada nas koji živimo iskljucvo od poljoprivrede, jer otkupne cene koje diktira država teško da mogu da pokriju troškove proizvodnje. Zbog suše ove godine je kukuruz podbacio, prošle godine imao sam na dvadeset hektara 58 prikolica, ove godine trideset, skoro duplo manje, ali ne žalim se, sve to kompenzirao sam vršeci usluge drugima svojom mehanizacijom.

Šta bi država Srbija trebala da preduzme kako bi se mladi ljudi zadržali na selu?

- Ne bih da kudim, niti da hvalim državu, ali da bi mladi ostali na selu, potrebno je mnogo toga. Posla nema, teško se ko hvata poljoprivrednih poslova. Mladi trbuhom za kruhom odlaze ili u grad, ili u inostranstvo. Ja sam tamo odlazio uglavnom na odmor, za ovo selo me vezuje društvo, prijatelji, a kao što rekoh, sa malo više truda može i ovde lepo da se živi. Korak po korak, stepenik po stepenik, nisam ja odmah poceo da radim na pedeset hektara. Pored povecanja površina u zakup, u planu mi je i vršaj, kombajniranje kukuruza koje ce za par godina da preovlada i na ovim prostorima. Kupio sam rashodovani adapter, licno ga sam popravljam, nisam uspeo sve delove da nabavim kako bi on bio u funkciji vec ove godine. Za sledecu godinu, pored tog adaptera, planiram da sagradim sušaru, kao i prostor za skladištenje. Kako provodim slobodno vreme? Predsednik sam fudbalskog kluba “ Napredak” u kome uglavnom provodim deo slobodnog vremena, a i lovac sam. Volim fudbal, prošao sam sve selekcije, od pionira do prvog tima. Odmor je potreban, dogodi se nekad da me deca u sezoni poslova ne vide i po mesec dana, radi se od jutra do mraka. Fudbal je inace omiljeni sport mladih u Bubušincu, kulturno- zabavni život uglavnom se odvija kroz programe koje organizuju škola i povremeno Mesna zajednica. U potrazi za drugim sadržajima, omladina odlazi u grad, kaže na kraju razgovora Vladan Tanasijevic, covek koji svojim radom dokazuje da se na selu može lepo živeti od poljoprivrede, a ne samo preživljavati.

Kako dolikuje pravim domacinima, uz cašicu i meze, valja se, ne dobija se ovakvo priznanje svaki dan, nastavljamo razgovor. Onako, neobavezno. O dugorocnoj strategiji razvoja poljoprivrede, problemima sela koja odlaskom mladih trbuhom za kruhom sve više stare. Toliko o politici u složnoj porodici Tanasijevic gde svako zna šta mu je posao, ono od cega se živi…

M. Kuzmanovic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - LJUBIŠA PETROVIC IZ KASIDOLA

KO NAJMANJE RADI - NAJVIŠE ZARADI

Zbog visokih temperatura i suše tokom ove godine ubrzana je i skracena vegetacija svih useva, tako da su njive predvidene za setvu strnih žita na vreme bile slobodne za obradu i predsetvenu pripremu. S obzirom na potreban veliki obim finansijskih sredstava koje treba angažovati u kratkom vremenskom periodu za kupovinu poljoprivrednih proizvoda i za ulaganje u jesenju setvu neophodno je veliko angažovanje poslovnog bankarstva, preradivacke industrije, kao i svih privrednih subjekata. Za neometano obavljanje jesenjih radova potrebno je obezbediti dovoljne kolicine nafte, mineralnih dubriva, deklarisanog semenskog materijala i rezervnih delova za poljoprivrednu mehanizaciju.

U poslednjih pet godina LJubiša Petrovic iz Kasidola se aktivno posvetio poljoprivrednoj proizvodnji i sopstvenim sredstvima je napravio dobru štalu u kojoj poseduje: 5 bikova, 1 kravu, 1 tele, 51 tovljenika, priplodne krmace i vitemberg ovce. Ratarsku proizvodnju obavlja na ukupno 7 hektara, a setvena struktura je sledeca: lucerka na 1,3 ha, jecam na 2 ha i kukuruz na 4 ha. Bezobzira na sušnu godinu prema recima domacina na jednoj njegovoj parceli kukuruz je najbolje rodio u Okrugu. Koristio je pionirov hibrid B 23 i na 3 hektara dobio je 10 tona kukuruza u klipu. Za spravljanje stocne hrane koristi soju, jecam, kukuruz i aminogold, a za 1 kilogram prirasta potrebno je 2,7 - 3 kilograma hrane. Od mehanizacije LJubiša poseduje: jedan traktor drljace, tanjirace, prskalice, mešaonu od 350 kilograma i sve ostale prikljucne mašine.

O stanju u poljoprivredi naš sagovornik kaže: “Država treba da pronade modus izmedu proizvodaca i potrošaca, jer danas zaradi najviše onaj ko najmanje radi. Kao proizvodaci dobijamo 90 dinara za supertovljenika i na gubitku smo oko 20%. Cena bi trebalo da bude 140 dinara da bi proizvodnja bila isplativa, a na 120 dinara za kilogram bili bi na nuli. Sada radimo sa gubitkom, ali smatram da ce država to uvideti i formirati antimonopolsku komisiju, kako ne bi ostali bez stocnog fonda. Planiram da proširim kapacitete u pogledu uzgoja tovljenika, ali na ovakav nacin to je nemoguce. Što se radova tice, jecam sam posejao 3.oktobra, a trenutno se pripremam za zimsko oranje”.

D.Dinic

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

U OPTIMALNOM ROKU - POLOVINA SETVE

U drugoj dekadi oktobra poljoprivredni proizvodaci su nesmetano obavljali setvu ozimih useva i setvu jecma i tritikalea priveli kraju. Setva ozime pšenice je do sada obavljena na oko 50% od ukupno planiranih površina. Do prekida setve došlo je krajem druge i pocetkom trece dekade oktobra, zbog padavina koje su na podrucju Branicevskog okruga bile prisutne u visini od 53 litra po metru kvadratnom, što je pogodovalo biljnim usevima iz ranijih rokova setve koji se nalaze u fazi nicanja.

“Nakon stabilizacije vremenskih prilika zemljoradnici ce moci nesmetano da nastave sa setvom, jer je osnovna obrada i pretsetvena priprema na najvecem delu parcela obavljena na vreme zbog ovogodišnjeg ranijeg skidanja preduseva”, istakla je Stanislava Stankovic, strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig”.

S obzirom na to da je na vecini parcela jecam posejan u optimalnom agrotehnickom roku i da se sada nalazi u fazi nicanja ili je vec nikao, treba obratiti pažnju na pojavu biljnih vaši. Biljne vaši su znacajne kao prenosioci biljnih virusa, a narocito na jecmu, zato što prenose virus žute kržljavosti jecma.

Preme recima Monike Rajcic, strucnog saradnika za zaštitu bilja, simtomi ove bolesti se javljaju ponekad i tokom jeseni, ako je vreme toplo i suvo i ako je jecam prerano posejan. U vecini slucajeva simtomi se javljaju tek u prolece, a ispoljavaju se u vidu hloroze ivica i vrhova lišca biljaka. Obolele biljke zaostaju u porastu, imaju pojacano bokorenje, uzano i uspravno lišce. Ranije i jace zaražene biljke mestimicno propadaju, dok se kod kasnijih zaraza javlja hloroza lista zastavicara koji je kod jecmova žut, a kod pšenice žuto - braon boje. Da ne bi došlo do razvoja bolesti u usevu, potrebno je na vreme otkriti prisustvo vektora, odnosno biljnih vaši i suzbiti ih odgovarajucim isekticidom.

D.Dinic

DANE HRKALOVIC, DOBITNIK OKTOBARSKE NAGRADE

OKTOBARSKA - KRUNA NAD NAGRADAMA

Medu ovogodišnjim dobitnicima Oktobarske nagrade opštine Požarevac nalazi se i Dane Hrkalovic, diplomirani inženjer poljoprivrede za stocarstvo. Hrkalovic je roden 1962. godine u Doljanima u Hrvatskoj gde je završio osnovnu i srednju pedagošku školu. Poljopriv-redni fakultet, smer stocarstvo, završio je u Beogradu.

U Zavodu za poljoprivredu Požarevac, na mestu strucnog saradnika, zaposlen je od 1987. godine. Hrkalovic se može pohvaliti zavidnom kolekcijom nagrada koje je doneo sa Novosadskog sajma, a koje sada krase jednu od, kako kaže, najtrofejnijih kancelarija. Tim koji je Hrkalovic predvodio na sajmu od 1994. do 2002. godine doneo je pet šampionskih titula osvojenih u kategoriji kvalitetnih priplodnih junica Simentalske rase. Dobitnik je priznanja Novosadskog sajma 1999. godine, za izuzetne rezultate postignute na polju svoje struke u Srbiji. Sem ove, može se pohvaliti i plaketom LJubicevskih konjickih igara, u cijoj organizaciji ucestvuje osamnaest godina, a cijom je paradom i izložbom konja, rukovodio 2000. godine. Ove Igre poznate su po ucešcu najveceg broja grla sa podrucja cele Srbije i po prvoj vožnji sedmoprega. Hrkalovic je organizovao i deset Regionalnih izložbi krava a, kao autor i koautor, objavio osam naucnih radova.

Najvece strucne rezultate postigao je u govedarstvu, najvecu slavu doživeo u konjarstvu, a najviše pisao o živinarstvu.

Hrkalovic je i odbornik SO Požarevac, predsednik UO Agrarnog fonda i clan Opštinskog veca, zadužen za resor poljoprivrede, izuzetno bitan za požarevacki kraj.

- Stanje u poljoprivredi je veoma loše. Glavni problem prošle godine bile su velike suše, koje su zahvaljujuci neozbiljnosti države, koja navodnjava samo dva procenta obradivih površina, izazvale velike štete. Srpska vlast hitno mora da veliki deo sredstava usmeri ka poljoprivredi, daje izuzetno povoljne kredite, kako bi iskoristili sve prirodne resurse, ukljucujuci i vodene. Srbija je poljoprivredna zemlja i to je jedino što može da je uvede u Evropu. Samo država može da stvori robne proizvodace. Sada imamo proizvodace “svaštare” zahvaljujuci nestabilnoj državi i tržištu. Naše podneblje zahteva velike proizvodnje. To je kljucni problem.

Sa aspekta opštinskog nivoa cinimo koliko možemo. Formirali smo Agrarni fond u kojem smo do sada uspeli da izdvojimo oko osamnaest miliona dinara za ovu godinu. Ovih dana završio se konkurs za dodelu kredita našim poljoprivrednim proizvodacima sa podrucja opštine Požarevac, gde trenutno imamo na raspolaganju oko šest miliona dinara. Interesovanje je veliko, a u toku sledeceg meseca komisija ce obici sve one koji su konkurisali i tek onda doneti odluku o dodeli kredita koji se daje na godinu dana sa godišnjom kamatom od 5,5%, najavljuje Hrkalovic i dodaje da je i stocarstvo na podrucju Branicevskog okruga takode suoceno sa problemima, narocito na tržištu na polju ishrane grla i realizacije stocarskih proizvoda, što nije samo problem Okruga vec Države.

- Tokom ove godine imali smo manji pad broja grla ali imamo izuzetan genetski potencijal, medutim, u vremenu kada vlada zakon tržišta svaki proizvodac mora za svoj status da se bori kroz udruženja, koja postoje, ali ne funkcionišu. Naši proizvodaci navikli su da država ima zaštitnu cenu i diktira uslove. Toga više nema, zakljucuje Hrkalovic, koji je Oktobarsku nagradu dobio za rezultate postignute u profesionalnoj karijeri, konkretnije za njegovu specijalnost- stocarstvo. Ova nagrada još jedna je potvrda Hrkalovicevog uspeha koji je u sklopu 25. kongresa Odgajivaca goveda Simentalske rase, održanom u beogradskom hotelu “Interkontinental” bio ocenjivac, na izložbama održanim u sklopu kongresa, a na jednoj izložbi i predsednik komisije.

Oktobarska nagrada mu, kaže, mnogo znaci jer je to jedino priznanje koje mu je nedostajalo u “kolekciji”

- Ova nagrada mogla je, možda, da dode i ranije jer sam sada manje aktivan. Ostvario sam sve što sam u karijeri želeo, iako sam tek na njenoj polovini. Zato danas imam vremena da se posvetim i fudbalu, sportu koji sam nekada trenirao, a danas sam koordinator omladinskog pogona FK “Mladi radnik”. Dobio sam najbitnija priznanja u svojoj struci, a sa zadovoljstvom cu ih dopuniti Oktobarskom nagradom, zakljucuje Dane Hrkalovic.

T.R.S.

DR DUŠANKA PURIC, SPECIJALISTA ZA PLUCNE BOLESTI I TUBERKULOZU, JEDAN OD DOBITNIKA OKTOBARSKE NAGRADE POŽAREVCA

"KAD JE VIDIM, JA OZDRAVIM"

Medu ovogodišnjim dobitnicima Oktobarske nagrade Požarevca je i jedan zdravstveni radnik. Rec je o dr Dušanki Puric, specijalisti za plucne bolesti i tuberkulozu koja je za ovo priznanje nominovana od strane kolegijuma lekara Zdravstvenog centra Požarevac zbog svog uspešnog dugogodišnjeg rada. Neposredan povod su bili njeni odlicni rezultati ostvareni u sprovodenju projekta Ministarstva zdravlja pod nazivom “Kontrola tuberkuloze u Srbiji direktno observiranom terapijom i uz obuhvat rizicnih populacija”. Ovaj projekat propagira Svetska zdravstvena organizacija i sprovodi se u celom svetu. Osmišljen je radi smanjenja broja obolelih i povecenja stope izlecenja od ove teške bolesti.

Dr Dušanka Puric je rodena u Požarevcu gde i sada živi i radi. Kao najmladi clan ugledne požarevacke porodice Uruševic od malena je naucena da samo znanje i pošten rad omogucavaju coveku da na profesionalnom planu postiže maksimalne rezultate. Majci LJubici i ocu Miodragu koji su takode dobitnici Oktobarske nagrade, majka za društveno-politicki rad, a otac za angažovanje u oblasti sporta, duguje zahvalnost jer su njoj i bratu Slobodanu, diplomiranom pravniku, licnim primerom pokazali kako treba živeti i raditi da bi covek bio poštovan u svojoj društvenoj zajednici. Od oca je nasledila i ljubav prema sportu, posebno fudbalu, pa je prateci uspešnu igru “Crvene zvezde” prvo sa bratom, a potom sa suprugom, prerano preminulim, poznatim požarevackim advokatom Vacom Puricem, obišla mnoge stadione u Evropi. Ovu ljubav prenela je i na svoju cerku Anu koja uporedo sa studiranjem na fakultetu za fizicku kulturu aktivno igra košarku i do sada je branila boje “Beopetrola”, “Crvene zvezde” i “Vojvodine”.

Kao odlican dak Požarevacke gimnazije, Dušanka Puric je krenula na Medicinski fakultet u Beogradu i nakon diplomiranja i obaveznog staža, zaposlila se u Medicini rada kao lekar opšte prakse. Zbog svog odnosa prema radu i pacijentima vrlo brzo je stekla njihovo poverenje i postala omiljeni lekar. Po završetku specijalizacije iz pneumoftiziologije vraca se u Dom zdravlja u kome vec dvadeset godina radi kao specijalista za plucne bolesti i tuberkulozu:

- Najvecu zahvalnost za strucno osposobljavanje dugujem svom nacelniku koji je sada u penziji dr Tomici Milosavljevicu, uvek spre-mnom da mladima prenese svoje veliko znanje i dugogodišnje iskustvo u dijagnostikovanju i lecenju plucnih bolesnika. Tradicija dobrog rada u Dispanzeru je nastavljena i u svim ovim ratnim, posleratnim i tranzicionim vremenima pre svega zbog dobre saradnje medu lekarima, medicinskim sestrama i tehnicarima tako da je ATD ostao radna jedinica u koju pacijenti sa poverenjem dolaze i uvek je uzimaju za primer dobrog odnosa osoblja prema njima, kaže dr Puric.

Kada se povede rec o njenim profesionalnim dostignucima ne može se zaobici cinjenica da je u cilju sprovodenja programa “Kontrola tuberkuloze u Srbiji” Ministarstvo zdravlja imenovalo dr Dušanku Puric za edukatora i koordinatora za Branicevski okrug. U cilju pune implementacije usvojene strategije ona je održala nekoliko predavanja svim lekarima primarne zdravstvene zaštite na teritoriji Okruga. Krajem 2006. i u prvoj polovini 2007. godine sproveden je skrining u zatvorskim ustanovama sa ciljem da se aktivno istraži tuberkuloza u zatvorskom okruženju. U saradnji sa koleginicom dr Zoricom Slavkovic i ostalima koji rade u KPZ Zabela i KPZ za žene u Požarevcu, pregledano je oko 1 300 zatvorenika, a potom i preko 200 zaposlenih iz oba kazneno-popravna zavoda. Konacni izveštaj je od strane Nacionalne komisije za tuberkulozu Ministarstva zdravlja Republike Srbije pohvaljen, ocenjen odlicnim.

- Uradeni skrining je Ministarstvu zdravlja pružio podatke i uvid o stopi oboljevanja jedne od najrizicnijih populacija u našoj zemlji i dao mogucnost da se preventivnim akcijama utice na smanjenje morboditeta od ove bolesti koja i danas, na pocetku 21. veka predstavlja veliku opasnost za društvo. Ovaj obiman rad sam završila na vreme zahvaljujuci i velikoj podršci i pomoci koju sam imala od svog supruga, pukovnika u penziji Spasoja Cojica koga u ATD-u doživljavaju kao clana kolektiva jer neprekidno pomaže lekarima u radu sa kompjuterima i uvek je spreman da se angažuje kada ih treba odvesti na mnogobrojne strucne sastanke, seminare i simpozijume u Beograd, Novi Sad, Sokobanju, istice Dušanka Puric.

Svakodnevni rad sa pacijentima je nesumnjivo izuzetno težak i zahteva puno strpljenja. Pitali smo na kraju razgovora dr Puric šta je to što je motiviše na nova pregnuca u trenucima umora i prezasicenosti:

- Najcešce se tada setim svog pacijenta, deda Velje koji je jednom prilikom svojoj komšinici, takode mom zadovoljnom pacijentu rekao: “Kad je vidim, ozdravim”. Te reci mi daju novu snagu i želju da istrajem u borbi sa bolestima i da imam što više pacijenata koji na kontrolne preglede dolaze sa osmehom, ako ne sasvim izleceni, a ono bar oporavljeni, reci su dr Dušanke Puric.

S.E.

RUKOVODSTVO MESNE ZAJEDNICE „SAVREMENI DOM" PETROVAC ODRŽALO KONFERENCIJU ZA NOVINARE

OSTVARENI PLANIRANI CILJEVI

U mesnoj zajednici Petrovac, prošlog utorka, održana je konferencija za novinare na kojoj je bilo reci o realizaciji programa mesne zajednice u 2007. godini. Od planiranih 11.500.000. dinara prihoda, do sada je najviše novca otišlo na izgradnju i popravku ulica i poljskih puteva, izgradnju fekalne i kišne kanalizacije i izgradnju sportske hale.

Predsednik mesne zajednice Vojkan Ðordevic govoreci o planovima za narednu godinu istakao je : „ Zajedno sa opštinskom Direkcijom za izgradnju i razvoj konkurisalo se za sredstva NIP-a za kompletnu rekonstrukciju ulica Petra Dobrnjca i Moravske, zašta bi mesna zajednica i direkcija ucestvovali sa 35 odsto sredstava , a 65 odsto finansiralo bi se iz sredstava NIP-a. Vrednost radova za ulicu Petra Dobrnjca iznosila bi oko 80 miliona dinara, a rekonstrukcija trenutno glavne saobracajnice u gradu, podrazumeva izradu kišne kanalizacije i toplovoda, proširenje kolovoza, iz-gradnju trotoara. Rekonstrukcija Moravske ulice takode podrazumeva asfal-tiranje, izradu kišne kanalizacije, ulicne rasvete i trotoara, a to bi koštalo oko 19 miliona dinara”.

Nebojša Janicijevic, predsednik Odbora za puteve i ulice Mesne zajednice govorio je o radovima na asfaltiranju ulica i trotoara. Ove godine mesna zajednica je ukupno asfaltirala oko kilometar ulica ili 3.833 metra kvadratnih novog asfalta. To podrazumeva ucešce za ulicu Veljka Dugoševica od ulice Srpskih vladara do Viseceg mosta, kao i asfaltiranje ulice Staro vašarište 500 metara, ulice do Ekonomije 100 metara, Mlavske cete 70 metara i Veljka Dugoševica od Petra Dobrnjca ka brdu.

Asfaltirani su i trotoari u glavnoj ulici od trga Bate Bulica do ulice Steve Milovanovica i to obe strane zajedno sa Direkcijom zašta je izdvojeno 2.420.000 dinara. Trenutno se rade trotoari u ulici 8. oktobra i to leva strana od Bolnice do kafane „Evropa” zašta je ucešce mesne zajednice 600.000 dinara”.

Predsednik odbora za vodovod i kanalizaciju Milan Miškovic upoznao je prisutne novinare sa aktivnostima u ovoj oblasti. Uradeno je 150 metara kanalizacije u delu ulice 8. oktobar, kao i u delu ulice Ðure Jakšica, zašta je mesna zajednica izdvojila oko milion dinara. U toku su radovi na izgradnji kanalizacijie u Goraskoj ulici , a najavio je i radove u ulici Veljka Dugoševica. Mesna zajednica je dala i 800.000 dinara za ucešce u izradi projekta za filtersko postrojenje na izvorištu u šetonju. Ove poslove mesna zajednica je radila zajedno sa komunalnim preduzecem.

Ðorde Ristic, clan Saveta mesne zajednice govorio je o radovima na nasipanju poljskih puteva i ulica sa makadamskom podlogom. Popravljeni su glavni poljski putni pravci i to Lugovi i Parikože, kao i putevi oko Ristinog vinograda. Popravljeni su i stari put za Lopušnik i put za groblje. U gradu su radene ulice Moravska, deo Petra Dobrnjca - stara pruga, deo 8. oktobra, Homoljska. Popravljena je i Lugovsak ulica u dužini od jednog kilometra.

Na konferenciji su najvljeni i radovi na rekonstrukciji ulice Bate Bulica u delu gde je zamenjen toplovod, to ce koštati oko dva miliona dinara, a sredstva ce obezbediti pored mesne zajednice i Direkcija i Komunalno preduzece.

D. Ilic

KAMENOVSKA CRKVA OBELEŽILA 100 GODINA OD SVOJE IZGRADNJE

JUBILEJ ZA POŠTOVANJE

Nizom manifestacija Kamenovci su u nedelju 21. oktobra obeležili vredan jubilej - Vek postojanja crkve „Sveti Konstantin i Jelena”. Organizator proslave bila je Crkvena opština Kamenovo, a ovim povodom svetu arhijerijsku liturgiju u pomenutoj stoletnoj crkvi služio je vladika Branicevski g. Ignjatije. Za brojne zvanice medu kojima su bili i Radiša Dragojevic, predsednik opštine i Miletic Mihajlovic, narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine, priredena je i priredba.

Prvi zapisi o postajanju crkve u ovom mestu datiraju još od 1467. godine. U znak secanja na stogodišnjicu Karadordrvog ustanka 1904. godine, meštani sela Kamenova poceli su gradnju crkve, a završili je 1907. godine. Pored crkve nalazi se zvonara sa dva zvona. Crkva ima i svoju biblioteku sa preko 200 naslova duhovnog sadržaja. Parohija crkve obuhvata i naselja Trnovce, Starcevo i Dubocka.

U kulturno umetnickom programu, koji je održan u porti crkve, ucešce su uzeli i clanovi kulturno umetnickih društava iz Kamenova, Dubocke, Trnovca i Starceva.

Paroh Kamenovske crkve protojerej Miodrag Vuko-savljevic o ovom vrednom jubileju kaže: „ Mi slavimo stogodišnjicu crkve Sveti Konstantin i Jelena koja je sagradena na temeljima stare crkve koja je srušena u zemljotresu 1886. godine. Ta crkva je bila posvecena Svetim 40 mucenika sevajstijskih i selo slavi Mladence kao slavu. Nadam se da ce ljudi vremenom prihvatiti da slave i S. Konstantina i Jelenu. Pored crkve izgraden je i parohijski dom i crkvena sala. U planu imamo obnovu fasade na crkvi i da uredimo dvorište kako bi ovaj prostor dobio jednu celinu. Moram da istaknem dobar odziv svih vernika u svim ovim investicijama”.

U okviru svecanosti povodom proslave stogodi-šnjice kamenovske crkve u holu srednje škole „Mladost” u Petrovcu je dan ranije održano prigodno predavanje na temu : „ Istorijski znacaj crkve u svetu”. Govorili su protojerej i profesor Bogoslovskog fakulteta Radomir Popovic kao i sveštenik dr Luka Novakovic, inace direktor patrijaršijskog UO i starešina hrama Svetog Save u Beogradu.

D.Ilic

RAZGOVOR SA JOLETOM OBRADOVICEM POLJOPRIVREDNIKOM IZ ORLJEVA

ODGAJIVAC „ŠAMPIONKI"

Jedan od najboljih poljoprivrednih proizvodaca u petrovackoj opštini je stocar Jole Obradovic iz Orljeva. Godinama na svim izložbama priplodnih krava i junica po Srbiji, sa svojim grlima, osvaja vredna priznanja, a tako je bilo i ove godine na izložbi u Petrovcu kada je njegova krava Donka osvojila šampionsku titulu. Jole Obradovic ima savremen objekat sa najmodernijom opremom i trenutno u štali ima 80 grla, a isporucuje 500 litara mleka dnevno.

- Za ovaj broj grla sigurno je veliki problem obezbediti kvalitetnu hranu?

„Moje domacinstvo obraduje 25 hektara svojih parcela i pod zakup uzimamo još 50 hektara. Ove godine je bila suša, prinosi su bili manji pa je pitanje da li ce to biti dovoljno. Radi se o velikom poslu koji se trenutno ne isplati, mnogo mora da se radi i to svakodnevno”.

- Da li ste zadovoljni najnovijim povecanjem cene mleka?

„Cena mleka koja je trenutno važeca na tržištu nije za seljaka, vec za one koji ga prodaju i zaraduju na njemu. Seljak je dobio samo 2 do 3 dinara po litru, što svakako na ovu cenu stocne hrane i skupe energente ne može da pokrije troškove proizvodnje, a što je u prodavnicama ovolika cena mleka i ko je to podigao ja ne ulazim u to. Oni koji žive u gradu ne smeju sve da svale na seljaka, jer mi u proseku prodajemo mleko za 17 i 18 dinara, a u prodavnici znate cene i nije na meni da to komentarišem”.

- Koji je nacin da se prevazide ova kriza oko mleka?

„Ja to ne znam, jer mlekare nisu vodile racuna u zadnjih 5 - 6 godina o seljacima. Ponašale su se bahato i odvracale su od proizvodnje, smanjivale masne jedinice, pooštravale uslove otkupa i evo stigli smo gde smo stigli da Srbiji trenutno nedostaje pola miliona litara mleka, a to ne može da se nadoknadi preko noci”.

- Da li postoje šanse da se stimulativnim merama poveca proizvodnja?

„Ne verujem da to trenutno može da se dogodi jer je ta proizvodnja trenutno mnogo skupa. Tu sada ulažemo dva a dobijamo jedan dinar i tu nema nikakve logike i racunice. Do sledece godine ako može samo da se preživi i da se zadrži ovaj genetski potencijal jer ovo što se vidi po izložbama, to ne zaostaje za grlima koje se uvoze sa zapada. Jednostavno ne verujem da idu bolji dani i za sada samo velika ljubav i entuzijazam održava ovu proizvodnju. Selo je zadnjih godina ojadeno i treba mnogo ulagati da mladi ostanu tu da žive. Treba stvoriti slicne uslove kao u gradu, a to može samo država da uradi. Mislim da mora prvo da vrati dostojanstvo i ugled seljaku, da i on bude neko i nešto”.

D.Ilic

SA SEDNICE SAVETA GMZ KOSTOLAC

PRIORITET TOPLIFIKACIJI

Centralna tema prošlo-nedeljne sednice Saveta GMZ Kostolac bila je toplifikacija. O stanju radova govorio je Dejan Ilkic, predsednik Odbora za toplifikaciju koji je tom prilikom istakao da je grejanje “pušteno” na vreme, ali su službe preopterecenje zbog stalnog pucanja cevi na razlicitim gradskim lokacijama. Probleme dodaju i nesavesni gradani koji samovoljno ispuštaju vodu iz šahti i time obaraju pritisak, pa ostavljaju komšije bez grejanja.

Kostolacki Savet, kao kapitalni projekat, izdvaja toplifikaciju Kanala, Kolišta i Didinog naselja za koje postoje projekti, a pojavilo se i interesovanje za izradu projekta naselja Plaža i Karadordeve ulice (koja nije obuhvacena u delu projekta Kolišta), dodao je Ilkic.

- Za investiciju izgradnje primara, podstanica i sekundara u Didinom naselju, Kolištu i Kanalu potrebno je 180 miliona dinara.

Cilj je da iduce godine u ovo vreme svi dobiju grejanje, ako obezbedimo novac iz NIP-a, Rente, Fonda za zaštitu životne sredine,gradana, rekao je predsednik saveta Vladimir Vila, govoreci o potrebnim finansijskim sredstvima za novoprojektovane zone.

Na Savetu je doneta i odluka o raspodeli finansijskih sredstava opredeljenih za širenje mreže. Rec je o trideset miliona dinara kojima trenutno raspolaže GMZ, a koji ce, odluceno je, biti raspodeljeni na ravne casti - po deset miliona za svako naselje. Ova ideja prevagnula je nad onom o kupovini cevi pomenutim novcem, zbog problema skladište-nja, oštecenja, kontrole itd.

Deset miliona ce na Kolištu biti utrošeno za završetak gradevinskih radova dve podstanice, mašinsku opremu i montažu u jednoj podstanici , kao i kupovinu cevi za primar. Didino naselje i Kanal ce od tog novca dobiti po dve gradevinski završene podstanice i cevi za primar, najavio je Vila i dodao da je uradena sva potrebna tenderska dokumentacija i formirane komisije, a raspisivanje tendera planirano je za kraj protekle nedelje.

Na Sednici je usvojena i informacija sa sastanka predstavnika MZ Kostolac i Direkcije za izgradnju SO Požarevac. Razgovarano je o izgradnji Parohijskog doma, pocetku radova na krovu u Jadranskoj ulici, a postignut je dogovor o uvodenju internog nadzora od strane GMZ nad radovima koji se sprovode programom Direkcije. Nadzor ce biti uveden zbog konrole kvaliteta izvedenih radova, a sprovodice se od naredne godine, najavljeno je. Takode u planu za narednu godinu Kostolac ce se pojaviti sa zahtevom od oko cetrdeset miliona dinara, jer je ovogodišnjih, osamnaest prihvacenih, nedovoljno.

Predstavnici kostolacke GMZ prisustvovali su jednodnevnom seminaru koji je organizovala NVO “Lokalne samouprave Srbije”, a na kome je bilo reci o ocekivanim promenama u sistemu lokalne samouprave izazvanih Ustavom, kao i pozicijama mesnih zajednica . Radiša Ilic, clan Saveta jedan od predstavnika GMZ prisutnih na seminaru rekao je da su mišljenja o (ne)postojanju mesnih zajednica podeljena, te da ce Kostolac, ukoliko ne dobije opštinu, a status mesnih zjednica bude ukinut, biti “na ledu”.

Na sednici je usvojen izveštaj poslovanja GMZ za protekli mesec, a podnošenje ovakvih mesecnih izveštaja postace praksa Saveta. U sklopu ove odluke nalazi se i izveštavanje gradana o trošenju novca, kao i postavljanje sanduceta za primedbe i sugestije u prostorijama GMZ. Donete su i odluke na predlog Izvršnog odbora, medu kojima je utvrdivanje clanova komisije za uvodenje i raspisivanje samodoprinosa, prihvacena je informacija sa svecane sednice Saveta, održane povodom Dana oslobodenja Kostolca, kao i predlog da nedavno održan Medunarodni miting poezije postane tradicionalan i da se uspostavi saradnja sa ceškim gradom “imenjakom”- Kostolcem, ciji je predstavnik ucestvovao u ovoj kuluturnoj manifestaciji.

T.R.S.

INICIJATIVE

SACUVAJMO DOM ZDRAVLJA

Mnoge stvari u životu su bitne - porodica, prijatelji, posao, stan, sitna zadovoljstva. Pa ipak, kada govorimo o životu, ljudski je na prvo mesto staviti ono što ne možemo da kupimo - zdravlje, Akcija “Sacuvajmo Dom zdravlja” koja je pocela u ponedeljak, petnaestog oktobra, ima za cilj da sve Kostolcane podseti na to da ocuvanje zdravlja nije moguce bez zdravstvene službe koja u Kostolcu, kao institucija, postoji više od pedeset godina.

Tamara Seke, doktor opšte medicine i koordinator za zdravstveno-vaspitni rad i odnose sa lokalnom samoupravom shvata važnost te tradicije.

- Godinama se gradio odnos poverenja i uvažavanja izmedu nas, “belih mantila” kao cuvara zdravlja i naših pacijenata. Medutim, ma koliko zidanica bila od cvrstog materijala vremenom se troši i osipa, ako se u nju ne ulaže. Dok se oko nas sve modernizuje, izgraduje, rekonstruiše, mi moramo da sacuvamo i obnovimo postojece “sredovecne” kapacitete. Svaki zdravstveni radnik, bilo lekar ili medicinski tehnicar svakodnevno je suocen sa pravom ljudskom patnjom i nosi breme velike odgovornosti za svakog coveka, za svaki ljudski život. Zdravstvena služba u Kostolcu, cvrsto prikovana za tlo kome pripada, okrenula bi se buducnosti, a zarobljena je u mnogim okvirima . Poslujemo u jako teškim uslovima. Od nedostatka osnovne opreme za rad do vozila za prevoz povredenih, teško pokretnih i dijaliznih pacijenata, rekla je doktorka Seke , sa kojom na celu, tim zdravstvenih radnika, sprovodi akciju, posecuje privredne subjekte u Kostolcu koji bi, na razlicite nacine mogli da pomognu poboljšanju uslova u kojima ce se jednoga dana, bez svoje volje, nekada ipak naci. Do sada su naišli na otvorena vrata i što je najbitnije bezrezervnu podršku, pocev od Privrednog društva, preko PRIM-a, Autotransporta…Isto to ocekuju i od malih i srednjih preduzeca , kao i svih drugih bitnih cinilaca javnog života.

- Potrebna nam je vaša pomoc. Probudimo svest o vrednosti zdravlja, jer put do njegovog ocuvanja nikome ne bi smeo da bude sporan. Niko ne bi smeo da ostane ravnodušan . Male i nevredne stvari postaju velike tek kada se suocimo sa gubitkom i ocima preživelog i napacenog, realno pogledamo, i shvatimo njihovu pravu vrednost. A to može biti svako od nas. Tu smo da vas podsetimo. Zdravlje na prvom mestu.

Rekonstrukcija i revitalizacija postojecih kapaciteta, iako primarno, samo je deo aktivnosti zdravstvene službe. Drugi segment tice se podizanja zdravstvene kulture na viši nivo, putem niza aktivnosti u vidu predavanja, tribina, seminara, izložbi u školama, vrticu, radnim organizacijama… Upravo ce njima, zaposlenima u radnim organizacijama, biti posvecena akcija koja pocinje ove nedelje i u kojoj ce lekari dolaziti radnicima “na noge”, u sklopu akcije “Kontrola - kada je najpotrebnija”

- Hronicne nezarazne bolesti kao što su bolesti srca i krvnih sudova, hipertenzija, angina pektoris, takozvano”menadžersko srce” , dijabetes … su u ekspanziji. Zato je ovo akcija vredna pažnje, jer radimo na preventivi. U radu sa pacijentima srecemo se sa neznanjem .Zato smo tu da ih pregledamo, a zatim im damo smernice, u zavisnosti od njihovog zdravstvenog stanja, rekla je doktorka Seke koja ce sa patronažnom službom ovih dana obilaziti “radnicki teren”, ne zanemarujuci prvu pomenutu akciju u koju je zdravstvena služba Kostolca ušla sa puno entuzijazma i energije.

T.R.S.

MESNA ORGANIZACIJA PENZIONERA

DŽEP "PLITAK" ZA ŽIVOT

Mesna organizacija penzionera Kostolac deluje u okviru opštinske organizacije penzionera, ali je u svojoj delatnosti u velikom procentu samostalna, ima sopstveni tekuci racun i okuplja 2100 clanova.

Tokom ove godine penzioneri su putem kostolacke organizacije imali nekoliko izleta, a cetrdesetoro ih je deset dana boravilo na Vlasini. Dvadeset jedan penzioner je ove godine besplatno koristio banju.

- Zahteva je bilo više nego duplo, cak pedeset, ali PIO je odobrio samo onoliko koliko smo poslali na banjsko lecenje, kaže Dušan Despotovic, predsednik Mesne organizacije penzionera Kostolac.

Standardne aktivnosti Udruženja ticu se nabavke uglja i zimnice. Ove godine obezbedeno je oko 8000 tona uglja za clanove , i to kroz šestomesecni kredit tj. dvanaest polu-rata. Penzioneri su preuzeli i 90 tona zimnice (krompir, luk, ulje, med, brašno…), što se takode isplacuje na kredit, tj. šest polumesecnih rata. Vec u decembru pocinje upis uglja za 2008. godinu. Vrednost zimnice je oko 3,5 miliona dinara, a prodajne cene svih namirnica bile su ispod onih koje se vidaju u diskontima.

Pošto oko 400 clanova Organizacije penzionera u Kostolcu ima mesecna primanja od samo osam hiljada dinara, što uz obaveze placanja racuna i lekova, njihov život svodi na puko preživljavanje, penzionerska organizacija im povremeno pruža pomoc. Zbog neophodnosti pružanja podrške nepokretnim licima osnovan je Odbor za pomoc koji porodice invalida obilazi i pruža im pomoc, uglavnom u osnovnim životnim namirnicama. Odbor je tokom ove godine posetio dvadeset takvih porodica, a do novogodišnjih praznika planiran je obilazak još tridesetak.

Mesna organizacija penzionera trenutno je preokupirana obezbedivanjem prostorije za smeštanje zimnice koja je ove godine deljena iz kamiona, pa su se na ulici stvarali redovi onih koji su cekali narucene proizvode. Lepo ureden Dom penzionera koji se nalazi na placu od dvadeset ari, koje im je ustupilo Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, nedovoljan je prostor za smeštaj zimnice, te penzioneri žele da izgrade prostoriju za ove namene. Planirano je da ostatak prostora bude iskorišcen za park, u kome bi stari sugradani mogli da prošetaju, odmaraju i razgovaraju sa svojim vršnjacima.

- Imamo dovoljno prostora da napravimo magacin i prodavnicu za penzionere, ali još uvek nismo uspeli da dobijemo urbanisticku dozvolu. Zahtev za urbanisticke uslove izgradnje poslovnog objekta poslali smo još u martu. Zato sam nedavno razgovarao sa Predragom Pajicem, opštinskim menadžerom, koji nam je obecao da ce se proces ubrzati, kaže Despotovic i dodaje da se tu penzionerski problemi ne završavaju. Sem niskih penzija žale se i na visoke cene lekova i neadekvatne usluge kostolackog Doma zdravlja, narocito velike gužve, zakazivanje i laboratoriju.

- Mi imamo i oko 500 penzionera koji boluju od dijabetesa, a sada ne mogu u našem Domu zdravlja da obave analize, jer naša laboratorija to više ne radi, vec samo uzimaju krv. Penzioneri za neke složenije intervencije moraju da idu u Požarevac, a autobuska karta je za njihov plitak džep preskupa. Jasno mi je da za to nije odgovorna naša zdravstvena služba, ali valjda postoji neko ko shvata da je Kostolac grad sa 15 hiljada ljudi, kaže Despotovic.

T.R.S.

DIREKTOR KANCELARIJE RAVNOMERNOG REGIONALNOG RAZVOJA OBIŠAO OPŠTINE MALO CRNICE I ŽABARI

PRVA U SRBIJI

Ovih dana u Požarevcu sa radom pocinje Regionalna kancelarija ravnomernog razvoja. Rec je o prvoj takvoj kancelariji u Srbiji koja ce biti zadužena za sve opštine Branicevskog okruga, kao i opštinu Smederevo. Kancelarija ce najverovatnije koristiti neku od požarevackih opštinskih prostorija.

Direktor Kancelarije Stevica Spajic prošle nedelje obišao je opštine Malo Crnice i Žabari i u razgovoru sa predsednicima opština upoznao se sa njihovim prioritetima i istakao da je cilj Kancelarije poboljšanje kvaliteta života gradana.

- Moramo da iskoristimo tu prednost što je prva kancelarija otvorena u Branicevskom okrugu. Zadatak Kancelarije je da “spusti” ministarstvo na teren, poboljša komunikaciju lokalne samouprave i resornog ministarstva ekonomije i ravnimernog razvoja i ministarstva omladine i sporta . Regionalna kancelarija bavice se uglavnom projektima lokalne infrastrukture, industrijskih zona, “biznis inkubatora” i projektima vezanim za omladinu i sport. Sa predsednicima opština dogovoricu se o nacinu i pravcima saradnje za ovu i narednu godinu, najavio je Spajic i dodao da je vodovodni sistem Boževac-Kula jedan od projekata u Branicevskom okrugu koji mora biti završen do kraja godine.

Predsednik opštine Malo Crnice Miodrag Dragance Markovic govorio je o investicijama ostvarenim u 2007.

- Projekat presvlacenja lokalnih puteva u vrednosti od 20,4 miliona dinara, smo završili. Sa projektom prstenovanja i korišcenja postojecih izvorišta sigurni smo da cemo nakon izmene i dopune Generalnog projekta vodosnabdevanja maksimalno iskoristiti sve mogucnosti. Industrijska zona, gde je u toku druga faza izgradnje,trebalo bi da doprinese rezvoju privatnog preduzetništva na podrucju Opštine, krupna investicija je i polaganje optickog kabla, koji najvecim delom prolazi kroz opštinu Malo Crnice. Opštine poput ove svoj put vide u ravnomernom regionalnom razvoju. Mi smo za 2008. kandidovali 63 projekta, rekao je Markovic.

Direktor Kancelarije istakao je da postoje dva strateška projekta u koje je ukljuceno nekoliko opština. Prvi je gasifikacija, a drugi formiranje regionalne deponije u Smederevu. U narednom periodu za opštine Branicevskog okruga ali i Despotovac, Kladovo i Negotin trebalo bi da budu interesantni i Master planovi iz oblasti turizma, prvi, koji se oslanja na Beljanicu, i drugi, koji se odnosi na gradove u donjem toku Dunava.

Sa nacinom rada regionalne kancelarije upoznat je i predsednik opštine Žabari Živorad Nastic. I u ovoj opštini jedan od prioriteta je razvoj infrastrukture - kanalizaciona i vovodovodna mreža, lokalni i magistralni putevi.

- Opštini Žabari nedostaju razvojni programi koji su podeljeni u dve faze. Prva se odnosi na razvoj lokalne komunalne infrastrukture, što je i preduslov za drugu - zapošlja-vanje mladih. Opština Žabari, kao nerazvijena, ima problem užurbanog pražnjenja prostora , odlazak mladih u inostranstvo, negativnu stopu priraštaja. Moramo, sa državom, raditi na zaustavljanju tog trenda, a to znaci da moramo poboljšati uslove života. Planiramo radove na gasifikaciji, izgradnji vodovoda,kanalizacije, lokalnih puteva... Razmi-šljamo i o onome što bi mogao da bude jedan od pravaca našeg razvoja, a to je zdrava hrana. Time bi smo rešili i ekonomski i ekološki deo. Mislim da ce od toga i država, a ne samo Opština, imati koristi, rekao je Nastic.

T.R.S.

DEO ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU BRANICEVSKOG OKRUGA

TRAŽE VECE PLATE

- U nedavnim protestima ispred zgrade Vlade Srbije, zajedno sa štrajkacima iz cele Srbije, ucestvovali i clanovi sindikata zaposleni u pravosudu, opšinskim upravama i obrazovanju Branicevskog okruga

U vecini granskih sindikata u okviru Saveza samostalnih sindikata Srbije, ove jeseni manifestovano je veliko nezadovoljstvo clanstva materijalnim položajem, a narocito najavama Vlade i resornih ministarstava da ce doci do zamrzavanja zarada u javnom sektoru. Ugroženim su se posebno osetili zaposleni u pravosudu, organima lokalne samouprave i obrazovanju. Stavljanje plata “pod led” predlagaci obrazlažu neophodnošcu zauzdavanja inflacije dok oni na koje se te mere odnose smatraju da ce se na taj nacin, ionako loš materijalni položaj zaposlenih u javnom sektoru, drasticno pogoršati.

- U pravosudu su nezadovoljni zaposleni koji rade na pomocnim poslovima u sudskim upravama, a ne nosioci pravosudnih funkcija-sudije tužioci, njihovi zamenici... Ovo iz razloga što imamo višegodišnje zaostajanje u uskladivanju zarada ovih radnika. Oni s razlogom izražavaju bojazan da bi novo zamrzavanje dodatno opteretilo njihov materijalni položaj. Front nezadovoljstva je pokrenut, u protestima na nivou Srbije. Tokom oktobra ucestvovali su i clanovi našeg Sindikata. Pored dela radnika u pravosudu sve glasnije svoje nezadovoljstvo platama izražavaju i zaposleni u organima uprave koji su se takode pridružili protestima. NJihove glavne povike su na Zakon o državnim službenicima i nameštenicima i Zakon o platama zaposlenih u državnim organima. Donošenjem ovih zakona, naime, prakticno je stvorena jedna pravna praznina u procesu regulisanja njihovog radno-pravnog statusa. A poznato je da je, godinama unazad, zbog ogranicene potrošnje na nivou lokalnih samouprava bilo ograniceno i pravo zaposlenih na uskla-divanje zarada. Tako smo došli do situacije da se prosecne zarade u lokalnim samoupravama prakticno krecu od 11.000 do 21. 000 dinara što je daleko ispod republickog proseka koji u ovom trenutku iznosi oko 28.000 dinara. Radnici su nezadovoljni jer je ta osnovica isuviše niska, jer su neodgovarajuci koeficijenti za obracun zarada, zatim nemaju pravo na topli obrok i na regres. Ja moram da kažem i to da je ovih dana medu zaposlenima u pravosudnim organima, krenula prica o isplatama razlika na ime zarada iz prethodnog perioda nosiocima pravosudnih funkcija, pominju se cifre koje prelaze više stotina hiljada dinara. Dolazili su nam radnici i tražili da se provere te price, ali ja u tome nisam uspeo, nemam zvanicnu informaciju iako sam radio na tome da do nje dodem, a koliko sam shvatio ni u Sindikatu na nivou Republike nisu uspeli da ostvare svoju pregovaracku ulogu sa predstavnicima nadležnog Ministarstva koji prakticno odlucuju o podeli tih razlika. Iskoristio bih priliku da kažem i to da se prosecna plata zaposlenih u sudskim upravama, u odnosu na plate nosilaca pravosudnih funkcija, krece u rasponu jedan prema cetiri do jedan prema pet. Znaci, ako je prosecna zarada zaposlenih negde od 17 do 18 - 20 hiljada dinara, plate sudija su preko 80 hiljada dinara. To je jedan veliki raskorak koga treba sma-njiti povecanjem plata zaposlenih u sudskim upravama, istice Milosav Mihajlovic, predsednik Veca Saveza samostalnog sindikata za više opština Branicevskog okruga.

U ovom Sindikatu saznajemo i to da je na pomolu ujedinjenje svih granskih sindikata po pitanju poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih u javnom sektoru.

- Krajnje je vreme da se naši granski sindikati ujedine oko nekih zajednickih ciljeva i da vode neke zajednicke aktivnosti. U tom smislu vec imamo sporazume o zajednickom istupanju prema Vladi kao zajednickom poslodavcu u izradi budžeta za narednu godinu. Tražimo da se blagovremeno predvide, isplaniraju odgovarajuca sredstva za rad javnog sektora u narednoj godini i da se u tome i mi konsultujemo. Ovo je sada pravi trenutak da se povede ta aktivnost jer ako propustimo ovu šansu i dozvolimo da se Zakon o budžetu donese bez našeg ucešca, vrlo teško cemo kasnije u tom dokumentu nešto promeniti, objašnjavaju u Vecu Saveza samostalnog sindikata za više opština Branicevskog okruga u Požarevcu.

S.E.

OD 15 PONUÐENIH PROJEKATA JAVNIH RADOVA U BRANICEVSKOM OKRUGU U PRVOM KRUGU

PRIHVACENO SEDAM PROJEKATA

- Najviše projekata odobreno Žagubici, ukupno tri, a najveci broj nezaposlenih, 52, angažovace projekat javnih radova na sanaciji divljih deponija u opštini Veliko Gradište

- Javni radovi - velika šansa za nezaposlena lica

U jednom od prošlih brojeva našeg lista obavestili smo citaoce o tome da je u opštinama, organizacijama i ustanovama širom Srbije u toku prijavljivanje projekata javnih radova za ciju realizaciju sredstva obezbeduje republicko Ministarstvo ekonomije i ragionalnog razvoja. Za razliku od prošle, ove godine manifestovano je veliko interesovanje za takozvane projekte od opšteg interesa koji ce angažovati veliki broj nezaposlenih radnika, kako nekvalifikovanih tako i srednjoškolaca i onih sa diplomama viših i visoko strucnih ustanova. Samo iz Branicevskog okruga kandidovana su 33 projekta, 15 u prvom i 18 u drugom krugu. Za sedam projekata iz prvog kruga ovih dana iz nadležnog ministarstva stiglo je pozitivno mišljenje, odnosno odluka da su prihvaceni, dok ce se o prijavama opština i organizacija podnetim u drugom krugu, tek odlucivati. Zeleno svetlo dobila su tri projekta iz opštine Žagubica, dva iz opštine Požarevac i po jedan iz opština Veliko Gradište i Kucevo. Javni radovi kojima ce se realizovati odobreni projekti angažovace ukupno 156 radnika. Konkretno, projekat sanacije divljih deponija (Žagubica) predvida zapošljavanje 10 radnika, na uredenju i održavanju nekategorisanih puteva (Žagubica) radice 30 radnika, za izgradnju i rekonstrukciju decjih igrališta u Vrticu “Poletarac” u Žagubici bice potrebna 4 radnika, Udruženje gradana “Entuzijasti” iz Kuceva na projektu pomoci i nege starih i bolesnih lica uposlice 10 radnika. Najvecu uposlenost, 52 radnika, predvida projekat sanacije divljih deponija u opštini Veliko Gradište dok ce požarevacki Istorijski arhiv za sprovodenje projekta digitalizacije i utvrdivanja arhivske grade angažovati 20 radnika, a Arheološki institut Beograd, za potrebe areheološkog nalazišta “Viminacijum” - 30 radnika. Za sprovodenje pomenutih javnih radova Republika je obezbedila nešto više od 13 miliona dinara. Da pomenemo i to da su u svim slucajevima u pitanju poslovi na odredeno vreme, radni odnos se zasniva na period dok se pomenuti projekti u potpunosti ne reazlizuju.

S.E.

KULTURNA HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

BOGAT POZORIŠNI ŽIVOT

U Petrovcu vec sa prvim danima jeseni kulturni život postaje sve bogatiji i po svemu sudeci takav trend nastavice se i tokom zimskih i prolecnih meseci.

Minulog petka u Petrovcu u Velikoj sali gostovali su glumci iz Paracina. Tom prilikom odigrali su predstavu “Stjuardese” koja je odlicno primljena od petrovacke publike.

“DNO, BRATE”!

U cetvrtak 1. novembra u Petrovcu bice praznik smeha. Naime, ovde gostuje Indeksovo Radio pozorište sa kompletnim ansamblom i igraju predstavu “Dno, brate”!.

Vec sada traži se karta više jer je ocito rec o jednoj od najgledanijih predstava u poslednjih dvadesetak godina.

PROMOCIJA KNJIGE “UKOP IDOLA”

Za petak 2. novembar u holu Gimnazije u Petrovcu zakazana je promocija knjige mlavskog pesnika Radeta Obradovica “Ukop idola”.

Zbirku stihova objavio je Kulturno-prosvetni centar u Petrovcu a o njoj ce, kako se ocekuje govoriti Jovan D. Petrovic i Dragan Jacanovic.

FELJTON

PUT ZAPADNE SRBIJE

Taj slavoluk sagradi niko drugi do Napoleon Bonaparta osvajac, koji «zastade» pred Moskvom! Ne odrice ga se Francuski narod! Ne izvukosmo naravoucenije, a i poruku velikog prijatelja srpskog naroda, dr. Arcibalda Rajsa u svom testamentu. «cujte Srbi», cuvajte se sebe! Marginalizovasmo! Naša grupa ne zaboravi stratište ni posle devedeset godina i zaustavi se ispred crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Osecini. Tu u porti nalaze se dve crkve, stara i nova. Stara crkva sazidana je 1765. god., na temeljima ranije crkve Svetog Ðorda, koja se pominje 1707. god. Pored nje je nova crkva koja je sazidana tridesetih godina prošlog veka. Preko puta porte nalazi se nova Osecinska osnovna škola, gde je bila i stara 1914. i 1915.god., i u njoj 2. poljska bolnica za lecenje od tifusa i drugih zaraznih bolesti pocetkom Prvog svetskog rata. Ta Druga poljska bolnica je bila i za obolele vojnike Dunavske divizije 2. poziva, Prve armije srpske. Dunavsku diviziju Drugog poziva, sacinjavao je 8. pešadijski puk Drugog bataljona, 6. konjicki eskadron sastavljen od redova Branicevskog i Podunavskog okruga, 15. prekobrojni puk pešadije, rezervista i drugih pukova. Pocetkom 1915.god., bilo je i prihvatilište obolelih iz Dunavske divizije Prvog poziva i njenog 9. pešadijskog puka. Pojava pegavog tifusa kao nove i opake bolesti u tom vremenu, i koja je epidemiološki odnosila na stotine hiljada žrtava, prenešena je po istraživanjima na Srpske prostore za vreme Kolubarske bitke, od 16. 09. - 15.12.1914.god. Preneli su je Austrougarski vojnici prilikom lecenja u Valjevskoj bolnici doneti sa Kolubarskog ratišta. U vremenu pojave epidemije Dunavska divizija Drugi poziv, našla se od decembra 1914.god., do juna 1915.god., u reonu Valjeva. Pegavac je tada pokosio narocito Dunavsku diviziju Drugog poziva. Smešteni u Osecini umirali su masovno sa izbeglim narodom i drugim civilima. Po zapisanim i istraženim dosadašnjim podacima, u Osecinskoj 2 poljskoj bolnici umrlo je preko 1.000 ljudi. Od toga 400 - 500 vojnika Drugog i delom Prvog poziva divizije Dunavske. Do sada je istraženo da je umrlo od tifusa i drugih bolesti, 121 vojnik i oficir. Ostali broj nije zapisan, jer od masovnog umiranja u jednom danu tadašnji paroh Zaharije (Zarija Protic), vršeci opelo nije mogao da zapiše sva imena. Umrli vojnici i oficiri sa podrucja Branicevskog okruga su iz petrovacke opštine, žabarske, kucevacke, malocrnicke. Iz požarevacke opštine umrli su:

- Mirkovic Stanoje, zemljor. iz Cirikovca 8 pp Dunavske diviz. Drugi poziv

- Bogdanovic Svetozar, zemljor. iz Maljurevca redov 6 konj.eskadron Dunavska divizije.

- Bogdanovic Savo, zemljor. iz Batovca redov Dunavske divizije 2. poziv.

- Veljkovic Vasilije, zemljor. iz Batovca redova 8 pp Dunavske diviz. Drugi poziv

- Spasic Nikola, zemljor. iz Lucice redov 2 bataljon Dunavske divizije.

- Matic Milan, zemljor. iz Beranja redov 9 pp Dunavska divizija Drugi poziv i drugi nezabeleženi umrli vojnici Dunavske divizije.

Autor: Slavoljub Stojadinovic

U KUCEVU PREDSTAVLJENA NOVA IZDANJA PESNIKINJE ŽIVOJKE ŽUJKIC

VECE PESNIKA IZ HOMOLJA

U organizaciji Biblioteke “Nikola Sikimic Maksim“ u Kucevu je održano književno vece pesnikinje iz Rakove Bare Živojke Žujkic.

Živojka vec dugi niz godina piše poeziju za decu i odrasle, prozu, aforizme i haiku. NJena poezija je zastupljena u više zbornika i književnih casopisa, a haiku pesme u šestoknjižju Filološkog fakulteta “Trešnjev cvet”, “Lahor lista klasje” , “Iznad praznine” prevedene su na ruski i japanski jezik.

Pesnikinja je predstavila dve svoje zbirke pesama: ,,Panteonski hram u grudima’’ i ,,Osuncana’’.

O autoru i delima govorio je Milijan Despotovic, književnik iz Požege, i prvi dobitnik Geteove nagrade, koju dodeljuje srpska književna dijaspora iz Štutgarta.

- Svetlost Živojkine poezije je mocna: ona pretvara noc, maglu, ledenu vetrinu, inje... u osvetljene postavke reci zvuka i slike.Tim cinjenjem, jezika pre svega, pesnicka svetlost prevazilazi sve ono što je porice, i stvara osuncani prisoj u kome sada pulsira ova poezija....”

Publici su se svojim pesmama predstavili i Aleksandra Podkolzin, pesnikinja iz Kuceva i Saša Radivojevic, pesnik iz Petrovca.

Promocija je održana u prepunoj citaonici Biblioteke u Kucevu.

-Bilo je to još jedno lepo dešavanje u našem gradu na Peku, sa ciljem da se afirmišu lokalni autori i njihove knjige i dela približe našim gradanima,kaže direktorka Biblioteke ,,Nikola Sikimic Maksim’’, Violeta Ilic.

LJ.Nastasijevic

PROMOCIJA KNJIGE “PRVA GENERACIJA UCITELJSKE ŠKOLE U POŽAREVCU 1947 - 1951”

PONOSNI JER SU PRVI

U požarevackom Centru za kulturu protekle nedelje predstavljena je knjiga “Prva generacija Uciteljske škole u Požarevcu 1947 - 1951”, autora Milana Stanojevica. Na promociji su govorili: prof. dr Ratibor Grujic, mr Miroljub Manojlovic, Stanislava Savic, Mirko Papovic, koji se obratio u ime predsednika opštine Požarevac, kao i autor, a medijator veceri bio je Dragi Ivic, upravnik Centra za kulturu.

Evocirajuci uspomene na Uciteljsku školu, pred publikom koju su vecinom cinili nekadašnji ucenici i nastavnici ove škole, prof. dr Ratibor Grujic je, izmedu ostalog potencirao moralne vrednosti koje su krasile one koji su prošli kroz ovu školu.

Autor Milan Stanojevic, zahvalivši se prisutnima na ucešcu u promovisanju knjige, rekao je: - Meni ce biti najvažnije mišljenje mojih školskih drugova i drugarica. Ovom knjigom ispunjavamo obavezu koju smo preuzeli na prošlogodišnjem skupu kada smo proslavili 55 godina od diplomiranja prve generacije. Tom prilikom smo se spontano dogovorili da bi bilo potrebno i poželjno da se napravi ovakva, ili slicna monografija o toj prvoj generaciji, jer smo smatrali da smo bili dobra generacija. Ja sam na više mesta u knjizi isticao da su i mlade generacije takode dobre, poput nas, možda u necemu i bolje. Ono cime sigurno možemo biti posebno ponosni je da smo ipak mi prva generacije, da smo mi ti daci sa kojima je zapocela život Uciteljska škola, da izrasta sa nama, što se i dogodilo, jer je postala jedna od vrlo uglednih škola u Srbiji.

L.L.

FEDRAS 2007

FESTIVAL ZA PRICU

Prošlog ponedeljka, proglašenjem odluka žirija i svecanim urucenjem nagrada najboljim ucesnicima, ozvanicen je završetak ovogodišnjeg, 36. Festivala dramskih amatera sela Srbije.

Podsetimo, za najbolje je proglašeno malocrnicko Opštinsko amatersko pozorište “Branislav Nušic”, sa predstavom “Vlast” Branislava Nušica i Mileta Stankovica, u režiji Spasoja Ž. Milovanovica, koji je ujedno dobitnik i nagrada za najbolju režiju i najbolju scenografiju.

Vredno je zabeležiti prve utiske i komentare relevantnih sagovornika:

- Ono što je prvo uocljivo odmah po završetku 36. FEDRAS-a je odnos domacih autora prema svetskim: od svih predstava, samo dve su na tekst stranih autora. Dominantnost naše drame, kako klasike, tako i savremenih autora, govori o pozitivnim repertoarskim promišljanjima i opredeljenjima, ia kojih ja, takode, stojim, - rekao nam je, neposredno po spuštanju zavese ovogodišnjeg FEDRAS - a predsednik žirija Festivala, mr Miroslav Radonjic, teatrolog iz Novog Sada.

- Znacajno je i to što na Festivalu dominiraju predstave kompletnih ansabala, nema više onih dovijanja sa 3 -4 glumca koji se trude da održe pažnju publike cele veceri. Najocitiji je primer “Gimnastike za dva cvancika” iz Prnjavora, gde je u jednom trenutku na sceni bilo 25 ucesnika. I, ono što mene cini posebno srecnim, sve više se amaterski i pozorišni ansambli trude da obnove potencijale, u njima stasava jedna generacija mladih, to uverava u buducnost u novu odvažnost i kreativnost, savremenost ako hocete, i ubeden sam da ce se to i te kako dobre rezultate da pokaže na iducem Festivalu. I, takode je izuzetno važno reci: žiri izražava veliku zahvalnost organizatorima koji su svoj posao vrlo dobro uradili, kao i zahvalnost svim medijima koji su posvetili izuzetnu pažnju ovom Festivalu i dešavanjima tokom svih ovih dana. Takode, posebno priznanje i zahvalnost treba odati malocrnickoj publici koja je svake veceri ispunjavala salu do poslednjeg mesta i, što posebno raduje, pokazala veoma veliko interesovanje za ucešce u razgovorima koji su organizovani posle svake predstave. Ukupno, FEDRAS je, po dobroj organizaciji, kvalitetnom programskom sadržaju, a narocito po kvalitetu ansambala, zakoracio u ozbiljne vode, po trajanju i u ozbiljne godine, te dogodine ovde tek ima biti FEDRAS za pricu, - porucio je Radonjic.

36. FEDRAS je zvanicno proglasio završenim Stojan Boškov, sekretar Saveza amatera Srbije, sledecim recima:

- Ovogodišnji FEDRAS ucinio je krupan korak napred, jer je doneo jednu novu energiju, ispoljio poetiku kojoj smo težili i mislim da su izvesne transformacije u manifestaciji dobrodošle i u tom smiuslu treba pohvaliti sav trud koji su uložili ucesnici i organizatori. Festival je ispunio svoj cilj, a najveca radost je pozorišna atmosfera i kvalitet u kome su posetioci uživali tokom minulih dana. Festival zatvaram sa osecanjem da vec za dvadesetak dana valja poceti sa pripremama za naredni, kako bi dogodine FEDRAS bio još kvalitetniji, jer ovu energiju i polet koji smo mogli da vidimo valja negovati, u njima je kvalitet buducih Festivala dramskog amaterizma u Malom crnicu, - porucio je Boškov.

- Sve pohvale i nagrade idu ansamblu i Centru za kulturu Malo Crnice, jer, da nije njihovog entuzijazma, talenta i kvaliteta, džabe moja režija i scenografija i sve ostalo. LJudi koji cine stub Centra za kulturu i ljudi koji cine srž Amaterskog pozorišta “Branislav Nušic” Malo Crnice, dobili su sve tri nagrade: i za izvodenje predstave i za režiju i scenu. Naravno, bez podrške lokalne samouprave, predsednika Opštine pre svega, ovakvih nagrada ne bi ni bilo. S toga, osecam se nekako ponajmanje zaslužnim za sve tri nagrade: bio sam uz njih da zajedno dosegnemo cilj i bicu i ubuduce, ako budu smatrali da im potreban. Malocrnicki ansambl je prešao crtu “amaterizma”, ovo je ansambl koji radi ozbiljno, nadahnuto i kvalitetno da ga se ni prestonica ne bi postidela, naprotiv,- ocenjuje Spasoje Ž. Milovanovic, reditelj prvonagradene predstave “Vlast” u izvodenju pozorišta “Branislav Nušic” Malo Crnice.

- Bio je ovo veoma uspešan festival, bilo je jako mnogo favorita, predstava koje su kvalitetno predstavile književnu gradu, veoma zapaženih glumackih ostvarenja, a, povratno, publika je umela da to oseti i nagradi i izrazito velikom posecenošcu, ali i aplauzima i pohvalama koje nije štedela. Bila sam u ekipi koja je ove predstave gledala kad se vršila selekcija i, moram da naglasim, ovde su danas odigrane neuporedivo bolje i kvalitetnije. Žiri publike, pažljivo prateci reakcije gledališta, nije se baš svuda “poklopio” sa ocenama oficijelnog žirija, u cemu i nema niceg lošeg. Ipak, drago nam je, ocene su nam se podudarile kad je rec o glumackom ostvarenju u predstavi “Karolinin Božic” i “Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera”. Mislim da predstava “Dekameron na seoski nacin” mogla da doživi bolji prijem kod publike, ali je u sali bilo dosta dece kojoj je sadržina bila prilicno nepoznata. Sveukupno, bio je ovo kulturni dogadaj visokog renomea, kako po dešavanjima na pozornici, tako i po brojnim izložbama i promocijama knjiga, ukljucujuci i nivo i kvalitet razgovora vodenih posle svake predstave, - kaže predsednik žirija publike, profesor književnosti Vesna DŽino.

D. Milenkovic

MUZICKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC”

KONCERT MAJE RAJKOVIC

Na sceni Muzicke škole “Stevan Mokranjac” prošlog petka koncert je održala pijanistkinja Maja Rajkovic iz Beograda. Na programu su se našla dela Skarlatija, šumana i Rahmanjinova, cijim je virtuoznim izvodenjem umetnica ostavila bez daha (malobrojnu) publiku.

Maja Rajkovic rodena je u Beogradu, Akademiju umetnosti završila je u Novom Sadu u klasi Konstantina Boginoa, završila je i školu za visoko muzicko usavršavanje u Portogruaru (Italija), magistrirala na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu, gde je i docent na katedri za klavir. Od 1998. godine je predsednica Muzicke omladine Beograda. Dobitnica je mnogobrojnih domacih i medunarodnih priznanja.

EDUKOVANI EDUKATORI OMLADINE JAZAS-A

PETODNEVNI KURS O SIDI

U okviru svojih aktivnosti na polju zdravstvenog vaspitanja mladih, požarevacki Zavod za javno zdravlje i Omladina JAZAS-a organizovali su u hotelu Dunav petodnevnu nastavu za obuku vršnjackih edukatora. Polaznici su sticali nova znanja vezana za EIDS/SIDU, odnosno nacine prenošenja HIV virusa, takozvanim interaktivnim nacinom rada, koji se mnogo razlikuje od standardnog nacina ucenja u osnovnim i srednjim školama.

-Obuka je trajala od 13. do 17. oktobra, a najbolja polaznica je bila Tatijana Nikodijevic. Sledeci korak ce biti doobuka o nacinu prenošenja usvojenog znanja svojim vršnjacima. Ovim ce se uciniti važan korak u ocuvanju zdravog razvoja mladih u svom okruženju-rekla nam je prim.dr Zorica Mitic, koja je uz Jelenu Stamenic, trenera Omladine JAZAS-a Požarevca, bila zadužena za strucna predavanja.

Rad škole za vršnjacke edukatore pomogli su SO Požarevac, Bambi-Banat i drugi.

R.R.D.

CUVAJUCI OVCE PROCITAO CELU BIBLIOTEKU!

KUCEVO.-Cuvajuci ovce, Danilo Markovic (87) iz Velike Bresnice kod Kuceva procitao je tokom svog životnog veka blizu 700 vestern romana. citao ih je i u dokolici, a neretko nosio sa sobom i za vreme berbe i žetve.

- Dok su drugi spavali i odmarali se u polju od napornog rada, ja sam uzimao romane u ruke. Na njivi sam išcitavao kaubojske dogodovštine i verovao da su isrinite - kaže Danilo, dodajuci:”Najomljeniji likovi su mi Vajat Erp i Dok Holidej. Te romane su za mene kupovali unuci i unuke, kad odu u grad. Žao mi je što ih nisam sve sacuvao, jer bih sada imao pozamašnu vestern biblioteku”.

Danila vid služi dobro i u dvetoj deceniji života, a i sad, pod starost, jedan roman od 60 stranica procita za manje od deset dana.

LJ.Nastasijevic

SMOLJINAC - SELO SA 48 MALIH PRIVREDNIKA

MALA PRIVREDA - VELIKI PREPOROD

Smoljinac je jedno od najvecih i najbogatijih sela u Stigu i celom Branicevskom okrugu. Rasprostire se na 3.652 hektara. Pored glavnih grana - ratarstva i stocarstva, odlikuje ga veoma razvijena mala privreda.

Registrovano je 48 privatnih preduzetnika. Na njihovu i inicijativu Mesne zajednice Smolji-nac, osnovano je opštinsko Udru-ženje preduzetnika “Stig Smolji-nac” - Malo Crnice.

Prema poslednjim podacima, Smoljinac ima 620 domova i 2.625 stanovnika, od kojih se cak 60% nalazi na radu u inostranstvu. Selo ima devet prodavnica mešovite robe, šest kafica, jednu poslasticarnicu, zdravstvenu ambulantu sa apotekom, veterinarsku stanicu, dve poljoprivredne apoteke i poštu.

Verski, kulturni i obrazovni objekti u Smoljincu su Crkva Petozarnih mucenika i manastir Svete Petke, Osnovna škola “Draža Markovic Roda” sa predškolskom grupom, Dom kulture u kome su aktivne dramska i folklorna sekcija.

- Jedan od izuzetno starih i vrednih objekata je crkva Petozarnih mucenika, sagradena 1312 godine. Na prvobitnim temeljima je 1845. nanovo sagradena, s devedesetih godina prošlog veka je, zalaganjem protojereja Živorada Pavlovica i blagodarnošcu meštana Smoljinca, adaptirana i sagraden je veliki crkveni konak sa lepom salom. Dobrovoljnim prilozima meštana, osamdesetih godina prošlog veka je obnovljen i manastir Svete Petke koji potice iz 16. veka. Nedavno je do manastira dovedena struja, duž puta ka manastiru uradena je ulicna rasveta. U tome su nam pomogle i “Elektromorava” i opština Požarevac. Manastir se nalazi u potezu Zmajevac, iznad smoljinackog jezera. Rec je o veštackom jezeru, napravljeno je 1966. godine. Puni ga sedam izvora ciste pitke vode koji doticu iz manastirskog kompleksa. Jezero je površine oko 3 hektara, ima oblik kapljice vode. Bogato je ribom, o njemu brine Organizacija sportskih ribolovaca Smoljinac. Na prošlogodišnjem takmicenju ribolovaca, iz jezera je izvaden amur kapitalac. Jezero ce uskoto dobiti specijalni status, bolje održavanje, a razmišlja se da se detaljno uredi, uredi put do manastira, naprave nekoliko mostica preko tokova izvora, obnovi postojeca javna cesma i citav kompleks pretvori u veoma lepo izletište, u buducnosti možda interesantno i turistima, - rekao nam je Jeroslav Ognjanovic, clan Saveta MZ Smoljinac.

- Osnovna škola “Draža Markovic - Roda” u Smoljincu jedna je od najstarijih u Srbiji. Ima 350 daka, u sastavu škole je i odeljenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Problem je što se broj dece godinama smanjuje, prevashodno zbog odlaska kod roditelja u inostranstvo. Za poslednjih deset godina, broj daka je gotovo prepolovljen. Omladina koja ostaje u selu, aktivno ucestvuje u radu Kulturno umetnickog društva, osnovanog 1982. godine. KUD Smoljinac vredno radi na ocuvanju kulturne baštine svog kraja. Aktivne su dramska i folklorna sekcija, ciji je ansambl nosilac mnogobrojnih priznanja, medu njima i Plakete SO Malo Crnice, dodeljene 14. oktobra 1999. godine. Zapažene rezultate beleži i naš Fudbalski klub “Jedinstvo”, koji se od nedavno plasirao u Udruženoj opštinskog ligi “Mlava”. Šah klub je dospeo do Srpske lige, - kaže Dragiša Cirkovic, zamenik predsednika Saveta MZ Smoljinac, odbornik u SO Malo Crnice.

- Mesna zajednica Smoljinac, uz pomoc opštine Malo Crnice i Republike Srbije, tokom prošle godine postigla je znacajne rezultate. Najpre, po znacaju i finansijskim ulaganjima, vredi istaci da je novim slojem asfalta, u dužini od blizu 4 kilometra, presvucen put koji Smoljinac povezuje sa Magistralnim putem Požarevac - Kucevo. To je koštalo 12 miliona dinara, što cini glavninu u cifri od oko 17 miliona, koliko je ukupno angažovano u brojne poslove. A, ulagali smo u renoviranje krova na školi i zamenu stolarije, renoviranje krova i farbanje unutrašnje fasade Doma kulture, sprovodenje elektricne energije i izgradnju ulicne rasvete do Manastira, zatim u prokopavanje kanala za odvodenje atmosferskih voda, sredivanje prostorija MZ na spratu, koje trenutno koristi Udruženje privatnih preduzetnika. Za potrebe asfaltiranja puta dovezeno je više od 1.300 tona rizle, racunajuci i nasipanje bankine duž novoasfaltiranog puta, nabavljene cevi za propust vode, ulaže se u održavanje rasvete, finansijski su pomagani Fudbalski i Šah klub, održavanje raznih menifestacija, a MZ je novcano pomogla i meštanina Zorana Miljkovica kome je kuca izgorela u požaru, - kaže Dragan Dinic, predsednik Skupštine MZ Smoljinac.

Savet MZ Smoljinac za naredni period u vrh priotiteta stavlja rešavanje problema zdrave pijace vode,planirano da zapocne ove godine, a zbog nedostatka sredstava odloženo za 2008-u. Neophodno je poboljšanje snabdevanja elektricnom energijom, narocito u donjem kraju sela gde je napon ispod svih granica, a radice se i na proširenju ili zameni telefonske centrale, pošto su potrebe znatno iznad njenih trenutnih kapaciteta.

Nastavak u iducem broju...

D. M.

RAZGOVOR SA DR BOŽIDAROM ÐORÐEVICEM, DIREKTOROM DOMA ZDRAVLJA U MALOM CRNICU

PACIJENTI BIRAJU LEKARA

- Do kraja godine završice se akcija "Izabrani lekar"

- Domu nedostaje ginekolog i još jedan decji lekar

- Niko nema namere da ukida Stomatološku službu

Za doktora Božidara Ðordevica javnost je svojevremeno saznala da je redak primer lekara koji vec pune dve decenije svakoga dana iz Beograda putuje do svog radnog mesta, do ambulante u Boževcu. Kada smo jednom prilikom razgovarali sa njim na tu temu rekao nam je da je do sada bilo više šansi da prekine sa putovanjima, da dobije posao u Beogradu ali da je ljubav prema Boževcu i Boževcanima toliko jaka da ce on ovde najverovatnije ostati do kraja radnog veka. Vernost selu i malocrnickom kraju “nagradena je” lane njegovim imenovanjem za direktora Doma zdravlja u Malom Crnicu. Boraveci prošle nedelje u ovoj Opštini, posetili smo i direktora ove ustanove dr Božu Ðordevica i sa njim razgovarali o radu Doma, o problemima sa kojima se ovde susrecu, o naporima koji se cine na unapredenju primarne zdravstvene zaštite...

- Od juna meseca prošle godine naš Dom je pretrpeo znacajne izmene u pozitivnom smislu što se njegovog izgleda tice. U tome su nam pomogli Opština, Republika i brojni donatori. Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, do 2010. godine svi domovi zdravlja u Srbiji morace da predu u nadležnost lokalnih samouprava. I upravo iz tog razloga naša Opština nastoji da kadrovski i tehnicki ojaca ovu ustanovu kako bi ona u pravom smislu reci funkcionisala kao Dom zdravlja u trenutku kada Opština preuzme osnivacka prava. Šta je to što smo u proteklih godinu dana uradili na osavremenjavanju uslova rada? Pa pohvalio bih se sledecim: jedna smo od retkih ustanova koja je na samom ulazu u Dom postavila rampu za invalide koju nemaju mnogi zdravstveni objekti u Beogradu. Zatim, zahvaljujuci sredstvima NIP-a, oko milion dinara, zamenjeni su svi prozori na Domu zdravlja, uradena je kompletna fasada, okrecene prostorije, zamenjene plocice, u zdravstvenoj ambulanti u Boževcu postavljeni novi prozori...

Kakva je trenutna situacija sa kadrovima, da li vam nedostaju pojedini strucnjaci i kako prevazilazite te probleme?

- Naš goruci problem vec duže vreme je nedostatak ginekologa. Rešavamo ga tako što nam jednom nedeljno dolazi ginekolog iz požarevackog Doma zdravlja, ali to nije dovoljno. Standardi predvidaju da na 5000 stanovnika ženske populacije dolazi jedan ginekolog i mi cemo morati da ispunimo taj zahtev ukoliko ostajemo pri stavu da ova ustanova postane samostalni Dom zdravlja. Trenutno imamo jednog pedijatra, dobro bi bilo da ih je dvoje. Uskoro, najverovatnije sredinom novembra postacemo kadrovski jaci za dvoje lekara opšte prakse koji nam dolaze po konkursu Ministarstva zdravlja. Što se tice srednjeg kadra popunjenost je kompletna, možda imamo i višak sestara ali gledamo da sve ravnomerno uposlimo. Zvanicno, do sada nismo imali kucno lecenje kao izdvojenu službu, patronažom su se bavile sve sestre, ali uskoro to ce biti posao odredenih kadrova medu kojima, po standardima i cetiri medicinske sestre.

Dom zdravlja u Malom Crnicu opslužuje 18.000 stanovnika. Dugo ste ovde lekar, pa koje su to karakteristike patologije ovog podneblja?

- Velika je slicnost oboljevanja na ovom podrucju sa bolestima ljudi u ostalim sredinama, i Malocrnicani su podložni hipertenzijama, kardiovaskularnim oboljenjima, ima dosta karcinoma, dijabetesa i posebno bubrežnih oboljenja zbog lošeg kvaliteta vode. Poslednjih dana zapazio sam da je povecana epidemija herpes zoster, virusnog oboljenja koje se manifestuje promenama na koži i izrazito jakim bolovima u ledima. U poslednjih desetak dana bilo je pet takvih slucajeva što je mnogo s obzirom na to da godišnje evidentiramo samo dva-tri.

Na nivou cele Srbije dosta je problema sa Stomatološkom službom od koje se sada traži da sama sebe izdržava. Kako vi rešavate te probleme?

- Problem je u tome što Zdravstveni fond insistira da stomatolozi sami zaraduju svoju platu. U pitanju su propisi koje je doneo Republicki fond zdravstvenog osiguranja koji nemaju pokrice u postojecem zakonu. Ovaj problem istaknut je i na Komori zdravstvenih radnika gde je zauzet stav da rešenje ponudi Zavod za zdravstveno osiguranje odnosno Ministarstvo zdravlja. Inace, postojanje stomatološke službe je jedan od uslova za osnivanje i postojanje domova zdravlja, niko znaci nema nameru da ukida stomatologe samo što je težište njihovog rada sada na preventivi. Trenutno oni zaraduju platu tako što neke usluge naplacuju prema donetom cenovniku i to su njihova samostalna sredstva, a postoje i ona druga koja stižu fakturisanjem usluga Fondu. Fond takode placa i dva stomatologa za preventivnu decju stomatologiju tako da se i po tom osnovu obezbeduju sredstva za plate.

U svim zdravstvenim ustanovama Srbije u toku je akcija izjašnjavanja pacijenata za svog lekara. Rec je naime o ustanovljavanju kategorije izabranog lekara. Kako to protice na ovom podrucju?

- Za jednog lekara može se izjasniti od 1 100 do 2 000 pacijenata, preko 2 000 nece moci. Taj višak preuzece drugi lekari. Ono što je u ovome bitno je da ce taj broj pacijenata odredivati platu lekarima. To naravno nece moci da startuje odmah, ali za godinu dve, svakako. Mislim da je logicno da lekar koga izabere 1.500 pacijenata ima vecu platu od onoga za koga se opredeli pedesetak. Ova akcija je u toku, pokušacemo da je do kraja godine završimo i tako dobijemo izabrane lekare, rekao nam je na kraju razgovora dr Božidar Ðordevic.

Stanice i ambulante

U malocrnickom Domu zdravlja je zaposleno 65 radnika od kojih je osam lekara. Pri Domu postoji laboratorija, jednom nedeljno ovde rade ultra zvuk, a u okviru Doma su i cetiri ambulante - u Kobilju, Crljencu, Velikom Selu i Toponici. Pored ambulanti postoje i dve zdravstvene stanice-u Boževcu i Smoljincu. Ono što trenutno najviše nedostaje ovoj ustanovi je nekoliko novih vozila, oprema za pružanje hitne medicinske pomoci, kompleti setova za reanimaciju...

S.E.

PRIVREDNICI IZ JUŽNOMORAVSKE REGIJE U POSETI POŽAREVCU

CEŠKA BLIŽA SRBIJI

Unapredenje i razvoj poslovne saradnje, plasiranje proizvoda na domace i inostrano tržište, uvodenje standarda kvaliteta su primarni zadaci koje Regionalna privredna komora Požarevac uspešno sprovodi u ovom regionu. U skladu sa tim 22.oktobra organizovan je sastanak osam ceških firmi Južnomoravske regije sa šesdesetak preduzeca sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga koja su zainteresovana za privrednu saradnju. Prema recima Milice Mitkovic, predsednice Regionalne privredne komore Požarevac ova poseta predstavlja nastavak zapocete saradnje, ali i priliku da privrednici oba okruga unaprede svoje poslovanje i prošire plasiranje svojih proizvoda na inostrano tržište.

Prilikom prijema u svecanim salonima opštinskog zdanja prisutnima se obratio Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga sledecim recima: “Ovakvi susreti i razgovori su prilika da se unapredi saradnja koja vec postoji, ali i svakako da se postave temelji za buducu dobru saradnju koja bi trebalo da dovede do novih projekata i investicija, od kojih bi trebalo da imaju korist privrednici i jedne i druge zemlje, a u krajnjoj liniji gradani naših okruga i zemalja.

Poželevši dobrodošlicu gostima predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic je istakao da se Požarevac pominje u prvim pisanim zapisima1467.godine i da je to sedište Branicevskog okruga koji obuhvata osam opština. Ovakvi medunarodni susreti i povezivanje privatnih preduzetnika su veoma bitni i rezultati nece izostati, jer postoji podrška Privredne komore i oba okruga.

Pružajuci podršku ovako znacajnom privredno - ekonomskom skupu nacelnik Podunavskog upravnog okruga Zoran Milosavljevic je rekao: “Nadam se da cemo prilikom narednog susreta imati konkretne rezultate ovih naših sastanaka i potpisane ugovore o saradnji medu privrednim subjektima dveju zemalja.

Delegaciju iz Ceške predvodili su Igor Polednak, pomocnik nacelnika Južnomoravske regije i Svatopluk Ceh, ekonomski savetnik Ambasade Ceške Republike.

“Južnomoravska oblast vec dve godine ima saradnju sa Šumadijskim regionom u oblasti prosvete, javne uprave, a nastojimo da podržimo i razvoj preduzetnickih odnosa. Regionalna kancelarija Južnomoravske regije u Kragujevcu obezbeduje te usluge i težimo da preduzetnicku misiju usmerimo i na ovom podrucju”, istakao je Igor Polednak.

Inace, od ceških firmi bile su prisutne one koje se bave proizvodnjom kotlova za grejanje, preradom otpadnih voda, proizvodnjom semena i elektrotehnickom proizvodnjom, dok su sa druge strane prisustvovali predstavnici javnih preduzeca i uspešni privatni preduzetnici iz Branicevskog i Podunavskog okruga.

“Privredna komora je uprilicila privredne razgovore izmedu privrednika Južnomoravske regije iz Ceške sa sedištem u Brnu i naših privrednika sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga. Ovo je prvi susret ovakve vrste i mi se nadamo da ako urodi plodom, da to nastavimo i ubuduce sa zemljama iz našeg okruženja. Ja sam u junu mesecu predstavila privredu našeg regiona u Brnu i tada smo dogovorili ovakav susret na jesen i sada ga realizujemo. Na našim i ceškim firmama je da vide koja su to dodirna mesta za unapredenje saradnje i povezivanje na obostranu korist i ja se nadam da ce do toga doci”, izjavila je Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac.

O uspostavljanju poslovnih veza izmedu dve zemlje, Svatopluk Ceh, ekonomski savetnik Ambasade Ceške Republike je rekao: “Srbiju i Cešku Republiku vezuju dugorocni odnosi i to je dobra osnova na kojoj možemo graditi našu sadašnju i buducu saradnju. To potkrepljuje i cinjenica da je Ceška svrstala Srbiju u prioritetne partnere u oblasti spoljne politike i ekonomske saradnje. Ekonomska saradnja je za sada na dobrom nivou, ali mi bismo želeli da ona bude još bolja. U 2006.godini robna razmena je dostigla 280 miliona evra, od cega je srpski izvoz iznosio 80 miliona evra, a ceški 200 miliona evra. Ove godine zabeležen je rast srpskog izvoza. Što se tice prisutnih ceških firmi, one nude svoje proizvode i usluge u odlicnom odnosu kvaliteta i cene. Smatramo da bi taj kriterijum trebao da bude odlucujuci pri vrednovanju ponudenih proizvoda i usluga”.

D.Dinic

POTPISAN SPORAZUM O OTVARANJU CENTRA ZA DIJASPORU U REGIONALNOJ PRIVREDNOJ KOMORI POŽAREVAC

KAPITAL IZ DIJASPORE U PREDUZECA

Regionalna privredna komora Požarevac prihvatila je inicijativu Ministarstva za dijasporu za otvaranje Centra za dijasporu u Komori Požarevac. Sporazum o otvaranju Centra potpisali su Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac i Jovan Filipovic, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu koji je o radu Ministarstva na konferenciji rekao sledece: “Ministarstvo za dijasporu radi tri i po godine i do sada je bilo relativno protokolarno. Prepoznali smo ogromni potencijal u vezi izmedu matice i dijaspore i rešili smo da od njega napravimo razvojno ministarstvo. Ova današnja akcija je deo te razvojne inicijative našeg ministarstva. Inace, Ministarstvo za dijasporu je struktuirano u tri jedinice od kojih se jedna bavi ocuvanjem identiteta naših ljudi u inostranstvu, drugi deo se bavi statusnim pitanjima i treci ogranak se bavi ekonomskim vezama matice i dijaspore.

Mi tu izdvajamo dve vrste kapitala: finansijski i intelektualni, jer ljudi koji su se vratili sa sobom su pored finansijskog kapitala, doneli dosta znanja i iskustva. Kad kažemo dijaspora mi mislimo na sve one naše ljude koji žive u inostranstvu, a ne spadaju u autoktone Srbe koji žive u zemljama u okruženju, koji Srbiju smatraju maticom. Pod maticom podrazumevamo onu zemlju ciji integritet poštujemo i branimo i sa cijom se kulturom, tradicijom, jezikom identifikujemo. Što se tice umrežavanja naših ljudi u svetu do sada smo imali dva važna programa. Jedan se odnosi na naše ljude koji su uspeli u nauci, profesiji, sportu, a drugi se odnosi na ljude koji su uspeli u privredi.

Ovakve centre smo otvorili u osam regiona i razgovarajuci sa povratnicima iz inostranstva saznali smo da su oni zadovoljni svojim povratkom, ali da su pri tome imali puno problema. Naša želja je da prepoznamo te probleme, na neki nacin da ih grupišemo i kao takve da ih saopštimo Vladi Srbije. Želeli bismo da znamo ko se u regionima vratio, cime se bavi, kakva su iskustva i da na prolece naša akcija kulminira jednim sajmom u Beogradu, gde bi se naši privrednici, povratnici iz inostranstva pojavili i prakticno rekli šta je to bilo dobro, a šta loše u prethodnim godinama.”

Pre nego što je krenula akcija otvaranja Centara za dijasporu, postojalo je devet kancelarija za dijasporu u razlicitim opštinama u Srbiji. Te kancelarije su se otvarale na inicijativu samih opština tamo gde je velika koncentracija ljudi koji su gravitirali ka inostranstvu. Ta akcija nije direktno vezana za ovu akciju sa komorama, ali svakako mora da postoji saradnja i horizontalna povezanost.

“Analizirajuci dosadašnji rad tih devet kancelarija konstatovano je da su one uglavnom orijentisane na rešavanje statusnih pitanja dijaspore (izvod iz knjige rodenih, državljanstvo). Bilo je i saradnje po pitanju ucenja srpskog jezika u zemljama u kojima žive predstavnici tog kraja, saradnja vezana za kulturu, a najmanje se osecala koncentracija poslova vezanih za ekonomsko partnerstvo. Upravo polazeci od misije i vizije komorskog sistema, smatrali smo da tu saradnju možemo da pojacamo kroz komoru, ali naravno morace da postoji i horizontalna saradnja”, istakla je LJiljana Matavulj, pomocnik ministra za dijasporu.

Nacelnik Branicevskog upravnog okruga je povodom potpisivanja sporazuma o otvaranju Centra za dijasporu istakao: “Otvaranje Centra je izuzetno znacajno za Branicevski okrug, jer smo mi jedan od retkih okruga u Srbiji u kome ogroman broj ljudi radi u inostranstvu, i veoma je bitno da vidimo ko su ti ljudi koji su do sada investirali u naš okrug, a sa druge strane ko su potencijalni investitori. Mi smo podrucje sa demografskim pražnjenjem, jer od 1971 - 2002. godine 23,8% stanovnika je manje nego što ih je bilo u ranijem periodu i taj trend se negativno odražava i na stanje u privredi. Ovo što se danas dešava govori o kvalitetnom i dobrom radu Ministarstva sa ozbiljnim planom i to pokazuje da oni koji su preuzeli odgovornost znaju kako treba ubuduce raditi.

Inicijativu za otvaranje Centra za dijasporu u Regionalnoj privrednoj komori Požarevac sa sedištem u Bosanskoj 31 podržali su narodni poslanici i clanovi Skupštinskog odbora za saradnju sa Srbima izvan Srbije Žarko Pivac, Radoslav Milovanovic i Miletic Mihajlovic.

D.Dinic

U PONEDELJAK 5. NOVEMBRA

SVETLOST U MILENINOM DOMU

Iduceg ponedeljka, 5. novembra, u 13 casova je svecano otvaranje 11. Medunarodnog bijenala “ U svetlosti Milene” na kome ce po izboru selektora Radislava Raše Trkulje po jedan rad izložiti 26 slikara iz zemlje i inostranstva. Imena autora selektor ce objaviti na konferenciji za medije koja ce biti održana tokom ove nedelje, a o pobedniku ovogodišnjeg Bijenala odlucivace žiri u sastavu dr Nikola Šuica (predsednik), docent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, i clanovi, docent dr Jelena Todorovic i mr Tijana Fišic koja je osvojila Grand- Pridž 10. bijenala za sliku “Svet i ja: tra- la- la”. Te 2004. godine na 10. bijenalu su ucestvovali Anca Boeriu, Sarah M. Einik, Jaffa Meir, Paula Mikloševic Muhr, Ana Cerovic, Milena Maksimovic, Daca Markovic, Danica Masnikovic, Vesna Milunovic, Marina Nakicenovic, Maja Radanovic, Rada Selakovic, Zagorka Stojanovic, Milica Tomic, Tijana Fišic i Biljana Vilimon.

- U ovom trenutku, pre konferencije za medije mogu da kažem samo to da je selektor Trkulja ispunio obecanje prihvatajuci ovu odgovornu ulogu kada je rec o koncepciji izložbe. Odabrani su autori cija su dela svojom poetikom, pristupom u smislu imaginacije u onom delu umetnosti i života u kome je i Milena nalazila polazišta i nadahnuca svom stvaralaštvu. Medu odabranim autorima ima dosta mladih, takode jedno od obecanja, a ono što je svakako važno, a to je da je obezbeden medunarodni karakter 11. bijenala. Podsetio bih da je ovaj vrhunski kulturni dogadaj u svetlu 45. godišnjice osnivanja Galerije Milena Pavlovic Barili, naglašava Ranko Milinkovic, oganizator marketinga u ovoj ustanovi.

M. Kuzmanovic

FELJTON

U SUSRET 11. MEdUNARODNOM BIJENALU “U SVETLOSTI MILENE” (V)

MAGICNI RENESANSNI RELACIONIZAM

- Priredio M. Kuzmanovic

Milena je imala u Rimu dve samostalne izložbe: u oktobru 1932. u Galleria di Roma, i u aprilu 1937. u Galleria della Cometa. Izlagala je i na cetvrtoj izložbi sindikata lepih umetnosti Lacija, na drugom kvadrijenalu u Galleria del Milione. NJena majka, medutim, ne navodi samostalnu izložbu 1932. a pominje samostalne izložbe u Rimu i Firenci 1936. i 1937. Nije, uostalom, iskljuceno da ih je bilo više, tri ili cetiri.

1933. Nastavlja se koncept magicnog linearnog relacionizma u delima: Enigmatska kompozicija (Motiv sa pariskog groblja), Kompozicija sa maskom, ženski krilati torzo, Enigmatska kompozicija sa ženskom figurom, žena sa španskim cešljem, Fantasticna kompozicija sa dva lika, Portret Gonzalesa, Poluakt i nopmpem, Arlekin sa psom, Mladic sa psom u špilji, žensko nonpcje, Enigmatska kompozicija sa ženskom figurom i stubovima.

1934. Proces širenja tamnog (crnog) i analogni ugrebani beli grafizam još su izrazitiji (Žensko poprsje, Devojka sa velom). Izlaže na pariskom DŽII Salon de Tuileries cetiri platna; Portrait du pianiste Gaurevitch, Nu, Le pianiste Gonzales i Femme a l’eventail

1935. Zapažaju se ikonografska dvoumljenja, pomeranja i približavanja paranoidnom i halucinantnom, kao u Vazi sa cvecem koja ima oblik ljudskog krilatog lika, koji lebdi iznad nekog seoskog plota, sa radijatorom i zavesom - inace cestim rekvizitom Mileninog sna (ili kao u Enigmatskoj kompoziciji sa dve glave iz 1934). Tim slikama, koje su jedino bliske Savinijevom apsurdu i grotesci, Milena se približava metodu jukstapozicije, depejzmana, slepljivanju raznorodnih elemenata u hibridnu, uznemirujucu celinu. Druge kao Portret sa crnom rukavicom, žena u velu sa psom i detetom, u okviru su njenog osnovnog stava.

Magicni renesansni relacionizam - Rim, Firenca, Venecija, Pariz: 1936-1939. Milena se 1936. i 1937. u Italiji menja, okrece muzejima i starim majstorima, njihovoj idealnoj, poetskoj realnosti; time pocinje njen cetvrti, renesansni, metafizicki, magicni period. Fantasticnu viziju i individualnu mitologiju pokušava da uklopi u jasno prepoznatljiv istorijski ambijent i parafrazira velike, uglavnom renesansne, paradigme.

Najvažnija je, medutim, okolnost što se posle 1935. i podneblje u Parizu osetno menja: nastupa kraj izvesnog socijalnog primirja i ekonomskog blagostanja. Posle iluzije opuštanja, ponovo nemir, grc. Posle slikarstva 1930 - slikarstvo 1935. oliceno u grupi Nove snage (1938) sa kojom Milena izlaže i koja nadrealizam prihvata kao poetski preobražaj, a porice kao uzor i dogmatski shvacen program.

1936. Godina koja je kao i godina 1932. izuzetno znacajna. Ako je 1932. odredila Mileninu poetiku nekako naglo i potpuno, iako ne neocekivano 1936. donosi važne promene u istom okviru. Prožeta setom, neugaživom žecu za životom, njena slika postaje osencena necim sudbinskim: sadrži stvarnost shvacenu kao sastojak sna, naturalisticki uoblicenu u odlomcima ali onostranu u psihološkoj funkcionalnosti svih detalja - težu, cvršcu i sadržajniju dimenzijom poetske uznemirenosti. NJena svetlo-tamna celina sve dubljeg prostora, dovršena i islikana, ponovo je ( kao u akademskom pocetku) ukinula samostalnost linije pretvarajuci je u cist obris predmeta. Gustina predmeta povecana je znacima koji više nisu lelujavi, vazdušasti i relativno nezavisni od njega, vec stopljeni s njegovim realnim izgledom. Tako postignuta ona pojacava magicni zvuk slike: odnos predmeta nije više ublažen i potisnut izdvojenošcu formalnih odnosa. Izazvala je oštrinu njihovog sudara i oslobocenje njihovog oniricnog naboja. Istina, još uvek postoji izvesno dvojstvo u težnji od linearnog ka valerskom postupku slivenog poteza, tacne modelacije, i sencenja, kretanje od slike kao što je ženski portret sa maramom, gde je primenjena citava tipologija Mileninog grafizma, do Devojka s lampom, vec cvrsto, klasicno, renesansno islikane.

PROJEKCIJA FILMA “DIVINA IZ VIMINACIJUMA” U KOSTOLCU

INSPIRISANO LJUBAVLJU

“Divina iz Viminacijuma” naziv je dokumentarno-igranog filma Jelene Andelkovic, istoricara umetnosti. Film koji je napravljen u aprilu 2007. ima dve verzije. Prvu, namenjenu široj publici, i drugu, kracu, za festivalsko prikazivanje, koja je na ovogodišnjem festivalu Etno filma FESTEF u Kucevu nagradena sa deset ostvarenja. Prvu verziju filma kostolacka publika imala je priliku da pogleda u protekle srede, a obe verzije ce uskoro biti prikazane na jednom od programa Javnog servisa Srbije . Za svetsko tržište, pre svega medunarodne festivale, film je otkupila produkcijska kuca iz Londona.

Reditelj filma je Aleksandra Elcic, direktor fotografije Miodrag Cale Pavlovic, autenticnu muziku iz antickog vremena interpretirao je ansambl “Renesans” dok je kostime uradila Violeta Nedanovski. Dugogodišnji spiker Radio Beograda Miroslav Vujicic narator je u filmu. Podršku filmu pružio je i donedavni direktor projekta Viminacijum Miomir Korac, kao i Arheološki institut i Centar za nove tehnologije.

Kroz ljubavnu pricu isprican je nastanak cuvenih viminacijumskih fresaka sa kraja treceg i pocetka cetvrtog veka a i dogadaji su bazirani na naucnim cinjenicama, rekonstruisani korišcenjem skeletnih ostataka, novca, nakita, tako da igrane forme “seku” izjave naucnika, arheologa.

Dragan Živkovic, direktor privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” , koje je bilo i domacin projekcije rekao je da je ova projekcija deo najavljene kulturne jeseni, te da ce uz nedavno održanu izložbu “Vekovi Manasije” biti još pozorišnih predstava i drugih kulturnih dešavanja. Živkovic je rekao da ce privredno društvo i ubuduce podržavati mlade talente.

- Naš posao ima smisla samo ako je delom naslonjen na kulturu i umetnost.

T.R.S.

NOVEMBARSKI PROGRAMI CENTRA ZA KULTURU POŽAREVAC

NOVEMBAR JE, POCINJE SEZONA KULTURNIH ZBIVANJA

Na konferenciji za novinare prošlog cetvrtka predstavljen je program Centra za kulturu za novembar. Urednici programa ove institucije u kulturi, Goran Jovanovic i Bojan Gacevic istakli su i ucešce Edicije Branicevo na, uprvo završenom Sajmu knjiga u Beogradu. Što se programa tice, novembar otpocinje književnom veceri na kojoj ce se Požarevljanima predstaviti dobitnica nagrade “Milica Stojadinovic Srpkinja”, Vida Ognjenovic (pocetak u 18 c). U subotu 8.novembra, sa pocetkom u 19 sati - Hit radija 202 u holu Centra za kulturu, ucestvuju i dva benda iz Požarevca, Cudaci i Divert. Za ljubitelje pisane reci još jedna poslastica, u utorak 6.novembra bice promovisana knjiga Vuka Draškovica “Meta” (pocetak u 18 sati). cetvrtak, 8.novembar rezervisan je za hit predstavu “LJubav, navika, panika” u kojoj igraju Jepisaveta Seka Sabljic i Nikola Simic, a sledeceg dana, u petak 9.novembra je promocija novog broja casopisa Branicevo, sa pocetkom u 18 sati. U velikom holu, u subotu 10.novembra je DJ vece. Sredinom novembra ocekuje se i postavljanje biste Cure Jakšica, a tih dana bice organizovani i drugi programi, posveceni našem velikom piscu i slikaru. Za kraj novembra, 29-og, predvidena je predstava Indeksovog radio pozorišta “Dno brate”, sa pocetkom u 20 sati.

Uzimajuci u obzir da je novembar “mesec kulture” Centar za kulturu je najavio i dodatne programe, o kojima ce javnost biti blagovremeno informisana.

L.L.

DRUGI INTERNACIONALNI SAJAM VOCA I POVRCA U MOSKVI

AGRAR-KOMERC OSVAJA RUSKO TRŽIŠTE

- Jedini predstavnici iz Republike Srbije na sajmu

Od 23-25. oktobra 2007. godine u Moskvi, u CVK “EKSPOCENTR”, paviljon broj 3, održan je IFE Fresh Produce, drugi internacionalni sajam voca i povrca, pecuraka, koštunjavog voca i tehnologije koja se koristi u njihovoj proizvodnji. Sajam je bio organozovan na oko 1100 kvadratnih metara i na sajmu je izlagalo više od 123 kompanije i organizacije iz 23 zemlje sveta i 60 ruskih kompanija. Svi izlagaci na sajmu imali su priliku da prisustvuju i ucestvuju u specijalnoj internacionalnoj konferenciji “Fruit/Vegetable Business in Russia-2007”. Svaka kompanija, firma, organizacija je svoju prezentaciju vršila na sopstveno dekorisanim i uredenim štandovima, na kojima je, uglavnom, bilo i uzoraka proizvoda a neki su mogli i da se konzumiraju na licu mesta.

Od domacih firmi jedina koja je izlagala na ovom sajmu u Moskvi bila je firma AGRAR-KOMERC iz Skobalja.

Na IFE Fresh Produce sajmu u Moskvi AGRAR-KOMERC su prezentovali licno generalni direktor Saša Ilic, komercijalni direktor Zoran Ilic i PR menager Tina Poštic, ovoga puta i u ulozi novinara reportera.

Posecenost štanda AGRAR-KOMERC-a na sajmu IFE Fresh Produce u Moskvi bila je znatno veca od ocekivane. Najviše je bilo posetilaca iz Rusije, Moldavije, Ukrajine, a zatim i Italije, Španije, Pakistana, Kine... Ostvareni su brojni kontakti i ponude o saradnji. Izgled štanda, u dominatno crvenoj boji, kao i bogat izgled uzoraka u kartonskoj ambalaži sa sopstvenim logom, privlacio je cak i one manje zainteresovane za sam posao posetioce,a i one koji su se tu našli samo radoznalosti radi.

Poznato je da je Rusija jedno zahtevno ali zahvalno tržište. Ekonomija Rusije je danas jedna od najperspektivnijih, sa ogromnim mogucnostima za ekspanziju u mnogim oblastima, što su uocile mnoge evropske i svetske kompanije.

Mali je broj zemalja gde se mogu postici takve stope rasta prodaje i ostvariti takvi rezultati, kakvi se ostvaruju u Rusiji. Može se zakljuciti da danas Rusija predstavlja veoma pogodno tle za poslovanje, ali i zemlju u kojoj vlada visoki stepen konkurencije i bespoštedna konkurentska borba, iz koje kao pobednici izlaze najsposobniji i oni koji su na pravi nacin proucili ovo specificno tržište i prilagodili mu se.

Interesovanje Rusije za uvoz jabuka iz Srbije iz godine u godinu raste veoma brzo. Kupcima na istocnom tržištu su najinteresantnije sorte: crveni delišes, zlatni delišes, ajdared i jonagold, tako da ce se vec postignuti veliki ugovori sa kupcima iz Rusije za izvoz jabuke, posle sajma IFE Fresh Produce znatno uvecati zahvaljujuci odlicnoj prezentaciji AGRAR-KOMERCA iz Skobalja.

Pravi procvat izvoza voca na ogromno rusko tržište doživeo je i najveci deo ovogodišnjeg roda kajsije i šljive - „cacanske rane” i „cacanske lepotice”.

Najveca prednost poslovanja u Rusiji je u tome što ona ima ogroman tržišni potencijal, što kupovna moc potrošaca raste iz godine u godinu i što postoje konkurentni uslovi poslovanja. Konstantna borba je prisutna i proizvod mora da bude konkurentan po kvalitetu, ceni i kolicini.

Iako je angažovanje clanova AGRAR-KOMERCA na sajmu oduzimalo veliki deo vremena, našlo se malo prostora i za razgledanje. U samom srcu Moskve nalazi se Kremljin, mesto komande skoro osam vekova i duhovni centar. Grad je mešavina lepota kitnjastih crkvi, neo-klasicnih kuca i impresivne arhitekture u starom delu grada. Široke sive ulice i zlatne crkvene kupole dominiraju gradom. Nekadašnje sumorne ulice sada su uskomešane vrevom ljudi, marketima, prodavnicama, buticima, galerijama... To je takode grad zabave, sa mnogo pozorišta, muzeja, a istice se i renovirani moskovski cirkus. Grad se može pohvaliti i sa najdužim i najuspešnijim železnickim sistemom sa podzemnim stanicama, koje su u iznenadujuce dobrom stanju, dekorisane mermerom, sijajucim i pozlacenim mozaicima.

RUSKA FEDERACIJA

Najveca zemlja po površini u svetu je Ruska Federacija. Sa populacijom od 145 miliona stanovnika, visoko obrazovanom radnom snagom i obilnim prirodnim bogatstvom, Rusija ima ogroman ekonomski potencijal. Po raspadu Sovjetskog Saveza, 1991. godine, Rusija je pokrenula reforme koje su imale za cilj transformisanje centralizovane ekonomije u sistem slobodnog tržišta. Promene su podrazumevale i sveobuhvatan proces privatizacije, tako da je sada više od 75 odsto ruske ekonomije u privatnom vlasništvu. Zarade zaposlenih rastu bržim tempom od inflacije, što dovodi do stalnog rasta realnih zarada i životnog standarda gradana Rusije. U Rusiji je danas BDP po glavi stanovnika nešto veci od 4.000 dolara. Rusi više cene svoju nacionalnu valutu, rubalj, od dolara ili evra, sva štednja je u domacoj valuti, a inflacija se krece od 9 - 11 odsto. Ta velika zemlja ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom od 160 milijardi dolara i raspolaže velikim zlatno-deviznim zalihama, a veliki je svetski proizvodac i izvoznik nafte i plina.

Odlicna bilateralna saradnja Srbije i Rusije datira još iz vremena bivše SFRJ. Srbija se smatra strateškim partnerom Rusije na Balkanu i odnosi dveju zemalja se razvijaju dinamicno. Robna razmena je najznacajniji oblik ekonomske saradnje naše zemlje sa Rusijom.

SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI IZMEÐU RUSIJE I SRBIJE

Ono što Srbiju cini jako interesantnom ruskom tržištu je i zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini. Meduvladin Sporazum o slobodnoj trgovini izmedu Rusije i Srbije je prvi sporazum Rusije sa zemljom iz „dalekog” inostranstva u sferi liberalizacije spoljnotrgovinskog režima, potpisan 28. avgusta 2000. godine. Sporazum je usmeren na proširenje i stimulisanje uzajamnih trgovinsko-ekonomskih odnosa, povecanja zaposlenosti, postizanje proizvodne i finansijske stabilnosti, obez-bedivanja uslova za lojalnu konkurenciju, kao i harmonizaciju carinskih procedura i postupka primene propisa o poreklu robe. Skupština Srbije, odnosno, tadašnje SR Jugoslavije, ratifikovala je sporazum još avgusta 2001. godine. Sporazum predvida etapno eliminisanje, u periodu od pet godina, uvoznih carinskih dažbina za robu, koja vodi poreklo iz jedne od ugovornih strana. U toku tog perioda, komponentni organi obe zemlje definišu spisak proizvoda na koje se režim slobodne trgovine ne primenjuje.

O NJIMA...

AGRAR-KOMERC je osnovan 1992. godine, kao porodicna firma, sa glavnom delatnošcu- poljoprivredna proizvodnja i organizacija poljoprivredne proizvodnje. Filozofija firme, koja vuce bazicne elemente iz tradicionalnih porodicnih odnosa, je zadržana i temelj je svih poslovnih politika preduzeca, odnosa unutar preduzeca i odnosa prema poslovnim partnerima. Danas, sa rastom obima poslovanja, AGRAR-KOMERC broji 35 stalno zaposlenih, i u stalne aktivnosti spadaju: poljoprivredna proizvodnja i organizacija proizvodnje kroz ugovaranje sa poljoprivrednim proizvodacima, otkup gotovih proizvoda (svežeg voca i povrca) od proizvodaca, sa sortiranjem i pakovanjem, uvoz svežeg voca i povrca, velikoprodaja voca i povrca, velikoprodaja voca i povrca kroz razvijenu distributivnu mrežu, koja broji 1500 stalnih kupaca (maloprodajnih marketa), uvoz i velikoprodaja saksijskog cveca, proizvodnja kartonske ambalaže, specijalizovane za proizvodnju i izvoz svežeg voca i povrca.

Od 1994. godine AGRAR-KOMERC se aktivno bavi poslovima uvoza svežeg voca i povrca.

Tokom 2006. godine ostvaren je uvoz u kolicini od 2,920,871 kg svežeg voca i povrca, dok je u istom periodu realizovan otkup od uzgajivaca na domacem tržištu u kolicini od 2,001,560 kg raznog voca i povrca.

Do maja 2008. godine planiran je završetak novog poslovog objekta 2.500 metara kvadratnih, sa kapacitetima i mašinama za skladištenje, doradu, sortiranje i pakovanje svežeg voca i povrca. U toku je i proces uvodenja HACCP sisteme kvaliteta.

Tina Poštic

HUMORESKA

NOVEMBARSKI DANI (NE)KULTURE U OKTOBRU

Jesen je lepa u našem kraju, a i u sredini. Ubiraju se plodovi rada onoga što je u prolece posejano, ali ima i dosta onoga što se bere, a nije posejano niti okopavano.

Mnogi za svoj trud i rad budu nagradeni, a neki, bogami, i nagrdeni. Neko za najbolje zrno, neko za najveci klip, pojedinci za veliki doprinos (ne)kulturi itd.

Slede priznanja i nagrade.

Naši ljudi mnogo vole nešto da otvaraju, što pivo, što vino, ali i objekte od velikog znacaja za grad i gradane. Presecaju se vrpce i odmah fabrika ide pod stecaj; pritiskaju se razni dugmici (bijelo i crno, a ponekad i crveno!), objekat je pušten u rad, a vec sutradan ne radi ili se vrši godišnji remont, pa gradani ostanu bez elektricne energije i(li) vode.

Slede priznanja i nagrade.

Dešavaju se u jesen i razni festivali, smotre, dani i veceri ovoga i onoga. U trendu je etno muzika, narocito pesme o Kosovu da bismo i pesmom i igrom dokazali da je Kosovo naše, tj. srpsko.

Slede priznanja i nagrade.

Po selima se organizuju dramski susreti seljackih pozorišta, gde uglavnom, ucestvuju režiseri i glumci iz gradova. To je pravo uživanje za publiku: deca se igraju žmurke u sali, stariji pricaju o jesenjoj setvi, žene o zimnici i ljubavnim aferama, Žika zove Peru da idu u kafanu preko puta, dok glumci na sceni ginu za ‘’Vlast’’ ispred lokalne vlasti u prvom redu.

Slede priznanja i nagrade.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srbija je oduvek bila faktor mira i nestabilnosti na Balkanu.

- Neka nam opet uvedu sankcije, pa da pocnemo iz pocetka!

- Od teškog naoružanja Srbi imaju - jezik!

- Kad Srbin leži pored kazana cuva pradedovsko ognjište!

- Da bi u Srbiji stekao prednost, moraš imati nedostatak pameti.

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 19.10.2007.godine do 26.10.2007.godine u porodilištu opšte bolnice Dr."Voja Dulic " u Požarevcu rodeno je 17 beba , 8 decaka i 9 devojcica.

Sinove su dobili: Stepanovic Jasmina i Mališa iz Bradarca,Zaric Tomislavka i Miloradovic Radiša iz Požarevca, Ciric Marina i Nebojša iz Zabele, Pavlovic Danijela iz Požarevca, Dakic Tijana i Petrovic Marko iz Petrovca, Ðuljafiden Brijani i Rustemi Refi iz Požarevca, Osmani Ðulijana i LJatifi Kenan iz Kostolca, Bajrami Sabrina i Murina Ramadan iz Kostolca.

Kcerke su dobili: Miljkovic Danijela i Saša iz Lugavcine, Jovanovic Suzana i Milinkovic Slobodan iz Velikog Gradišta, Trajkovic Tanja i Dragan iz Požarevca,Bešinovic Slavica i Milic Predrag iz Kuceva, Todorovic Ružica i Zoran iz Cirikovca, Ðuric Lidija i Radulovic Elvis iz Žagubice, Zorjani Afredita i Ajvazi Srdan iz Kostolca, Vujcic Ružica i Lazic Predrag iz Požarevca. Nagulov Daliborka i Tomic Zoran iz Boževca.

NA REPUBLICKOM TAKMICENJU U SPORTSKOM PLESU ODRŽANOM U POŽAREVCU

PLESALO 129 PAROVA

Sportski centar u Požarevcu ugostio je 21. oktobra takmicare iz cele Srbije koji su se nadmetali za zvanje prvaka u sportskom plesu. U izvodenju klasicnih i latinoamerickih igara u pet uzrastnih kategorije ucestvovalo je 129 parova. Organizator takmicenja bio je plesni klub “Bolero” iz Požarevca, a pokrovitelj opština Požarevac.

Najviše uspeha, kako u standardnom tako i latinoamerickom plesu, imali su predstavnici iz Beograda. U kategoriji seniora, u latinoamerickom plesu, titulu najboljeg poneo je plesni par Darinka Divljak i Dragan Filimonovic iz Beograda. Najuspešniji u seniorskoj konkurenciji u kategoriji standardnog plesa bili su Milena Zogovic i Ivan Kneževic.

U veoma jakoj konkurenciji, takmicari plesnog kluba “Bolero” iz Požarevca u prepodnevnom delu takmicenja osvojili su prvo mesto u kategoriji mladih omladinaca, Stefan Lukic i Milena Markovic i drugo u kategoriji pionira, Matija Radojevic i Tamara Bujoševic. Nastupe plesnih parova ocenjivalo je 13 sudija.

—Plesni klub “Bolero” odlicno je organizovao ovaj turnir, takmicari su bili izvanredni, ocena je Marije Prelevic, glavnog sudije.

S.E.

STOCAR GORDANA JOVANOVIC IZ KAONE KOD KUCEVA DOBIJA NAGRADE

U STAJI TRI LEPOTICE

KUCEVO.- Srbija ce poželeti seljaka i njiva,ali nece ih biti-kaže Gordana Jovanovic,stocar iz Kaone kod Kuceva,dobitnik dve medalje za odgoj mleku-lja na ovogodišnjoj 22.Smotri krava u Kucevu.- Da muž ne radi u preduzecu za puteve,da svekar i svekrva ne rade u unostranstvu i dotiraju poljoprivredu, ne bismo mogli da opstanemo. Ja volim i stoku i njivu,od malena. A to što najavljuju da ce oporezivati neobradene oranice,to nece da prode.Seljak kaznu ne voli.Gordana isporucuje mesecno oko 1.200 litara mleka ‘’Imleku’’. Ima i svoj lektofriz za cuvanje mleka, u zakup uzima svake godine po šest do deset hektara tudih livada i njiva.

Dobila je preko dvadeset priznanja za svoj rad u staji. Za mlekulju ,,Jelenu’’je osvojila na ovogodišnjem 22 sajmu u Kucevu šampionsku medalju,a za prvotelku drugu nagradu.

Inženjer Dane Hrakalovic iz požarevackog Zavoda za poljoprivredu javno je pohvalio Gordanin napor da u teškim vremenima za stocarstvo održi stocni fond. Na izložbi u Kucevu pojavila se sa tri rasna grla-Dadom.Ferdidandom i Jelenom.

-Kad sad pogledam ovo moje plodno široko Homolje,dode mi da zaplacem od muke jer sad rada korov na njima. Oranice su u Srbiji u rastinju, digla država ruke od seljaka,a seljak ostavio njive svojih predaka u korovu-dodaje Gordana i kaže da je u stocarskom poslu vodi još uvek velika ljubav prema stoci,selu i njivi i prirodi,a ne profit,racunica i zarada.- Kad ujutru udem u staju i vidim svoje lepotice, srce mi je puno - istice Gordana.

LJ.Nastasijevic

BRANISLAV STEVIC (93) IZ CAREVCA KOD VELIKOG GRADIŠTA, NAJSTARIJI SAMOUKI KORPAR U SRBIJI

ISPLEO 5.000 KOTARICA OD PRUCA

- Prvu korpu od pruca deda Branislav ispleo u svojoj desetoj godini - NJegove korpe ,,kukuruzare’’ i ,,grobare ‘’najviše kupuju zemljoradnici i domacice

VELIKO GRADIŠTE. - Najstariji samouki korpar u Srbiji je devedesetrogodišnji Branislav Stevic iz Carevca,sela povrtara i vrednih ratara u dolini Peka. Ovaj zanat deda Brana naucio je u svojoj desetoj godini,sam gledajuci majstore u ovom kraju kako brzo preplicu pruteve od vrbe,stvarajuci tako predmete raznih oblika

- Imao sam problema i mnogo muke oko pletenja prve korpe koju sam radio skoro dva dana,veli Branislav.Ako dobro postaviš oblik ,,kotarice’’ koju treba da ispleteš,onda nema problema,i ona može biti završena za samo šest sati efektivnog rada. Prilikom pletenja sa posebnim predmetom koji je nešto lakši od cekica moraš stalno udarati u svaku pregradu kako bi sleglo pruce i korpa bila cvršca.

- Najbolje i dugotrajne korpe su od ,,bele vrbe’’ koja u sebi poseduje dobru savijenost,žilavost,retko se lomi i dobro se plete. Svoje proizvode od pruca,posebno korpi ,,kukuruzara’’ i ,,ženske korpice’’, takozvane ,,grobare’’ radio sam za svoju porodicu, poklanjao sam svojim prijateljima i rodbini,a i prodavao na,,crno’’, dodaje deda Branislav.

Iako je zašao u stotu godinu života,deda Branislav ne odustaje od svog zanata koji mnogo voli i koji želi da prenese na mlade generacije,na praunuke

Gorana (18) i Snežanu (16) koji pohadaju gimnaziju u Velikom Gradištu. Najviše za pletenje korpi od pruža zainiteresovana je unuka Snežana koja je naucila vec ovaj zanat i vec isplela tridesetak korpi. Brine i o kvalitetu ovih proizvoda.

- Nisam beležio, ali racunam da sam u svom veku do sada ispleo najmanje pet hiljada predmeta od vrbovog pruca razlicitih oblika i dimenzija. Seljacima sam prodavao korpe za kukuruz,a domacicama za pare. Cena jedne korpe je sada deset evra.Opština me je oslobodila placanja poreza,jer se pletenje korpi od pruca ubraja u kategoriju ,,retkih zanata’’koji izumiru i koji se na ovaj nacin pokušava održati u životu,kaže majstor Branislav Stevic.

Najmanja korpa koju je Branislav ispleo imala je obim od svega deset centimetara,a najveca metar i po i u nju je moglo da stane dvadeset pet kilograma voca ili kukuruza u klipu.

LJ.Nastasijevic

DOLIJAO SOM KAPITALAC

GOLUBAC.- Pecajuci na Dunavu kod starog Golubackog grada Zvonko LJujic iz Golupca,ostvario je ulov iz snova,uhvativši soma teškog 65 kilograma i dugackog dva metra. Orijaš je upecan na sapun,a srecni i spretni ribolovac sa ogromnom grabljivicom borio se citavih 30 minuta,da bi je na kraju uz pomoc kolega savladao štapom ,,Shimano’’ od tri metra,težine bacanja 100 grama,mašinicom ,,Dainja’’ i pletenicom ,,Ponjer’’, od 0,28 milimetara.

LJ.Nastasijevic

ZABORAVLJENA RUPA

Na stazi kraj PTT, vec dugo stoji rupa u koju svakodnevno upadaju pešaci. Neko se dosetio pa postavio u rupu poveci kamen, pretpostavimo, kad neko padne da može da sedne, ali... ODGOVORNI - vreme je da vidite i popravite, pešaka radi!

Pešak K.K.

PISMO UREDNIŠTVU

PONOVO NA SVOJIM NOGAMA

Zahvaljujuci uspešnoj operaciji, koju je dr Zoran Pavlov, ortoped-hirurg, uspešno obavio na mom levom kuku ja sam danas ponovo na svojim nogama i hodam, doduše još uvek uz pomoc štapa. Operacija je obavljena 25. juna ove godine na Ortopedskom odeljenju požarevacke Opšte bolnice “Dr Voja Dulic”, a otpušten sam 6. jula. U meduvremenu, uživao sam svu pažnju medicinskog i drugog osoblja, na cemu im se iskreno zahvaljujem.

LJubisav Rajic iz Malog Crnica

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU OO DS KUCEVO

ORKESTRIRANA MEDIJSKA HAJKA

Narodni poslanik i predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke Kucevo, Radoslav Milovanovic sazvao je prošle srede konferenciju za novinare u prostorijama Opštinskog odbora DS Požarevac. Povodi za obracanje javnosti, kako je rekao Milovanovic bili su: upoznavanje sa aktuelnim dešavanjima u SO Kucevo i njegovim aktivnostima, kao poslanika u Narodnoj skupštini Srbije, kao i “medijska hajka” koja se vodi protiv njega, a koja je “orkestrirana” od strane dve medijske kuce - TV Duga i SAT TV iz Požarevca. Poslanik Milovanovic osvrnuo se na posetu ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dr Slobodana Milosavljevica Kucevu, koju je ocenio kao veoma uspešnu. Govoreci o Fondu za razvoj on je istakao da je OODS Kucevo, u okviru resornog odbora okupio jedan broj privatnih preduzetnika, zainteresovanih za korišcenje sredstava Fonda i pozvao sve privatne preduzetnike Branicevskog okruga da konkurišu za povoljne kredite koji se daju na 6 godina. -Na moj poziv, trideset lekara specijalista Vojno medicinske akademije posetice Kucevo 1.decembra, gradani ce moci besplatno da se pregledaju u Domu zdravlja Kucevo. Kolega Žarko Pivac i ja smo aktivni u dva skupštinska odbora, odboru za dijasporu i za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, gde sam ja zamenik predsednika odbora, rekao je još Milovanovic.

L.L.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE NOVE SRBIJE POŽAREVAC

OSNOVAN SAVET ŽENA

Na konferenciji za novinare Opštinski odbora Nove Srbije prošlog cetvrtka predstavio je Savet žena ove stranke, te je procitana Deklaracija ovog, novoformiranog tela, koja sadrži osnovna nacela delovanja. Predsednik OODS Požarevac, Dejan Krstic upoznao je novinare sa clanicama Saveta - Suncica Celebic, Dragana Markicevic i Snežana Životic. Deklaracija Saveta žena, izmedu ostalog sadrži i nacela zasnovana na tradicionalizmu i ocuvanju osnovnih vrednosti: braka, porodice, dece, morala i odbacuje svaki vid diskriminacije.

L.L.

OMLADINSKA MREŽA G 17 PLUS O ZAKONU O VISOKOM OBRAZOVANJU

PODRŠKA STUDENTSKOJ INICIJATIVI

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije nedavno su raspravljali o autenticnom tumacenju Zakona o visokom obrazovanju, što je bila i tema konferencije za medije Omladinske mreže G 17 plus iz Požarevca.

- Naši studenti, i oni koji su vec diplomirali ne smeju biti degradirani pogrešnim tumacenjem Zakona o visokom obrazovanju. Smatramo da je važno da zaštitimo pravnu sigurnost i stecena prava 450 000 visokoobrazovanih gradana Srbije, i oko 180 000 sadašnjih studenata. Izjednacavanjem diplomiranih i master utvrduje se stepen strucne spreme, kao i ostala prava koja iz njega proisticu. Uz svaku diplomu ce se izdavati i dodatak koji ce sadržati savladani studijski program i na taj nacin lako cemo videti sve razlike u studijskim programima izmedu mastera i diplomiranih. Visokoobrazovani mladi ljudi moraju da budu motor razvoja Srbije i zato ce Omladinska mreža G 17 plus uvek podržati dobre inicijative studenata kao što je ova koja ce dovesti do pozitivnog rešenja, naglasila je izmedu ostalog Davorka Mitrovic, predsednik Omladinske mreže Branicevskog okruga i clan Izvršnog odbora Omladinske mreže G 17 plus.

M. K.

HALO 92

U Požarevcu 24.10.2007. godine oko 23.35 c u ulici Vojske Jugoslavije, u bifeu "Beli orao" došlo je do tuce izmedu više lica. U ovoj tuci povrede u vidu ubodnih rana u predelu grudnog koša zadobio je Dejan Delic (1988.) iz Požarevca. Delic je prevežen u požarevacku bolnicu, gde je od zadobijenih povreda preminuo. Lake telesne povrede zadobio je Dragan S. (1987) iz Požarevca.

Nakon izvršenog uvidaja od strane Okružnog javnog tužioca, istražnog sudije Okružnog suda u Požarevcu i uvidajne ekipe Policijske uprave Požarevac, požarevacka policija lišila je slobode:

Dobricu S. (1957) iz Požarevca zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo teško ubistvo i lake telesne povrede, Vladimira S. (1984) i Vladana M. (1981) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo ucestvovanja u tuci i Ferdija K. (1984) iz Požarevca, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo pomoc uciniocu posle izvršenog krivicnog dela, jer je sva tri noža koja su Dobrica, Vladimir i Vladan imali kod sebe, nakon izvršenog krivicnog dela odneo sa lica mesta i sakrio. Policija je noževe pronašla sakrivene u dvorištu porodicne kuce osumnjicenog.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

SAOPŠTENJE SA ZAJEDNICKE KONFERENCIJE ZA MEDIJE OPŠTINSKIH ODBORA SRS, SPO I SPS U KUCEVU

POSLANIK DS ODUSTAO OD TV DUELA

Povodom otkazane TV emisije ,,Stav’’ na regionalnoj SAT televiziji koja je trebalo da se održi 19-og ovog meseca,u Kucevu je održana zajednicka konferencija za medije Opštinskih odbora SRS,SPS i SPO. Ova emisija je otkazana zbog neucestvovanja predstavika Demokratske stranke i narodnog poslanika Radoslava Milovanovica,rekao je Novica Janoševic,predsednik Opštinskog odbora SRS Kucevo. Saopštenje sa ove konferencije prenosimo u celosti.

-Znamo da su predstavnici svih politickih opcija potvrdili svoje ucešce u ovoj TV emisiji,da bi nam u petak 19.oktobra oko 14.casova javili iz TV SAT da je emisija otkazana iz razloga što je predstavnik demokratske stranke,poslanik DOS-a,Radoslav Milovanovic odustao od ucešca. Tražili smo da bez obzira na to mi ucestvujemo u emisiji,što nam nije bilo omoguceno, iz cega možemo da izvedemo zakljucak,da je prica o nezavisnosti medija samo prica.

- Medutim,mi smo rešili da dokažemo koliko su naši politicki protivnici u njihovom javnom politickom životu nedosledni i koristicemo svaku priliku da gradanima i javnosti iznesemo naše mišljenje i cinjenice do kojih dolazimo,jer smatramo da svako ko se bavi javnim poslom,posebno politicari,moraju da budu pod budnim okom javnosti.

- Nedoslednost dosovskog poslanika je veoma lako dokaziva.On svoje politicko mišljenje formira na osnovu licnih potreba,što dokazuje da je obican karijerista koji ne bira sredstva da ispuni svoje ciljeve. Nije problem to što je bio clan JUL-a,ne zameramo mu što je bio i clan SPS-a,a javno tvrdi da nikada nije bio clan ovih partija. Pretpostavljamo da ce jednog dana da tvrdi da nikada nije bio ni clan Demokratske stranke.

- Da li je moguce da neko misli da su gradani tako zaboravni?.Ovom prilikom iznecemo dokaze da on govori neistine.

-Izneto je takode da je dok je bio komunalni ispektor zloupotrebio preko 50 predmeta,i on je to naravno,demantovao.I bio je delimicno u pravu,u smislu,da on nije izneo 50 ,vec tacno 67 pedmeta. A šta je sa njima radio,to znaju samo gradani kojih su se ti predmeti ticali.

- Verovatno ce se u javnosti pohvaliti prvostepenom presudom koja nije pravosnažna,kojom se osporava sporazum o prekidu njegovog radnog odnosa u Opštinskoj upravi. Ova presuda nije pravosnažna i nama ne pada na pamet da komentarišemo presude sudova, iako svi znamo koliko su sudovi nezavisni. Medutim interesatna je prica koja se širi Kucevom, da je upravo taj poslanik koji je vodio taj proces obecao da ce biti predsednik suda.

- Možemo da konstatujemo da je njihovo politicko delovanje vrhunac nekorektnosti. Prvo su gradane doveli do granica nemaštine,a onda na izborima krupnim obecanjima i sitnim poklonima pokušavaju da privuku njihove glasove. Doticni poslanik u predizbornim kampanjama na prethodnim izborima je gradanima svašta obecavao.

- Kada su gradani videli da su izmanipulisani i kada je on uvideo da popularnost njegove stranke pada,pribegao je još jednoj manipulaciji.A to su tribine na temu razvoja poljoprivrede koje se koriste iskljucivo za promociju Demokratske stranke, gde je i najbolji primer toga bio što je ista održana u Turiji,gde su raspisani dopunski izbori za Savet mesne zajednice. Ali,gradani su njih prepoznali i nisu glasali za njihove kandidate,vec za kandidate SRS .

- Dozvolite mi da iskoristim priliku da se zahvalim gradanima opštine Kucevo koji su svojim potpisom podržali peticiju koju sprovodi Srpaka Radikalna stranka da se sudenje predsedniku stranke dr. Vojislavu Šešelju direktno prenosi na jednom od programa RTS-a,cime bi se omogucilo jedno od osnovnih prava,a to je javno sudenje. Vi ste,poštovani gradani, svojim potpisom dokazali da ste za istinsku demokratiju,a ne za onu uvezenu sa Zapada koju smo na svojoj koži osetili u poslednjih sedam godina.

-Cilj ove konferencije za štampu je da i dalje pozivamo naše politicke protivnike na duel sa temom o radu opštinske uprave u periodu od 2000-2004.i od 2004.do 2007.godine,rekao je predsednik OO SRS Kucevo, Novica Janoševic.

Ispred Opštinskog odbora SPO sa sedištem u Rabrovu govorio je predsednik odbora, Saša Bogic.

-Ovde sam iz razloga,što je trebalo da budem jedan od ucesnika u pomenutom TV duelu i želim da kažem da sam izložen cestim napadima od strane Demokratske stranke da sam ja ovde nešto,ili nekog prodao ili izdao. Kao odbornik SPO smatrao sam da je u Opštinskom parlamentu bolje da funkcioniše vlast, nego da se uvede prinudna uprava. Šta bismo time dobili?. - Dobili bismo Demokratsku stranku na vlasti mimo volje naroda. Ispoštovao sam ono što je pravilnije i bolje da Opštinom rukovode oni koji su dobili više glasova na izborima koji su bili održani 2004. godine. Ja sam odbornik koji ima sva prisustva na svim sednicama, koji ima 26 inicijativa,od kojih su 13, zahvaljujuci Skupštini opštine prihvacene. Zajedno sam sa lokalnom samoupravom u Kucevu,uspeo da u mom naselju Rabrovu,uradimo nekoliko stvari,i to: da napravimo i poribimo veštacko jesero,da svlacionu koja je bila bez krova od 2000-te godine i koja je vec stigla u fazu propadanja,pokrijemo i osposobimo je za upotrebu narednih 20-30 godina. Zajedno sa lokalnom samoupravom uspeli smo da projekat za izgranju sportske hale u školi u Rabrovu bude jedan od projekata sa kojima je opština Kucevo konkurisala kod NIP-a. Imao sam i druge inicijative,ali verovatno, zbog nedostatka sredstava ili nekih drugih problema,nisu sve mogle da se realizuju. Zahvaljujem se lokalnoj samoupravi na ukazanom poverenju. Iz Rabrova ima još jedan odbornik,on je iz Demokratske stranke i sa poslednje sednice nije bilo ni jedne inicijative a ni kritika sadašnje vlasti,niti je ucestvovao u radu i donosio odluke koje su bile u interesu našeg sela. Želeo sam i delimicno uspeo da zajedno sa lokalnom samoupravom realizujemo program razvoja i tako donekle stvorimo neke uslove za bolji život i rad našim meštana,rekao je Saša Bogic.

Clan Izvršnog odbora Socijalisticke partije Srbije opštine Kucevo Dragoslav Mratic izrazio je duboko žaljenje što do ovog duela nije došlo.

-Odustajanje predstavnika Demokratske stranke govori samo za sebe. Nadam se, i želeo bih,da do tog sastanka i duela dode,jer ce pole toga možda prestati i politicka trvenja na našem podrucju,a da ce gradani imati priliku da cuju sve ono što do sada nisu culi.Još jednom ocekujem da u dogledno vreme do tih razgovora dode,naglasio je Mratic.

LJ.Nastasijevic

SELU U POHODE - KASIDOL

SELO VITEZOVA I DOBRIH DOMACINA

Kasidol, selo stiških vitezova, rodno mesto zvezde folk scene Dragane Mirkovic, ciji je pocasni gradanin odnedavno Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac, po zadnjem popisu ima 1114 stanovnika, od nekadašnjih 240 domacinstava, danas ima nešto manje od 200. “ Bela kuga” ne mimoilazi ni ovo stiško selo, ali kako kaže Dragan Lazic, sekretar Mesne zajednice, uzrok starenja sela Kasidol treba pre svega tražiti u cinjenici što u blizu 170 domacinstava po dvoje- troje rade u nekoj od zemalja Evropske unije. Sa druge, pzitivnije strane, može se slobodno reci da je Kasidol vec ušao u Evropu s obzirom na to da je vecina njegovih žitelja poprimila tamošnju kulturu, ali i sacuvala baštinu rodnog kraja, obicaje i veru pre svega. To su i dokazali donacijama i prilozima za podizanje crkve Svetog Nikole cija je izgradnja pri kraju. Podignuti su krstovi, osveštana zvona, omalterisana je i poplocana u unutrašnjem delu, nedostaju freskopis i ikonostas. Do sada je uloženo oko 80 hiljada evra, nešto malo dala je i lokalna samouprava uz obecanje da ce dati i više.

- U protekle tri godine Savet Mesne zajednice Kasidol mnogo toga je uradio. Postavljene su dve nove trafo stanice koje pored postojece mnogo kvalitetnije snabdevaju stanovništvo elektricnom energijom, postavili smo nove, betonske bandere u citavom selu, rekonstruisani su niskonaponska mreža i ulicna rasveta. To je bila ogromna investicija vredna nekih sedam-osam miliona dinara u cijoj realizaciji su ucestvovali lokalna samouprava, Direkcija za izgradnju, Elektromorava i sami gradani. Pored toga, u prošloj godini spojili smo put Bare- Kasidol do Mesne zajednice i novoizgradene crkve, a ta investicija vredna je oko sedam miliona dinara. U ovoj godini takode uz pomoc lokalne samouprave i gradana koji su dali po 500 evra odradili smo kružni put u dužini od dva kilometra cija vrednost iznosi deset miliona dinara, dok su pojedini gradani koristeci prisustvo mašina asfaltirali pojedine ulice uz licno ucešce i do tri hiljade evra. Pošto imamo konjicku sekciju, na hipodromu je uraden padok, trkacka staza je popravljena i ogradena cevima a u jednom delu zasadili smo travu. Ta investicija vredna je oko 160 000 dinara, ukrasni rasad platili smo 110 000 dinara tako da sve to sada ima jednu novu dimenziju, kaže Lazic.

U oblasti sporta odradena je i pozornica na stadionu malih sportova gde su se ranijih godina održavali koncerti narodne i zabavne muzike.

- Tu je više puta nastupala i svoje kolege dovodila naša Kasidolka Dragana Mirkovic koja je time dala svoj veliki doprinos. Od vecih investicija pomenuo bih i rekonstrukciju krova, enterijera i eksterijera zgrade Mesne zajednice, postavili smo novu PVC stolariju. I tu je lokalna samouprava pomogla sa 900 000 dinara, medutim, ta sredstva nisu dovoljna da bi se sve to i završilo, tako da su nam obecali dodatna u narednoj godini kako bi ova zgrada izgledom dolikovala selu vitezova. Na ulazu u selo iz više pravaca postavili smo table Kasidol- selo vitezova, naglašava sekretar MZ Kasidol.

Mladih je u selu sve manje zbog cega se izmedu ostalog i ne može govoriti o nekom njihovom organizovanom kulturno- zabavnom životu.

- Koliko je meni poznato, oko 90 Kasidolaca na privremenom radu u Austriji uzelo je i njihovo državljanstvo, pa su taj pravni postupak iskoristili da svoje mlade povežu radi dobijanja radnih viza. Naši mladi dolaze na velike verske praznike, za Božic recimo organizujemo nekoliko fudbalskih utakmica pod nazivom “ Božicne zvezde”, u kojima dijaspora igra protiv vršnjaka iz Kasidola okupljenih pri fudbalskom klubu “ Sloga”. Dom kulture nemamo, ali kako nam se osipa stanovništvo, mislim da bi to u ovom trenutku bio promašaj. Naravno, ne odustajemo od toga, planove i projekte za izgradnju Doma imamo uradene još davne 1988. godine, ali inflacija je potom pojela sredstva iz mesnog samodoprinosa. Pouceni tim iskustvom, naši gradani sve finansiraju hitno i na dobrovoljnoj osnovi što se evidentira kao vanredni prihod Mesne zajednice Kasidol od svojih gradana. I sve što smo uradili, pored pomoci lokalne samouprave, napravili smo na taj nacin finansiranja. Ja, kao sekretar Mesne zajednice, i naš predsednik apelujemo na gradane da prihvate uvodenje mesnog samodoprinosa bez kojeg nema stabilnog izvora prihoda i planiranja razvoja sela. Tim pre što za godinu- dve predstoji gasifikacija koja obuhvata i sela opštine Požarevac gde je predvideno i ucešce sredstava gradana. Ako želimo boljitak, moramo da budemo spremni, da ne kaskamo za drugima, kaže sekretar MZ Kasidol Dragan Lazic koji je naglasio dobru saradnju clanova Saveta, kao i veliko poverenje gradana koje on uživa, kao i poverenje u lokalnu samoupravu.

M. Kuzmanovic

U AKCIJI "BRATSKA RUKA ŽIVOT ZNACI" U MESNOJ ZAJEDNICI "CACALICA" U POŽAREVCU

PRIKUPLJENO 27 JEDINICA KRVI

- U akciji ucestvovali žitelji bratske Mesne zajednice "Erdoglija" iz Kragujevca

Pobratimstvo mesnih zajednica "Cacalica" iz Požarevca i "Erdoglija" iz Kragujevca, pravno verifikovano poveljama od 16. aprila i 4. jula ove godine, na najbolji moguci nacin potvrdeno je ovih dana i konkretnim delom. U saradnji sa Crvenim krstom Požarevca prošlog cetvrtka, rukovodstvo MZ "Cacalica" uprilicilo je susret sa pobratimima iz Kragujevca koji su došli s namerom ne samo da se druže, vide i upoznaju Požarevac, Požarevljane i njihove znamenitosti vec i da im, ucešcem u humanoj akciji, pomognu u obezbedivanju neophodnih rezervi krvi. Pored predstavnika Mesne zajednice "Cacalica" i Crvenog krsta Požarevac, ovom dogadaju, u svojstvu domacina prisustvovala je i delegacija lokalne samouprave na celu sa zamenikom predsednika Opštine magistrom Zvonimirom Blagojevicem.

Uz tehnicku pomoc ekipe Zavoda za transfuziju krvi iz Beograda, prikupljeno je 27 jedinica krvi za potrebe lecenja pacijenata kako u Požarevackoj bolnici tako i u zdravstvenim ustanovama Beograda. Broj gostiju koji je ucestvovao u akciji bio je daleko veci od broja prikupljenih jedinica krvi, ali je cinjenica da svi koju su krv ponudili, iz zdravstvenih razloga tu želju nisu mogli da ostvare.

Po uspešnom završetku akcije gosti su sa domacinima obišli Galeriju "Milena Pavlovic Barili" i još neke kulturne i istorijske znamenitosti Požarevca, a druženje nastavili u Domu Crvenog krsta gde im je prireden rucak.

Požarevljani se sada pripremaju za uzvratnu posetu. Kako nas je obavestila Žaklina Milenkovic, sekretar Mesne zajednice "Cacalica", pedesetak gradana ovog gradskoj naselja ucestvovace u akciji dobrovoljnog davanja krvi koja ce se uskoro organizovati u bratskoj MZ "Erdoglija" u Kragujevcu.

S.E.