Header

DONACIJA “EUROBANKE EFG ŠTEDIONICE” OPŠTINI POŽAREVAC VREDNA ŠEST MILIONA DINARA

OBNOVA I PREUREÐENJE SUNCANOG PARKA

Suncani park smešten u samom centru Požarevca, ispred Centra za kulturu, uskoro ce biti obnovljen i preureden. Za to je najzaslužnija “Eurobanka EFG štedionica”, koja je opštini Požarevac, s tim ciljem, poklonila nešto više od šest miliona dinara (6.100.000).

Ova saradnja lokalne samouprave opštine Požarevac i “Eurobanke EFG Štedionice” “zapecacena” je proteklog utorka, u opštinskom zdanju, potpisivanjem Ugovora izmedu predsednika opštine Požarevac, Dušana Vujicica, i clana Izvršnog odbora “Eurobank EFG Štedionice”, Kirjakosa Ksidisa. Radovi ce poceti do kraja meseca, a njihovo finalizovanje najavljeno je do kraja godine.

-Iznenadeni smo ovim lepim darom Eurobanke, koja je našoj opštini poklonila 6.100.000 dinara za uredenje Suncanog parka, na dobrobit svih gradana, a u cilju kvalitetnijeg življenja i lepšeg grada Požarevca. Mi smo spremni za pocetak radova. Naša je služba, u saradnji sa Direkcijom za izgradnju, izradila projekat na osnovu kojeg ce Suncani park biti sasvim obnovljen i preureden, rekao je uoci potpisivanja Ugovora prvi covek opštine Požarevac, Dušan Vujicic.

-Vrlo smo ponosni što investiramo baš u Branicevski okrug, odnosno, u njegovo srce, u grad Požarevac, u kojem vec uspešno poslujemo, istakao je ispred “Eurobank EFG Štedionice”, Kirjakos Ksidis i dodao:

-Pored našeg poslovanja bankarskog nastojimo da veliku pažnju posvetimo potrebama lokalne zajednice i radi toga odlucili smo da deo našeg profita lociramo na grad Požarvac i unapredenje njegovog izgleda. Društveni doprinos banke je integralni deo strategije jer verujemo da jedna dinamicna i uspešna organizacija mora aktivno da ucestvuje i kreativno doprinosi društvenom napretku. U gradu Požarevcu prepoznali smo idealnog partnera za implamentaciju našeg programa odgovornosti prema društvenoj zajednici, zato što je rukovodstvo grada pokazalo izuzetan preduzetnicki duh, partnerski odnos prema banci i želju da ovaj grad unaprede i ucine lepšim za sugradane.

Gradski arhitekta, Vojislav Pajic, tim je povodom ukazao na cinjenicu da u Požarevcu posluje vrlo veliki broj banaka ali da je jedino Eurobanka bila spremna da pomogne u realizaciji nekih projekata:

-Ova je donacija vrlo znacajna za grad Požarevac, a obaveza je opštine i Direkcije za izgradnju da taj projekat uspešno sprovedemo u delo. Suncani park bice ureden prostor i kao takav doprinece svim gradanima, a posebno neposrednom okruženju, jer je frekvencija ljudi velika u tom delu grada. Ovim projektom bice obuhvacen niz aktivnosti na uredenju parka, platoa ispred Centra za kulturu, podrazumevajuci sve od zelenila do gradevinskih radova, novih kandelabara, novih korpi, novih klupa u parku i niza drugih intervencija, koje ce sveukupno bitno izmeniti izgled centra našeg grada.

Inace, Eurobanka je prva Grcka banka i jedna od malobrojnih u Evropi koja poseduje sertifikat “ISO 14.001”, a koji se odnosi na upravljanje pitanjima zaštite covekove okoline. Eurobanka je i sve znacajnija u svojoj delatnosti širom sveta, zapošljavajuci više od 21.000 ljudi u mreži od 1.400 ekspozitura, prodajnih mesta.., a clan je “EFG Bank European Financial Group”, bankarske grupacije sa sedištem u Ženevi.

Trenutno u Srbiji “Eurobank EFG Štedionica” vodi tri velika projekta podrške društvenoj zajednici, na-menjena obrazovanju, zdravstvu i ekologiji, a najavljeno uredenje Suncanog parka u Požarevcu nastavak je projekta “Eurobank EFG Parkovi”, koji je do sada uspešno implementiran u Pancevu, Jagodini i Beogradu . Sve te aktivnosti deo su šireg projekta korporativne društvene odgovornosti banke pod nazivom “Investiramo u društvene vrednosti”, vrednog tri miliona dinara, i koji “Eurobank EFG Štedionica” sprovodi u gradovima u kojima posluje.

A. Maksimovic

MINISTAR EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA MLAÐAN DINKIC O TURIZMU OPŠTINE POŽAREVAC

STIG - AKTIVNO PUTOVANJE KROZ ISTORIJU

U okviru prezentacije Master plana turisticke destinacije “Stig - Kucajske planine - Beljanica”, održane prošle srede u Žagubici, kojoj je prisustvovao ministar ekonomije i privrednog razvoja Mladan Dinkic, sa saradnicima, tim strucnjaka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predstavio je i pravce razvoja turizma Požarevca i okoline.

Govoreci o trenutnom stanju u turizmu Požarevca, ministar Mladan Dinkic je rekao da Požarevac, medu svih osam opština Branicevskog okruga, predstavlja jedinu razvijenu sredinu i gradski centar, u kome se, kada se radi o turizmu, odvija, procentualno, najveci broj nocenja, s obzirom na hotelske i druge kapacitete.

-Imamo nameru da u citav ovaj kraj uložimo oko 50 miliona evra, radi se o razvoju turizma, a ulaganja ce doci od strane Vlade Srbije i Ministarstva ekonomije, jer ovde imamo znacajne potencijale, kao što su Ergela LJubicevo i arheološko nalazište Viminacijum. Ocekujemo da od privatnog sektora dobijemo oko 130 miliona - dodaje Dinkic.

- Pedeset odsto smeštajnih kapaciteta ovog dela istocne Srbije je u Požarevcu - rekao je Dragan Stojkovic, menadžer projekta “Stig - Kucajske planine - Beljanica” i dodao: - Ukupno imamo tri hotela, dva su u Požarevcu, jedan u Kostolcu. Požarevac je na prvom mestu u turistickom smislu, 88 odsto nocenja “otpada” na Požarevac.

Po recima docenta Ekonomskog fakulteta, Bojana Zecevica, osnovni “mamci” za turiste u opštini Požarevac su arheološko nalazište Viminacijum, kao i nova arheološka nalazišta u blizini i raznovrsna ponuda koju može pružiti LJubicevo. - LJubicevo, kao turisticka fascinacija ima karakteristiku velikog kompleksa, sa razvijenom tradicijom sportova, a tu se može razviti tržište novog džet-seta, tržište odmora i zabave. Jedan od važnih faktora je i vodeno bogatstvo. Kada govorimo o centralnom pozicioniranju celog podrucja, za Stig možemo reci da je “aktivno putovanje kroz istoriju”- kaže Zecevic.

Rukovodilac konsultantskog tima koji je radio na izradi Master plana, profesor Stipe Lovre naglašava tendenciju po kojoj ce se, u slucaju LJubiceva ici na ciljanu privatizaciju, odnosno privatizaciju u kojoj ce kupac biti u obavezi da unapreduje i razvija kompleks. - Turisticki kompleks LJubicevo, zajedno sa Viminacijumom je svetska prica, tu, za medunarodno tržište nema dileme - dodaje Lovre, uz napomenu da je marketing delatnost kojoj se ne posvecuje potrebna pažnja, a bez koje ne može biti ni dobrih rezultata.

Na skupu u Žagubici insistirano je na objedinjavanju interesa svih opština regiona, kao i javnog i privatnog sektora, jer, kako se culo: “turizam ne trpi granice”. Strucnjaci su savetovali i osnivanje Regionalne turisticke organizacije do kraja decembra tekuce godine.

Skupu u Žagubici prisustvovali su i nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Goran Petrovic, predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic, menadžer opštine Požarevac, Predrag Pajic, kao i predstavnici Turisticke organizacije,ustanova u kulturi i privrednih preduzeca.

L.L.

NA 21. SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTINE MALO CRNICE

OSTAVKA ZAMENIKA PREDSEDNIKA OPŠTINE

Po završetku 2o. sednice, nakon isteka dvadsetominutne pauze, prošlog ponedeljka u Malom Crnicu održana je nova sednica Skupštine kojoj je od 27 odbornika prisustvovalo 26. Usvojene su odluke o odredivanju naziva ulica, puteva i trgova na teritoriji Opštine i o drugom dopunskom budžetu za ovu godinu kojim su izvršene izmene budžetskih pozicija u korist Turisticke organizacije u kojoj je do sada funkcija direktora obavljana volonterski, a odsada ce biti placena. Odbornici su doneli i rešenje o razrešenju i imenovanju jednog clana UO Centra za kulturu.

Najveca rasprava, kao što se i ocekivalo usledila je povodom neopozive ostavke Nikodija Adamovica na funkciju zamenika predsednika Opštine. Pošto uskracivanje saglasnosti na njegovo dalje obavljanje ovih poslova nije zatražio predsednik Opštine koji ga je i predložio na tu funkciju, to su odbornici samo mogli da konstatuju Adamovicevu ostavku koju je on, pored ostalog obrazložio svojim zdravstvenim stanjem ali i trenutnom politickom situacijom u Skupštini opštine, lošom situacijom u organima Opštinske uprave, nekim radnjama u javnim preduzecima, ustanovama i organizacijama.

—Ne želim da budem saucenik u takvim nezakonitim radnjama i da svojim prisustvom dajem legitimitet pojedincima i grupama ljudi i njihovim sve vecim prohtevima u trošenju sredstava budžeta, naveo je pored ostalog u pisanoj ostavci donedavni zamenik predsednika Opštine. Vladajuca koalicija u Skupštini prokomentarisala je ovu ostavku kao nužni gest koji je trebalo da usledi znatno ranije, još onda kada je promenjen odnos snaga u Skupštini u korist sadašnjih koalicionih partnera. Adamovic je, inace, clan SRS-a, partije koja je sa SPS-om i Pokretom snaga Srbije, u Skupštini opštine Malo Crnice u opoziciji.

S.E.

RADNICI OPŠTINSKE UPRAVE POŽAREVAC U GRCKOJ

POŽAREVAC - BLIŽI VREDNOSTIMA EVROPE

Radnici Opštinske uprave Opštine Požarevac, na celu sa Gradskim arhitektom Vojislavom Pajicem i PR menadžerom Opštine Požarevac Branislavom Popovicem posetili su krajem septembra Grcku, požarevacki bratski grad Janjinu.

Cilj putovanja devetnaest opštinskih radnika bio je susret sa Generalnim sekretarom regije Epir Dimitrosom Panazohasom, nacelnikom Janjinskog okruga Aleksandrosom Kahrimanisom, predsednikom opštine Janjina Nikolasom Gondasom, predsednikom Skupštine opštine Janjina Janisom Pediaditakisom, Upravnikom regionalnog prvostepenog i drugostepenog obrazovanja Epira Nikolasom Petropulosom i predstavnicima bratskog udruženja Grcko-srpskog prijateljstva iz Janjine.

Tema razgovora bila je uvecanje obima saradnje dva bratska grada na svim nivoima. Razgovori su protekli u radnoj, ali i prijateljskoj i bratskoj atmosferi.

Takode, požarevacka delegacija obišla je opštinu Mecovo, ostrvo Krf, gde je posetila Srpsku kucu, ostrvo Vido, na daleko, u svetu cuvenu, Plavu grobnicu i turisticko mesto Pargu.

Po povratku u Požarevac poseta Grckoj ocenjena je kao veoma uspešna jer odnosi sa bratskim i prijateljskim gradom Janjina u Grckoj “idu dobrim putem”, koji vodi ka još otvorenijoj saradnji i našu Opštinu približava vrednostima Evropske unije.

T.R.S.

AGROBANKA A.D. BEOGRAD, CENTAR ZA MALA I SREDNJA PREDUZECA I KLUB PRIVREDNIH NOVINARA UTEMELJIVACI NOVIH PRIZNANJA

OPŠTINA BUDUCNOSTI I PREDSEDNIK SA VIZIJOM

-U svecanoj sali Privredne komore Srbije prvog oktobra urucena prva priznanja

U želji da promovišu uspešne regionalne i opštinske projekte u Srbiji, uspešne i dobro organizovane administracije lokalne samouprave, AGROBANKA a.d. Beograd, Centar za mala i srednja preduzeca i Klub privrednih novinara ustanovili su nova priznanja - OPŠTINA BUDUCNOSTI I PREDSEDNIK SA VIZIJOM, koja su po prvi put, na svecanosti 1. oktobra, u svecanoj sali Privredne komore Srbije u Beogradu urucene DOBITNICIMA.

Za ustanovljena priznanja bilo je kandidovano 47 opština.

Žiri koji je doneo odluke o tome koja ce se opština okititi priznanjima, radio je u sastavu: Prof. Dr Milutin Milovanovic, direktor Institura Kirilo Savic, arhitekta mr Slobodan Maldini, urednik Centra za mala i srednja preduzeca Dr Milun Babic, Prof. Dr Veljko Radojevic, profesor Univerziteta u Novom Sadu, Srboljub Marinkovic, izvršni direktor Agrobanke, LJubica Stefanovic, direktor Filijale Niš Agrobanke, Bojan Simonovic, ispred Kluba privrednih novinara: Gordan Ranitovic, predsednik Kluba i urednik novinarske škole KPN i urednici RTS-a, Dragan Jokic i Zoran Pavic.

Sve odluke, žiri je doneo jednoglasno. Kriterijumi po kojima je žiri doneo odluke o nagradama odnosili su se na površinu, broj stanovnika, broj zaposlenih u opštini, kao i strukturu opštinske administracije, broj zaposlenih, narodni dohodak po stanovniku, investicije u prošloj i ovog godini i planirane investicije za dolazeci period, potom ekološka, sportska, kulturna i turisticka zbivanja, ucešce na sajmovima i slicnim manifestacijama, regionalna i medunarodna saradnja, infrastruktura, projekti razvoja i drugo.

Žiri je dodelio tri zlatna pehara OPŠTINA BUDUCNOSTI i to - opštini Novi Beograd, kao najuspešnijoj opštini, opštini Vršac, za najuspešniji privredni razvoj i opštini Zrenjanin, za najdinamicniji ukupni razvoj.

Srebrni pehar OPŠTINA BUDUCNOSTI pripao je opštini Kragujevac, a bronzani opštini Vranje.

Žiri je dodelio jednu plaketu “Predsednik sa vizijom” - ona je pripala predsedniku opštine Zre-njanin, Goranu Kneževicu.

Priznanje i plave pehare OPŠTINA BUDUCNOSTI žiri je dodelio OPŠTINAMA Apatin, Arilje, Veliko Gradište, Indija, Kanjiža, Lucani, Novi Sad i Štrpce. Takode, dodeljene su i tri diplome “Turisticka opština buducnosti”, i to opštinama Vrnjacka Banja, Raška i Soko banja.

Žiri je svoju odluku doneo na osnovu licnog uvida i prezentacije promotivnih projekata i programa.

Pocasni clanovi žirija su poznati umetnici i vizionari, Olja Ivanjicki i Bora Dugic.

Umesto uobicajenog - da priznanja urucuju politicari, priznanja su urucili ugledni umetnici, privrednici, naucni radnici i novinari.

Magistar Dušan Antonic, predsednik Izvršnog odbora AGROBANKE A.D., najbolje MALE BANKE u jugoistocnoj Evropi i svakako jedne od vodecih banaka u Srbiji, urucio je zlatni pehar OPŠTINA BUDUCNOSTI predsedniku OPŠTINE NOVI BEOGRAD, Željku Ožegovicu, Bora Dugic, muzicka legenda, urucio je zlatni pehar OPŠTINA BUDUCNOSTI PREDSEDNIKU OPŠTINE VRŠAC, Jovici Zarkuli, sjajna umetnica, slikar, vajar, pisac, Olja Ivanjicki, urucila je zlatni pehar Goranu Kneževicu, kome je dodeljena i plaketa “PREDSEDNIK SA VIZIJOM”.

Medu sedam dobitnika, priznanje “Opština buducnosti”, primila je i opština Veliko Gradište. U obrazloženju, prilikom urucenja nagrade, kaže se: “Veliko Gradište je opština koja danas predstavlja sinonim za veliko gradilište. Opština se nalazi u procesu prestruktuisanja privrede, iskoristivši velike mogucnosti razvoja turizma. U skladu sa planovima za izgradnju buduceg regionalnog turistickog centra, Veliko Gradište obrazuje novu generaciju mladih ljudi u tom pravcu. Tamo se gradi jedan od najvecih i najlepših hotela na Dunavu.”

L.L.
I.D.

VELIKO GRADIŠTE OPŠTINA BUDUCNOSTI

SINONIM VELIKOG GRADILIŠTA

U svecanoj sali, nakon završetka urucivanja priznanja, predsednik opštine, Dragan Milic, povodom primljenog znacajnog priznanja, za “Rec naroda” dao je sledecu izjavu:

-”Opština Veliko Gradište je dobila ovo veliko priznanje, to je priznanje kompletnom rukovodstvu, svim odbornicima, predstavnicima mesnih zajednica i, pre svega, svim gradanima opštine Veliko Gradište, koji su na neki nacin podržali i dali poverenje jednom programu, koji se polako realizuje u opštini Veliko Gradište. Ja sam u više navrata rekao da je opština Veliko Gradište bila jedno veliko gradiliše, tako da ovo priznanje i prija i obavezuje, iz razloga što su clanovi žirija vrednovali rezultate jedne male opštine koja se svrstava u red takvih opština, kao što su: Novi Beograd, Vršac, Zrenjanin, Novi Sad, Vranje... i cenili su sve investicije koje smo uradili u infrastrukturi. Odradeno je zaista mnogo stvari - u putnoj mreži, vodovodnoj mreži, kanalizaciji, izjednacavanju uslova života selo-grad. Nagrada obavezuje da se završi ono što je zapoceto, pre svega u infrastrukturi, a potom i investiciji zbog koje smo i dobili ovo priznanje, a to je najveca investicija u turizmu u Republici Srbiji - na Srebrnom jezeru, odnosno Belom Bagremu, gde smo do sada imali ono što nam je priroda i Bog dao, reku Dunav, reku Pek i Srebrno jezero i, naravno, gradevinsko zemljište. Uspe-li smo da pronademo investitora, to je Silver Lake, kompanija koja treba u narednom periodu, od nekoliko godina da uloži preko 70 miliona evra u izgradnju novih projekata: hotela, restorana, bazena, sportskih terena, marine i drugih sadržaja, sa ciljem da se turisticka sezona, koja je do sada trajala dva meseca i zavisila od vremenskih uslova, produži i da traje citave godine. Naravno mi vidimo i šansu u poljoprivredi, tj. povezivanju turizma i poljoprivrede, kako bi naši proizvodaci mogli svoje proizvode da plasiraju na tom tržištu, i u tom pravcu smo preduzeli korake, jer smo otvorili odeljenje u srednjoj školi za konobare, kuvare i turisticke tehnicare, radi pripreme kadrova za buduce poslove, a sve sa ciljem da se zaposle mladi i mi ocekujemo da na ovim objektima zaposlima preko pet stotina mladih ljudi. Ovo nas takode obavezuje da u narednim godinama tražimo i druge inevestitore i da realizujemo sav ovaj program, odnosno obecanja koja smo dali gradanima opštine Veliko Gradište i uz ciju smo podršku ovo realizovali, a nadam se da cemo “isterati” taj program do kraja.

Nadam se da ce investicije koje su zapocete na Srebrnom jezeru biti intenzivno nastavljene, kao što smo dogovorili sa investitorom, evo ocekuje se pocetak radova na centralnom hotelu, sa 180 soba, kongresnom dvoranom, bazenima i drugim sadržajima, kao i nastavak radova na marini - to je ono što je prioritet, a rukovodstvu opštine predstoji da tražimo i druge investitore, najpre u agraru, gde cemo tražiti, pre svega, preradivace voca i povrca i takode druge investitore, kao i sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, gde smo konkurisali za jedan Biznis centar, za koji smo izdvojili oko 200 hektara, na potezu prema Požeženu i gde planiramo da uredimo infrastrukturu i da potencijalnim investitorima pružimo mogucnost da ulažu u Veliko Gradište.

Mene raduje što u poslednje vreme ima sve više pojava mešovitih preduzeca, posebno, mislim, na italijansko-srpska preduzeca”.

L.L.
I.D.

U ŽABARIMA POVODOM OKTOBARSKIH SVECANOSTI

BOLJITAK IZMEÐU DVA OKTOBRA

Svecanom sednicom Skupštine u velikom holu nove škole, u Žabarima je prošle nedelje obeležen Dan opštine i završetak kulturne manifestacije “Dani Vojislava Ilica Mladeg”. U ime domacina, goste je pozdravila Silvana Ilic, predsednica Skupštine opštine koja je obavestila da svecanosti prisustvuju poslanici u republickoj Skupštini, nacelnik Branicevskog okruga, predsednici jednog broja opština, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Vojske, Policije, institucija lokalne samouprave i privrednih organizacija. O rezultatima rada lokalne samouprave izmedu dva oktobra, ucesnici svecanosti bili su u prilici da saznaju iz prikazanog filma posle koga je krace napomene o protekloj jednogodišnjoj aktivnosti i znacaju 8. oktobra, dana kada je žabarska Opština oslobodena, dao predsednik Opštine Živorad Nastic:

—Osmi oktobar je decenijama ovde slavljen kao dan kada je naša Opština 1944. godine oslobodena. Osmi oktobar, medutim predstavlja i dan oslobodenja od svih zavojevaca, okupatora i porobljivaca, on je izrastao u simbol svih naših slobodarskih ideja. U njega su ugradene hiljade i milioni žrtava naših cukundedova, pradedova, dedova, oceva...Malo je kuca u Srbiji i u našoj opštini na kojima se nisu vijorili crni barjaci za žrtvama palim za slobodu. Zbog toga se danas sa ponosom i najvecim pIjetetom secamo svih onih koji su na oltar otadžbine položili svoje živote u ustancima i bunama, u Prvom i Drugom svetskom ratu i agresiji Nato-a.

Naša je Opština i danas medu nedovoljno razvijenim sredinama u Srbiji. Pomoc Republike da se svrstamo medu razvijene, nikada nije bila dovoljna. Najteže posledice višegodišnjeg neravnomernog razvoja su demografsko pražnjenje prostora cele opštine, migracioni tokovi, negativni prirodni priraštaj stanovništva...Zbog svega ovoga smo se opredelili da nam prioritet u programima razvoja bude izgradnja i opremanje infrastrukturnih objekata u oblasti vodosnabdevanja, kanalizacije, regionalne i lokalne putne mreže, elektroenergetskih kapaciteta i objekata osnovnog obrazovanja. Za sve oblasti iz nadležnosti lokalne samouprave izradili smo dugorocne razvojne programe, formirali strucne timove sa kadrovima iz naše opštine i cele Srbije. Pre par dana smo predali i zadnje prijave za korišcenje sredstava iz Nacionog investicionog plana za 2008. godinu. Kod podnosilaca projekata vladalo je veliko interesovanje pre svega za projekte iz vodoprivrede, regionalnih, lokalnih i atarskih puteva, rekonstrukcije niskonaponske mreže, za objekte osnovnog obrazovanja, kulture i vere, sporta, zdravstva, turizma... Ukupno je podnet 51 zahtev. Nismo zaboravili i veoma važno pitanje, gasifikaciju sa kojom cemo rešiti veliki deo ekonomskih i ekoloških problema... Imamo mnogo razloga da ocekujemo vedriju sutrašnjicu, da pokrenemo potencijale kojima raspolažemo, da oni koji dobro rade ostvaruju još više. Naš put ka tom cilju uvek je bio jasan - uciniti sve da razlike izmedu života na selu i u gradu budu što manje i da time zaustavimo odlazak mladih i školovanih kadrova iz sela ka gradu. To umnogome zavisi i od sveukupnog pravno - politickog ambijenta u Srbiji i ekonomsko-politickih, socijalnih i drugih opredeljenja Vlade Republike Srbije, istakao je Nastic.

U nastavku sednice saopštena je Odluka o ustanovljenju Oktobarskih priznanja koja su ovom prilikom i urucena dobitnicima. Oktobarska nagrada kao najviše priznanje za izuzezetan doprinos u razvoju i afirmaciji Opštine u 2007. dodeljena je magistru Velimiru Ilicu iz Cacka, magistru Vladimiru Tanaskovicu iz Beograda, doc.dr Danijeli Stefanovic iz Simiceva, Dragani Bajovic iz Žabara i Radmili Manojlovic iz Cetereža.

Oktobarske plakete pripale su Dragomiru Antonicu iz Beograda, Vesni Markovic iz Žabara, Rajki Jankovic iz Žabara, Ivani Arsic iz Žabara, Dobrili Cirkovic iz Aleksandovca i D.O.O. “Pisar promet” Aleksandrovac.

Dobitnici Oktobarskih zahvalnica su Slobodan Miletic iz Brzohoda, Darko Radovanovic iz Cetereža, Miodrag Stojkovic iz Viteževa, Mikica Jovanovic iz Porodina, Dobrica Ðurdevic iz Oreovice, Siniša Lazarevic iz Žabara, Lazar Jankovic iz Žabara, Marija Bosiokovic iz Vlaškog Dola i Aleksandra Bosiokovic, takode iz Vlaškog Dola. Priznanja su dobitnicima urucili predsednik Opštine Živorad Nastic i zamenik predsednika SO Radiša Trailovic. U ime nagradenih zahvalio se Dragomir Antonic.

Sa svecanom sednicom Skupštine završena je kulturna manifestacija “Dani Vojislava Ilica Mladeg” o kojoj je govorio Miodrag Filipovic, direktor Centra za kulturu:

—Kao što vam je poznato, Vojislav Ilic Mladi kome posvecujemo ovu manifestaciju i današnji dan, Oreovcanin je po rodenju i stvaralackom ishodištu. Napisao je i objavio mnogo knjiga, ostavio nam je svoje zaista bogato i raznovrsno delo. Ali, njegove knjige se, nažalost, retko ponovo štampaju, pa se teško dolazi do njih. Ako bi se to ucinilo, pored biste koju mu je opština podarila, podigli bi najlepši spomenik našem pesniku, a potomcima trajno susretanje i nadahnjivanje njegovim delom, rekao je Filipovic.

U kulturno-umetnickom programu ucestvovali su ucenici osnovnih škola i glumac Lepomir Ivkovic koji je kazivao nekoliko pesama Vojislava Ilica Mladeg.

S.E.

ODRŽANI “DANI VOJISLAVA ILICA MLAÐEG”

JOŠ JEDAN VOJIN POVRATAK

-Izložbama, susretima pesnika, polaganjem cveca na grobove predaka i svecanom akademijom, u Oreovici oživeli secanja na svog sugradanina, poznatog pesnika Vojislava Ilica Mladeg

U znak secanja na Vojislava Ilica Mladeg, cuvenog pesnika, u književnim krugovima Srbije posebno cenjenog poslednjih decenija 19. veka, meštani njegove rodne Oreovice tradicionalno održavaju manifestaciju pod nazivom “Dani Vojislava Ilica Mladeg”. Svecanosti tim povodom ove godine otpocele su u petak, 5. oktobra susretima pesnika “Voji u cast” u OŠ u Oreovici u kojoj je priredena i Etnološka izložba Narodnog muzeja “Ženske kape i oglavlja Braniceva” autorke Danice Ðokic. Sutradan su Dani nastavljeni u crkvenoj porti u Oreovici polaganjem cveca i paljenjem sveca na grobove predaka Vojislava Ilica Mladeg. U vecernjim satima u Domu kulture priredena je promocija knjige “Mostarske suze” Milanke Golubovic, a nakon toga održana svecana akademija pod nazivom “Oreovice, vratio se Voja”.

“Mostarske suze”

Promociji nove knjige Vojine sugradanke Milanke Golubovic pored ostalih prisustvovali su i zavicajni pesnici, clanovi Podružnice Udruženja književnika Srbije za Branicevski okrug.

—”Mostarske suze” Milanke Golubovic, u formi novele predstavljaju dramaticnu sudbinu glavne junakinje Jovanke i njene kceri Milice usled nesrecnih društveno-istorijskih okolnosti koje su zadesile prostore nekadašnje Jugoslavije. Kroz paralelnu životnu pricu majke i kcerke, autorka realisticki uverljivo, sa snažnim emotivnim nabojem i dubokim razumevanjem ljudske patnje, prikazuje savremenu i svevremenu tragiku rata i nasilja nad ljudskom dušom i egzistencijom, rekla je, pored ostalog na promociji Tatjana Živkovic.

O knjizi je govorio i Milisav Milenkovic, predsednik Podružnice Udruženja književnika za Branicevski okrug:

—Milanka Golubovic ne piše o ratovima devedesetih godina prošlog veka, ali piše o bolu, o traumama, o jednoj tragediji koja je zadesila devojku Milicu na njenom stradalnickom putu... Autorka je pricu privela lepom kraju, jer glavna junakinja svoju srecu nalazi u sinu Stefanu. Ovo je knjiga kojoj se veruje, prica je ubedljiva jer je istinita, Milica je stvarnost, ona postoji. Poželela je da nekome isprica svoj život i to je ucinila.

Odlomke iz knjige citali su Dragan T. Jovic, pesnik iz Crljenca i Zorka Stojanovic, sekretar Podružnice Udruženja književnika iz Malog Crnica.

SVECANA AKADEMIJA

“Oreovice, vratio se Voja” naziv je svecane akademije koja je u oreovickom Centru za kulturu prošle subote otpocela pesmom “Oj Moravo” u izvodenju ucenice Violete Petrovic. Nakon toga, prisutnima se ispred Organizacionog odbora ovogodišnje manifestacije “Dani Vojislava Ilica Mladeg” obratio predsednik Dragoslav Vuckovic. Pozdravljajuci izvodace programa i brojne goste medu kojima i Miletica Mihajlovica, narodnog poslanika i Živorada Nastica, predsednika Opštine Žabari, Vuckovic je porucio: “Cenimo prošlost radi vrednije buducnosti”.

U nastavku akademije, o životnom putu pesnika i njegovom delu, govorio je prof. Prvoslav Vuckovic, zavicajni pesnik.

—Vojislav Ilic Mladi roden je 7. oktobra 1877. godine u Oreovici kao prvo dete Julijane i Jovana Ilica. Školovao se u rodnom selu, u Požarevcu i Beogradu gde je završio Pravni fakultet na Velikoj školi 1903. godine. Službovao je u svojstvu sudskog pisara u Cacku, Kruševcu, Jagodini, Aleksincu, Cupriji. Za sekretara Apelacionog suda u Beogradu postavljen je 1919. godine. Od 1920. radio je kao inspektor u Ministarstvu pravde do penzionisanja. Umro je 1944. godine.

Vojislav je poceo da piše još kao gimnazijalac, a prvu zbirku pesama objavio je 1909. godine. Pisao je osobene rodoljubive pesme kojima je svedocio o velikom junaštvu i stradanjima naših boraca u oslobodilackim ratovima od 1912. do 1918. godine. U svojim pesmama nije zaobišao ni dobrotvore, hrabre ljude iz drugih zemalja koji su Srbima pomagali za vreme ratnih stradanja.

—Stvarao je Voja i pesme radosti i zanosa, ocaran prirodom...Manje je možda poznato da je napisao i jedan nadahnuti tekst o velikom naucniku Mihailu Pupinu, a nije zaboravio ni svog ucitelja Tasu kome je za Spomen knjigu zahvalnih ucenika napisao jubilarni pozdrav. Mnoge pesme Ilica Mladeg našle su svoje mesto u antologijama. Na osnovu svega pomenutog ocigledno da je rec o pesnickom delu koje nadživljuje svog stvaraoca i predstavlja trajan doprinos kulturi i umetnosti našeg naroda. Zato je dobro što se vracamo našim korenima i što na pravi nacin osvetljavamo dela velikih predaka medu kojima je, nema sumnje i Vojislav Ilic Mladi, rekao je Vuckovic.

U nastavku akademije izveden je prigodan umetnicki program. Ucestvovali su KUD “Vojislav Ilic Mladi” iz Oreovice, ucenici osnovnih škola iz Oreovice, Aleksandrovca i Žabara, gosti iz Požarevca: Vokalno-instrumentalna grupa Srednje muzicke škole i Gradski ansambl narodnih igara i pesama.

S.E.

GLAVNI ARHITEKTA OPŠTINE POŽAREVAC, VOJISLAV PAJIC

ZA PROJEKTE 4 MILIJARDE DINARA

-Sa 33 projekta na konkursu NIP- a

-Medu projektima i zamena azbest - cementnog cevovoda

Opština Požarevac konkurisala je za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana sa 33 projekta, cija je ukupna vrednost skoro 4 milijarde dinara (3.694.344.000 dinara).

Odgovor Republike ocekuje se do kraja tekuceg meseca, a, ukoliko bi se dogodilo da sva 33 projekta dobiju “zeleno svetlo”, procenjuje se da bi po okoncanju njihove realizacije oko 3.000 lica moglo dobiti stalno zaposlenje, istice Glavni arhitekta opštine Požarevac, diplomirani inže-njer arhitekture, Vojislav Pajic.

To je, medutim, samo jedna od velikih mogucnosti koja bi se “otvorila” prihvatanjem ovih projekata, kojima je inace “ciljano” i na smanjenje za-gadenja i zaštitu životne sredine, razvoj infrastrukture, unapredenje obrazovanja, razvoj sporta, podršku i podsticaj ustanovama u kulturi, razvoj turizma, energetike, informacione tehnologije, socijalne zaštite.., cak i vazdušnog saobracaja u Požarevcu.

Ambicije su visoke, ali ocekivanja realna, pa se otuda lokalna samouprava opštine Požarevac angažovala, osim u pripremanju projekata za NIP, takode i u njihovom pripremanju za konkurse ministarstava i Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj.

Povodom tih aktivnosti, razgovaramo sa Glavnim arhitektom opštine Požarevac, Vojislavom Pajicem.

Cime ste se vodili u odabiru projekata za NIP?

-Vodili smo se onim što smo procenili da je najsvrsishodnije za našu opštinu, a u kontekstu prioriteta koje je Kancelarija za NIP istakla, a to su razvoj infrastrukture koja ce doprineti održivom ekonomskom razvoju, pobolj-šanju životnog standarda, smanjenju siromaštva, smanje-nju zavisnosti od klimatskih promena i zaštiti životne sredine, zatim, povecanje zaposlenosti, obrazovanje usmereno na sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za rast i povecanje konkurentnosti nacionalne ekonomije i za tehniloški razvoj, kao i ruralni razvoj. Tako da je Radna grupa zadužena za pripremanje projekata, a koju je formirao predsednik optšine Požarevac, Dušan Vujicic, od radnika Opštinske uprave i Direkcije za igradnju opštine Požarevac, nastojala da obuhvati sve oblasti društvenog života: kulturu, obrazovanje, turizam, izgradnju novih objekata, infrastrukturu... Prijavili smo 33 projekta trudeci se da svaki od njih, ukoliko bude bio usvojen, u daljim fazama vec ima maksimalnu dokumentaciju bitnu za efikasnu realizaciju.

Za projekte koji budu bili prihvaceni, ipak, NIP ne obezbeduje sva finansijska sredstva potrebna za njiho-vu realizacuju?

-Ukupna vrednost svih prijavljenih projekata iznosi skoro 4 milijarde dinara. Inace, za projekte koji budu bili prihvaceni, dve trecine potrebnih novcanih sredstava obezbeduje NIP, a jednu trecinu opština svojim budžetom. U tom smislu, pomenuta cifra od 4 milijarde u sebe uklju-cuje i trecinu sredstava iz budžeta. S obzirom na to da odgovor ocekujemo do kraja oktobra imacemo dovoljno vremena da budžetom za 2008. godinu predvidimo sredstva potrebna za realizaciju projekata koji budu prihvaceni. A, sa njihovom realizacijom poceli bismo vec krajem tekuce godine. Ono što nismo uvrstili u 33 projekta upucena NIP-u , a koji bi takode bili znacajni za našu opštinu, nameravamo da uputimo na konkurs Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj, koji je otvoren do 15. oktobra. Na tome uveliko radimo. Inace, prijavili smo se i prema odredenim ministarstvima, koja takode imaju otvorene konkurse i sve odgovore ocekujemo do kraja godine.

Koliki je udeo projekata koji se odnose na razvoj infrastrukture?

-Skoro polovina projekata dostavljenih Kancelariji za NIP odnosi se na razvoj infrastrukture i, u tom kontekstu, na poboljšanje životnog standarda, smanjenje siromaštva, smanjenje zavisnosti od klimatskih promena i zaštitu i ocuvanje životne sredine. U tom nizu projekata, procenili smo da su prioritet vodovod, kanalizacija, putna privreda. Tako, u okviru putne privrede konkurisali smo Projektom za izgradnju puta koji je u interesu opštine Požarevac i opštine Malo Crnice, a takve investicije imaju prednost jer su svrsishodne i za susedne opštine. Slicna je situacija i sa Projektom za gasifikaciju, za koju je potpisano 9 opština, kao i za Regionalnu deponiju, zajedno sa Smederevom i Kovinom. Usled problema sa pucanjem vodovodnih cevi odmah smo reagovali i konkurisali Projektom zamene azbest-cementnog cevovoda kroz centar Požarevca. Na vodovodnu infrastrukturu odnose se i projekti Izvorište “Kljuc”, izgradnja druge faze infiltracionog izvorišta, zatim, izgradnja rezervoara zapremine 10.000 kubnih metara sa crpnom stanicom, kao i sekundarna vodovodna mreža u Maljurevcu i Bubušinci

Kojim zahtevima prema NIP-u opština Požarevac cilja na smanjenje zagadenja i zaštitu životne sredine?

-U pitanju su cetiri projekta: Projekat izgradnje fekalnog kolektora i kišne kanalizacije u ul. Knez Milošev venac, vredan 80 miliona dinara, zatim, Projekat sanacije i rekultivacije deponije cvrstog komunalnog otpada (37 miliona), Projekat izgradnje potisnog cevovoda Živica- Dragovac, (24 miliona), i Projekat idejnog projekta i glavnog projekta izgradnje i rekonstrukcije postrojenja za precišcavanje otpadnih voda grada Požarevca, (15 miliona dinara).

U kojoj meri bi predloženi projekti mogli da doprinesu smanjenju nezaposlenosti?

-Ukoliko bi bila prihvacena i realizovala se sva 33 projekta, onda bi se u samom toku njihove realizacije zaposlilo oko 1.500 ljudi, a nakon toga, kada bi se radovi okoncali, stalno zaposlenih bilo bi oko 3.000. A, ako znamo da je na evidenciji Službe za zapošljavanje 5.000 nezaposlenih, onda je to vrlo znacajan broj novootnorenih radnih mesta. Za primer možemo uzeti Projekat formiranja industrijske zone za podsticanje preduzetništva u Požarevcu, koji zahteva znacajno ljudstvo u samoj realizaciji, od projektne dokumantacije do iz-gradnje objekata, a posle realizacije, kada privatni preduzetnici izgrade neku fabriku ili manju proizvodnju, veliki bi broj lica bio stalno zaposlen.

Koji projekti “odgovaraju” na potrebe obrazovanja i tehnološkog razvoja?

- Najpre, to je izgradnja fiskulturne sale u OŠ “Sveti Sava” u Požarevcu, zatim, izgradnja sportske hale u Lucici, izgradnja Decjeg vrtica u Požarevcu, za kojim su zaista velike potrebe gradana, a jedan se projekat bavi zaštitom dece. Usled svoje kulturne i obrazovne deltanosti, tu takode možemo da svrstamo i Projekat za izgradnju zgrade Istorijskog arhiva, vredan 44 miliona dinara. Kada govorimo o tehnološkom razvoju dostavili smo Projekat informacioni sistem opštine Požarevac”.

Koliko koristi od ovih projekata imaju mesne zajednice i GMZ Kostolac?

-Svaka od ovih investicija, direktno ili indirektno, vezana je za odredeno naselje u našoj opštini. U tom smislu, podneli smo Projekat izgradnje sekundarne distributivne mreže u Dragovcu, vredan 51.500.000 dinara, zatim, dva projekta u vezi sa izvorištem “Kljuc”, ukupne vre-dnosti 260 miliona dinara, a koja su direktno vezana za seoska naselja, jer se distribucija iz naših izvorišta vodi prema seoskim naseljima, zatim, tu je Projekat rekonstrukcije visokonaponske mreže u seoskim naseljima. Što se tice GMZ Kostolac, primili smo i podneli NIP- u jedan projekat, to je toplifikacija Kostolca, u vrednosti od 200 miliona dinara, koja jeste vrlo bitna, a, pre svega, s obzirom na to da je Kostolac baza iz koje krece energija.., a nema toplifikaciju u celom gradu. Inace, poznato mi je da Kostolac ima i dva projekta koja su izradila dva udruženja gradana i njima konkurisala za sredstva iz NIP- a, dakle, nezavisno od opštine. Inace, hteli smo da konkurišemo i projektima za Viminacijum, ali smo od njih dobili informaciju da ce oni to uciniti nezavisno od opštine, a ono što cemo mi uraditi prema Viminacijumu to je rekonstrukcija i osvetljenje puta od elektrane do lokaliteta.

Medu trideset i tri projekta upucena NIP- u, koji su najskuplji?

-Najviše sredstava potrebno je za Izgradnju magistralnog gasovoda u 9 opština Branicevskog i Podunavskog okruga, iznosi 753.700.000 dinara. Medutim, kada posmatramo ostale projekte, koji se odnose samo na našu opštinu, najviše para, 402 miliona dinara, potrebno je za Projekat rekonstrukcije “Manježa” i restauraciju “LJubicinog konaka” u LJubicevu, što bi bilo vrlo znacajno za razvoj turizma i u kontekstu je Master plana Ministarstva ekonomike i razvoja RS, kojim su obuhvaceni Požarevac, Žagubica, Kucaj i Beljanica, a sa posebnim akcentom na LJubicevo i Viminacijum. Zatim, 400 miliona dinara je vrednost Projekta za izgradnju aerodroma. Neki bi verovatno postavili pitanje da li je to zaista neophodno, ali ako taj aerodrom zaposli nekoliko stotina ljudi i ispuni evropske standarde, vrlo je znacajan i bitan. Sledeci po novcanim potraživanjima je Projekat izgradnje zatvorenog olimpijskog bazena u okviru Sportskog centra, vredan 365.300.000 dinara. 220 miliona je vrednost jednog od projekata za razvoj vodovodne infrastrukture, a u pitanju je Izvorište “Kljuc” - izgradnja rezervoara zapremine 10.000 kubnih metara sa crpnom stanicom. NJegov znacaj bilo bi suvišno objašnjavati. Još dva projekta krecu se oko cifre od 200 miliona dinara, to su “Rekonstrukcija i izgra-dnja lokalnih puteva: Požarevac- Zabela, Zabela- Petka i Ostrovo- Dubravica” i “Primarna toplifikaciona mreža u Kostolcu.”

Za Požarevljane vrlo je bitno svakodnevno okruže-nje, izgled grada. Sreduju se fasade, ali još uvek ima vrlo “trošnih” objekata, od kojih su neki cak pod zaštitom spomenika kulture.

-U gradu je aktuelna realizacija programa Direkcije za izgradnju. U pitanju je održa-vanje stambenih zgrada. Možda ima ljudi koji smatraju da nije u redu da se ureduju zgrade i fasade gde su otkupljeni stanovi, ali ipak je to centar glada i vrlo je bitno kako izgleda. Sledeca nam je namera da se uredi i fasada zgrade preko puta Robne kuce, koja je u katastrofalnom stanju, sa opasnošcu da se terasa sruši. Tako da ce verovatno u aktivnosti sredivanja fasada biti ukljucena i ta vrsta objekata, koji su inace pod zaštitom spomenika kulture, a zapravo su prepušteni sami sebi. To je slucaj i sa zgradom na Bulevaru, sa par zgrada u ul. Veljko Dugoševic itd. Što se tice uredenja grada, moram istaci predstojecu obnovu i sredivanje Suncanog parka u samom centru Požarevca, za šta je sredstva obezbedila Eurobanka. Od cak 23 banke u Požarevcu, Eurobanka je jedina ponudila pomoc. Takode, nastavljamo sa uredivanjem malih zelenih površina i svim aktivnostima koje ce naš grad uciniti lepšim i prijatnijim.

Veliki problem su mesta za parkiranje. Ima li lokalna samouprava rešenje?

-Skupštinskom odlukom smo definisali parking prostore. Ipak, parkiranje se i dalje odvija i na trotoarima, što je vrlo neugledno i smetnja je za normalno funkcionisanje saobracaja. Smatramo da bi najbolje rešenje bila izgradnja podzemnih garaža. Ove godine nismo konkurisali takvim projektom, ali to je ideja na kojoj cemo raditi u iducoj godini. Nacin njegovog finansiranja sigurno postoji. Postoji i naplata parkinga, pa se deo tih sredstava takode može usmeriti na izgradnju takvih objekata. Inace, ove godine smo usvojili Generalni plan kojim su predvidene lokacije za izgradnju podzemnih garaža. Sa takvim cemo projektom možda konkurisati sledece godine, u martu mesecu, kada ce se podnositi projekti za 2009. godinu. Inace, kao arhitekta ovog grada, smatram da realne potrebe za raznoraznim objektima u Požarevcu postoje. Mi nemamo odgovarajuci Muzej, nemamo kongresne centre, sajamske centre, adekvatne bioskope, nemamo dovoljno hotelskog smeštaja.., dakle, u Požarevcu postoji potreba za mnogim sadržajima. A, ovo bi trebalo da bude i poziv svim gradanima da daju svoje predloge i ideje, koje bi mogle da budu predlozi prema nadležnim ministarstvima, agencijama ili Kancelariji NIP- a.

A. Maksimovic

U POŽAREVCU POCELA SA RADOM

KANCELARIJA PROGRAMA PODRŠKE OPŠTINAMA SEVEROISTOCNE SRBIJE

U Požarevcu je nedavno otvorena kancelarija Programa podrške opštinama severo-istocne Srbije, za podrucje Branicevskog i Podunavskog okruga. Program koji je poceo u junu, a traje tri godine, finansira EU , realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju, a sprovodi ga kosultantska kuca VNG International, koja se nalazi na celu konzorcijuma koga cine još pet konsultantskih kuca.

Program ima šest komponenata, a poslove na kojima ce se raditi podržace Evropska agencija za rekonstrukciju kroz tehnicku pomoc u vrednosti od 6,7 miliona evra sa opštim ciljem ekonomskog razvoja i poboljšanja životnog standarda u severo-istocnoj Srbiji, kao i promene imidža i brenda regiona.

Za pocetak, obezbeden je fond od 13,5 miliona evra za ekonomsku infarstukturu u opštinama koje su obuhvacene programom. Postupak upozna-vanja opština na pripremi prijava za ovaj fond je u toku a poslednji dan za predaju formulara je 15. oktobar.

- U stalnim smo kontaktima sa ljudima koji rade na NIP-u te je dogovoreno da tamo gde nam se poklapaju interesi, NIP podrži programe. Za one projekte gde je potreban veci iznos sredstava saradujemo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Evropskom investicionom bankom i ostalim institucijama, koje mogu pod povoljnim kreditnim uslovima da omoguce kredite opštinama kako bi rešile velike infrastrukturne probleme, kaže Vesna Ðordevic, regionalni koordinator.

Predvideno je da se u okviru programa rade i Opštinski strateški planovi.

- U toku je izrada kriterijuma po kojima ce se izabrati opštine u kojima ce se raditi strateški planovi. Sa opštinama ce se intenzivno raditi na tome, pomoci cemo im da unaprede usluge u smislu podizanja kapaciteta uslužnih sredstava, usavršavanja opreme, obezbedicemo adekvatne treninge i drugo. Opštine ce same ukazati na svoje potrebe, kaže Minja Stefanovic, koordinator za opštinsko planiranje.

Sem toga za Branicevski i Podunavski okrug radice se Regionalni razvojni plan. Do sada su u Srbiji uradena cetiri ovakva plana, a pomenuti ce biti gotov do polovine iduce godine. Takode, predvideno je i formiranje Regionalnog saveta koji ce imati zadatak da plati implementaciju ovog programa i izradu Regionalnog plana. To je telo koje ce funkcionisati na nivou Branicevskog i Podunavskog okruga i u kome ce “sedeti” predsednici svih opština, predstavnici Vlade, nevladinog i biznis sektora. Do kraja iduce godine formirace se i Regionalna razvojna agencija za Branicevski i Podunavski okrug, ciji ce zadatak biti da implementira regionalni plan i prioritetne programe koje predvidi Regionalni savet.

T.R.S.

U PETROVCU ZASEDALO OPŠTINSKO VECE

ZAVRŠENI PROJEKTI ZA NIP

Opštinsko vece opštine Petrovac, prošlog cetvrtka, održalo je svoju 61. sednicu, a clanovi opštinske vlade razmotrili su 16 tacaka dnevnog reda. Na pocetku rada predsednik opštine Radiša Dragojevic je upoznao clanove Veca da je imenovao novog opštinskog menadžera. Radi se o Bojanu Stojanovicu, direktoru zemljoradnicke zadruge „Petrovac” koji je na ovu dužnost stupio 1. oktobra i to je treci menadžer u ovoj postavci funkcionera petrovacke lokalne samouprave, a koji je predložen od strane Opštinskog odbora G17 plus.

U radnom delu sednice najveci broj pitanja bio je posvecen rešavanju imovinsko pravne problematike, gde je nadležna opština, od dava-nja gradevinskog zemljišta u potezu „Stara pruga” u Petrovcu, poništenja rešenja o dodeli lokacije kod fabrike namaštaja „Javor”, do davanja u zakup poslovnih prostorija u naselju Trnovce.

Vece je prihvatilo zahtev komunalnog preduzeca „Izvor” da se iz tehnickih razloga odloži izvršenje zakljucka Veca o realizaciji takozvane „blok tarife” za utrošenu vodu iz gradskog vodovoda. Sada je predloženo da se od 1. oktobra pa nadalje, na osnovu posebne odluke Upravnog odbora komunalnog preduzeca, „blok tarifa” uvodi kada se zbog enormne potrošnje dovede u pitanje snabdevanje potrošaca vodom.

Razmatran je i zahtev Telekoma Srbije, izvršne jedinice Požarevac, za oslo-badanje placanja naknade za uredenje gradevinskog zemlji-šta za telekomunikacione kablove, a prihvacen je i predlog ugovora o stipendiranju jednog broja ucenika poljoprivredne škole sa Domom ucenika „Sonja Marinkovic” u Požarevcu.

Usvojen je i jedan broj zahteva socijalno ugroženih lica za pružanje finansijske pomoci za nabavku udžbenika i prevoz ucenika.

Na kraju sednice, predsednik opštine Radiša Dragojevic informnisao je Vece da je opština Petrovac konkurisala za sredstva NIP-a za narednu godinu sa 53 projekta cija je ukupna vrednost 14 miliona evra. Pored ovih sredstava, opština je zajedno sa drugim lokalnim samoupravama okruga konkurisala i za projekte gasifikacije, regionalne deponije i vodosnabdevanja, dok ce se sa Evropskom unijom zajednicki finansirati radovi na izgradnji filterskog postrojenja na izvorištu gradskog vodovoda u Šetonju i zameni cevovoda.

D. Ilic

U SVECANOJ SALI POŽAREVACKOG OPŠTINSKOG ZDANJA

PRIJEM ZA NAJDRAŽE GOSTE

Zgrada požarevackog opštinskog zdanja, posebno najsvecanija sala u njoj, prošlog cetvrtka oko podne, orila se od razdraganih decijih glasova. U to vreme, predsednik opštine Dušan Vujicic primio je svoje najdraže goste, kako je u svom obracanju naglasio. Prijem je uprilicen povodom Decije nedelje, koja se ove godine obeležava po 20. put i pod sloganom “Menjajmo svet, bavimo se decom” cime je upucen poziv svima odraslima da pokušaju da razumeju deciji svet. Susret je priredila organizacija “Prijatelji dece” pod simbolicnim nazivom “Gradonacelnik i deca”.

U umetnickom delu programa bilo je recitovanja, igre i muzike. Jelena Ðukic, ucenica cetvrtog razreda OŠ “Sveti Sava” je, takoreci, probila led recitujuci pesmu “Šta je obraz”, a zatim je njen vršnjak, ucenik Muzicke škole Lazar Nikolic pokazao deo svog umeca na violini. Ipak, najviše simpatija su pobrala decica iz požarevackih vrtica. Kostimirani mališani iz objekta “Neven” izveli su igru “Pcelica” i recital “Imam pravo da živim”, a iz objekta “Bambi” igru “Moja mama divno prica”.

Obracajuci se deci, Radiša Ðordevic, predsednik organizacije “Prijatelji dece” poželeo im je da se uspešnije izbore za svoja prava nego generacije njihovih roditelja. U svom izlaganju, pored ostalog, naglasio je da deca nisu mali ljudi, vec da su ona poseban svet koji odrasli moraju da uvažavaju i razumeju.

A da današnja deca zaista znaju šta žele, pokazuju i povelje sa njihovim zahtevima koje su ovom prilikom urucili predsedniku Vujicicu. Neki od njih su teško ostvarivi u ovom trenutku, jer zahtevaju znacajna materijalna sredstva, ali ima i takvih, kao što je bezbedan put do škola, što je moguce postici uz koordiniranu akciju nadležnih službi i saobracajne policije (Darko Jeremic, nacenik požarevackih “saobracajaca” je takode prisustvovao prijemu). Govoreci o delimicnoj realizaciji pro-šlogodišnjih zahteva, predsednik Vujicic je rekao:

- Uradili smo rasvetu i asfaltirali više puteva i trotoara, kako bi deca što bezbednije stigla u vrtice i škole. Pri kraju su i poslovi oko otvaranja karantina za pse lutalice, tako da ce deca biti zašticena i u ovom pogledu. Tokom leta okrecene su ucionice i popravljena stolarija u školama. Slažem se da su i ostali vaši zahtevi opravdani i lokalna samouprava uradice koliko god može da ih ispuni. Želimo da naša deca rastu u zdravom okruženju i u zdravim porodicama. Zdrava porodica je i temelj društva. Ja još jednom želim da izrazim zadovoljstvo što pred našim ocima stasa zdrava i napredna Srbija - zakljucio je Dušan Vujicic.

Posle pomenutog prijema, predsednik Vujicic je u svecanom salonu posebno primio “šestake” Jovanu Rakic i Nikolu Mladenovica, pobednika osmog takmicenja “Šta znaš o saobracaju” u kome je ucestvovalo oko 400.000 takmicara iz cele Evrope, a o cemu smo opširno pisali u septembru.

R.R.D.

KUCEVO

36 PROJEKTA ZA NIP

KUCEVO - U ovoj godini nastavljaju se radovi na modernizaciji magistralnih i lokalnih puteva u gradu na Peku kao i u naseljima na podrucju opštine Kucevo. Ova homoljska opština uradila je 36 projekata i konkurisala za sredstva od 11 miliona evra iz Nacionalnog investicionog plana Republike Srbije.

-Opština Kucevo svoju aktivnost u prošloj i ovoj godini usmerila je na izgradnji mostova,asfaltiranju puteva,rekonstrukciji niskonaponske mreže,popravku trotoara,izgradnju fekalne kanalizacije kao i objekata u oblasti kulture i sporta. Ono što je najvažnije,a to je, da ce ova homoljska opština nastaviti da radi u interesu svih gradana stvarajuci tako uslove za kvalitetniji standard života,sa verom da ce biti sutra bolje,rekao je predsednik opštine Kucevo,Zoran Milekic

LJ. Nastasijevic

OBODNA NASELJA BEZ KANALIZACIJE

IZ GMZ UPOZORAVAJU: SEPTICKE JAME PRETE IZVORIŠTU

-Traže pojednostavljenje procedura

-Kriticno u naseljima Kanal, Kolište, Didino selo, Plaža

Na osnovu zahteva stanovnika naselja Kanal u Kostolcu i predloga Odbora GMZ za vodosnabdevanje, kanalizaciju i precišca-vanje otpadnih voda koji je “prošao” kroz Izvršni odbor GMZ, Savet ove Gradske mesne zajednice uputio je Opštinskom vecu opštine Požarevac zahtev za pojednostavljivanje procedure i umanjenje cene prikljucaka na kanalizacionu mrežu.

Ovakva odluka doneta je na sednici Saveta 29. septembra.

- Rešavanje problematike sprecavanja daljeg zagadivanja životne sredine, podzemnih voda i izvorišta pijace vode, je jedan od prioriteta naše MZ , kaže Vladislav Likar, predsednik odbora za vodosnabdevanje, kanalizaciju i precišcavanje otpadnih voda.

On navodi da su razlozi za potrebu pojednostavljivanja procedure to što je postojeca procedura duga i skupa za najveci broj gradana, jer mnogi nemaju rešeno imovinsko pravno pitanje.

- Poslednji legalni vlasnici, koji su im kuce prodali, odselili su se, a mnogi više nisu ni živi. Situacija je složena jer su se naselja razvijala neurbano, bez kontrole, i na principu divlje gradnje. Pomenuti problemi ne muce samo stanovnike naselja Kanal, vec i Kolište, Didino selo, Plaža...

Prikljucivanje na kanalizaciju svih gradana u Kostolcu, gde postoji kanalizaciona mreža, u cilju sprecavanja daljeg zagadi-vanja podzemnih voda od fekalija, nosi oznaku hitnosti, jer je zagadenje vec stiglo u bunar na lokaciji stadiona, a preti ozbiljna opasnost zagadivanja i gla-vnog izvorišta, upozorava Likar.

U okviru mera za pojednostavljenje postupka i omogucavanje hitnog pri-kljucivanja na kanalizaciju, od opštinskih službi i organa zahteva se da se svi gradani koji su prikljuceni na vodu, automatski, u okviru “paketa”, prikljuce i na kanalizaciju, pre svega zbog efikasnog sprecavanja daljeg zagadi-vanja fekalijama podzemnih voda i izvorišta.

Savet GMZ doneo je i odluku da se u cilju spre-cavanja daljeg zagadi-vanja preduzmu mere za izradu projektne dokumentacije za pokrivanje celog gradskog prostora Kostolca sistemom kanalizacione mreže, kako bi imali procenu potrebnih finansijskih sredstava i dobili mogucnost konkurisanja za dodelu tih sredstava kod opštinskih i republickih fondova, kao i drugih investitora i donatora.

Visina cene prikljuci-vanja koja iznosi 22 hiljade dinara, plus troškovi materijala , takode sprecava efikasnost prikljuciva-nja, kaže Likar. Kada je o tom delu problema rec on kaže da postoji mogucnost dogovora sa JKP “Vodovod i kanalizacija” o eventualnom placanju “na rate” , ukoliko bi prvi deo problema, pojednostavljivanje procedure, bio rešen.

T.R.S.

KOSTOLCANI NA EKOLOŠKIM SKUPOVIMA

INDUSTRIJSKI OTPAD "NA STOLU"

Šesta Ministarska konferencija “Životna sredina za Evropu” pocinje sutra i trajace do 12. oktobra. U dva dana trajanja konferencije, na kojoj ce ucestvovati predstavnici vladinog i nevladinog sektora raspravljace se o najrazlicitijim ekološkim problemima ali i zakonskim nacinima njihovog rešavanja.

Nevladina organizacija iz Kostolca “Lokalna agenda 21 za Kostolac - opština” jedan je od organizatora nevladinog dela šeste Ministarske konferencije a predstavnici ove organizacije ucesnike konferencije upoznace sa uticajem kostolackog ugljenog basena na životnu sredinu.

Nešto kasnije, od 22.- 25. oktobra, pod pokroviteljstvom Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva nauke Republike Srbije održace se prva regionalna naucno - strucna konferencija o upra-vljanju industrijskim otpadom.

Konferencija, na kojoj ce se takode pojaviti i predstavnici nevladinih organizacija, održace se na Kopaoniku , gde ce se raspravljati na temu koja je vec decenijama aktuelna u svetu, pogotovu u velikim industrijskim silama. Cilj ove konferencije je davanje predloga i mišljenja o pitanju industrijskog otpada jer ce i naša zemlja morati da se prilagodi evropskim standardima.

Organizatori ove konferencije su Privredna komora Srbije, JP Elektroprivreda Srbije, Tehnološko-metalurški fakultet, Forum kvaliteta sa svojim clanicama i Advanced Research Association.

T.R.S.

DOGOVOR SVIH STRANAKA

KOSTOLCU VRATITI STATUS OPŠTINE

U Kostolcu je nedavno postignut sporazum svih politickih stranaka, nevladinih organizacija i clanova saveta GMZ Kostolac o osnivanju opštine Kostolac. Novoformirani Inicijativni odbor za formiranje opštine Kostolac saopštio je da je konsenzus postignut jer Kostolac ima probleme koji se nagomilavaju decenijama, a koji se mogu rešiti samo na jedan nacin, da se uz pomoc nadležnih organa u Republici vrati status opštine Kostolcu.

- Jedino zajednickim naporima možemo uticati na pravac razvoja buduce opštine, infrastrukture i otvaranje novih radnih mesta od kojih ce svi, a posebno mladi imati veliku korist i jasnu perspektivu života u ovom delu Srbije. Ova inicijativa posebno je važna u gradu koji je privredni gigant, i smatramo da je nepravedno da grad sa takvim potencijalom u svakom pogledu nije opština. Zbog toga je oformljeno radno telo koje je sastavljeno od predstavnika svih stranaka i nevladinih organizacija, a koje ce obnoviti zahtev nadležnom ministarstvu Republike Srbije i o svom radu i rezultatima rada redovno izveštavati gradane Kostolca i okolnih naselja, stoji u saopštenju Inicijativnog odbora.

Predsednik Izvršnog odbora GMZ Kostolac Stevan Crncevic rekao je da je ova akcija u toku, te da je na zahtev gradana postignuta apsolutna saglasnost po ovom pitanju, da je to težak put, te da su u toku dodatna usaglašavanja. Predsednik Izvršnog odbora najavio je skori odlazak predstavnika novoformiranog tela u Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu, ne preciziravši datum jer su, kako je rekao, u toku dodatne pripreme za taj odlazak.

Status opštine Kostolcu je ukinut 1957. godine.

T.R.S.

DECJA NEDELJA

DETINJSTVO - NAJLEPŠE DOBA

Decju nedelju, koja je završena u nedelju 7. oktobra, obeležio je i Decji vrtic "Majski cvet" u Kostolcu. Vaspitaci su se potrudili da animiraju decu kroz razlicite programe. Organizovali su predstave, maskenbal i druge aktivnosti , a sve u cilju aktiviranja njihove mašte i skretanja pažnje na posebnosti decjeg sveta i detinjstva. Roditeljima je ovo bila prilika da pokažu koliko su vešti i kreativni, te su u cetvrtak mame i tate "za ruku" vodili svoje male klovnove, princeze , vile i gusare...

Decja nedelja je prilika da se, sem ovog dela detinjstva, skrene pažnja javnosti na stvarni položaj dece u društvu i ukaže na nepravde prema njima.

T.R.S.

NA OVOGODIŠNJEM FESTIVALU DRAMSKIH AMATERA SELA SRBIJE U MALOM CRNICU

JEDANAEST PREDSTAVA U KONKURENCIJI

- Festival otvaraju domacini - Amatersko pozorište iz Malog Crnica koje ce izvesti predstavu “Vlast”

-I ove godine tokom Festivala - brojne pratece manifestacije

Pripreme ovogodišnjeg, 36. Festivala dramskih amatera sela Srbije FEDRAS ulaze u završnu fazu s obzirom na to da je do pocetka ove velike pozorišne manifestacije ostalo još samo cetiri dana. Festival pocinje 14. i traje do 22. oktobra. Na poslednjoj sednici clanovi Umetnickog saveta odlucili su o predstavama koje ce se takmiciti u konkurenciji. Rec je o ukupno 11 predstava:

—”Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera”- Velika Plana, pisac Milan Jelic, režija Dragan Nikolic,

—”Kovaci” - Trebotin, Žabari, Mala Vrbnica, pisac Miloš Nikolic, režija LJubodrag Obradovic,

—”Kidaj od svoje žene” - Trebotin, Žabari, Mala Vrbnica, pisac Rej Kun, režija Živorad Ðokic,

—”Gimnastika za dva cvancika” - Prnjavor, pisci Milovan Glišic i Dobrica Eric, režija Mladen Ognjanovic,

—”Kovaci” -Surdulica, pisac Miloš Nikolic, režija Miodrag B.Markovic,

—”Vlast” Malo Crnice, pisac Branislav Nušic, režija Spasoje Ž. Milovanovic

—”Milutin” - Boževac, pisac Danko Popovic, režija Miodrag Maga Milanovic,

—”Nije teško biti fin” -Ranilug, Kosovska Kamenica, pisac Saša Stojanovic, reditelj Saša Stojanovic,

—”Sultana” - Gracanica, pisac Ratko Popovic, režija Srecko Todorovic,

—”Dekameron na seoski nacin”-Krušcic, Vojvodina i

—”Karolinin Božic” -Padina, takode iz Vojvodine.

Strucni žiri FEDRAS-a radice ove godine u sastavu Miroslav Radonjic, predsednik, inace teatrolog iz Novog Sada, Miloš Jagodic, reditelj iz Beograda i Zoran Ðonlic, reditelj iz Bogatica.

Dogovoreno je da 36. FEDRAS otvori predstava “Vlast” Amaterskog pozorišta “Branislav Nušic” iz Malog Crnica, a zatvori pobednicka predstava na festivalu u Kuli “Sabirni centar” u izvodenju amatera iz Stare Pazove.

—Na ovogodišnjem FEDRAS-u imacemo 11 takmicarskih predstava tako da cemo nekih veceri pratiti i duple programe s obzirom na to da Festival traje osam dana. Bice i dve gostujuce predstave iz inostranstva, “Putujuce pozorište Šopalovic” iz Pacetina, iz Republike Hrvatske i jednu predstavu pripremaju amateri iz Belobreške u Rumuniji. Što se tice propratnih manifestacija, kao i svih prethodnih, i ove godine pripremamo, brojne književne susrete, izložbe... Na dan pocetka Festivala, 14. oktobra, otvoricemo dve izložbe, autori su Verica Miloševic iz Petrovca i Živan Markovic iz Malog Crnica. Nešto novo povodom FEDRAS-a je prezentacija turistickih ponuda opština iz kojih dolaze predstave i amateri. Ovaj posao poveren je našoj Turistickoj organizaciji. Prvi put ove godine tokom Fedrasa predstavice se i Udruženje žena malocrnicke opštine. Ono priprema izložbu domace radinosti.

Fedras ce, inace, otvoriti Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga, a na vaše pitanje da li je 11 takmicarskih predstava malo ili mnogo u odnosu na ranije godine mogu odgovoriti da je selektorska komisija sastavljena od strucnih i kompetentnih ljudi insistirala na kvalitetu tako da ne treba sumnjati u izbor onoga što cemo na Fedrasu videti, rekla nam je Bebica Milovanovic, v.d. direktora Centra za kulturu u Malom Crnicu.

Od ove godine na FEDRAS-u ce raditi i žiri publike koji ce po svakoj odgledanoj predstavi dodeljivati priznanja glumcima veceri. Žiri publike radice u sastavu: Srebrenka Tomic, Vesna DŽino i Marijana Miljkovic.

S.E.

ODRŽANA DVADESETA SEDNICA SO MALO CRNICE

OBAVEZE BUDŽETA - PREMA PRIORITETU

- Usvojen izveštaj o izvršenju budžeta Opštine za period januar-jun ove godine

- Odbornici se saglasili i oko izveštaja o dosadašnjem radu i programa narednih aktivnosti Ustanove za decu predškolskog uzrasta “14. oktobar” kao i oko programa zaštite uredenja i korišcenja poljoprivrednog zemljišta

Dvadeseta sednica Skupštine opštine Malo Crnice zakazana za 7. septembar, a zbog problema sa kvorumom zapoceta nedelju dana kasnije, završena je prošlog ponedeljka, 1. oktobra. Na dnevnom redu zasedanja kojim je predsedavao Bojan Uroševic, predsednik Skupšine, bila su ista ona pitanja aktuelna i pre mesec dana. Prioritet je dat izveštaju o izvršenju budžeta Opštine u januaru-junu ove godine u kome se navodi da su tekuci prihodi u odnosu na plan ostvareni sa 29,8 posto odnosno u iznosu od 53.202.281 dinara. Ovako slaba realizacije posledica je nepriliva planiranih sredstava iz kreditnog zaduživanja u iznosu od 20.000.000 dinara. Takode, u ovom periodu izostali su i predvideni transferi i donacije sa viših nivoa u iznosu od 48.000.000 dinara. Uplacena su samo 2 miliona od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koja su bila namenjena osnivanju Opštinskog uslužnog centra. A upravo su ti prihodi odnosno ta sredstva bila planirana za kapitalna ulaganja, za razvojne planove i programe. Ako se na “dolazak” sredstava sa nivoa Republike i nije moglo mnogo uticati, postavlja se pitanje zašto nije realizoavana Odluka lokalne samouprave o zaduživanju kod poslovne banke? Obrazloženje ovakvih kretanja dostavljeno odbornicima kroz izveštaj je: Odluka o zadu-živanju nije realizovana iz razloga što u ovom periodu nije otpocelo sprovodenje odredenih programa i projekata koji se finansiraju iz NIP-a uz ucešce sredstava budžeta obezbedena upravo zaduživanjem.

Zbog neadekvatne dinamike priliva sredstava, obaveze budžeta izvršavane su po principu prioriteta i uz nastojanje blagovremenog servisiranja sredstava kako se ne bi dovelo u pitanje normalno funkcionisanje budžetskih korisnika i lokalne samouprave u celini.

Izveštaj o realizaciji budžeta Opštine, s napomenom predsednika Skupštine da su se o njemu pozitivno izjasnili clanovi Veca i opštinskog Saveta za budžet, usvojen je vecinom glasova, bez diskusije. Od 25 prisutnih odbornika, za izveštaj je glasalo 15. Po ovom pitanju, kao uostalom i po vecini ostalih, nisu se izjašnjavali odbornici opozicije.

Tako je usvojen izveštaj o izvršenju godišnjeg programa rada direktora i preventivne sestre Ustanove za decu predškolskog uzrasta “14. oktobar” u minuloj školskoj godini i njihov Godišnji program rada u školskoj 2007-2008. godini. Razmatran je i usvojen i godišnji program zaštite, uredenja i ko-rišcenja poljoprivrednog ze-mljišta koji je uslov za blagovremeno sprovodenje postupka davanja na korišcenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. U vezi sa ovim programom doneta je i odluka o nacinu davanja zemljišta u zakup. Postojale su dve opcije prikupljanje pisanih ponuda ili javna licitacija. Odluceno je da se to cini putem licitacije. Na sednici Skupštine u vezi sa ovom tematikom imenovani su clanovi Komisije za spro-vodenje postupka davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta.

U cilju potpunijeg informisanja gradana o radu Skupštine i ostalih opštinskih organa kao i o dogadajima od lokalnog znacaja, doneta je odluka o lokalnom javnom informisanju putem elektronskih medija. Odlukom je precizirano da ugovore o poslovnoj saradnji, odnosno zakupu termina sa zainteresovanim radio televizijskim stanicama susednih opština koje gledanošcu pokrivaju podrucje Opštine Malo Crnice kao i sa radio televizijskim stanicama koje imaju nacionalnu pokrivenost, može da zakljuci predsednik Opštine koji po zakonu predstavlja i zastupa Opštinu. Izbor medijskih kuca vršice se tenderskom ponudom. U funkciji bolje informisanosti gradana je i uvodenje internet prezentacije Opštine odnosno donošenje odluke o predstavljanju Opštine, njenih organa, opštinske uprave, javnih preduzeca i ustanova na internetu. Odlukom je odredena i sadržina sajta, nadležnosti za ažuriranje kao i nacin finansiranja.

Jedna od retkih tacaka dnevnog reda, oko koje je na sednici ispoljena saglasnost i vladajuce koalicije i opozicije, je Odluka o uredivanju i održavanju grobalja i sahranjivanju na podrucju Opštine. Za ovu Odluku glasao je 21 odbornik pošto je prethodno ocenjeno da su groblja u veoma lošem stanju i da evidencija grobnih mesta nije godinama radena. Odbornici su takode informisani da stara Odluka o grobljima nije u skladu sa aktuelnim zakonskim propisima jer ovu oblast poverava mesnim zajednicama, a ne komunalnom preduzecu. Novom odlukom, ure-divanje i održavanje groblja, davanje na korišcenje grobnih mesta-parcela kao i upravljanje grobljima u svim naseljima, obavljace preduzece registrovano za poslova koji su mu povereni od strane Skupštine opštine Malo Crnice.

Na ovoj sednici odbornici su doneli još dve odluke koje se ticu unapredenja komunalne infrastrukture u Opštini. Rec je o odluci o prihvatanju ugovora o partnerstvu i poslovnoj saradnji sa PD “Vrbak” DOO Lapovo. Nakon obrazloženja koje je dao predsednik Opštine Miodrag Dragance Markovica prihvaceno je da lokacija regionalne sanitarne deponije komunalnog otpada bude na teritoriji Opštine Lapovo, “Stari put za Lapovo”- potez “Vrbak” u površini od 16.000 ha.

Druga odluka tretira pri-kljucenje na vodovodnu mrežu, nacin isporuke i korišcenje vode u okviru vodovodnog sistema Malog Crnica. Ovom odlukom utvrdeni su opšti uslovi za prikljucenje na vodovodnu mrežu, nacini i uslovi korišcenja i precišcavanja vode, kao i nosioci odgovornosti za obezbedenje ovih uslova.

Skupština je dala i saglasnost na Statut JP Direkcija za izgradnju Opštine, i nakon razrešenja starih, imenovala nove clanove Školskog odbora OŠ “Moša Pijade” u Malom Crnicu.

U delu sednice rezervisanom za odbornicka pitanja opozicija se interesovala za trošenje para u Centru za kulturu, za broj zaposlenih u javnim preduzecima i ustanovama od dolaska nove koalicije na vlast, o tome da li je i koliko od tada budžet opštine opterecen novim davanjima, šta je sa komasacijom i radovima na putu za Šljivovac...

S.E.

POŽAREVACKI GRADSKI ŽENSKI HOR "BARILI"

CETVRTI USPEŠAN POHOD NA BEC

Gradski ženski hor “Barili” iz Požarevca, prvog dana oktobra, vratio se sa još jednog, cetvrtog pohoda na Bec, slavnu austijsku metropolu, u kojoj je nastupao zajedno sa srpskim pojcem Pavlom Aksentijevicem.

Trideset i jedna devojka požarevackog Hora, vodena dirigentom i direktorkom Hora, mr Katalin Tasic, a u pratnji sekretara Sla-voljuba Tasica, pevale su u zdanju barokne crkve Sv. Petra, u srcu Beca, zatim, u pravoslavnoj crkvi Sv. Save, u ruskoj crkvi Sv. Nikole, a potom i na prijemu u ambasadi Republike Srbije, koji je Horu u cast priredio ambasador Dragan Velikic.

Ovo petodnevno gostovanje GŽH “Barili” omogucilo je Ministarstvo za javnu državnu upravu i lokalnu samoupravu RS, obezbedivši finansijska sredstva, kao i Društvo austrijsko - srpskog prijateljstva u Becu, predvodeno Petrom Ðokicem i LJubom Brajkovicem, koji su clanovima Hora uputili pozivnice, organizovali smeštaj, koncerte i nastupe.

- Svi smo vrlo zadovoljni, u profesionalnom i organizacionom smislu. Ova je turneja zaista bila ispunjena. Održali smo dva koncerta i dva nastupa. Svi su sjajno protekli, sudeci po reakcijama publike i velikoj posecenosti. Recimo, crkva Sv. Petra u centru Beca bila je sasvim ispunjena, tako da su mnogi posetioci koncerta morali da stoje, kaže mr Katalin Tasic, koja je iznova potvrdila visoku profesionalnost amaterskog Ženskog hora “Barili” iz Požarevca.

Inace, program izveden u Becu bio je zanimljiv presek srpske duhovne muzike od 14. veka do savremenih srpskih kompozitora, a Pavle Aksentijevic izveo je i neke ranohrišcanske napeve iz 3. veka, dok su na pocetku i kraju programa izvodene kompozicije autora zapadne tradicije, u cast grada Beca i austrijske države.

- Središnji koncert u Becu održali smo 29. oktobra, u zdanju barokne crkve Sv. Petra. U pitanju je barokno zdanje iz 1702. godine, koje je izmedu ostalog prepoznatljivo i po apsolutno fantasticnoj akustici. Bili smo oduševljeni gradevinom i vrlo pocastvovani da u takvom prostoru izvedemo koncert. Inace, na svim našim koncertima bilo je mnogo poznavalaca muzike, profesionalaca, domacih i stranih, predavaca sa Beckog konzervatorijuma, medu kojima i Nataša Veljkovic, jedan od naših najcenjenijih pijanista trenutno u svetu, koja je ushiceno prišla i cestitala dirigentu Katalin Tasic i pojcu Pavlu Aksentijevicu, priseca se sekretar GŽH “Barili”, Slavoljub Tasic još jednog velikog iskustva u kalendaru ambasadora srpske kulture iz Požarevca, GŽH “Barili”.

A. Maksimovic

ISTORIJSKI ARHIV POŽAREVAC

NOVA IZLOŽBA POŽAREVACKOG ARHIVA

Istorijski arhiv Požarevac, u utorak, 9. oktobra, predstavice se požarevackom kulturnom krugu novom izložbenom postavkom “Dobrotvorima i zadužbinarima - s’ poštovanjem”.

Izložbu posvecenu zadužbinarstvu u Branicevskom okrugu, u sali Doma vojske Srbije, otvorice direktor Arhiva Srbije, dr Miroslav Perišic, a gostima ce se obratiti i direktorka Istorijskog arhiva Požarevac, Jasmina Nikolic, organizator i izdavac digitalnog kataloga, kao i priredivac izložbe, Slobodanka Colakovic, arhivski pomocnik u Istorijskom arhivu Požarevac.

Postavku cine arhivska dokumenta iz objedinjenog fonda Istorijskog arhiva Požarevac pod nazivom “Dobrotvori i zadubinari Branicevskog okruga”. U pitanju je jedanaest tematskih grupa dobrotvora i zadužbinara, uglavnom iz Požarevca i jedan iz Velikog Gradišta.

- Namera nam je da gradanima predstavimo testamente, racune, fotografije, nepokretnosti, koje su zaveštali svom narodu i državi. Inace, izložbenu postavku cine samo dokumenati koji se cuvaju u požarevackom Istorijskom arhivu. Dobrotvorni fondovi postoje i u Istorijskom arhivu Vojvodine, odnosno, u Arhivu Srbije, ali nisu sredeni i samim tim nisu nam bili dostupni u istraživanju, kaže Jasmina Nikolic, i poziva sugradane da posete otvaranje nove izložbene postavke požarevackog Arhiva, koje ce upotpuniti koncert kompozitora Milorada Marinkovica iz Beograda, izmedu ostalog, prepoznatljivog i po odlikovanju primljenom od partijarha Pavla za veliki doprinos kulturi srpskog naroda, ali i mnogim osvojenim nagrada u zemlji i inostranstvu.

A. M.

MUZICKA ŠKOLA U DECJOJ NEDELJI

KONCERT U VELIKOM GRADIŠTU

Povodom Decje nedelje Muzicka škola "Stevan Mokranjac" Požarevac i Gimnazija Veliko Gradište organizovali su u cetvrtak koncert ucenika Muzicke škole, odeljenja u Velikom Gradištu. Na koncertu, kome je prisustvovao i predsednik gradištanske opštine Dragan Milic, ucenici violine, klavira, harmonike, kao i kamerna grupa violina.

U okviru Decje nedelje Muzicku školu u Požarevcu posetila su i deca iz Decjeg vrtica "Neven" za koje su ucenici održali koncert.

T.R.S.

FELJTON

PUT ZAPADNE SRBIJE

Nismo bili u prilici da vidimo sve te vrednosti manastirske, jer bratstvo je bilo na odmoru. Sav njihov alat stoji u njivi, motika i korpa u cvecu cekajuci nastavak popodnevnog rada. Zaslužiše te vredne ruke odmora. Osta manastir Tronoša u svom miru, cekajuci nas i ono sutra, da kroz vreme beleži sve što ucini za Radevinu i za naš narod.

U miru nastavi i naš autobus prema istorijskom Krupnju. Iduci prema Krupnju, prodosmo istorijske Stolice iz Drugog svetskog rata. Ne svratismo, ne pomenusmo ih, juce smo to cinili! Ne zadugo pred nama Krupanj. Varošica koja osta kroz vekove, Rima, Srednjeg veka kralja Dragutina, Ðurda Brankovica i Stefana Lazarevica. Pod Turcima blizu pet vekova. Od 19. veka i polovinom 20. veka, dogadaji koji su obeležili Krupanj, su istorijski za gradic zapadne Srbije i mnogo šire. Vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka, Prvog i Drugog svetskog rata, nije «moglo» bez Krupnja. A kako i ne bi, istorijska reka Drina na «dohvat ruke», rudnici antimona, srebra i drugih metala i nemetala, na levoj i na desnoj strani Drine. Strateško mesto u svakom slucaju i svakom vremenu!

Smešten u kotlini obronka Boranje, Jagodnje i Sokolske planine, sa puno zelenila, hidrotokova i cista vazduha, okružen pomenutim planinama i njihovim vrhovima. Košutnja Stopa, Perunika, Gradine i neizbežni Mackov kamen, sa svojom kotom od 925 m, svetionikom slobodarskog Prvog svetskog rata. Znao je u jednom danu septembra 1914. god., da menja «vlasnika» i do cetiri puta. Natopljen krvlju oko 11.000 srpskih vojnika i mnogo više austrougarskih, tokom avgusta i septembra 1914. god. Prva armija srpske vojske sa svojom Dunavskom divizijom podnela je najveci teret. Samo Dunavska divizija prvog poziva imala je izbacenih iz stroja 8.018 ljudi, 118 oficira, 5 komandanata pukova, 17 komandanata bataljona. cuveni 9. puk Branicevskog kraja sveo se na svega 1.000 vojnika. Osta mladost iz opština Veliko Gradište, Golubac, Petrovac, Kucevo, Žabari, Malo Crnice i njihovih sela! Osta iz Požarevca 6 oficira i 2 redova, medu njima i potomak Vojvode Dobrnjca, potporucnik Borivoje Dobrnjac. Redovi iz Dubravice, Živice, kapetan Miljkovic Života iz Kasidola, Poljane, podoficir i 2 redova. Sa njima ostaše i redovi iz Drmna: Toma Redic, Dragutin Josic i Milovan Mišic. Mnogi drugi iz okolnih sela ostaše, gde umorni zapisivac ne stiže da ih zapiše jer avet nastavi dalje 1915.god. Jedna od najkrvavijih bitaka na Mackovom kamenu gde ne beše pobednika 1914.god., i koja pomalo osta u senci Cerske i Kolubarske bitke iste godine. O bici na Mackovom kamenu postoje i kazivanja iz našeg kraja. Junak kakav je bio Draga Petrovic «Prase» iz Starog Kostolca, koji prode oba Balkanska rata i Prvi svetski rat, roden 1892.god., i do svojih zadnjih dana života 1974.god., s ponosom je nosio Albansku Spomenicu, Karadordevu zvezdu i posebno priznanje Francuske vlade, Legiju casti. Tokom svog života kazivaše svojim potomcima, narocito secanja iz bitke na Mackovom kamenu. «Godine 1914. petog septembra zaposedosmo kotu Mackov kamen i gledamo pripreme Pocorekove vojske koja je nadirala od Drine. Naši rovovi su bili kao «basamaci» (stepenice) poredani jedan ispod drugog prema Drini sve do polovine brda. Iznad nas artiljerija Dunavske Prve divizije drugog bataljona. Nasta paljba sa obe strane, prevrce se zemlja i kamen, borbe nevidene! Trajale su bez malo tri nedelje, ginulo se na sve strane, prsa u prsa sa neprijateljem!

Autor: Slavoljub Stojadinovic

MLAÐAN DINKIC, MINISTAR EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA U POSETI OPŠTINI ŽAGUBICA

NOVIM PUTEVIMA DO “DIVLJE” PRIRODE

-Predstavljen Master plan turisticke destinacije “Stig - Kucajske planine - Beljanica”

-Poluautoput M24 u planu

-Razvoj internacionalnog turizma

Zvanicna poseta ministra ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Republike Srbije, Mladana Dinkica, Žagubici, prošle srede, protekla je u radnoj atmosferi. Brojni saradnici ministra ekonomije, kao i strucnjaci Ekonomskog fakulteta u Beogradu, predstavili su opsežan plan razvoja ovog kraja, prevashodno u oblasti turizma i iskorišcenja mnogih prirodnih i ekoloških obeležja žagubicke regije.

Na predstavljanju Master plana, u “plavoj” sali Opštinskog suda, goste je pozdravio predsednik opštine Žagubica, Dr Dragi Damnjanovic, koji je, izmedu ostalog, rekao:

- Povod današnjeg skupa je prezentacija Master plana turisticke destinacije “Stig - Kucajske planine - Beljanica”. Prošle nedelje je prezentacija održana u opštini Despotovac, tako da su ostale opštine imale vremena da dostave svoje primedbe, slaganja ili neslaganja. Da potsetim, “prica” je pocela Memorandumom o saradnji opština Žagubica, Despotovac i Petrovac na Mlavi, a sve opštine koje su danas obuhvacene ovim Master planom su pored pomenutih, Požarevac i Malo Crnice. Cilj ovog Master plana jeste da se od Viminacijuma, preko LJubiceva, Malog Crnica, Gornjaka, Manasije, Beljanice, citav prostor obuhvati, za dobrobit svih opština.

Pola milijarde za infrastrukturu Beljanice

Ministar Dinkic je istakao da je destinacija Stig - Kucajske planine - Beljanica, prema Nacionalnom planu razvoja turizma u Srbiji, dobila visoku ocenu i da je Ministarstvo za ekonomiju, u cijoj nadležnosti je i turizam, posebnu pažnju posvetilo izradi Master plana.

- Savremeni razvoj turizma je takav da se prvo radi Master plan, u saglasnosti sa Prostornim planom i onda se, u kombinaciji privatnih i državnih, odnosno javnih investicija, razvija odredeno podrucje. Ministarstvo je nadležno i za ekonomiju i za regionalni razvoj, te ce poseban znacaj biti dat slabije razvijenim opštinama. Najveci broj opština koje su danas pomenute su slabije razvijene, mnogo ljudi je odavde otišlo u inostranstvo, naša ideja je da neki od njih ulože svoj novac u izgradnju turistickih kapaciteta, a da država ulaže novac u infrastrukturu. Master plan obuhvata neke od glavnih turistickih atrakcija, kao što su: Ergela LJubicevo, istorijsko blago Viminacijuma, Beljanicu, koja je zaista veliki kapacitet, ali koja nema osnovnu infrastrukturu i, naravno, Resavsku pecinu, kao i sav ruralni prostor kucajsko-beljanickog kraja. Ideja je da broj nocenja, koji je zabeležen prošle godine - 44 000 nocenja je bilo na celom podrucju, bude povecan u narednih pet godina, šest puta. Do 2012. godine broj nocenja bi trebalo da bude 255.000, kao i da se broj kreveta poveca za preko tri puta. Kako to možemo uciniti u kombinaciji javnih i privatnih investicija? Master planom je predvideno da se izgrade i novi hoteli sa tri, cetiri i pet zvezdica, ali zato i vile, apartmani, etno sela i kuce koje ce biti na prodaju. Investicije koje se planiraju u privatnom sektoru su 130 miliona evra, pre svega u izgradnji smešajnih kapaciteta turisticko-ugostiteljskih sadržaja i ono što nije sada dobro razvijeno, a moralo bi biti u narednom periodu jeste, pre svega, planinski turizam, velnes turizam i ruralni turizam. To su tri oblasti, gde mi vidimo šansu i, naravno, ono što je sada krenulo, to je dolazak stranih turista u Viminacijum, zbog istorijskog znacaja ovog lokaliteta.

Najveca ulaganja bice u infrastrukturu, kako bi se omogucio prilaz Beljanici i njeno korišcenje kao turistickog centra. Ukupno se planira oko 50 miliona evra javnih investicija, to ce biti novac koji ce iz budžeta Republike Srbije, u narednih pet godina biti uložen u infrastrukturu, primera radi, danas do vrha Beljanice ne možete stici, jer nemate celokupan put, mi cemo najpre odobriti novac za put, potrebno je izgraditi i odgovarajuce trafo-stanice, izgraditi skijalište, dakle to su sve odredene aktivnosti koje ne mogu biti finansirane iz budžeta lokalnih samouprava, to ce republicka Vlada, odnosno Ministarstvo ekonomije preuzeti na sebe. Isto važi i za druge opštine, ono što ce biti javne investicije, pre svega ce se odnositi na saobracajnu i turisticku infrastrukturu, pri cemu, kako idemo od Požarevca ka istoku Srbije, potrebe za ulaganjima su sve vece.

Što se tice potencijala, za Turisticki centar Beljanica potrebno je 25 miliona evra investicija, TC Busovat na Beljanici, 9 miliona evra i TC Lisinska trla, 11,5 miliona evra. Meni se cini, da kada vec razvijamo Beljanicu, možemo da stavimo u funkciju i onaj nedovršeni Crni vrh, tako što bismo izdvojili ovaj objekat iz vlasništva javnih preduzeca i izložili ga prodaji, to bi imalo smisla ukoliko bi se uradilo ovo na Beljanici, jer je Crni Vrh na drugoj strani planine.

Vrela - neiskorišcena

Ovi projekti ce sasvim sigurno doprineti razvoju celokupnog regiona Istocne Srbije, odakle ljudi odlaze, povecace broj radnih mesta u turizmu, mi ocekujemo, na osnovu ovih prvih investicija, da se oko 1000 ljudi zaposli samo u turizmu, a naravno i stanovništvo ovog kraja ce imati prilike da svoje poljoprivredne proizvode plasira.

Neiskorišcena su vrela i zbog toga mislim da velnes turizam, odnosno izgradnja modernih sadržaja ima veliku perspektivu. Ono što je uradeno kod Petrovca, dakle prvi Velnes centar je primer kako treba ici i u drugim regionima. Ta voda je sada neiskorišcena, država ce biti spremna da investira u infrastrukturu, a ocekujemo da privatni kapital bude investiran u druge sadržaje. - rekao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladan Dinkic, naglašavajuci da ce Mastar plan biti usvojen u Vladi do kraja tekuceg meseca, pri cemu se ocekuje i podrška opština koje su ukljucene u projekat, odnosno usvajanje na opštinskim skupštinama. Dinkic je dodao i da je važno udruživanje opština u Regionalnu turisticku organizaciju koja bi imala jedinstveni cilj da promoviše celo podrucje.

Prirodne atrakcije - podloga internacionalnog turizma

Konsultantski tim sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji predvodi profesor doktor Stipe Lovre, detaljno je predstavio Master plan “Stig - Kucajske planine - Beljanica”. Dr Stipe Lovre je naglasio da se radi o operativnom planu, a da ukupne investicije iznose oko 180 miliona evra. Menadžer projekta, Dragan Stojkovic izneo je podatke o prostoru koji ce biti obuhvacen Master planom: - Radi se o lokaciji Istocne Srbije, ukupne površine nešto malo manje od 3 000 kvadratnih kilometara, dakle izuzetno veliki prostor, koji nije mnogo naseljen, naseljenost je ispod proseka Republike Srbije, znaci 59 stanovnika po kilometru. To su tri geografske celine: Stig, Kucaj i Resava. Blizina Panevropskih koridora 7 i 10 uopšte nije iskorišcena, što znaci da mora dosta da se radi na saobracajnom povezivanju. Demografsko starenje je prisutno, prirodni priraštaj je negativan, sa jednom od najnižih stopa u Srbiji. Prostor obiluje bogatstvom resursa netaknute prirode, bogatstvom pecina, ceo prostor je ruralnog karaktera, osim Požarevca koji je veci gradski centar. Docent Ekonomskog fakulteta, Bojan Zecevic rekao je da je na ovim prostorima priroda još uvek “divlja”, odnosno netaknuta u svakom smislu i da sadrži prirodne atrakcije koje se mogu iskoristiti kao podloga za razvoj turizma, te da, primenom Master plana, prihodi sa ovih prostora mogu biti višestruko uvecani, jer ce postati znacajna nacionalna i internacionalna destinacija.

Dinkic otvorio renoviranu zelenu pijacu

Tokom boravka u Žagubici, svecano je puštena u rad renovirana zelena pijaca u centru grada, a vrpcu je presekao ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Mladan Dinkic, koji je u pratnji predsednika opštine Žagubica, dr Dragog Damnjanovica obišao nova prodajna mesta i specijalizovane objekte za prodaju mlecnih i drugih osetljivih proizvoda. Vrednost uloženih sredstava, prema recima dr Damnjanovica je 5 miliona i 400 000 dinara, od cega je 4 miliona i 900 000 poklonila americka Asocijacija za narod, a milion i 800.000 je iz budžeta opštine Žagubica.

L.L.

POLUAUTOPUT M24

Prema recima Dr Stipeta Lovreta, bice izgraden i poluautoput M24 koji ce biti znacajan zbog izmeštanja teškog saobracaj sa Ðerdapske magistrale, a radi se o putu koji bi išao od Požarevca, preko Kuceva i Žagubice do Negotina.

Povoljni krediti za modernizaciju

Najkriticnije ce biti ono što se odnosi na urbanisticko uredenje, to traži dosta vremena za rešavanje i tu opštine nemaju dovoljno resursa. Odobricemo veci broj povoljnih kredita za modernizaciju postojecih kapaciteta i trenutno postoji oko 200 miliona dinara u Ministarstvu ekonomije koji su namenjeni iskljucivo poboljšanju ponude u turizmu - rekao je, izmecu ostalog ministar Dinkic.

GOSTI IZ SVIH OPŠTINA ISTOCNE SRBIJE

Prezentaciji Master plana u Žagubici prisustvovali su i: državni sekretar za ravnomerni regionalni razvoj, Verica Kalanovic, državni sekretar za turizam, Goran Petkovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Goran Petrovic, predsednici opština Požarevac, Petrovac na Mlavi, Despotovac, Malo Crnice, menadžeri opština Požarevac i Kucevo, direktori Turistickih organizacija opština Branicevskog okruga, kao i predstavnici Regionalne komore za ekonomski razvoj, kancelarije u Požarevcu, koji finansira Evropska unija i brojni predstavnici preduzeca i institucija sa teritorije Branicevskog okruga.

„VEKOVI MANASIJE" I U PETROVCU

U PROŠLOST KROZ FOTOGRAFIJU

Zavicajni muzej u Petrovcu organizovao je u svojoj galeriji, prošlog cetvrtka, otvaranje izuzetno uspešne izložbe umetnickih fotografija manastira Manasije, kao i fresaka u njemu. Zahvaljujuci Kreativnom timu „Petkovic” i petrovacka publika imace prilike da do 10. oktobra, do kada je izložba otvorena, vidi ova neprocenjiva umetnicka dela srednjovekovne Srbije. Izložba ima prodajni karakter i namenjena je obnovi manastira.

Andelka Stanisavljevic, direktor Zavicajnog muzeja se na otvaranju izložbe posebno zahvalila svim institucijama koje su omogucile jednu ovakvu izložbu, a zatim je rec dala istoricaru umetnosti Jeleni Andelkovic koja je naglasila : „ Lepo je videti ovako srdacne domacine i ljude koji se interesuju za kulturu, a narocito za njen kontinuitet i obnavljanje jer upravo ova izložba ima taj smisao. Dakle, fotografije na platnu sa motivima manastira Manasije su u cilju da nastave jednu tradiciju koju je zapoceo despot Stefan Lazarevic, a mi treba da budemo nosioci i nastavljaci tog kulturnog zamaha i pokreta koji je on pokrenuo pre 600 godina. U tom periodu izmedu 1407. i 1418. kada se rešava pitanje Manasije, Srbija jeste u jednom mirnom periodu. Napadi Turaka su zaustavljeni. Ako pogledamo sve motive same crkve Svete Trojice, ona je okružena bedemima koji su najmonumentalniji u tom periodu, što se tice srednjovekovne Srbije. Despot Stefan je bio vizionar koji zna da duhovnost treba cuvati u srcu, u sredini, ali je treba cuvati ipak snagom. Ovi odbrambeni bedemi govore upravo o tome, koja su vremena nadolazila i dolazila Srbiji i to pokazuje da je taj kulturni napor bio jedna poslednja iskra pred napad, pred narušavanje tog mira koji je upravo doneo vrhunac i polet srpske umetnosti. Što se tice fresaka, videcete remek dela srpske umetnosti. Ako biste pitali bilo koga istoricara umetnosti on bi vam rekao da je ovo nešto najbolje što je srpska umetnost iznedrila u tom periodu”.

Izložbu je proglasio otvorenom Danilo Radojkovic, direktor Narodne biblioteke koji je tom prilikom izmedu ostalog rekao: „ Meni je pripala izuzetna cast da nešto kažem ovim znacajnim povodom i ja bih svakako pohvalio ovo što je Kreativni tim „Petkovic” zapoceo i vodi ovu akciju širom Srbije za pomoc i obnovu manastira Manasije. To je možda pravi primer da se naša kulturna baština i tardicija sacuva i na neki nacin pokazuje pravi odnos prema onome što je u prošlosti našoj najznacajnije i najvrednije. To je jedna izuzetno vredna akcija koja ima neke poznate kulturne misije. Napravicu kratki osvrt na vreme srednjovekovne Srbije u vreme vladavine despota Stefana. Ovde imamo reprodukcije fresaka koje pokazuju jedno umetnicko savršenstvo, sam vrhunac srednjovekovnog vizantijskog slikarstva, ali despot Stefan je znacajan i za druge grane umetnosti, jer je on zaceo u Srbiji jednu kulturnu reformu koja je bila široka jer je bila i duhovna.”

Inace, izložba je organizovana pod pokroviteljstvom Skupštine opštine, a znacajne pomoci je bilo i od strane Kulturno prosvetnog centra.

D.Ilic

PROMOCIJA SLIKOVNICA ANE DUDAŠ U KOSTOLCU

PORODICA - MESTO PRAVIH VREDNOSTI

Decja nedelja je u Kostolcu obeležena promocijom knjiga, koje je za decu i o deci, napisala Ana Dudaš. Ucenici osnovne škole u Malom Crnicu citali su pesme i price svoje sugradanke, a hor kostolackog Doma kulture bio je u subotu ispunjen do poslednjeg mesta. Ovaj dogadaj organizovalo je kostolacko odeljenje biblioteke “Ilija M. Petrovic”.

Deci predškolskog i školskog uzrasta podeljene su slikovnice “Palcic u ogledalu” i “Mravica i svitac”, nova dela Ane Dudaš, a o njoj i njenom delu govorila je pesnikinja Radmila Zoric.

- Glavnu motivaciju Ana nalazi u neizmernoj ljubavi prema deci i izvanrednom poznavanju decje psihe. Kroz igru , pricu i druženje ona ih bolje upoznaje, poducava i vaspitava, želeci svim srcem da taj naivni i bezazleni decji svet stasa u dobre i plemenite ljude. Zato su glavni junaci njenih pesama za decu pozitivni, sa puno vrlina. Vredni, složni, nesebicni, dobronamerni, humani, plemeniti…, rekla je Zoric i dodala da je pesnikinja Ana Dudaš svesna otudenosti koja je sve cešca pojava u porodicnim i meduljudskim odnosima, te da se zato vraca tradicionalnim porodicnim odnosima i životu u zajednici.

- Dakle, nema zavaravanja. U borbi protiv zla ne pomažu dobre vile, kao u bajkama, vec nas putevima blagostanja i srece vode hrišcanske vrline stecene u porodici od malena. Knjige su neiscrpni izvor znanja i najsvetliji putokaz svakom detetu i coveku.

Ana Dudaš autorka je mnogih knjiga za decu od kojih izdvajamo nekoliko: “Svuda me prate mravi(1969), “Tragom do nedostiža”(1972),”Žena travka” (1986), “Prtina u snegu” (1990), “Duga nad stigom” (1991), za koju je i dobila povelju Svetog Save u Paracinu. Ponosni je vlasnik još desetak drugih naslova i niza nagrada.

T.R.S.

FELJTON

U SUSRET 11. MEÐUNARODNOM BIJENALU ‘’ U SVETLOSTI MILENE” (II)

PERIOD MODERNIZOVANOG AKADEMIZMA

- Priredio M. Kuzmanovic

Potpun zaborav, ili potpuno nepoznavanje kojim je Milenino delo do 1954. bilo obavijeno, ne može se tumaciti tradicionalnom surovošcu srpske sredine, vec i tom osnovnom, objektivnom okolnošcu: iz beogradskog umetnickog kruga otišla je rano, u trenutku kada je, sasvim mlada, tek pocela da se afirmiše. Docnije, izmecu 1930. i 1939, prilikom pariskih, firentinskih ili venecijanskih susreta ili saradnje i izlaganja sa njom, naši umetnici je nisu mogli razumeti, pa ni ceniti, jer se bitno odvajala od njihovih pogleda. Iako i sami pristalice ideologije povratka, oni su se, zarobljeni vidicima i ukusom male sredine, za razliku od nje, najcešce nalazili negde na raskrsnici - u podneblju poetskog realizma i intimizma, skepse prema iskustvu stoleca, a time umnogome i u podneblju impresionizma, koji je u to doba i sam vec vecita, muzejska umetnost; Milena se, naprotiv tradiciji vratila drukcije, posle iskustva metafizickog slikarstva i nadrealizma, prožeta jakim, plamsavim osecanjem sveta koje je probleme izraza i forme istovremeno postavljalo i rešavalo. Zbog tih sasvim razlicitih puteva, njeni vršnjaci su je i pamtili kao drugaricu iz beogradske Državne umetnicke škole, ili mladu clanicu Lade, ili zanimljivu ženu, slicnu nekoj D’Anuncijevoj heroini, ne kao stvaraoca retke, izuzetne vrste.

Pri proucavanju Mileninog formiranja zapažamo - u procesu koji spolja izgleda miran - paradoks: akademizam se preobražavao u sredstvo jedne neakademske vizije. U njegov školski obrazac Milena je postepeno ukljucivala iskustva masovne kulture - filmskog plakata i prohujale secesionisticke emfaze, egzoticnog velikovaroškog esteticizma, da bi u spektru meduratne umetnosti stvorila izvorno i izuzetno delo.

1922-1926. Beograd, Umetnicka škola. Kada se devojcica-poliglot i svetski putnik iz Graca vratila u Srbiju, bila je, 1922, sa dvanaest godina, kako piše njena majka, izuzetno primljena u Umetnicku školu u Beogradu kao vunderkind koju posle cetiri godine, 1926. izuzetno završava uporedo sa nastavnim tecajem. Ime joj vec tada dospeva na stranice listova: u clanku Izložba Umetnicke škole (M. D.) Politika piše da padaju u oci osobito radovi G. Drabeka i g-dice Milene Pavlovic Barili, koja ima i nekoliko izvrsnih pastela.

1926-1928. Minhen, Akademija.. Na prijemnom ispitu - za koji se pripremala u privatnoj školi Bloherer - susrece Franca fon Štuka, koji njene radove, kao zrele, obeležava kružicima (ne znajuci ciji su). Pošto je njegova klasa bila popunjena, preporucuje je Habermanu, koji kasnije na njenom svedocanstvu zapisuje: Na ovaj talenat obratiti narocitu pažnju.

Slike kao što su Covek s bradom, Ujka Boža, Portret babe, sve iz 1927, Portret majke, Portret žene, Mladic s psom (Gotfrid Kriger), Portret gospode Štuk, sve iz 1928, imaju odlike modernizovanog akademizma, ili, tacnije, akademizma uopšte, koji, da bi preživeo i ocuvao svoja bitna uverenja - odanost nekada velikoj kosmološkoj, a zatim tokom vekova izrodenoj teoriji podražavanja - mora da se menja i prilagodava.

ODRŽANA SEDNICA ODBORA UDRUŽENJA ZA POLJOPRIVREDU, PREHRAMBENU INDUSTRIJU I VODOPRIVREDU

JESENJI RADOVI U PUNOM JEKU

-Zbog suše i visokih temperatura rod kukuruza gotovo prepolovljen

-Cene žitarica naglo rastu na tržištu

Na sednici Odbora Udru-ženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu Regionalne privredne komore Požarevac koja je održana prošlog petka razgovaralo se o toku jesenjih radova u poljoprivredi u Regionu (Branicevskom i Podunavskom okrugu) i o nacinu korišcenja podsticajnih sredstava za razvoj agrara Republike Srbije u 2007. godini.

Poljoprivredna proizvodnja posmatrano kalendarski ulazi u svoju završnu proizvodnu fazu. Pored složenosti i obimnosti poslova koji su u punom jeku, ovo je istovremeno najodgovorniji posao u poljoprivredi od cijeg uspešnog završetka pored uloženog rada, sredstava i uticaja klimatskog faktora u prethodnoj proizvodnoj fazi zavise ukupni rezultati u poljoprivredi. Berba kukuruza je ranije pocela, a ocekuje se i pocetak setve pšenice. Proletos je u regionu poljoprivrednim kulturama zasejano oko 172.000 ha. Najviše površine su zasejane kukuruzom 131.000 ha ili 76,3% ukupno zasejanih površina. Zbog dugotrajne suše i visokih temperatura rod kukuruza je gotovo prepolovljen. Do sada je berba kukuruza u Regionu oba-vljena na oko 40% zasejanih površina, a prosecni prinosi se krecu oko 2,7 t/ha. Visoke temperature su u zavisnosti od grupe zrenja zahvatile kukuruz u fazi oprašivanja, oplodnje ili nalivanja zrna. Zbog toga proizvodaci treba u proizvodnji da koriste više hibrida.

Što se tice suncokreta koji se nalazi na 6.300 ha u Regionu može se reci da se žetva privodi kraju, jer je 95% suncokreta požnjeveno uz prosecan prinos od 1,8 t/ha. Žetva soje koja je zasejana na 1.600 ha u Regionu obavljena je na oko 75% površina, a prosecan prinos je 1,1 t/ha. Cene kukuruza, suncokreta i soje su u odnosu na prošlu godinu dosta porasle. Kukuruza i suncokreta za više od dva puta, dok je cena soje porasla za 30%. Takav rast cena ne pogoduje preradivackoj industriji, koja se našla u makazama cena pa se može ocekivati pritisak na rast cena njenih proizvoda.

Na podrucju Regiona ove jeseni treba da bude zasejano oko 53.500 ha obradivog zemljišta. Pšenicom treba da bude zasejano oko 37.000 ha, jecmom 10.500 ha, ostalim strnim žitima 1.200 ha, krmnim biljem 3.000 ha, povrcem 1.500 ha i uljanom repicom oko 700 ha. Setva uljane repice je završena i za nju je ove godine vladalo vece interesovanje imajuci u vidu siguran plasman i dobru cenu. Istovremeno setva krmnog bilja je obavljena na oko 80% planiranih površina. Najveci deo površina kao i ranijih godina u Regionu bice zasejan pšenicom, oko 37.000 ha. Pšenica se izborila za svoj status, strateški biljne vrste, jer je najkvalitetnija sirovina za ljudsku ishranu, a ima i energetsku vrednost. Tehnologija gajenja strnih žita je limitirajuci faktor u iskorišcavanju potencijala sorti za prinos i kvalitet. Nedo-voljna saradnja izmedu nauke i struke sa proizvodnjom, ekonomska iscrpljenost primarne proizvodnje, kao i nestabilna agrarna politika doprineli su da proizvodnja strnih žita jako oscilira. Svake 3 - 4 godine država se javlja kao uvoznik pšenice, umesto da bude stalni izvoznik sa minimumom od oko 500.000 tona godišnje. Ilustrativan je primer poredenja Vojvodine i Slovenije koje imaju po 2 miliona stanovnika. Vojvodina ima 1.650.000 ha obradivog zemljišta, a Slovenija samo 165.000 ha i sa te površine zadovoljava svoje potrebe i ima viškova hrane za izvoz.

PROIZVODNJU BAZIRATI NA VECEM BROJU SORTI, ODNOSNO HIBRIDA

U našoj zemlji je priznat veliki broj sorti strnih žita koje su kod nas, a i u drugim zemljama pokazale da se radi o genotipovima sa velikim potencijalima za prinos i kvalitet finalnih proizvoda. Primer za to su prinosi preko 9 t/ha koje su dobili proizvodaci sa sortama: Rapsodija, NS 40 S. Iskorišcavanje potencijala sorti i agroekoloških uslova u mnogome zavisi od tehnološke discipline u sprovodenju kljucnih agrotehnickih mera. Suša u 2007. godini, rast cena svih vrsta žita u svetu, promenjen ekonomski ambijent vracaju proizvodnju strnih žita u prvi plan. U ovoj setvi bi trebalo odabrati sorte koje su se vec dokazale u poslednjih nekoliko godina kao što su: Pobeda, Renesansa, Evropa 90, Astra, Donna, Ana Morava, ali pored njih trebalo bi uci u proizvodnju sa novim sortama poput Dragane, Simonide, Rapsodije i Arije. Osnovni princip pri izboru sorti je taj da nikada celokupnu proizvodnju ne treba bazirati na jednoj sorti, bez obzira kakve je rezultate dala u prethodnim godinima, vec treba izabrati nekoliko sorti. Nema nikakvih razloga da se setva pšenice ne obavi u optimalnom roku od 5 - 25.oktobra. Za setvu je najvažnije kvalitetno oranje i predsetvena priprema, kao i da se obezbedi deklarisano seme i mineralno dubrivo. Medutim, kako je odnos cene mineralnih dubriva i osnovnih poljoprivrednih proizvoda na štetu poljoprivrednih proizvoda i ove godine ce izostati veca upotreba dubriva, što ce se nepovoljno odraziti na prinose u narednoj godini. NPK dubriva su lane prodavana za 17, 1 dinar/kg, a sada su 25 dinara/kg. Isto tako povecana je i cena semenske pšenice i ona sada iznosi oko 27 dinara/kg. Na svetskoj berzi sve cene žitarica i uljarica su u kontinuiranom rastu. Da bi se razumeo fenomen rasta cena problem se mora posmatrati kompleksno, jer se ovde radi o sinergiji veceg broja cinilaca koji direktno ili indirektno uticu na porast cena na svetskom tržištu: povecana potrošnja uzrokovana brzim rastom svetske populacije, a posebno promenama u strukturi ishrane u najmnogoljudnijim zemljama sveta, sma-njenje svetskih zaliha, jer potrošnja raste brže od pro-izvodnje, ogranicenost obradivog poljoprivrednog zemljišta, pojava industrije biogoriva koja ubrzano povecava potražnju i potrošnju smanjujuci raspoložive kolicine u industriji hrane, visoke cene energenata koja omogucava industriji biogoriva da placa visoke cene biljnih sirovina.

Kako se približava kraj tromesecne zabrane izvoza pšenice, kukuruza, suncokreta i soje, cene tih sirovina naglo rastu na tržištu Srbije. Na produktnoj berzi u Novom Sadu merkantilna pšenica se prodaje za 16,2 -17,6 dinara/kg sa PDV-om što je za 57% skuplje, nego u septembru prošle godine. Istovremeno semenska pšenica se prodaje za 26-28 dinara/kg. Moguce je ocekivati dalji rast merkantilne pšenice ukoliko država ne produži rok zabrane izvoza ili ne uvede neke druge mere zaštite domaceg tržišta. Na berzi u Novom Sadu kukuruz iz ovogodišnje berbe prodavan je od 12,9 -15,6 dinara/kg, dok je cena soje u zrnu 21-27 dinara/kg. Treba jasnije definisati kada država treba da ima interventan, a kada razvojno - stimulativan odnos prema agraru.

MERE ZA UNAPREÐENJE POLJOPRIVREDE

Tokom jula i avgusta državni organi su doneli 27 uredbi. Prema uredbi o kontroli plodnosti zemljišta za registrovana po-ljoprivredna gazdinstva kontrola se može obaviti besplatno, a za neregistrovana je 1.450 dinara po uzorku.

Neophodno je povecati konkurentnost naše poljoprivrede u okviru prvog stuba i neagrarne prihode koje reguliše drugi stub vezan za ruralni razvoj. Bitno je da se obezbede odgovarajuce institucije i zakonska rešenja, zatim pouzdana statistika, registri i druge baze podataka. Važno je da se nivoi podrške agraru prilagode onima koji postoje u EU i susednim državama. Primera radi, farmeri u EU dobijaju od 100 -700 evra ili prosecno 275 evra/ha, a u stocarstvu prosecno po farmi 6.000 evra. Mora se obezbediti ucešce agrarnog dinara od 10% u ukupnom budžetu države. Istovremeno valja uvesti obavezno pracenje namenskog korišcenja potsticajnih sredstava i nji-hove ekonomske koristi. Potrebno je što pre doneti zakon o restituciji, kao i razviti delatnost robnih rezervi cime bi se postigli veci efekti nego zabranom izvoza.

Manji obim proizvodnje hrane za stoku i visoke cene ovih proizvoda pogoršace stanje u stocarstvu, koje inace ucestvuje sa samo 33% u stvaranju društvenog proizvoda ukupne po-ljoprivrede, što je odlika ekstenzivne poljoprivrede. Zbog toga treba pomoci ovom sektoru, jer u protivnom ce doci do smanjenja stocnog fonda. Država bi što pre trebalo da donese zakon o poljoprivredi, zadrugama, javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, subvencijama, regresiranju i drugim stimulativnim merama za sve useve.

U završnom razmatranju Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac je istakla da akcenat treba staviti na agrotehniku, koja je odigrala veliku ulogu u sušnim godinama i na ukrupnjavanje površina, jer se ne može na parceli od 1 ha ocekivati prinos kao na 2.000 ha.

D.Dinic

Regionalni razvojni plan

Program podrške opštinama severoistocne Srbije sprovodi konsultanska kuca iz Holandije V&G koja se nalazi na celu pet konsultanskih kuca koje su u konzorcijumu dobile ovaj posao. Program ce se sprovoditi naredne 3 godine i odnosi se na 30 opština Branicevskog, Podunavskog i 3 okruga u Banatu. Izmedu ostalog radice se Regionalni razvojni plan za podrucje Branicevskog i Podunavskog okruga.

“Taj plan rade sve zemlje clanice EU i one svake godine Evropskoj komisiji podnoseci ovakav plan traže budžet, odnosno sredstva koja treba da se izdvoje za svaku od država EU. Pošto Srbija nije clanica EU, taj dokument ce se raditi za narednih 4 -5 godina za ovu regiju. On obuhvata 5 oblasti, od kojih je jedna i poljoprivreda. Pored Regionalnog radice se i strateški planovi opština, jer da bi se dobio novac od EU potrebno je da se veliki broj ljudi ukljuci u izradi ovog strateškog dokumenta, jer ono što budete konkretno istakli kao prioritete koji su važni za razvoj poljoprivrede ova dva okruga, na to cete se pozivati u narednom periodu za dobijanje novca iz Evropske unije”, rekla je izmedu ostalog Vesna Ðordevic, regionalni kordinator Programa podrške razvoja opština istocne Srbije.

Za izradu Regionalnog strateškog plana (deo za poljoprivredu) predložena je sledeca radna grupa: Institut za povrtarstvo iz S.Palanke, opština Kucevo, Centar za poljoprivredu u Žagubici, Udruženje proizvodaca povrca u Smederevu, Zavod za poljoprivredu “Stig” iz Požarevca, Poljoprivredna škola iz Požarevca, Zadruga iz Petrovca, Zadružni savez iz Požarevca, predstavnik Privredne komore zadužen za poljoprivredu, Zavod za poljoprivredu Smederevo, nevladina organizacija “Pek”, opština Žabari, Z.Z “Branicevo” Golubac, Z.Z “Vitovnica” Kula, Veterinarski specijalisticki institut Požarevac, Centar za selekciju u povrtarstvu “Superior” V.Plana, Centar za veštacko osemenjivanje V.Plana, Z.Z “Pek” Kucevo, Hrastovaca, FSH “Sto posto”, UNION MZ, Miroljub Pavlovic (Žabari), Joviša Todorovic (Staro Selo), Žika Stojkic (Landol), Mikica Balanovic (Osanica) i Aleksandar Ignjatijevic (V.Gradište).

Krajem 2008. godine formirace se Regionalna razvojna agencija za Branicevski i Podunavski okrug koja ce imati za zadatak da sve ono što su prioriteti razvoja u oblasti poljoprivrede, turizma, infrastrukture, ljudskih resursa, privrede, malih i srednjih preduzeca, predloži raznim fondovima, kako bi se ti projekti realizovali i pomogne opštinama u izradi projektne dokumentacije.

Navodnjavanje - bitan uslov za visoke prinose

U odnosu na sve ostale kulture pšenica je daleko bolje prošla, prinosi su se kretali od 3,5 - 4 t/ha.Što se tice ostalih strnih žita, žetva jecma je takode dobro prošla, posebno pivarskog, a prinosi su bili oko 4 t/ha. Kod kukuruza, šecerne repe, suncokreta i uljane repice došlo je do velikog podbacaja. U proseku rod je bio 50% manji od planiranog.

“Mi moramo razmišljati o navodnjavanju, jer perspektiva poljoprivrede je u iskorišcavanju vodenih površina (Dunav, sliv Morave) kako ne bi zavisili od agrometeoroloških uslova. Ovu sadašnju situaciju cemo prevazici vecim ulaganjima u infrastrukturu. U zadnje vreme došlo je do strahovitog pada u upotrebi mineralnih dubriva i semenskog materijala. Posebno se mora voditi racuna o kvalitetu semena i dubriva, jer se dešavalo da pojedina uvezena mineralna dubriva nisu imala adekvatnu kolicinu aktivnih materija, a to se automatski odražavalo na prinos”, istakao je Dragan Filipovic predsednik Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu.

SVECANO OBELEŽEN DAN POLITEHNICKE ŠKOLE U POŽAREVCU

STASALI ZA NOVE OBRAZOVNE PROFILE

U prisustvu predstavnika lokalne samouprave, privrednog i društvenog života, Školske uprave Požarevac, direktora osnovnih i srednjih škola i predškolske ustanove, prošlog petka svecano je obeležen Dan Politehnicke škole u Požarevcu. Prigodan kulturno- umetnicki program priredili su školski Hor i recitatori, a tom prilikom urucen je poklon ucenici Danijeli Milosav-ljevic za ucešce na Republickom takmicenju iz istorije. Ispred kolektiva, goste je pozdravio mr Dejan Savic, direktor škole.

- Prijatelji škole, dragi gosti, pozdravljam vas u ime kolektiva i u svoje licno ime. Politehnicka škola danas obeležava svoj 17. rodendan, još malo pa smo punoletni, ali licno smatram da smo dovoljno zreli da možemo uspešno da odgovorimo zadacima i obavezama koje nam se postavljaju. Politehnicka škola u ovom trenutku obrazuje 400 ucenika u tri podrucja rada- Elektrotehnika, Mašinstvo i obrada metala i Saobracaj, od kojih polovina pohada ce-tvorogodišnje školova-nje. Pored toga, Škola poseduje i Autosaobracajni centar za obuku trecih lica B i C kategorije. Kolektiv Politehnicke škole ulaže maksimalan trud i napore u poboljšanju uslova rada ucenika, kako u smislu izvodenja savremenijih oblika nastave (u pripremi je ucionica za multimedijalna predavanja- mediateka) tako i u poboljšanju higijenskih uslova rada (izvršena je rekonstrukcija sanitarnog bloka u delu za ucenike, postavljen je aparat za tople napitke u holu škole). Pored toga, u toku su pripreme na realizaciji ekskurzija za maturante i ucenike drugog i treceg razreda.

- Napomenuo bih izuzetno dobru saradnju sa Savetom roditelja. U prilog tome navodim i svecano puštanje u rad sajta Politehnicke škole na adresi www.politehnicka.org gde ucenici i roditelji, a i šira javnost mogu da se upoznaju sa aktuelnim dešava-njima u školi, rasporedom casova, kalendarom vaspitno- obrazovnog rada, pravilnicima i propisima, terminima za konsultacije za vanredne ucenike. Dalji razvoj sajta ici ce u pravcu formiranja tzv. Elektronskog dnevnika, odnosno mogucnosti uvida u ocene ucenika putem interneta. Ocekujemo da ce ove aktivnosti pobolj-šati saradnju sa roditeljima, narocito onima iz udaljenih mesta, i da ce primenom veceg stepena kontrole proisteci i bolji rezultati rada ucenika. Naglasio bih i dobru saradnju sa lokalnom samoupravom i Ško-lskim odborom. U prilog tome je i predlog finansijskog plana za narednu godinu kojim su predvidene dve znacajne investicije, a odnose se na zamenu kompletne stolarije u školi i finansiranje idejnog i glavnog projekta rekonstrukcije bioskopske-pozorišne sale za potrebe škole i šire društvene zajednice ( seminari, savetovanja…). Imajuci u vidu znacaj ovog objekta u kome se trenutno nalazi škola ( legat trgovacke omladine izgraden 1929. godine) i njegovu ulogu u kulturi i tradiciji Požarevca, ocekujemo podršku lokalne samouprave u realizaciji navedenih investicija. Što se razvoja novih obrazovnih profila tice, Politehnicka škola, kako joj i samo ime govori, kontinualno prati potrebe privrede, tržišta rada, drugih srednjih škola koje se nalaze na teritoriji opšine Požarevac i u skladu sa tim planira svoj razvojni put. Ove godine Škola je upisala cetiri odeljenja, iako su potrebe ucenika i iskazano interesovanje bilo vece. Nadam se da ce Školska uprava Ministarstva prosvete imati u vidu navedene cinjenice prilikom predloga plana upisa za narednu godinu, i da ce podržati napore zaposlenih u školi za dalji razvoj i uvodenje novih profila. Naša snaga je upravo u našim individualnim potencijalima koji, dobrom organizacijom i saradnjom, sinergijski daju mnogo više. Koristim priliku da svim zaposlenim u Politehnickoj školi cestitam Dan škole, i ocekujem još bolju saradnju u buducnosti, naglasio je u pozdravnoj reci mr Dejan Savic, direktor Politehnicke škole.

M. K.

INTERNET SAJT

Povodom obeležavanja Dana škole zvanicno je pušten u rad njeb sajt škole - www.politehnicka.org na kome se mogu naci osnovne informacije o školi, raspored casova, termini za konsultacije za vanredne ucenike, aktuelnosti i najnovija dešavanja u školi, kalendar rada, rad Autosaobracajnog centra za treca lica, odnosno za polaganje “ PSP”, B i C kategorije…

Za rad sajta i njegovo ažuriranje zadužen je profesor Darko Radovanovic, kreator sajta, a za njegovo postavljanje profesor Dušan Kuzmanovic, inace radnici Politehnicke škole. Tim povodom direktor škole se zahvalio pomenutim profesorima na znacajnom doprinosu u poboljšanju uslova komunikacije škole sa, pre svega roditeljima i vanrednim ucenicima.

AUTOSAOBRACAJNI CENTAR

Pored osposobljavanja ucenika saobracajne struke za B i C kategoriju, Politehnicka škola vrši obuku i osposobljavanje trecih lica za “ PSP”, B i C kategoriju, i to po cenama najnižim u gradu. Primera radi, cas vožnje za B kategoriju iznosi 350 dinara, a za C 400 dinara. Polaganje testa iznosi 1. 800 dinara, kao i vožnje.

-Mi smo državna škola sa odlicnim, iskusnim instruktorima, sa kompletnim programom obuke i posedujemo 4 automobila i jedan kamion. Imamo dobro organizovanu pripremu za polaganje tako da su svi aduti na našoj strani. Mi u školi razmatramo mogucnost davanja posebnih popusta za maturante i na postojece, najniže cene. Placanja se mogu vršiti i na rate, a za sve informacije obratiti se Radmili Sokic, rukovodiocu Autosaobracajnog centra na telefon 213-595, napominje mr Dejan Savic, direktor Politehnicke škole.

AKTIVNOSTI POŽAREVACKOG CENTRA ZA DNEVNI BORAVAK DECE SA POSEBNIM POTREBAMA U “DECJOJ NEDELJI”

“MENJAJMO SVET”

Zaposleni u Centru za dnevni boravak dece sa posebnim potrebama, koji u Požarevcu postoji cetiri godine, potrudili su se da i deca o kojima oni brinu, na prigodan nacin ucestvuju u programu obeležavanja “Decje nedelje”. Tako je u ponedeljak, 1. oktobra u prostorijama Centra organizovana radionica na temu “Menjamo svet”, a 2. oktobra, u parku ispred opštinskog zdanja prikazani su radovi ove dece, sve ono što su oni tokom godine, uz pomoc svojih vaspitaca, napravili, a to su slike, rucni radovi, eksponati na staklu...

— U okviru “Decije nedelje” bilo je i susreta sa mališanima iz vrtica, posetili smo Galeriju “Milena Pavlovic Barili” i Osnovnu školu “Dositej Obradovic” u kojoj smo sa dacima iz Specijalnog odeljenja organizovali radionicu na temu “Menjamo svet” tako da je to bilo jedno novo i korisno iskustvo i za našu decu, a i za polaznike Specijalnog odeljenja ove osnovne škole. Druženje smo nastavili i u cetvrtak kada je u gradu prireden maskenbal za sve predškolce. Mi nismo šetali, ali smo sacekivali ucesnike maskenbala u pešackoj zoni, slikali se sa njima i darivali im šarane balone sa porukama. Svako je na balonu napisao ono što je umeo i mogao. U petak cemo u okviru ove decje manifestacije posetiti Ergelu LJubicevo gde cemo takode imati odredene aktivnosti. Sve ovo ima za cilj približavanje naše dece lokalnom stanovništvu, predstavljanje njihovih problema zajednici u kojoj žive, pronalaženje puteva da te probleme zajednicki rešavamo, rekla nam je Jasmina Turudic, rukovodilac Centra.

S.E.

NA PODRUCJU ŠKOLSKE UPRAVE POŽAREVAC

“BELA KUGA” PRAZNI KLUPE

Na podrucju Školske uprave Požarevac, Branicevskom i Podunavskom okrugu iz godine u godinu smanjuje se broj ucenika. Pad nataliteta i rad u inostranstvu na neodredeno vreme gde roditelji sve cešce upisuju svoju decu u tamošnje škole, osnovni su razlozi zbog kojih ce se, ne preduzme li se nešto, škole zaželeti daka. U kojoj je meri stanje alarmantno, najbolje svedoci primer Osnovne škole u Sirakovu koja ove školske godine nema ni jednog jedinog daka prvaka!

- Na podrucju Školske uprave Branicevskog i Podunavskog okruga, u periodu od 15. septembra do 1. oktobra izvršen je pregled svih osnovnih i srednjih škola sa ciljem utvrdivanja pripremlje-nosti škola za rad u školskoj 2007/ 08. godini. U vezi toga sacinjen je izveštaj za Ministarstvo prosvete koji sadrži nekoliko bitnih podataka, a to je broj ucenika, što je veoma važno da znamo da li se taj broj povecava ili smanjuje. Kao i u celoj Srbiji, pad nataliteta je izražen i na podrucju naša dva okruga, posebno u Branicevskom, gde pored toga veliki broj dece odlazi u inostranstvo. Zatim, pitanje nastavnog kadra i materijalno tehnicki uslovi za pocetak rada škola u novoj školskoj godini. Kada je u pitanju broj ucenika, možemo da kažemo da je on nešto manji u odnosu na prošlu godinu, ali to ipak zavisi od škole do škole. Primera radi, u izdvojenom odeljenju osnovne škole u Sirakovu nema ni jednog prvaka i to je primer koji je poucan, ali svakako nece doci do ukidanja škole u tom mestu. Treba raditi na tome da se poveca natalitet, i da se na neki nacin roditelji koji su u inostranstvu obaveste da je neophodno da deca ovde završe to osnovno, a ja mislim da ce i kod nas uskoro, po evropskim standardima biti obavezno i srednje obrazovanje. Broj ucenika u srednjim školama približno je isti prošlogodišnjem, popunjeni su obrazovni profili u svim školama. Ja sam obavio razgovore u Ministarstvu prosvete i glavni nam je cilj da pokušamo da decu koja ne mogu da završe sadašnju srednju školu, bilo treceg ili cetvrtog stepena, da se u posebnom planu i programu vrši takozvana ubrzana kvalifikacija koja bi trajala godinu dana. U Ministarstvu postoji takav plan, kako nam deca ne bi ostala na ulici. To bi bio veliki problem i ja cu se založiti da sva ta deca nadu svoje mesto u školskim klupama, odnosno da steknu neku kvalifikaciju, kako bi mogli da rade bilo u privatnim firmama ili u državnim preduzecima, kaže Siniša Ognja-novic, nacelnik Školske uprave Požarevac.

Letnji raspust sve osnovne i srednje škole, kao i pretškolske ustanove iskoristile su za sre-divanje školskog enterijera i eksterijera kako bi spremno docekale novu školsku godinu.

- Kada je u pitanju nastavni kadar, mogu da kažem da je u osnovnim školama zaposleno 2504, a u srednjim školama 1042 nastavnika i profesora. Ono što je bitno istaci i što je svakako zabrinjavajuce, a to je izraziti deficit u osnovnim školama nastavnika matematike i nastavnika engleskog jezika, a u seoskim školama nastavnika srpskog jezika i informatike. Kada je rec o materijalno tehnickim uslovima, kolege prosvetni savetnici obišli su uglavnom sve maticne škole i na osnovu njihovih izveštaja konstatovali smo da su škole uglavnom spremno docekale pocetak nove školske godine. Obavljeno je kre-cenje, popravka i zamena stolarije, sanitarnih cvorova i zamena krovnih pokrivaca. Zbog ovih poslova u Podunavskom okrugu cetiri škole su produžile letnji raspust. Na osnovu svega mogu da kažem da su osnovne, srednje škole i pretškolske ustanove na podrucju Školske uprave Požarevac spremno docekale pocetak nove školske godine. U cilju bezbednosti ucenika, posle obavlje-nog pregleda video sam iz izveštaja da u jednom broju škola još uvek ne postoje gromobrani što je nedopustivo, a u jednom broju škola ne postoje ni odgovarajuce zaštitne ograde. Ocekujemo da ce i ovi problemi uskoro biti otklonjeni, kako se ne bi ugrozila bezbednost dece, naglasio je na kraju nacelnik Školske uprave Požarevac.

M. Kuzmanovic

KK “POŽAREVAC 92” POKLONIO KLIMA UREÐAJ PREDŠKOLSKOJ USTANOVI

KARATISTI U “LEPTIRICU”

Povodom “Decje nedelje”, Karate Klub “Požarevac 92” je prihvatio poziv predškolske ustanove “LJubica Vrebalov” i sa clanovima prve takmicarske ekipe posetio vrtic “Leptiric”. Tokom boravka u vrticu, u prelepom ambijentu decijeg igrališta, na montiranom borilištu, karatisti požarevackog kluba su pred decom izveli atraktivnu demonstraciju karate veštine. Deca su imala prilike da uživaju u majstorijama vrhunskih takmicara Vladimira Mitica, Arsenija Tadica, Miše Stefanovica, Milana Perica, kao i trenera Kluba Branislava Dmitrovica.

Pred pocetak samog nastupa, prisutnima su se predstavili takmicari KK “Požarevac 92” navodeci neke od svojih najvažnijih rezultata u karijeri i isticuci znacaj bavljenja sportom na svom licnom primeru. Interesantno je da su i oni bili polaznici vrtica “Leptiric”. Zanimljiv je bio susret zrelih momaka, sada pravih šampiona sa svojim vaspitacicama, Sojkom Marjanovic i Žanom Šoškic i njihovo zajednicko evociranje uspomena na predškolske dane.

Po završenom programu deci se obratio glavni trener i direktor Kluba, Bane Dmitrovic. On je govorio o pozitivnim aspektima bavljenja sportom uopšte i razlozima zbog kojih najmladi treba da se ukljuce u sportske programe. Jedna od glavih tema u Dmitrovicevom obracanju bila je etika, isticanje moralnih normi, kao i obavezno pridržavanje kodeksa primernog vladanja od strane karatista. Potom je odgovarao na zanimljiva i duhovita pitanja dece iz vrtica.

KK “Požarevac 92” je ovom prilikom vrticu “Leptiric” poklonio klima uredaj koji ce biti posta-vljen u fiskulturnoj sali u cilju podizanja kvaliteta uslova boravka dece u vrticu. KK “Požarevac 92” i kolektiv predško-lske ustanove “LJubica Vrebalov” duguju zahvalnost kompaniji “Enel”, koja je odlucila da besplatno izvrši montažu klima uredaja.

Na kraju je Marija Bajic, glavni vaspitac vrtica “Leptiric” u ime celog kolektiva izrazila zahvalnost za kupovinu klime, naglasivši da prema povelji prava deteta, svako dete mora imati slobodu izbora sporta po svojoj volji, bez nametanja i pritisaka drugih lica.

U svakom slucaju, bilo je predivno videti mališane u društvu pravih karate šampiona. Nadamo se da ce plemeniti gest požarevackih karatista imati odjeka medu predstavnicima privrednih subjekata našeg kraja i da ce se oni odluciti na slicne korake.

D.D.

USRED DECJE NEDELJE POŽAREVACKI PRVACICI SVECANO PRIMLJENI U PODMLADAK CRVENOG KRSTA

NOVI CLANOVI NAJBROJNIJE PORODICE

U toku ovogodišnje Decje nedelje požarevacki Crveni krst je postao bogatiji za 835 clanova podmlatka. To je ujedno i zbir daka koji su ove jeseni po prvi put krocili u ucionice Osnovnih škola “Sveti Sava”, “Vuk Karadžic”, “Dositej Obradovic”, “Kralj Aleksandar”(ukupno 539 prvacica), “Desanka Maksimovic”(88 prvacica) iz Požarevca, “Miloš Savic”(45 prvacica) iz Lucice, “Božidar Dimitrijevic Kozica”(93 prvacica) iz Bradarca i “Moša Pijade”(170 prvacica) iz Kostolca. Za ucenike požarevackih škola usred Nedelje, tacnije u prošlu sredu, u velikoj sali Doma kulture, organizovana je prigodna svecanost na kojoj je 539 prvaka primljeno u najbrojniju porodicu humanih ljudi, kako im je na pocetku priredbe rekao Gordan Bojkovic, direktor Doma, naglašavajuci da se i sam rado seca kada je on primljen u podmladak Crvenog krsta, a kada je odrastao i u terensku jedinicu.

-Život je lep samo onoliko koliko ga mi sami takvim ucinimo. Nikada nemojte drugima da cinite ono, što ne želite da drugi cine vama. Te reci upamtite, a vremenom cete ih i shvatiti - posavetovao ih je Bojkovic.

Kroz igru lutaka, mr Savo DŽinkic i Milica Ilic, maturantkinja Ekonomske škole, ispricali su mališanima pricu o nastanku Crvenog krsta. U ime požarevackih humanitaraca reci dobrodošlice prvacicima je uputila i LJiljana Miloševic, a potom su im urucene clanske knjižice na cijim koricama je odštampano sedam postulata Crvenog krsta, koji važe u svim zemljama na našoj Planeti. Ðaci prvaci iz škola u Busiji, Lucici, Kostolcu, Bradarcu i njihovim podrucnim odeljenjima dobili su knjižice i agitke “Šta znaš o Crvenom krstu”, (donacija Medunarodnog komiteta Crvenog krsta) na svecanostima koje su organizovane u njihovoj sredini.

R.R.D.

U OKVIRU PROGRAMA OBELEŽAVANJA "DECJE NEDELJE" U POŽAREVCU

PEÐOLINO U BIBLIOTECI

Kao i ranijih, i ove godine svoj doprinos u obeležavanju "Decje nedelje" dala je i Narodna biblioteka "Ilija M. Petrovic" u Požarevcu, organizovanjem prigodnih programa namenjenih najmladima. Tako je prošle srede, s razlogom, Biblioteka bila veoma poseceno mesto. Priredena je decja predstava i organizovan kviz, a ucesnik u programu bio je i Pedolino, decji ljubimac. On je ovu priliku iskoristio da mališanima predstavi izdanja decjih knjiga i slikovnica izdavacke kuce Evro-Ðunti iz Beograda.

S.E.

DECJA NEDELJA U VRTICIMA

Deca TO ZASLUŽUJU

Kao i svake godine, prvu nedelju u oktobru u svim vrticima požarevacke Ustanove “LJubica Vrebalov” ispunile su brojne i raznovrsne aktivnosti. “Decja nedelja”, tradicionalno posvecena skreta-nju pažnje odraslih na najmladu populaciju, u prvi plan je stavila decja prava, o cemu je u vrticima naširoko razgovarano prošlog ponedeljka na brojnim relacijama: izmedu vaspitaca i dece, dece medusobno, dece i roditelja...

“Bukvar decjih prava”, nastao iz medunarodne Konvencije o decjim pravima UNICEF-a, a uoblicen u stil i formu razumljivu najmladima, “procešljan” je, deca znaju i brojne recitacije na tu temu. Uz to, deca su imala i pregršt ideja i predloga za poboljšanje i ulepšanje ambijenta u kome odrastaju, kao i poboljšanje odnosa u vrticu, porodici i društvu.

Protekle nedelje su mališani sa svojim vaspitacima posetili “Viminacijum”, Muzej, Galeriju Milene Pavlovic - Barili. Deca predškolskog uzrasta bila su i u poseti osnovnim školama. Videni su i na zelenoj pijaci, upoznali se sa “plodovima jeseni”. Za mališane je organizovana i pozorišna predstava u Centru za kulturu.

Mimo dešavanja van prostora vrtica, u svojim radnim sobama deca su realizovala bezbroj veoma maštovitih “igraonica”, takmicenja, izbora najlepše frizure, najljupkijeg kucnog ljubimca..., dok su “klinci” vrtica “Leptiric” sa uživanjem pratili demonstraciju veština clanova i takmicara Karate kluba “Požarevac 92”. Posebno ih je oduševilo to što su za njih svoja umeca prikazali karatisti koji su najranije detinjstvo proveli upravo u vrticu “Leptiric”. Poseta karatista imala je dvojaki cilj: deci da probudi želju da “od malih nogu” zavole sport, a, istovremeno, Karate klub je “Leptiricu” poklonio klima - uredaj koji ce biti montiran u sali ovog vrtica.

Prijem za najmlade

Posebna atrakcija bio je maskenbal. Prošlog cetvrtka, gradski park “plamteo” je u hiljadu boja: više od pet stotina decaka i devojcica, prerušenih u princeze, gusare, Nindža kornjace, dobre vile, veštice, Betmene, Pipi, Sunder Boba i...- ko bi sve pobrojao, prodefilovalo je gradskim ulicama i šetalištem i slio pod kestenove kraj Okružnog zdanja, ispunivši park maštom i kreacijama roditelja, dece i vaspitaca.

Posebna cast deci vrtica, zajedno sa nešto starijima - deci osnovnoškolskog uzrasta, ukazana je u podne tog dana: predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic organizovao je prijem u Svecanim salonima, poželeo deci bezbrižno i srecno odrastanje, obecao svaku vrstu pomoci lokalne samouprave i prihvatio da sa saradnicima razmotri sve decje ideje, predloge i zahteve.

- Koristimo svaku priliku, bilo je tako proletos kada smo se rastajali sa najstarijom generacijom, sadašnjim prvacima, tako je i tokom Decje nedelje, da ukažemo i lokalnoj samoupravi i javnosti u najširem smislu reci, da je problem vrtica - nedostatak prostora. Mnogo roditelja nije u prilici da upiše dete u vrtic jer, mesta nema. Na drugoj strani, u želji da izademo u usret što vecem broju roditelja i mališana, u svim vrticima imamo prekobrojne vaspitne grupe u kojima je izuzetno teško realizovati program. Naravno, naši zahtevi nailaze na maksimalno razumevanje i uvažavanje, svesni smo i mi da treba mnogo novca za rešavanje tog problema. Ali, problem je veoma izražen i sam po sebi traži da ga aktuelizujemo u svakoj prilici, - kaže pedagog Slavica Milanovic, strucni saradnik Ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac.

Osim skucenog prostora u vrticima, sve je uocljiviji problem nedostatka prostora za igru dece i u gradu. Gradnja novih stambenih blokova je intenzivna, a malo njih u svom okruženju imaju adekvatan prostor za decju igru i druženje. U vreme ekspanzije kompjuterskih igrica, “crtaca” na TV -u i DVD - ju, nedostatak travnatih površina i decjih igrališta je takode vredno reci povodom Decje nedelje, a to isticu i deca i vaspitaci.

Krenuli “predškolci”

Istovremeno, kad i Decja nedelja, 1. oktobra, pocela je i realizacija predškolskog pripremnog programa za decu predškolskog uzrasta koja nisu na celodnevnom boravku u vrticima. Predškolski pripremni program, od prošle godine obavezan vid obrazovno - vaspitnog rada sa predškolcima, realizuje se u požarevackim i kostolackom vrticu, prostoru kostolacke Osnovne škole, kao i prostorima u selima Opštine Požarevac.

- Pripremni predškolski program, nakon godinu dana iskustva, pokazuje veoma dobre rezultate i svrsishodnost, tako da je ove jeseni, moglo bi se reci sa velikom sigurnošcu obuhvatio decu gotovo stoprocentno. Narocito je u Kostolcu, uocljivo veci odziv dece romske populacije. To je, najpre, rezultat brojnih razgovora i edukacije roditelja koji su, pored cinjenice da je pripremni program obavezan, kao i konstatacija ucitelja da se deca nakon pripremnog predškolskog programa kudikamo lakše i bolje uklapaju u pracenje nastave u prvom razredu, - naglasila je Slavica Milanovic.

I lepši i veci

Ovih dana dovršava se adaptacija vrtica “Leptiric”. Rešen je problem krovne konstrukcije, a u dogradenom prostoru bice mesta za 60 -ak novih mališana. Istovremeno, prostorije na spratu dobile su novu stolariju - prozore i vrata. Citavo prizemlje “Leptirica”, medutim, ceka da bravrija - metalni prozorski okviri i metalna vrata, takode, budu zamenjena savremenom stolarijom. Odavno su za zamenu i dotrajali isparivaci, u ovom vrticu pre 30 -ak godina montirani. Umesto njih, cim se obezbede sredstva, valjalo bi montirati klasicne radijatore. Novom stolarijom i radijatorima, deca i vaspitaci u “Leptiricu” imali bi tokom zime neuporedivo bolje uslove za rad, boravak, igru i druženje.

- U meduvremenu, dovršen je obiman posao na uredenju vrtica “Majski cvet” u Kostolcu. Udruženim sredstvima EPS-a, na diretknu inicijativu eks-ministra Naumova, PD “Kopovi i elektrane” Kostolac i adekvatnim ucešcem lokalne samouprave, kostolacki vrtiC je temeljno renoviran. Ocekujemo da se objekat u Kostolcu uskoro dogradi, trebalo bi da se jasleni deo proširi. Takode, racunamo da uskoro bude gotova i projektna dokumentacija za nadgradnju vrtica “Pcelica”. U planu je da taj vrtic dobije još jedan sprat, prostor za najmanje još 80 dece, a “Pcelica” bi dobila i kvalitetniji krovni pokrivac. Nadamo se da cemo, zajedno sa lokalnom samoupravom uspeti da realizujemo i taj posao. Poznato je koliko je veliki problem nedostatka prostora u vrticima i mogu da naglasim da i lokalna samouprava i šira zajednica to uvidaju i uvažavaju, tako da se nadamo da ce taj problem postupno biti rešavan i rešen u dogledno vreme, - kaže Dragan Nikolic, direktor Ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac.

U Ustanovi naglašavaju da ce tokom narednih dana pokušati da iznadu najcelishodnije rešenje za organizovanje pripremnog predškolskog programa u selima Živica, Nabrde i Maljurevac, gde nema dovoljno dece da bi se ispunili zakonski normativi za rad vaspitaca.

D. Milenkovic

SELU U POHODE: BREŽANE

Pare odmah - most za tri meseca

Brežane, selo sa 200 domacinstva i oko 900 stanovnika po velicini spada u red srednjih na podrucju opštine Požarevac. Desetak domacinstava živi iskljucivo od poljoprivrede, približno toliko je na privremenom radu u inostranstvu, dok su ostali jednom nogom na njivi, a drugom u nekom požarevackom preduzecu ili se bave privatnim biznisom. Mladi pikaju fudbal na turnirima, o organizovanom kulturno zabavnom životu ni traga. Do 4. oktobra, od pocetka ove godine rodili se jedan decak i jedna devojcica. Svedok mi je niko drugi do Momcilo Ilic, predsednik Saveta MZ Brežane, licno. Nisam proveravao, u ovom selu svedoci su pouzdani. Tako kaže deda Boža…

- Za ove tri godine, od kada sam izabran za predsednika Saveta MZ Brežane, ovo je prvi put da ste vi novinari iz Rec naroda došli kod nas. Necu da kažem da ste zalutali, ili ne daj Bože da nemate druga posla. Doduše, nekoliko puta ste pisali o našem selu, o skeleyijama, clanovima Crkvenog odbora i o decjem parku, ali nikada se nama niste obratili, da nam se javite da ste tu, da nas pitate imamo li kakvih problema, šta, i da li uopšte nešto radimo. Ispade da smo mi najgora mesna zajednica. Bez obzira na sve, ja sam vam kao predsednik Saveta mnogo zahvalan što ste došli, na startu nam je izdeklamovao Momcilo Ilic.

BREŽANSKI MIROTVORAC

Ako je suditi po radu Saveta, Brežane nije složno selo. Politika i strancarenje veliki su problem prilikom donošenja i najobicnije odluke, o vecim projektima i da ne govorimo. Složni su jedino penzioneri koji slobodno vreme, a šta bi drugo, osim povremenih ekskurzija, provode u svojim prostorijama gde se ne retko prošvercuju i mladi.

- Rad na rešavanju problema u selu je zajednicki i ne zavisi od toga iz koje je stranke predsednik i ostali clanovi Saveta. Zadaci su isti za sve i treba ih rešavati bez svada u smislu partijskog opredeljenja. Imam utisak da se u selu pojavljuju ljudi koji iz nekog interesa nastupaju kao clanovi neke partije, a samim tim ponašaju se kao rukovodioci. Kao, oni imaju dobre veze. Kakve crne veze kad je sve vezano u cvor, kad parama rukovode i dele ih timovi. I onda nastaju svade, ometanje rada sednice od kojih u vreme mog mandata ni jedna nije prošla u miru, radno. Koliko puta se dešavalo da sam morao odredene odluke licno da nosim clanovima Saveta na usaglašavanje, od kuce do kuce. Kao predsednik mnogo sam radio na liniji pomirenja, tvrdi Momcilo.

PARA NI ZA GROBARA

Vecih investicija u Brežanu nema, ali vec problem u funkcionisanju Saveta Mesne zajednice, kako kaže naš domacin, predstavlja nedostatak para za tekuce probleme.

- Odakle Mesnoj zajednici novac? Jedino od sredstava koja nam se vracaju preko Direkcije za izgradnju. Kako su mi objasnili, to su sredstva koja nam se odreduju po glavi stanovnika na podrucju sela. Yabe mi pišemo finansijski plan i program aktivnosti, to niko i ne cita. Još crnje i gore je što se ta sredstva ne prebacuju na naš žiro racun. NJima upravljaju iz Direkcije pa tako nije moguce da uradimo nešto sitno, da zastaklimo Dom kulture, da platimo grobara, košenje šanceva po selu, da ocistimo deponije koje se formiraju na svakoj strani. Pored toga, da platimo benzin kako bi otišli do grada za potrebe Mesne zajednice, platimo utrošenu struju, I mnogo toga još. To su sitnice koje život znace. Kažu, to nije moguce, moramo da potrošimo pare odjednom. Šta da se radi, pospemo šljunak po ulicama, uzmemo greder i ravnamo sve to. I odoše pare. Koliko sam samo puta o svom trošku službeno odlazio u opštinu Požarevac, naglašava Momcilo Ilic.

KOME SLUŽI PARK?

- Dosta toga je uradeno, ne mogu da kažem. Nasipali smo ulice dva puta, nema više blata i bara kao ranije, a dobili smo i asfalt do Batovca pa smo “ vezani” preko Dubravice i Zabele za Požarevac. Uradili smo glavni zemljani put pored crkve do pecanskog spoja sa dubravickim asfaltom. Želimo da iduce godine iz dodatnih sredstava uradimo pošljuncavanje tog pravca od 3 kilometra cime bismo bili povezani i sa Kostolcem. Pored toga, oganizovali smo uredenje prostora pored stadiona malih sportova i Doma kulture tako što je srušena stara Opština, a na tom mestu izgracen je deciji park. Radove je finansirao Borivoje Milicevic, povratnik iz Australije, hvala mu na tome. Pisali ste i vi o tome tako što nas niste ni spomenuli, baš kao ni kada sam svojim parama obijao pragove Opštine kako bi pronašao ko je dozvolio rušenje stare Opštine. Dobili smo park kakav nismo želeli, onako ograden zvrji prazan. Posle dužeg cekanja dobicemo nove telefonske prikljucke, Elektromorava vrši zamenu starih, dotrajalih drvenih bandera, a ono što posebno raduje, adaptirali smo seosku ambulantu. Iz Fonda za razvoj prošle godine dobili smo 500 000 dinara, i uz naša od 400 000 dinara okoncali smo adaptaciju tako da od nedavno, na veliku radost meštana, lekar dolazi svake srede dok je “brat” prisutan svakodnevno. Veliku zahvalnost dugujemo i lokalnoj samoupravi, posebno clanovima SPS iz Požarevca koji su nam izglasali dodatna sredstva. Dosta toga je uradeno, ali ni ovog puta nismo zvali medije da se slikamo i hvalimo, uradili smo to u velikoj tišini, naglašava Ilic.

ŽEDNI PREKO VODE

U moru problema, Brežancima Morava zadaje poprilicno glavobolja.

- Moram da pomenem i prevoz skelom kojim rukovodi Direkcija, a u tome naša Mesna zajednica nema nikakvih ingerencija. Zbog toga ljudi napadaju predsednika koji nema nikakvih informacija jer mu ih niko i ne daje. Nisu nam dali da naplacujemo prevoz, to su solidna sredstva koja mi kao Mesna zajednica gubimo. Da li je u redu da nekog voziš yabe? Od tih para, oko 150 000 dinara godišnje mogli smo da stalno nasipamo put prema skeli, put preko Morave koji niko ne održava, da uredimo priobalje i napravimo vikend prostor koji bi koristio i Požarevljanima. Pomenuo bih na kraju i “ Brodarstvo” koje je privatizovano i ko zna kako se sada zove ta firma. U toku je rešavanje njihove obaveze prema selu zbog mosta koji su nam uzeli. Cekamo odgovor od Opštine na naš zahtev koji smo im putem javnog pravobranioca uputili, a to je da nam se vrati naša cuprija. Neka je plate od eksploatacije šljunka, što bi mi placali skelu, ko je tu važniji, oni ili mi, pita se Momcilo Ilic, predsednik Saveta MZ Brežane.

M. Kuzmanovic

HILJADU ZAŠTO

-Zašto nam ne rade projekte, ne održavaju groblje, zašto nam ne odnose smece, ne ciste granje na putu do Požarevca koji je pun rupa, ne uvedu kružni saobracaj, ne organizuju referendum za samodoprinos? Da li misle da mi to sami možemo da uradimo, bez pokrica troškova? Mora neko da koordinira rad sa selima da bi se i ono ovajdilo u necemu. Ovako, smenice nas, dolaze novi, i oni uce dve godine pa i njih smenjuju. Dokle tako, pita se Momcilo Ilic.

POSKUPLJENJE ŽIVOTNIH NAMIRNICA

SKUPLJE MLEKO U PRODAVNICAMA

-Nove cene mleka i mlecnih proizvoda

-Od pocetka septembra meso je skuplje za oko 20%, a svakog momenta ocekuju se nove cene uvecane za još 20%

Proizvodacka cena mleka i mlecnih proizvoda od 1.oktobra uvecana je linearno za oko 5%, dok ce cenu u maloprodajnim objektima odrediti trgovacke marže. Mleko kompanije “Imlek” koštalo je 50,9 dinara, a sada je cena 53,5 dinara. Cena mleka “Novosadske mlekare“ povecana je sa 46 na 48,5 dinara, dok ce jedan litar mleka iz “Mlekare Subotica” umesto 48,5 dinara koštati 52,1 dinar.

Nova otkupna cena mleka u zavisnosti od kolicine i kvaliteta krece se od 18 do 25,6 dinara po litru za mleko ekstra klase, bez PDV-a i premije, dok je do sada otkupna cena mleka ekstra klase bila 23 dinara po litru.

Posle septembarskog po-skupljenja u mesarama cena mesa je sledeca: junetina 395, svinjetina 314,10 i piletina 199 dinara za kilogram. Razlog tog poskupljenja prema recima Mikice Milenkovica, finansijskog rukovodioca u “UNION MZ”-u bio je veoma loš rod kukuruza.Zbog ranijeg tova još uvek na tržištu je zadovoljavajuca ponuda mesa. Medutim, trenutno malo ljudi se odlucuje na tov, a dokaz tome je niska cena prasica, 60 -70 dinara za kilogram.

S obzirom na to da je stocna hrana poskupela, proizvodnja je smanjena i u narednom periodu može se ocekivati rast cena za oko 20%. Inace, ovakva situacija je u celoj Evropi zbog suše i izuzetno visokog porasta cene kukuruza od 9 na 15 dinara za kilogram. Pilece meso je najviše poskupelo, maltene 50% sa 120 na 200 dinara za kilogram, a razlog tome su veliki gubici nastali usled izuzetno visokih temperatura.

D.D.

JESENJE SAVETOVANJE POLJOPRIVREDNIKA

NAUKA DAJE MAKSIMUM

U Velikoj sali Zavoda za poljoprivredu "Stig" prošlog utorka održano je jesenje savetovanje za individualne poljoprivredne proizvodace. Predavanje na temu "Analiza rezultata makroogleda strnih žita u 2006/07. godini" realizovano je od strane samostalnih strucnih saradnika iz Zavoda, a predavanja o predlogu sortimenta za 2007/08. godinu i sortnoj agrotehnici održali su gosti iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada (dr Miroslav Maleševic i dr Srboljub Dencic) i Centra za strna žita Kragujevac (dr Milivoje Milovanovic).

Poljoprivredni proizvodaci su bili u prilici da se informišu i da se lakše odluce koje ce sorte strnih žita ove jeseni zasejati na svojim oranicama.

Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo, žetva suncokreta na podrucju Branicevskog okruga je završena, a prosecni prinosi su oko 1.800 kg/ha, za razliku od prošle godine kada su se kretali u granicama od oko 2.300 kg/ha. Kukuruz je obran sa 45% od ukupno zasejanih 85.000 hektara i prosecan prinos je oko 2,7 t/ha. Žetva soje se približava kraju i do sada je obavljena na 90% od ukupno zasejanih površina sa prosecnim prinosom od 1.100 kg/ha.

D.D.

PROSLAVLJENA LOVACKA SLAVA U BUBUŠINCU

LOVCI SIGURNE RUKE

U Domu kulture u Bubušincu protekle srede u prisustvu velikog broja zvanica clanovi lovacke sekcije proslavili su Svetog Evstatija, zaštitnika lova i lovaca. Na slavi su bili prisutni lovci iz Boleca, Boževca i Simiceva sa kojima se domacini vec desetak godina intezivno druže.

Lovacka sekcija "Bubušinac" funkcioniše u okviru Udruženja "Milenko Stojkovic" iz Požarevca i ima 31 clana, kao i 10 -15 omladinaca koji od starijih uce kako da jednog dana postanu uspešni lovci. Prema recima predsednika sekcije, Veliše Dimitrijevica lovci iz Bubušinca love na mestu zvanom Livade i Stig, a ove godine najviše srece imao je Mališa Pavlovic koji je u maju ulovio srndaca. Prošle godine ostvaren je bogat ulov zeceva i fazana. Posle uspešnog lova lovci se okupljaju u Lovackom domu gde se uz specijalitete koje sami spravljaju druže i prepricavaju svoje dogodovštine.

Inace, lov na fazana pocinje 21.novembra i traje nedelju dana, zatim sledi tronedeljni lov na zeca i zadnje nedelje decembra ponovo je na meti fazan. Krajem februara lovci iz Bubušinca ce se okušati i u lovu na divlju patku. Sledece godine proslava ce se organizovati u Bratincu.

D.D.

OKTOBAR: MESEC POSVECEN PRAVILNOJ ISHRANI

ZDRAVLJE IZ TANJIRA

Odavno je naucno dokazano da od nacina ishrane umnogome zavisi naše zdravlje. Gojaznost i nepravilna ishrana, udruženi sa nedovoljno fizicke aktivnosti, dobrim delom su odgovorni za pravu epidemiju hronicnih nezaraznih bolesti ( kardio i cerebrovaskularne bolesti, maligne neoplazme, dijabetis, hipertenzija, kalkuloza žucnih puteva, osteoporoza...) koje danas haraju razvijenim i ekonomski mocnijim delom sveta. I dok se covecanstvo u industrijski razvijenijim regijama razboljeva od obilja hrane, u drugim delovima Planete caruje glad i bolesti koje je prate. Kako bi se napravila nekakva ravnoteža, možda baš kao po sistemu spojenih sudova, oktobar je odlukom svetskog Saveta za hranu (FAO), posvecen promovisanju pravilne ishrane još daleke 1945. godine. Datum osnovanja FAO, 16. oktobar, uzet je za Svetski dan pravilne ishrane.

Porast obolevanja i umiranja od hronicnih nezaraznih bolesti je intenzivirao mnogobrojna istraživanja. NJima je potvrdeno da na pojavljivanje odredene bolesti utice veliki broj cinilaca, koji su nazvani faktorima rizika. Ovi cinioci, posebno u slucaju kada se udruži više njih, imaju negativno, pa i pogubno dejstvo na obolevanje, tok bolesti, moguce komlikacije i na kraju ishod lecenja. Na faktore rizika, u koje ubrajamo pol, godine starosti, naslede i tip licnosti, nije moguce uticati. Medutim, na faktore rizika koji su u vezi sa nacinom života, a u koje se ubrajaju nepravilna ishrana, nedovoljna fizicka aktivnost, pušenje, konzumiranje alkohola i slicno, u velikoj meri se može uticati. Zbog toga je pre nekolio godina u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu otvoreno Savetovalište za pravilnu ishranu koje radi sredom popodne. Intereso-vanje Požarevljana da pravilnom ishranom smanje višak kilograma i poboljšaju zdravlje je iz godine u godinu sve vece. Tokom cele prošle godine Savetovalište je imalo 1.182 konsultacije, a samo u prvih 9 meseci ove 1.070.

-Gojaznost, uslovljena nepravilnom ishranom ne može se rešiti preko noci, jer ni višak kilograma nije tako stvoren. Hrana, pa ni ona najzdravija nije lek koji daje brze rezultate poput aspirina, na primer. NJeno delovanje na poboljšanje zdrvlja je obrnuto proporcionalno nastanaku gojaznosti, eventualno i razvoju neke bolesti, što cesto je veoma spor proces koji zahteva mnogo dobre volje i strpljenja. Osnovna pravila za korekciju telesne težine podrazumevaju smanjenje dnevnog unosa kalorija, uz odgovarajuci izbor hrane i doziranu fizicku aktivnost - naglasio je dr Saša Dražilovic, strucnjak za pravilnu ishranu u ZZJZ.

Iako je svaki covek slucaj za sebe, nešto se ipak može generalizovati. Na primer, rasporedite pravilno svoje obroke (greška je preskakati ih, posebno kada je u pitanju dorucak). Izaberite hranu sa malo masti i dobro je žvacite. Jelo “s nogu”, kada se hrana takoreci guta, izbegavajte, ma koliko bili u žurbi. Takode, kada imate mogucnost izbora, ne opredeljujte se za brzu hranu i gazirana pica. Ne preporucuju se u vecim kolicinama ni beli hleb, pržena testa i zamašceni kolaci iako vas upravo oni, sa dosta ukusnog krema najviše privlace. Iz grupe mesa, najrede se opredeljujte za svinjetinu i ovcetinu, posebno ako je masnija. Iako se za riblje meso smatra zdravim, ono masnije, ili konzervisano u dosta ulja, to svakako nije. Izbegavajte slaninu, a i ostale suhomesnate proizvode. U vecim kolicinama ne preporucuju se ni punomasna mleka, pavlaka, kajmak, buter ili sirevi sa vecim procentom mlecne masti. Treba izbegavati, kad god to možete, majonez, razne umake, grickalice (cips, smoki itd), kao i cokolade, eurokrem...i sva zamašcena jela.

R.R.D.

PREPORUCUJE SE:

žitarice

- hleb i testenine od crnog, odnosno integralnog brašna

- špageti, makaroni

- ovsene pahuljice

- kolaci bez cokolade

- meso, riba i jaja

- posna mesa (piletina, teletina)

- morska riba

- 2 jajeta nedeljno

- mleko i mlecni proizvodi

- obrano mleko

- jogurt od obranog mleka

- sir do 20% mlecne masti

- voce i povrce

- bez ogranicenja. Najbolje je sveže, sezonsko

- ulja, masti i šeceri

-biljna, hladno cedena ulja

-med

-džem sa što manje industrijskog šecera

FOND ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC

“PALI” PARAFI NA ODLUKU

U prošlom broju našeg lista doneli smo opširno tumacenje Odluke Upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine Opštine Požarevac. Istog dana kada je izašao “Rec naroda”, u požarevackom opštinskom zdanju je uprilicena svecanost na kojoj su potpisani ugovori izmedu predstavnika Fonda i predstavnika firmi, odnosno organizacija koje su prema pomenutoj Odluci UO dobili odredena materijalna sredstva za realizaciju projekata primarne zaštite životne sredine.

-Mi smo danas okoncali jedan veoma važan posao kojim smo po prvi put sproveli i realizovali jedan konkurs na osnovu kojeg su raspodeljena sredstva Fonda. Potraživanja su bila znatno veca od 55 miliona dinara, koliko nam je bilo ostalo do kraja ove godine. To znaci da je bilo i nezadovoljnih, jer je ukupan zbir traženog novca iznosio oko 250 miliona dinara. Kriterijumi su nam bili veoma jasni i decidirano navedeni u konkursu. NJima su bili definisani prioriteti i receno šta je ono što možemo da ucinimo na sprecavanju zagadenja životne sredine. Kao i u drugim oblastima života i razvoja, mnogo je bolje, jeftinije i efikasnije preventivno delovati, zato su prihvaceni neki projekti koji imaju za cilj promenu svesti ljudi o važnosti zaštite životne sredine. Moram da napomenem da je ovo bio osnovni motiv clanovima Komisije, da opredele nekoliko miliona dinara za edukaciju, posebno dece, ucenika nižih razreda osnovnih škola. Participirali smo sa odredenim iznosima i niz tribina, odnosno predavanja vezanih za zaštitu životne sredine. U ovoj podeli, najznacajnije je finasiranje “primara” toplifikacione, vodovodne i kanalizacione mreže u odredenim sredinama, kao i podrška pocetnim koracima u selektivnom sakupljanju otpada i njegovom pretvaranju u sekundarne sirovine - rekao nam je posle svecanosti Dejan Savic, clan UO Fonda.

Za 2007. godinu sredstva Fonda jesu rasporedena, ali vec u aprilu naredne godine sledi slican Konkurs, tako da svi nezadovoljni, kao i oni sa novim dobrim idejama, treba takoreci vec sutra, da pocnu sa izradom projekata i prikupljanjem odgovarajuce dokumentacije.

R.R.D.

U ZAVRŠNICI OBELEŽAVANJA SVETSKE NEDELJE DOJENJA DODELJENA

31 DIPLOMA ZA MAME I BEBE

Požarevacko zdravstvo je još pre nego što je ustanovljena Svetska nedelja dojenja, prepoznalo važnost vracanja majki na najbolji nacin ishrane svojih beba. Tacnije, pre nešto više od dve decenije, tadašnji direktor Decijeg dispanzera dr Miomir Brankovic (prvi doktor medicinskih nauka u našem kraju) sa timom mladih lekarki koje su tek pocinjale da primenjuju u praksi znanja sa fakulteta, zapoceo je izbor najlepše negovane bebe. Medu brojnim kriterijumima vezanim za negu i izgled beba, bio je i podatak da su bar šest meseci hranjene ”na maminim grudima” (danas jedna od tadašnjih naj-beba radi u našoj Kuci).

Sledeci ovu tradiciju, Zavod za javno zdravlje i Patronažna služba Doma zdravlja, dodeljuju diplome najbolje negovanim bebama, krunišuci na ovaj nacin Svetsku nedelju posvecenu dojenju. Jedna takva svecanost održana je prošlog petka, kada je ovo prestižno priznanje dobila 31 mama za pravilno dojenje, na vreme zdravstveno kontrolisane i vakcinisane bebe, koje zadovoljavaju kriterijume pravilnog psihofizickog razvoja za njihov uzrast. Na skupu su govorile prim. dr Zorica Mitic, direktorka ZZJZ, Stevana Ilic, glavna patronažna sestra, dr Cvija Stojanovic, nacelnica Centra za prevenciju ZZJZ, a prisustvovali su i dr Zlata Ivanovic, nacelnica Decijeg dispanzera i dr Miloš Brankovic, nacelnik decijeg odeljenja požarevacke bolnice. Svecanost su svojom igrom ulepšale devojcice iz predškolske grupe vrtica “Bambi”. NJih deset je izvelo prigodan recital i odigralo ples ”Moja mama lepo prica” u koreografiji njihovih vaspitacica Vesne Jakovljevic i Aleksandre Popovic.

R.R.D.

FOTO VEST

TRKA ZA SRECNIJE DETINJSTVO

Polazeci od opšte prihvacenog pravila da se deca najuspešnije udaljavaju od loših navika, ako se bave nekom od sportskih disciplina, Crveni krst je kroz program obele-žavanja Decije nedelje, promovisao “Trku za srecnije detinjstvo”. Održa-vanjem ove, najstarije manifestacije u Decijoj nedelji, prošlog petka, na stadionu “Železnicara”, ucenici OŠ “Dositej Obradovic” iz Požarevca istrcali su svoju Trku. Tom prilikom, pobednici u muškoj i ženskoj konkurenciji, od prvog do osmog razreda, dobili su od Crvenog krsta Požarevac prigodne poklone.

R.R.D.

NA REDOVNOM SASTANKU EPIZOOTIOLOGA U POŽAREVCU

O PROGRAMU MERA ZAŠTITE ŽIVOTINJA

-Realno je ocekivati da ce Veterinarsko specijalisticki institut u Požarevcu u saradnji sa veterinaraskim stanicama, uspešno sprovesti Program mera zaštite životinja u ovoj godini

Požarevacki Veterinarsko specijalisticki institut ugostio je prošlog meseca ucesnike epizootiološkog sasta-nka posvecenog programu mera zdravstvene zaštite životinja u 2007. odnosno do kraja ove godine. Sastanku su pored zaposlenih u Institutu prisustvovali direktor Uprave za veterinu, šefovi regionalnih kancelarija veterinarske inspekcije za Branicevski i Podunavski okrug, svi direktori javnih i privatnih veterinarskih stanica i nadležni republicki inspektori u opštinama oba okruga.

-Na sastanku smo se dogovorili o zadacima koji nas ocekuju do kraja ove godine, a predvideni su Programom mera i uputstvima koje je dostavila Uprava. Program, inace, sadrži više vrsta poslova. U vezi sa govedima to su vadenje krvi i laboratorijski pregledi iste i obeležavanje neobeleženih grla. Jedna od važnih tema ovog sastanka bila je akcija vakcinacije, obele-žavanja i evidentiranja pasa i macaka. Ja mislim da cemo do kraja ove godine uspešno obaviti sve poslove predvidene ovim programom sa cijim se donošenjem kasni jer se kasnilo i sa formiranjem Vlade Srbije koja je jedina nadležna za utvrdivanje ovog dokumenta na predlog Ministarstva poljoprivrede, Uprave za veterinu, kaže direktor Instituta u Požarevcu LJubi-mir Stojiljkovic.

Na epizootiološkom podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga koje pokriva požarevacki Veterinarsko-specijalisticki institut postoji više veterinarskih stanica od kojih je jedan broj u državnom, a drugi u privatnom vlasništvu. Od ukupnog broja, 21stanica je konkurisala kod Ministarstva poljoprivrede za odobravanje poslova po Programu mera zdravstvene zaštite životinja. To prakticno znaci da ce one oba-vljati te poslove u saradnji sa Institutom, donosice uzorke krvi i mleka na pregled kako bi se, nakon toga, u zavisnosti od rezultata, preduzimale odgovarajuce mere.

TRENUTNA EPIZOOTIOLOŠKA SITUACIJA U BRANICEVSKOM OKRUGU

BESNILO U ŽIVICI I DUBOCKOJ

-U toku je akcija vakcinacije pasa i macaka u zaraženim naseljima i podrucjima ugroženim od besnila

Rešenjem nadležnog ministarstva, na podrucju Branicevskog okruga, utvrdena su dva žarišta besnila. U požarevackoj Opštini to je u naseljenom mestu Živica, u lovištu “Stig” gde je dijagnostikovano besnilo kod jedne lisice. Takode, podrucje u poluprecniku najmanje 10 kilometara od žarište proglašeno je ugroženim. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu, propisalo je mere koje u takvoj situaciji treba preduzeti i jedna od osnovnih je vakcinacija pasa i macaka i obeležavanje pasa, evidentiranje svega toga u bazi podataka i izdavanje uverenja-pasoša držaocima tih životinja.

-Drugo žarište besnila je u naseljenom mestu Dubocka u Opštini Petrovac, lovište “Trest”. Istim rešenjem nadležnog Ministarstva, Podrucje u poluprecniku od najmanje 10 kilometara od žarišta proglašeno je ugroženim. Kao i u prvom slucaju i u ovom su propisane mere u smislu vakcinacije i obeležavanja životinja na tom podrucju. Mere sprovodi veterinarska služba na tom podrucju pod nadležnošcu republicke veterinarske inspekcije. Napominjem da vakcine, cipova i aplikatora ima. U Živici je akcija vakcinacije u toku, ovih dana krenuce i u Dubocki. Vakcinisanje je besplatno odnosno nadoknada ide iz sredstava budžeta Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Placa se samo taksa u iznosu od 100 dinara, obavestila nas je Milena Živojinovic.

ZAŠTITA OD TRIHINELOZE

APEL LOVCIMA

-Meso divljih svinja obavezno pregledati metodom veštacke digestije, a ne metodom kompresije

Iako je podrucje Branicevskog okruga proglašeno endemskim kada je u pitanju trihineloza, vec duže vreme situacija na tom planu je stabilna zahvaljujuci redovnim pregledima uzoraka mesa od strane veterinarskih službi kao i sve cešcoj praksi gradana da meso pre upotrebe donose na pregled.

- Nemamo više kao ranijih godina izražene epidemije trihineloze kod ljudi. Takode, na podrucju Opštine Požarevac, vec cetvrtu godinu zaredom sprovodimo sistematsku deratizaciju koja daje pozitivne rezultate o cemu svedoci i smanjenje broja zaraženih svinja. Ovom prilikom apelujemo na lovce, na lovacke organizacije da uzorke ustreljenih divljih svinja obavezno pregledaju metodom veštacke digestije, a ne kompresije koja se primenjuje kod obicnih svinja. To znaci da pregled treba poveriti samo onim organizacijama koje su opremljene i sposobne da rade metodu veštacke digestije. Naš Veterinarski specijalisticki institut ima akreditovane metode u skladu sa ISO standardom 17025, jedna od njih je upravo metoda veštacke digestije koja je jedini pouzdani nacin pregleda mesa divljih svinja. Inace, zaraženih divljih svinja trihinelozom na našem podrucju ima, prošle godine je 10 uzoraka bilo pozitivno na trihinelozu i to je povecanje u odnosu na ranije godina, istice Milena Živojinovic.

S.E.

POŽAREVACKA AUTO – PIJACA

CENE "JAKE" PALE "POLOVNJAKE"

Subotom pre podne, na Dragovackom putu, prostoru standardno veoma posecenog “Buvljaka” nekoliko desetina, možda i citavih stotinu “polovnjaka” ceka novog vlasnika. Gotovo svi sa fabricke trake sišli potkraj prošlog veka, ali pristojno doterani i “našminkani”. Po recima vlasnika, mada ih uglavnom prodaju ljudi sa sudski overenim ovlašce-njem pravog vlasnika u džepu, dakle - po recima tih ljudi, automobili su “bez mane”. Samo, eto, valja ih prodati, narocito posustale dizele, pre prvih zimskih dana.

Vidno je podozrenje sa kojim uocljivo mali broj potencijalnih kupaca kriticki osmatra modele za koje je spreman da se cenjka, manje ili više uspešno. To “šacovanje” i nastojanje da se ispod naoko pristojne boje i linije auta prozre mesto gde je eventualno bio “cuknut” pa “peglan”, možda natruo pa zamazan gitom ili “plastikom” i to pronicanje u verodostojnost brojeva šasije i motora, pa zagledanje gde i koliko ka-plje ulje i “kako pali”…, citav je beskrajni ritual.

Cenkanje, medutim, spada u “umetnost”. Sa razlogom: istaknuta ili izrecena cena uocljivo prevazilazi realno stanje i vrednost robe.

Tek nekoliko ilustracija: “Golf” iz 1987. godine nudi se za 2.800 evra, “Kadet Suza” dizel, isto godište, u prilicno lošijem stanju - 1.600 evra. “Ford Orion”, dizel iz 1991. godine - 2.500 evra, kao i “Reno 19”, dizel iz ‘90-te. Nešto mlada, “Vektra” dizel iz 1993. godine, 3.500. “Opel Suza” iz 1986. godine nudi se za 2.400 evra. Dobro izgleda, jedino je “kvari” što je “proslavila” 21. rodendan i treba je “udati” što pre. U odnosu na nju, pravi “momcic”, “Audi” 1,8 S iz ‘95-te ima pocetnu cenu od 3.900 evra. “Vektra” dizel iz 2001-e, mlada i lepa, košta dobrih 7.800 evra.

Medu “domacima”, “Jugo Tempo 1,1” iz 1988-e nudi se za 1,850 evra, dao bi se “skinuti” i na 1.500, da nije prošle godine slavio “punoletstvo” i “zreo za drugu specijalu”. Ali, bar je uocljivo sveže ofarban i spremljen da nekog “usreci”. “Pa-rnjak” u ceni i godištu, “Ford Esko-rt” privukao je vecu pažnju svojom izbledelom i matiranom, prvom, fabrickom bojom. Najjeftinija, “Jugo Skala 55” iz 1989-e cenjena je 550 evra, ali bi sa uloženih još dvaput toliko bila sasvim pouzdan auto.

Vlasnik “Golfa 3” turbo-dizel iz 1993-e, svog miljenika sa “ful” opremom ceni 4.000 evra, fiksno. Najmladi i najskuplji, “Fiat Punto” 1,9 TD iz 2003-e, košta 6.100 evra.

I tako redom, sve do “Mercedesa”, E 220D, starog 11 godina, cenjenog 8.000 evra.

Medu prodavcima vlada uverenje da ce, država “sigurno pustiti preregistraciju” auta sa crnogorskim tablicama. Veruju da se još uvek mogu i datumi “vracati”, samo “tre-ba znati ljude”. Doduše, prošle subote nijedan auto sa tablicama tek razdružene nam bratske Republike nije se pojavio na Auto - pijaci.

Po recima predstavnika smederevske firme za sklapanje i overu kupoprodajnih ugovora, koji se citav taj dan “smarao” u vidno obeleženom autu agencije, nijedan ugovor nije sklopljen vec nedeljama. Veli da se na požarevackoj pijaci samo gleda, a u “Bubanj potoku” kupuje.

Prodavci, nezadovoljni lošim pazarnim danom i visokim ulaznim taksama, porucuju da bi Auto-pijaca mogla da bude bez velikih lokvi ustajale vode zaostalih od poslednjih kiša, a dodaju da bi bilo pristojno da ima i jedan poljski NJC, jer pivo i vino, konzumirano citavog prepodneva uz meze u improvizovanom pokretnom bifeu sa “baštom”, “traže svoje”…

D. Milenkovic

IZ VELIKE MORAVE U POLJANI KOD POŽA-REVCA IZVAÐEN

HRASTOV CAMAC STAR 20 VEKOVA

- Meštani Poljane celi dan vadili ovu grdosiju tešku šest tona jer je bila napunjena peskom

- Moguce je da camac bude znacajan eksponat na Viminacijumu

Da nije došlo do oseke Velike Morave meštani Poljane nikada se ne bi dokopali retke dragocenosti - velikog hrastovog camca neutvrdene starosti,najverovatnije "vremešnog" 20 vekova.

Camac je dug osam metara i 20 santimetara,a iz Morave je izvaden kašikom velikog bagera. Ipak, sacuvan je u potpunosti.

"Celi dan smo vadili ovu grdosiju iz vode,nije bilo ni malo lako. Videli smo da je vrlo vredno plovilo. Kažu da je u velikom pohodu njime osvojen Viminacijum", -veli Vladan Paunovic,iz Poljane.

Samo što je izvaden iz vode , a camac polako postaje seoski problem. Naime, gde bi ubuduce trabalo da se nalazi, pitanje je koje zaokuplja pažnju.

"Mi smatramo da bi on trajno trebalo da ostane kod nas u Poljani i da bude prvi eksponat buduceg muzeja. Oko toga imamo opštu saglasnost meštana", smatra Goran Dumnanic, takode iz Poljane.

Kako nas je obavestio doktor Miomir Korac, pomocnik ministra kulture u Vladi Republike Srbije, camac bi mogao da bude kao eksponat dopremljen i izložen u svetski poznatom arheološkom lokalitetu Viminacijumu.

"Takav eksponat,uz sve uvažavanje meštana Poljane zaslužuje da ga vide domaci i strani turisti. On ce izazivati pozornost svih koji dodu", - rezonuje doktor Miomir Korac.

S.Ristic

VASA BABIC IZ KUCEVA, FOKLORNA LEGENDA ISTOCNE SRBIJE

KOLO SRBE ODRŽALO

- Obucio 5.000 foklorista

- Tata - mata za srpsko kolo

- Jedan od osnivaca Smotre izvornog narodnog stvaralaštva ,,Homoljski motivi''

KUCEVO - Vasa Babic (72) iz Kaone kod Kuceva, tokom cetiri decenije svoje posvecenosti srpskom fokloru ,naucio je srpskim igrama i obicajima u narodnom kolu oko 5ooo momaka i devojaka !

- Pravilan korak je zakon u kolu,od njega sve pocinje i sve završava.Ko za korak i ritam nema osecaj, taj bolje da se ne hvata u kolo u kome je sve lepo nadigravanje - veli Vasa.

- Izvorna muzika narodne igre su mi u krvi od rodjenja. Kažu moji ukucani da sam sa dve i po godine zaigrao i naucio da igram prvo vlaško kolo.Ceo život mi je prošao u cuvanju narodne foklorne tradicije,a stotinu priznanja koja sam dobio, krase vitrine u mojoj kuci i dokaz su da nisam život uzalud procerdao.

U foklornim društvima Vasa je bio najpre igrac,pa koreograf,kostimograf, savetnik,organizator.

Brojne su porodice u kojima je ucio i obucio srpskoj narodnoj igri i kolu i tri generacije.

- Kolo je na Srbe održalo, njemu hvala. Narod koji nema svest o sopstvenoj foklornoj prošlosti i tradiciji, kao da ne postoji, kaže Vasa Babic koji je u subotu uvece na svecan nacin, u selu Neresnica, primio svoje sto prvo priznanje ,u ime KUD iz Kaone, ovogodišnjeg vicešampiona takmicenja Susreti sela 2007.

Vasa je inace jedan od osnivaca ,,Homoljski motiva'' i bio direktor ove manifestacije punih 37 godina.

LJ.Nastasijevic

OPŠTINSKI ODBOR DEMOKRATSKE STRANKE U POŽAREVCU

"PEDESET KORAKA KA BOLJEM ŽIVOTU"

Ispred OO DS Požarevac, protekle srede, na konferenciji za novinare organizovanoj medu gradanima, u ul. Stari korzo, predsednik OO DS, inace, narodni poslanik, Žarko Pivac, i potpredsednik OO DS, Miodrag Milosavljevic, ukazali su na dosadašnji odgovoran rad Vlade RS, pre svega, na ispunjena obecanja data gradanima: nastavak pregovora sa EU, subvencije poljoprivrednicima, ukidanje poreza na prvi stan, smanjenje poreza na kompjutere, stabilan dinar i redovnu isplatu plata i penzija.

"To je obecano, to je i ucinjeno", zakljuceno je na konferenciji na kojoj su gradanima data i nova obecanja: da penzije prate jednim delom i porast plata, da naknada za žene koje održavaju trudnocu iznosi 100 posto od plate, dodatna sredstva za razvoj siromašnih regiona i dalja podrška poljoprivrednicima.

Tom je prilikom posebno ukazano na doprinos politicara iz redova Demokratske stranke, dvanaestoro ministara i potpredsednika Vlade RS, Božidara Ðelica, koji su život u Srbiji, na putu ka Evropi, ucinili kvalitetnijim - zakljuceno je.

A. M.

SAOPŠTENJE NOVE SRBIJE

Otvoreno pismo predsedniku opštine Požarevac gospodinu Dušanu Vujicicu

Poštovani,

Obracamo Vam se na zahtev gradana opštine Požarevac i clanova Nove Srbije koji su nezadovoljni radom menadžera opštine g. Predragom Pajicem.

Po zakonu o lokalnoj samoupravi kaže se da je posao menadžera opštine sledece

1. Predlaže projekte kojima se podstice ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe gradana i obezbeduje zaštita životne okoline.

2. Podstice preduzetnicke inicijative i stvaranje privatno javnih aranžmana i partnerstava.

3. Podstice i koordinira investiciona ulaganja i privlacenja kapitala.

4. Inicira izmene i dopune propisa koji otežavaju poslovne inicijative.

Na osnovu ovoga vidimo da kao menadžer nije predložio projekte za razvoj opštine, nema otvaranja novih preduzeca i radnih mesta, nema zaštite životne sredine, napomenucemo da nema rešeno pitanje deponije smeca, regulisanje zdravog vodostanja i uvodenje gasifikacije u našoj opštini. Naša opština nema nikakvih investicija, nemamo definisanu industrijsku zonu za nova preduzeca i imamo zapostavljenost Kostolca kao najvece gradske sredine iz koje u budžet opštine ulaze najveca sredstva. Menadžer nije zadužen za jednu mesnu zajednicu ili za jedno javno preduzece, vec za citavu opštinu i sve njene gradane. Mišljenja smo da Vam je ovo najveca argumentacija da raskinete ugovor i imenujete novog menadžera.

Vi ste izabrani da zastupate interese svih gradana.

Kao starom Požarevljaninu, pošto cesto kažete da radite na zadovoljstvu svih gradana, ucinite ono što je dobro za sve, a ne za puko održavanje na vlasti sa nesposob- nim ljudima.

OMLADINA JAZAS-A

POCINJE ŠKOLA ZA EDUKATORE

Požarevacka Omladina JAZAS-a, u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje i ove godine organizuje školu za edukatore, mladice i devojke koji ce novostecena znanja prenosti vršnjacima iz srednjih škola na teritoriji Opštine Požarevac. Škola ce trajati od 13. do 17. oktobra, a obuhvatice niz segmenata iz zdravstvenog vaspitanja mladih, posebno iz domena polno prenosivih bolesti i nacina zaštite od njih. Strucna predavanja ce držati prim. dr Zorica Mitic, direktorka ZZJZ, a vršnjacku edukaciju Jelena Stamenic, trener Omladine JAZAS-a Požarevac.

R.R.D.

HALO 92

PRIJAVA ZA NEDOZVOLJENU PROIZVODNJU

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Živorada S. (1949) iz Kostolca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo nedozvoljena proizvodnja. Živorad je osumnjicen da je tokom 2007. godine u Balkanskoj ulici u Požarevcu neovlašceno vršio otkup, preradu, proizvodnju i prodaju proizvoda od plastike. Izvršenim pretresom Živorad je zatecen u proizvodnji plasticnih saksija, pronadena je veca kolicina otpadne plastike, mlevene plastike spremljene za dalju preradu, 40.000 komada saksija pripremljenih za prodaju, mlin za mlevenje otpadne plastike, mašina-brizgaljka za plastiku i dokumentacija vezana za otkup plastike. Osumlnjiceni nije imao ovlašcenje za proizvodnju i preradu plastike niti registrovanu radnju za obavljanje ove vrste delatnosti.

FALSIFIKOVANE ISPRAVE

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Danijele R. (1967) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršila krivicno delo falsifikovanje isprava. Danijela je osumnjicena da je Odseku upravnih poslova u Policijskoj upravi Požarevac, predala falsifikovanu dokumentaciju za registraciju dva vozila marke "audi a-4" i "volksnjagen-polo". Osumnjicena ne raspolaže saznanjima gde se nalaze vozila za ciju registraciju je podnela zahtev, pa je Policijska uprava Požarevac raspisala potragu za ovim vozilima.

Za isto krivicno delo osumnjicen je i automehanicar Vlasta C. (1954) iz Požarevca, koji je Odseku upravnih poslova u Policijskoj upravi Požarevac predao falsifikovanu dokumentaciju za registraciju vozila marke "golf". Izvršenim proverama utvrdeno je da je za ovim vozilom raspisana potraga, jer je ovo vozilo ukradeno u Italiji. Policija je oduzela vozilo koje ce nadležne službe vratiti vlasniku.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

U PETROVCU ODRŽANA IZLOŽBA PRIPLODNIH KRAVA I JUNICA

PO STOCARSTVU POZNATI U SRBIJI

Na stocnoj pijaci u Petrovcu, prošle subote, održana je 24. opštinska izložba priplodnih krava i junica, a u organizaciji Agrarnog fonda za razvoj poljoprivrede opštine Petrovac. Prema ocenama zvanicnika izložba je bila uspešna, bilo je izloženo osamdesetak najboljih grla koje petrovacka opština ima, a organizator se pobrinuo i za bogat prateci program za sve posetioce.

Posle višecasovnog oce-njivanja izloženih grla, a pre proglašelja pobednika, izložbu je otvorio Miletic Mihajlovic, narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Petrovac, sledecim recima: „Poštovani poljoprivredni proizvodaci, poštovani predstavnici ministarstva poljoprivrede i drugih institucija, poštovani posetioci, srdacno vas pozdravljam u ime Skupštine opštine Petrovac na Mlavi i u svoje ime izražavam veliko zadovoljstvo da smo danas prisutni na ovakvoj jednoj veoma uspešnoj i lepoj izložbi krava i junica. Pre svega veliku zahvalnost dugujemo našim poljoprivrednim proizvodacima, koji iskazuju veliku volju i ljubav prema svom poslu, prema odgajivanju svojih grla. Vi ste nama danas ucinili veliku cast i ovo je praznik i za oci i za dušu da možemo ovde da vidimo šta naši seljaci, poljoprivredni proizvodaci rade. To obavezuje sve redom i lokalnu samoupravu, a naravno i državu i resorno ministarstvo, da sa više pažlje pristupi i sagleda ono što su potrebe naših ljudi koji se bave ovakvim poslom. Što se tice naše opštine budite uvereni da cemo i dalje biti u funkciji podsticanja vaše pro-izvodnje. Nek ste svi živi i zdravi, zajedno sa vašim ukucanima i neka su vam zdrava i plodna vaša grla. Ovim otvaram zvanicno 24. opštinsku izložbu priplodnih krava i junica i želim vam sve najbolje”.

U ime pokrovitelja manifestacije prisutne je pozdravio i Radiša Dragojevic predsednik opštine : „ Uvaženi proizvodaci, poštovani gosti, zadovoljstvo mi je da vam se u ime opštine i u svoje ime pridružim ovim recima pozdrava i zahvalnosti jer dugujemo zahvalnost proizvodacima koji su danas prisutni i svakako i onima koji nisu danas mogli da dodu, a koji izdvajaju i vreme i trud da unaprede stocarsku proizvodnju po kojoj smo mi bili poznati, a verujem da smo i sada poznati u Srbiji. Ja vam se zahvaljujem jer smo se prošle godine dogovorili da nam ova izložba bude uspešnija i to smo danas i videli po prisutnosti, po kvalitetu, a verujem da cete ubuduce dati doprinos i opština i vi da nam i sledeca izložba bude ovako uspešna. U to ime vas još jednom pozdra-vljam i želim svako dobro”.

Radovan Davidov, direktor Agrarnog fonda se u svom obracanju najpre zahvalio pokroviteljima izložbe, pre svega Skupštini opštini Petrovac, predsedniku opštine Radiši Dragojevicu i predsedniku Skupštine opštine Miletic Mihajlovicu, ministarstvu poljoprivrede, kao i suorganizatorima Zavodu za poljoprivrtedu „Stig” iz Požarevca i zemljoradnickim zadrugama „Petrovac” i „Ranovcanka”. Zahvalio se i svim donatorima, prijateljima i saradnicima bez cije se pomoci ne bi mogli okupiti u ovolikom broju, niti da se sve ovo organizuje. Zatim se posebno zahvalio uzgajivacima koji su svoja grla doveli na izložbu, jer ovaj grad, ova opština, citava naša okolina imaju šta da vide, da ocene i da nauce, a zatim je naglasio: „Petrovacka opština je poljoprivredni kraj, imamo registrovano 1386 gazdinstava od ukupno 10.000. poljoprivrednih gazdinstava, a jedna od najznacajnijih grana je upravo stocarstvo. Dozvolite mi da vas obavestim da je ovog trenutka u opštini obeleženo 12.000 goveda, od toga 7.000 krava, a 2.000 je umaticeno. Upravo iz tih razloga naša opština je marta 2005. godine osnovala Agrarni fond i sada skromna sredstva sa kojima raspolažemo usmeravamo na podsticanje poljoprivredne proizvodnje. Povoljan geografski položaj, blizina Beograda, dobra saobracajna infrastruktura, cine osnovne pretpostavke za razvoj poljoprivrede i plasmana poljoprivrednih proizvoda.

Prva ovakva smotra u našoj opštini organizovana je 1. oktobra 1977. godine i na njoj je tada bilo izloženo 260 grla, a danas imamo 85 pa nas i taj podatak obavezuje da i u ovu granu poljoprivrede daleko više ulažemo. Još jednom vas sve pozdravljam i zahvaljujem na ovakvoj vrsti pomoci da ova izložba uspe na zadovoljstvo svih nas, a u ime buducnosti stocarstva našeg podrucja”.

O podsticajnim merama ministarstva poljoprivrede govorio je Nenad Terzic isticuci da je ova izložba lep primer rezulata ulaganja vlade u ovoj oblasti i nagovestio dalja ulaganja pre svega kroz programe regresa i mera selekcije za svako kvalitetno grlo.

Ispred Fonda za mlade poljoprivrednike prisutnima se obratila i Borka Vucic, narodni poslanik, istakavši znacaj rada na mladoj generaciji kroz edukaciju i sti-pendiranje i u zemlji i u inostranstvu.

Svoje mišljenje o izložbi izneo je i Jovan Grozdic, direktor Zavoda za poljoprivredu „Stig” : „Pre svega drago mi je da nas je vreme posložilo, a jako je važno da smo nadmašili izložbu od prošle godine i to je dobar znak da cemo i narednih godina nadmašiti ovu. Što se tice rada Komisije za oce-njivanje ona nije imala lak zadatak i moramo naredne godine obezbediti veci broj nagrada jer ova grla to zaslužuju. Znacaj izložbe je u tome jer pokazujemo šta imamo. Neka jednog dana kada neko želi da kupi priplodni materijal ne mora da ide u Austriju ili Nemacku vec neka dode u Požarevac, Petrovac, u naš Branicevski okrug”.

Strucna oceljivcka komisija je proglasila sledece rezultate: Za kolekcije peharom, novcanom nagradom od po 5.000 dinara i diplomom nagradeni su: Farma „Obradovic” iz Orljeva, Zlatko Zaric iz Ranovac, Milomir Jovanovic iz Covdina, Svetislav Strainovic iz Ranovca, Miodrag Lazarevic iz Rašanca, Dance Sekulic iz Kladurova i Zlatica Janoševic Jovic iz Dubocke. Nagradenima priznanja su urucili predstavnici Ministarstva po-ljoprivrede.

Nagradena grla u kategoriji steonih junica su: prvo mesto osvojilo je grlo vlasnika Danceta Sekulica iz Kladurova kome je pripalo 8.000 dinara , pehar i diploma, prva pratilja je grlo Radiše Perica iz Velikog Laola koji je dobio 6.000 dinara, pehar i diplomu, a druga pratilja je vlasništvo Zlatka Zarica iz Ranovca koji je dobio 5.000 dinara, pehar i diplomu. Nagrade im je urucio Radovan Davidov, direktor Agrarnog fonda.

U kategoriji prvotelki prvo mesto je pripalo grlu vlasnika Radovanceta Matejica iz Vošanovca koji je osvojio 8.000 dinara, pehar i diplomu, prva pratilja je grlo Svetislava Strainovica iz Ranovca koji je dobio 6.000 dinara, a druga pratilja je grlo Milomira Jovanovica iz Covdina koji nagraden sa 5.000 dinara. Nagrade im je urucio Radiša Dragojevic predsednik opštine Petrovac.

U kategoriji starijih krava i sveukupni pobednik izložbe je grlo „Donka” vlasništvo Joleta Obradovica iz Orljeva kome je predsednik Skupštine opštine Miletic Mihajlovic urucio nagradu od 10.000 dinara, pehar i diplomu. Prva pratilja je grlo vlasništva LJubiše Jeftica iz Rašanca kome je pripalo 7.000 dinara, a druga pratilja je grlo vlasništvo Snežane Mikšic iz Kladurova kojoj je pripalo 5.000 dinara, a nagrade im je urucila Milica Mitkovic, predsednik Regionalne privredne komore.

U pratecem delu programa izložbe, Kompanija „Sto posto” organizovala je „srpski rodeo” takmicenje u brzini hvatanja prasica. Ovog puta je pobedio Dejan Butic kome je pripala nagrada od 5.000 dinara i prase, a finale ovog takmicenja bice 20. oktobra u Velikoj Plani.

Svoje štandove sa ponudom proizvoda i usluga na izložbi imali su firme „ Sto posto”, „Poljoinvest” „Agrar SR” kao i Agrobanka.

D.Ilic

MESNE ZAJEDNICE “BRACA VUJOVIC” I NABRÐE

DOGOVOROM DO RAZVOJA

Prošle nedelje je u MZ Nabrde i požarevackoj MZ “Braca Vujovic” sa gradanima razgovarano o dosada postignutim rezultatima u oblasti izgradnje i razvoja, komunalne infrastrukture pre svega.

Razgovori na relaciji gradani - rukovodstvo MZ - predstavnici lokalne samouprave (u MZ “Braca Vujovic” i predstavnik Direkcije za izgradnju), pokazali su i potvrdili da je komunikacija ovakve vrste pravi put ka razumevanju potreba i mogucnosti, kao i utvr-divanju stvarnih i realnih prioriteta za narednu godinu.

U Mesnoj zajednici “Braca Vujovic”, nažalost, odziv gradana je bio ispod svih ocekivanja: prisustvovao je samo starina Luka Stojanovic, koji je, doduše, veoma konstruktivno ukazao na probleme i prioritete, narocito u zoni Knez Milošev venac i Karadordeva ulica.

Problem su površinske vode i fekalna kanalizacija i, po recima predsednika Saveta ove MZ Miodraga Stojkovica, pokušaji da se to pitanje reši aktuelizuju se iz godine u godinu. Postalo je više nego jasno da u ulici Knez Milošev venac mora da se sagradi fekalni kolektor, što je veoma krupna investicija, znacajno veca od dela “kolaca” koji ovoj MZ redovno sleduje iz opštinskog budžeta. Sredstva za Karadordevu, znatno manja, postoje, ali - bez kolektora taj kanalizacioni segment bio bi neupotrebljiv.

Pored ovog pitanja, Savet MZ “Braca Vujovic” racuna da dogodine bude budžetskih sredstava i za popravku i gradnju trotoara, bolje održavanje zelenila, presvlacenje asfaltom Skopljanske ulice, asfal-tiranje ulaza u stambene blokove u ulicama Knez Milošev venac i Dositejevoj…

Razgovori u Mesnoj zajednici Nabrde, najmanjoj u opštini Požarevac, bili su drugaciji: u gotovo punoj ucionici seoske škole, uz neskriveno zadovoljstvo meštana izgradnjom mosta i puta od požarevacke lokacije “Crveni krst” do Nabrda i uverenje da ce dogodine, po dobijenom obecanju celnih ljudi lokalne samouprave put biti i asfaltiran, gradani su izrazili ocekivanja da bi opštinski budžet mogao da pomogne oko bušenja seoskog arterskog bunara i montaže pumpe, radi obezbedenja zdrave pijace vode za sve meštane, zainteresovani su za asfal-tiranje seoskog terena malih sportova i renoviranje školske zgrade, za šta su ove godine obezbedili projektnu dokumentaciju.

D.M.

SEMINAR ZA ZDRAVSTVENE RADNIKE

KAKO IZBECI BOLNICKE INFEKCIJE

I u najsavremenijim bolnicama, makar sporadicno, dešavaju se neželjene pojave, medu kojima su i bolnicke infekcije. Kako je naše zdravstvo tehnološki i tehnicki daleko iza savremenih dostignuca u ovoj oblasti, odgovorni se barem trude da podizanjem nivoa znanja zaposlenih, bolnicke infekcije svedu na što manju meru. Zdravstveni centar Požarevac i Savez 3 dravstvenih radnika Branicevskog okruga zbog toga su prošle subote organizovali seminar za zdravstvene radnike. Posle predavanja medicinskih strucnjaka sa visokim akademskim titulama dr Biljane Carevic - Jovanovic i dr Dušana Drndarevica, polaznicima seminara su uruceni adekvatni sertifikati.

R.R.D.

DR MILAN PETROVIC, DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE, U POSETI UNION MZ-U UNION MZ -

OKOSNICA RAZVOJA STIGA

Preduzece “UNION MZ” prošle subote posetio je državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstava i vodoprivrede dr Milan Petrovic. On je u pratnji nacelnika Branicevskog okruga Gorana Petrovica, narodnog poslanika Žarka Pivca i predsednice RKP Požarevac Milice Mitkovic obišao Reprodukcioni centar u Trnovcu i klanicu u Rabrovu.

Inace, UNION MZ je uspeo da ove godine pored svih dobrih odgajivaca svinja u Vojvodini odnese šampionsku titulu na Novosadskom sajmu, što je jedan od pokazatelja da se vodi racuna o genetskom sastavu i stvaranju novih linija svinja. UNION MZ kao jedan od respektabilnih subjekata okuplja pored svinjarstva, i govedarstvo i pro-izvodnju bebi - bifa, i uz to zapošljava skoro 500 ljudi. Od presudnog znacaja je to što ovakve firme na indirektan nacin zapošljavaju mnogo više ljudi kroz kooperaciju i druge delatnosti.

Državni sekretar je obilazeci Reprocentar u Trnovcu izjavio: “ Mislim da Zvonko Milenkovic zaslužuje svaku pohvalu, jer uvažava struku u prvom redu. U svinjarskoj i govedarskoj proizvodnji bez novih tehnologija koje nam dolaze iz Evrope i naravno od domacih strucnjaka, nema prosperiteta. UNION MZ vidim kao okosnicu razvoja Stiga, kao genetski centar odakle ce ici i dobre nazimice i dobro nerastovsko seme.

Država je izašla sa nizom mera za unapredenje poljoprivredne proizvodnje. Ovih dana odobreno je milijardu i po dinara kratkorocnih kredita do 240.000 dinara na godinu dana sa niskom kamatnom stopom i pola milijarde dinara dugorocnih kredita. U stocarstvu pocece placanje 90 evra po utovljenom junetu, podigli smo regres za priplodnu stoku i to za prvotelke 150 evra, za ovce i po prvi put je uveden regres za kvalitetne priplodne svinje koji se odnosi na nazimice i iznosi 1.600 dinara.”

Vlasnik i direktor UNION MZ-a, Zvonko Milenkovic je pozitivno ocenio napore Ministarstva da se pomogne poljopri-vrednicima, ali smatra da su subvencije još uvek nedovoljne: “Van svih predvidanja cena kukuruza je dostigla 20 dinara i smatram da ce najavljene subvencije vrlo malo pomoci, jer je suša ostavila velikog traga u ratarstvu, a to lancano utice na stocarsku proizvodnju. Ocekuju nas jako teški dani i veliki bi bio uspeh, ako bi uspeli da ocuvamo brojno stanje svinja i živine na našim farmama.”

U cilju postizanja još boljeg kvaliteta Milenkovic sa svojim strucnim saradnicima iz oblasti stocarstva 24.oktobra putuje u Dablin, kako bi kasnije primenio iskustva irskih vrhunskih stocara u našoj sredini.

Potom je državni sekretar obišao klanicu u Rabrovu koja je od skora u vlasništvu UNION MZ-a i koja ce posle renoviranja proraditi za dve nedelje. “Nadamo se da ce Zvonko veoma brzo uvesti standardne kvalitete ISO 9000 i Hasap. Najbitnije je da u klanici postoje tri velike linije za svinje, junad i ovce. U Srbiji imamo mali broj klanica koje kao ova poseduju linije koje su ospo-sobljene za klanje ovaca, odnosno jagnjadi”, istakao je dr Milan Petrovic.

Poseta je završena u Kucevu u najlepšem maloprodajnom objektu UNION MZ-a.

D.Dinic

SMOLJINAC - SELO PREDUZETNIKA

STIŠKE ZLATNE RUKE

Smoljinac je selo sa 48 registrovanih preduzetnika. Kao takvo, jedinstveno je ne samo u Opštini Malo Crnice i Branicevskom okrugu, vec i mnogo šire. Preduzetnici su osnovali i svoje udruženje “Stig” Smoljinac - Malo Crnice.

Udruženi smoljinacki privrednici iza sebe vec imaju veoma zapažene i uspešne nastupe na Sajmu privatnih preduzetnika u Požarevcu i ovogodišnjoj manifestaciji “Smederevska jesen”.

Ovom prilikom, predstavljamo nekoliko firmi, clanica Udruženja “Stig”:

Stolarska radionica KOSTIC KOLE iz Smoljinca, vlasnik Dragan Dinic, proizvodi kuhinjski nameštaj, dnevne i spavace sobe, predsoblja, elemente za kupatila, sobna vrata od medijapana, panela…

Ono što ovu firmu cini posebnom je nova tehnologija: presvlacenje medijapana PVC folijom. Prednost ovog procesa u odnosu na farbanje je višestruka: ubrzava se vreme izrade, folija je znatno otpornija na habanje i udarce a održavanje je izuzetno lako i jednostavno.

Boju i dezen bira kupac. Prodajni salon ove firme je na Petrovackom putu, pored diskoteke “Planeta”, telefoni za kontakt: 012/ 283 - 121, 064/ 26 07 231. Na raspolaganju je i detaljan prikaz proizvodnog programa na sajtu www.smoljinac.com. ili Kolesmoljinac.co.yu.

Auto-limarska i lakirerska radionica NEŠIC Smoljinac, vlasnik Novica Nešic, vrši popravku havarisanih automobila, farbanje u komori, “pecenje” boje, nanošenje zaštite na donji postroj, a opremljena je i tehnologijom za vracanje u prvobitni oblik i teško havarisanih vozila. Poseduje sopstveni kompjuterski mikser boja, koristi najkvalitetnije “Lechler” boje, akrilne i vodene (hidrofan) boje.

Kontakt telefoni: 012/ 283-018 i 063/ 33 57 21. Detaljan pregled obima i kvaliteta usluga na www.nesic.smoljinac.co.yu.

Privatno preduzece “Luce” Smoljinac, vlasnik Dalibor Dinic, proizvodi ograde, gelendere, ugostiteljski inventar i srodne artikle od prohroma. Kvalitetna izrada i perfektna završna obrada, karakteristike su proizvoda ove firme, a materijal garantuje dugovecnost gotovog proizvoda, lako održavanje i pouzdanost u upotrebi.

Proizvodi firme “Luce”, profilisanje, savijanje, kovanje, gravura, izvode se prema želji i nalogu narucioca. Proizvod mogu biti od bilo koje vrste lima - kiselootpornog, vatrootpornog, slanootpornog…

Uzorci proizvoda firme “Luce” mogu se videti u prodajnom salonu “Kostic Kole” na Petrovackom putu, pored diskoteke “Planeta”.

Svaki dogovor je moguc, kontakt telefoni su: 012/ 283 - 190 i 064/ 33 80 928.

Samostalna proizvodna radnja “Roll” Smoljinac, vlasnik Dejan Milanovic, proizvodi rolnica za sve vrste fiskalnih kasa i faks rolni. Snabdeva gotovo sve knjižare u Požarevcu, kao i dosta velikih trgovinskih firmi i raznih preduzeca.

Rolnice su is-kljucivo od najkvalitetnijeg “Keller” papira, garancija na otisak je 5 godina. Upakovane su u vakuumiranu termoskupljajucu foliju, moguci su svi zakonski oblici placanja, na vece kolicine odobrava se rabat.

Kontakt telefoni: 012/ 283-102, 063/ 77 62 178 i 064/ 504 87 57. Detaljnije informacije i cenovnik na www.smoljinac.com.

Dragan Stojkovic, vlasnik firme “Bit Comp” iz Smoljinca bavi se dizajnom Veb sajta. Autor je i smoljinackog sajta, a i brojnih drugih, veoma profesionalno i maštovito kreiranih.

Nudi veoma kvalitetna rešenja za pristojnu cenu. Kontakt telefoni: 063/349-401 ili www.bitcomp.co.yu.