Header

REAGOVANJA

OPERACIJE USPELE A PACIJENTI UMIRU LI UMIRU...

U poslednjih nekoliko godina ulaganja naše lokalne samouprave u podizanje novih zelenih površina je znacajno povecano. Sredstva za ove namene izdvajana su iz budžeta, fonda za zaštitu životne sredine i drugih izvora. Izvodaci radova su birani putem tendera ili direktnom pogodbom, pri cemu su osnovni kriterijumi: referentnost, strucnost i opremljenost bili sekundarni cinioci. Kao direktna posledica takvog nacina rada je neuspešnost izvedenih radova i stanje novoformiranih zelenih površina. Navešcu samo nekoliko primera:

1. Breze,koje su pod velom tajni u jesen 2007. godine posadene na Cacalici, osušile su se 90% u toku proleca i leta prve, tj. ove godine, dok cak 52% nisu ni olistale. To pokazuje da su one vec prilikom sadnje bile suve (što je svojim zapisnikom i fotografijama konstatovao opštinski inspektor). Za ove neuspešne radove iz budžeta je placeno desetostruko više para od tržišne vrednosti uspešno izvedenih radova.

2. LJubicevu, kod obilaznice, je u aprilu ove godine zasadeno više od stotinu odraslih sadnica koje su se, još u toku proleca ove godine osušile preko 95%. Stanovnici LJubiceva su se cudili što se vec olistale lišcarske sadnice sade u šut - bez ikakvih izgleda da sadnja uspe (glavni razlozi: zakasnela sadnja, nepodoban supstrat i nezalivanje). Pred Konjicke igre sve suve sadnice su posecene i uklonjene, tako da nema ni traga da je tu nekada bila zelena površina. Za te poslove iz Fonda za zaštitu životne sredine je isplaceno oko 2,5 miliona dinara, sa cenama sadnica koje su u ponudi bile 2-3 puta vece od tržišnih.

3. Male zelene površine, formirane kod Bulevara, kod spomenika Milenku Stojkovicu, kod Centra za kulturu, u ulicama: Cede Vasovica, Šumadijskoj, Deligradskoj i dr. na sve lice osim na zelene. Travnjaci ili ne postoje ili su “retko lepi”, sa mestimicnim zelenim cupercima, šiblje je preko 50% suvo jer je posadeno na pesku, kao supstratu, što je garantovalo neuspeh. Ta inovativna metoda se i dalje primenjuje i ako je i laicima poznato da na pesku zelenilo ne može trajno da opstane. Da je to moguce i pustinje bi bile zelene. Za te poslove izdvojena je velika suma para poreskih obveznika koji bi želeli da znaju ko je odgovoran.

Karakteristicno je da investitori ne traže krivca za nestrucno obavljene poslove, za neodgovoran nadzor i za enormno visoke cene u ponudama izvodaca.

U svetu je takav nacin rada nezamisliv. Tamo izvodac daje garanciju na kvalitet izvedenih radova a kolaudacija bioloških radova vrši se godinu dana nakon sadnje. Za uložene pare Investitor traži da zelena površina trajno postoji a ne da samo fingira u vreme sadnje.

Ekološko društvo Požarevac je skretalo pažnju na ove probleme investitorima, inspektorima i lokalnoj samoupravi ali odziva nije bilo. Cak je negirano i postojanje problema koji su evidentni. Pored tih površina prolazimo svakodnevno i sa tugom ih gledamo.

I tako teku dani, sredstva se odlivaju, zelenilo nestaje a odgovornih nema. Mrtvo more.

Ceka se domacin grada koji ce te probleme da sagleda, da racionalizuje korišcenje izdvojenih sredstava i malo zagrebe u tendere i javne nabavke. Do sada se to nije desilo a kada ce - ne zna se.

Ubavko Kumanovic

LAPOT

Aca Lukic

Sve više je starih, bespomocnih, bolesnih, i od svih napuštenih osoba kod nas. Statisticki i demografski racun iz prve dekade treceg milenijuma, o pitanju i stanju srpske nacije sa tog stanovišta (hteli to da priznamo, ili ne) deluje obeshrabrujuce. Najbrojniju populaciju starog stanovništva u Evropi ima Srbija. Branicevski region ne zaostaje.

Posledice sistematske nebrige, prema starim i onemocalim osobama uzima danak. Branicevska sela, nastanjuju starci. Na svakom koraku, množe se opustela domacinstva. Neprimerena istorija bešcašca našeg društva prema toj populaciji, nema odgovor kako, i na koji nacin da reši taj problem. Opstanak starih i socijalno najugroženijih - njihovo pitanje o životu i smrti. Kašnjenja sa donošenjem socijalno odgovorne politike i programa za najranjiviji deo stanovništva, državu Srbiju ne opravdava. Kod potomaka, pak, ta vrsta nesavesnosti države, dobija status normalne pojave. Potomci bespomocnih ljudi, nažalost, ne pokazuju nikakvo interesovanje za sudbinu najdražih. Ne tice ih se, kako žive, jesu li uopšte u životu? Vecinu Srba ne zanima cemer i jad, njihovih roditelja. Za, na pravdi Boga otpisane starce, vecina njih se seti, u toku sahrane i davanja „poslednjih pocasti”, ostavinskih rasprava, prihvatanja materijalnih dobara - nasleda. Srozavanje našeg coveka beskrajno je da ga i slepci mogu videti. O humanosti tu nema govora. Sramno napušteni, umiru starci.

„Ne ubijam te ja, ubija te pogaca”, govoriše sin ocu, nesposobnom i starom da privreduje, kad ga vodiše u planinu i umlacivaše drvenom maljicom u teme. Naš mracni srednjovekovni obicaj, Lapot, opet je aktuelan medu Srbima. Promenjeni su samo njegovi metodi i sredstva za obracun sa najbližim i najrodenijim. Država prednjaci u besprimernom genocidu nemocne populacije.

Osnovnu vrednost civilizovanog društva, predstavlja zagarantovano pravo na život svakom pojedincu. To, proklamuje i srpski Ustav. Otkuda se onda, institucije i službe srpske države, birokratizovane do bola, foliraju decenijama, da izgraduju socijalno odgovorno društvo? Zašto država „ne šoca” Ustavom zagarantovano pravo, starom i nemocnom coveku? NJen sistematski nemar, poprima alarmantni crni bilans.

Starost je najteža bolest. Tu neporecivu životnu lekciju srpsko društvo mora da nauci. Svakodnevna humanost i briga, za život svake jedinke u zajednici, starih u prvom redu, mora da prednjaci. Na Lapot, verige i cengele, to najsramnije covekovo posrnuce, mora se zauvek staviti tacka. Slavljenje i poštovanje života bespomocnih i nejakih ljudskih bica, svojte, valjda bi morala biti vrlina kojoj srpska država treba da stremi.

Stvarnost današnjeg doba dopisuje ove recenice, pisane za, i u odbranu nemocnih staraca. Pred vapajima najbližih za pomoc, ko sme ostati ravnodušan? Toliko divnih ljudi svakodnevno umire napušteno i zapostavljeno, u bedi siromaštva i samoce. NJihove leševe nalaze, tek, kad pocnu da se raspadaju i zaudaraju po kucama i stanovima. Toliko, o nama.

Branicevski okrug i grad Požarevac na svom prostoru, nemaju nijedan staracki dom, sklonište za jadne ljude sa dušom u nosu. Sirotinja i beda u koju zapadosmo ne može biti izgovor za odgadanje izgradnje takvih namenskih objekata. Najzad, i ono što imasmo za polzu staroj populaciji - Penzionerski dom u Požarevcu, procerdaše sitne i gramzive duše, u bescenje, a da se ne zna u cije ime, za koju svotu novca, niti gde novac od prodaje Penzionerskog doma završi? U kom yepu? U cijem yepu?

Kakvu mi poruku šaljemo potomstvu, mladim i neuprljanim dušama, sinovima našim, ako tako besomucno i nemilosrdno terorišemo najstarije stanovnike? Naše najrodenije, što nas sa ljubavlju hraniše mlekom? Neke od poslednjih Isusovih reci, razapetog na krst behu: „Oce, moj, oce, moj, zašto si me napustio?” Šta mi imamo da kažemo u svoju odbranu? Smemo li govoriti? Nije li naše licemerje, luksuz bez presedana?

Aleksandar Lukic, književnik

REAGOVANJA

KO JE DŽELAT, A KO ŽRTVA

Jesen 2008. god. je i jesen obeležavanja znacajanih datuma naše istorije kroz oslobodilacke ratove. Da li je slucajnost baš jesen? U tom vremenu pocinje Prvi balkanski rat 1912. god., ravno pre 96 godina. Kljucne bitke Prvog svetskog rata, Kolubarska, Cerska, na Mackovom kamenu 1914. god. Jesen 1918. god., oslobodenje od Austrougara i kraj Prvog svetskog rata. Od proboja Solunskog fronta 15. septembra navrši se devet decenija. Oktobra, jesenje 1945. god., kraj Drugom svetskom ratu sa istim osvajacem, isti soj, isti cilj! Naš narod obeleži sve te datume i heroje koji poginuše. Izgradi spomenike njihovoj hrabrosti i cilju kome su stremeli. Rodna gruda, svoj prag i stvaralacka slobodarska htenja, kao i sav civilizovan svet. LJudska prava, kako se to danas najcešce kaže!

Povod za ovaj zapis, nije samo naglašavanje i skretanje pažnje na pomenuta istorijska dogadanja u ovom vremenu. Elektronski i štampani mediji daju dosta prostora tim istorijskim cinjenicama. Povod je ovom zapisu pojava sociološkog, kulturnog i pedagoškog karaktera. Sve navedene pojave nisu svojstvene našem narodu. Pre svega skrnavljenje obeležja, spomenika i cuvanje sopstvene kulture, važan segment nacionalnog interesa. Ko je tu zatajio? Podrazumeva se, sociolozi, psiholozi, pedagozi, kao i odgovorne institucije. U vremenu za nama, cini se da su u psihologiji masa najviše znanja upotrebili u dnevnoj politici. Interes?! U našem narodu postoji jedna divna izreka: „Ko seje vetar, vetar i žanje.” Ne sejemo li vetar? Razlog za takva razmišljanja su, grafiti na javnim prostorima, školama, narocito spomenicima svih ratova. Kidanje amblema i znakova takode na svim spomenicima. Jedan svež primer je i izvaljena bista narodnog heroja Bože Dimitrijevica „Kozice” u Drmnu, koji diže glas protiv fašizma, kao i citav svet, i porobljavanja naše zemlje sve do 1944. god., avgusta meseca kada poginu. Septembra 28. ove godine, u jutarnjim ranim satima, pade Boža po drugi put, i opet od svojih! Nasrnuli su, kaže se, obesni mladici u alkoholisanom stanju.

Pandan tim našim pojavama, u drugim zemljama cuvaju se spomenici i obeležja kao najveca vrednost istorije, i nije bitno iz kog vremena. A nedaleko od Viminacijuma u Starom Kostolcu kod Todica crkve, naša arheološka nauka vec mnogo godina ima validnu argumentaciju o postojanju srednjovekovnog grada Braniceva. Sinonim obeležavanja našeg kraja, u istoriji naroda na ovim prostorima i dosta ranog perioda, šta više pre Viminacijuma! Nismo našli za shodno da to prezentujemo svetu! Zašto?

Osvedoceni prijatelj Srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, Švajcarac pravnik i kriminolog, dr Arcibald Rajs, koji svoje srce ostavi na Kajmakcalanu u spomen kosturnici, zapisa o nama. O našim ratnicima i junaštvu u Prvom svetskom ratu, manama i vrlinama, omladini, politicarima i drugim. Ostavi i sjajnu poruku: „Cuvajte se sebe”! Ne izvukosmo iz svih tih primera pouku, ne prepoznasmo sebe kao stari narod na ovim Balkanskim prostorima. Ne rekosmo našoj deci da nisu Vandali, da smo veoma stari narod i da imamo kulturu, istoriju, etnicku prepoznatljivost u svetskoj civilizaciji, i da prepoznajemo, ko je žrtva a ko yelat.

Savez potomaka ratnika SUBNOR Srbije 1912 - 1920.

Opštinski odbor Požarevac

DECIJA NEDELJA OBELEŽENA OD 6. DO 12. OKTOBRA

MAŠTA JE KARTA ZA BUDUCNOST

Prijem kod gradonacelnika

Ovogodišnje obeležavanje Decije nedelje u Požarevcu proteklo je uz niz aktivnosti dece školskog i predškolskog uzrasta, pod sloganom “Odrasli što ste stali? Hajde da rastemo zajedno!”. Organizatori, Prijatelji dece opštine Požarevac posebno su na umu imali skretanje pažnje javnosti na prava i potrebe dece i sagledavanje položaja deteta u društvu. Pored toga, namera je bila i da se ukaže na nepravde prema deci i odgovornost koju porodica, škola i država moraju iskazivati u pravcu zdravog rasta i razvoja dece, kao i da se najmladi direktno ukljuce u donošenje odluka koje se ticu njih.

Deca su tokom nedelje posvecene njima imala priliku da obidu ustanove kulture u Požarevcu, pre svega Narodni muzej i Galeriju “Milena Pavlovic Barili”, kao i da sa svojim nastavnicima i vaspitacima ucestvuju u radu radionica sa tematskim pristupom.

U Narodnoj biblioteci “Ilija M. Petrovic” u sredu je organizovana likovna kolonija za ucenike osnovnih škola, kojoj je prisustvovalo dvadesetak ucenika. Bibliotekarka Slavica Vucinic, koja radionice ovog tipa vodi vec nekoliko godina zaredom razgovarala je sa decom na temu “Nasilje, tu oko nas” i upoznala ih sa svim oblicima nasilja sa kojima se mogu suociti, kao i sa nacinom postupanja u situacijama koje ukazuju na nasilje. Potom je podeljen slikarski pribor i pristupilo se radu.

Cetvrtak je bio “Dan otvorenih vrata” kada je u svecanom salonu opštinskog zdanja organizovan prijem kod gradonacelnika, sa namerom da se deca upoznaju sa predstavnicima vlasti i da im se pruži šansa da javno iskažu sopstvene potrebe, želje i ocekivanja. Posle programa koji je izveden, a koji je ukljucivao recitovanje, pevanje i ples, skupu se obratio predsednik “Prijatelja dece opštine Požarevac”, Radiša Ðordevic koji je izmedu ostalog rekao: - S obzirom da smo danas ovde zbog dece, koristim priliku da im poželim srecno detinjstvo, puno lepih doživljaja i da više dana u godini budu dani kreirani i osmišljeni kao decija nedelja. Pozdravljam i odrasle koji imaju strpljenja i ljubavi da rade sa decom. Tradicija obeležavanja manifestacija posvecenih deci jako je duga, oko 130 godina, a 1987.godine doneli smo Zakon o društvenoj brizi o deci i od tada smo organizovano poceli da se bavimo decom. Konvencija Uje-dinjenih nacija o decjim pravima doneta je 1990. godine i ona nam pomaže da kontrolišemo i vrednujemo sebe koliko radimo na ostvarivanju decjih prava. Naša Vlada je 2004.godine usvojila Nacionalni plan akcija za decu, to je svojevrsna strategija šta država treba da uradi da bi pomogla brže i efikasnije ostvarivanje decijih prava. Prioriteti su bolje zdravlje dece, smanjenje siromaštva, kvalitetnije obrazovanje i veca briga o marginalizovanim grupama svih vrsta, kao i o deci bez roditeljskog staranja.

Povelju sa željama dece procitali su Jovana Blagojevic i Nikola Mladenovic, ucenici 8. razreda Oš “Vuk Karayic”, a potom je simbolicno urucili gradonacelniku Saši Valjarevicu. Poveljom ucenici traže bolje uslove za rad u školama, besplatnu užinu, bolju opremljenost kabineta, bolje higijenske uslove, više zelenila u školskim dvorištima i celom gradu, smanjenje cena ekskurzija, više sportskih centara, zatvoreni bazen, biciklisticke staze. “Spremni smo da postižemo bolje rezultate u radu, da iskazujemo kreativne sposobnosti, cak i da kontrolišemo vaš rad”, kaže se još u Povelji.

Primajuci Povelju, gradonacelnik se obratio skupu:

- Hvala vam na ovoj Povelji i svemu onome što ste uocili da nedostaje našem gradu. Ja mogu odgovorno da vam kažem da kao gradonacelnik, zajedno sa svim saradnicima, radim na strategiji za iducu godinu, da upravo krenemo da vam rešavamo odredene probleme u vrticima, osnovnim i srednjim školama, a to smo radili proteklih nekoliko godina. Sama situacija u našoj državi onemogucila je da možda brže radimo, medutim, dobijanjem statusa grada, verujem da cemo imati mnogo više sredstava da ucinimo da vam uslovi budu mnogo bolji i da zajednicki rešimo neke velike projekte koji su znacajni upravo po pitanjima zdravstva, sporta, obrazovanja i kulture, a ja obecavam, kao prvi covek grada, da cemo na tome raditi i da ce nam to biti prioritet svih prioriteta. Želim vam srecnu buducnost, bezbedne škole, a vec sam radio na tome, obavio sam razgovor sa nacelnikom MUP-a i nadležnim ministrom, koji je bio gost grada. Ko ne ulaže u svoju decu ne može da ocekuje ni da ima buducnost u svojoj državi.

Ucenice OŠ “Dositej Obradovic” Milica Jecic i Milica Stanojevic urucile su gradonacelniku i likovni rad, nastao u okviru radionice u Narodnoj biblioteci, sa temom nasilja.

Za ucenike i predškolce uprilicen je i koktel.

Petak je bio Dan za kulturu, kada su afirmisana najuspešnija ostvarenja dece, a u Narodnoj biblioteci je svoje knjige predstavila izdavacka kuca “Kreativni centar” iz Beograda. Gost je bio pisac za decu, Dejan Aleksic koji je govorio o svojoj knjizi “Muzika traži uši”.

U subotu je održan kros za ucenike osnovnih škola, a u svim školama organizovane su akcije za pomoc siromašnoj deci.

L.L.

PREVENTIVNA AKTIVNOST ZDRAVSTVENE USTANOVE APOTEKA POŽAREVAC U MESECU FARMACIJE

BOLJE SPRECITI NEGO LECITI

Jasmina Milovanovic, sef apoteke

- Pored svoje osnovne delatnosti-pripreme i izdavanja lekova, farmaceuti ZU Apoteka Požarevac, u direktnom kontaktu sa gradanima pružaju i strucne savete i na taj nacin doprinose zaštiti njihovog zdravlja

- Tokom oktobra svoju aktivnost realizovace savetovališta o osteoporozi, o problemima kože i o gojaznosti

Savremena farmaceutska delatnost odavno je prevazišla iskljucivu funkciju da samo priprema i izdaje lekove. Živimo u vreme novih shvatanja i ponašanja kojima se moramo prilagodavati u cilju opstanka. Tako je i u oblasti farmacije u kojoj se sve cešce postavlja zahtev za aktivnim ucestvovanjem farmaceuta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti:

- Pored izdavanja lekova i medicinskih sredstava, farmaceut se mora permanentno usavršavati i obavljati edukaciju stanovništva u cilju podizanja nivoa zdravstvene kulture. Svoje aktivnosti farmaceut danas bazira na propagiranju zdravog života, dobroj prevenciji bolesti i pružanju saveta tokom lecenja obolelih. Plan Zdravstvene ustanove Apoteka Požarevac cine aktivnosti zaposlenih farmaceuta koje se sprovode u apotekama prvenstveno u cilju preventive, po principu “Bolje spreciti nego leciti”. U oktobru mesecu, mesecu farmacije naša ustanova u Apoteci “Vasa Pelagic”, inspirisana procentom zastupljenosti savremenih oboljenja, planira realizaciju savetovališta iz oblasti osteoporoze, gojaznosti i problema kože (adolescenti i zrela koža), saznajemo od Jasmine Milovanovic, šefa apoteke “Vasa Pelagic”.

Rad pomenutih savetovališta odvijace se po odredenom rasporedu.

- Predvideli smo da 28. oktobra radi Savetovalište za osteoporozu i merenje koštane mineralne gustine ultrazvucnom metodom koja procenjuje rizik za prelome i pacijente svrstava u nerizicne, potencijalno rizicne ili rizicne grupe u saradnji sa poznatom farmaceutskom kucom MSD. Preporucljivo je prijavljivanje pacijenata sa sledecim faktorima rizika: prethodni prelom, ženski pol od 45 do 60 godina starosti, podaci o osteoporozi u porodici, rana menopauza, nizak BMI i mala telesna težina, anoreksija, muški pol starosti preko 60 godina, osobe kod kojih se planira ili su na dugotrajnoj terapiji glikokortikoidima, istice Julijana Ivanovic, predsednik tima za kontinuiranu edukaciju. Ona takode napominje da ce 29. oktobra biti otvoreno Savetovalište o problemima kože i odredivanju tipa kože kod adolescenata i žena zrelog životnog doba. Pregled ce se vršiti mikrokamerom farmaceutske kuce MERC koja uvelicava 50 puta, a što omogucava odredivanje kolicine sebuma u koži, velicinu pora i dubinu bora. Time se dobija slika teksture i kvaliteta kože lica, a nakon toga specijalisti farmaceutske tehnologije ZU Apoteka Požarevac daju strucne savete.

I najzad, 30. oktobra radice Savetovalište o gojaznosti uz odredivanje BMI i merenje krvnog pritiska. Nakon izvršenih merenja i dobijenih rezultata, diplomirani farmaceut daje savet pacijentu ili ga upucuje na dodatne konsultacije sa endokrinologom. Preporucljivo je prijavljivanje gojaznih osoba i osoba sklonih gojenju sa genetskim predispozicijama.

Prijavljivanje gradana za dolazak u savetovalište vršice se u Apoteci “Vasa Pelagic” ili putem telefona 523-126. Prijavljenim gradanima strucni zdravstveni saradnici i zaposleni u Apoteci obratice se korisnim i edukativnim savetima, obecavaju iz ZU Apoteka Požarevac uz poziv: Dodite, ocekujemo vas!

DANI SAVETOVANJA

U cilju prevencije svog zdravlja, farmaceuti ZU Apoteka Požarevac pozivaju gradane da se više posvete sebi, odvoje malo vremena i dodu u savetovalište i to:

- 28.10. 2008. od 9.30 -17 casova (Savetovalište o osteoporozi),

- 29.10. 2008. od 11.30 -17 casova (Savetovalište o problemima kože) i

- 30.10. 2008. od 10 do 14 casova ( Savetovalište o gojaznosti).

Sa dugom tradicijom, uvek spremna, uvek otvorena za više nivoe farmaceutske zdravstvene delatnosti, ZU Apoteka Požarevac iz dana u dan nastoji da svojim korisnicima pruži što kvalitetnije usluge. Savetovališni rad je samo jedan u nizu tih nastojanja.

S.E.

DOKTOR ZA VAS

ALERGIJA - MEDICINSKI IZAZOV

- ALERGENI KAO POKRETACI NAPADA

Za respiratornu alergiju najveci znacaj imaju inhalatorni alergeni (koji se udišu ) a manji znacaj imaju nutritive alergeni (koji se unose hranom).

Inhalatorne alergene možemo podeliti na:

-kucne

-alergene spoljne sredine

Pošto se više vremena provodi u kuci, veca je mogucnost njihovog udisanja te su oni kontinuirani pokretaci a ne sezonski kao na primer poleni.

Kucni alergeni su skup alergena prisutnih u kucnoj prašini (kucna grinja, bud, kucni insekti, najznacajnije su bubašvabe, mokraca glodara miševa i pacova, životinjske dlake kucnih ljubimaca……)

Alergeni grinje su u 90% uzrok alergijske senzibilizacije. Pripadaju grupi najjacih alergena. Svojstvo alergena ima njen izmet koji se zadržava u tekstilu nameštaja odakle se "prosipa" po tepihu a strujanjem vazduha se zadržava na zavesama, igrackama, sobnom cvecu i biva udahnut. To je mali parazit nevidljiv za golo oko i hrani se ljudskom peruti, te se grinja (Dermatofagoides) razmnožava u posteljini, dušecima. Razmnožavanju pogoduje i vlaga, odnosno bud koje razgraduju izmet i udruženo deluju kao alergeni.

Borba protiv grinja je njihovo uništavanje raznim hemijskim preparatima (nalaze se u vidu tecnosti, spreja, praška), i smanjenje koncentracije u vazduhu tzv. kontrolom životne sredine koja podrazumeva:

-upotreba lio jastuka i dušeka od penaste gume uvijene u plasticnu foliju. Posteljinu, jastuke i prekrivace prati jedanputa nedenjno na temp. vecoj od 60%.

-ukloniti iz sobe sve što sakuplja prašinu (tepih, zavese, cvece, igracke..)

-nameštaj da je od drveta i plastike, izbegavati meblirane

-brisanje vlažnom krpom. Ukoliko se koristi usisivac preporucuje se sa vodenim filterom, ne ulaziti u sobu dva sata nakon usisavanja, mogu se koristiti precišcivaci vazduha koji imaju specijalni filter sa oznakom H.E.P.A.

-ne koristiti grejalice i elek. peci koje izduvavaju bazduh kao ni klima uredaje koje skupljaju bud

-sanirati vlagu a i izbegavati visoku vlažnost vazduha u sobi.

Od insekata najjaci allergen imaju bubašvabe, borba se sastoji u njihovom uništavanju hem. sredstvima, saniranju vlažnih mesta i ne ostavljanju ostataka hrane..

Vlaga i toplota pogoduju razvoju budi na zidovima, iza tapeta, na podovima, sobnom cvecu, ostacima hrane, u klima uredajima odakle se raspršavaju.

Alergeni domacih životinja nalaze se u njihovim sekretima a lizanjem dospevaju na dlaku. Alergeni na otpalim dlakama zadržavaju se i nakon uklanjanja kucnih ljubimaca i više meseci u stanu. Najjaci su all. psa, macke pa konja Kupanjem kucnih ljubimaca smanjuje se konc. alergena. Postoje dokazi da alergeni psa i konja (ne i macke) štite od alergije na grinju kao najjaceg kucnog alergena pa neki ne preporucuju uklanjanje pasa iz stana.

Alergeni spoljne sredine, vankucni alergeni su poleni trava, drveca i korova.

Najaci su alergeni trava. Poleni se oslobadaju u vazduh u toku sezone cvetanja trava a to je od aprila do septembra. Obicno je ispoljena ukrštena reakcija te nije potrebno posebno testiranje na vrstu trave.

Poleni drveca su manjeg znacaja jer su to slabiji alergeni a kraca je i sezona cvetanja (najcešce nekoliko nedelja pocetkom proleca). Ne postoji ukrštena alergija te se all. testiranjem može dokazati o kojo vrsti drveta je rec.

Poleni korova su po jacini i ucestalosti iza polena trave. Najjaci su poleni korovske biljke Ambrozije koja vodi poreklo iz Amerike a raste u njivama na neobradivim površinama, pored puteva, kanala, pored pruge. Vreme njene polinacije (cvetanja) je od kraja avgusta do kraja oktobra.Treba je uništiti pre ovog vremena cupanjem, košenjem na 5smm visine ili koristiti hemijska sredstva - totalne herbicide.

Polenima odgovara suncano vreme i vetar a ne odgovara kiša. Najveca koncentracija u vazduhu je od 3-5 c ujutru. Preko noci prozore treba držati zatvorene a pri povratku iz prirode promeniti odecu, oprati kosu.Ne kositi travu niti biti tada u blizini. U našoj zemlji meri se koncentracija i vrsta polena i te informacije su dostupne.

Osobe alergicne na polene ne smeju upotrebljavati preparate na bazi polena (propolis), mogu da jedu med u manjim kolicinama mada je moguca i na njega alergija.

Pri alergološkom kožnom testiranju i retestiranju najcešca je pozitivnost na grinju, zatim na polen trave, pa na polen korova.

Aerozagadenje, kao favorizujuci faktor može biti razlog veceg oboljevanja u industrijski razvijenim zemljama. Pušenje narocito majke (u trudnoci i pre trudnoce) može biti uzrok formiranja atopije (alergijske konstitucije), a štetni sastojci u dimu cigareta su dokazani pokretaci.

Nutritivni alergeni imaju veci znacaj u razvoju nutritivne alergije (simptomi su od strane organa za varenje kao proliv, povracanje). Najveci iznacaj u ranom detinjstvu imaju alergeni iz mleka i belance jajeta, koji mogu putem krvi da dospeju do organa za disanje i izazovu bronhoopstrukciju.

Lekovi kao što je aspirin mogu da dovedu do "aspirinske astme" koja je cešca kod odraslih a kod dece lekovi iz ove grupe kao i brufen i slicni lekovi više su pokretaci kožne alergije.

Nastavak u sledecem broju.

Dr Ranka Dimitrijevic

OKTOBARSKE NAGRADE GRADA POŽAREVCA

Na osnovu clana 2. Odluke o ustanovljenju nagrade i povelje grada Požarevca („Službeni glasnik opštine Požarevac", br. 6/01), Odbor za dodeljivanje nagrada i povelja grada Požarevca, na sednici od 08.10.2008. godine, doneo je

ODLUKU

O DODELI NAGRADA I POVELJA GRADA POŽAREVCA

I

Povodom „15. oktobra", Dana oslobodenja grada Požarevca, za izvanredne rezultate i dostignuca u radu, nagrade u neto iznosu od po 25.000,00 dinara i dodeljuju se:

1. Ajdacic Draganu, treneru Rukometnog kluba „Rudar" u Kostolcu;

2. Bugarin Ratku, turistickom radniku iz Požarevca;

3. Vujicic Dušanu, prethodnom predsedniku opštine Požarevac;

4. Dimitrijevic LJubiši, višem sudijskom saradniku Opštinskog suda u Požarevcu;

5. Ivic Jezdimiru, predsedniku Saveta Mesne zajednice „Cirikovac" u Cirikovcu;

6. Ivoševic Milanu, publicisti iz Požarevca;

7. Jevremovic Aleksandru iz Cirikovca, svršenom maturantu Požarevacke gimnazije i studentu prve godine Biološkog fakulteta u Beogradu;

8. Lilic Vidoju, nastavniku istorije i geografije Osnovne škole „Kralj Aleksandar I" u Požarevcu;

9. Markovic Miodragu-Miletu Matinom, dugogodišnjem fudbaleru Fudbalskog kluba „Mladi radnik" u Požarevcu;

10. Nikolic Prvoslavu, predsedniku Saveta Mesne zajednice „Bulevar" u Požarevcu i predsedniku Skupštine Fudbalskog kluba „Mladi radnik" u Požarevcu;

11. Obradovic Branislavu, direktoru Medicinske škole u Požarevcu i

12. Petrovic LJubiši, policijskom službeniku Policijske uprave u Požarevcu.

II

Povodom „15. oktobra", Dana oslobodenja grada Požarevca, za izvanredne rezultate i dostignuca u radu, povelje se dodeljuju:

1. Politehnickoj školi u Požarevcu;

2. Osnovnoj školi „Sveti Sava" u Požarevcu;

3. Ergeli „LJubicevo" u Požarevcu;

4. Gradskoj Mesnoj zajednici „Kostolac" u Kostolcu;

5. Mesnoj zajednici „Burjan" u Požarevcu i

6. Foto-kino klubu „Požarevac" u Požarevcu.

III

O realizaciji ove odluke starace se Odeljenje za privredu, finansije i trezor Gradske uprave grada Požarevca.

U Požarevcu, 08.10.2008. godine Broj: 01-06-65

ODBOR ZA DODELJIVANJE NAGRADA I POVELJA GRADA POŽAREVCA

PETROVAC: ODRŽANA SVECANA SEDNICA OPŠTINSKOG VECA

SLOBODA - KAKO TO KRVAVO ZVUCI

- Obeležen Osmi oktobar, Dan oslobodenja opštine - znacajan datum za istoriju petrovacke opštine i nekada Dan oslobodenja mlavskog kraja - Na vecnoj straži „stoji" 5.993 borca,skoro jedan manji grad iz petrovacke opštine

Detalj sa svecane sednice Opstinskog veca

U Petrovcu na Mlavi prošle srede održana je svecana sednica Opštinskog veca kojom je predsedavao predsednik ovog organa i opštine Petrovac Radiša Dragojevic a na kojoj je bilo reci o Osmom oktobru, vrlo znacajnom datumu za istoriju opštine Petrovac s obzirom na okolnost da je ovaj deo Srbije imao burnu prošlost.

Uvodne napomene podneo je Opštinski odbor Saveza boraca Petrovca na Mlavi profesor Dimitrije Rado-savljevic koji je na samom pocetku obracanja prisutnima ukazao na sopstvena istraživanja prema kojima je u 20. veku na vecnoj straži tacno 5.993 borca,skoro jedan manji grad, odnosno u Prvom svetskom ratu 4.451, a u Drugom svetskom ratu1.529 od toga 472 žrtve fašistickog terora. Inace, u ratu od 1992. do 1999. poginulo je 13 boraca.

„Karakteristika našeg kraja u periodu od 1941. do 1945. godine je podeljenost na partizane i cetnike. Inace, od 1941- 1944. godine Petrovac je cetiri puta bio oslobodan i tri puta gubio slobodu, rekao je Dimitrije Radosavljevic i dodao da je Savez boraca u saradnji sa MZ u selu Manastirica sagradio nov spomenik palim borcima,objavio knjigu Borci Mlave, a planira i novu, drugu knjigu pod istim nazivom i podizanje još jednog spomenika”.

Najpre su na Spomenik palim borcima položeni venci i cvece. Potom je svecani skup iz Male sale SO Petrovac održan kraj spomenika palim borcima Drugog svetskog rata u petrovackom parku na kome je, takode, govorio Dimitrije Radasavljevic, predsednik OO Saveza boraca. On je tom prilikom istakao da se samo posle dvanaest dana od bombardovanja Beograda pedesetak Nemaca našlo u Petrovcu i od tada pocinje borba za povratak slobode. Partizanski život pocinje prakticno formiranjem na Klokocaru Mlavski odred sa dve cete. Borba za oslobodenje trajace sve do 1944. godine. Poginulo je dosta videnih ljudi,mnogo ih je hapšeno i proganjano, ali mnogi su dali i svoj doprinos borbi.

Okupljnim novinarima kraj spomenika palim borcima u Petrovcu Radiša Dragojevic, predsednik opštine rekao je da „bez obzira na cinjenicu da se Osmi oktobar skromnije obeležava,mi osecamo dužno poštovanje prema svim žrtvama koji su svoje živote dali i u toku Drugog svetskog rata i svim oslobodilackim ratovima, ne samo petrovacke, vec i drugih opština i podrucja. Ovaj dan je istovremeno prilika za osvrt na uradeno, a mi imamo rezultate na svim poljima života i rada. Gradani su i sami svedoci našeg rada”.

S.R.

OBELEŽENA ,,DECJA NEDELJA'' U OPŠTINI GOLUBAC

U ZNAKU DECJIH PREDSTAVA I SPORTSKIH TAKMICENJA

U okviru Decje nedelje,mališani decje ustanove ,,Lasta’’ i ucenici Osnovne škole ,,Branko Radicevic’’ u Golupcu po tradiciji su imali razne sportske aktivnosti i Decje predstave

Mališani predškolske ustanove Lasta prošetali su ulicama grada i gradskim parkom,zaustavili se u samom centru grada i na keju pored Dunava gde su kredama u boji crtali na betonu i plocicama omiljene likove iz decje mašte,a u Sportskoj hali održali su takmicenje u raznim decjim zabavnim igrama.

- Kao i svake godine Osnovna škola ,,Branko Radicevic’’ obeležava decju nedelju. Prisustna su bila i deca sa podrucnih odelenja koja pripadaju našoj školi,družili se u okviru sportskih takmicenja,prisustvovali su pozorišnim predstavama. Ja i moje kolege trudili smo se da u okviru decje nedelje mališanima omogucimo da se igraju,vesele, da im ulepšamo decje detinstvo. Imali smo lepo vreme protekle sedmice,tako da smo program koji smo planirali za Decju nedelju u potpunosti i realizovali. Deca su za trenutak ostavila udžbenike,bila su u prirodi, u sportskoj hali,u centru grada,na keju pored Dunava i u pozorištu,kaže uciteljica Osnovne škole ,,Branko Radicevic’’ Divna Trifunovic.

- Decja ustanova ,,Lasta’’ decju nedelju obeležila je po tradiciji raznim aktivnostima u kojima su mališani pokazali da znaju da se vesele,crtaju,igraju,glume i da se sportski nadmecu,kaže direktor Vesna Mijatovic. Za neke, one najmade,boravak u pozorištu, je bio nezaborvni dogadaj.

Deca i vaspitaci osnovnih škola i preškolske ustanove “Lasta” u opštini Golubac decju nedelju obeležece pozorišnim predstavama,likovnim izložbama na temu deca su ukras sveta, kao i drugih zanimljivosti u kojima ce mališani pokazati šta znaju i umeju.

LJ.Nastasijevic

MINISTAR RUDARSTVA I ENERGETIKE U POSETI PD “TE-KO KOSTOLAC”

SRBIJA MOŽE DA BUDE LIDER U ENERGETICI

Kop Drmno

U prostorijama Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” protekle nedelje predstavljeni su uspešno završeni remontni radovi i investicioni poslovi. Prezentaciji i obilasku kopa Drmno prisustvovali su ministar energetike i rudarstva Petar Škundric, generalni direktor EPS-a Vladimir Ðordevic, predsednik Saveta Agencije za energetiku LJuba Macic kao i predstavnici lokalne samouprave, Okruga i direktori mnogih kompanija sa kojima Privredno društvo saraduje.

Ukratko, proizvodni kapaciteti Privrednog društva u 2007. godini proizveli su 5 milijardi kilovat casova elektricne energije a iskopali preko 7 miliona tona uglja i 30 miliona tona otkrivke. Cilj je, receno je, postizanje nivoa proizvodnje od 9, a zatim 12 miliona tona uglja godišnje. U protekle dve godine, ulaganja u rudarskom delu iznosila su preko 100 miliona evra. Važan aspekt razvoja je i izgradnja treceg energo-bloka u TE Kostolac B, što je obuhvaceno srednjorocnim planom razvoja EPS-a.

Direktor Privrednog društva “TE-KO” Kostolac Dragan Živkovic rekao je da misli da je ova firma otvorila dobru perspektivu za Kostolac kao i da je u okviru EPS-a i sama perspektivna, te da se iskreno nada da ce nadležni u Vladi imati razumvanje za izgradnju treceg bloka.

Život kopa Drmno do 2049. godine

U video prezentaciji investicionih i remontnih poslova koju je objašnjenjima dopunio Dragan Jovanovic, zamenik direktora PD “TE-KO” Kostolac vizija Privrednog društva je, kako je rekao, da ono postane profitabilno i jaca svoju ulogu, kako u okviru EPS-a tako i u Republici.

- Osnovni ciljevi su pouzdana isporuka proizvoda koji se isporucuju, unapredenje finansijskog poslovanja i mera zaštite životne sredine. U prethodnom periodu radeno je na uvodenju sistema kvaliteta, dobijeni su sertifikati ISO 9001, kako za proizvodnju elektricne energije, tako i uglja. Blokovi termoelektrana Kostolac u instalisanim kapacitetima EPS-a ucestvuju sa 13%, a u proizvodnim rezultatima sa 15%. Trend proizvodnje otkrivke, uglja i elektricne energije je uporedujuci period od 1990. do 2007. u više nego ociglednom porastu. 2007. godina je karakteristicna po tome što je ostvarena rekordna proizvodnja u sve tri kategorije u istoriji površinskih kopova Kostolac. Proizvedeno je 7,2 miliona tona uglja i 5,6 miliona megavat casova elektricne energije, što je najveca ostvarena proizvodnja u istoriji kostolackih elektrana. U ovoj, 2008. godini izašlo se na front kopanja koji obezbeduje rad po projektu od 9 miliona tona kopa Drmno.

Revitalizovana je oprema sa površinskog kopa Cirikovac, tj. deo opreme, koji je vec ukljucen u proizvodnju uglja na kopu Drmno, pušten je u rad novoizgradeni sistem tracnih transportera i završen remont postojece opreme i mehanizacije.

Kada je o proizvodnji elektricne energije rec, uradeni su standardni remonti blokova A2 i B2, koja su medu prvim termoblokovima EPS-a po tehnickoj efikasnosti i koji su ušli u konkurenciju sa TENT-ovim blokovima.

Uraden je kapitalni remont bloka B1, koji je modernizovan, zamenjen je sistem upravljanja itd. Svi poslovi uradeni su uz angažovanje najvecih domacih firmi, dodao je Jovanovic.

Stalni zadatak Privrednog društva Kostolac je povecanje tehnicke efikasnosti a šta sledi? Plansko zatvaranje kopa Cirikovac, što je vrlo delikatan posao koji u Srbiji još nije raden, povecanje mogucnosti za proizvodnju uglja od devet miliona tona na cijem su pragu realizacije.

- Sledece godine, ulaskom u pogon petog BTO sistema i preseljenjem još dela mehanizacije sa kopa Cirikovac, stavicemo konacnu tacku na stvaranje uslova za proizvodnju od devet miliona tona uglja godišnje. Ovog momenta mi vec imamo studiju koja za kop Drmno predvida mogucnost izlaženja na 12 miliona tona do 2012. godine, što omogucava još jedan ugljeni jalovinski sistem. To je osnovni preduslov za izgradnju novih energo postrojenja, koju smatramo perspektivnom narocito sa aspekta sirovinske baze, gde nemamo ni prirodnu ni veštacku prepreku koja bi bitnije uslovljavala eksploataciju. Jedini problem je odvodnjavanje kopa Drmno, istakao je.

Završetak eksploatacionog veka, kada je o ovom kopu rec je, prema projekcijama, 2049. godina, kada bi se došlo, do severne granice, na Dunavu. Razvojni koncept EPS-a predvida i to da bi 2020. godine mogao da bude pušten u pogon novi blok, dok u Privrednom društvu smatraju da to može biti i ranije. 2017. i 2024. godine blokovi A1 i A2 bili bi povuceni u rezervu.

Kako se 30% svih aktivnosti naše zemlje u smislu približavanja Evropskoj uniji odnosi na domen zaštite životne sredine, Privredno društvo ima dosta obaveza i u ovom domenu.

- Uraden je veliki projekat zamene elektrofiltera na A elektrani dok je elektrofilter na Kostolcu B delimicno rekonstruisan. U toku je projekat rekonstrukcije sistema za prikupljanje i transport pepela i šljake koja ce se deponovati u odlagalište kopa Cirikovac. Planiran je isti projekat za Termoelektranu A i rekonstrukcija i nadogradnja elektrifiltera B1 i B2, kao i odsumporavanje u Termoelektrani Drmno, kaže Jovanovic.

Elektroprivredna - najvažnija u Srbiji

Generalni direktor EPS-a Vladimir Ðordevic rekao je da o snazi i znacaju ovog preduzeca za region govori podatak da je godišnji budžet ovog Privrednog društva 150 miliona evra, bez vanrednih ulaganja.

- Kostolac je prvi krenuo u proces restruktuiranja, što je uradeno bez velikih socijalnih tenzija. Kostolac je prvo privredno društvo koje je u proizvodnom sektoru spojeno, termo i ugalj. Stekao sam utisak da su zaživeli kao jedinstven poslovni sistem, a ne kao skup preduzeca,rekao je Ðordevic i dodao da ocekuje da se uspešno završi peti BTO sistem, postigne devet a zatim i dvanaest miliona tona uglja. Opredeljeni smo da poštujemo propise Evropske unije u zaštiti životne sredine, dodao je.

Petar Škundric, ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije rekao je da je Elektroenergetski sektor Srbije potvrdio svoju pripadnost Evropskom energetskom sektoru potpisivanjem ugovora o osnivanju Energetske zajednice što donosi velike mogucnosti pogotovu na jedinstvenom buducem Panevropskom tržištu elektricnom energijom.

- U tom smislu potrebno je pojacati aktivnosti na uspostavljanju tržišta elektricne energije, usaglasiti rad elektroenergetskih subjekata sa primenom novih tarifnih sistema za prenos, distribuciju i isporuku elektricne energije i buducih odnosa na tržištu gde ce biti sve više inostranih ucesnika. U toku je priprema izmena i dopuna Zakona o energetici u skladu sa savremenim potrebama i evropskim zakonodavstvom koje ce obuhvatiti jacanje uloge regulatornog okvira, kao garanta sigurnosti stranim i domacim investitorima. Srbija se nalazi u centru regiona, sa osam granica, ima veliki potencijal za tranzitne usluge. Radi obezbedivanja sigurnosti snabdevanja elektricnom energijom, kao i mogucnosti izvoza struje i ostvarivanja znacajnih profita, imajuci u vidu nestašicu kapaciteta u regionu, kao i velike mogucnosti proistekle iz realizacije gasnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, elektroenergetski sektor kao oslonac i pokretac srpske privrede u skladu sa razvojnim programima državnih kompanija i programima ostvarivanja Strategije, investirace sa, ili uz pomoc strateških partnera, do 2015. godine u izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, termoblokova na lignit, gasno-parnih postrojenja…Ove investicije bice podržane i kroz intenzivnu rekonstrukciju i revitalizaciju blokova kako bi se do 2015. godine odgovorilo na sve veci porast potrošnje elektricne energije i uskladila infrastruktura sa zahtevima za zaštitu životne sredine koja je pre svega naša socijalna odgovornost i savest.

Ne zaboravimo investicije u rudnike uglja, distributivnu i prenosnu mrežu. Naša je dužnost da sacuvamo ono najvrednije u Republici Srbiji, elektroprivredu i resurse koji je opslužuju. Moramo da vodimo racuna i o buducim generacijama, da sacuvamo supstancu, u procesu restruktuiranja povedemo racuna da država ima kontrolni paket akcija kako bi mogli da uticemo na dalje privredne tokove i mogli da vodimo odgovornu socijalnu politiku. Naš elektroenergetski sektor, kada bi dostigao cenu elektricne energije u okruženju, znacajno bi porastao kako u ceni kapitala vezano za komercijalni tako i u svim drugim oblicima kapitala. Realno nije moguce jednokratnim povecanjem cena dostici tržišnu vrednost vec cemo racionalnim i odgovornim odnosom ici ka dostizanju ove vrednosti. Realizacijom gasno-naftnog aranžmana Srbija ima veliku šansu da postane lider u energetici u Regionu, rekao je ministar rudarstva i energetike.

Delegacija iz Beograda posetila je zatim kop Drmno i na licu mesta se uverila u ono o cemu je na prezentaciji govoreno.

T.R.S.

OBELEŽEN DAN OPŠTINE

NASTAVLJAJU PUTEM RAZVOJA

Svecanom sednicom Skupštine u holu Osnovne škole “Dude Jovic” obeležen je 8.oktobar, Dan opštine Žabari. Pozdravljajuci goste Momir Blagojevic, predsednik Skupštine opštine obavestio je da svecanosti prisustvuju Žarko Obradovic, ministar prosvete, Dušan Petrovic, zamenik predsednika DS-a, Dragutin Radosavljevic, državni sekretar u Ministarstvu za državnu i lokalnu samoupravu, LJubiša Dimitrijevic, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, Željko Radoševic, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Stevica Spajic, savetnik u NIP-u, predsednici opština i skupština opština, Ivica Stevanic, clan predsedništva DS-a, Miomir Ilic, clan predsedništva SPS-a, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Vojske, Policije, pravosudni organi, direktori javnih preduzeca i ustanova i direktori privatnih preduzeca.

Ulaganja u infrastrukturu - prioritet

Dobitnici oktobarskih nagrada

O rezultatima rada lokalne samouprave izmedu dva oktobra prisutni su upoznati na projekciji filma, a potom je cestitajuci svim gradanima Dan opštine o aktivnostima u proteklom periodu govorio Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari: “Osmi oktobar je decenijama ovde slavljen kao dan kada je naša Opština 1944. godine oslobodena. Osmi oktobar, medutim decenijama i danas za sve nas predstavlja dan oslobodenja od svih zavojevaca, okupatora i porobljivaca. Od vremena ustanka i bura protiv Turaka, od ustanka i Narodno - oslobodilacke borbe protiv fašistickog okupatora izrastao je i simbol svih naših slobodarskih ideja, u njega su ugradene hiljade i milioni žrtava naših cukundedova, dedova, oceva i svih onih koji su vekovima padali za slobodu. Malo je kuca u Srbiji i u našoj opštini na kojima se nisu vijorili crni barjaci za žrtvama palih za slobodu. Zbog toga se danas sa ponosom i najvecim pijetetom secamo svih onih koji su na oltar otadžbine položili svoje živote u ustancima i bunama, u Prvom i Drugom svetskom ratu i agresiji NATO pakta. U mirnim godinama iskoristili smo vreme da popravimo uništeno i gradimo novo. U tom periodu i mi smo na podrucju naše opštine ostvarili mnoge civilizacijske vrednosti.

Naša opština je i danas medu nedovoljno razvijenim sredinama u Srbiji. Pomoc Republike da se svrstamo medu razvijene, nikada nije bila dovoljna. Najteže posledice višegodišnjeg neravnomernog razvoja su demografsko pražnjenje prostora cele opštine, migracioni tokovi, negativni prirodni priraštaj stanovništva. Zbog toga smo se kao odgovorno rukovodstvo opredelili da nam prioritet u programima razvoja kao preduslov za sve drugo bude izgradnja i opremanje infrastrukturnih objekata u oblasti vodosnabdevanja, kanalizacije, regionalne i lokalne putne mreže, elektroenergetskih kapaciteta i objekata osnovnog obrazovanja. Za sve oblasti iz nadležnosti lokalne samouprave izradili smo dugorocne razvojne programe i formirali strucne timove. Pre izvesnog vremena predali smo prijave za korišcenje sredstava iz NIP-a za 2009.godinu. Kod podnosilaca i korisnika projekata vladalo je veliko interesovanje pre svega za projekte iz oblasti vodoprivrede, regionalnih, lokalnih i atarskih puteva, rekonstrukciju niskonaponske mreže, za objekte osnovnog obrazovanja, kulture i vere, sporta, zdravstva, turizma...

Nismo zaboravili svakako najznacajnije pitanje gasifikaciju sa kojom cemo rešiti veliki deo ekonomskih i ekoloških problema. Zbog ovakvog entuzijazma i velike želje pre svega mladih imamo mnogo razloga da ocekujemo vedriju sutrašnjicu, da pokrenemo one potencijale sa kojima raspolažemo i da oni koji dobro rade ostvaruju još više. Naš put ka tom cilju uvek je bio jasan - uciniti sve da razlike života na selu i u gradu budu što manje i time zaustavimo migraciona kretanja mladih i školovanih kadrova iz sela ka gradu. To umnogome zavisi od ukupnog politickog ambijenta Srbije i strateških, ekonomsko - politickih, socijalnih i drugih opredeljenja proevropske Vlade Republike Srbije. Jednom recju bolja sutrašnjica naše pretežno agrarne opštine podrazumeva unapredenje i uzdizanje seoskog domacinstva kao osnovnog sveobuhvatnog rada i života na selu, uz obezbedenje dobrih puteva, kvalitetne elektricne energije, zdrave pijace vode, dobrih telefonskih veza, škola, javne rasvete, sportskih terena, dobre gasifikacije, primarne zdravstvene zaštite i ostalih pratecih sadržaja. Sa optimizmom, velikom upornošcu i jasnim ciljevima, ali samo u miru i slobodi zajedno sa svima vama uspecemo”.

Dodela oktobarskih nagrada i priznanja

U nastavku sednice saopštena je Odluka o dodeli oktobarskih nagrada i priznanja opštine Žabari za 2008.godinu. Oktobarska nagrada kao najviše priznanje za izuzetan doprinos u razvoju i afirmaciji Opštine u 2008.godini dedeljena je Ivici Dacicu, prvom potpredsedniku Vlade Srbije, zameniku predsednika Vlade i ministru policije, Stevici Spajicu, savetniku u NIP-u, Goranu Petrovicu, nacelniku Branicevskog upravnog okruga, Radomiru Andricu, potpredsedniku Udruženja književnika Srbije i Mariji Bosiokovic mladoj sportiskinji iz Vlaškog Dola.

Oktobarske plakete dodeljene su Domu zdravlja Žabari, MZ “Sibnica”, Zlatanu Miloševicu iz Žabara, Milici Miladinovic iz Žabara i Gordani Jovovic iz Žabara. Dobitnici oktobarskih zahvalnica su Dušan Nikolic iz Simiceva, Miroslav Raduljevic iz Vlaškog Dola, Marjana Blagojevic iz Simiceva, Sladan Svetozarevic iz Cetereža, Snežana Vuksanovic iz Brzohoda, Živomir Vicentijevic iz Brzohoda, Milutin Milivojevic iz Vlaškog Dola, Radiša Trailovic iz Cetereža, Akcionarsko društvo “Morava” Žabari, Mirjanka Pajic iz Žabara i Radomir Milanovic iz Simiceva.

Rec ministra prosvete

U svom obracanju okupljenima Žarko Obradovic, ministar prosvete je naglasio da ovakvi dogadaji kao što je obeležavanje Dana opštine Žabari uveravaju da u lokalnoj samoupravi život vri i da ima svoj sadržaj. Zadatak lokalne samouprave je vrlo težak, jer treba da ucini sve što može da bi se živelo bolje. Potrebno je stvoriti normativne uslove, zakonske pretpostavke da bi se mogli realizovati projekti koji ce razviti opštinu i uciniti život boljim.

“Vlada Srbije stvara jedan dobar ambijent za razvoj lokalne samouprave, jer ne samo da su usvojeni zakoni, nego i ekonomija zemlje kao osnova razvoja ide uzlaznom putanjom. Ostvarili smo državno jedinstvo povodom pitanja koja su po državu važni. Jedinstvo koje postoji u državi na dobar nacin prezentujemo i na medunarodnom planu. Želimo da budemo deo obrazovnog prostora Evrope, da naše obrazovne programe primerimo onome što je najnovije u naucnoj misli i obrazovanju u drugim zemljama, ali naravno da ne zaboravimo ni Dositeja, Vuka, Pupina, Teslu, Milankovica i druge velikane naše nauke i obrazovanja. Opština Žabari poklanja dužnu pažnju školama, njihovom statusu, ulaže sredstva da bi obrazovanje na ovom prostoru bilo što bolje i ja im se u ime Ministarstva prosvete zahvaljujem”, rekao je Žarko Obradovic, ministar prosvete u Vladi Republike Srbije.

Zamenik predsednika DS-a, Dušan Petrovic je istakao da je došlo vreme da prestanu sukobi i u narednim godinama i decenijama treba rešavati velika i mala pitanja kao kod svih civilizovanih naroda u Evropi. Poljoprivreda kojom se vecina ljudi u opštini Žabari bavi treba da bude potpomognuta kako bi od nje moglo dobro da se živi i kako bi društveni proizvod u poljoprivredi sa 2,5 milijarde evra za desetak godina bio cetvorostruko veci.

U kulturno-umetnickom programu ucestvovali su Hor “Barili”, ucenici osnovnih škola i glumac Lepomir Ivkovic koji je kazivao nekoliko pesama Vojislava Ilica Mladeg i zdravicu LJubivoja Ršumovica. Potom je Radomir Andric, pesnik iz Beograda saopštio rezultate književnog konkursa na odredene teme u kontekstu Dana Vojislava Ilica Mladeg. Ove godine to je bio sonet i pesma za decu. Na konkursu je ucestvovalo više od stotinu autora, a prva nagrada za sonet pripala je Manojlu Gavrilovicu, poznatom pesniku, dobitniku Vukove nagrade i dugogodišnjem direktoru Biblioteke “Petar Kocic”. Nagradu za decju pesmu dobio je pesnik Boško Lomovic, dopisnik Politike iz Gornjeg Milanovca.

D.Dinic

SINIŠI RISTICU NAGRADA „SRBOLJUB MITIC”

Tradicionalnu i respektivnu književnu nagradu „Srboljub Mitic” SO Malo Crnice i casopisa „Stig”za 2007/2008. godinu dobio je književnik Siniša Ristic za zbirku pesama „Cetiri ispracuše” koju je objavila „Srpska knjiga” u Rumi (urednik Dobrica Eric, recenzent Veliša Joksimovic).

Siniši Risticu ova nagrada dodeljena je u konkurenciji od 28 knjiga,a u užem izboru još su bile zbirke pesama Milijana Despotovica,Dragomira Brajkovica, Nedeljka Terzica i Dimitrija Milenkovica.

Nagrada ce Risticu biti urucena danas na svecanoj sednici Skupštine opštine a dodelice je licno predsednik opštine Malo Crnice Esidol Peric.

MZ “BULEVAR”

PROSTOR ZA SVE

Prošle subote su svecano predate na upotrebu renovirane i uredene prostorije požarevacke Mesne zajednice “Bulevar”. Zgrada i prostorije ove MZ, donedavno u veoma lošem i zapuštenom stanju, dobile su novu stolariju, saniran je krov i adaptirano i uredeno potkrovlje u koje je uvedeno centralno grejanje. Ugradene su nove podne obloge, sanitarni cvor, izolacija, rekonstruisana elektricna instalacija, pored potpunog renoviranja sale u prizemnom delu, objekat je adaptacijom dobio i novi upotrebni prostor u potkrovlju.

Po recima Prvoslava Nikolica, predsednika Saveta MZ “Bulevar”, u radove koji su, doduše, potrajali par godina, uloženo je 3,6 miliona dinara, udruženih sredstava Fonda za razvoj i budžeta lokalne samouprave. Novouredeni prostor, pored organa MZ, koristice clanovi brojnih sekcija, politicke stranke, penzioneri, nedavno formiran klub Americkog fudbala, a u planu je i formiranje folklorne sekcije.

Pored domacina, ucesnicima i gostima prigodne svecanosti obratio se i Miomir Ilic, predsednik Gradske Skupštine, a za tu priliku poseban program su pripremili i izveli ucenici OŠ “Sveti Sava”, locirane na podrucju ove Mesne zajednice.

D.M.

12.OKTOBRA U CIRIKOVCU

OBELEŽEN DAN OSLOBOÐENJA

Polaganjem venaca i cveca na spomenik palim borcima Prvog i Drugog svetskog rata u centru Cirikovca, u prisustvu Saše Valjarevica, gradonacelnika grada Požarevca, Jezdimira Ivica, predsednika MZ “Cirikovac”, Tomislava Ognja-novica, predsednika Organizacionog odbora i ucenika podrucnog odeljenja OŠ “Sveti Sava”, protekle nedelje pro-slavljen je Dan oslobodenja. Prema recima Jezdimira Ivica svake godine 12.oktobra odaje se pocast palim borcima za slobodu od kojih je 46 poginulo u Prvom i 130 u Drugom svetskom ratu i obeležavanje ovog datuma predstavlja svojevrstan cas istorije, kako bi deca zapamtila ko je i kada oslobodio Cirikovac od Nemaca.

Obracajuci se prisutnima Saša Valjarevic, gradonacelnik Požarevca je istakao: “Poštovani meštani Cirikovca, cestitam vam 12.oktobar, Dan oslobodenja Cirikovca i želim da nikada rata više ne bude, da živimo u slozi i miru. Medutim, ne smemo da zaboravimo naše rodoljube i meštane koji su dali svoje živote u Prvom i Drugom svetskom ratu, jer da nije bilo takvog oslobodilackog duha u tom periodu, mi danas ne bi živeli u miru, slozi i slobodi. Zato ne smemo da ih zaboravimo i pohvaljujem Mesnu zajednicu Cirikovac koja je svecano obeležila taj znacajan datum.

Na kraju su se ucenici podrucnog odeljenja OŠ “Sveti Sava” iz Cirikovca predstavili recitacijama, a i ove godine sponzor proslave Dana oslobodenja Cirikovca bilo je preduzece “Žitostig” koje je za okupljene mališane i njihove roditelje pripremilo posluženje.

D.Dinic

POVODOM DANA POLJOPRIVREDNE ŠKOLE "SONJA MARINKOVIC" SA DOMOM UCENIKA U POŽAREVCU

NAGRADE ZA ZNANJE I RAD

Poljoprivredna škola sa Domom ucenika “Sonja Marinkovic” u Požarevcu obeležila je prošlog petka svoj rodendan. Svecanosti su pored ucenika i njihovih roditelja, sadašnjih i bivših radnika, prisustvovali i predstavnici Gradske uprave na celu sa gradonacelnikom Sašom Valjarevicem i predsednikom Skupštine Miomirom Ilicem, brojni saradnici i prijatelji iz ostalih osnovnih i srednjih škola Požarevca i okoline.

Program obeležavanja proslave otpoceo je sportskim takmicenjima i izložbom radova ucenika, a nastavljen priredbom i svecanim ruckom u Domu ucenika na Tulbi.

Nakon veoma uspešnog muzicko-recitatorskog programa koji su za svoje goste izveli daci škole, direktor Vidoje Vukašinovic nije krio zadovoljstvo što je medu talentovanim ucenicima prepoznao i neke buduce pisce, glumce i umetnike, one koji se ocigledno u svojoj životnoj karijeri nece zadovoljiti samo diplomom poljoprivrednog tehnicara.

Poljoprivredna škola u Požarevcu vec duži niz godina primer je uspešne obrazovne institucije ciji ucenici ostvaruju zapažene rezultate kako u nastavnim tako i vannastavnim aktivnostima. Praznik Škole bio je prilika da se svima onima koji su u školskoj 2007-2008. godini imali odlican uspeh ili ostvarili zapažen plasman na raznim okružnim i republickim takmicenjima, uruce nagrade. Škola je nagradila i jedan broj uspešnih profesora, vaspitaca i radnika, a dodeljene su i jubilarne nagrade za deset, dvadeset i trideset godina provedenih na poslu kao i za odlazak u zasluženu penziju.

- Škola je ove godine upisala 21 odeljenje odnosno 530 ucenika. Na direktnim poslovima obrazovanja radi 50 profesora, a u okviru Škole funkcioniše i Dom ucenika sa 31 zaposlenim. Ukupno u školi radi 131 radnik. Nadam se da cemo i ove godine kao i svih prethodnih uspešno realizovati veoma složen obrazovno-vaspitni program. Obrazujemo kadrove za potrebe poljoprivrede, za proizvodnju i preradu hrane. Ove godine smo upisali sledece obrazovne profile: poljoprivredni tehnicar, prehrambeni tehnicar, tehnicar hortikulture i veterinarski tehnicar, a u trogodišnjem školovanju pekar, mesar i proizvodac prehrambenih proizvoda. Svi predmeti su strucno zastupljeni, a ovih dana radimo na realizaciji prakticne nastave prehrambene struke. S obzirom na to da smo prethodnih godina dosta uložili u program proizvodnje hrane, smatrali smo da je sada pravo vreme za okretanje preradi hrane. Nama je cilj da preradu hrane kompletno zatvorimo, da imamo radionicu u kojoj ce se obucavati ucenici u svim segmentima prerade hrane. Ovih dana je raspisan tender za realizaciju tog projekta i uz podršku Grada sa milion i 300 hiljada dinara mi cemo nekadašnju kotlarnicu površine 200 kvadratnih metara preurediti za te namene. Nadam se da cemo za Savindan taj objekat pustiti u pogon. Iskoristicu priliku da istaknem da Škola u svom sastavu ima Dom ucenika, jedan od najsavremenijih objekata u Okrugu sa optimalnim uslovima za smeštaj mladih ljudi. Dom je kapaciteta 152 mesta i u njemu su i naši daci ali i ucenici drugih škola, ukratko je sumirao rezultate i aktivnosti škole izmedu dva praznika, direktor Vidoje Vukašinovic.

S.E.

RADNICI PREDUZECA “RIO”

UREÐIVALI JOŠ JEDNU KOSTOLACKU LOKACIJU

Da centar Kostolca spremno doceka Dan oslobodenja i proslavu koja je pritom priredena, pobrinulo se i kostolacko preduzece “Rekultivacija i ozelenjavanje” koje je za ovu priliku uredilo prostor oko spomenika rudarstva tj. parne lokomotive koja je pre desetak dana postavljena preko puta Gradske mesne zajednice.

Ovoga puta “RIO” je uradio sve, od projektovanja do rešenja kako bi ovaj prostor bio još prijatniji . Nekoliko radnika sa vec prepoznatljivim znakom, zelenim listom “RIO”-a danima je pažljivo radilo na ovom poslu. Da podsetimo letos je cvetnim kombinacijama oplemenjen prostor ispred upravne zgrade Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” a sada je još jedna centralna lokacija dobila potpuno drugaciji izgled od dosadašnjeg.

Inace, broj radnika u ovom preduzecu, zbog kraja sezone je smanjen, kaže direktorka Nataša Savic ali ih je dovoljno da završe zapocete poslove. Radovi u ulici Draže Markovica u Požarevcu privode se kraju, aktuelna je nabavka sadnog materijala za pošumljavanje koje sledi, dok je uljana repca, na spoljašnjem odlagalištu kopa Drmno, posadena. Ona, o cemu smo vec pisali, nece biti korišcena kao proizvod, vec za zelenišno dubrivo, i bice zaorana u aprilu.

Takode, kako kaže direktorka ovog preduzeca, ništa se ne prepušta slucaju, rade se planovi za narednu godinu a uskoro “RIO” ce se sigurno pohvaliti i ISO standardima koje su dobili i koji uskoro treba da stignu u ovo preduzece.

T.R.S.

DECJA NEDELJA U VRTICIMA

DA RASTEMO ZAJEDNO...

Tokom prošle nedelje, po tradiciji, svi decji vrtici požarevacke Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece “LJubica Vrebalov” ispunili su brojnim aktivnostima dane Decje nedelje, što zanimljivim dešavanjima unutar vrtickih objekata, što van njih.

Uz igru, zajedno sa vaspitacima, u brojnim dogadanjima i sa roditeljima, deca su sav svoj duh, kreativnost, znati-želju, i umece uložila da minulih dana mnogo toga dožive, da vide i budu videna.

Pocetak pre pocetka

Sve je pocelo par dana pre zvanicnog pocetka Decje nedelje, ove godine organizovane pod sloganom “Odrasli, što ste stali, hajde da rastemo zajedno”. Najpre, u petak, u okviru kampanje “Podrška dojenju”, deca “Leptirica” su izvela prigodan program, a Ustanova je dobila i Povelju, u znak priznanja za višegodišnju aktivnost koja promoviše zdrav nacin ishrane beba - dojenje.

U subotu su deca požarevackih vrtica odgledala pozorišnu predstavu “Uspavana lepotica”, a u nedelju se stotinak mališana i vaspitaca pridružilo vršnjacima iz citave Srbije i u beogradskoj Areni prisustvovalo završnoj priredbi “Radost Evrope”.

Pocev od ponedeljka, u vrticima su proucavana decja prava kroz radionice i promovisanje Konvencije o pravima deteta, na kojima su mališani svoje gledište na svet odraslih i svoje mesto u njemu prikazali brojnim crtežima i ilustracijama, organizovane su posete arheološkom nalazištu “Viminacijum”, Narodnom muzeju i Galeriji Milene Pavlovic Barili.

Mališani su, zajedno sa roditeljima, staze požarevackog parka oslikali veoma originalnim i maštovitim crtežima.

- Ove godine, u skladu sa porukom citave manifastacije - “Hajde da rastemo zajedno”, roditelji su sa svojom decom bili ukljuceni u sva dešavanja, pocev od radionica, crtanja na asfaltu, poseta Galeriji, Muzeju, Viminacijumu, do mnogih drugih kreativnih dešavanja: takmicenja “Šiz - friz”, aktivnosti “Moj kucni ljubimac”, “Igrice bez granica”, posete Konjickom klubu “Knez Mihailo” na hipodromu, maskenbala..., - kaže Zorica Petkovic, zamenik direktora Ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac.

Maskenbal “za pricu”

Maskenbal je bio prica za sebe: najpre, mame su kroz grad prošetale sa svojim maskiranim klincima i klincezama, za razliku od ranijih godina, kada su dolazili u grupama iz svojih vrtica. Na stotine “princeza”, “dobrih vila”, “veštica”, “Betmena”, “Supermena”, “Pipi - dugih carapa”, “gusara”, “doktora”, “vatrogasaca”, “odžacara”, “policajaca”, “lovaca”, “kauboja”, “balerina”, “Crvenkapa” i svakojakih drugih likova iz decje mašte i roditeljskih kreacija, defilovalo je gradom i u gradskom parku napravilo pravi karneval. Zatekla se tu i gitara, pa se pevalo, igralo, recitovalo, družilo satima i radovalo - odrastanju.

- Kostimi su bili izuzetno maštoviti i vešto osmišljeni i napravljeni, mame su ovog puta zaista prevazišle sebe. Tog dana imali smo cast da naši predstavnici ucestvuju na svecanom prijemu kod gradonacelnika Požarevca, u Svecanim salonima. Uz nastup osnovaca i ucenika Muzicke škole, igrala su i recitovala deca vrtica “Bubamara”. Gradonacelnik je tom prilikom svoj deci Grada Požarevca obecao da ce se lokalna samouprava i nadalje truditi da ambijent u kome deca odrastaju i odnos prema deci bude na što višem nivou. Racunamo da to podrazumeva i realizaciju prošlogodišnjih obecanja da ce Požarevac dobiti dva nova vrtica, dovršetak objekta u Kostolcu i nadgradnju vrtica “Pcelica”, s obzirom na to da trenutno na listi cekanja imamo oko 400 dece, za koju trenutno nema mesta u našim objektima, - kaže Zorica Petkovic.

Vredno je zabeležiti i gest požarevacke Slatke kuce “Tamaris”: u završnici Decje nedelje, poslala je po slatkiš za svako dete predškolskog uzrasta u vrticima.

“Igrice” u Hali

Iz Ustanove “LJubica Vrebalov” porucuju da je aktivnostima tokom Decje nedelje nacinjena svojevrsna “uvertira” u tek dolazece sadržaje.

Naime, vrticima je stigla veoma primamljiva i izazovna ponuda požarevackog Sportskog centra: besplatno korišcenje hale za organizovanje “Igrica bez granica”. U vrticima se vec osmišljavaju nove discipline i igrice primerene decjem uzrastu. U vrticu “Bambi” u petak je realizovan “pilot projekat”, na opšte zadovoljstvo dece, roditelja i vaspitaca. U Hali sportova, umesto kao ranijih godina u holu vrtica “Neven”, ove jeseni održace se i veoma zanimljiva “Vitaminijada”, takmicenje kojim se promoviše zdrava hrana, inace, oblast u kojoj Ustanova “LJubica Vrebalov”, sa svakodnevnim jelovnikom koji se sacinjava u saradnji sa nutricionistom, vec godinama prednjaci u citavoj Srbiji.

Strucna usavršavanja

Paralelno sa aktivnostima u vrticima, vaspitno osoblje požarevacke Ustanove permanentno se strucno usavršava. Ovih dana su u Mataruškoj banji prisustvovali seminaru koji je imao dve teme: “Vaspitanje za kreativnost” i “Roditelj kao partner”. Predstoji tradicionalni seminar “Vaspitaci vaspitacima”, a Požarevac ce ove jeseni biti i domacin dva trodnevna seminara. Prvi, pocetkom novembra, pod nazivom “Umetnicka dela u decjem svetu”, vodice Vesna Janjevic Popovic, dok je tema drugog seminara “Inkluzija dece sa posebnim potrebama”, autora Mirjane Stankovic Ðordevic. Termin održavanja - sredina novembra. Požarevacka Ustanova je, medu retkima u Srbiji, dobila 200.000 dinara od Ministarstva prosvete na ime pokrica troškova ova dva seminara.

VRTIC PRE DEDA MRAZA

- U planu su dva nova vrtica - jedan u Stiškoj ulici, za ciju izgradnju ocekujem podršku Republike, drugi na prostoru kraj poštanskih garaža u Ratarskoj, u koji ce moci da se smesti 150 - oro dece, za koji ima para u lokalnom budžetu. Smatram da postoje realne pretpostavke da gradnja objekta u Ratarskoj pocne ubrzo i da se pod krov stavi pre Nove godine. Trenutno se izucava najbolje rešenje u kom ce delu tog objekta biti kuhinja. U meduvremenu, privode se kraju radovi na aneksu kostolackog vrtica, a ne odustajemo ni od nadgradnje "Pcelice", u Nemanjinoj, ukoliko strucnjaci potvrde da temelj tog objekta ima odgovarajuci kvalitet da podnese dodatne prostorije i novi krov. Upravni odbor, zajedno sa direktorom Ustanove i rukovodstvom Grada Požarevca, svestan neophodnosti da se smeštajni kapaciteti vrtica prošire i zadovolje potrebe gradana, odnosno eliminišu ili na najmanju meru svedu liste cekanja, ucinice sve da ove poslove realizuje brzo, kvalitetno i do kraja, - porucuje LJubomir Marjanovic, predsednik Upravnog odbora Ustanove "LJubica Vrebalov", dodajuci da se radi i na osvetljavanju dvorišta i zgrada svih vrtica, u cilju bolje zaštite od huligana, koji tokom noci vršljaju prostorom u kome odrastaju deca.

D. Milenkovic

KAKO RADI SPECIJALNI ZAVOD ZA DECU I OMLADINU „DOKTOR NIKOLA ŠUMENKOVIC” U STAMNICI KOD PETROVCA NA MLAVI

PRVORAZREDNA BRIGA O SVIM KORISNICIMA

- Polako se stabilizuju prilike u zavodu, unosi se više reda, rada i discipline

- Ima i krivicnih prijava za nesavestan rad

- Gradice se novi objekat od 1.400 kvadrata i uložiti 52 miliona dinara

- Novi vršilac direktora Miroljub Lazarevic

Jedna izuzetno važna ustanova za decu i omladinu republickog znacaja smeštena je u selu Stamnica nadomak Petrovca na Mlavi. Naime, rec je o Specijalnom zavodu za decu i omladinu „Doktor Nikola Šumenkovic” u kome se trenutno brine o 431 korisniku iz mnogih krajeva Srbije, Crne Gore i Makedonije. Od tog broja muških korisnika je 248 , a ženskih 183. Ovo je jedna od prvih ustanova te vrste u Srbiji, osnovana 1964. godine.

Ovde je zaposleno i 210 radnika raznih profila i strucnosti. Najveci broj je negovateljica i spremacica tacno 100. Radnici su iz Petrovca i okoline, Požarevca i Žagubice.

Tu su i 23 medicinske sestre, terapeuti, socijalni radnici. Prosek primanja je oko 23. 000 dinara po radniku.

TEŠKI RETARDIRANI KORISNICI

„Struktura korisnika je sledeca: pokretljivih je 248 ukupno. Kod muških pokretnih je 191, polupokretnih 40 i nepokretnih 17 korisnika. Što se tice ženske populacije pokretnih je 154, polupokretnih 19 i 10 nepokretnih. Inace, kod nas se nalaze umereni teži teški mentalno retardirani korisnici”, rekao nam je Miroljub Lazarevic od pre pet meseci vršilac dužnosti direktora.

Specijalni zavod u Stamnici trenutno je na prekretnici dešavanja. Lane od komiteta za sprecavanje ljudskih prava došli su u poziciju da budu proglašeni ustanovu pilot projekta. Tako, na primer, sve oci uprte su u Stamnicu u pogledu edukacije kadrova, vec je u programu seminar nevladine organizacije „Decje srce” koje sprovodi školu životnih veština i za sada je kroz nju prošlo ukupno 35 radnika, a obraden je 151 korisnik sa kompletnim ponašanjem, sposobnostima, nacinom rada. Sada su u programu radnici bloka C1, C3 i C4 kao i radnici zašticenog stanovanja.

„Naš posao je težak, svakodnevni, radimo punih 24 sata, tu se manifestuju velika budnost i odgovornost, a naši radnici nemaju beneficirani radni staž. Mi se zalažemo za beneficije da uslede što pre, a zašto? Mali broj radnika odlazi u starosnu penziju, vrlo velika vecina u invalidske. Nažalost, sada je to dosta pooštreno. Teško jeste raditi, ali mi iz dana u dan poboljšavamo uslove i to zahvaljujuci našem Ministartstvu rada i socijalne politike na celu sa Rasimom LJajicem i državnim sekretarom LJiljanom Lucic koji ulažu mnogo napora da uslovi ne budu podnošljivi nego dostojni radnika i korisnika”, podvlaci Lazarevic.

Pri ovom zavodu postoji ekonomija, ali je zemljište vraceno bivšim vlasnicima tako da se uzima zemlja u zakup. Sami stavljaju tovljenik u vlastiti tov, hrane ih ostacima hrane i koncentratom i kolju ih, cime pojeftinjuju boravak korisnika. Korisnici tacno dobijaju ne samo onoliko obroka koliko je potrebno vec i kalorija po normiranim tablicama.

Bolji dani za kolektiv

Javna je tajna da je mnogo toga „škripalo” u ovom kolektivu, od odnosa, finasija, nedovoljne brige o korisnicima, slabog nadzora i slicno. Raniji direktor Ivica Stevic,kako tvrde u kolektivu, nije dobro radio. Kako vele bio je politicki isuviše ostrašcen, uglavnom gledao svoju partijsku opciju DSS a bilo je i slucajeva odlaženja iz ustanove zbog njegove preke naravi, kao i ucena radnika na koje on nije reagovao.Ovde se išlo kroz kolektiv i javno se tražilo da radnici potpisuju pristupnice za clanstvo u njegovu partiju DSS.

„Jedan od onih koji je morao da ode bio sam i ja. Ja sam bio sklonjen iz politickih razloga jer sam bio clan DS, to javno kažem. Priznajem, da u ovom našem poslu je pogubno isterivati partijske interese i preko radnika i preko korisnika. Ja sam 9. maja na Dan pobede i dan kada se ovde u Stamnici održavala bacijada turisticko-tocarska i kulturna manifestacija dobio rešenje od nadležnog ministarstva da vodim ovaj kolektiv i da najkasnije u roku od godine dana raspišem konkurs za novog direktora, upravni i nadzorni odbor i druge organe”, naglašava Lazarevic.

Narednih meseci ovde ima mnogo poslova koji ne trpe odlaganje a jedan broj njih je vezan za finasiranje objekata koji bi popravili položaj i uslove življenja svih korisnika. Gradice se objekat za 112 korisnika, imace 1.400 kvadratnih metara korisne površine, a prema predracunskoj vrednosti glavnog projektanta,sa opremom koštace više od 52 miliona dinara. Cilj izgradnje ovog objekta je da se rasterete postojeci objekti. Inace, broj korisnika je limitiran.

„Smatramo posebno važnim naše pripreme za izlazak i osamostavljivanje deset korisnika. Prakticno, svih deset se pripremaju za taj samostalan život. Imaju svoje kuce, bolje opremljene nego mnogi gradani, a tri kuce se nalaze u Petrovcu ( rec je o ceškoj donaciji). Imaju svoj novac, budžet, kupuju mobilne telefone, radio aparate i slicno. Korisnici se sami staraju o ishrani, nacinu života, a imamo i asistenta koji samo prati njihov život. Upravo pregovaram sa direktorom KJP „Izvor” u Petrovcu da naši korisnici kojima se vrati poslovna sposobnost se uposle kod njih, pre svega, na održavanju parka. Leti ce šišati travu, u jesen cistice lišce, u zimu staze od snega. Naci ce se poslovi gde ce biti stalno u kontaktu sa narodom”, veli Miroljub Lazarevic.

Ovakav projekat slican je ceškom modelu i u prilicnoj meri poprima evropski karakter. Istina, i izdvajanja sredstava iz buyeta su velika, oko sto miliona godišnje ne racunajuci donacije. Naravno, vraceni su i zateceni dugovi od nekoliko miliona, sada se stabilnije radi.

Na kraju valja napomenuti da se svake godine krajem avgusta u Stamnici održava veliki roditeljski sastanak u kome radnici ustanove polažu racune roditeljima o deci. Ti sastanci su veoma poseceni, ima ponekad i više od 150 ljudi.

KOPOVI KOSTOLAC NAJVECI DONATORI

Najveci i najpouzdaniji donator Ove specijalne ustanove jesu Kopovi Kostolac. Oni su nedavno dali 200 tona uglja u startu kako bi se preživela zima. LJudi su osetili goruci problem i izašli u susret.

KRIVICNA PRIJAVA PROTIV IVICE STEVICA

Kako nas je obavestio vršilac dužnosti direktora Specijalnog zavoda za decu i omladinu u Stamnici Miroljub Lazarevic protiv bivšeg direktora ove ustanove Ivice Stevica podignuta je optužnica za nesavestan rad u službi, a zaprecena kazna za ovo krivicno delo je od 6 meseci do 5 godina. Do podnošenja krivicne prijave došlo je na zahtev Ministrstva za finansije Vlade Srbije.

Inace, na brojne propuste u ovoj ustanovi više puta i na raznim mestim a ukazivao je Radoje Stojicevic u svojstvu clana Nadzornog odbora.

„Da li je ova prijava osnovana ili ne neka utvrde nadležni pravosudni organi „ kaže Lazarevic.

S.R.

OTVOREN CENTAR ZA PODRŠKU RURALNOM RAZVOJU OPŠTINE POŽAREVAC

VEZA IZMEÐU PROIZVOÐACA I INSTITUCIJA

Podrucni centar za podršku ruralnom razvoju opštine Požarevac otvoren je prošlog petka u Požarevcu u ulici Sindelivoj broj 4. Koordinatoj centra je dr Boško Tadic, a otvaranju je prisustvovao i državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije, Željko Radoševic. Pored njega prisutan je bio i Veljko Ðordevic iz Ministarstva poljoprivrede, predstavnici Centra iz Velikog Gradišta, kao i zemljoradnickih zadruga sa teritorije opštine Požarevac.

Državni sekretar Radoševic je, prenoseci pozdrave Ministarstva inicijativi za formiranje Centra, rekao još:

- Smatramo da je neophodno da mi, kao Ministarstvo damo sredstva koja su namenjena našim korisnicima, poljoprivrednicima, udurženjima, zadrugama i da ona na što efikasniji nacin stignu do tih krajnjih korisnika. Ono što se svakako namece kao jedno od pitanja koja su nas navela da pokrenemo ovakvu akciju je to što raspodela sredstava u Srbiji zaista nije ravnomerna i da sredstva najcešce koriste ekonomski najmocnije opštine i gazdinstva. Naša je želja da osnivanjem regionalnih i podrucnih centara približimo sve mere i aktivnosti Ministarstva krajnjim korisnicima. Slobodan sam da kažem da ce Požarevac od danas imati jednu filijalu Ministarstva poljoprivrede koje ce svakako približiti sve ono što Ministarstvo planira našim poljoprivrednicima.

Dr Boško Tadic, koordinator Centra kaže da ce biti napravljen ozbiljan pokušaj da se nacini spona izmedu poljoprivrednih gazdinstava, zadruga i udruženja sa lokalnom samoupravom i ministarstvima kako bi došli do relevantnih podataka o onome što im država nudi u vidu subvencija i, s druge strane da pomognemo u vezi kreditiranja i registracije, cime bi se na viši nivo podigao razvoj poljoprivrede i izvršila priprema za ulazak u Evropu.

L.L.

DECJA NEDELJA U VELIKOM GRADIŠTU

PRIGODNO I SVECANO OBELEŽENA

Obeležavanje decje nedelje u Velikom Gradištu otpocelo je 6.10.2008. god. svecanim prijemom daka prvaka u biblioteku. Tom prilikom svim novim školarcima urucena je clanska karta biblioteke, a direktor Željko Ivanovic pozdravio je prisutne prvake i poželeo im mnogo procitanih knjiga i mnogo novih znanja.

U prostorijama Kulturnog centra Veliko Gradište istog dana otvorena je izložba grafickog dizajnera iz Velikog Gradišta Svetlane - Lane Pokrajac. Lana je izložila originalne radove: skice i ilustracije koje je radila za knjige namenjene deci, kao što su “Pop Cira i Pop Spira” ili knjiga Biljane Ilic „Od glave do pete ja sam samo dete”. Osim ilustracija, brojni posetioci su imali priliku da vide i njene radove kao industrijskog dizajnera, pocevši od prvobitnih skica, pa do gotovog dizajnerski oblikovanog proizvoda. Na otvaranju izložbe govorila je Rada Šukundra nastavnik srpskog jezika, a mali recitatori su govorili stihove iz pomenute zbirke pesama za decu. Ovu izložbu posetila su sva deca OŠ “Ivo Lola Ribar” iz Velikog Gradišta, deca iz OŠ “Vuk Karayic” iz Majilovca, ucenici Srednje škole, kao i brojni gradani.

Ucenici OŠ “Ivo Lola Ribar” iz Velikog Gradišta nadmetali su se u konkursu za najbolji crtež na asfaltu u glavnoj ulici, gde je žiri sastavljen od gradištanskih umetnika - (Željka Ivanovica, Zlatomira Mihajlovica i Bojane Pršendic) - imao težak zadatak da u svim kategorijama izabere najlepše crteže. Na kraju su se deca dobro zabavila i uživala u radosti stvaranja.

Decije amatersko pozorište „Bata Bulic” iz Petrovca na Mlavi izvelo je pozorišnu predstavu „Snežana i pet, šest patuljaka...” po tekstu i režiji Vesne Stankovic. Ova predstava naišla je na ovacije gradištanske dece koja su se potpuno predala caroliji pozorišta koju su priredili mali umetnici iz Petrovca. Vesna Stankovic - inace dobro poznata našoj publici - ovog puta okušala se i u pisanju teksta za decju predstavu i pokazala još jedan segment svog raskošnog pozorišnog talenta. U jednoj ovako uspešnoj ansambl predstavi teško bi se mogli izdvojiti pojedinci, jer su svi glumci pokazali zavidno umece i pobrali puno aplauza na gradištanskoj sceni.

Prijem daka prvaka u deciji savez organizovan je u Osnovnoj školi i na prigodnoj priredbi u cast prvaka ucestvovali su i mali folklorci koji rade u okviru ANIP-a „Vlastimir Pavlovic Carevac”, pod vodstvom koreografa Dijane Gazibaric, kao i male balerine iz Baletskog studija „FLEDŽ” pod vodstvom baletskog pedagoga LJiljane Spasic. Dobrodošlicu dacima prvacima u školu poželeli su na najbolji nacin i njihovi nešto stariji drugari, kao i rukovodstvo škole.

Svecani prijem delegacije dece u opštini Veliko Gradište organizovan je u petak, kada su se ucenici našli u odbornickim klupama i po kancelarijama opštine. Tom prilikom deca su predstavnicima opštinske vlasti donela i prigodne poklone, ali i postavljala pitanja iz odbornickih klupa.

Opšti je utisak da je decja nedelja u Velikom Gradištu prigodno i svecano obeležena, za šta je zaslužna ne samo osnovna škola vec i Kulturni centar opština i citava zajednica.

Snežana Radulovic - Kostic

CENTAR ZA DNEVNI BORAVAK

SKRENULI PAŽNJU NA SEBE

Postaje tradicija da se u manifestaciju “Decja nedelja” raznolikim aktivnostima ukljucuje i požarevacki Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju. Organizuju se radionice, posete, šticenici Centra obavezno prve nedelje u oktobru budu na svom improvizovanom štandu na pocetku Starog korzoa, da vide i da budu videni, da podele radost življenja sa vršnjacima, skrenu pažnju sugradana na sebe...

Prodajna izlozba u parku

Tokom prošle nedelje, najpre je organizovana radionica tokom koje su osmišljavani plakati sa porukama korisnika Centra upucenih lokalnoj zajednici, da bi te poruke i brojne rukotvorine prošlog utorka izložili u Gradskom parku, nudeci prolaznike da, po simbolicnoj ceni, koji od veoma ukusno i strpljivo izradenih, unikatnih suvenira, ponesu kucama.

Sredinom nedelje, organizovano je druženje sa decom iz Specijalnih odeljenja OŠ “Dositej Obradovic”, zajednicka poseta Narodnom muzeju i Galeriji Milene Pavlovic - Barili i, nakon toga, zajednicko crtanje na asfaltu u Gradskom parku.

U cetvrtak, pomenuti štand na Starom korzou i prodajna izložba rukotvorina, druženje sa decom iz gradskih i seoskih vrtica koja su tog dana organizovala maskembal, nakon cega su i deca iz ovog Centra, zajedno sa predškolcima i školarcima, bila na svecanom prijemu kod gradonacelnika, u Svecanim salonima Nacelstva. Tom prilikom, gradonacelniku Požarevca Saši Valjarevicu predali su poster sa porukama usmerenim na potrebu vece brige o cistoci i higijeni, sa posebnim akcentom na prilazni put Centru u kome svakodnevno boravi 18 mladih Požarevljana, ometenih u razvoju.

Petak je, svakako, bio “prica za sebe”, prica za pamcenje i prepricavanje: Centar je organizovao celodnevnu posetu Jagodini i deca su posetila Zoološki vrt, Muzej naivne umetnosti, Muzej voštanih firuga, Akva-park i Gerontološki centar u tom gradu. Društvo za pomoc mentalno nedovoljno razvijenim licima finansiralo je putovanje, Restoran “Gem” finansirao je užinu i rucak, koktel i popodnevnu užinu - Gerontološki centar Jagodina.

- Zahvalni smo što imamo podršku lokalne zajednice, pocev od lokalne samouprave, do svih organizacija i institucija i naše aktivnosti tokom “Decje nedelje” upravo i imaju za cilj da pokažu da smo deo ove sredine, da imamo želju i potrebu da živimo i radimo sa ostalom decom, sa ostalim mladima u ovom gradu. Centar postoji pet godina, stalno se istražuju sadržine i mogucnosti novih programa i vidova podrške deci i porodicama koje imaju ovakvu decu. Ovakve centre imaju Beograd i Novi Sad, osnovali su ih znatno pre nas, trudimo se da sadržinom i organizacijom “uhvatimo korak”. Jaca institucionalna saradnja sa Zdravstvenim centrom, lokalnom samoupravom u pravcu razvijanja mreže socijalne podrške porodici. Uz Beograd i Novi Sad, ucesnici smo projekta koji je pokrenulo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, sa ciljem da se definišu kritetijumi neophodni za definisanje minimuma standarda za vršenje ovakvih usluga. Rezultati naše Ustanove bice “reper” za ostale institucije ovog tipa širom Srbije, - kaže Jasmina Turudic, rukovodilac Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

D. Milenkovic

DAN OSNOVNE ŠKOLE "JOVAN CVIJIC" KOSTOLAC

HIMNA VELIKANU

Osnovna škola “Jovan Cvijic” U Kostolcu proslavila je u petak svoj dan, Dan škole. Kako se Dan škole obeležava pri pocetku školske godine direktor škole Radivoje Uroševic pozdravaljujuci goste i ucenike koji su napunili salu kostolackog Doma kulture, kako bi bodrili svoje drugare koji su nastupali u školskoj priredbi, svecanu akademiju otvorio je recima: Septembar, mesec Vuka, oktobar, mesec Jovana Cvijica.

O velikanu srpske nauke cije ime nosi Škola govorili su ucenici starijih razreda a Jovanu Cvijicu posvecena je i školska himna koju je napisao Dragan Radinovic, odnevši pobedu na literarnom konkursu na temu :”Himna škole”. NJemu je urucena nagrada sa likom Jovana Cvijica dok su i ostali ucenici cija literarna ostvarenja po mišljenju žirija ne zaostaju mnogo za pobednickim dobili prigodne poklone. To su Dunja Vlajsavljevic, Milica Cupic, Ksenija Radosavljevic, Ana Suntrulic, Jelisaveta Kovacic i Marijana Radovanovic.

Nekoliko puta prisutni su imali priliku da cuju i vide školski hor, bilo je tu i akrobatike, predstava, skeceva, recitacija i mnogo igre i muzike.

Tradicija duga preko sto godina

Ova škola pocela je sa radom davne 1895. godine na prostoru Starog Kostolca. U toku Prvog i Dugog svetskog rata nastava se nije odvijala, a nakon završetka Drugog svetskog rata pristupilo se izgradnji osnovne škole u Kostolcu koja je završena 1960. godine. Škola pokriva cetiri podružne jedinice: Petku, Ostrovo, Stari Kostolac i Klenovnik. Broj ucenika u seoskim sredinama iz godine u godinu se smanjuje, kaže direktor Škole Radivoje Uroševic, dok se sve više mališana upisuje u centralnu školu, što je posledica stalnog naseljavanja radnika na podrucju grada. Najmanji broj ucenika je u Ostrovu, gde ih je samo dvanaest uz jednog ucitelja, u Klenovniku je kombinovano, dok u Starom Kostolcu i Petki postoje nepodeljena cetiri odeljenja. Ukupno Škola ima 59 odeljenja u kojima nastavu pohada 1.354 ucenika.

- Školu pohada veliki broj romske dece koja se socijalizovala i uspešno pohada nastavu, narocito u prvom razredu gde se odazivaju upisu. Prethodnica im je svakako obavezno predškolsko obrazovanje od godinu dana, gde se upoznaju sa školskim životom, dolaze sa osnovnim predznanjem jezika i uspešno se ukljucuju u rad. Imamo malih izuzetaka kasnijeg napuštanja, ali to se dešava u periodu od petog do osmog razreda, kaže Uroševic.

U centralnoj školi organizovan je smenski rad, pohadanje na “par i nepar” tj. u istoj smeni nalaze se ucenici 1-3, 2-4, 5-7, 6-8. razreda. Ovom rešenju pribegnuto je kako bi se rasteretila fiskulturna sala, tj. kako bi se fizicko vaspitanje što lakše realizovalo.

Najbolji pokazatelj uspeha, upis u srednje škole

Direktor škole istice da je zadovoljan uspehom ucenika, pogotovu kada su osmaci u pitanju.

- Pri polaganju prijemnih ispita za upis u srednje škole imaju dosta uspeha. U 99% slucajeva upisuju one obrazovne profile za koje se izjasne. U toku školske godine pored obaveznog rasporeda ucenici imaju dopunsku i dodatnu nastavu kao i pripreme za školska takmicenja za sve predmete koji su predvideni planom i programom Ministarstva prosvete. Na takmicenjima ostvarujemo solidne rezultate, pocev od školskih, preko opštinskih, regionalnih i republickih, dodaje.

Situacija se poboljšava kada je rec o nastavnickom kadru, kaže Uroševic.

- Jedini nedostatak koji se u ovoj školskoj godini javlja je obrazovni profil porfesora matematike. Ove godine primili smo diplomiranog matematicara, ali nedostaju još tri. Takode, drugi strani jezik, francuski, pokriven je apsolventima francuskog jezika.

Kada je opremljenost škole u pitanju direktor kaže da postoji veliko razumevanje lokalne samouprave koja nesebicno pruža pomoc u realizaciji kapitalnih investicija o renoviranju svih školskih objekata. U toku ove godine zamenjen je deo krova, postavljena PVC stolarija, kako u centralnoj školi, tako i u podružnoj jedinici Klenovnik. Unutrašnja krecenja obavljaju se sukcesivno, u zavisnosti od potreba i mogucnosti.

- Ministarstvo prosvete trebalo bi da bude malo darežljivije prema školama, kada se uputi dopis koji se odnosi na nastavna sredstva i opremanje nameštajem.

U Školi postoje brojne sekcije, izdaje se školski casopis a nedavno je na literarnom konkursu škola dobila i svoju himnu. OŠ “Jovan Cvijic” prati sve aktivnosti koje se sprovode na višem nivou u smislu organizovanja razlicitih tematskih aktivnosti: Decije nedelje, Nedelje bezbednosti u saobracaju, zdrave hrane itd.

- Zahvalio bih se svojim koleginicama i kolegama koji ne štede svoje vreme, vec ga maksimalno posvecuju ucenicima, porucio je povodom svecanosti Uroševic.

JUBILARNE NAGRADE

Dan škole bio je i prilika da se nagrade i dugogodišnji radnici .

Za trideset godina rada nagradeni su Budimka Ognjanovic, nastavnica razredne nastave i Vukašin Rogožarski, nastavnik matematike. Vesna Nikolic, pedagog i pomocnik direktora Škole i Olgica Nikolajevic, nastavnica razredne nastave, dobitnice su nagrada za dvadeset godina, dok je za deset godina provenih u "Cvijicu" nagradena Jelica Glišic, pomocna radnica.

HIMNA ŠKOLE

O Srbijo, zemljo rodna,

O Srbijo, zemljo velikana,

O Srbijo, zemljo moja,

Mnoge si junake i mudre glave svetu podarila.

Medu njima, jedno ime slavno,

Cvijic Jovana, našeg prirodnjaka.

O Jovane, ime slavno, Srbiju si proslavio.

Mnoge si pute prošao,

Mnoga brda i doline i reke naše divne, Srbiju celu,

Da bi onda ispisao njene tajne i lepote,

Ucrtao sva mesta i u knjige ih stavio.

O Jovane, ime slavno, Srbija se tobom ponosi i imenu tvome se klanja.

Mnoge škole ponesoše ime tvoje.

I ja s ponosom idem u školu Cvijic Jovana.

O Jovane, ime slavno, Srbija te voli i proslavlja.

T.R.S.

FOTO KINO KLUB

UMETNOST FOTOGRAFIJE

Prošle nedelje u prostorijama kino kluba Požarevac održano je žiriranje za 31. izložbu umetnicke fotografije “15.oktobar”. Ova izložba organizuje se sa kracim prekidima od 1957. godine, a požarevacki Foto kino klub i njegovi clanovi nisu mogli ništa bolje da daruju svom gradu za taj dan, Dan oslobodenja, nego izložbu fotografija. Žiri u sastavu: Slobodan Pajic, predsednik, Ivan Tošic, clan i Dragoslav Dragomirovic, celna, u prisustvu delegata Foto saveza Srbije, Nebojše Stankovica Spera, imao je težak zadatak da mecu mnoštvom fotografija izabere najbolje za izlaganje. Za slobodnu temu stiglo je 595 fotografija foto kino klubova iz cele Srbije, a izabrano je 180, za temu “fotograf na delu” pristiglo je 425 fotografija, a za izlaganje je izabrano 119.

Prva nagrada

Prvu nagradu za pojedinacnu fotografiju na temu “slobodna” dobio je autor Branislav Backovic iz Loznice, za fotografiju “Periferija 01”, drugu je osvojio Negovan Mitkovic iz Paracina za fotografiju “Baba Smi-lja”, dok je treca nagrada pripala Draganu Lukovicu iz Cacka, za fotografiju “Osmeh”. Pohvale za pojedinacne fotografije su dobili: Aleksandar Manasijev iz Zajecara i Fadil Šarki iz Beograda. Za kolekciju fotografija ne temu “slobodna” prvu nagradu je dobio Herman Cater iz Slovenije, drugu Milenko Savovic, a trecu Aleksandar Stojanovic. Pohvale za kolekcije fotografija dobili su Branislav Markovic, Vladimir Popovic i Dragan Ðelic. Na temu “fotograf na delu” prvu nagradu je dobio Jožef Gergelj iz Subotice, drugu Ivan Aleksic iz Niša, a trecu Jovan Blagojevic iz Požarevca. Pohvale za pojedinacne fotografije osvojili su Marija Milovanovic Joksimovic iz Boegrada, Jovana Tomaševic i Bojan Pajic iz Cacka i Goran Šabic iz Niša. Nagrade za kolekcije fotografa na temu “fotograf na delu” dobili su Aleksandar Manasijev iz Zajecara, Oto Naglost iz Slovenije i Vukomir Milojevic iz Niša. Pohvalu za kolekciju fotografija dobio je Željko Krmcevic iz Šibenika, Vladimir Popovic za fotografije “Igra prirode” 1, 2 i 4 i Dragan Celic za tri fotografije. Na temu “slobodna” clanovi Foto kino kluba Požarevac su prošli sa 24 fotografije, a Jovan Blagojevic je dobio trecu nagradu za pojedinacnu fotografiju na temu “fotograf na delu”; naziv fotografije je “Zimska noc”. Izložba fotografija bice otvorena u okviru proslave Dana oslobodenja Požarevca.

A.C.

HUMORESKA

SVE NAŠE JESENI

Toliko dogadaja ostavi se za jesen (pošto je leti vrucina i te fore), da se nešto mora preneti i na zimu. Ali, do kraja kalendarske godine, svakako se mora sve to isplanirano završiti. Ne sme ništa, daleko bilo, da se ostavi za prolece, narednu jesen, a o letu i da ne govorimo.

Neke manifestacije su se vec održale, kao što su: Smederevska jesen u meni, Župska borba, pardon, berba, Odocnio Milorad u vinograd, Ja sam pod ora, Najbolja turšija, Ajvare moj, Papriko, volim te papriko itd., tako da sada svi zadovoljno trljaju ruke i spokojno mogu da cekaju zimu.

Medutim, trebalo bi vec misliti na ogrev, jer to globalno zagrevanje ko zna kad ce da stigne u naše toplije krajeve. Mada, Srbe greje i vruca politicka jesen, mnogi vec razmišljaju o tom, famoznom ruskom gasu (dobro da nije nemacki!), koji bi trebalo da krene južnim (po) tokom (opet nešto s juga!).

Tako, kada pitaju našeg prosecnog gradanina (i seljaka) šta misli o srpskoj Skupštini, koja se rastura kao bugarska, on vam kao iz topa odgovara:

- Ja mislim da Rusima treba da damo prolaz za gas, jer se oni najviše zalažu da Kosovo ostane i dalje južna srpska pokrajina.

Dalje, kad pitate tog istog ispitanika, šta kaže na to da UN nisu izglasale nezavisnost Kosova, on veli:

- Ako treba, bre, da im damo i Koridor 10, samo da se vec jedanput ogrejem! Nacisto ce da me upropaste ovaj cumur i drva.

Drugog nekog slucajnog uzorka, pitate kako gleda na sukob Voje i Tome, on ce vam ispaliti kao iz topa:

- Ja nisam hteo ništa da nabavljam od ogreva, ni cvrsto ni tecno, cekam ruski gas, jer to je spas za sve nas.

E, posle svega ovoga, ne može covek (a ni žena), a da ne pomisli, s prstom na celu, da su sve naše jeseni tužne i politicke.

Miodrag Lazarevic

PRVA LIGA SRBIJE 9.VANREDNO KOLO

RANKOVIC VRATIO DUG

- Mladi radnik - Metalac 2:0 (1:0)

Stadion Mladog radnika u Požarevcu. Gledalaca oko 1500.Sudija: Novica Ancelovski (Kacarevo) 8. Strelci: Rankovic u 45. (jedanaesterac) i 73.minutu. Žuti kartoni: Luka, Cenic (Mladi radnik), Živkovic i Saric (Metalac).

Mladi radnik: Pejovic 7, Stokic 7, Jašic 7 Kojic 7, Cenic 7, Matic 6 (Svojic), Luka 7, Miletic 6 (Pejcic), Radisavljevic 7, (Jankovic 8), Ðordevic 8, Rankovic 9.

Metalac: Živkovic 6, Pavlovic 6, Nenadic 6, Stanisavljevic 6, Otaševic 6, Stanojevic 6 (Arsic), Antic 6 (Ivanovic), Gojak 6, Milicic 6, Ðukic 6 (Saric) Simovic 7.

Igrac utakmice: Saša Rankovic.

U prva dva napada Rankovic je najavio dobru igru za pobedu.Tukao je sa ivice kaznenog prostora, ali golman Metalca dobro intervenisao, kao i prilikom akcije Rankovica i Luke kada se Radisavljevic spetljao i izgubio loptu. U sledecoj akciji Rankovic je predriblao nekoliko igraca, centrirao i tukao ali dosta visoko iznad gola. Gosti su u 27.minutu imali priliku, kada je Nenadic poluvolejom tukao ali se Pejovic nije dao iznenaditi, i odbacio loptu u korner.

Mladi radnik je citavo poluvreme igrao na polovini Metalca. Prilike su bile za pogodak, ali Miletic, Rankovic, Luka i Stokic nisu uspevali da nadmudre odbranu Metalca, sve do 45.minuta, kada ulazi rezervista Jankovic, i odmah krade loptu od odbrane rivala. Krece na šut, medutim golman Živkovic na petercu ruši Jankovica.Sudija Ancelovski pokazuje na belu tacku, a Rankovic precizno tuce za 1:0.

U nastavku susreta trener Metalca izvršio je sve tri izmene i otvorio se. izašao je na sve ili ništa.Igralo se jakim tempom jurišalo se na obe strane.Gosti su pretili preko Simovica, Milcica i Ivanovica, ali golman Pejovic je svaku loptu hvatao bez problema.

Mladi radnik se bolje snašao u ovoj borbi i došao do pobede drugim golom Rankovica.U 73.minutu Stokic sa desnog boka upucuje centaršut, Rankovic utrcava, skace izmedu Gojaka i Pavlovica i glavom pogada mrežu za 2:0. Do kraja susreta gosti su se trudili da postignu pocasni pogodak ali im nije uspevalo.

D.N.

U REVANŠU VIŠEBOJA NA POŽAREVACKOM HIPODROMU

TRIJUMFOVAO SINIŠA STOKIC

U organizaciji KD “Knez Mihailo” prošle subote na požarevackom hipodromu su održane 2 galopske, 5 kasackih trka i revanš višeboja. Trkacki dan je otvorila kasacka trka “Hipodrom Požarevac” na 1.600 metara, spora partija za grla koja su zaradila do 450 evra. Prvo mesto pripalo je Hari Poteru sa vozacem Slavkom Panicem i ostvarenim prosecnim vremenom po kilometru 1.23,9. Drugi kroz cilj je prošao “A Domino” sa Zoranom Tasicem u sulkama, dok je trece mesto osvojila “Furija SD” sa vozacem Dejanom Simicem. Usledila je druga kasacka trka pod nazivom “Dan oslobodenja” za grla koja su zaradila 2 - 4,5 hiljade evra. Pobedilo je grlo “Bulvag” sa Draganom Vukicem u sulkama i postignutim prosecnim vremenom po kilometru 1.20,4. Druga je bila “Tonia” sa vozacem Miodragom Panticem, a trece mesto je zauzelo grlo “Gal Speed” sa Požarevljaninom, Srboljubom Simicem u sulkama.

U dvogodackom galopskom okršaju na 1.100 metara pobedu je odnelo grlo “Elza” sa jahacem Željkom Ilicem, vlasništvo štale “Šendekovic”. Ono je ovo deonicu pretrcalo za 1.06,4, a za njim kroz cilj prošli su grlo “Caca” sa džokejem Rankom Sakicem i “Centurion” sa Stanarevicem u sedlu. U “Jesenjoj trci” za kasacka grla koja su zaradila 2 - 4 hiljade evra pobedu je odneo “Badi” sa Dejanom Filipovicem u sulkama i prosecnim vremenom po kilometru 1.20,1. Druga je bila “Migrena MS” sa vozacem Milivojem Slavnicem, dok je treci kroz cilj prošao “Alen” sa Jovanom Radovanovicem u sulkama.

U brzoj kasackoj partiji “15.oktobar” za grla koja su zaradila preko 4,5 hiljade evra trijumfovao je “Timber Chans” sa vozacem Vladom Bjelogrlicem i ostvarenim prosecnim vremenom po kilometru 1.19,2. Za njim kroz cilj je protrcao “Antoni Somoli” sa Bojanom Kovacevicem u sulkama, dok je trece mesto pripalo Epizodu sa vozacem Srdanom Petrovicem.

Glavno galopsko nadmetanje “Stocton” na 1.300 metara pripalo je grlu “Shezooky” sa jahacem Darkom Filipovicem koje je ovu deonicu pretrcalo za 1.19,6. Ovo grlo je vlasništvo Miodraga Panica iz Požarevca. Druga je bila “Giona” koju je jahao Ðorde Perovic, dok je trece mesto pripalo ljubicevskom Guliveru sa jahacem Sašom Glogovcem. U kasackoj trci “Zatvaranje sezone” za grla koja su zaradila 1 - 2 hiljade evra najuspešnija je bila “Bonita 2” sa postignutim prosecnim vremenom po kilometru 1.22,0 sa Vladom Bjelogrlicem u sulkama. Drugo mesto osvojila je “Šmizla” sa vozacem Vladom Miticem, dok je treca bila “Java Taler” sa Jovicom Ostojicem u sulkama.

Usledio je revanš višeboja koji po tradiciji nije pripao pobedniku LJubicevskog višeboja. Sa osvojenih 9 bodova prvo mesto je osvojio Siniša Stokic, drugo Ivan Stankovic, trece Davorin Živkovic, ovogodišnji Vitez LJubicevskih konjickih igara, dok je cetvrto mesto zauzeo Slobodan Petrovic.

D.Dinic

KARATE - "KUP BAKRA"

TRINAEST MEDALJA ZA POŽAREVLJANE

U organizaciji Karate kluba "Bob" iz Bora održan je tradicionalni "Kup bakra" na kome je ucestvovalo oko 300 takmicara iz 16 klubova. U konkurenciji takmicara iz Kragujevca, Cacka, Zajecara, Niša, karatisti Karate kluba "Mladi radnik" osvojili su trinaest medalja. Najuspešniji su bili Jovana Gajic, Katarina Josic i Miloš Mihailovic koji su nastupili u konkurenciji kataša i osvojili zlatne medalje. Uspešni su bili i Sanja Trbanos koja je osvojila srebrnu medalju, Lazaru Becarevicu je pripalo bronzano odlicje, dok je Jovan Jonjic zauzeo peto mesto.

U borbama srebrne medalje su osvojili Marko Milenkovic i Vladimir Pavlovic, dok su bronze pripale Milanu Milovanovicu, Nikoli Stokicu, Nemanji Arsicu, Milanu Stamenkovicu, Sanji Trbanos i Nikoli Gajicu. Bio je to uspešan pocetak drugog dela sezone za mlade takmicare Mladog radnika.

D.D.