Header

REAGOVANJA

NA TEKST “OPERACIJE USPELE A PACIJENTI UMIRU LI UMIRU”

Gospodine Ubavko, u prethodnom broju od 14.10.2008. god. našeg cenjenog lista "Rec naroda" izašao je tekst potpisan Vašim imenom i prezimenom.

Pod tackom dva prepoznali smo lokaciju LJubicevo koju smo dobrovoljno obradivali. Gospodine Ubavko ja se Vama direktno obracam, a ne kao Vi u pomenutom tekstu šifrovano. Sem pomenute lokacije kojoj ste pogodili ime, (govorim o tacki dva u Vašem tekstu) sve ostalo je laž, neistina, neznanje ili mamurluk.

Šta je istina?

Istina je da je mesto koje pominjete, do pocetka aprila bilo deponija!!! Sticajem okolnosti P.D.”Petar usluge" d.o.o. je vec izvodio radove na sredivanju zelenih površina u ergeli "LJubicevo", pa je razumevanjem situacije na terenu dobrovoljno uložilo dodatne napore kako bi se ruglo koje je postojalo na tom mestu, koliko toliko ublažilo. O svom trošku smo angažovali mašinu za ravnjanje terena, a uz pomoc i jednog kamiona koji nam je ustupila firma JKP Vodovod, da velike gromade šuta i betona sklonimo na deponiju. Naravno sve nismo mogli da pocistimo, nego smo neke sitnice prekrili i zatrpali zemljanom masom i zatravili. Veliki broj lišcara koje smo posadili je pokradeno, što potvrduju i prijave koje smo podneli i obaveštenja jer smo licno jurili gradane da ne kradu. Tako ono što nisu mogli da ukradu,uspeli su da pocupaju. Što se tice sadnica, možemo slobodno da Vam saopštimo da se primilo preko 95%,a da je jedan neznatan deo otpao (s obzirom na to da je vegetacija vec bila krenula). Sadnice i lišcare smo vec planirali da obnovimo o svom trošku krajem oktobra i pocetkom novembra (jer vegetacija jenjava), s obzirom na to da raspolažemo rasadnickom proizvodnjom u hiljadama lišcara i cetinara. Naša radna snaga je skoro svakodnevno prisutna na terenu Ergele LJubicevo, i o našem trošku vrši svakodnevne aktivnosti. Smatramo da je Ergela LJubicevo i nacionalno blago (nažalost takvih je sve manje koji mogu da pomognu, a da odmognu sve više).

Što se tice gradana LJubiceva mi i dan danas primamo pohvale za one radove koje smo izveli u LJubicevu. Pa, gospodine Ubavi, prošetajte LJubicevom pa otvorite oci,kako je bilo do pocetka ove godine i kako sada izgleda. I molim Vas, nemojte lupati kao Maksim po diviziji i pisati laži i neistine, koliko šta košta i staje naplaceno kada o tome nemate pojma.

P.D. “Petar usluge" d.o.o. je na javnom pozivu za javne nabavke konkurisao kao i svi ostali ucesnici. Bilo je javno otvaranje (dokaz o prisutnosti svih zainteresovanih strana). Naša cena rada je bila najpovoljnija, a što se tice struke i radne snage ja ne znam koja nam je firma u regionu makar približna. I da je normalna situacija (što se tu slažem sa Vama) mi bismo bili lider u tom poslu, ne neka firma tašna i mašna. “Petar usluge” ima u stalnom radnom odnosu 70 (sedamdeset) radnika, po ugovoru i preko 95 (devedeset pet), mahom su svi sa opštine Požarevac. Sa licnim dohotkom, doprinosima i porezima mesecno privredujemo našoj sredini oko 3,5-4 miliona dinara. Prema tome, možete pisati o firmi koja ima strucnu i radnu snagu na našoj opštini, a nažalost egzistenciju traži na drugim mestima. Pomenuti tender nama niko nije poklonio. Ako smatrate da i te mrvice koje smo javno dobili ne zaslužujemo, to je Vaše pravo, ali ne i da obmanjujete javnost.

I na kraju ovog dopisa, uzecemo u obzir da ste pomešali babe i žabe pa sve to sabrali. Jer ako ste hteli da sa tackom jedan i tri nešto više upoznate javnost, onda stisnite zube, majcin sine, pa opletite MI NISMO IZ ONE VAŠE PRICE!

Zahvaljujemo se glavnom i odgovornom uredniku "Rec naroda" što nam je omogucio da ispravimo laži i neistine.

P.D. “Petar usluge"d.o.o. - direktor, Novica Stankovic

"BAMBI - BANAT"

Nastavljeni pregovori

Predstavnici sva tri reprezentativna sindikata Koncerna "Bambi - Banat" u petak popodne pregovarali su sa Upravnim odborom Koncerna o ispunjenju zahteva, pokrenutih pocetkom oktobra na zajednickom sastanku sa poslovodstvom.

Zbog delimicnog ispunjenja sindikalnih zahteva, 10. oktobra su sindikati organizovali jednocasovni štrajk upozorenja, nakon cega su, ukoliko svi zahtevi ne budu ispunjeni, zapretili da ce 24. oktobra organizovati Generalni štrajk.

Prema informacijama dobijenim od sindikalnih voda nakon pregovora održanih u petak, ostvareni su odredeni pomaci. Najpre, poslovodstvo Koncerna promenilo je Agenciju preko koje se upošljavaju „PP radnici", a nezvanicno se saznaje da je tim radnicima vec povecana plata.

Tokom dvocasovnih pregovora, Upravni odbor je upoznao sindikalne predstavnike sa cinjenicom da „Bambi - Banat" u dosadašnjem toku godine nije uspeo da ostvari planirane finansijske rezultate, ali da ce ipak biti ucinjen napor da se sindikalni zahtevi prihvate u celini. Najavljeno je da ce konacan odgovor uslediti pocetkom ove nedelje.

Sindikati „Bambija" smatraju da bi pozitivan odgovor bio najcelishodnije rešenje, isticuci da bi štrajk bio skuplji nego ispunjenje zahteva. Istovremeno, naglašavaju, svi radnici „Bambija" žele da ulože maksimum truda u cilju postizanja što vecih i što kvalitetnijih proizvodnih rezultata, ali, uz pristojnu nadoknadu za taj i takav rad.

D. M.

REC GRAÐANA

"Tu neŠto ima..."

Štrajk upozorenja u Kompaniji "Bambi - Banat", održan pre desetak dana, naišao je na razlicite odjeke medu Požarevljanima. Beležimo nekoliko:

Slavica Ristic, službenik: - Zaista sam iznenadena da je dotle došlo. Znate, decenijama su mi, gde god odem van Požarevca, zavideli što mi imamo "Bambi", firmu koja je na velikom glasu i samo napreduje i širi se. Ne mogu da verujem da se svela na pobunu radnika zbog loših plata. To je kraj, šta onda u ovom gradu više radi kako treba?

Miloš Stokic, student: - Cuo sam nešto o tome. To, kako neki ljudi rade preko Zadruge ili Agencije, ne znam tacno, i da su im bedne plate i ne smeju da zakasne na posao, jer ce da dobiju otkaz... Ne znam, tranzicija ne znaci to. U Evropi se tako ne radi, a mi, pod izgovorom da se prilagodavamo, treba li da krenemo od robovlasništva da bismo stigli do kapitalizma? Nemam reci.

Vesna Ilic, radnica: - Ja radim kod privatnika za 250 evra. Oni, cujem, imaju 37.000 i traže 500 evra. To je preterano. Neka štrajkuju, šta me briga.

Bogoljub Lazic, penzioner: - U moje vreme, "Bambi" smo gledali sa zavišcu. Tu ko radi, taj je bio srecnik. Gradila se nova hala, primani ljudi, na sajmovima silne nagrade, beše izvoz, nešto su i Rusima prodali, neku licencu. Posle se pricalo, da daš pare da te zaposle, pa posle - daju otpremnine ko hoce da napusti. Moje komšije, muž i žena, hvalili se po zgradi da su uzeli lepe pare, samo, mislim da su to sve "stuckali" odavno. I, šta? Sad, cujem, zatvoren pogon u Branicevu, cuti se o kiseloj vodi, rukovodstvo otišlo u Beograd, ovde radi ko šta hoce, štrajkuju... Ne bih ja rekao da to ide na dobro. Neka ovi novi pricaju šta hoce, mi smo fabrike zidali, a ovi sad zatvaraju, jednu po jednu.

Milica Radovanovic, nezaposlena: - Cula sam šta je bilo. Znala sam od pre da ce to da se desi. Mislila sam da pitam za posao, imam dva daka, završila sam višu školu, moja firma propala i radim šta se kad nade. Kazala mi komšika kako se tamo radi preko neke Zadruge i za koje pare, pa nisam ni išla da pitam. Šta da pitam, pa seljaci su Rumunima placali vecu nadnicu da cuvaju ovce i beru kukuruz. I to danju, a ne da rade po celu noc, i još stan i hrana fraj. Sramota šta se radi u jednom "Bambiju". Komšika mi ranijih godina donosila po kilo "Plazme" za decu, radnici imali pravo po nižoj ceni, sad, cujem, ni to nema. To, il' se tera neki inat, ili neko "skida kajmak", ili ta firma propada, tu nešto ima...

SAVREMENA BARBIKA

Aca Lukic

Unikatni model lutke Barbike, na nedavnoj svetskoj promociji, u jednoj od Latinoamerickih zemalja predstavljen je sa nesvakidašnjom pompom i glamurom. Ko gaji simpatije prema simpaticnoj lutkici, i kicu, ako je hteo, mogao je saznati, da je haljina lutkice za tu priliku ukrašena dijamantima, te da na njenom nakitu od belog zlata, takode, behu ugradeni dijamanti. Vešti menadžeri propagande iz tima proizvodaca, svedociše pred zainteresovanom publikom, da bi cena unikatnog modela na tržištu mogla dostici vrednost od sto hiljada dolara. I pored licitirane cene, snobovi, koji behu zainteresovani za kupovinu „nevine Barbike” ostaše kratkih rukava. Prezentiran model, ne beše namenjen prodaji. Slava i nalicje lutke, njeno lice, osta zarobljeno na stranicama Kataloga, izradenog za potencijalnu publiku širom sveta. Marketinški potez proizvodaca, pored pomenutog skupocenog modela, u „porodicni album”, unese i sve dosadašnje varijante istoimenih lutkica. Logika biznisa zasnovana na ostvarivanju profita, ne libi se da udovolji potrebama najnižih poriva kod coveka. Kic kao produkt savremenog doba (odsustvo izgradenih vrednosti, stremi da nadomesti „crnu rupu” manjka vrednosti, promovišuci sebe u „nov” kvalitet) cini pravu meru za povodljive duhove. Globalna pojava kica, ne ostavlja vecinu po strani. Kultura kica, pothranjuje podsticajnim sokovima, i praksu lokalnih sredina.

Fenomen, koji zaslužuje pažnju komentara, nedavno se zbio medu nama. Rec je o Monografiji Istorijskog Arhiva u Požarevcu, koja bi štampana u cast jubileja - šezdesetogodišnjica rada i postojanja ove znamenite ustanove. Utisak da se novac za štampanje Monografije nije štedeo, je suvišan. Izdašnost kase za ucinjene troškove, za svaku je pohvalu. Tvrde korice, skup papir, glamurozno predstavljanje izdanja u Salonima Nacelstva, itd. Slavlje je proteklo, u veselju, prema rangu jubileja. Ko da prigovori? Ima li mesta za kritiku?

Za eventualnog znatiželjnika - citaoca, muka predstoji, kad pocne da prelistava sadržaj Monografije. Pošten covek ne može ostati ravnodušan, tokom upoznavanja dometa ove knjige. Pitanja koja se namecu, a nimalo nisu bezobrazna, ticu se osnovnog cilja jubilarnog projekta. Ta nedoumica mogla bi da glasi: Ako je Monografija sacinjena povodom šezdesetogodišnjice rada i postojanja Istorijskog arhiva, otkud onda da se na njenim stranicama paralelno provlaci glorifikacija jednog, takoreci, „svežeg direktora” - njegovih šezdeset meseci rukovodenja ovom ustanovom? Ima li takvog uma, koji ume i može da objasni cinjenicu, da pored osnovnog sadržaja, o radu i postojanju arhivske ustanove, na samim stranicama Monografije, barabar, egzistira štampan i licni foto album, direktora - oko šezdeset, ili osamdeset fotografija - razlicitih poza? Kome je bio potreban taj egzibicionizam? On jedva da služi i samom direktoru, koji u svojstvu Izdavaca, potpisuje tako nagrdenu knjigu. Kako inace, krstiti „tu vrstu samozaljubljenosti”? Licnom promocijom? Besplatnim „Porodicnim albumom” štampanom o trošku zajednice? Sujetom aparatcika? Ili? Nedostatkom mere? Nedostatkom ukusa? Kicom?

Poseban kolaj, belaj je, kako se „placeni novinski tekstovi”, na stranicama Monografije, poredani jedan do drugog, (valjda u nedostatku validnijih ocena?) pretvaraju u „naucna” fakta. Oni svakako mogu biti interesantna prica za profesionalce iz arhivske struke. Zašto da ne?

Šta je u sadržaju Monografije moralo biti važnije? Na prvom mestu? Nije valjda, da haljine direktora, na objavljenim fotografijama, (izmedu ostalog) istina bez dijamanata, vrede više od same suštine šezdesetogodišnjeg postojanja arhivske Ustanove? Sme li Monografija požarevackog arhiva, citaoce da podseca na „Barbikin katalog”?

A, to se, raz, jubileja Arhiva, ipak, desilo.

Aleksandar Lukic, književnik

15. OKTOBAR, DAN OSLOBOÐENJA POŽAREVCA

Pamte se rezultati

Dobitnici nagrada

Polaganjem venaca u spomen - parku Cacalica, svecanom akademijom u Centru za kulturu na kojoj su podeljene oktobarske nagrade, kao i otvaranjem nadogradnje dela Medicinske škole, u Požarevcu je 15. oktobra obeležen Dan oslo-bodenja.

Najpre su se gosti Grada, medu kojima su bili predstavnici ambasada Belorusije, Rusije i Ukrajine, Ruskog doma, Vojske, Policije, Branicevskog okruga, borackih organizacija, narodni poslanici( Branko Ružic -SPS) itd. okupili u svecanim salonima Nacelstva gde ih je pozdravio predsednik Skupštine grada Miomir Ilic rekavši da je Požarevac osloboden ovih oktobarskih dana pre devedeset godina u prvom, a pre šezdeset i cetiri godine u Drugom svetskom ratu.

- Iz nama poznatih dokumenata vidimo da se Požarevac osniva 1476. godine. Od tada je Požarevac gajio sve ono što je na ovim prostorima pozitivno. Uz naše roditelje, dedove i pradedove rasli smo, formirali ono što smo formirali, doživeli pocast da nam Vlada Republike Srbije u ovoj godini dodeli status grada. Ovaj dan posvecujemo našim rodoljubima, rekao je Ilic. U kulturno-umetnickom programu, “Igrama sa dvora” predstavio se KUD Kostolac.

Minutom cutanja i polaganjem venaca gosti su, zatim, odali poštu borcima poginulim u Prvom i Drugom svetskom ratu.

PoŽarevac kao grad proslavlja Dan osloboÐenja

Svecana akadamija održana je u požarevackom centru za kulturu a gradonacelnik Požarevca, u svojoj pozdravnoj besedi, tom prilikom je rekao:

- Preko našeg prostora, balkanske i srpske vetrometine, prelazile su vojske, osvajaci i horde. Osvajani su i oslobadani gradovi, stecišta naših vrednosti i duhovnosti. Bolna je i prebogata istorija Srba. Sva naša velika, znacajna i vredna mesta više puta su padala u ruke dušmana i bivala oslobodena. Tako je i sa našim gradom. Sticaj okolnosti je da je u prvom i drugom svetskom ratu Požarevac osloboden na isti dan.Tako se dogodilo da žrtve, heroji i slavljenici spokojno dele prostor i vreme koje im je usud dodelio, živeci u pitomoj moravskoj dolini, od nje i za nju. Petnaesti dan oktobra spaja tradiciju i secanja, cinjenice i uspomene svesno mireci ono što je cesto u životu nepomirljivo. Po treci put u svom vekovnom postojanju Požarevac ove znacajne datume obeležava kao grad i taj podatak govori o burnoj i bogatoj prošlosti kroz koju su naše slavni sugradani i prethodnici vekovima prolazili. Iskreno izražavam visok pijetet prema svim mojim prethodnicima, kolegama i gradskim odbornicima koji su svoj rad i entuzijazam ugradili u razvoj Požarevca. Zahvaljujuci njihovom samopregoru i posvecenosti mi danas možemo da kao grad obeležavamo ovaj znacajni dan a ja, kao gradonacelnik, da vas docekujem u ime sugradana pozdravljam. Velika je cast i poverenje koje mi je pripalo. Stoga sam ponosan što mogu pred svima vama da ga izložim i sa vama podelim.Cime se to sve naš grad sa ponosom u protekloj godini može podiciti, cime možemo pred pretke izaci i reci da im je grad kome su posvecivali svoje vreme i ljubav u sigurnim i domacinskim rukama. Mnogo je uradeno u protekloj godini, asfaltirane su ulice, poplocavani trotoari, zelenele su se nove površine, radilo se na svemu onome što traži stalnu pažnju i rad. Kao što svaki domacin mora da brine o svojoj kuci tako smo mi brinuli i brinemo o ovom gradu. Lokalna samouprava nije samo politicki pojam i opšte mesto u našim govorima. To je realnost ljudi koji su svesni da samo domacinskim, ozbiljnim i strucnim poslovanjem svojim sugradanima mogu da obezbede miran radni dan i još mirniji san. Biti vlast u ovom gradu ne znaci privilegiju. Bolje receno najmanje je to. To je pre svega obaveza da brinemo o našem gradu. NJega smo zadužili od naših predaka, sugradana, a treba da ga vratimo nekim novim generacijama, boljeg, lepšeg i sadržajnijeg. Taj svojevrsni revers zasvagda ostaje upisan u istoriji i samo po tome, po rezultatima ce nas naraštaji pamtiti, a sve ostalo ce prekriti zaborav, porucio je u pozdravnoj besedi gradonacelnik Saša Valjarevic poželevši da se i naredni praznici docekuju u miru.

U ime ambasada Rusije, Belorusije i Ukrajine domacinu je praznik cestitao drugi sekretar Ambasade Ruske Federacije rekavši da su tokom drugog svetskog rata srpski i ruski narod bili na istoj strani a da i sada u rešavanju ozbiljnih problema u medunarodnoj areni dva naroda stoje zajedno na strani pravde.

Program je nastavljen kulturno-umetnickim programom, nastupom ženskog hora “Barili” koji je na pocetku Akademije otpevao himnu “Bože pravde”.

Nagrade i povelje

Za izvanredne rezultate i dostignuca u radu nagrade u iznosu od dvadeset i pet hiljada dinara dobili su: Dragan Ajdacic, trener RK “Rudar” Kostolac, Ratko Bugarin, turisticki radnik iz požarevca, Dušan Vujicic, prethodni predsednik opštine Požarevac, LJubica Dimitrijevic, viši sudijski saradnik Opštinskog suda u Požarevcu, Jezdimir Ivic, predsednik Saveta MZ Cirikovac, Milan Ivoševic, publicista iz Požarevca, Aleksandar Jevremovic, iz Cirikovca, svršeni maturant Požarevacke gimnazije i student prve godine Biološkog fakulteta u Beogradu, Vidoje Lilic, nastavnik istorije i geografije Osnovne škole “Kralj Aleksandar prvi” u Požarevcu, Miodrag Markovic-Mile Matin, dugogodišnji fudbaler FK ”Mladi radnik”, Prvoslav Nikolic, predsednik saveta MZ “Bulevar” i predsednik Skupštine FK “Mladi radnik”, Branislav Obradovic, direktor Medicinske škole i LJubiša Petrovic, policijski službenik PU Požarevac.

U ime nagradenih obratio se Dušan Vujicic, predsednik Opštine u prethodnom mandatu, dodavši da ce novcani iznos koji mu je pripao pokloniti Centru za socijalni rad, tacnije Ustanovi za decu ometenu u razvoju.

Povelje su, na Akademiji, dodeljene Politehnickoj školi, OŠ “Sveti Sava”, Ergeli “LJubicevo”, Gradskoj Mesnoj zajednici Kostolac, Mesnoj zajednici “Burjan” i Foto-kino klubu Požarevac.

Magistar Dejan Savic, direktor Politehnicke škole, zahvalio se u ime nagradenih poveljama istakavši da su one podstrek za još bolje rezultate.

T.R.S.

DOKTOR ZA VAS

ALERGIJA - MEDICINSKI IZAZOV

- Napad astme

Da se podsetimo: Hronicno zapaljenje disajnih puteva, zadebljanje zida bronhija su uzrok da je bronhijalno stablo jako preosetljivo, prekomereno razdražljivo. U kontaktu sa specificnim faktorima (alergeni, virusi) ili nespecificnim (fizicko zamaranje, klimatski faktori-vlaga, aerozagadenje, duvanski dim, hemijske nadražujuce supstance, emotivni stres) reaguje sužavanjem što je u osnovi asmatskog napada.

Kako izleda astmatski napad:

Obicno pocinje kašljem koji je u pocetku suv, kontinuiran. Ukoliko je pokretac napada virus, prisutni su i simptomi virusne infekcije (curenje iz nosa, kijanje, crveno ždrelo, suzenje). Sve ovo remeti detetu san, razdražljivo je, odbija obroke. Ukoliko je poznato da je sklono bronhoopstrukcijama, vec u ovoj fazi treba dati lekove iz grupe bronhodilatatora (spalmotil, berodual) koji mogu ali ne i uvek spreciti dalje napredovanje napada. Ukoliko napad napreduje, javlja se stezanje u grudima, otežano disanje, nedostatak vazduha a zatim sviranje, šištanje u grudim (vizing). Dete je uplašeno, oznojeno, bledo ili bledo modro, ruke su hladne, diše ubrzano i površno, srcana radnja je ubrzana. Pri disanju koristi pomocnu disajnu muskulaturu što se manifestuje uvlacenjem medurebarnog prostora i ispod rebara, klimanjem glave, diše više trbuhom. Grudni koš je “naduven” jer zbog otežanog izdaha vazduh je zarobljen u plucima. Teško isprekidano govori, izrazito je uplašeno, uznemireno a pojava somnolencije (pospanosti) i prestanka šištanja “nema pluca” znaci su vrlo ozbiljnog stanja, nastanka astmatskog statusa.

Prvi znaci popuštanja napada je osecaj lakšeg disanja, uspešniji izdisaj i gubitak nadutosti pluca. Sviranje je i dalje cujno i može i da se poveca, što nije znak pogoršanja jer ga proizvodi strujanje vazduha kroz bronhije koje su u napadu bile neprohodne za vazduh. Kašalj postaje produktivniji, šlajm je u pocetku gust, lepljiv belicast. Dete je boljeg opšteg stanja, pocinje da jede, pije i dugo spava.

Kod manje dece (manje od 3 god.) zbog manje razvijenosti mišica u bronhijama mišicni spazam (stezanje mišica) je manje izraženo pa napad ne pocinje ovako naglo i dramaticno, vec je sporiji i simptomi su uglavnom posledica nagomilavanja sekreta. Sviranje je najizraženiji simptom jer zapušenje disajnih puteva nije potpuno te je moguce strujanje vazduha kroz secret, medutim, simptomi duže traju i gube se tek po uklanjanju sekreta što može potrajati i više nedelja. Obicno se radi o gojaznom odojcetu a pokretac je virusna infekcija.Dobrog je opšteg stanja, uzima obroke i treba cešce da se poji jer šištanjem gubi vodu preko pluca. Ovakvi napadi slabije reaguju na antiastmatske lekove jer nema mišicne komponente a i zapaljenje je minimalno.

Ispoljavanje astme u decjem uzrastu može biti i atipicno. Može se ispoljiti dugotrajnim kašljem, stezanjem u grudima, poremecenim snom, nocnim kašljem. Zato svaki dugotrajan kašalj (preko 6 nedelja) narocito ako je vezan za promenu vremena (magla), zamaranje ili uzbudenje zahteva ispitivanje u smislu astme. Na astmu treba misliti i kod cestih “upala pluca” koje nisu pracene povišenom temperaturom i drugim ozbiljnim simptomima što je tipicno za prave pneumonije.

Oblik i klasifikacija astme:

Na osnovu težine ispoljavanja i uzrasta možemo govoriti o :

Infatilnoj astmi

Ispoljava se u uzrastu do 3 god. Od astme treba razlikovati bronhiolitise epizode bronhoostrukcije pracene zviždanjem, pokrenute virusnom infekcijom sa dobrom prognozom i gubitkom u kasnijem uzrastu.

Astma predškolskog, školskog uzrasta i adolescenata

Adolescenti predstavljaju rizicnu grupu zbog svog negativistickog stava prema bolesti i izbegavanja uzimanja terapije te može doci do razvoja teških formi.Tome doprinosi i rizicno ponašanje, pušenje, upotreba droge narocito heroina.

Oblici ispoljavanja mogu biti:

Intermitentni (povremeni napadi a izmedu napada bez simptoma)

Perzistentni (cesti recidivi napada a izmedu napada kontinuirano prisustvo pojedinih simptoma).

Oba ova oblika mogu imati laku formu, umereno tešku i tešku formu.

Terapija astme u sledecem broju.

Dr Ranka Dimitrijevic

SAŠA VALJAREVIC, GRADONACELNIK POŽAREVCA

Prvi pogoni u zoni za nekoliko meseci

Oktobar je mesec obeležavanja znacajnih istorijskih datuma na teritoriji Grada Požarevca. Ali, kako kaže prvi covek grada, u oktobru se intenzivno radilo na realizaciji velikih projekata o kojima se vec neko vreme govori.

- Pomenucu najpre obilaznicu za Kostolac, koja je kapitalna investicija, vredna preko 330 miliona dinara, od cega je 105 miliona izdvojila lokalna samouprava i sve što je bilo u njenoj obavezi uradila. Formiranjem nove Vlade Republike Srbije i dolaskom novog ministra na celo Ministarstva za infrastrukturu, mi smo razgovarali sa ministrom Milutinom Mrko-njicem koji nam je obecao da ce obaveze ministarstva i Puteva Srbije u vrednosti od 230 miliona biti realizovane u oktobru. Malo su nas omele vremenske prilike, kišni period koji smo imali, te nismo uspeli da za Dan oslobodenja otvorimo obilaznicu, ali ocekujem da ce se to desiti do kraja ovog meseca. Intenzivno se radi, projekat je u završnoj fazi. Ovo je znacajan putni pravac, kako za energetski centar tako i za gradane Kostolca i meštane sela koja gravitiraju Kostolcu, jer ce se kompletan teretni saobracaj preusmeriti na obilaznicu.Time ce se poboljšati bezbednost u saobracaju ali i stanje životne sredine. Ministar energetike Petar Škundric, koji je bio protekle nedelje u poseti Privrednom društvu “TE-KO Kostolac”, obecao je da ce po završetku obilaznice izdvojiti sredstva koja su investiciono planirana u okviru EPS-a, da se zajednicki sa Ministarstvom za kapitalne investije, u 2009. godini krene u sanaciju puta Požarevac - Kostolac. Direkcija za izgradnju u šest sela radi pešacke staze, jedno od njih je i Cirikovac. Ujedno radi se i na projektu odvodenja atmosferskih padavina sa kolovoza, jer kada su obilne kiše u najnižem delu Cirikovca sakupljaju se velike kolicine vode, što smeta i vozacima i pešacima, a dolazi i do erozije puta. Uz saglasnost meštana novim sistemom cevi preusmericemo tu vodu ka kopu Cirikovac, odakle ce se ona ispumpavati njihovim bunarima.

Ocekivalo se da i ulica Draže Markovica bude završena do proslave Dana oslobodenja?

- Cekali smo najpre saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture, zatim smo imali izmenu i dopunu projekta po kome se vraca deo ulice sa kaldrmom. Tada su se javila javna preduzeca. “Vodovod i kanalizacija” želeo je da krene sa sanacijom mreže i izmeštanjem azbestnih cevi. Mnogi stanovnici te ulice želeli su prikljucak na toplifikaciju, te smo izdvojili sredstva iz budžeta za novi primarni vod, PTT Srbije uvela je liniju u okviru nove centrale koja je puštena u rad, Elektromorava je svu instalaciju stavila pod zemlju, tako da je kompletna komunalna infrastruktura uradena. Tek nakon toga krenulo se u sanaciju kolovoza, jer je bilo bolje sada uraditi a ne žuriti da se otvori do odredenog datuma a posle napraviti vecu štetu od koristi. U nju je, racunajuci gradska i sredstva koja su uložila ova preduzeca, uloženo preko 25 miliona dinara.

Ako vremenske prilike budu dozvoljavale ocekujem da se do 15. novembra završi kompletna ulica, koju bismo mogli da otvorimo tokom Novembarskih dana kulture. U narednom periodu animiracemo gradane koji bi trebalo da urede fasade cime bi ova ulica dobila pun sjaj.

Najavljivano je i ure-denje industrijske zone?

Gradonacelnik Sasa Valjarevic

- Za ovih sto dana koliko smo na sadašnjim funkcijama imali smo više poseta stranih investitora zainteresovanih za izgradnju proizvodnih pogona u našem gradu. Došlo je do zastoja prilikom sezone godišnjih odmora, gradski tenderi su sprovedeni , cekalo se na saglasnost Ministarstva za nacionalni investicioni plan. U toku ove nedelje potpisao sam sve ugovore sa izabranim izvodacima tako da ce industrijska zona , ukupne vrednosti 46 miliona, ove nedelje poceti da se ureduje. Iz NIP-a je obezbedeno 7 miliona, a ostatak novca obezbedice grad iz dela kredita, koji ce delimicno biti iskorišcen i za izgradnju novog vrtica. Projekat za vodovod i kanalizaciju je u izradi, te ocekujem da do kraja meseca pocne sa izradom komunalne infrastrukture. Zatim ce se, skupštinskom odlukom, industrijska zona staviti na licitaciju. Razmišljanja su da i mi, kao nekoliko srpskih gradova, donesemo odluku o oslobadanju buducih investitora odredenih dažbina grada, kako bismo privukli što više investitora. Uslov ce biti da svi zapošljavani kadrovi budu sa teritorije našeg grada. S obzirom na to da je tehnologija izgradnje napredovala za nekoliko meseci u industrijskoj zoni mogu da niknu prvi proizvodni pogoni. Zaintereovani su i domaci privrednici koji bi da prošire svoje postojece pogone.Time dolazi priliv u budžet, ali i otvaranje novih radnih mesta. Novina je i to da smo imali razgovore sa predstavnicima nekoliko velikih trgovinskih lanaca koji su zainteresovani za otvaranje hipermarketa na našoj teritoriji. Urbanisticko odeljenje pripremilo je ponudu svih lokacija pogodnih za ovu vrstu delatnosti, kao što je, na primer, prostor kod Zabelskog puta, gde ce “izaci” nova obilaznica za Kostolac, a lokalna samouprava ce se potruditi da, ukoliko se odluce za zakup gradskih lokacija u najkracem roku dobiju sve potrebne dozvole.To je ono o cemu smo govorili i na cemu smo radili. Da Uprava bude servis gradana i investitora.

Da Požarevac nije zatvoren grad govori i nedavno potpisan ugovor sa predstavnicima Evropske agencije za rekonstrukciju i austrijskom firmom “Strabag AG” gde su stvorene mogucnosti za pocetak realizacije projekta rekonstrukcije sistema vodo-snabdevanja u Požarevcu. Evropska agencija ce u projekat rekonstrukcije sistema vodosnabdevanja uložiti 2,8 miliona evra dok ce lokalna samouprava ucestvovati sa petsto hiljada evra za projekat detekcije i smanjenja gubitaka u vodovodnom sistemu.

Nedavni štrajk radnika u “Bambiju” još jednom je otvorio pitanje zapošlja- vanja, stanja u kome se nalaze preduzeca koja su nekada bili zaštitni znak Požarevca?

-I u vašem listu pisalo se da gradonacelnik ništa nije uradio po pitanju MIP-a, šecerane, privatizovanih preduzeca ... Medutim moje ingerencije, Gradskog veca i Skupštine grada su po zakonu iskljucene jer su oni direktno odgovorni Republici. Socijalni program privatizovanih preduzeca je loše uraden. Kada govorimo o MIP-u, “Stork” Kula , preduzece koje je pre dve godine kupilo MIP, ništa nije uradio povodom ponovnog pokretanja mesne industrije koja je bila svetski poznata. Još kao narodni poslanik pokrenuo sam ovo pitanje u Odboru za privatizaciju, ciji sam clan bio, Zakon je takav da mi, kada do privatizacije dode, nemamo nikakvih ingerencija. Mi smo i tada kritikovali Zakon o privatizaciji koji nije dovoljno zaštitio radnike ali lokalna samouprava nema ingerencije po ovim pitanjima. Mi možemo samo da pokrenemo odredene inicijative, ništa drugo. Ne želim da prihvatam odgovornost tamo gde je nemam.

Kada je rec o šecerani moram da najavim da ce prazan prostor uz samu šeceranu u ulici Ðure Ðakovica biti, od strane suda, dat na licitaciju, gde ce takode moci da se izgrade veliki proizvodni pogoni, jer postoji kompletna komunalna infrastruktura.

Moram da pomenem i problem zgrade, nekada predvidene da bude porodilište, kasnije nova bolnica. Do sada smo dosta finansijski pomagali bolnici u smislu opremanja aparatima, vozilima itd. Kada govorimo o novoj, regionalnoj, bolnici uputili smo dopis Ministarstvu da se, prilikom izrade budžeta za 2009. god., njen završetak uvrsti u investicioni plan. Voleo bih da se ovo pitanje više ne politizuje, vec da se svi politicki faktori sa ovih prostora, koji imaju republicke nadležnosti uklju-ce u rešavanje ovog problema. Naša bolnica uskoro ce slaviti 150 godina postojanja, a ona više ne može da pruži adekvatnu zdravstvenu zaštitu, operacione i druge sale su odavno prevazidene. Ako treba, i grad ce pomoci sredstvima iz budžeta, da bez obzira ko je izgradio tu zgradu, ona više ne propada.

U toku je izgradnja stadiona malih sportova i klizališta u okviru Sportskog centra? Kada ce grad dobiti zatvoren bazen?

- Završetak prve faze, asfaltiranje, ogradivanje, ocekujem u narednom periodu, a do zimske sezone sve ce biti spremno. Trudicemo se da, ukoliko vremenske prilike budu dozvoljavale, do kraja godine završimo i tribine, ako ne, nastavicemo u narednoj godini. Zakonskih smetnji nemamo jer su dobijene sve dozvole. U letnjem periodu na taj prostor preselice se sva sportska dešavanja.

Projekat zatvorenog bazena, koji je uradila Direkcija za izgradnju, predvida bazen koji bi se nalazio tik uz sportsku halu i otvoreni bazen. Ovaj projekat bice jedna od kapitalnih investicija koju cemo ugraditi u budžet za 2009. godinu.

Sem toga predvidecemo i završetak stadiona FK “Mladi radnik”. Po rezultatima koje sada postiže, moguce je da klub prede u viši rang takmicenja, te ce im ureden stadion biti neophodan.

Koliko na realizaciju pomenutih projekata uticu dešavanja u stranci kojoj pripadate i da li je vladajuca koalicija stabilna?

-Ta dešavanja apsolutno ne uticu na realizaciju projekata. Ono što smo u koalicionom sporazumu obecali ispunjavamo, a dešavanja u Srpskoj radikalnoj stranci ce se razrešiti. Odbornici koji su izašli iz odbornickog kluba SRS bice zamenjeni novima. Vec u ponedeljak bice predata njihova imena, a ostavke odbornika koji više nisu u SRS bice regulisane na prvoj narednoj sednici Skupštine. Naši koalicioni partneri nisu ulazili u naše stranacke probleme. S obzirom na to da je Zakon o lokalnim izborima jasan, da su mandati stranacki, da su blanko ostavke neopozive, tu se svaka dilema razrešava.

Imamo primer vec u cetrnaest gradova gde su odredeni odbornici izašli iz klubova, a mandati vraceni stranci koja je delegirala nove odbornike. Mi nastavljamo da radimo u punom kapacitetu.

Sledeca sednica Skupštine je u pripremi, doci ce do usaglašavanja odredenih pozicija na budžetu, možda cemo intervenisati u nekim segmentima gde objektivno postoji mogucnost završetka javnih nabavki itd., najavljuje gradonacelnik.

T.R.S.

Nastavljaju se radovi na putnoj mreŽi

BOLJITAK ZA SVE GRAÐANE

Ovih dana potpisan je ugvovor o asfaltiranju putnog pravca kroz zaseok Stanulovac (Melnica - Ranovacki put) u dužini od 2,8 kilometra koji spaja dva regionalna putna pravca, Petrovac-Kucevo i Petrovac-Veliko Gradište. Izvodac radova je Preduzece za puteve Požarevac, a vrednost radova 20 miliona dinara. Ovaj novac je obezbeden 70 odsto iz Nacionalnog investicionog plana, a preostalih 30 odsto nadomestice meštani i opština. Pocetak radova usledice tokom ove sedmice a rok za završetak je petnaest dana.

Istovremeno, asfaltira se dva kilometra puta u Stamnickoj Reci, polovinu potrebnih sredstava obezbeduju meštani a drugu polovinu opština. Takode, u Petrovcu predstoji asfaltiranje Moravske, Izvidacke, Voje Stokica, kao i ulica Mike Miletica. Asfalt ce dobiti i deo terena oko Sportske hale. Ovde ima dva podizvodaca: Preduzece za puteve Požarevac i „Srmeks” iz Petrovca na Mlavi.

Saopštavajuci pomenute podatke predsednik opštine Radiša Dragojevic je za citaoce “Rec naroda” rekao je i sledece:

„ Prošlog cetvrtka na sednici Opštinskog veca usvojili smo predlog rebalansa budžeta koji se, bar za sada, ostvaruje sa sto odsto. Rebalans je vršen na osnovu postojecih prihoda i rashoda, tako da do uvecanja nije došlo,ali do preraspodele jeste. To drugim recima, znaci da možemo da realizujemo željene planove.

Inace, programom izgradnje i rekonstrukcije objekata u oblasti vodoprivrede predvideno je da ovih dana Javno vodoprivredno preduzece „Srbijavode” iz Beograda na podrucju opštine Petrovac zapocne sanacione radove na balastu levoobalnog nasipa reke Mlave nizvodno od ušca recice Busur. Takode, nastavice se gradnja i rekonstruisace se zaštitni sistem u Petrovcu. Obavice se i radovi na investicionom održavanju akumulacije „Busur”, a u toku je i ugovaranje radova na održavanju akumulacije „Korenica”.

Za narednu godinu kandidovana su dva objekta da se rade: regulacija Busura kroz naselje Petrovac i nastavak regulacije Mlave od Trnovca do naselja Petrovac. Od opštine se ocekuje da obezbedi potrebna urbanisticka akta i imovinsko-pravne uslove za relizaciju ovih objekata.

S.R.

OBELEŽEN DAN OSLOBOÐENJA KOSTOLCA, 13.OKTOBAR

Naredna proslava sa novim statusom

Dan oslobodenja Kostolca, 13. oktobar, ove godine obeležen je drugacije, svecanije, nego prethodnih godina. Zahvaljujuci pre svega otkrivanju spomen obeležja rudarstvu, parnoj lokomotivi, koja svoj životni vek nastavlja rekonstruisana i u lepšem okruženju, kostolackom parku.

Prostor oko ovog obeležja vec je postao mesto okupljanja. Sa pravom parnom lokomotivom i njenom mini kopijom, ispisanim rudarskim pozdravom “Srecno” i cvetnim dekorom koji je uradio “RIO” centar Kostolca dobio je nov kutak.

Da pricaju spomenici...

Da je ovo samo pocetak govori i stav Gradske mesne zajednice iznet na svecanoj sednici Saveta GMZ Kostolac, koja je održana u nastavku programa proslave Dana oslobodenja, a na kojoj je procitana odluka da se u gradu postave biste Ðordu Vajfertu i Nikoli Tesli, kao i spomenik cirilici. Plan je, rekao je predsednik GMZ Kostolac Vladimir Vila, da ova obeležja budu otkrivena 6. avgusta naredne godine.

- Kostolac je izabrao možda i poslednji trenutak da se oduži prethodnim i ostavi poruku buducim generacijama da se ovde živelo od uglja, elektricne energije, da su prvi kilovati pošli odavde, da je grad bio rasadnik kadrova…, objasnio je predsednik Saveta.

Takode, odluceno je da se pokrene inicijativa da Dan Kostolca bude 6. avgust koji je i rudarski praznik

Najviše priznanje Kostolca, Povelja sa Plaketom, za doprinos razvoju grada i angažovanje u radovima na spomen obeležju, na svecanoj sednici urucena je Draganu Živkovicu, generalnom direktoru PD “TE-KO” Kostolac, Veri Šeovic, projektantu, Moci Momcilovicu, glavnom koordinatoru radova i Novici Devicu, koji je lokomotivu vratio u novi život.

O znacaju Kostolca, ali i njegovom nedovoljno dobrom položaju govorio je nekada prvi coveg grada, Borivoje Jovanovic, Bora Beka.

- Jedan mislilac je rekao da ko ne poštuje svoju prošlost, bez obzira kakva mu je bila, ne razume vreme u kome živi, a buducnost mu je u magli ili je ne vidi. Na današnji dan želim da podsetim da su Mesna zajednica i Tehnicka škola dugo godina nosile naziv “13. oktobar”. Ovaj dan 1944. godine nije samo dan oslobodenja našeg grada, vec i pocetak brzog i burnog razvoja grada na Dunavu. U to vreme Kostolac je imao samo dve ulice, Save Kovacevica i Maršala Tita, koje je okupator izgradio za svoje strucnjake u uverenju da ce dugo godina eksploatisati kostolacki ugalj. Da taj dan treba uvažavati govori podatak da je Narodna skupština Republike 12. oktobra 1949. godine svojim ukazom Kostolac proglasio gradom, a 12.februara 1950. godine donošenjem Zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije proglasila ga opštinom Kostolac u sastavu požarevackog sreza. Obeležavanje ovog dana je dobro izabran nacin pažnje, ne samo prema prema prošlosti, vec i svim prethodnim i današnjim generacijama koje su stvarale grad i koje to i danas cine. Kostolac je dostojno nastavio slavnu istorijsku tradiciju ovih prostora ali izgradio nova vlastita obeležja koja nisu samo prepoznatljiva u Srbiji vec u citavom svetu. Pre šezdeset i cetiri godine panoramu Kostolca cinilo je nekoliko zgrada koje su Nemci za vreme rata izgradili , barake, njive i blatnjavi putevi. Danas je Kostolac moderan grad sa urbanim sadržajima koji ga cine gradom, okružen sa nekoliko naselja životno povezanih. Danas su osnovna obeležja ovog grada to da je grad uglja koji je eliminisao jamsku eksploataciju i izvršio pionirsku ulogu u površinskom iskopavanju, da je grad elektricne energije sa rekordnom proizvodnjom, da je bio i ostao grad -velika škola stvaranja kadrova u proizvodnji uglja i elektricne energije ciji kadrovi rade u citavoj zemlji, da je grad sa brojnim etnickim sastavom koji zajednicki izgraduju svoju ekonomsku obnovu, da je grad na Dunavu koji mora da dobije novo, snažno privredno obeležje. Sa ponosom možemo konstatovati da je Kostolac danas snažna ekonomska baza naše zemlje sa znacajnom savremenom fizionomijom koja se stalno unapreduje. On je grad koji na svojoj teritoriji ima rimsko cudo, lepoticu Viminacijum, rekao je Jovanovic.

Ko voli Kostolac, želi opštinu

Jovanovic je podsetio na prvo pominjanje Kostolca kao naselja koje datira iz 1380. godine. Pocetak izgradnje takozvanog Novog Kostolca beleži se 1942. godine, dve godine pre njegovog oslobode-nja.

- Danas je Kostolac prevazišao status Mesne zajednice. NJegovi gradani sa prigradskim naseljima su se pocetkom devedesetih godina referendumom izjasnili da žele status opštine. Elaborat uraden od strane doktora i profesora Ekonomskog fakulteta iz Beograda samo je potvrdio cinjenicno stanje i opravdanost zahteva gradana Kostolca i okoline. Nama je drago što su se ovih dana sve politicke stranke koje deluju u Kostolcu izjasnile za ostvarenje prava na opštinu, što nam daje nadu da cemo do narednog 13. oktobra dobiti novu opštinu. To Kostolac sa prigradskim naseljima zaslužuje više nego desetine opština u Srbiji. Kostolac treba voleti. Niko nema prava da ga mrzi i da zaustavlja njegov razvoj i izgradnju. Od 1990. godine nije izgraden nijedan stan u Kostolcu a Ekon zgrada sa prakticno završenih 30 stanova od 1996. godine stoji prazna, podsetio je Jovanovic a onda zakljucio:

- Ako ste me pažljivo slušali mogli ste da zapazite da sam ovaj referat napisao povodom prošlogodišnje proslave 13. oktobra. U ovoj godini ništa se nije promenilo. Naše najvece preduzece, Privredno društvo i dalje ima rekordnu proizvodnju, oni koji su od njih odvojeni pokušavaju da se stabilizuju, Mesna zajednica radi ono što može sredstvima koja su vrlo minimalna za potrebe jednoga grada. Skupština grada u svom Statutu predvidela je da Požarevac ima u svom sastavu dve opštine: Požarevac i Kostolac, ali tek pod pritiskom saveta GMZ Kostolac. Došlo je krajnje vreme da se shvati da Kostolac nisu samo elektrane i rudnici, vec da tu živi 15 hiljada ljudi koji sa okolinom cine jednu znacajnu celinu. Jovanovic je izrazio uverenje da ce Skupština prihvatiti predloge Kostolca za izmene i dopune Statuta i dodao da se nada da je ovogodišnja oktobarska nagrada koju je GMZ Kostolac dobila jedan od dokaza da ce se Skupština i gradsko rukovodstvo prema Kostolcu odnositi onako kako on zaslužuje.

Gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic rekao je ovim povodom da se tokom sto dana funkcionisanja nove gradske koalicije radilo na stvaranju preduslova da bi u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi mogla da se realizuju akta i kako bi Kostolac mogao da dobije status gradske opštine.

- Jeste inicijativa krenula prošle godine ali je Zakon poceo sa primenom tek u ovoj godini. Nadam se da cemo u iducoj godini imati mogucnosti da za buducu gradsku opštinu Kostolac izdvojimo više sredstava, kako bi bio pravi servis gradana, rekao je Valjarevic.

Generalni direktor Privrednog društva Dragan Živkovic dodao je da se nada da ce Privredno društvo izgraditi novu upravnu zgradu, a da ce ova, takozvana Direkcija, postati zgrada uprave nove gradske opštine.

Dan oslobodenja bio je i prilika da predstavnici Kostolca i grada, koji su prisustvovali svecanosti, polože vence na spomen obeležje oslobodiocima u Starom Kostolcu.

Stolica koja se ljulja

Povodom Dana oslobodenja, nakon svecane sednice Saveta u kulturno-umetnickom programu nastupio je hor "Dunavska lira", zatim kostolacki pesnici, a svoje umece u pevanju i recitovanju pokazali su i mladi Kostolcani.

Iste veceri Dramski studio Kluba ljubitelja knjige "Majdan" izveo je predstavu "Stolica koja se ljulja" Novaka Novaka u režiji Mileta Marinkovica.

"Rec je o komediji u kojoj se prepoznaje naš život i njegovi smešni odjeci. "Stolica koja se ljulja" govori o Radovanu koji je zaposlen u turistickoj agenciji i prenatrpan poslom. Kada se konacno njegova žena Olja zaposli, on vidi svoju šansu da da otkaz i malo se odmori od višegodišnjeg rada, te nade vremena da se konacno posveti svojoj ljubavi, slikanju. A pošto je Olja zauzeta, brigu oko spremanja rucka i ulogu domacice preuzima Radovan... "

T.R.S.

OBELEŽEN 14.OKTOBAR DAN OPŠTINE

VLADA SRBIJE I OPŠTINA MALO CRNICE NA PRAVOM PUTU

- Ministar trgovine i usluga, Slobodan Milosavljevic: Zacrtani prioriteti Opštine u saglasju sa onim šta radi Vlada

- U konkurenciji 28 knjiga respektivna književna nagrada “Srboljub Mitic” dodeljena je književniku Siniši Risticu

Svecana sednica Skupštine povodom obeležavanja 14.oktobra Dana opštine Malo Crnice otpocela je izvodenjem himne “Bože pravde”. Pozdravljajuci goste Bojan Uroševic, predsednik Skupštine opštine obavestio je da svecanosti prisustvuju Slobodan Milosav-ljevic, ministar trgovine i usluga, Aleksandar Rado-savljevic, pomocnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, predsednici opština Branicevskog okruga sa saradnicima, predstavnici sudova, Vojske Srbije, MUP-a, državnih organa i clanovi porodice pesnika Srboljuba Mitica.

Sumiranje rezultata

O rezultatima rada lokalne samouprave, predstojecim planovima i osvrtu na istorijski znacaj 14.oktobra, Dana opštine koji se preko šest decenija proslavlja govorio je dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice. Prema njegovim recima u proteklih sto dana od konstituisanja lokalne vlasti najviše je uradeno na planu infrastrukture. Uraden je put do izletišta Tocak na tromedi sela Kula, Kobilje i Aljudovo. Asfaltiran je put kroz Toponicu, deo puta u Kalištu i Vrbnici. Sklopljen je ugovor sa Preduzecem za puteve Požarevac za asfaltiranje puta kroz Kravlji Do i Šljivovac, u toku su radovi na magistralnom vodovodu Kula - Boževac, a ocekuje se uvodenje u posao izvodaca radova za izvorište u Batuši.

“Uradeno je dosta na poboljšanju uslova rada u školama. Najveca investicija je rekonstrukcija fasade škole u Šapinu, a dosta je uradeno i u oblasti socijalne politike, strateškim planiranjem i povecavanjem socijalnih davanja iz sredstava opštine gradanima koji se nalaze u stanju socijalne potrebe, a ne mogu da ostvare pomoc na republickom nivou. Takode, preduzete su aktivnosti da opština preuzme osnivacka prava nad Domom zdravlja u Malom Crnicu, radi efikasnije zdravstvene zaštite stanovništva našeg podrucja. Podnet je zahtev Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja za obezbedivanje finansijskih sredstava za izradu Prostornog plana opštine Malo Crnice. Jedan od zacrtanih prioriteta razvoja na ovom podrucju je i turizam. U cilju boljeg prezentovanja naših turistickih kapaciteta osnovana je manifestacija Stiško poselo koje ce se svake godine tradicionalno održavati u Zaovi.

U sumiranju rezultata rada u prvih sto dana možemo istaci da smo i pored otežanih finansijskih uslova uspeli da ostvarimo vidljive rezultate. Naše želje su da opravdamo ukazano poverenje gradana dobijeno na izborima. To poverenje se dobija domacinskim odnosom prema poverenim sredstvima i uvažavanjem svih problema naših gradana. Trudicemo se da naš rad bude dostupan javnoj oceni i podložan kritici, cime želimo da se približimo gradanima i da ih animiramo i približimo organima lokalne vlasti, kao prvom nivou vršenja vlasti u cilju postizanja boljitka za sve. Gradanima cestitam Dan opštine sa željom da ubuduce sve praznike proslavljamo sumirajuci zajednicke rezultate”, porucio je dr Esidol Peric.

Rec ministra

U svom obracanju Slobodan Milosavljevic, ministar trgovine i usluga cestitao je gradanima Dan opštine i naglasio da je dobro što opština Malo Crnice prati aktivnosti koje sprovodi Vlada Srbije, što je koalicija gotovo identicna vladajucoj koaliciji na nivou Republike i što su zacrtani prioriteti opštine u saglasju sa onim što radi Vlada. Ono što je najvažnije je da je jedan od razloga zbog cega je Srbija bila loše rangirana kao ekonomski partner, kao investiciona destinacija, otklonjen.

“To je pre svega politicka nestabilnost koja je bila karakteristika u prethodnom periodu i danas možemo da kažemo da imamo stabilnu Vladu, dobro funkcionišucu koaliciju i Vladu koja ispunjava obaveze koje je preuzela prema gradanima Srbije. Obecali smo da cemo se boriti i zalagati za ocuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje i uspeli smo da na Generalnoj skupštini UN dobijemo podršku da se Rezolucija koju je Srbija predložila prihvati ogromnom vecinom glasova i da se sa politike pitanje Kosova izmesti na polje medunarodne pravde i mi ocekujemo da ce Medunarodni sud u Hagu po tzv. hitnom postupku dati svoje mišljenje koje bi trebalo da pomogne da pravda ponovo svetom zavlada, a da se neke nepravde koje su se desile isprave. Na tom polju cemo istrajati i nastaviti borbu koristeci legalna, zakonita, miroljubiva sredstva, jer to je najbolji nacin da se izborimo za pravdu.

Obecali smo da cemo biti socijalno odgovorna Vlada. Korigovane su penzije na gore, trudimo se da mnogo više brige pokažemo za obicnog coveka, radnika, poljoprivrednika, prosvetara, zdravstvenog radnika i tek u budžetu iduce godine sve to ce biti još više vidljivo nego u prethodnih sto dana, a siguran sam da ce i ovo što se dešava na svetskim berzama i medunarodnim tržištima mimoici Srbiju i da cemo jednom mudrom makroekonomskom politikom uspeti da nastavimo jedan pozitivan trend rasta i razvoja naše privrede. Srbija je krenula u susret i ispunjavanju svojih medunarodnih obaveza i otklanjanju svih onih barijera koje su prepreka bržem integrisanju u evropske ekonomske i politicke tokove. Cilj ove Vlade je da Srbiju privede Evopskoj uniji da na završetku mandata dodemo na korak do uclanjenja i u iducoj godini ocekujemo da zvanicno postanemo zemlja kandidat, da nam postanu dostupni evropski fondovi za razvoj infrastrukture, poljoprivrede, zaštite životne sredine i da po tom osnovu covek u Srbiji oseti blagodeti 21.veka. Pozitivni pomaci se vide i ja iste te pomake još više želim vama u Malom Crnicu i citavom Branicevskom okrugu i nadam se da mnogo bolji i kvalitetniji dani za sve nas dolaze”, rekao je Slobodan Milosavlje-vic, ministar trgovine i usluga.

Nezaobilazno delo Srbe Mitica

Na svecanoj sednici urucena je i nagrada “Srboljub Mitic” koju je ustanovila SO Malo Crnice u cast barda srpske poezije koji je živeo i radio u rodnom Crljencu i Malom Crnicu i koji je svojom poezijom proslavio ime opštine. Žiri u sastavu Ana Dudaš, Branko Lazic i Goran Ðordevic odlucio je da ovu tradicionalnu i respektivnu književnu nagradu dobije književnik Siniša Ristic za zbirku poezije “Cetiri ispracuše” koju je objavila “Srpska knjiga” u Rumi. Siniši Risticu nagradu je urucio dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice, a u užem izboru još su bile zbirke pesama Dimitrija Milenkovica, Dragomira Brajkovica, Milijane Despotovic i Nedeljka Terzica.

U svom obrazloženju clanovi žirija su istakli da pesnik Siniša Ristic kroz svoje umetnicke vizije i motivacije iskazuje savremen, moderan stih, i kako recenzent knjige “Cetiri ispracuše” Veliša Joksimovic kaže, “kroz najviši vrh duhovne i estetske spoznaje”. U njegovim poetskim iskazima nema romanticarske zanesenosti, vec je uocljiv protest kojim se ukazuje i put do smisla, na otvaranje zacaranog kruga, jer se samo tako, jasno nagoveštava, zalazi do božanske suštine, do puta koji je coveku podaren na ovozemaljskoj njivi Gospodnjoj.

“NJegova osobenost lirskog iskaza je u dubini koja nenametljivo istice prave sadržine poruka, pronala-ženje istinske ravnoteže ovozemaljskog bitisanja izmedu dobra i zla, ukazujuci nam pri tom na svetlokaz koji vodi ka pravednom osmišljavanju ljudskog trajanja. Magijska i mitska obeležja u knjizi stvaraju bogate asocijacije na praiskonske, tradicionalne korene. Zbog navedenih vrednosti ovih stihova i ideja pesnika koje podsticu na stvaralaštvo u sferi jezika kojim je sazdana i Miticeva poezija, a i jedno i drugo, blago su ovih predela, potvrda kulture i umnog stanja stiškog kraja, nagrada se dodeljuje ovom pesniku”, rekla je Ana Dudaš.

Zahvaljujuci se na prestižnoj nagradi Siniša Ristic je rekao da je sa Srboljubom Miticem bio godinama prijatelj i obaveza svih je da se cuva nezaoblazno i bogato delo Srbe Mitica i uspomena na autora što duže, kompletnije i temeljnije.

“Mitic je uveliko baština srpske književnosti. Znam da su i Srba i njegova porodica oduvek teško ekonomski živeli i iz tih razloga i poštujuci pijetet prema njemu odricem se celokupnog dela novcane nagrade u korist njegove udovice Cvete Mitic”, istakao je Siniša Ristic. Zatim je nagradeni pesnik procitao besedu o Srbi Miticu pod nazivom “Poezija kao dovršavanje dobra”, dok je pesmu “Oj pesnice, svetlokazu” otpevao Milija Radivojevic - Baja, narodni pojac.

D.Dinic

37.FESTIVAL DRAMSKIH AMATERA SELA SRBIJE

POKRETAC AMATERSKOG DUHA

U cast Dana opštine Malo Crnice 14.oktobra poceo je 37.Festival dramskih amatera sela Srbije. FEDRAS je osnovan 1972.godine sa ciljem da pospeši i afirmiše pozorišnu umetnost u selima Srbije. Do sada je na FEDRAS-u izvedeno preko 400 pozorišnih predstava u konkurenciji i veliki broj van konkurencije.

Ovogodišnji Festival je otvorila domaca predstava “Pazarni dan” amaterskog pozorišta “Branislav Nušic” u režiji Spasoja Ž.Milovanovica. Na sceni FEDRAS-a u osam takmicarskih dana prikazano je devet najboljih predstava, po oceni selektorske komisije. Otvorena je izložba Muzeja pozorišne umetnosti iz Beograda posvecena Žanki Stokic, izložba portreta Slavoljuba Miloševica - Cakija, izložba kolaža “Sloboda daljine” Zorke Kneževic iz Beograda, kao i izložba decjih radova Macvanske umetnicke radionice iz Bogatica. U okviru propratnih manifestacija odigrane su tri decje predstave, a danas sa pocetkom u 13 casova održace se promocije knjiga: “Spomenica Srboljuba Mitica”, “Stolpnik i ukun” i “Jaka krv - Srboljub Mitic”. Sutradan u 20 casova monodrama “Lina, od kamena tvrda” u izvodenju Vesne Stankovic bice završni dogadaj ovo-godišnjeg FEDRAS-a, a neposredno pre pocetka predstave organizovace se svecana dodela nagrada i priznanja najuspešnijim ucesnicima. Organizatori FEDRAS-a su Centar za kulturu Malo Crnice, opština Malo Crnice, Savez amatera Srbije, a pokrovitelj Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Otvaranje FEDRASA

Ceremonija otvaranja 37. FEDRAS-a zapocela je pozdravnim recima domacina, predsednika opštine Malo Crnice:

“Na pocetku smo ovo-godišnjeg FEDRAS-a da zajednicki proslavimo trideset sedmu godinu rodenja i uspešnog postojanja našeg Festivala. U dosadašnjem trajanju Festival je umnogome doprineo razvoju dramskog amaterizma u selima i postao simbol opštine Malo Crnice po kome je prepoznatljiv na mapi kulture Republike Srbije. FEDRAS je dokaz da mesto rodenja kulture i duhovnog preobražaja nije locirano iskljucivo u gradskim sredinama, vec da je kultura biljka koja nice svuda gde ima svetlosti, nade i ljubavi. I ove godine FEDRAS ce ugostiti brojne dramske amatere, pesnike, slikare i druge stvaraoce iz cele Srbije koji ce se u ravnopravnom nadmetanju boriti za neku od mnogobrojnih nagrada Festivala na radost i zadovoljstvo publike. Zahvalni smo svima koji cine da ova manifestacija traje i ucinicemo sve da FEDRAS i nadalje bude sinonim za opštinu Malo Crnice”, rekao je dr Esidol Peric.

FEDRAS je u ime Vlade Srbije otvorio dr Žarko Obradovic, ministar prosvete: “Manifestacija FEDRAS dugogodišnjom tradicijom u okupljanju pozorišnih grupa sela Srbije i drugih kulturnih stvaralaca sa teritorije Republike daje doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji. Sela Srbije na ovaj nacin pokazuju svoju umetnost i zastupljenost tradicije na tlu naše države, što doprinosi afirmaciji Srbije kao multikulturne, multietnicke, multikonfesionalne zajednice ravnopravnih gradana. Ova kulturna manifestacija takode je od velikog znacaja i za same ucesnike kojima se ukazuje jedinstvena prilika da pokažu svoje umece i talente.

FEDRAS pokazuje da centar kulturnih dešavanja i kreativnosti ne mora da bude samo u velikim gradovima i administrativnim centrima, vec i u manjim sredinama kao što je Malo Crnice, koje svojom tridesetsedmogodišnjom tradicijom na polju ove umetnosti pokazuje da njegovi žitelji dokazuju svoje stvaralacko umece, a sebi cine život bogatijim i osmišljenijim. Naše bogato kulturno naslede mora biti izvor novih nadahnuca i ostvarenja i pokazati da smo narod sa velikom kulturnom tradicijom”.

Festivalsku zastavu ovogodišnjeg FEDRAS-a podigli su Anica Nikodijevic i Veselin Kuborovic, glumci decje scene OAP “Branislav Nušic”, a zatim su clanovi KUD-a “Živojin Stojicevic Crni” iz Malog Crnica izveli splet igara iz Srbije.

D.Dinic

SA SEDNICE SKUPŠTINE OPŠTINE U GOLUPCU

VECE KOMUNALNE USLUGE

- Od prvog novembra ove godine komunalne usluge bice vece za 10 odsto i cena jednog kubika vode bice 25,92 dinara l Pocela izrada generelanog urbanistickog plana za Golubac - Sporazum o saradnji opštine Golubac i opštine Nova Moldava u susednoj Rumuniji

Odbornici Skupštine opštine Golubac,posle duge i iscrpne rasprave na poslednjoj cetvrtoj sednici usvojili su predlog Odluke o povecanju cena komunalnih usluga za deset odsto,tako da ce nova cena vode za pice po jednom kubiku iznositi 25,92 dinara. Za ovu odluku nisu glasali odbornici opozicije iz redova stranke G 17 plus i Demokratske stranke.

Neke tacke dnevnog reda bile su podržane i od opozocije. Rec je o odlukama o pristupanju izradi programa za izradu plana generalne regulacije za turisticko-industrijsku zonu u opštini Golubac sa Golubackom tvrdavom,o pristupanju izradi programa za izradu generalnog plana za grad Golubac, kao i o pristupanju potpisivanja Sporazuma o saradnji izmedu opštine Golubac i opštine Nova Moldava iz susedne Republike Rumunije. Jednoglasno je usvojen i predlog odluke o izradi strategije održivog razvoja opštine Golubac.To su dokumenta koja ce omuguciti da naša opština može konkuristati kod medunarodnih organizacija i državnih fondova za sredstva koja ce omoguciti realizaciju razvojnih projekata u oblasti turizma,ekologije i medugranicne saradnje. Ujedno ce i rešiti i imovinsko-pravne odnose na potezu Golubac-Vinci,izradu projekta rekonstrukcije Goluibacke tvrdave,za izradu detaljnih urbanistickih planova za naselja u priobalju i grada Golupca,naglasio je predsednik Skupštine opštine, dr Boban Trifunovic.

Druga grupa tacaka dnevnog reda izazvala je neslaganja izmedu opozicije i vlasti,to su u prvom redu bile odluke koje se odnosile na povecanje komunalnih usluga. Naime,Javno komunalno preduzece podnelo je zahtev lokalnom parlamentu za dobijanje saglasnosti na povecanje cena komunalnih usluga.

- To povecanje cena veliko,samo je 10 odsto i to u visini inflacije u Srbiji. Cene komunalnih usluga nisu povecavane vec nekoliko godina,pa iznos od 2,30 dinara po jednom kubom metru vode, ne bi trebalo da bude neki veliki teret za naše gradane,mada kao svako poskupljenje nije nije popularno,medutim komunalci se nalazi u dosta teškoj finansijskoj situaciji,pa ce ovo minimalno povecanje bar donekle popraviti finansijsku sliku ovog kolektiva. Medutim,ova tacka je iskorišcena da se malo šire pokrene diskusija o stanju ovog javnog preduzeca,gde je direktor komunalnog podneo mere za stabilizaciju i bolji rad,ovaj pomak je evidentan i komunalci polako staju na svoje noge,smanjena su dugovanja, plate radnika su redovnije. Opozicija je imala drugacije mišljenje,ali je ipak odluka o povecanju cena komuinalnih usluga usvojena,tako da Javno komunalno preduzece može da nastavi sa svojim aktivnostima,dodao dr Trifunovic.

Odbornici su usvojili izveštaje o radu Osnovnih škola u Golupcu i Branicevu, kao i Decje ustanove “Lasta”. Prihvacen je i predlog odluke o razrezu i naplati poreza na imovinu i komunalnih taksa za ovu godinu kao i izveštaj o radu Nacionalnog parka “Ðerdap” sa sedištem u Donjem Milanovcu.

LJ.Nastasijevic

U spomen slavnih predaka

Od Kumanova do KajmakCalana

Od završetka najveceg oružanog sukoba, do pocetka DŽDŽ veka, u istoriji covecanstva prošlo je 9 decenija. I danas se taj dogadaj smatra jednom od najvecih kataklizmi ljudskog roda. Nazvan je Velikim ili Prvim svetskim ratom u kojem je zapažena uloga pripala maloj balkanskoj državi, Kraljevini Srbiji, ciji hrabri narod proživljava tešku i tužnu sudbinu, više vekova unazad. U ime svih ratnih žrtava koje ne mogu da progovore, odlucili smo da progovorimo mi, potomci slavnih ratnika oslobodilackih ratova Srbije od 1912-1920.g. Na 90-tu godišnjicu proboja Solunskog fronta, odlucili smo da kao predstavnici Saveza potomaka posetimo mesta krvavih bitaka, položimo cvece i setimo se svih onih koji dadoše svoje živote i mladost za slobodu i dobrobit Srbije. Tako smo uz pratnju novinara i televizijske ekipe RTS-a, jedne kišne septembarske veceri krenuli put Bitolja, grada na jugu Makedonije koga je srpska vojska oslobadala dva puta, jednom od Turaka 1912.g. u Prvom balkanskom ratu a drugi put od Bugara 1916.g. u Prvom svetskom ratu.

Uz put razgovaramo i prisecamo se svega onoga što smo od preživelih culi o davnoj 1914. kada poce rat. Da nije bilo atentata u Sarajevu, na Vidovdan te godine i ubistva nadvojvode Ferdinanda, nešto drugo bi se iskoristilo kao povod za pocetak rata. Svakako, rat je bio neizbežan.

Velika i nadmocna austro-ugarska vojska navali na Srbiju, tek izašlu iz balkanskih ratova. Ali, te 1914. naši umorni i istrošeni vojnici dva puta isteraše Austro-Ugare preko Drine i Save, u Cerskoj i Kolubarskoj bici.

“Zemlja smrti”

Posle strašnih bitaka i stradanja, Srbija je bila “zemlja smrti” kako ju je nazvao americki novinar Yon Rid.

Nakon višemesecnog zatišja pocela je nova ofanziva udružene austro-ugarske i nemacke vojske na Srbiju, u jesen 1915. pod komandom nemackog generala Mekenzena. On je, za vreme bitaka za Beograd, naredio da se pokupe tela mrtvih srpskih branilaca Beograda i sahrane u zajednickoj grobnici, da se podigne i spomenik sa natpisom “Ovde leže srpski junaci”. Na kraju rata, general Mekenzen je jednom prilikom rekao: “Borili smo se protiv junaka iz bajke”.

Propast Srbije, te 1915.g. bila je izazvana ulaskom Bugarske u rat cija je vojska upala na teritoriju južne Srbije i presekla povlacenje srpske vojske ka Grckoj. U trenutku kada su velike sile ocekivale kapitulaciju Srbije, vlada i Vrhovna komanda donose odluku o povlacenju preko Kosova, Crne Gore i Albanije, do Jadrana. Bila je to prava propast za vojsku i narod. Posmatrajuci danas te dogadaje, možda se moglo drugacije, da se sacuvaju životi i mladost Srbije. Oni koji su imali srece da ne umru od gladi i zime i prežive albansku golgotu, prebaceni su iz Albanije na Krf, krajem 1915. i pocetkom 1916.g.

Oslobodilacki proboji

Oporavljena i popunjena srpska vojska, njih oko 150. 000 sa Krfa stiglo je na novoformirani Solunski front, u prolece 1916. U septembru iste godine, Prva srpska armija krece prema Gornicevu gde je u trodnevnim borbama, 14-17. IDŽ najcešce prsa u prsa potpuno potukla Bugare.

Teške borbe vodile su se i oko vrhova Kajmakcalana koji je zauzet 1. DŽ 1916. Potom je srpska vojska, odbacivši Bugare zauzela Bitolj 17. DŽI 1916. Nakon toga, na frontu je nastupilo zatišje, sve do septembra 1918. koje su narušavale manje oružane carke sa Bugarima.

Nova saveznicka ofanziva pocela je na Solunskom frontu u rano jutro, 14.IDŽ 1918. a prva je na juriš krenula Druga srpska armija. Front je probijen, srpska vojska je do 25.IDŽ oslobodila Skoplje, štip i izbacila Bugarsku iz rata. Potom je nastavila nezadrživi prodor oslobadajuci Vranje, Niš, Beograd 1. DŽI 1918. Neprijatelj je u poniznom strahu bežao preko Drine i Save, jer se srpska vojska pobedonosno vracala kuci, a sa njom je stizao i kraj rata - jedne od najvecih epopeja u dosadašnjoj istoriji srpskog naroda.

Vrhovi Kajmakcalana

Prisecajuci se tih dogadaja i stradanja srpskog naroda, stigosmo u Bitolj, u rano subotnje jutro. Najpre smo posetili Srpsko vojnicko groblje u Bitolju na kojem bezimene vojnike obeležiše brojevima. Potom smo se yipovima uputili na vrh Kajmakcalana, planine visoke 2.521 metar po kojoj su rasuta mnoga srpska vojnicka groblja, neobeležena, u grmlju i šipražju, sakrivena od pogleda ali i od secanja.

U selu Bar prodosmo pored trošne, oronule kuce u kojoj je dve godine boravio regent Aleksandar Karadordevic inace vrhovni komandant srpske vojske. Nakon cetiri sata vožnje stigosmo na vrh ove sumorne i cutljive planine. Pitamo se šta je to nateralo skromnog srpskog vojnika, umornog i od života i od dugog puta, da stigne ovde, na ovo mesto, na kojem vlada vecna tišina, mir i bol. Zakljucujemo da je to vera i nada u bolje sutra, u povratak kuci, jer kada su osvojili ovaj vrh, srpski vojnici su smatrali da su se vratili kuci. Tu je bila granica Srbije posle balkanskih ratova, a sada stoji kamen sa natpisom SFRJ. Ni te države vec odavno nema, ostala je samo kosturnica sa posmrtim ostacima srpskih vojnika, crkva i ostaci bolnice Švajcarca Dr Arcibalda Rajsa, velikog prijatelja Srba, koji zavešta svoje srce i ostavi ga na Kajmakcalanu.

Znamenja drevnog Ohrida

Prate nas magla, sneg i tišina. Vracamo se niz planinu, a kraj puta pronadene neeksplodirane bombe, svedoci jednog teškog ratnog vremena. Pitamo se da li je moguce da za dve nedelje na ovom mestu izgine izmedu 42.000-46.000 srpskih vojnika. citav jedan grad, ali izgleda da je sve moguce. U kasno popodne stigosmo u Bitolj, odakle krenusmo put Ohrida, pravog dragulja i bisera Ohridskog jezera.

Sutradan smo obišli znamenitosti drevnog Ohrida:

Anticki teatar u kojem se sada održava Ohridsko leto, Bogorodicinu crkvu, manastir Klimenta Ohridskog, sada novoizgraden, a prvobitno podignut u IDŽ veku, citadelu koju Ohridani nazivaju Samuilova tvrdava, jer se dovodi u vezu sa carem Samuilom cija je država, krajem DŽ veka, obuhvatala Makedoniju, Rašku, Duklju i delove Grcke, Bugarske i Albanije. Samuilovo carstvo kao državu Makedonskih Slovena, uništio je vizantijski car, Vasilije II pocetkom DŽI veka i zbog toga dobio nadimak Vasilije Makedonac.

Od Struge do Kumanova

Iz Ohrida put nas je preko Struge i Debra vodio do manastira Sv.Jovana Krstitelja Bigorskog, podignutog u DŽI veku. Nažalost, za vreme Turaka manastir je dva puta rušen u DŽVI veku, da bi u DŽIDŽ veku dobio sadašnji izgled. Tada je, u periodu izmedu 1830. i 1835. nastao predivan ikonostas, rad nadaleko cuvenih debarskih majstora koji su u njemu izrezbarili 5.000 likova. Tehnika kojom su izvlacili unutrašnjost drveta do danas je ostala nepoznata.

Nakon posete ovom jedinstvenom manastiru, uputili smo se u kasno nedeljno popodne, prema Kumanovu, poprištu cuvene Kumanovske bitke iz 1912. S prvim sumrakom stigosmo na brdo Zebrnjak koje dominira Kumanovskim poljem i na kojem se nalazi kosturnica izginulih srpskih vojnika. Ovde, na ovom mestu, sa Prvim balkanskim ratom poceli su oslobodilacki ratovi Srbije koji se završiše 6 godina kasnije medu vrhovima i vrletima Kajmakcalana.

Oslobadanje Srbije od turske vlasti

Srbija je nakon 1908. i tadašnje austro-ugarske aneksije Bosne i Hercegovine, potpuno izmenila pravac svoje spoljne politike i oslanjajuci se na Rusiju pocela da priprema teren za formiranje Balkanskog saveza i pocetak rata protiv Turske, u nameri da Tursku potisne sa evropskog kontinenta i oslobodi sve balkanske hrišcane vekovne turske vlasti.

Srbija se za rat odlicno pripremila, imala je novo naoružanje, narocito dobru artiljeriju, odlican vojnicki ljudski potencijal, jer je odziv u vojsku bio neocekivan, pa je Srbija mogla da mobiliše 402.200 ljudi za rat. Vojni istoricari smatraju da, otkad postoji, srpska vojska sigurno nije bila u boljem stanju, nego 1912. pred pocetak Prvog balkanskog rata.

Rat je poceo 8. DŽ 1912. prelaskom crnogorske vojske preko turske granice, da bi 18. DŽ i tri ostale balkanske saveznice, Srbija, Bugarska i Grcka uputile svoje vojske na tursku teritoriju. Prve borbe s Turcima, na srpskoj granici pocele su kod Merdara i pre objave rata, da bi se nastavile dvodnevnom bitkom kod Kumanova, 23. I 24. DŽ 1912. Srpska vrhovna komanda je ocekivala da ce se glavna bitka s Turcima odigrati na Ovcem polju, ali su Turci preduhitrili Srbe i presreli ih kod Kumanova, gde su se utvrdili na brdu Zebrnjak koji ima izuzetan strateski položaj. Iako su Turci imali prednost, Srbi su potukli tursku vardarsku armiju Zeki-paše, tako snažno da se ona nije mogla konsolidovati sve do Bitolja.

Nakon slavne Kumanovske bitke, srpska vojska je vec 26. DŽ 1912. porazila Turke i u bitci kod Skoplja, posle cega ih je potiskivala sve do Bitolja u koji je pobedonosno ušla 17. DŽI 1912. posle krvavih borbi u Prisatu kod Prilepa i kod Alinaca na Bakarnom gumnu. U borbama oko Bitolja Srbi su dotukli tursku vardarsku vojsku i tada je poginuo Sreti paša, raniji turski poslanik u Beogradu.

Potiskujuci Turke iz Makedonije i stigavši preko Albanije na Jadransko more, u reon izmedu Skadra i Draca, krajem novembra 1912. srpska vojska je prakticno završila svoj zadatak u ovom ratu. Austro-ugarska diplomatija naterala je Srbiju da svoju vojsku povuce sa Jadrana, tako da ce od dva ratna cilja: oslobodenje Makedonije i izlazak na more, Srbija ostvariti samo prvi, jer je nakon završetka Drugog balkanskog rata i sklapanja Bukureštanskog mira uspela da dobije Vardarsku Makedoniju i uspostavi zajednicku granicu sa Grckom.

Tamo daleko pociva srpska mladost

Sa velikom setom u ovo septembarsko predvecerje, napuštamo Kumanovsko polje, uz konstataciju da je sve to nekada davno bila Srbija a sada ostavljamo slavne ratnike da u miru i tišini pocivaju u tudoj državi, tamo daleko gde ostade srpska mladost, uništena i pokošena, a cije posledice ce se iskazati u dolazecem vremenu a osecaju se i danas.

Milena Stefanovic, prof. dipl. istoricar

Žarko ObradoviC, ministar prosvete na sveCanosti u PoŽarevcu:

"SVE VIŠE ULAGATI U OBRAZOVANJE"

- Pocetak rada novoizgradenog objekta medicinske škole

- Srbija ima veliki broj starih škola pa je Ministarstvo prosvete odlucilo da za njihovo renoviranje, kao i za izgradnju novih objekata izdvaja veca sredstva nego do sada, rekao je Obradovic

- U izgradnju novog dela Medicinske škole uloženo 27 miliona, a u opremanje šest i po miliona dinara

- Sredstva obezbedili Ministarstvo prosvete i lokalna samouprava

Jedan od najvecih problema Medicinske škole u Požarevcu, od njenog osnivanja (1947) pa do nedavno, bio je problem školskog prostora. Jedina ustanovana na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga koja obrazuje srednji medicinski kadar vremenom je postala pretesna za sve svršene osnovce koji su želeli da u njoj nastave školovanje. To je i bio osnovni razlog da se pokrene inicijativa za proširenje školskog prostora, pa je tako 1998. godine pocela izgradnja aneksa Medicinske škole, ukupne površine 1019 kvadratnih metara. Konacan završetak radova svecano je ozvanicen prošle srede u prisustvu ucenika i brojnih gostiju medu kojima je bio i Žarko Obradovic, ministar prosvete u Vladi Srbije. Prisutnima se na pocetku obratio direktor Škole Branislav Obradovic koji je samo nekoliko minuta pre ovog dogadaja, na svecanosti u cast oslobodenja i Dana Požarevca, za svoj dosadašnji rad primio najviše priznanje Grada - Oktobarsku nagradu:

- Cast mi je i zadovoljstvo da u ime zaposlenih i ucenika kao i u svoje licno ime pozdravim ministra prosvete Žarka Obradovica i njegove saradnike, nacelnika Branicevskog okruga Gorana Petrovica, gradonacelnika Požarevca Sašu Valjarevica, predsednika Gradske skupštine Miomira Ilica, nacelnika Školske uprave Nebojšu Jovanovica, prethodne direktore škole koji su se angažovali na njenoj dogradnji, pozdravljam sve direktore osnovnih i srednjih škola, sekretara Crvenog krsta Branislava Živulovica i direktora Poljoprivredne škole Vidoja Vukašinovica, donatora ove svecanosti, drago mi je da su danas sa nama predstavnici izvodaca radova i nadzornog organa škole, Školskog odbora Saveta roditelja, privrednih i društvenih organizacija, sredstava javnog informisanja... Okupili smo se povodom završetka izgradnje i pocetka rada u dogradenom delu Medicinske škole. Investicija je pocela da se realizuje 1998. godine, njenu izgradnju i kasnije opremanje finansiralo je Ministarstvo prosvete i delom lokalna samouprava. Uloženo je oko 27 miliona dinara u radove i oko 6 i po miliona dinara u opremu. U dogradenom delu škole imamo pet kabineta (informatike, hemije, fizike, protetike i ortopedije) i šest specijalizovanih ucionica. Sa proširenjem škole dobili smo mogucnost da nastavu izvodimo u savremeno opremljenim kabinetima kao i da uspešno realizujemo rad sekcija, dopunsku i dodatnu nastava, istakao je Obradovic i u nastavku podsetio na podatke da je škola pocela sa radom 1. septembra 1947. godine kao škola za lekarske pomocnice, da je tada imala samo jedno odeljenje i bila internatskog tipa, a da je danas u 20 odeljenja ukupno 561 ucenik.

- Škola ima dva podrucja rada: zdravstvo i socijalnu zaštitu i licne usluge. Školuje šest obrazovnih profila: farmaceutske tehnicare, medicinske sestre-tehnicare, medicinske sestre -tehnicare ogled, medicinske sestre-vaspitace, zubne tehnicare i muško-ženske frizere. Poznato je da našu školu svake godine upisuju najbolji daci, upis po pravilu završimo vec u prvom upisnom roku. Naši ucenici tradicionalno postižu zavidne rezultate na raznim takmicenjima, mnogi od naših daka su priznati strucnjaci u svojoj struci. Drago mi je da mogu da kažem da smo sa završetkom ove investicije stvorili uslove da se kompletna nastava odvija u savremenim uslovima. Ono što nam trenutno nedostaje je fiskulturna sala ali se nadam da cemo i nju, uz pomoc Ministarstva prosvete i lokalne samouprave uskoro izgraditi, rekao je Obradovic.

Ucenicima i njihovim nastavnicima, ispred lokalne samouprave, uspešan rad u novoizgradenom objektu je poželeo, a Oktobarsku nagradu direktoru cestitao, Saša Valjarevic, gradonacelnik:

- Medicinska škola zaslužuje ovakav objekat i posebno mi je drago što je ucenicima predajemo na korišcenje u okviru obeležavanja Dana oslobo- denja Požarevca. Zasluga je to same škole, svih radnika u njoj koji su imali veliku podršku Ministarstva prosvete i lokalne samouprave. Ovakvim objektom Medicinska škola i naš grad se ponose, rekao je Valjarevic.

Dogradeni objekat otvorio je Žarko Obradovic, ministar prosvete:

- Meni je drago što je Ministarstvo prosvete Republike Srbije dalo najviše sredstava za izgradnju ove škole, ovo govorim iz razloga što jedan deo politike Ministarstva prosvete jeste povecanje izdvajanja za potrebe osnovnog i srednjeg obrazovanja u Srbiji, jer imamo obrazovanje koje jako dugo traje i veliki broj škola je mnogo star. Potrebno je te škole stalno renovirati i graditi nove, jer ako ne budemo ulagali u obrazovanje, potpuno sam ubeden, necemo imati buducnost. Razlicita istraživanja širom sveta pokazuju da su bogate samo one zemlje koje ulažu u obrazovanje. A zašto mi ne bismo bili jedna od tih zemalja, imali smo u nekim godinama pre kada je ekonomska situacija bila kudikamo bolja, sistem obrazovanja koji je služio kao ogledni primer drugima, nema razloga da ponovo ne uspostavimo sistem obrazovanja i sistem vrednosti koji ce davati priliku najvecem broju da ucestvuje u obrazovanju. Za ucenike i nastavike ove škole moram da kažem nešto što nosim kao svoj utisak: ovaj posao ne mogu raditi ljudi koji nisu dobri po svom karakteru. Obrazovati decu medicinske škole znaci spremati ih za poziv koji ce ih sutra staviti u funkciju zdravlja. Svršeni ucenici ove škole radice zajedno sa lekarima i bice prvi koji ce primiti bolesne ljude, pružiti im pomoc, uputiti lepu rec i osmeh, a to ne mogu da rade ljudi koji po svom karakteru nisu dobri. Takode, i nastavnici tu imaju veliku ulogu jer buduce radnike zdravstvenih ustanova kao i buduce studente, treba pripremiti za ono što ih ocekuje, a mnogo toga nije lako... I zato, ne slucajno, pominjem ulogu i znacaj nastavnika, rekao je Obradovic koji se osvrnuo i na socijalni položaj prosvetnih radnika obecavajuci da ce Ministarstvo prosvete pokušati da u okviru povecanja izdvajanja sredstava za obrazovanje unapredi materijalni status ljudi koji su zaposleni u ovoj oblasti. On je takode napomenuo da je potrebno poraditi i na poboljšanju društvenog statusa ove kategorije radnika u Srbiji. — Novac je važan, ali nije sve u novcu. Želimo jednostavno i da poziv nastavnika, profesora, ljudi koji rade u obrazovanju, bude poštovan i da svi gradani Srbije shvate koliko je znacajno raditi u obrazovanju i prenositi znanje na dake i studente. Ja se nadam da ce i daci i nastavnici Medicinske škole u Požarevcu uživati u novim prostorijama i da ce ova ustanova biti dobra baza za školovanje velikog broja novih strucnih ljudi, da Požarevac bude deo sistema obrazovanja koji unapreduje život i ekonomsku situaciju u Republici Srbiji, rekao je Obradovic.

S.E.

Oktobar - Mesec pravilne ishrane

PRAVILNA ISHRANA - OSNOVA ZDRAVOG ŽIVOTA

- Povodom kampanje "Oktobar-mesec pravilne ishrane" i 16. oktobra, Svetskog dana hrane, Zavod za javno zdravlje Požarevac u saradnji sa svim osnovnim školama kojima je domacin bila OŠ "Dositej Obradovic" organizovao strucnu prezentaciju, kviz znanja i dodelu nagrada za radove na temu pravilne ishrane...

Osma je godina kako se u Srbiji organizovano obeležava 16. oktobar, Svetski dan hrane. Istovremeno i ceo oktobar protice u znaku obeležja pravilne ishrane. Kampanju koordinira i organizuje Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut” sa mrežom instituta i Zavoda za javno zdravlje uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Veliki doprinos dosadašnjim pozitivnim efektima ove kampanje dali su domovi zdravlja, osnovne škole i vrtici. Sve aktivnosti u ovogodišnjem Mesecu pravilne ishrane realizuju se pod sloganom “Bezbednost hrane u svetu-izazovi klimatskih promena i energija biljnog sveta”.

Kao i svih prethodnih i ove godine, Zavod za javno zdravlje Požarevac aktivno ucestvuje u ovoj kampanji u saradnji sa domovima zdravlja, osnovnim školama i vrticima sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga. Cilj planiranih aktivnosti je da najšira populacija, a posebno deca i mladi steknu znanja, formiraju ispravne stavove i ponašanja u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani. Centralnu manifestacija tim povodom, Zavod za javno zdravlje, u saradnji sa svim osnovnim školama organizovao je prošlog cetvrtka u Osnovnoj školi “Dositej Obradovic”. Pored izložbe zdrave hrane i prezentacije strucnih mišljenja o pravilnoj ishrani, za ucenike osmih razreda osnovnih škola organizovan je kviz znanja iz ove oblasti, prireden je kulturno-zabavni program i dodeljene nagrade za najbolje likovne i literarne radove.

Osnovna škola “Dositej Obradovic” pokazala se izvanrednim domacinom ugostivši sve ucesnike kviza, autore izložbe hrane i brojne goste manifestacije.

- Zadovoljstvo mi je da vas ponovo, posle dve godine pozdravim kao domacin manifestacije povodom Meseca pravilne ishrane u kojoj su sve škole sa teritorije našeg grada uzele ucešce. Mislim da je iluzorno napominjati kolika je važnost pravilne ishrane. Škole su osim porodice glavni faktori koji mogu da doprinesu pravilnom razvoju dece u smislu pravilne ishrane i to je problem koji nije samo naš, to je globalni problem sa kojim se susrecu i mnogo razvijenije zemlje od naše ali pravilnim pristupom i vaspitanjem dece na pravi nacin mocicemo da izbegnemo mnoge posledice koje mogu da proizadu iz nepravilne ishrane. Koristim priliku da se zahvalim svim kolegama, ucenicima, školama koje su doprinele da ova manifestaciji poprimi ovakav znacaj, zahvaljujem se medijima koji obaveštavaju javnost o ovim aktivnostima, posebnu zahvalnost upucujem Organizaciji Crvenog krsta koji je uvek tu da nam pomogne pa je i ovoga puta omogucio da naša postavka zdrave hrane izgleda ovako dobro i da ostale aktivnosti u okviru kampanje budu uspešne, rekao je, otvarajuci manifestaciju direktor škole-domacina, OŠ “Dositej Obradovic” Branislav Stojanovic.

Za prim. dr Zoricu Mitic, direktora Zavoda za javno zdravlje Požarevac, višegodišnje obeležavanje Svetskog dana zdrave hrane u školama i vrticima gde se sticu prva znanja i navike o pravilnoj ishrani, od velikog je znacaja.

- Zadatak našeg Zavoda je da proširuje broj ucesnika, broj onih koji se angažuju na uspešnoj organizaciji ove manifestacije. Cinjenica je da nam se svake godine neko nov pridruži. Citava organizacija kampanje kao što se vec zna ide preko Zavoda za javno zdravlje ali je tu i Organizacija Crvenog krsta Požarevac, zatim Ce-ntar za prevenciju bolesti Doma zdravlja Požarevac ima svog udela, prvi put ove godine direktno se ukljuci-lo i Ekološko društvo Požarevac sa svojim clanovima. Ja se nadam da ce ucešce Ekološkog društva narednih godina biti još evidentnije, da i ono bude neka vrsta domacina ucesnicima ove manifestacije kao što je ovoga puta uspešan domacin škola “Dositej Obradovic”. Zamisao je, naime, da neka škola sva ova dešavanja priredi u prostrijam našeg Ekološkog doma na Cacalici. Slobodna sam da ovo najavim, ako ne za 2009, a ono za oktobar 2010. godine. Želim da se još jednom zahvalim ovogodišnjim ucesnicima manifestacije, a posebno školama ciji su ucenici priredili ovu divnu izložbu zdrave hrane, rekla je Zorica Mitic.

Kako je osnovni cilj kampanje “Oktobar mesec pravilne ishrane” informisanje najšire populacije, posebno dece i mladih i sticanje znanja, odnosno formiranje ispravnih stavova u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani, ucesnicima manifestacije obratio se i strucnjak za ovu oblast dr Saša Dražilovic. Izražavajuci zadovoljstvo što su se u kampanju ukljucili i Crveni krst i Ekološko društvo on je pomenuo da je vec godinama veoma dragoceno i ucešce Patronažne službe koja ima tu prednost da deluje na terenu.

- Prema podacima iz 2004. godine u Srbiji imamo 54 posto gojaznog stanovništva, a u Vojvodini i više, 58,5 posto. Jako je mnogo bolesti koje nastaju zbog nepravilnosti u ishrani, bilo da je u pitanju nedovoljna kolicina hrane ili pak velika kolicina hrane koja se unosi tokom celog dana. Gomilanje masnog materijala ugrožava krvotok i dovodi do bolesti krvnih sudova i srca.Problem nije samo naš, on je svetski, u njegovoj osnovi je proces arteroskleroze. Sve ove negativnosti moguce je preduprediti ukoliko se deluje na vreme, u periodu formiranja navike pravilne ishrane, a to je period najranijeg detinjstva, od 7 do 10 godina starosti...Kampanja kojom upucujemo na pravilnu ishranu traje od 2001. godine i tada je veoma mali broj škola bio ukljucen, da bi nam se kasnije sve više ucesnika pridružilo, shvatajuci znacaj ovakvog preventivnog rada. Koristim priliku da skrenem pažnju na nezamenljivu ulogu edukacije stanovništva u svemu ovome, a posebno u zaštiti životne sredine, odnosno proizvodnji zdrave hrane, napomenuo je Dražilovic.

S.E.

TAKMICENJE ORACA U SIMICEVU

ZDRAVKO ORE PONAJBOLJE

U organizaciji Zemljoradnicke zadruge “Mitar Trifunovic Uco”, Zavoda za poljoprivredu “Stig” i Dunavke iz Velikog Gradišta 8.oktobra održano je takmicenje oraca. Na takmicenju je ucestvovao 21 orac, a ukupno je obradeno 25 hektara zadružne zemlje. Cilj manifestacije je podizanje nivoa poljoprivredne proizvodnje, kao i edukacija poljoprivrednih proizvodaca o znacaju pravilnog štelovanja pluga i njegov uticaj na kvalitet osnovne obrade zemljišta. To za krajnji cilj ima postizanje vecih prinosa ratarskih kultura.

U žiriju su bili Slavko Savic, šef Poljoprivrednog sektora u Preporodu, Jovan Grozdic, direktor Zavoda za poljoprivredu “Stig” i Jorgovanka Vlajkovac, samostalni strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig”. Kod oranja je najbitnije da se što bolje zatvori brazda, korovi zatrpaju, da nema biljnih ostataka, da se što manje utroši goriva i što manje habaju mašine.

Na kraju manifestacije ocenjivacka komisija je izabrala tri oraca koja su pokazala najbolji kvalitet oranja. Prvo mesto osvojio je Zdravko Markovic iz Simiceva koji je kao nagradu dobio 500 kilograma suncokretove sacme. Drugo mesto i nagradu od 300 kilograma suncokretove sacme osvojio je Saša Živanovic iz Simiceva. Na trecoj poziciji našao se Zoran Blagojevic iz Žabara koji je osvojio 200 kilograma suncokretove sacme. Zbog velikog interesovanja ocekuje se da ovo takmicenje naredne godine preraste u regionalnu manifesatciju.

D.Dinic

JP "TOPLIFIKACIJA" POŽAREVAC

PoCinje grejna sezona

Vec petnaestak dana, distributivni sistem požarevacke “Toplifikacije” funkcioniše u režimu “tople probe”, “progrejavanja”, kako to zovu u tom preduzecu. Parametri, (kolicina toplote), su nešto viši tokom noci, dok se za ovih toplih jesenjih dana greje manjim intenzitetom, ali je sistem neprekidno u funkciji, kako bi se locirale sve slabe tacke i svi uoceni problemi otklonili pre nego što daljinsko grejanje krene “punom parom”.

Danas - sutra, porucuju iz “Toplifikacije”, grejna sezona može da pocne, svi krupniji problemi su otklonjeni. Kako temperature budu padale, povecavace se kolicina toplotne energije u isporuci i, prakticno, tako ce se postupno i uci u grejnu sezonu. Inace, u ovogodišnju grejnu sezonu ulazi se sa cenom koja je uvecana za 6%, na osnovu proletos dobijenog odobrenja osnivaca, a u skladu sa stopom rasta cena na malo, definisane uredbom Republike.

Mr Zvonimir Blagojevic

Sve ekipe na terenu

- Sa “progrevanjem” sistema pocelo se 5. oktobra. Pokazalo se da ima nešto više problema nego što se ocekivalo, tako da su naše ekipe odmah po uocavanju slabih tacaka i mesta na kojima sistem curi, pristupile popravci. Obimnije intervencije bile su u ulici “7. jula”, u krugu “Elektromorave”, kod stambene zgrade u ulici Davorjanke Paunovic br. 1 i na sekundarnoj mreži kod stare zgrade OŠ “Sveti Sava”. Ima odredenih problema i na drugim lokacijama, gradani se javljaju, mi nastojimo da maksimalno izademo u susret. Ekipe su neprekidno na terenu i rešavaju svaki problem, naravno, nemoguce je sve odjednom. Koristim i ovu priliku da gradane zamolim za malo strpljenja, uvažavajuci da je neprijatno imati hladne radijatore u sobi, ali, nece biti ni najmanje sitnice koja se uoci, a da naše ekipe ne dodu, provere i otklone problem pre nego što znacajnije zahladni i pocne intenzivno grejanje. Ujedno, podsecam gradane da je održavanje i otklanjanje kvarova na unutrašnjim instalacijama njihova obaveza, onako kako važi i za vodovodne i elektro - instalacije. Mi za unutrašnje instalacije, dotrajale radijatore, loše spojeve u stanu ili kuci i slicno, najpre - nismo nadležni, a, osim toga, nemamo ni dovoljno ljudi da se i u to upuštamo. Ima situacija kad postignemo da izademo u susret, medutim, pravo rešenje problema na unutrašnjim grejnim instalacijama je: pozvati nekog od strucnih, ovlašcenih servisera koji ce da otkloni kvar, - kaže direktor JP “Toplifikacija” mr Zvonimir Blagojevic.

Iz “Toplifikacije” stižu uveravanja da ce predstojeca grejna sezona zasigurno biti stabilna. Osnov za takvo gledište je - spremnost kostolacke Termoelektrane “A”, nosioca proizvodnje toplotne energije za potrebe daljinskog grejanja, o roku završeni remonti u kostolackom Privrednom društvu i, naravno, blagovremeno otklonjeni svi krupniji problemi na distributivnoj mreži.

Radovi na tri trase

Nakon veoma komplikovanog procesa javnih nabavki, koji je poprilicno potrajao, kako bi se propisana procedura do kraja ispoštovala, ovih dana konacno su krenuli intenzivni radovi na širenju toplifikacione mreže u Požarevcu. Istovremeno se radi na tri lokacije: naselju Busije, gradskom brdu i na Zabelskom putu.

- Na podrucju Vlastimira Pavlovica i 6. Licke se najviše odmaklo proteklih dana. Radi se primar, u toku su gradevinski radovi na iskopu, a u delu gde je iskop dovršen, vec je pocelo i zavarivanje cevi, sistem je poceo da se spaja, kako napreduje iskop, tako ga prati i montaža cevi. Naša je zamisao da iskoristimo iskopan kanal i u njega položimo i sekundar, što otvara mogucnost da se vec tokom ove grejne sezone prikljuce i neki korisnici na podrucju kuda se proteže primar. Istovremeno, radimo i na gradskom brdu, potes Hajduk Veljkova - Homoljska, gde je iskop pri kraju i u toku je transport cevi iz magacina na teren, tako da ce uskoro i tamo poceti mašinska montaža. Treci pravac je Zabelski krak, Dunavska ulica, gde je u toku trasiranje buduceg primara.: nastojimo da prilikom iskopa maksimalno izbegnemo oštecivanje postojecih podzemnih instalacija komunalne infrastrukture. Slicno naselju Busije, nastojacemo da u nešto širi rov, pored primara, položimo i sekundarne vodove. U naš magacin je vec pristigao materijal i za tu lokaciju, tako da ce odmah nakon gradevinskih radova poceti montaža cevi i na toj lokaciji. Ujedno, istakao bih da smo u ulici Draže Markovica poslove okoncali u predvidenom roku. Cirkulacija je u tom sistemu uspostavljena 5. oktobra, sa pocetkom “toplih proba”, tako da nam tamo ostaje još betoniranje trotoara u par dvorišta, gde je smo polagali cevi, - kaže Blagojevic.

“Male lokacije”

Ovih dana “Toplifikacija” nastoji da obezbedi dodatne prikljucke i na tzv. “malim lokacijama”. Povo-ljnost je što ima materijala, s obzirom na pomenutu složenu i dugacku proceduru oko javnih nabavki, zbog koje bi sacekali iducu godinu. U toku je iskop kanala u Nemanjinoj 11, Skopljanskoj 6/1, Kosancicevoj 4 i 6, Kosovskoj 81a i 32 i 34, kao i Toplicinoj 24. Zbog neophodnosti presecanja ulica, za kasnije ostaju: Vojvode Stepe 15, Porecka 26 i 28 i Pionirski trg bb.

- Ceka nas i posao na sekundarnoj mreži na lokacijama “Ðerdap 1”, zona oko Medicine rada, Ratarska, zona Dunavske, DUP Užicka i zona u naselju Busije, Strahinjica Bana. U postupku javnih nabavki, odabran je isporucilac predizolovanih cevi, to je “Izolir” sa kojim predstoji potpisivanje ugovora, u toku je izbor izvodaca gradevinskih i mašinskih radova. To je preduslov da bismo krenuli sa radovima na ovim lokacijama. U meduvremenu, permanentno smo u kontaktu sa gradanima i grupama gradana u zonama koje su zainteresovane za dalje širenje toplifikacionog sistema, anketira se svako takvo podrucje i time lagano definišu okviri plana za narednu gradevinsku, time i grejnu sezonu, - dodaje mr Zvonimir Blagojevic.

Prikljucak po staroj ceni

Kako isticu u “Toplifikaciji”, ulaganja u održa-vanje i širenje sekundarne mreže znacajno ogranicavaju poprilicna dugovanja korisnika za isporucenu toplotnu energiju. Situacija sa naplatom potraživanja, doduše, jeste nešto poboljšana tokom minulih meseci, ali na pozicijama korisnika još uvek je oko 60 miliona dinara podvuceno crvenom olovkom. Podjednako duguju i “pravna” i “fizicka” lica. Ocekuje se da se stanje popravi pocetkom grejne sezone, kako bi se izbegla utuživanja, pa možda, kao poslednja instanca, i iskljucenja sa mreže još pre vecih mrazeva.

- Upozoricemo još jednom sve one koji se ranijim pozivima nisu odazvali, i ovom prilikom javno pozivam sve korisnike da svoja dugo-vanja izmire, makar svedu na minimum, kako bi i mi normalno funkcionisali, a i oni se ove zime normalno grejali. U meduvremenu, tražimo i unutar preduzeca nacine i mogucnosti da sa sredstva što racionalnije koristimo, a racunamo da od naredne godine neznatno poboljšanje situacije proistekne i do povecanja cene prikljucka. Rec je o povecanju od 10%, što je, posle šest godina, zaista minimalno, imajuci u vidu koliko je za to vreme sve poskupelo. Prvobitno je odluceno da nova cena stupi na snagu 1. oktobra, ali je ta odluka dopunjena i do kraja godine se cena prikljucka nece menjati, tako da ce, prakticno, ona važiti tek iduceg proleca, pocetkom gradevinske sezone. Dakle, do kraja godine važi stara cena, kao i popust od 10% za placanje odjednom, na tri rate puna cena, a otplata na 12 meseci povlaci uvecanje cene za 10%. Ukupna ekonomska situacija jeste složena, mi smo toga svesni, ali u trenutnim uslovima mi, zaista, ne možemo mnogo da investiramo, iz poznatog odnosa u troškovima izgradnje mreže, gde mi ulažemo od 60 do 70%, a gradani preostali manji deo. Racunamo i na razumevanje lokalne samouprave, iskazano u ranijem periodu, pre svega pri izgradnji mreže u Kostolcu, sada i primara u Požarevcu, što olakšava širenje mreže sa vecim ucešcem gradskog budžeta, što je, uostalom, praksa i u drugim sredinama, - kaže Blagojevic.

Posebna ponuda

Do pocetka grejne sezone punim kapacitetom, “Toplifikacija” racuna da ce se nešto intenzivnije priklju-civati i gradani kojima je vec stigao prikljucak do kuce ili stana. Dosta obezbedenih prikljucaka iz akcije od pre nekoliko godina, u kojoj je izgradeno 1.000 novih prikljucaka, ni danas nije aktivirano, a ima i prikljucaka obezbedenih pre 5 - 6, nekih i svih 10 godina, koji nisu aktivirani, najverovatnije, zbog finansijskih mogucnosti potencijalnih korisnika. “Toplifikacija”, kojoj su, prakticno, “zarobljena” investiciona sredstva, nastojace da, akcijom ogranicenog karaktera, gradanima koji pet i više godina nisu uspeli da obezbede naknadu za prikljucak, ponudi izvesne pogodnosti, kako bi se prikljucci aktivirali, na zajednicku korist i zadovoljstvo.

D. Milenkovic

Eurobank EFG zavrŠila obnovu SunCanog parka u PoŽarevcu

ZABLISTAO SUNCANI PARK

Balerine

Suncani park u Požarevcu prošle srede osvanuo je u novom ruhu, rekonstruisan i ureden sredstvima iz donacije Eurobank EFG u visini od 6. 100 000 dinara. Preuredenje parka deo je programa korporativne društvene odgovornosti banke, pod nazivom “Investirajmo u evropske vrednosti”, a slicni projekti realizuju se u još šest gradova Srbije.

Svecanom otvaranju prisustvovali su predstavnici lokalne samouprave, kao i ucenici tri osnovne škole koji su crtali radove sa motivima rekonstruisanog parka. Najbolji ucenicki radovi nagradeni su prigodnim nagradama i bice izloženi na centralnoj izložbi u Beogradu, po završetku akcije uredenja parkova.

Otvarajuci svecanost, gradonacelnik Saša Valjarevic se zahvalio Eurobanci na donaciji, naglasivši da u Požarevcu postoji 29 banaka, a da je ovo najveca donacija. Pri tome je znacajno to što je iskorišcena za oplemenjivanje životne sredine i ulepšavanje prostora oko Centra za kulturu. Valjarevic je izrazio nadu da ce se ovako uspešna saradnja nastaviti i u buducnosti, te da ce i ostale banke krenuti za ovim primerom, kako bi Požarevac postao jedan od lepših gradova u Srbiji.

Slavica Pavlovic, finansijski direktor i clan Izvršnog odbora Eurobanke obratila se prisutnima, rekavši: - Ponosni smo što ulažemo u Branicevski okrug, odnosno grad Požarevac koji se nalazi u centru ovog regiona. Mi veoma uspešno poslujemo, ali istovremeno nastojimo da ulažemo u lokalne zajednice i zdravu životnu sredinu. Suncani park se nalazi u srcu grada i veoma smo srecni što, zahvaljujuci našoj donaciji, sada izgleda lepše i atraktivnije.

Direkcija za izgradnju je ucestvovala u realizaciji ovog projekta, a direktor Saša Isakovic kaže da su izvodaci radova kvalitetno izveli uredenje, a to su preduzeca “Partenon”, “Garden studio”, “Gorionik” i SZR “Gaja”. Radovi ce, prema njegovim recima, biti nastavljeni i u 2009. godini i odnose se na površine koje nisu bile obuhvacene ovim projektom. Takode, ispred Centra za kulturu bice podignuta i fontana.

U zabavnom delu programa nastupile su polaznice Plesnog studija “Amadeus”, od najmladeg do najstarijeg uzrasta.

Za najbolje likovne radove na temu Sunacnog parka proglašeni su crteži Aleksandre Šaler, koja je dobitnica prve nagrade, Sofije Gardaševic - druga i Teodore Miletic - treca nagrada. Sve tri devojcice ucenice su Osnovne škole “Kralj Aleksandar prvi”.

L.L.

FOTOGRAFIJE LEPIH DVORIŠTA

- Akcija produžena na zahtev citalaca do 1. novembra 2008. godine

Dvoriste

Verica i Dragi Bogdanovic, ul. S. Mokranjca 8, Požarevac

Humoreska

NOVI SVETSKI UDAR

Ništa nije Novi svetski poredak i udarac na male i nicim izazvane zemlje, prema novom udaru na džep gradana i gradanki (kad obuku pantalone).

I to uglavnom, zamislite, stradaju siromašniji delovi stanovništva! Da je obrnuto, pa i nekako, moglo bi da se izdrži, a ovako!? I najviše, takode, udaraca primaju (da je samo po džepu) oni koji imaju male plate i oni koji nemaju nikakve plate, pa vi sad vidite!

Zamislite, molim vas, poskupelo je grejanje, i to svih vrsta i u svakom stanju! Zašto, da mi je znati? Kažu, nije poskupelo odavno, pa 'ajd' baš sad kad mu vreme nije! Ako ga do sad nisu poskupljivali, koji ga davo sad poskupljuju?

Hajde prevoz, to nekako i da se razume, loši su nam putevi pa mašine brzo propadaju i onda skupe popravke i tako to.

I cigarete, recimo. One su i štetne po zdravlje (piše na kutiji), ali ko i pored toga ne može bez pušenja, neka puši, svoje pare gori ispred nosa.

Ali, hrana, ljudi moji, zašto hrana stalno poskupljuje? To nije jasno ni proizvodacima ovih životnih namirnica neophodnih za život, a ni mnogim nakupcima. O potrošacima da i ne govorim.

Pa, to nikad nije bilo: prase, malo blatobrckalo i gedžavi pilici što izgledaju kao da ih je izbacila poplava, koštaju po jednom kilogramu kao jagnje koje je paslo po oj, livado uspomeno stara! A tek zelena pijaca! Živa na pijacnom barometru da eksplodira od cena voca i povrca.

Ulazim u zgradu posle ponoci. Tiho je, samo se oseca jak miris pecene paprike, topljene slanine, vocnih delikatesa... Jer tada domacice i domacini koriste jeftinu struju.

Komšija na trecem spratu cepa drva.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Sve partije i stranke su iste, samo su neke jednakije!

- Šta je Šiptarima Milo, to se Crnogorcima snilo!

- Možda ce Evropa da nas primi 12-te godine, ali u sledecem milenijumu!

- Krade se u granicama lopovluka!

- Najpopularniji predmet u politici je - bumerang!

Miodrag Lazarevic

Sportsko zdrastveno socijalna biciklistiCka manifestacija “Biciklijada ulicama grada”

Sport da - droga ne!

U okviru oktobarskih dana posvecenih obeležavanju Dana oslobodenja grada Požarevca, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave grada Požarevca, u organizaciji Zdravstvenog centra Požarevac i uz podršku škola, sportskih klubova i Crvenog krsta, održana je sportsko zdrastvena preventivno socijalna manifestacija biciklijada grada sa sloganom SPORT DA - DROGA NE !

Na ovom biciklistickom mini maratonu ucestvovali su: maratonac Mensur Yankovic iz Plevalja, trijatlonac Matija Markovic, maratonac Aca Stanojevic, trijatlonac Mikica Stanojevic i karatisti karate kluba “Požarevac 92”.

Biciklijadu ulicama grada, otvorio je gradonacelnik grada Požarevca Saša Valjarevic, koji je pozdravio naše sugradane, posebno gosta iz Plevalja, i opšti organizacioni odbor na celu sa Zlatanom Maticem koji je rešio da ovu manifestaciju organizuje u okviru biciklistickog kluba i svih naših gradana koji žele da ucestvuju. Svim ucesnicima trke gradonacelnik je poželeo lepu vožnju na ovoj stazi koja je predvidena u okviru manifestacije i proglasio otvorenom biciklisticku vožnju.

D.N.

PRVA LIGA SRBIJE 11.KOLO

KONAC DELO KRASI

- Sevojno - Mladi radnik 0:2 (0:1)

Stadion u Sevojnu. Gledalaca: 500. Sudija: Robert Kiš Cepeti (Novi Sad) 7. Strelci: Rankovic u 45. i Jankovic u 90.minutu. Žuti kartoni: Kamberovic, Ristic (Sevojno), Rankovic, Nikolic (Mladi radnik).

Sevojno: Ristic 5, Kamberovic 6, Stanojevic 6 (Cosic -), Šunjevaric 6 (Spasojevic -), Rakovic 6, Vasljanin 6, Jovicic 7, Pavicevic 7 (Vukojcic 6), Golocevac 6, Vujovic 6.

Mladi radnik: Pejovic 8, Stokic 7, Nikolic 7, Kojic 7, Svojic 8, Andelic 9, Luka 7 (Ðurdevic -), Miletic 7 (Pejcic -, Lazarevic -), Jankovic 8, Ðordevic 8, Rankovic 9.

Igrac utakmice: Milan Andelic (Mladi radnik).

"Konac delo krasi", kaže narodna poslovica, a potvrdili su je i igraci Mladog radnika u Sevojnu pobedivši istoimenu ekipu sa 2:0. Oba gola su postignuta u nadoknadi vremena. Ono što su izgubili u Požarevcu protiv Mladosti iz Apatina (tri boda) fudbaleri Mladog radnika su nadoknadili u Sevojnu. Ceh je platila ekipa domacina kojoj je ovo prvi poraz na svom terenu. Tokom celog prvog poluvremena igraci Sevojna su kao osice napadali gol Pejovica, ali se odbrana Mladog radnika vešto branila i uz to pomagala navalnom redu da kroz kontre ugrozi gol Ristica.

Kada se sudija Kiš Cepeti spremao da odsvira kraj nadoknade prvog poluvremena Miletic je izveo korner, u buketu igraca u petercu najbolje se snašao golman Ristic i izboksovao loptu, ali na njegovu nesrecu ona je došla do Rankovica koji je sa oko 18 metara pogodio praznu mrežu. I drugi gol je pao u nadoknadi. Da bi požurio svoje igrace da eventualno izjednace golman Ristic je pokušao da predribla Jankovica, ovaj mu je ukrao loptu i postigao drugi gol. To je bio kraj ove uzbudljive utakmice i pocetak slavlja Mladog radnika, a velika tuga igraca Sevojna, jer su pretrpeli prvi poraz na svom terenu.

A.C.

45.ULICNA TRKA "GRAND PRIDŽ POŽAREVAC 2008."

SUBOTICEVA I MARKEŠEVIC ODBRANILI TITULU

- U 23 trke ucešce uzelo preko 400 takmicara iz cele Srbije

- U seniorskoj konkurenciji prošlogodišnji uspeh ponovili Ana Subotic i Dušan Markeševic

U cast 15.oktobra Dana oslobodenja Požarevca prošle srede u organizaciji Sportskog saveza Požarevca i Atletskog kluba “Požarevac” održana je tradicionalna 45 -ta Ulicna trka. U uzbudljivim nadmetanjima u svim uzrasnim kategorijama u 23 trke od predškolaca do seniora ucešce je uzelo preko 400 takmicara iz Cacka, Ivanjice, Šapca, Macvanskog Prnjavora, Smedereva, Panceva, Sremske Mitrovice, Cuprije, Kragujevca, Novog Pazara, Užica, Požarevca, Kosova Polja, Surcina...

Svecano otvaranje

Ovogodišnje trke svecano je otvorio Slobodan Jovic, predsednik Sportskog saveza Požarevca: “Želim da u ime grada Požarevca, Sportskog saveza i Atletskog kluba “Požarevac” pozdravim sve goste, atleticare koji su danas u našem gradu i želim im puno uspeha i osvojenih medalja na današnjem takmicenju. Posebno pozdravljam Dragana Zdravkovica, rekordera i ponos Srbije i želim da svi takmicari idu njegovim stopama, putem kojim je stekao slavu i proneo slavu Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Svima želim puno uspeha u takmicenju i otvaram ove tradicionalne 45-te trke ulicama grada Požarevca”. Promoter 45. Ulicne trke “Grand Pridž Požarevac 2008” bio je legenda srpske kraljice sportova Dragan Zdravkovic, nekadašnji državni rekorder na 1.500 metara i prvak Evrope na 3.000 metara koji je poželeo ucesnicima uspešan nastup sa nadom da ce naša zemlja u skorije vreme dobiti nove evropske prvake.

Trke pune uzbudenja i neizvesnosti

Takmicarski dan su otvorili predškolci u trci na 200 metara i njima je bio ovo prvi sportski ispit u karijeri. Kod decaka najbrži su bili Jakov Todorovic (Smederevo), Vuk Simic (Šabac) i Miloš Danilovski (Pancevo), a kod devojcica Nikolina Melentic (Šabac), Tamara Cembic (Macvanski Prnjavor) i Anja Stevanovic (Smederevo). Medalje i diplome najmladim ucesnicima urucio je Slobodan Jovic, predsednik Sportskog saveza Požarevca. U konkurenciji prvih razreda (decaci 300 m) medalje su osvojili Andrej Kuzminac (Šabac), Lazar Ružic (Smederevo) i Nemanja Jankovic (Smederevo), a kod devojcica Jovana Jevtic (Macvanski Prnjavor), Jovana Jankovic (Požarevac) i Andela Todorovic (Smederevo). U trci decaka drugog razreda na distanci od 300 metara medalje su pripale Filipu Stamenkovicu (Smederevo), Ðordu Miladinovicu (Cuprija) i Aleksandru Miljkovicu (Smederevo).

Usledio je cetvrti po redu “Memorijal Milene Stanojevic” posvecen tragicno nastradaloj atleticarki Požarevca koja je bila veoma talentovana i skoro na svim trkama osvajala medalje. U toj trci devojcica drugog razreda na 300 metara zlatna medalja je pripala Nataši Simeonovic (Smederevo), srebrna Aleksandri Jocic (Cuprija) i bronzano odlicje Minji Živojnov (Požarevac). Nagrade u vidu bicikla, rolera i trenerki mladim atleticarkama su predali Srbislav, Gordana, Ana i Natalija, roditelji i sestre pokojne Milene Stanojevic.

Kod trecih razreda (decaci 400 m) najbolji plasman su ostvarili Lazar Stefanovic (Požarevac), Dragan Japranin (Šabac) i Stefan Mijatovic (Smederevo), a kod devojcica Jelena Novakovic (Pancevo), Andela Milanovic (Cuprija) i Nevena Stošic (Smederevo). U konkurenciji cetvrtih razreda (decaci 400 m) posle velike borbe pobedu je odneo Stefan Stojanovic (Cuprija), a za njim kroz cilj su prošli Nemanja Gordic (Pancevo) i Nikola Stevanovic (Smederevo). Kod devojcica najbrže su bile Ognjena Mihajlovic (Smederevo), Tamara Polic (Pancevo) i Dragana Rosic (Macvanski Prnjavor). Kod petih razreda (decaci 500 m) medalje su osvojili Kristijan Ristic (Smederevo), Aleksandar Celinkovic (Užice) i DŽemail Mašovic (Novi Pazar), a kod devojcica Dejana Mihajlovic (Smederevo), Elvedina Zornic (Novi Pazar) i Kristina Stupar (Požarevac).

U kategoriji šestih razreda (decaci 600 m) prva tri mesta pripala su Aleksandru Grnovicu (Macvanski Prnjavor), Marku Milovanovicu (Požarevac) i Damjanu Šulji (Pancevo), dok su kod devojcica medalje i trenerke osvojile Zorana Barjaktarovic (Pancevo), Andrijana Bojovic (Smederevo) i Ana Sekulic (Užice). Usledila je trka sedmaka (decaci 800 m) gde je zlato osvojio Radomir Razdoljak (Pancevo), srebro Miloš Stamenkovic (Požarevac), a bronzu Miloš Gašovic (Pancevo). Kod devojcica najbrže su bile Katarina Kostic (Užice), Kristina Ðakovic (Pancevo) i Marijana Selakovic (Užice). U konkurenciji osmih razreda (decaci 800 m) na pobednickom postolju su se našli Nemanja Kojic (Užice), Ivan Gajic (Užice) i Dušan Kostic (Sremska Mitrovica), a kod devojcica Jovana Tomanovic (Užice), Katarina Vašica (Pancevo) i Kristina Miloševic (Požarevac).

Omladinci i seniori

U trci omladinaca na 1.000 metara trijumfovao je Radoslav Furtula (Užice), drugo mesto je pripalo Nenadu Radanovicu (Novi Pazar), a trece Saši Mancicu (Pancevo). Kod omladinki u trci na 800 metara zlatnu medalju je osvojila Milena Selakovic (Surcin), srebrnu Selma Mustafic (Novi Pazar), a bronzano odlicje Marijana Selakovic (Užice). Usledila je veoma interesantna trka vojnika na 1.000 metara u kojoj su najbolje vreme ostvarili Danijel Stošic (Vranje), Ivica Ilic (Veliko Laole) i Aleksandar Aleksic (Jagodina), a kod policije zlatno odlicje je pripalo Tomislavu Damnjanovicu (Saobracajna policijska ispostava).

Kao i prethodne godine u seniorskoj konkurenciji pobedu su odneli Ana Subotic iz Ivanjice i Dušan Markeševic iz Cacka. Kod seniorki na distanci od 2.000 metara Ana je bila ubedljiva ostavivši iza sebe Teodoru Simovic (Novi Pazar), Snežanu Kostic (Užice), Azru Eminovic (Novi Pazar) i Jelenu Mimic (Pancevo). Najuzbudljivija je bila trka seniora na 3.000 metara gde se bukvalno do samog cilja vodila žestoka borba izmedu Dušana Markeševica i Nemanje Cerovca. Ipak na kraju je slavio Markeševic, dok se Cerovac (Užice) morao zadovoljiti srebrnom medaljom. Bronza je pripala Darku Živanovicu (Kragujevac), a cetvrti i peti kroz cilj su prošli Danijel Vukajlovic (Užice) i Velimir Bojovic (Kosovo Polje). Generalni pokrovitelj ovogodišnjih trka bio je grad Požarevac.

D.Dinic