Header

REAGOVANJA

Reagovanje na tekst direktora PD "Petar usluge", objavljenog u listu ReC naroda, br. 3027 od 21.10.2008. godine

ODGOVOR KOJI TO NIJE

Pišuci o neuspešno izvedenim radovima na ozelenjavanju, u tekstu pod naslovom: "Operacije uspele a pacijenti umiru li umiru...", hteo sam da skrenem pažnju na ucestalu POJAVU, ne imenujuci nikog (zbog integriteta firmi). Kako se direktor PD "Petar usluge" sam prepoznao, ucinivši time medvedu uslugu svojoj firmi, dužan sam da javnosti dam tacne informacije.

1. Moj tekst "Operacije uspele a pacijenti umiru li umiru" ne sadrži ni jednu rec o aktivnostima PD "Petar usluge" van ozelenjavanja lokacije kod obilaznice u LJubicevu. Za te druge aktivnosti, ako su informacije o njima tacne, doticna firma zaslužuje sve pohvale. One nisu bile predmet mog clanka pa sve silne price o tome i velicini firme nisu odgovor na moj tekst vec želja za besplatno reklamiranje firme.

2. U svom reagovanju na moj tekst, direktor pomenute firme, verovatno nesvesno potvrduje sve ono o cemu sam ja pisao, osim što optužuje stanovnike LJubiceva da su mu "pokrali i pocupali sve sadnice". Sam piše da deponija nije ocišcena, da su sadene vec olistale lišcarske sadnice ("vegetacija je vec krenula - piše on) cime potvrduje moje navode O "sadnji koja je unapred osudena na neuspeh zbog: zakasnele sadnje, nepodobnog supstrata i nezalivanja". Na poziv gradana LJubiceva bio sam, zajedno sa Mr Miletom Stošicem, dva puta na toj lokaciji: nedelju dana posle sadnje i mesec dana kasnije, kada smo videli vec skoro suve lišcarske sadnice (uglavnom nepokradenih i nepocupanih). Gospodin Stošic je svojim svakodnevnim prolaskom pored te lokacije bio svedok sušenja i uklanjanja sadnica pre Konjickih igara. To verovatno znaju i investitor i nadzorni organ.

Možda firma direktora ima strucnu i ostalu radnu snagu (mada ne znam koje su struke) ali sam se uverio u nestrucno posadene sadnice što je imalo za posledicu njihovo sušenje, što predstavlja referencu za ovu vrstu posla. Suvisle tvrdnje direktora o "35% primljenih sadnica" su svojevrsan nonsens jer mu je nepoznat osnovni strucni aksiom: prijem sadnica posadenih u prolece potvrduje se u jesen. A tada su "pacijenti vec poumirali" i prijem je 0%.

Umesto cinjenicama direktor se bavi diskvalifikacijama a recnik koji koristi više govori o njemu samom nego o meni. Napad nije uvek najbolja odbrana - cesto se vraca kao bumerang.

Na kraju, osim nedostatka kulture i vaspitanja direktoru nedostaju i elementarna strucna znanja za poslove o kojima piše. Ne nedostaju mu jedino osionost i laži. Ja mu u tome ne mogu pomoci, ali ima ustanova koje to mogu.

Ovim pismom stavljam tacku na dalju raspravu o notornim cinjenicama koje su svima, osim pomenutom direktoru, jasne.

Reagovanje na tekst "Savremena barbika" , Aleksandra LukiCa Glavnom i odgovornom uredniku lista "ReC Naroda" Gospodinu Iliji DimitrijeviCu

Poštovani urednice,

Obracamo Vam se povodom kolumne "Savremena barbika", koja je objavljena u listu "Rec naroda", od 21.10.2008. godine. Vaš list koji Vi sada uredujete, složicete se, nije nikakva "žuta" štampa, vec jedno ozbiljno glasilo celokupnog Branicevskog okruga, te stoga smatramo da u njemu nije bilo mesta za onako sraman tekst sa uvredama i klevetama na racun jedne regionalne institucije kao što je Istorijski arhiv Požarevac i njenog direktora, g-de Jasmine Nikolic, a koji je autor - naš cuveni književnik Aleksandar Lukic, nazvao kolumnom.

Polazeci od cinjenice da se autor "kolumne" poprilicno bavio monografijom IAP povodom 60 godina rada (ali na pogrešan nacin), zanimljivo je, kako nije uvideo da je neko za "60 meseci" (kako je vec naveo) rukovodenja tom institucijom, neuporedivo više uradio nego svi prethodnici zajedno, za 660 meseci unazad. Stanje koje je nasledeno, obradeno je i slikovito prikazano kroz upecatljiva poredenja "nekad i sada" u monografiji (koja je inace, naucno utemeljena), a šta danas imamo od i u IAP, svima je dobro poznato, naravno, zahvaljujuci i Vašem listu. Necemo, valjda, zakljuciti da je direktorka Jasmina Nikolic "kriva" što se prvih 55 godina onako radilo (ukupno 31 projekat). Što "pola" grada nije ni znalo da ta institucija uopšte postoji, a što se poslednjih 5 godina ovako radi (ukupno 32 projekta, sa još 3 u pripremi), a što su u monografiji autori - cak njih sedmoro arhivskih strucnjaka, dokumentovano prikazali. To su cinjenice.

Ocigledno je u pitanju PROVINCIJSKO SLEPILO, a iz cinjenice da u "kolumni" nijednom nije spomenuto ime direktorke, vide se zavist i mržnja, nažalost, što dalje znaci da je pisac tih redova u velikom problemu. Interesantno je, kako autor nije primetio na arhivskim fotografijama koje mu tako smetaju, koga je sve to direktorka Jasmina Nikolic dovela u naš grad, u okviru kojih kulturnih dogadanja Arhiva, i tako grad izdigla iz provincijske osrednjosti. Ali zato je, zajedno sa svojim zamišljenim citaocem, strpljivo, pa i netacno prebrojavao pomenute fotografije, analizirao haljine, tražio dijamante... Jadno. Uvreda ženskom rodu. Multimedijalni projekti. medunarodni naucni skupovi, izložbe, na desetine izdanja, osvedoceni i dokazani intelektualci iz Srbije i sveta u našem gradu (akademici, profesori Beogradskog i Novosadskog univerziteta, naucni radnici mnogih beogradskih instituta, kulturni poslenici srpskih muzejskih i arhivskih institucija, ministri, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Vojske Srbije, pravosuda, državnih institucija i dr), NIGDE SE NE POMINJU U "KOLUMNI", a zna se dobro, da sve to nije organizacija nikakve "savremene barbike", vec licnosti koja je priznata u kulturnim i naucnim institucijama naše zemlje i sveta.

Razumemo Vas, hteli ste Arhiv i direktorku Jasminu Nikolic, u "kolumni". Kako se onda niste setili, da objavite problem realizacije projekta izgradnje nove zgrade IAP, a po odluci Vlade Republike Srbije, koji je nastao nedonošenjem odredenih akata od strane gradske uprave? Da ukažete da je direktorka svojim akcionim planom i angažmanom obezbedila 10 miliona dinara iz sredstava NIP-a za izgradnju nove zgrade Arhiva, a koji nece biti realizovani ako gradske vlasti ne preduzmu konkretne korake do kraja ove godine... A sva je prilika da nekoga brine, da jedna mlada, obrazovana, pametna i lepa žena -direktorka, slucajno, ne podigne novu zgradu Arhiva, posle 60 godina postojanja ove ustanove. E, to su teme za "kolumne", koje bi trebalo da na šarmantan nacin, isprovociraju ostvarenje neceg novog, vrednog i progresivnog.

Osudujemo iznošenje licnog neprijateljstva autora "kolumne" Aleksandra Lukica, obojenog mržnjom, zavišcu, ljubomorom i smatramo da je to, samo jedno bezuspešno poistovecivanje sa glasom javnosti.

Ocekujemo da cete naše reagovanje objaviti u Vašem listu 28.10.2008. godine, i time izraziti profesionalnost i odgovornost.

Grupa gradana

ZLOCESTOM KENU OD BARBIKE

Taj od uvek bogati i uspešni zapad stvorio je izmedu ostalog i Barbiku, kao olicenje lepo- te i elegancije. Barbika kao najpopularnija svetska lutka uvek je bila snabdevana lepim i elegantnim haljinama, a obezbedena joj je bila kuca u kojoj je sve vreme radila svoj posao za koji je i stvorena, a što je sve kroz pisanje u luksuznim izdanjima knjiga i elitnim casopisima doprinelo njenoj svetskoj popularnosti.

Stvaraoci Barbike u jednom trenutku njene popularnosti kako bi joj više proširili slavu na kosmicke razmere, izmislili su joj partnera, lutku Kena, ali on nikada nije uspeo ni da se približi Barbikinoj popularnosti.

Pandan tome, u našim ovdašnjim prilikama desilo se da je neki samozvani književnik i kolumnista u lokalnom listu stvorio našu Barbiku uporedujuci je sa onom Zapadnom. Pronašao je da su one u svemu iste, samo što je ova naša još i živa i ume da se obuce sama, da radi sama, da piše i objavljuje knjige, obnavlja razrušeno i pravi sve novo i pri tom se to sve vidi na fotografijama.

Jedino što mu tu smeta što niko da imenuje i Kena i to po mogucnosti da to bude on, pa u nedostatku te inicijative treba ovu Barbiku, koju je sam promovisao, da zaslepi u ocima drugih i da joj prilepi etiketu ekscentricnosti i samozaljubljenosti, i to na taj nacin što ce da pljune na istu ili da pljune na etiketu i da je zalepi na Barbiku.

Medutim, naši ljudi ne žele da imenuju Barbikinog partnera, jer vole lepe, nove i mo- derne stvari, a za Kena koji je olicenje svega što je ulubljeno i polupano kažu da mu je mesto na deponiji srama i zaborava.

Jasmina Nikolic

“SLONOVSKI VILAJET”

Aca Lukic

LJudi koji misle, kako „Zgrada slonova" ne postoji i kako je ona plod bujne mašte pisca, treba da znaju da ona pociva zagubljena u nekoj od Kostolackih ulica, i da vec decenijama tavori sa svojim žiteljima u tom mestu. Glomazna i nedvosmisleno romaneskna tvorevina, slutim, u svetlu istraživanja suštine i svrhe njenog postojanja, morala je biti, ipak - „izmišljena". Ona je, videcete, u neku ruku, simbol: poluvekovnog hoda srpskog društva, od rudimentarnog komunizma, preko „socijalizma sa ljudskim licem", do demokratije. „Izmišljena" je ne bi li valjala mnogim likovima pošto „zglajznu". Kvazikomunisticko vreme, doba partijskih organa i „kadrovskih komisija" zaduženih za izbor i imenovanja rukovodecih kadrova je u medusobnim cistkama osmislilo ovakvu kucu, da bi, cim smeni nekog od aktuelnih direktora, „judu" upucivala u nju. Takvom logikom obezbedivano je sigurno pribežište svakom od njih, kad dodu na red. „Slonovski vilajet" najcešce naseljavan isluženim socijalistickim kadrovima, „povezanim kao tanka creva", jedva da i tranzicija sa neumoljivim zakonima melje, beležeci pozitivne rezultate, udarajuci po njihovom pitanju i statusu. Ali, žilava i od pirevine upornija sorta se ne da. Tek - tek, povodanj ih izbaci pred nas. Tako opstajavaju „smenjeni a cašceni" drugovi, listajuci „Politiku", analizirajuci trenutnu politicku situaciju u svojim apartmanima „sigurne kuce", prepušteni maštanju i cekanju prilike da se ponovo vrate na scenu.

Slicne zgrade obitavaju širom zemlje.

Višestranacki život u znacajnoj meri komplikuje ustaljeni „kucni red" Zgrade slonova. Mogucnost promene statusa „otpisanih drugova i drugarica" postaje „rastegljivija od himena". Demokratija budi nadu i medu „Pokondirenim tikvama", koje u vreme demokratizacije srpskog društva, i ako ni na jednoj svadbi nisu bili kumovi, a ono bar, gledaše svadbe preko plota - shvatiše da stranacke clanske karte omogucavaju put u lepšu buducnost. Napredovanje po oktroisanom receptu. Budenje iz mrtvih. Prostor za trgovinu im se nudi za svakim coškom, u bilo kom partijskom brlogu. I, evo ih, isplivavaju kao davljenici, pravo otuda. Šibicarenje partijskim legitimacijama deluje unosno. Ko da odoli?

Srbiji natopljenoj fantasticnom stvarnošcu, metafora o „Zgradi slonova" pristaje. Ta svojevremena, komunisticka inovacija rodena je na plodnom tlu. U narodu, poznatom po verovanju u vampire, ona se po svim izgledima, cini normalnom pojavom. Jedino se na taj nacin mogu razumeti „novi - stari" kadrovi, uglavnom neuki, nezainteresovani za posao koji im se poverava, skloni korupciji, neobrazovani, poslušnici podobni za nove radne pobede. LJudi koji su nas doveli u „gvozdene opanke", reciklirani, i redizajnirani deluju smešno. Priuceni da sroce CV, i okace o rever V. I. P. prse se poput partizanskih oslobodioca.

Mlade, obrazovane, ideološki i partijski neopterecene generacije, sposobne da srpsko društvo izvuku iz bede siromaštva, naša stvarnost i ludilo tera u „beli svet". Na „borbu sa vetrenjacama" puštenom iz trbuha Zgrade slonova, mladi i sposobni ljudi nemaju vremena da gube. Mladi i pametni, nepogrešivo dijagnosticiraju da „otadžbina Srbija", prema njima ima „macehinski odnos".

Cas je da im se javno prizna, da su u pravu. Birati društvo gde se poštuju, vrednosti dostojne coveka i njegovog znanja nije greh. Zgrada Slonova, taj kostolacki - srpski izum, ostaje patentiran narodu koji ga je izmislio. Malobrojnim i kuražnim, preostaje da iznova procitaju Markesov roman „Jesen patrijarha" i podsete se njegove opisane Kule i bojazni junaka da u njoj ne skoncaju. U Zgradu slonova, ce se još dosta srpskih junaka useliti, i vratiti medu nas. Neka se pripremi sledeci u tom pravcu. A, o promenama, drugi put.

Srbija ceka Godoa?

GRADSKO VECE POŽAREVCA

Renoviranje NaCelstva

Gradsko vece odbilo je na protekloj sednici nekoliko zahteva Udruženja taksista Požarevca koji se odnose na nedovoljan broj utvrdenih parking mesta na taksi stanicama kod Robne kuce i Bolnice, brojnost taksista i starost vozila, kao i predlog da se iz taksi saobracaja iskljuce penionisana lica. Negativno je odgovoreno i na predlog taksi udruženja “AS TADŽI” koji se odnosi na utvrdivanje jedinstvenih cena za taksi usluge na nivou grada.

Saobracajni inspektor Žaklina Jovovic objasnila je da je utvrdeno da s obzirom na broj taksi vozaca u gradu postoji dovoljan broj taksi mesta na stajalištima, ali ih taksisti izbegavaju i stvaraju gužvu na stajalištu koje se nalazi na Trgu oslobodenja .

- Sa ovog mesta taksisti ce morati da se izmeste jer je na kružnom toku taksi stajalište nepropisno postavljeno, te je zahtev za još jednim neopravdan. Stanice nisu rezervisane za odredena taksi udruženja vec su svima jednako dostupne, objasnila je Jovovic.

Kada je o starosti vozila rec rok za ispunjenje obaveze zamene vozila prošao je u junu 2008. a na prošloj Skupštini produžen je do kraja ove godine.

- Traženje još tri dodatne godine je potpuno neadekvatno jer je 90% taksista vec zamenilo vozila. Kada je rec o zabrani penzionerima za obavljanje taksi delatnosti, takvu odluku Grad ne može da donese, jer bi ona bila u suprotnosti sa Zakonom o privatnim preduzetnicima u kome je penzionerima dozvoljeno obavljanje taksi delatnosti ukoliko dostave validno lekarsko uverenje.

Lokalna samouprava ne može doneti ni rešenje o jedinstvenim cenama prevoza jer se to cini Zakonom o društvenoj kontroli cena. Grad može doneti samo rešenje o maksimiziranju cena, dok se na donju granicu cena ne može uticati, objasnila je.

Na sednici je razmatrana inicijativa pomocnika gradonacelnika za urbanizam koja se odnosi na pokretanje postupka uredenja zgrade “Starog Nacelstva” u kojoj su smeštene prostorije gradske uprave. Naredne godine ovo zdanje proslavlja 120 godina postojanja, a mnogim prostorijima, kao što su svecani saloni, hitno je potrebna restauracija. Doneta je odluka o izradi elaborata u koji ce obuhvatiti sve neophodne aktivnosti, a bice kontaktirana Ministarstva kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo unutrašnjih poslova koji koriste deo prostorija, kako bi i oni ucestvovali u adaptaciji.

Finansijskim planom JP Direkcija za izgradnju grada Požarevca za 2008. godinu predvidena je izgradnja sedam manjih stanova u Kostolcu, ali je Savet GMZ Kostolac doneo odluku o prenameni sredstava, u visini od skoro 12 miliona dinara, koju su, na protekloj sednici podržali clanovi Gradskog veca. Umesto za stanove, novac ce delom biti upotrebljen za izgradnju sedam montažnih objekata za poslovni prostor. Prihod od izdavanja lokala, za ciju ce izgradnju biti utrošeno oko sedam miliona dinara, slivace se u kasu buduce opštine Kostolac. 3,5 miliona dinara bice upotrebljeno za završetak nadgradnje i opremanje kostolackog vrtica a milion dinara opredeljeno je za završetak Parohijskog doma crkve sv. Maksima Ispovednika.

Stanovnicima Kobalove ulice u Kostolcu, kojima još uvek nije placena naknada za štete nastale nakon poplava u 2006. godini, problem nije rešen na ovoj sednici Veca uz obrazloženje da se najpre mora komisijski utvrditi cinje- nicno stanje. Iz Ministrastva za kapitalne investicije 2006. godine izdvojeno je 11 miliona dinara kao pomoc stanovnicima Starog Kostolca, dok Kobalova ulica, koja se nalazi na putu za Stari Kostolac, ali pripada GMZ Kostolac, time nije obuhvacena. Samo opština Požarevac tada je za stanovnike Kobalove izdvojila odredena sredstva za jednokratnu pomoc. Gradonacelnik Požarevca najavio je u cetvrtak da ce gradska vlast u saradnji sa GMZ Kostolac i celnicima Privrednog društva “TE-KO Kostolac” pokušati da reši problem meštana Kobalove ulice.

Vece je donelo i odluku kojom se JP “Vodovod i kanalizacija” odobrava rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, koji se odnose na parcele na kojima se nalazi vodoizvorište “Kljuc” . “Kljuc” se, naime, nalazi na parceli JP “LJubicevo”, dok se deo bunara nalazi na privatnim parcelama. Ovi odnosi morace da se reše zbog konkurisanja kod nadležnih ministarstava i Evropske agencije za rekonstrukciju od kojih su vec dobijena sredstva za zaštitu vodoizvorišta i izgradnju jednog novog rezervoara.

- Izgradnja rezervoara zbog toga nije ugrožena jer je situacioni plan uraden i predat Odeljenju za urbanizam i komunalnu delatnost, objasnio je gradonacelnik.

Zbog proceduralnih grešaka sa dnevnog reda skinuti su zahtevi “Društva Roma za Branicevski okrug” i Kluba americkog fudbala “Outlonjs”.

T.R.S.

U Domu Narodne skupŠtine Republike Srbije

URUCENE PRVE LICENCE LEKARIMA

- Medu dobitnicima je i pet lekara iz Požarevca, odnosno Petrovca

Posle otprilike šezdeset godina u Srbiji je obnovljena praksa dodele licenci za rad lekara. Svecanoj ceremoniji urucenja održanoj prošlog ponedeljka, 22. oktobra u Domu Narodne skupštine Srbije prisustvovao je i predsednik Republike Boris Tadic. Prve lekarske licence lekarima je urucio prof.dr Tomica Milosavljevic, ministar zdravlja u Vladi Srbije, a direktor Lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavljevic zajedno sa još 300 lekara položila je svecanu zakletvu i pored licence svakom lekaru urucila Statut i Kodeks profesionalne etike Lekarske komore. Medu dobitnicima licenci je i pet lekara iz zdravstvenih ustanova Požarevca i Petrovca. To su dr Miloš Brankovic, delegat u Skupštini Lekarske komore ispred Branicevskog okruga, inace pedijatar Decjeg odeljenja požarevacke Bolnice, dr Sanja Blagojevic, najmladi lekar u Bolnici, dr LJiljana Bogosavljevic iz Petrovca na Mlavi, dr Moma Markovic, lekar sa najdužom privatnom lekarskom praksom u Požarevcu i dr Miodrag Bogosavljevic, doktor medicinskih nauka. Do kraja ove godine licence za rad moraju dobiti svi lekari što znaci da ce one zvanicno važiti od 1. januara 2009. godine uz obavezu da se obnavljaju na svakih sedam godina.

S.E.

U poŽarevaCkom Domu zdravlja

POCELA VAKCINACIJA OD GRIPA

- Za potrebe Zdravstvenog centra Požarevac dopremljeno 3.960 doza što je na nivou prošlogodišnjih kolicina

U požarevackom Domu zdravlja prošle nedelje, tacnije prošlog cetvrtka pocelo je vakcinisanje gradana protiv gripa. Prednost pri vakcinisanju imaju hronicni bolesnici od plucnih i kardiovaskularnih bolesti, dijabeticari i bubrežni bolesnici, pacijenti stariji od 65 godina i zaposleni u javnim službama. Za potrebe Zdravstvenog centra Požarevac ukupno je dopremljeno 3.960 doza i te kolicine su otprilike na prošlogodišnjem nivou. Rec je o besplatnim vakcinama za koje troškovi idu na teret Fonda zdravstva. U Zavodu za javno zdravlje napominju da postoje najave da se ove doze besplatnih vakcina povecaju zbog cega ovih dana ne treba praviti gužve u domovima, vakcina ce, dakle, biti dovoljno.

—Vakcina protiv gripa je veoma važna posebno za hronicne bolesnike jer sprecava komplikacije, ali i smrtni ishod. Besplatnu vakcinu i ove godine dobice sve osobe koje žive u centrima za negu starijih lica i osobe koje ih neguju, zdravstveni radnici, starije osobe od 65 godina, plucni, srcani, bubrežni i endokrinološki bolesnici. Od 40. nedelje ove godine pratimo broj obolelih od gripa i oboljenja slicnih gripu po definiciji slucaja i sedmodnevno o tome izveštavamo Institut za javno zdravlje Srbije. U Branicevskom okrugu u prošloj sedmici registrovano je 159 oboljenja slicnih gripu, a u Podunavskom okrugu 85, najviše obolelih je u uzrasnoj grupi od 15 do 64 godina. Za sada su ovo pojedinacni slucajevi oboljevanja od gripa, ali karakteristika ove bolesti je da se javlja obicno epidemijski, a povremeno pandemijski. Vakcina je stigla u naš Okrug i prema planu raspodele ovih dana bice je u svim zdravstvenim ustanovama, a kako sam obaveštena, u požarevackom Domu zdravlja su vec krenuli sa vakcinisanjem, saznajemo od dr Vere Jokovic Kostic, nacelnika Odeljenja za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Zavodu za javno zdravlje Požarevac.

Pored besplatnih, gradanima Branicevskog okruga koji ne pripadaju ni jednoj rizicnoj grupi ovih dana na raspolaganju su i vakcine koje se mogu kupiti u svim objektima Apotekarske ustanove Požarevac. Rec je o uvoznim dozama, za jednu vakcinu treba izdvojiti 461,58 dinara.

S.E.

POŽAREVAC: POTPISAN SPORAZUM O UZAJAMNOJ SARADNJI KOMPANIJE “ENEL” I KK “POŽAREVAC 92”

POPULARIZACIJA SPORTA I ENELA

U Požarevcu je minulog cetvrtka potpisan sporazum o uzajamnoj saradnji izmedu Kompanije “Enel” iz Požarevca i KK “Požarevac 92”. Sporazum su potpisali u ime “Enela” Vladimir Zebic, izvršni direktor a u ime Karate kluba “Požarevac 92” predsednik Bane Dmitrovic.

Potpisnici sporazuma preuzeli su svako svoje obaveze na razvoju i popularizaciji sportske kulture medu mladima ali i obezbedivanju uslova i osmišljene organizacije. Takmicenje ce se održati u prostorijama “Enel market” u Požarevcu, a karatisti brinuti o imovini preduzeca.

S.R.

Zdravstvena ustanova Apoteke Nana

BESPLATNI SAVETI I STRUCNA POMOC

- Vaš lekar i apotekar-

Jasmina-Minka Stevanovic

Apoteka “Nana” u ulici Veljka Dugoševica 31. otpocela je sa akcijama koje za cilj imaju skretanje pažnje na zdrave stilove života, a svako ko ude kroz širom otvorena vrata ove Zdravstvene ustanove, imace priliku da potpuno besplatno porazgovara sa strucnjacima razlicitih profila, izmeri krvni pritisak ili dobije kozmeticki tretman.

U okviru Zdravstvene ustanove Apoteke “Nana” rade tri diplomirana farmaceuta i cetiri farmaceutska tehnicara, a pored apoteke “Nana 1”, tu je i apoteka “Nana 2” u ulici Knez Milošev venac br. 2. Pored redovnih usluga koje apoteke pružaju, uz širok spektar medikamenata, medicinskih i kozmetickih preparata, opreme za bebe, “Nana”, ciji je slogan “Apoteka Nana uvek sa vama” upravo radi na proširenju svoje delatnosti u cilju ocuvanja zdravlja i edukovanja gradana, šta raditi da bi se zdravlje sacuvalo.

- Postoji puno nacina kojima se može dopuniti primarna uloga apoteke, kaže vlasnica, diplomirani farmaceut, Jasmina - Minka Stevanovic i dodaje da je apoteka “Nana 1” jedinstvena u gradu po tome što penzionerima izdaje aparate za merenje pritiska i sve iz programa “Prizme” iz Kragujevca, samo uz penzioni cek. Apoteke takode poseduju i aparat za samomerenje pritiska i svako ko želi može doci i sam, opet besplatno, izmeriti krvni pritisak.

“Nana” je i ekskluzivni distributer francuskih parfema “Lalik”, specijalnih carapa za vene “Tubulkus”, “Brita” bokala i filtera i “Kosmodiska”.

Od 13. oktobra u apoteci “Nana 1” pocela su sa radom besplatna savetovališta i svake nedelje zastupljena je posebna tema i prisutni strucni saradnici iz razliciti oblasti. Najpre je svoje proizvode pacijentima i kupcima predstavio cuveni “Bajer”, uz obilje saveta i poklona iz svog programa.

Od 20. do 25. oktobra organizovana je nedelja “Zdravlje i lepota”, tokom koje je svakoga dana od 13 do 15 sati bio dostupan razgovor sa ginekolom, Dr LJiljanom Popovic na temu kontracepcije, planiranja porodice, trudnoce, lecenja steriliteta, menopauze, obuke samopregleda dojke i svih pitanja vezanih za ovu oblast medicine. Kozmeticarka Nela Stošic je od 15 do 17 sati vršila odredivanje tipa kože i pružala pomoc u savetima o šminakanju i kako negovati lice i telo. Pored toga deljeni su i kozmeticki preparati iz programa “Viši”.

Zbog velikog interesovanja tema “Lepota i zdravlje” bice ponovljena i sledece nedelje, od 27.10. do 31.10. Kozmeticko savetovalište otvoreno je u terminu od 13 do 15 sati, a ginekološko od 19 do 21c.

U okviru besplatnog savetovališta bice zastupljene i sledece teme: BORBA PROTIV GOJAZNOSTI I SKRINING DIJABETA, OSTEOPOROZA I MERENJE GUSTINE KOSTIJU, ZDRAVA I NAPREDNA BEBA I NEGA PORODILJE, ZDRAVA I PRAVILNA ISHRANA, HIPERTENZIJA I KARDIOVASKULARNI PROBLEMI. Zaposleni u Zdravstvenoj ustanovi “Nana” toplo vam preporucuju da iskoristite ovu priliku i dodete u besplatno savetovalište.

Ovakvim akcijama, koje ce se nastaviti i ubuduce, Apoteke Nana aktivno se ukljucuju u promovisanje zdravlja i pozivaju sve gradane da bez dvoumeljenja iskoriste priliku da sa strucnjacima iz oblasti zdravstva razgovaraju, bez ikakve novcane nadoknade.

APOTEKA NANA - UVEK SA VAMA

L.L.

ALERGIJA - MEDICINSKI IZAZOV

Antiasmatski lekovi

Astma je hronicna bolest što podrazumeva kontinuirano pracenje i dugotrajno lecenje.To se mora objasniti roditelju, odnosno pacijentu zbog saradnje i uspešnog lecenja.

U astmi se koriste dve grupe lekova:

1. lekovi za lecenje akutnog napada ( za otklanjanje bronhoopstrukcije )

2. lekovi za prevenciju ( za kontrolu bolesti )

Lekovi za lecenje akutnog napada

Mogu se podeliti na :

-bronhodilatatore

-antizapaljenske lekove

Bronhodilatatori

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišicnog spazma (grca) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova cine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz trece grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najcešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog nacina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, cime se izbegavaju vece koncentracije u krvi i neželjna dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su cestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tecan oblik leka pretvaraju u aerosol.

Najbolje je pumpice uzimati preko komora, jer se tako izbegava gubitak velike doze leka zbog nekoordinacije udah-pritisak a i cestice veceg promera koje ne prodiru u male disajne puteve istalože se na zidove komore tako da se udahne samo aktivni deo aerosola. Za manju decu koriste se komore sa maskom za lice a za vecu sa nastavkom za usta.

Kortikosteroidi

Hormonski preparati,najcešce se daje Prednizon, Prednizolon i Metilprednizolon

Oni deluju antizapaljenski, znaci smanjuju otok sluznice i stvaranje sekret i daju se ukoliko nije nastupilo poboljšanje nakon primene bronhodilatatora koji su inicijalna terapija. U fazi akutnog napada treba ih dati na usta ili putem injekcija (u obliku spreja daju se samo u profilaksi). Oni su mocni lekovi i njihovo ne davanje ili davanje u malim dozama, zbog straha od neželjnih dejstava nema opravdanja jer se rizikuje napredovanje napada odnosno masivne bronhoopstrukcije i poremecaja gasne razmene na nivou alveola. Posledica je smanjenje konc. kiseonika u krvi, odnosno povecanje ugljen dioksida i razvoja hipoksije, odnosno hiperkapnije.

U toku lecenja akutnog napada cilj nam je :

-da što brže otklonimo opstrukciju disajnih puteva

-da sprecimo poremecaj gasne razmene

-da izvedemo pacijenta iz teškog stanja.

Lekovi koji su beskorisni u akutnom napadu:

-antibiotici

-ekpektoransi (lekovi za izbacivanje sekreta)

-antitusici i sedative koji su zabranjeni

-antihistaminici.

Lekovi za prevenciju (za kontrolu bolesti)

Za sada za lecenje astme ne postoji kauzalna terapija, odnosno lek koji bi izlecio astmu.Pored lecenja akutnog napada, postoje lekovi kojima možemo kontrolisati bolest a to znaci:

-da su pogoršanja retka (egzacerbacija akutnih napada )

-da su hronicni simptomi minimalni

-da je plucna funkcija normalnih ili što bliže normalnim vrednostima

-da je dobro tolerisanje fizickog napora

-da je svakodnevna aktivnost, odnosno kvalitet života što bolji

-da su što manji neželjeni efekti date terapije

-da je što manji mortalitet (broj smrtnih slucajeva )

Profilakticki lekovi:

Antizapaljenski lekovi

Inhalacioni kortikosteroidi

To je najefikasnija grupa lekova,najjaceg antizapaljenskog dejstva.Smirivanjem zapaljenja oni smanjuju ucestalost akutnog napada, ublažavaju hronicne simptome, snižavaju bronhijalnu hiperreaktivnost,povecavaju plucnu funkciju i kvalitet života.

Upotreba putem sprejova u dozvoljenim dozama smanjuje sistemska neželjna dejstva a upotreba putem komora i ispiranje usta vodom nakon upotrebe sprecava kandidijazu (gljivicnu infekciju usne duplje). Inhalatornu terapiju treba primenjivati diskontinuirano, najcešce u jesen i prolece kada su prisutni i okidaci i favorizujuci faktori.Praksa je pokazala, da u tom stepenastom nacinu lecenja bolji su rezultati ako se pocne sa vecim dozama i davanjem više puta dnevno uz postepeno smanjenje i jednog i drugog sa poboljšanjem do doze održavanja.

Dugodelujuci bronhodilatatori

Koristi se Serevent (Salmeterol i Formoterol)

Oni nemaju antizapaljenski efekat pa se ne primenjuju kao monoterapija vec u kombinaciji sa kortokosteroidima (kombinovane pumpice Simbikort,Seretide ). Ne treba zaboraviti njihove neželjene efekte (lupanje srca, mišicni tremor, glavobolja, anksioznost )

Sporooslobadajuci teofilinski preparati

Koristi se Durofilin, Aminofilin

Imaju bronhodilatatorno a manje antizapaljensko dejstvo.Daju se oralno (da se piju ili putem injekcija najcešce u infuziji. Imaju malu terapijsku širinu, odnosno mogucnost predoziranja. Neželjna dejstva su glavobolja,nesanica,poremecaj koncentracije, lupanje srca.

Antagonisti leukotrijena

Montelukast (Singulair) Ne daju se kao monoterapija (možda samo kod aspirinske astme )vec u kombinaciji sa inh. kortikosteroidima.

Natrijum kromoglikat (Intal) i Nedokromil natrijum

Stari lek, skromnog antizapaljenskog dejstva, nedovoljno proucenog mehanizma ali male toksicnosti.

Ketotifen (Galitifen)

Mehanizam dejstva nedovoljno poznat, misli se da stabilizuje membrane mast cc., neki ga ubrajaju u antihistaminike,ima efekta u lakšim oblicima, neželjene pojave su povecane tel. težine i sedacija

Imunoterapija odnosno specificna hiposenzibilizacija kao prof. terapija kontraverzna u decjem uzrastu pogotovo ispod 5god.

Nespecificne bakterijske vakcine su potpuno beskorisne u preventive astme a i kao metod za “jacanje imuniteta”

Akupunktura je bez uticaja na kontrolu astme a diskutabilna je i njeana bronhodilatacija, bez uticaja je na zapaljenje

Cajevi i biljni ekstrati su bez profilaktickog dejstva, mogu da deluju i štetno kao alergeni a neki imaju i mitogenu ulogu.

Klimatsko lecenje povoljna klima za asmaticare je suv i topao vazduh bez aerozagadenja(vazduh slican u pustinjama ) Kod nas se najviše preporucuje duži boravak na moru od 3-6mes. Cesto menjanje klime vodi pogoršanju jer predstavlja stres za pluca

Astma i sport, fizicka aktivnost se danas smatra vidom lecenja astme jer se dete pravilno fizicki razvija a i ne izdvaja se od ostale dece što deluje i povoljno psihicki. Bavljene sportom podrazumeva u fazi mirovanja bolesti. Izbegavati sport koji zahteva ubrzano i plitko disanje kao što je atletika (trcanje) i bavljenje pri hladnom i vlažnom vremenu. Najviše se preporucuje plivanje pri cemu se angažuje celokupna muskulatura, kao i sportovi koji imaju fazu aktivacije i fazu mirovanja kao što je fudbal, košarka, odbojka, rukomet, karate.

19. MEÐUNARODNA KONFERENCIJA “DUNAV - REKA SARADNJE”

Dunav - veza sa Evropom

Medunarodni naucni forum “Dunav - reka saradnje” osnovala je Dr Edita Stojic Karanovic 1989. godine, na prvoj Konferenciji pod istoimenim nazivom. Konferencije su održavane svake godine, izuzev 1999. - e.

Prošle subote, u Požarevcu je realizovan program drugog dana rada 19. Medunarodne konferencije, zapocete dan ranije u Beogradu. Pored domacih, u radu Konferencije ucestvovali su i strucnjaci susedne Rumunije. Jedan od kljucnih faktora realizacije projekata Konferencije upravo je prekogranicna saradnja Srbije i zemalja sa druge strane obale Dunava. Tema ovogodišnje Konferencije je „Voda i kultura”. Konferenciju je otvorio gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic, u ime rukovodstva lokalne samouprave koje je prisustvovalo skupu.

MoguCnosti i vizije

Dunav je medunarodni prirodni resurs koji donosi korist svim zemljama kroz koje prolazi, istovremeno im namecuci obavezu da takav prirodni resurs i zaštite. Potrebno ga je koristiti u ekonomske svrhe, ali na nacin koji tu reku ne samo cuva, vec i poboljšava kvalitet vode, - istakla je u uvodnom delu dr Edita Stojic Karanovic, predsednik Medunarodnog naucnog foruma “Dunav - reka saradnje”.

Kako stoji u ekspozeu Milutina i Dragane Dražic, sa Insituta za šumarstvo u Beogradu, „Dunav je plovan za velike teretne i putnicke brodove u dužini od oko 2.414 kilometara, a izgradnjom kanala Dunav - Rajna _ Majna, stvoren je transevropski plovni put dužine od preko 3.500 kilometara. Pored magistralnog korita Dunava, za plovidbu brodovima manjih kapaciteta, moguce je koristiti kanal Dunav - Tisa - Dunav, kao i donje tokove njegovih pritoka - Save, Morave, Tise i Tamiša.

Ukoliko se ovome doda i višedecenijska zamisao izgradnje plovnog puta Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more, Dunav bi na podrucju Srbije postao i raskrsnica plovne recne veze Severno More - Egejsko more - Crno more. Takav geostrateški i geoekonomski potencijal plovnih saobracajnica nema nijedna država Evrope. Srbija može da postane kljucna veza razgranate evroprske mreže vodenih puteva kojima se povezuju stanovnici i države Evrope, Azije i Afrike.”

Požarevacki projekti

Govoreci o projektima i aktivnostima koje Regionalna privredna komora Požarevac realizuje u brojnim ekonomskim oblastima, ukljucujuci i prekogranicnu saradnju, predsednica RPK Milica Mitkovic je naglasila:

- Regionalna privredna komora Požarevac uspostavila je saradnju sa Komorama Rešica i Temišvar u Rumuniji. Susreti su cesti, Komora u Rešici je naš prekogranicni partner. Inace, RPK Požarevac je realizovala projekat koji je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju, rec je o uvodenju sistema upravljanja kvalitetom u 15 malih i srednjih preduzeca ovog Regiona. Projekat je trajao godinu dana i 11 preduzeca je uvelo sistem upravljanja kvalitetom. Ovaj projekat pokrenuo je uvodenje sistema upravljanja i u malim i srednjim preduzecima koja nisu ucestvovala u projektu, - rekla je Milica Mitkovic, dodajuci:

- Komora je shvatila da u buducnosti svoj rad mora da bazira na izradi i implementaciji projekata. I to projekata koji ce doprineti podizanju nivoa konkurentnosti malih i srednjih preduzeca, stvaranjem dobrih i kvalitetnih proizvoda, konkurentnih na tržišu Evrope. S obzirom da je Rumunija naš prvi prekogranicni partner, da je Rumunija zemlja koja je Srbiju apsolutno podržala u privrednim i svim drugim aktivnostima, veliko nam je zadovoljstvo što za prekogranicne partnere imamo upravo Rumuniju. Ove godine, konkurisali smo sa tri pojekta prekogranicne saradnje, od toga su nam dva prihvacena i 12. septembra smo u Ministarstvu finansija potpisali ugovore. Prekogranicni partner nam je Trgovinsko - industrijska poljoprivredna komora Rešica iz Županije Karaš - Severin. Prvi se odnosi na obuku malih i srednjih preduzeca za pripremu kvalitetne tenderske dokumentacije, u skladu sa evropskim propisima. Ujedno, cilj ovog projekta je i razvijanje poslovnih veza izmedu srpskih i rumunskih kompanija. Na prostoru Branicevskog i Podunavskog okruga, u oblasti proizvodnje, trgovine i usluga, aktivno je 2.100 privrednih subjekata. Od tog broja, 96% cine mala i srednja preduzeca. U projektu ce ucestvovati 100 odabranih preduzeca. Drugi projekat, „HACCP - otvorena vrata za tržište Evrope”, ima za cilj povecanje ukupne konkurentnosti regionalne privrede kroz stvaranje uslova za ucestvovanje kompanija na tržištu EU. Projekat se odnosi na preduzeca koje se bave proizvodnjom hrane, trgovinom hranom, hotelijersko - restoranskim menadžmentom i inspektore. I ovaj projekat realizuje se kroz prekogranicnu saradnju sa Komorom u Rešici, predvida organizovanje zajednickog mini - sajma i niz susreta preduzetnika obe zemlje, iz cega ce, verujemo, proisteci i trajni zajednicki poslovi, - istakla je Milica Mitkovic.

Ocena konzula

- U okviru ukupne saradnje Srbije i Rumunije, koju mogu oceniti izuzetno uspešnom i plodtvornom, na ekonomskom, kulturnom i planu energetskog povezivanja, važan segment predstavljaju programi prekogranicne saradnje. Granica sa Rumunijom je najduža granica Srbije sa nekom od susednih zemalja - iznosi 535 kilometara. Sa srpske strane, ucestvuju tri okruga Banata, Branicevski i Borski okrug. Sa rumunske, partneri su Županije Karaš, Segedin i Mehedinci. Dosadašnja iskustva su veoma dobra, saradnja ide uzlaznom linijom, što je jasno potvrdeno i na majskom sastanku, održanom u Temišvaru, posvecenom programu saradnje u periodu 2007 - 2013. godina. U odnosu na pocetak, saradnja je danas dostigla viši nivo: kada je pocela, Rumunija je bila kandidat za EU, dok Srbija sa EU nije imala nikakav ugovor, a danas je Rumunija clanica a Srbija postaje kandidat za clanstvo u EU. Dosta projekata se odnosi upravo na region Dunava i stoga ima logike da u okviru susedskih programa bude Konferencija „Voda i kultura”. Dunav pruža neogranicene mogucnosti za zajednicke projekte u oblasti kulture, turizma, ekologije, transporta, tu je i veliki zajednicki privredni gigant HE „Ðerdap”... Stoga, uveren sam da ce preduzimljivost partnera rezultirati veoma kvalitetnim i obostrano korisnim idejama i uspešnom saradnjom, - porucio je Dragomir Radenkovic, Generalni konzul Srbije u Temišvaru.

Deo zajednickog uspeha

- Regionalna kancelarija u Temišvaru postoji od 2005. godine, bavi se upravo saradnjom na granici Srbije i Rumunije. Do danas smo završili tri programa susedske saradnje, ukupne vrednosti od oko 20 miliona evra. Rec je o implementaciji više od 150 projekata, od kojih su neki završeni, drugi se upravo realizuju, za neke smo tek potpisali ugovore. Želim da naglasim, nosioci dela projekta su partneri iz Srbije, drugog dela - Rumunija. U pitanju su veoma znacajni projekti iz oblasti kulture, ekologije, životne sredine, infrastukture, recju - veoma raznovrsni projekti. Svi ti projekti su prošli kroz našu Kancelariju i smatramo da smo i mi deo zajednickog uspeha. Želim da i u nastavku nadete dobre partnere, uspešno saradujete, na vama je da ih uradite kvalitetno i budu odobreni, na našoj Kancelariji je da vas maksimalno podrži, - porucila je ucesnicima skupa Anka Lolesku, izvršni direktor Regionalne kancelarije za prekogranicnu saradnju u Temišvaru.

Dobri primeri

Kako je naglasila Nada Potoceanu, prodekan Fakulteta za inženjering pri Univerzitetu „Eftimie Murgu” Rešica, zahvaljujuci izvrsnim partnerima iz Srbije, ova naucna institucija realizovala je tri projekta prekogranicne saradnje.

- Projekat „Razvoj kutlurne saradnje mladih”, pokrenut sa Univerzitetom u Boru, ove godine se privodi kraju. U toku je izrada projekata vezanih za HE „Ðerdap 1 i 2”, a razvijamo i ozbiljne programe vezane za zaštitu i ocuvanje životne sredine, u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu. Sa opštinom Nova Moldava u Rumuniji zajednicki radimo na projektu koji se odnosi na smanjenje zagadenja voda Dunava, što ce imati i efekte na razvoj turizma u opštini Veliko Gradište, s obzirom da je rec o saniranju jalovišta industrijskog pogona u Novoj Moldavi, sa koga vetar raznosi prašinu preko Dunava, ka podrucju Velikog Gradišta. Nastavicemo da radimo zajedno sa vama, imamo puno ideja za nove projekte, vezane ne samo za tehnicki deo, vec i oblasti edukacije i kulture. Cilj nam je bolje medusobno upoznavanje kulturnog nasleda i kulturnih vrednosti, a imali smo i projekat koji smo sami finansirali, zvao se „Dunav koji spaja vrednosti”. U toku su dva projekta iz oblasti turizma - jedan vezan za odnose izmedu pristanišnih radnika sa obe obale Dunava, a drugi, zapocet pre mesec dana, odnosi se na povecanje kvaliteta usluga u turizmu i bolje upoznavanje sa bogatstvom mineralnog sastava stena na obe obale Dunava. Posebno smo zadovoljni realizacijom projekta „Dobri primeri trajne prekogranicne saradnje”, - naglasila je Potoceanu.

Rec ucesnika

Prof Jovan Panajotovic, profesor zaštite bilja na Visokoj tehnickoj školi u Požarevcu, jedan od ucesnika skupa, istakao je:

- Tema kojom se bavi Medunarodna konferencija je od posebnog znacaja, a veoma je znacajno i to što se održava u Požarevcu. Podstice na aktivnosti kojima se mogu dostici standardi EU u oblasti ekologije. U tom pravcu, Požarevac treba da rešava problem podzemnih voda koje mogu biti kanalizacione, hemijske, industrijske, otpadne, i zagadenja koja mogu nastati nepravilnim operacijama u poljoprivredi - neadekvatnim korišcenjem hemijskih sredstava. U tom pravcu vec imamo projekte na lokalnom nivou, koji se odnose na ostatke pesticida, a usmereni su ka proizvodnji zdrave hrane i ocuvanju zdrave životne sredine. Oni podrazumevaju ukljucivanje vecih proizvodaca, njihovu edukaciju u pravcu pravilne upotrebe hemijskih sredstava, odlaganja upotrebljene ambalaže i proizvodnje zdrave hrane koja ce zadovoljiti standarde Evrope, tržišta na kome se mogu ostvariti zavidni efekti.

Eminentni strucnjaci

Naucni skup u Požarevcu okupio je eminentne stru-cnjake: ing Vladimir Holcik, predstavnik Ministarstva za ekologiju i Ministartva za saobracaj Republike Slovacke, ing Mihajlo Sretenovic, predsednik Programskog saveta Medunarodnog naucnog foruma, akademik Antonije Škokljev, koji je na ovom skupu imao izlaganje “Mitološki turizam”, dr Dinko Zovic, autor prezentacije “Zdravstveni turizam”, ing Stevan Bruk, predstavnik Srbije u direktoratu za vode UNESKO, dr DŽemal i LJiljana Hatibovic, arh Sonja Prodanovic, ing Zoran Gavrilovic, predstavnik Instituta “Jaroslav Cerni”, prof Milutin Dražic i drugi.

Predstavnici Rumunije bili su: Anka Lolesku, izvršni direktor Regionalne kancelarije za prekogranicnu saradnju u Temišvaru, Nada Potoceanu, prodekan Fakulteta za inženjering Rešica, LJubica Rajkic, viši savetnik Generalne direkcije za kulturu, veru, religije i nacionalno kulturno naslede u Županiji Karaš Severin, predstavnik Županije Mehedinci.

D. Milenkovic

Izrada strategije odrŽivog razvoja opŠtine Golubac

GOLUBAC I PRAVCI RAZVOJA

- Pocele pripreme za izradu Strategije održivog razvoja opštine - Golubac-malo romanticno mesto koje je turisticki “blendirano”

Skupština opštine na poslednjoj sednici u Golupcu usvojila je odluku o pristupanju izradi strategije održivog razvoja za period od narednih deset godina. Sprovodeci ovu odluku ova podunavska opština pocela je i pripremu za izradu ove strategije. Za aktuelno opštinsko rukovodstvo,radnike opštinske uprave i predstavnike nevladinih organizacija, u Golupcu je održano predstavljanje projekta i strategije na temu ,,Golubac i pravci razvoja’’, u organizaciji opštine Golubac i strucnjaka sa Univerziteta ,,Singidunum’’. Cilj izrade Strategije ove podunavske opštine je definisanje vizije održivog razvoja i zaštite životne sredine.

- Razgovori sa predstavnicima opštinske uprave u Golupcu imaju za cilj da vidimo koji su to pravci razvoja i kako da lokalna samouprava pokrene izradu razvojnog strateškog plana. Sastanak u Golupcu pokazao je kako to izgleda u praksi,koji su principi strateškog plana,kako se oni rade i šta je to što bi trebalo da ova opština uradi kada pocne izrada razvojnog plana,kaže dr Iskra Maksimovic, predavac na Univerzitetu “Singidunum” iz Beograda.

Pošto vec nekoliko godina boravi na podrucju ove podunavske opštine dr Iskra Maksimovic vidi Golubac u buducnosti kao romanticno mesto koje je planirano u Master planu za donje Podunavlje, s tim da osnovni infrastrukturni elementi budu bolje rešeni i da to bude grad u kome ce biti mladih,koji ce imati mogucnosti da rade,stvaraju porodice i da ova lepota Dunava i citavog ovog ambijenta bude dostupna gradanima iz Golupca i onima koji bi došli da je vide.Lici na malo romanticno mesto koje je turisticki ,,brendirano’’.

Nosilac izrade Strategije održivog razvoja je koordinaciono telo i radna grupa za zaštitu životne sredine ciji su zadaci i ciljevi ekonomski razvoj,turizam i poljoprivreda, zapošljavanje, infratsruktura, društveni razvoj i unapredenje životnih uslova lokalne samouprave i njenih žitelja.

LJ.Nastasijevic

Sa predavanja o vaspitanju dece

DETE ŽELI DA LICI NA ONOGA KOGA VOLI

- U Golupcu održana tribina na temu ,,znacaj saradnje roditelja,vrtica i škole’’- Trijada opština-kolektiv-roditelji je uslov za sigurno mesto i odrastanje u vrticu

U organizaciji predškolske ustanove ,,Lasta’’ i Aktiva ucitelja u Golupcu je održana tribina na temu ,,znacaj saradnje roditelja,vrtica i škole’’ o kojoj je govorila doktor pedagogije LJubica Prodanovic. Tribini, pored roditelja i prosvetnih radnika ove podunavske opštine prisustvovali su i predstavnici decjih ustanova i škola iz Velike Plane i Žabara.

- Setite se da niste mogli ništa zakucati o zid a da vaše dete nije uzelo cekic i pocelo isto da radi kao vi i da kuca po zidu,jer želi da lici na onoga koga voli. Detetu što više dajemo pažnju,to još više želi da lici na nas. Cetrdeset godina sam radila u savetovalištu za roditelje,gde je došla jedna majka koja je rekla ,,kako da ga naucim,sve hoce,a nece noge da pere svake veceri’’. Kažem joj jednostavno,skinite svoje carape,stavite noge u lavor i ono ce automatski da izuje svoje carape i gurne svoje noge u lavor. Dete koje nikad nije videlo svoje roditelje da pere noge ili zube,nece nikad prati.Prema tome, dete ne slušaju šta im mi pricamo,ono gleda šta mi radimo,istakla je na predavanju u Golupcu ,prof.pedagogije, dr LJubica Prodanovic.

- Želim da izrazim svoje zadovoljstvo i svojih kolega Decjeg vrtica ,,Moravski cvet’’ iz Žabara, što smo prisustvovali ovom predavanju. Želela bih da predložim svim roditeljima koji su u mogucnosti bilo gde i bilo kada,da odu na neko ovakvo predavanje,jer je to nešto štro treba cuti,kaže direkto Decje ustanove ,,Majski cvet’’ Žabari, Vesna Živkovic.

- Prezadovoljan sam izlaganjem profesorke LJubice Prodanovic koje je bilo iscrpno,strucno i kvalitetno.Preporucio bih svim roditeljima da ovo cuju kako bi se ispravi svoje greške u vaspitanju svoje dece, kaže Nenad Živkovic, sekretar u OŠ “Vuk Karadžic” Krnjevo.

- Trijada opština-kolektiv-roditelji svojom uspešnom saradnjom obezbedila je deci opštine Golubac prijatno i sigurno mesto u vrticu za odratsanje i razvoj,a ova tribina samo je deo programa Decje ustanove ,,Lasta’’ koja brine o najmladoj populaciji ove podunavske opštine,kaže direktor, Vesna Živkovic.

LJ.Nastasijevic

PoCela realizacija programa “PrekograniCna saradnja Srbija-Rumunija” u Golupcu

DVA PROJEKTA ZA OPŠTINU GOLUBAC

- Ministartvo finansija Republike Srbije obezbedilo 4,8 miliona evra za unapredenje i razvoj ekonomskog i društvenog života pogranicnih regiona medu kojima je i Branicevski okrug

U organizaciji Ministartva finansija Republike Srbije i opštine Golubac,u ovom gradu na Dunavu održana je druga po redu radionica na temu javne nabavke po zakonima Evropske unije.Ova radionica je organizovana u okviru treceg javnog poziva susedskog programa Rumunija-Srbija i na kojoj su prisustvovali predstavnici opština i nevladinih organizacija i drugih institucija koje su podnele prijave i dobile donaciju ovog javnog konkursa,medu kojima je i opština Golubac sa dva ovakva projekta.

- Svim opštinama u Srbiji nedostaje znanje oko pripreme tenderske procedure po pravilima Evropske Unije,tako da ova edukacija koju organizuje Ministartsvo za fininasije Republike Srbije je dobro došla za upoznavanje dokumentacije i popunjavanje singl tendera za nabavku robe i usluge.Znacaj ove radionica je izuzetan,jer pomocu stecenog znanja možemo da realizujemo naša dva projekta prekogranicne saradnje sa susednom Rumunijom u oblasti turizma i ekologije,rekao je zamenik predsednika opštine Golubac, Slobodan Miloševic.

Ministarstvo finansija Republike Srbije je za ove programe obezbedilo 4,8 miliona evra u cilju unapredenja i razvoja ekonomskog i društvenog života pogranicnih regiona medu kojima je i Branicevski okrug.

- Druga po redu radionica u Golupcu koje je organizovalo Ministarstvo finansija Republike Srbije je edukaciju na temu ,,javne nabavke po procedurama Evropske unije’’. Zahvalila bih se predstavicima lokalne samouprave u Golupcu što su nas ugostili i istakla bih važnost ovih programa, pre svega za unapredenje društvenog života stanovništva pogranicnih regiona, istakla je savetnik u Ministarstvu finansija Republike Srbije, Jelena Stojovic.

Objavice se i prvi poziv u okviru novog instrumenta za predpristupnu pomoc koja ce biti na raspolaganju vec naredne godine kada ce se objaviti konkurs u okviru prekogranicne saradnje sa Rumunijom. Potrebna je i veca saradnja sa ministarstvom finansija, kao i sa lokalnim kancelarijama u Vršcu i Boru koje rade na pružanju pomoci svim zainteresovanim organizacijama da se jave na konkurs i postanu korisnici ovih programa.

LJ.Nastasijevic

OŠtinska organizacija penzionera

NEUMORNI U TRECEM DOBU

Sa proslave meseca starih lica

Tokom oktobra Opštinska organizacija penzionera Požarevac obeležila je Dane starih lica, u okviru kojih je 9. oktobra u Centru za kulturu održan skup sa kulturno-umetnickim programom.

U okviru svojih aktivnosti, penzioneri su posetili i Opštinsku organizaciju u Vranju, gde je, uz druženje, došlo do razmene iskustava. U Velikom Gradištu je pocetkom meseca održan masovni skup penzionera sa podrucja Republike Srbije, kome je prisustvovalo preko 500 penzionera. Ova prilika iskorišcena je da se uspostave novi kontakti, ucvrste veze i ojaca organizacija.

Proteklog petka održan je skup u Požarevcu, sa osnovnom namerom da Opštinska organizacija okupi predstavnike svojih Mesnih organizacija, ljudi zaduženih za vodenje aktivnosti u svojim mesnim zajednicama. Prema recima predsednika OOP, Momira Pejanovica, Mesna organizacija je mesto gde se ljudi lakše okupljaju, jer clanstvo na nivou opštine broji oko 6200 penzionera i nemoguce ih je okupiti na jednom mestu. - U Mesnim organizacijama penzioneri se mogu informisati na teme mesta i položaja penzionera u društvu, o pitanjima koja su od interesa za njih, pa i šire, jer penzioneri nisu zainteresovani samo za svoj položaj, vec i položaj mladih ljudi i njihovu sudbinu, kaže Pejanovic.

Problemi sa ugljem

Tokom 2008. godine preko Opštinske organizacije penzionera naruceno je 12.100 tona uglja sa Površinskih kopova Kostolac. Prema Pejanovicevim recima, ugovori vezani za prevoz, zakljuceni su blagovremeno sa preduzecem “Autotransport” iz Kostolca, na vreme su predati spiskovi i adrese na koje ugalj treba dostaviti.

- Nismo zadovoljni ovogodišnjom isporukom uglja. Receno nam je da je remont trajao 2,5 ili 3 meseca, tako da smo do sada dobili samo dve trecine narucenog uglja. Potrebno je podmiriti još oko 350 domacinstava. Grejna sezona je pocela, a to predstavlja problem za sve one koji se greju na cvrsto gorivo, jedina je sreca što je vreme toplo. Svakodnevno smo u kontaktu sa Autotransportom kako bismo ubrzali isporuku najhitnijim slucajevima. Nailazimo na razumevanje, posebno u slucajevima kada su u pitanju bolesni i iznemogli. U teškoj situaciji su i clanovi Opštinske organizacije penzionera Žabara, Malog Crnica, Kuceva i Velikog Gradišta koje su dobile izuzetno male kolicine uglja, tako da sam ja, kao predsednik Okružnog odbora, intervenisao. Svesni smo da postoje poteškoce u isporuci uglja, zbog velikog broja korisnika, ali mislim da bi prioritet morali biti penzioneri. Dogovor je bio da se do pocetka grejne sezone podmire potrebe penzionera.

Šta ce biti s penzijama?

Penzije su uvecane za 10 odsto, kao što je dogovoreno, sada je pripremljen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju. Pot- predsednik Vlade zadužen za socijalnu politiku koji je i predsednik PUPS-a, Jovan Krkobabic je uporan da se penzije uskladuju na bazi rasta licnih dohodaka, a ne na bazi troškova života. Zakonom je predvideno da u prvoj polovini 2009. godine penzije budu 65 odsto od prosecne plate, a do kraja godine 70 odsto, to je cvrst stav i naše poslanicke grupe koja zastupa interese penzionera. Videcemo, ima onih koji nisu raspoloženi da se poveca standard penzionera i atakuje se na sve mere koje mi predlažemo, dodaje Pejanovic, isticuci da je prosecna penzija u septembru na nivou Republike iznosila 19.000 dinara, a na teritoriji opštine Požarevac 18.400 dinara.

L.L.

EDUKACIJA PRIVATNIH PREDUZETNIKA

Procena rizika - put ka Evropi

Požarevacko Opšte udru- ženje preduzetnika “Sloga” i Odsek inspekcije rada za Branicevski upravni okrug organizovali su krajem prošle nedelje zajednicki skup na kome je prezentovan set zakonskih propisa, vezanih za bezbednost i zdravlje na radu.

U nastojanju da se približi zakonodavstvu i praksi Evropske Unije, Srbija je, pored ostalog, pre tri godine donela Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, nešto kasnije i pratece propise - uputstva, kojima se ova oblast bliže precizira i pojašnjava. Jedna od kljucnih novina u uredivanju oblasti zaštite na radu, kako zaposlenih u preduzecu ili zanatskoj radionici, tako i okruženja, neposrednog i lokalne zajednice u širem smislu, je - procena rizika.

Nacin i postupak procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini definisan je posebnim Pravilnikom, a zakonski rok u kome je trebalo da svaki poslodavac u Srbiji poseduje akt o proceni rizika istekao je pre nešto više od godinu dana. Razlog kašnjenju je, koliko nesnalaženje poslodavaca u novoj zakonskoj materiji, toliko i nejasnoce u pojedinim delovima Pravilnika, kao i nepostojanje adekvatnog broja licenciranih strucnjaka za izradu takvih dokumenata. U praksi se dešavalo da su pojedini strucnjaci, iako licencirani, sacinjavali neadekvatna akta, istovremeno paprenim cenama za svoj rad odbijajuci i poslodavce koji su imali dobru volju da ispoštuju najnovije zakonske propise i trendove unapredenja kvaliteta uslova za rad u svojim preduzecima.

- U okviru Evropske nedelje bezbednosti i zdravlja na radu, ove i naredne godine posvecene proceni rizika, Inspektorat za rad se ukljucio u aktivnosti koje u ovoj kampanji imaju poseban cilj da se javnost upozna sa znacajem, potrebom i, konacno, zakonskom obavezom primene mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Osnovni cilj Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu je smanjenje broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, prevashodno kroz bolju procenu rizika, a kampanja je posebno usmerena na visokorizicne sektore i mala i srednja preduzeca. Obaveza svih poslodavaca da donesu akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrde mere za njihovo otklanjanje, definisana je odredbama clana 13 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, - istakla je Vesna Lecic - Obradovic, šef Odseka inspekcije rada za Branicevski upravni okrug.

Inspektori rada Goran Trbovic i Dragan Sretenovic su do najsitnijih detalja okupljenim poslodavcima, vlasnicima malih i srednjih preduzeca, predocavali i pojašnjavali nove zakonske propise, nacine da oni u praksi na najbolji nacin zažive, posebno se fokusirajuci na akt o proceni rizika, koji i sam za sebe predstavlja utvrdivanje niza elemenata na osnovu kojih se ostvaruje visok nivo zaštite na radu.

Po recima Dragana Spasojevica, sekretara Sekcije auto - grane Udruženja „Sloga”, ovakav vid edukacije, kroz tumacenja i pojašnjavanja novih zakonskih propisa, uz prostor da se dodatnim pitanjima dode do najkonkretnijih i najpouzdanijih odgovora, praksa je sa kojom ce Udruženje „Sloga” nastaviti i ubuduce.

- Mi smo ovakve razgovore i edukaciju organizovali i sa drugim inspekcijskim službama i time, pre svega, prevazišli razne nedoumice i nesnalaženja preduzetnika u oblasti poštovanja propisa, koji se, doduše, poslednjih godina, prilicno cesto i menjaju, inoviraju i, umesto da nam to bude glavobolja i dodatni trošak kroz placanje kazni, postigli smo da smo pred zakonom uredni, u poslovanju i ukupnom imidžu naših firmi kvalitetniji, jer i mi na taj nacin ucimo da polako “hvatamo korak” sa Evropom. I naša saradnja sa udruženjima u okruženju, Smederevom, Palankom, Planom, takode za cilj ima razmenu iskustava, uocimo gde su drugi odmakli više od nas i koristimo njihov recept. Takode, kao Udruženje, redovni smo ucesnik Sajma privrede, koji se u Požarevcu organizuje u dane LJKI. Druženje, razmena iskustava, usvajanje novih znanja i modela poslovanja, sve to pomaže da podignemo na viši nivo kvalitet našeg rada i usluga, svakako na zadovoljstvo i naše, a i naših mušterija. Ono na šta godinama ukazujemo, a i ovaj put smo skrenuli inspekcijskim organima pažnju je - nelojalna konkurencija, rad “na crno”. Ima kolega koji rade neprijavljeni, cesto u improvizovanim uslovima i na primitivan nacin, mušterija se povodi za nižom cenom, jer takve kolege izbegavaju placanje bilo kakvih obaveza društvu, pa rade i ispod cene. Vrlo cesto, nisku cenu usluge prati i nizak kvalitet i pouzdanost, a uz to, mušterija nema nikakva prava na reklamaciju, sem da takvog preduzetnika prijavi inspekciji. I radnici u neprijavljenim firmama nemaju nikakva prava, ni staž, ni osiguranje, ni zaštitu na radu, ni odštetu u slucaju povredivanja. Svi su u riziku: i poslodavac, i radnik i mušterija. Medutim, primecuje se, sve više ljudi, iako je situacija u društvu teška, radije dolazi u ovlašcenu radnju, jer unapred zna da ce u njoj dobiti maksimum usluge za svoj novac, da ce u slucaju propusta, bez ikakvog problema ostvariti pravo na reklamaciju i, ako je recimo u pitanju skupo placen automobil, zna da ga poverava sigurnim rukama, profesionalcima na servis ili popravku. Stoga, i ovom prilikom, apelujem i na kolege i na inspekcijske organe, a vremenom ce i ulazak u Evropu to izricito uslovljavati, da se oblast preduzetništva dovede u legalne tokove, primeri standardima, na opšte dobro i zadovoljstvo, - porucuje Spasojevic.

D. Milenkovic

JoŠ tri dana do zavrŠetka konkursa Fonda za dodelu stipendija i uCeniCkih nagrada Grada PoŽarevca

DODELICE SE 25 NOVIH STIPENDIJA

- Šanse na konkursu imaju samo oni kandidati koji se školuju za deficitarna zanimanja

Fond za dodelu stipendija i nagrada na podrucju grada Požarevca raspisao je konkurs za dodelu studentskih stipendija za školsku 2008-2009. godinu. Konkurs traje do 31. oktobra,a pravo da konkurišu imaju studenti cije je prebivalište na teritoriji grada Požarevca. U Fondu ima para za dodelu 25 novih stipendija od kojih ce 20 biti dodeljeno prema godini studija i postugnutom uspehu dok ce 5 novih stipendija dobiti studenti koji su korisnici socijalne pomoci ili poticu iz porodica sa primanjima ispod prosecne mesecne zarade po zaposlenom u RS. Oni koji prvi put konkurišu pored ostalog, moraju dostaviti i dokaz da se školuju za deficitarna zan- imanja: za doktora medicine i stomatologije, profesora matematike, srpskog jezika i književnosti, engleskog i francuskog jezika, za diplomiranog ekonomistu i pravnika, inženjera mašinstva, elektrotehnike, arhitekture, organizacionih nauka, poljoprivrede, za doktora veterinarske medicine, diplomiranog farmaceuta, inženjera ekologije, diplomiranog politikologa i diplomiranog muzikologa. Fond ce takode dodeliti i stipendije studentima-ranijim korisnicima koji su do 31. oktobra ove godine dostavili dokaz o upisu naredne godine studija. Takode, Fond ce stipendirati i postdiplomce koji nisu stariji od 28 godina, nisu u radnom odnosu i imaju prosecnu ocenu za vreme osnovnih studija najmanje 8,50. Visina stipendije utvrduje se odlukom Upravnog odbora i u prethodnoj godini iznosila je 5 000 dinara.

S.E.

U EkoloŠkom domu na CaCalici proŠle subote

Akcija za zdravlje

- Akciju promocije zdravlja zajedno sproveli Zavod za javno zdravlje Požarevac, Centar za prevenciju bolesti Doma zdravlja, Crveni krst i Ekološko društvo Požarevac

Promocija zdravlja u najširem smislu reci podrazumeva osposobljavanje ljudi i zajednice na pove-canju kontrole zdravlja i njegovom unapredenju. Rad na promociji zdravlja i prevenciji bolesti prioritetne su aktivnosti Zavoda za javno zdravlje Požarevac koji to godinama vec radi u saradnji sa drugim institucijama. U okviru tih nastojanja i aktivnosti je i prošlonedeljna promocija zdravlja organizovana u Ekološkom domu na Cacalici. Akciju su zajedno organizovali i sproveli Zavod za javno zdravlje, Centar za prevenciju bolesti Doma zdravlja, Crveni krst i Ekološko društvo Požarevac. Svi posetioci Cacalice su toga dana ( prošle subote) u vremenu od 11 do 13 casova bili u prilici da se podvrgnu preventivnim pregledima koji su obuhvatali merenje krvnog pritiska, pulsa, šecera u krvi i body mass indeksa. Takode, o svom zdravlju mogli su da popricaju i da se posavetuju sa zdravstvenim strucnjacima.

- Ovakvim i slicnim akcijama želimo da doprinesemo ocuvanju i unapredenju zdravlja našeg stanovništva i s tim u vezi smatramo da rad na promociji i prevenciji mora da se sprovodi tokom cele godine, a ne samo u okviru obeležavanja datuma po važecem Kalendaru zdravlja, isticu u Zavodu za javno zdravlje.

S.E.

Petrovac: odrŽana sEdnica SkupŠtine opŠtine

DNEVNI RED PO DIKTATU ŽIVOTA

- Odlukom Opštinskog veca Petrovac subota 25. oktobar zbog smrti ucenice Dragane Stojanovic bila je proglašena Danom žalosti

U Petrovcu je prošlog cetvrtka održana sednica Skupštine opštine na kojoj je razmatrano više tacaka dnevnog reda. U središtu pažnje odbornika bio je rebalans budžeta. Program rada Decjeg vrtica “Galeb” i rad njegovog upravnog odbora takoce su bili pod lupom i opservacijom odbornika. Uskladena su i normativna akta JKP “Parking servis” i JKP “Izvor” sa zakonom i Statutom opštine Petrovac.

Kako nas je obavestio Milance Acimovic, predsednik SO Petrovac, od cetvrtka i G 17 Plus participira u lokalnoj vlasti, tako da je i jedan broj upravnih odbora popunjen kadrovima ove stranke.

Pre ove sednice Opštinsko vece Petrovac je odlucilo da subota 25. oktobar bude proglašena Danom žalosti zbog smrti ucenice srednje škole Dragane Stojanovic,a odbornici se odrekli dnevnice u korist porodice ucenice.

S.R.

ZAVRŠNO VECE 37.FEDRASA

BASTION DOMACE DRAME

Dobitnici nagrada na FEDRAS-u

- Po oceni strucnog žirija nagrada za prvo mesto pripala je predstavi “Svetski rat” u režiji Fedora Popova

- Nagrada za najbolju žensku ulogu ravnopravno je dodeljena Danijeli Mitrovic i Aleksandri Kijuk, a za najbolju mušku ulogu Draganu Nikolicu Jordanu i Janku Hološu

Na ovogodišnjem repertoaru Festivala dramskih amatera sela Srbije našlo se devet amaterskih predstava ansambala iz Malog Crnica, Race, Velikog Ropotova i Raniluga, Trebotina, Žabara i Male Vrbnice, Starog Sela, Iriga, Trnovca, Padine i Macvanskog Prnjavora koje su izvedene u osam takmicarskih dana. U okviru propratnih manifestacija 37.FEDRAS-a održane su izložbe slika i promocije knjiga posvecene petnaestogodišnjici smrti pesnika Srboljuba Mitica. Pored oficijalnog takmicarskog dela u pratecem programu FEDRAS-a nastupile su i decje scene iz Malog Crnica, Bogatica i Petrovca na Mlavi, što je ovaj Festival oplemenilo decom glumcima koji su pretece svih onih koji lagano odlaze u zasluženu penziju. Za najbolju predstavu “malog FEDRAS-a” proglašena je decja predstava “Vesti iz nesvesti” Amaterskog pozorišta “Janko Veselinovic” iz Bogatica.

Završnoj svecanosti prisustvovali su Zoran Martinovic, državni sekretar Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Miroslav Trifunovic, predsednik Saveza amatera Srbije, Stojan Boškov, sekretar Saveza amatera Srbije, Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac, dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice, Bojan Uroševic, predsednik SO Malo Crnice i direktori centara za kulturu Branicevskog okruga.

Ocena Festivala

Ocenjujuci 37.FEDRAS možemo posvedociti da amaterska scena na selu nije zamrla i da se krece sigurnim putem koji joj krci savremena domaca drama, zahvaljujuci nespornom talentu i ljubavi na stotine glumaca amatera Srbije. Devet tekstova po tekstu sedam domacih pisaca svedoci o tome da ovaj Festival gaji domacu dramu i cini se da ce ovo biti posle Sterijinog pozorja koje je nepravedno otišlo i više ne cuva samo domacu dramu, bastion domace drame i cuvar necega što vredi u ovom narodu, a to je dramska pisana rec. Odgledane su predstave koje su žanrovski odredene ka egzistencijalnoj drami. To su bile predstave “Odumiranje”, “Koreni”, “Kokoška”, “Maslacak i retard”, “Panetova ljubav”, naravno uz komicne reflekse koji su repertoar ucinili raznovrsnijim, a tu je svakako “Svetski rat”, “Profesionalac”, “Pazarni dan” i “Stjuardese”.

Prema recima Miodraga Dinulovica predsednika žirija, rediteljski pristup takmicarskim predstavama bio je više literalni, uprizorenje predloška dramskog, nego autorski, uz casne izuzetke koje su doneli Fedor Popov i Ðokica Miljkovic. “Sa aspekta scenskog dizajna možemo govoriti ove godine o nedovoljnom promišljanju scenografije i kostima u funkciji dramske igre, koji mnogi autori pravdaju nekom vrstom oskudice, mada se namece neka vrsta mišljenja da autori predstava nisu ozbiljno sagledali dramsku funkciju kostima i scenografije i maštovitim pozorišnim jezikom nju oplemenili u postojecu predmetnost scenske opreme i kostima. Naravno ono što je najvažnije na ovom FEDRAS -u što mi vidimo kao strucni žiri je da ovaj Festival održavaju glumci amateri, jako talentovani, svih generacija i ove godine u našim odlukama broj glumackih nagrada je dupliran, jer FEDRAS cine glumci”, istakao je Dinulovic.

Dodela nagrada

Žiri 37.FEDRAS-a u sastavu Miodrag Dinulovic, pozorišni reditelj iz Kruševca predsednik, Vladimir Ris, profesor književnosti iz Novog Sada i Zoran Ðonlic, reditelj iz Bogatica, jednoglasno je doneo odluku da se specijalna nagrada za rediteljsku invenciju dodeli Ðokici Miljkovicu za režiju predstave “Maslacak i retard” u izvodenju Dramskog studija “Maska” iz Starog Sela. Specijalna nagrada za glumacko ostvarenje dodeljeno je Draganu Ašicu za plemenito i uverljivo tumacenje lika Strahinje u predstavi “Odumiranje” u izvodenju Racanskog amaterskog pozorišta iz Race. Specijalna nagrada za glumacko ostvarenje dodeljeno je i Zoranu Katicu za doslednost u tumacenju tragike porodice Katic za ulogu Ðorda Katica u predstavi “Koreni” u izvodenju Amaterskog pozorišta “Prnjavor” iz Macvanskog Prnjavora.

Nagrada za najbolju orginalnu muziku dodeljena je Dobrici Andricu i Živojinu Miljkovicu za muziku u predstavi “Odumiranje”. Nagrada za negovanje kulture scenskog govora dodeljena je ansamblu predstave “Panetova ljubav” u izvodenju Srpske amaterske drame Veliko Ropotovo -Ranilug. Nagrade za najbolji kostim i najbolju scenografiju ove godine nisu dodeljene. Nagrada za najbolju mladu glumicu dodeljena je ravnopravno Tamari Jovanovic za ulogu Jelke u predstavi “Pazarni dan” i Aleksandri Asurdžic za ulogu Dijane u predstavi “Kokoška” u izvodenju KUD -a “Zmaj” iz Iriga.

Nagrada za najboljeg mladog glumca Festivala dodeljena je ravnopravno Milošu Risticu za ulogu Paneta u predstavi “Panetova ljubav” i Srdanu Stojanovicu za ulogu Miška u predstavi “Stjuardese” u izvodenju Dramskog studija KUD “Vuk Karadžic” Žabari -Trebotin - Mala Vrbnica. Nagrada za najbolju žensku epizodnu ulogu dodeljena je ravnopravno Saški Milojevic za ulogu Stamene u predstavi “Odumiranje” i Ani Širkiz za ulogu Marije Popovic u predstavi “Svetski rat” u izvodenju Doma kulture “Mihail Babinka” iz Padine. Nagrada za najbolju mušku epizodu dodeljena je ravnopravno Željku Svetomirovicu za ulogu Marinka u predstavi “Pazarni dan” i Zlatku Šimaku za ulogu Mite Nikolica u predstavi “Svetski rat”.

Nagrada za najbolju žensku ulogu dodeljena je ravnopravno Danijeli Mitrovic za ulogu maslacka u predstavi “Maslacak i retard” i Aleksandri Kijuk za ulogu ale u predstavi “Kokoška”. Nagrada za najbolju mušku ulogu dodeljena je ravnopravno Draganu Nikolicu Jordanu za ulogu Luke Labana u predstavi “Profesionalac” u izvodenju KUD -a “Ðura Jakšic” iz Velikog Trnovca i Janku Hološu za ulogu Arse Popovica u predstavi “Svetski rat”. Nagrada za dramatizaciju ove godine dodeljena je Momcilu Dujmovicu za dramatizaciju romana “Koreni” Dobrice Cosica u istoimenoj predstavi. Nagrada za najbolju režiju 37.FEDRAS-a dodeljena je Fedoru Popovu za režiju predstave “Svetski rat”.

Nagrada za osvojeno trece mesto dodeljeno je predstavi “Pazarni dan” u režiji Spasoja Ž. Milovanovica u izvodenju OAP “Branislav Nušic” iz Malog Crnica, a nagradu je urucio Miroslav Trifunovic, predsednik Saveza amatera Srbije. Drugo mesto pripalo je predstavi “Maslacak i retard” u režiji Ðokice Miljkovica u izvodenju Dramskog studija “Maska” iz Starog Sela, a nagradu je urucio Zoran Debejkovic, direktor ZOIL “Dunav”. Po oceni strucnog žirija nagrada za prvo mesto pripala je predstavi “Svetski rat” u režiji Fedora Popova u izvodenju Doma kulture “Mihail Babinka” iz Padine, a nagradu ciji je darodavac Ministarstvo prosvete Srbije urucio je dr Esidol Peric.

Zatvaranje FEDRAS-a

Ovogodišnji FEDRAS zatvorio je Miroslav Trifunovic, predsednik Saveza amatera Srbije: “Ove godine smo proslavili 50 godina Kulskog festivala, 30 godina Festivala decjih pozorišta, 40 godina recitovanja u Srbiji i upravo je završen 37.FEDRAS kao kruna pozorišnog amaterizma u ovoj godini i nadam se da od veceras uprkos zaista teškim vremenima zapocinjemo pripreme za 38.FEDRAS, jer ce sledeca godina biti još uzbudljivija”. Završni dogadaj ovogodišnjeg Festivala bila je monodrama Jovana D.Petrovica “Lina, tvrda od kamena” u režiji Ivane Bogicevic Leko u izvodenju Vesne Stankovic.

Organizatori 37.FEDRAS-a bili su opština Malo Crnice, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Savez amatera Srbije, a generalni sponzor Preduzece za puteve Požarevac. Ovogodišnju manifestaciju sponzorstvom su pomogli: Litas, Dunav osiguranje, “Evrotrgovina” Šapine, Turisticka agencija “Kontinental turs” Kula, Elektromorava, JP “Toplifikacija”, “Mlinteks” Beograd - radna jedinica Kravlji Do, Veterinarska stanica Malo Crnice, Trgovina “Lilic” Šapine, STR “Deni”, SUR “Lug” Salakovac, Agrobanka Beograd - ekspozitura Veliko Gradište, “Knjaz Miloš“, STR “Zoka” Petrovac, Slavoljub Miloševic -Caki, Zorka Kneževic i Opštinsko udruženje preduzetnika “Stig” Smoljinac.

D.Dinic

PROMOCIJA KNJIGA O SRBOLJUBU MITICU

PESNICKA SVETKOVINA POSVECENA DIVU STIGA

U okviru poznatog i priznatog FEDRAS-a koji vec 37 godina traje i istrajava ispod plavetnila stiškog neba u organizaciji Biblioteke “Srboljub Mitic” i Udruženja književnika Srbije - Podružnice za Branicevski okrug proteklog utorka održan je književni skup u znak secanja na velikana pisane reci, barda srpske poezije i vecnika medu zvezdama, Srboljuba Mitica. Na skupu su promovisane tri izuzetne knjige: “Spomenica Srboljuba Mitica”, priredivaca Raše Perica, vrsnog književnika iz Petrovca i velikog Srbinog prijatelja; “Stolpnik i ukun”, antologija najlepših pesama Srboljuba Mitica, priredivaca poznatog i priznatog pesnika i novinara Siniše Ristica, dobitnika ovogodišnje nagrade “Srboljub Mitic” izuzetnog poštovaoca Srbinih dela i velikog pesnikovog prijatelja; “Jaka krv”, pripovetke Srboljuba Mitica u izdanju Kulturno -prosvetnog centra i Narodne biblioteke “Ðura Jakšic” iz Petrovca.

Nova Citanja poezije Srboljuba MitiCa

U svom obracanju Radomir Andric, potpredsednik Udru- ženja književnika Srbije je istakao da ova sredina na pravi nacin dugo neguje prave vrednosti kulture, a posebno posvecenost književnosti. Ove knjige uvode nas u nova citanja Srboljuba Mitica u prinavljanju veoma bitnih citanja jednog od najznacajnijih pesnika srpskog jezika dvadesetog veka. Mnogi ljudi bez obzira na razlicita interesovanja i stvaralacke mogucnosti, posebno kada je rec o umetnicima ne mogu biti ništa drugo, osim to što jesu, cuvari preobražajne vatre i posvecenici neporecivim dokazima da pripadaju bratstvu po nesanici. Svakako taj izvor u znacenju sudbinske predodredenosti uglavnom je osencen tragizmom i nesaglasjem sa stvarnim životom. Svoje delo doživljavaju kao posledicu samožrtvovanja i neprestanog nesporazuma sa svakodnevnicom, sa brojnim egzistencionalnim nedacama. Jedan od takvih umetnika je bio pesnik Srboljub Mitic koji je po recima Dragiše Vitoševica pripadao krugu darodavalaca iz prikrajka. To u osnovnim datostima pokazuje i dokazuje prvenstveno službom poeziji i traganjem za dobrotom povremeno potisnutom iz ljudskog srca.

“U 18 do sada objavljenih pesnickih knjiga, 11 pre zamicanja preko visokog udesnog brega, 7 štampanih posmrtno, moglo bi se reci da se natpevavao sa svojim pretkom Pantelejem. Ako to natpevavanje zaista predstavlja suštastvo njegovog pesmotvorenja onda je svih svojih 61 godinu ugradio u svetajnu, a kako je ta gradnja izgledala i šta je sve placao sopstvenom kožom da bi temelji pesnicke gradevine izdržali nalete ruševnog vremena teško je objasniti i naci pravi kljuc razume- vanja. Naše je da tražimo putokaze makar samo delom odškrinuli jedna od hiljadu zatajenih vrata, zakljucanih u trenutku seva zaumnog, magicnog i neponov- ljivog u pronicanju do same srži neizrecja nadvladanog šapatom ili krikom, svejedno kada se emotivna magma pokrene iz jezika carovitog. Pesnik je silazio u pravreme, u korene reci namagnetisanih predanjem i mitskim nedešifrovanim strujanjima. Utoliko smatram da su knjige “Spomenica Srboljuba Mitica” koju je priredio Raša Peric i “Stolpnik i ukun” koju potpisuje Siniša Ristic vredan doprinos novom i potpunijem vrednovanju pesnickog dela ovog znacajnog srpskog pesnika odraslog u Stigu. I jedna i druga knjiga razlicito koncipirane, ali ozarene izuzetnom ljubavlju i poštovanjem, nude nam još jedno uzbudljivo citanje poezije o kojoj su mnogi ugledni kriticari i pesnikovi savremenici iskazivali visoke ocene i otkrivali bogatstvo leksike, misaonost i nesvakidašnju lirsku potku.

Peric i Ristic takode znacajni srpski pesnici obasjavali su svojim sabratskim okom iznutra zacudne metafore Srboljuba Mitica, plodene zapitanostima koliko i spoznajama da nema tacnog i konacnog odgovora šta je ono najdelatnije u širenju osvojenog poetickog okvira i da li se tajnopisna pesnicka rec razlikuje od samog života. Spomen knjiga predstavlja mozaicki raspored poetskih i proznih tekstova i likovnih priloga, vinjeta sa logickim sledom. Pesnik je mukotrpno i uspešno proucavao i osvajao modernu poetiku, postepeno se izdvajajuci iz grupe znane kao “Orfeji medu šljivama”. Otuda nam je blisko mišljenje Siniše Ristica istaknuto na korici knjige “Stolpnik i ukun” da je Srboljub Mitic priznat kao jedan od najdubljih posleratnih srpskih pesnika sa božjim darom i raskošnim talentom. Sve tri knjige svaka na svoj nacin nude osobene kljuceve za nova citanja u prvom redu Srboljuba Mitica, posebno kada znamo da priredivaci u sebi nose zavicajne tajne i sve ono neodvojivo od autenticnog pesnikovog bitija”, porucio je izmedu ostalog Radomir Andric.

Priredivac Spomenice, Raša Peric je istakao da je iz duhovnog srodstva sa Srboljubom Miticem i trajnog dubokog poštovanja njegove poezije povodom petnaestogodišnjice smrti pesnika poceo rad na knjizi. Odmah su se nametnula dva pitanja. Da li je rano za nju? (Nije, jer je od pesnika za pesnika) i kako je saciniti? Samo od pesama koje Mitica cine prepoznatljivim ili dati opštu bio -bibliografsku sliku autora. “Ovo drugo ucinilo mi se bitnijim te s toga je pred nama ovakav mozaicki raspored poetskih i proznih tekstova i likovnih priloga, vinjeta sa logickim sledom. Izbor pesama ucinio sam iz Miticevih do sada za života ili posmrtno objavljenih zbirki, a neke pesme preneo sam iz još neobjavljenih rukopisa koje mi je na uvid dao pesnikov sin”, rekao je Raša Peric.

O antologiji najlepših pesama Srboljuba Mitica “Stolpnik i ukun” govorio je Ilija Dimitrijevic, direktor NIPD “Rec naroda”: “Objavljujuci feljton o Srboljubu Miticu u “Rec naroda” ostvarili smo prvobitnu idejnu misao koju smo sa pijetetom i u slavu velikog pesnika Srboljuba Mitica, želeli i to ucinili za naše citaoce i za sve prijatelje novinske kuce “Rec naroda” i poezije Srbe Mitica. Iz nastajanja feljtona rodila se ideja da objavimo novu knjigu u kojoj cemo pored objavljenog feljtona objaviti antologiju najlepših pesama Srboljuba Mitica. Ideja je prihvacena od porodice pesnika, opštine Malo Crnice i Biblioteke “Srboljub Mitic” kojima se ovom prilikom zahvaljujem, a vreme ce pokazati vrednosti nove knjige, kojim vrednostima je težio celog života Mitic u svojoj poeziji.

Nova svetlost poezije izbija svojim zracima iz nove knjige, antologije najlepših pesama Srboljuba Mitica priredene od književnika Siniše Ristica pod nazivom “Stolpnik i ukun” oznacavajuci dubinu cistote izvora koji poput belog andela pogledom prati kroz život u kojem trajemo, ostavljajuci tragove bitisanja”.

Dar od pesnika pesniku

Knjige koje su predstavljene svedoce o jednoj udruženoj stvaralackoj, priredivackoj i izdavackoj energiji na ovim prostorima. Književnici okupljeni oko casopisa “Stig” upravo to iskazuju u casopisu koji je Srboljubova ostavština i zadužbina. Knjiga “Stolpnik i ukun” je dar od pesnika pesniku. Slicno kao i Spomenica svedocanstvo je duhovne, pesnicke i svake druge sklonosti i naklonosti priredivaca prema Srboljubu Miticu. Preme recima književnika Mica Cvjetica ona je simbolicki naslovljena i u duhu Srboljubovog pesništva, njegovog bogatog, metaforickog i simbolickog repertoara. Ove dve knjige u spomen Srboljubu Miticu su u dobroj meri komplementarne, jedna drugu dopunjuju.

“Sastavljac je birao pesme po svom ukusu i meri iz celog opusa i iz ranijih zbirki i posthumno objavljenih “Stiliti” i “Novi kljucevi”. Predstavio je Srboljubovu poeziju u pet ciklusa: Mucilište, Skitac na kraju puta, Cerga na utrini, Potkopavanje tajni, a peti ciklus predstavljaju pesme iz zbirki zaostavština “Stiliti” i “Novi kljucevi”, dodao je Mico Cvjetic.

Nezaobilazno delo srpskog barda

Govoreci o knjizi Siniše Ristica, Mile Lazic, književnik i satiricar iz Požarevca, naglasio je da je Ristic veoma inventivno napravio Antologiju najboljih pesama znamenitog srpskog pesnika Srboljuba Mitica. O poeziji samog Mitica naglasio je da su to blistave i dubokoumne pesme sa pomalo ukletim motivima, ali koje mogu da se nadu u svakoj drugoj antologiji.

U svom obracanju pesnik Siniša Ristic je istakao da ga je cuvena misao Srboljuba Mitica da je poezija nadcudo u vremenu i prostoru rukovodila da krene u pet pravaca koji vode ka njegovom jezgru. “Mitic je pesnik bune, nepristajanja, pesnik protesta, dubinski, misaoni pesnik. Svi putevi u njegovoj poeziji vode ka njemu samom. On je ostvario izuzetno delo za života, ali dve njegove kapitalne posthumne knjige “Stiliti” i “Novi kljucevi” su nešto retko što se susrece u našem posleratnom pesništvu. Srboljub Mitic je zbilja bio izmedu hrišcanstva i prokletstva i taj ukun je višegeneracijski. U velikom kalendaru srpske književnosti njegovo ime blistavo svetli i on je vek ili dva ispred nas. Kao obaveza pred istorijom književnosti ostaje da se njegovo nezaobilazno delo još više iz raznih uglova osvetli”, porucio je Ristic.

O pripovetkama Srboljuba Mitica pod nazivom “Jaka krv” govorio je profesor književnosti iz Petrovca Danilo Radojkovic. Nastojanje Kulturno -prosvetnog centra i Biblioteke “Ðura Jakšic” iz Petrovca da se iz zaostavštine Srboljuba Mitica, u formi jedne knjige, objave njegovi prozni tekstovi, koji su objavljivani po raznim casopisima, uvidavnošcu porodice pokojnog pesnika, urodilo je plodom, cime se sada pruža uvid u potpunije sagledavanje proznog stvaralaštva ovog geografskog podrucja, kao i celovitiji pristup književnom delu ovog stiškog pesnika. Zbirku cine deset pripovedaka i jedna radio -drama.

Tokom promocije stihove pesnika Srboljuba Mitica kazivali su glumci Ivan Jagodic i Miroslav Mitrovic, dok je Ana Stojadinovic ucenica Požarevacke gimnazije procitala pismo Srbe Mitica upuceno pesnikinji Ani Dudaš. Na kraju je Zorka Stojanovic, direktorka Biblioteke “Srboljub Mitic” urucila zahvalnice priredivacima ovih knjiga.

D.Dinic

U Mesnoj zajednici “Gornja mala” u PoŽarevcu do kraja ove godine

KANALIZACIJA U JOŠ TRI ULICE

- Sredstva u iznosu od 6 miliona dinara Mesna zajednica dobila za izradu sekundarne mreže fekalne kanalizacije u ulicama Braca Baruh, Blaža Jovanovic i Svetozar Ðordevic

Da je osnovno opredeljenje Opštinskog fonda za zaštitu životne sredine podrška investicijama koje direktno doprinose zdralju gradana, potvrduje primer gradske Mesne zajednice “Gornja mala” koja je na konkursu ovog Fonda ucestvovala sa projektom širenja mreže fekalne kanalizacije u ulicama na desnoj strani Lucickog puta. Konkretno, zahtev je bio da se odobri blizu 8 miliona i 250 hiljada dinara za sekundarnu mrežu fekalne kanalizacije u cetiri ulice: Brace Baruha (255 metara dužine), Blaže Jovanovica (259 metara), Svetozara Ðordevica (186 metara) i Oslobodioci Požarevca (210 metara).

—Zahtev nije prihvacen u celini, odobreno nam je 6 miliona dinara za prve tri ulice dok je iz projekta za neku drugu priliku ispala ulica “Oslobodioci Požarevca”. Mi smo zadovoljni ovakvom odlukom jer je Fond nastojao da izade u susret svima koji su se prijavili na konkurs a kako para nije bilo dovoljno da se svima odobre traženi iznosi, morala je da se pravi selekcija. Naša je obaveza da te pare strogo namenski iskoristimo u ovoj godini odnosno do 31. decembra tako da smo do sada kanalizaciju završili u ulici Blaže Jovanovica, ovih dana krecu radovi na sekundarnoj mreži fekalne kanalizacije u ulici Braca Baruh, a do kraja dogovorenog roka sa Fondom, realizovacemo i preuzete obaveze vezane za ulicu Svetozara Ðordevica. Sa realizacijom ovog projekta naša Mesna zajednica direktno ce doprineti zaštiti gradskog vodoizvorišta odnosno gašenju brojnih septickih jama u ovom delu Požarevca cije postojanje ugrožava zdravu vodu u gradskim bunarima, saznajemo od Novice Rajkovica, predsednika Saveta Mesne zajednice “Gornja mala”.

S obzirom na to da je izgradnja kanalizacije u ovom delu Požarevca jedan od prioritetnih poslova vec nekoliko godina, sa projektima vezanim za ove investicije Gornjomalci ce se i ubuduce pojavljivati pred Upravnim odborom Ekološkog fonda. Pored završetka kanalizacije u planu im je i širenje mreže toplifikacije kojom bi se iz upotrebe izbacili brojni dimnjaci koji sada zagaduju životnu okolinu.

—Sve zavisi od sredstava kojima Fond bude raspolagao iduce godine. Naše su potrebe i za završetak kanalizacione mreže ali i za širenje toplovoda na podrucju Mesne zajednice. Videcemo zašta cemo se opredeliti, a ono što je sasvim izvesno prijavicemo se na naredni konkurs Fonda i licno smatram da je ova institucija opravdala svrhu svog osnivanja i postojanja, kaže Rajkovic koji je ovaj razgovor iskoristio da obraduje žitelje nekoliko ulica na Lucickom putu koje ce do kraja ove godine dobiti asfalt iako to nije predvideno godišnjim programom radova. Zahvaljujuci nižim cenama realizovanim sa izvodacima radova na asfaltiranju planiranih ulica u ovoj godini, preostalo je nešto para pa je Savet odlucio da asfaltira još tri ulice. Naravno, odluku o tome donece nadležna komisija Direkcije za izgradnju kojoj je Mesna zajednica uputila zahtev i nada se povoljnom rešenju jer nema razloga da se postupi mimo interesa gradana ovog dela Požarevca. U pitanju su ulice Kucevacke u dužini od stotinak metara, Pirotska sa 230 metara i Cincar Janka sa takode 230 metara.

S.E.

SPORTSKA HALA U KOSTOLCU

Postavljena krovna konstrukcija

Sportska hala u Kostolcu, tj. njen nadogradeni deo koji ce koristiti gimnasticari, nastavio je da raste. Postavljena je krovna konstrukcija a sledi ugradnja metalne stolarije i obloge od fasadnih cigala. Novac za radove na krovnoj konstrukciji obezbedilo je Ministarstvo za sport.

Aneks je trebao da bude završen još u maju ali je zidanje produženo zbog nedostatka sredstava. Podsecamo da je u januaru gradilište posetila ministarka za sport i omladinu Snežana Samardžic Markovic koja je tom prilikom obecala da ce Ministarstvo pomoci završetak izgradnje kao i kupovinu kompletne opreme za opremanje novog prostora.

Aneks hale neophodan je da bi se kostolackim gimnasticarima omogucili bolji uslovi za vežbanje ali i da bi u Kostolcu mogla da se organizuju prvenstva na višem nivou.

T.R.S.

TragiCna smrt pacijenta J. M. u OpŠtoj bolnici PoŽarevac

Poštovani,

obaveštavamo Vas da je dana, 22.10.2008. g. u jutarnjim satima došlo do tragicne smrti pacijenta hirurškog odeljenja J. M., iz LJubiceva, koji je primljen u Opštu bolnicu Požarevac 20.10.2008.g.

Pacijent J. M. je skocio sa prozora prvog sprata stare bolnicke zgrade na asfaltirani parking koji se nalazi ispred bolnicke zgrade.

Posle tragicnog skoka, sprovedena je kardio-pulmonalna reanimacija, pacijent je smešten u sobu intenzivne nege, ali i pored svih preduzetih mera dolazi do smrtnog ishoda u 07,55 sati.

MUP je odmah obavešten.

Direktor Zdravstvenog centra Požarevac G-din Dr Miodrag M. Ilic preduzeo je sledece mere:

- naredio je sudsko-medicinsku obdukciju preminulog J. M.;

- obavestio je o ovom tragicnom dogadaju Ministrstvo zdravaa R. Srbije;

- formirao je specijalnu troclanu Komisiju sa zadatkom da utvrdi cinjenicno stanje sa kojim ce upoznati Direktora Z. C. Požarevac i Inspekcijsku službu Ministarstva zdravlja i

- dao nalog petoclanoj Komisiji za unutrašnji strucni nadzor da istraži, proveri i utvrdi sve okolnosti koje su prethodile, tekle i bile sprovedene pre i posle tragicnog skoka pacijenta J. M. sa bolnickog prozora i da da svoj zakljucak.

Porodici tragicno nastradalog pacijenta J. M. izražavamo svoje iskreno saucešce.

Dr Aleksandar M. Matic

OMLADINA JAZAS-A

ŠKOLA ZA OBUKU VRŠNJACKIH EDUKATORA

Omladina JAZAS-a Požarevac, u okviru projekta “Zdravo!- za zdravlje mladih”,finansiranom od strane Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, od 15. do 19. oktobra, organizovala je školu za obuku vršnjackih edukatora na temu polno prenosivih infekcija i reproduktivnog zdravlja. U prostorijama gradske biblioteke Ilija M. Petrovic, obuku su pratili srednjoškolci, koji su prethodno, na intervjuu, pokazali najvecu zainteresovanost i spremnost da se istaknu kao lideri u ovoj oblasti. Program škole je bio zasnovan na radu kroz interaktivne radionice, koje su vodile trenerice Omladine JAZAS-a Požarevac Jelena Stamenic i Ivana Ivanovic , i strucna predavanja prezentovana od strane doktora specijalista Zavoda za javno zdravlje Požarevac, prim. dr Zorice Mitic i dr Verice Arsenijevic. Eliminacioni test položilo je 14 polaznika,koji ce nakon završene obuke imati priliku da svoje novosteceno znanje i veštine primene u praksi tako što ce svoje vršnjake edukovati o ovim temama.

Najbolji polaznik obuke je Milica Lukic iz Požarevacke gimnazije.

SaopŠtenje za javnost: OpŠtinski Odbor Liberalno demokratske partije Kostolac

Cemu je do sada posluŽila zaobilaznica kod Kostolca - kome Ce sluŽiti?

Mnoštvo je bilo napisa u štampi, više slikanja ministara, lokalnih politicara, gradskih celnika i funkcionera (u vreme „previranja”, izbora...), nego davanja konkretnih izjava koje bi razrešile nedoumice kod gradana u vezi sa takozvanom zaobilaznicom ili „precicom” kod Kostolca.

Kao ozbiljna politicka partija, koja oseca potrebu da stane na stranu gradana, zastupajuci njihove interese, a pre svega zalažuci se za ISTINU, a raspolažuci saznanjima o raspoloženju sugradana koji žive u naselju Didino selo u Kostolcu, smatramo kao moralnu obavezu da pokrenemo ovo pitanje.

Naime, deo puta od zabelske „petlje” do ulaska u gradsko naselje u Kostolcu nazivan je, tokom vec pomenutih slikanja i poziranja i zaobilaznicom i precicom. Kako je receno, u šturim izjavama, tim putem ce se izmestiti dobar deo teškog saobracaja, pomoci Klenovniku i Cirikovcu i bilo bi i više nego neumesno imati nešto protiv toga.

Bilo bi u redu da nije na uštrb dobrog dela gradskog naselja u Kostolcu.

Takode prema izjavama onih koji su nekoliko puta svecano otvarali pocetak radova na ovoj zaobilaznici ostalo je da se ova „precica” samo asfaltira i „pusti” u postojecu Partizansku ulicu u naselju Didino selo u Kostolcu nakon cega sav taj sobracaj ima prolaz kroz dobar deo grada Kostolca.

S obzirom na to da raspolažemo saznanjima da ovaj put (u izgradnji) nema nikakvih dozvola za gradnju, ni republickih ni opštinskih, APELUJEMO na sve relevantne cinioce, a i zbog sve vece uznemirenosti sugradana da se izade sa pravom informacijom i pre svega, iznade najpovoljnije rešenje, ali najpovoljnije za gradane.

Tim pre, jer bi se izbegle neprijatnosti, gradanske „neposlušnosti”, na šta su gradani dela Kostolca prema Petki vec spremni, jer smatraju da moraju da zaštite, na bilo koji nacin, interese svojih porodica, osnovna merila življenja gradana 21. veka.

Opštinski Odbor LDP Kostolac
Veljka Dugoševica br. 2
12208 Kostolac

U poseti Osnovnoj Školi “ Bata BuliC” u Petrovcu

NASTAVNICI - POSVECENICI PLEMENITOG POSLA

- Petrovacka škola veliki primer vaspitno-obrazovnog angažovanja sa vrhunskim rezultatima i nagradama na takmicenjima

- Nemanja Mijatovic Pobednik Srbije u takmicenju iz fizike i treci iz matematike prošle godine -

- Ðacki i roditeljski parlamenti novi i delotvorni oblici rada i uz bezbednostt ucenika stubovi su briljantne organizacije koja je krunisana rezultatima

Osnovna škola “Bata Bulic” u Petrovcu na Mlavi je uzoran vaspitno-obrazovni kolektiv sa 1030 ucenika rasporedenih u ukupno 49 odeljenja o kojima brine i znanje pruža 69 nastavnika i 3 strucna saradnika.

Osim maticne, škola pokriva i podrucne cetvororazredne u naseljima Leskovac, Knežica, Zabrde,Lopušnik,Pankovo, Bošnjak i Veliki Popovac.

Uslovi rada

Tradicija vaspitanja i obrazovanja u mlavskom kraju je duga i datira još iz 1834. godine, kada se nastava odvijala u jednoj seoskoj kuci sa 12 ucenika i u kojoj je radio ucitelj Ðorde Natoševic. Od tada do danas generacije i generacije stasavale su u ovoj školi. U meduvremenu, znatno su popravljeni i uslovi rada daka i nastavnika, što je na ukupnu dobrobit sticanja znanja, veština i navika.

Nova školska zgrada izgradena je 1990. godine, a njena površina je 3.600 kvadratnih metara. Raspolaže univerzalnim i specijalizovanim i ucionicama za strani jezik,informatickim prostorom, prostorijama za biblioteku, holom, kuhinjom i trpezarijom, zubnom ambulantom. Takode, tu je i školsko dvorište sa letnjom ucionicom, a u neposrednoj blizini škole je i nova sportska hala koja ce povremeno služiti i za fizicke aktivnosti ucenika.

“ Kod nas je u prvom planu ucenik, i sve je njemu posveceno. Od ucenja,preko vannastavnih aktivnosti, dopunske nastave, fizickog vaspitanja. Težimo da stvorimo svestranu licnost, mladog coveka za veliku buducnost. U tradiciji je ove škole,što nas raduje i podstice, da imamo ne samo odlikaše, vec i okružne i republicke pobednike. Recimo kod nas je 40 odsto ucenika sa odlicnim uspehom, i to je jedna armija odlikaša koja nas dostojno reprezentuje u srednjim školama i na fakultetima, rekla nam je Milena Vasic, direktor škole.

Inace, petrovacka škola je otvorena prema lokalnoj zajednici i veoma uspešno saracuje u gradu, kao i svim naseljima gde za to ima potrebe, sa obrazovnim kulturnim i sportskim organizacijama, dackim institucijama, medijima. Nastavnici ove škole uz maksimalnu posvecenost radu su otvoreni i za svakovrsne inovacije u vaspitno-obrazovnom radu, ne samo zbog promene okoštalih navika, vec i zbog ukupnog boljitka za ucenike.

Jedna od obaveza u tom smislu je i strucno usavršavanje nastavnika u okviru dva kljucna programa, kroz aktivno ucenje i obuku za rad na racunaru i primenu racunara u nastavi. Podsecamo, škola je odlicno opremljena racunarima. Ucenici se obrazuju i za demokratiju i život u gradanskom društvu. Škola maksimalnu saradnju ima i sa roditeljima kroz savet roditelja i roditeljski parlament, te ima mecusobno i konkretno upoznavanje o svim iole važnijim zbivanjima.

SVE ODLIKAŠ DO ODLIKAŠA

“ Ukupno su 23 naša ucenika pojedninacno ili po grupama, osvojila prve, druge ili trece nagrade na raznim takmicenjima, sportskim manifestacijama ili kulturnim dešavanjima, svi smo u školi na to ponosni. Nama su rezultati ucenika naše ogledalo rada i naš podsticaj da još istrajnije radimo, podvlaci Milena Vasic, direktor.

Tokom nastavne godine realizovani su mnogi projekti mecu kojima “Kutak”, i to kroz primenu samostalnog korišcenja istraživackog rada i korišcenje predmetnih kutaka u ucionicama biologije, geografije i fizike.Osim prirodnih nauka, projekat se proširio i na nastavu srpskog jezika. Vredni su pomena još i projekti: samovrednovanje rada škole,unapredenje oce-njivanja,unapredenje higijene u školi, i naravno, roditeljski parlament.

Osnovna škola “Bata Bulic” otvorena je za nove ideje kroz partnerski odnos ucenika,nastavnika, roditelja i lokalne zajednice,što je solidna ali i realna pretpostavka da je ova ustanova mesto za duboko kreativan rad i kao moderna i tehnicki opremljena za što svestraniji kvalitet nastave.

Dan škole u Petrovcu je 17. oktobar i toga dana tradicionalno su nagraceni ucenici i nastavnici. Nastavnici se nagracuju sredstvima opštine Petrovac a ucenici zahvaljujuci brojnim sponzorima. Nagrade su stimulativne, ne toliko u novcanom iznosu, koliko u podstreku na nova pregnuca. One su afirmacija realno ostvarenih rezultata na svim poljima života i rada. Povodom Dana škole ucenici su pripremili prezentaciju o radu škole stavili javnosti na uvid.

S.Ristic

TRECI U REPUBLICI

18.10.2008. Mesna zajednica i KUD „Ivo Lola Ribar" su, kao pobednici Takmicenja sela Branicevskog okruga, ucestvovali na Republickom takmicenju koje je održano u Brestovcu kod Bora, osvojili trece mesto u ukupnom plasmanu i prvo mesto za najbolji kulturno-umetnicki program.

Centar za kulturu
Opštine Malo Crnice

TROSTRUKI TRIJUMF POŽAREVACKIH FOTO-AMATERA U NIŠU

Povodom drugog poljoprivrednog sajma u Nišu organizovana je i izložba fotografija na temu „Život sela danas". Postavka izložbe je bila u Centru za kulturu u Niškoj Banji a na njoj je uzelo ucešce pedeset sedam fotografa iz osam klubova Srbije koji su izložili 228 fotografija. Medu njima je bilo i dvanaest fotografa iz Požarevackog foto kluba koji su izložili dvadeset fotografija i postigli veliki uspeh. Požarevljanima su pripale prve tri nagrade i dve pohvale.

Prvu nagradu za fotograafiju „Evropa i žito" je dobila Žanka Ðelic, drugu nagradu za fotografiju „Samo vas gledamo„ je osvojio Slavko Pavlovic, a trecu Jovan Blagojevic za fotografiju "Orjentir."

Pohvaljeni su autori fotografija „Žitna polja", Emilija Bojic i „Deda Radisav", Dragan Ðelic.

KOSTOLAC

IzloŽene slike sa kolonije

Pre desetak dana, 20. oktobra u hali kostolackog Doma kulture otvorena je izložba slika koje su nastale na likovnoj koloniji “Kostolac 2008” održanoj pocetkom avgusta. Kolonija otvorena kraj Dunava, restorana “Dunavski dragulj”, okupila je slikara iz zemlje, dok se svojim stvaralaštvom predstavila i jedna slikarka iz inostranstva, Anka Rangelov iz Slovenije. Na temu Dunava slikali su i clanovi kostolackog Udruženja likovnih umetnika Snežana Miloševic, Violeta Kevro, Vladeta Deletic, Bojan Jeftic i Milorad Stevic.

Deo slika nastalih na koloniji bice deo zbirke buducih kolonija koje ce se, planirano je, svake godine održavati u Kostolcu.

T.R.S.

AKUD "Miodrag MIljkoviC Midga" Cirikovac

KONCERT KUD-A SLIJEPCEVIC U CIRIKOVCU

U nedelju 26.oktobra u Cirikovcu održan je koncert KUD-a "Slijepcevic" iz istoimenog mesta, opština Šabac i KUD-a Cirikovac,cime je otpocela umetnicka saradnja dva mlada Kulturno-umetnicka društva.

KUD "Slijepcevic" osnovano je 11.05.2005. godine, broji 65 clanova u više uzrasta. Društvo je do sada ucestvovalo na republickim smotrama u Tršicu, susretima sela opštine Šabac, nastupalo širom Srbije, a imali su inostrane turneje 2007.godine u Grckoj, a 2008. u Bugarskoj, kaže umetnicki rukovodilac Nenad Stekic. Aleksandar Bogdanovic, umetnicki rukovodilac KUD-a Cirikovac koji je poceo sa radom prošle godine istice da gostovanje KUD-a "Slijepcevic" predstavlja dobru osnovu za buducu saradnju. Predsednik AKUD-a Cirikovac Jasmina Vesic istice nesebicnu pomoc PD TE-KO Kostolac za rad podmladenog društva u Cirikovcu.

U igri dva KUD-a Cirikovcani su u prepunoj sali Doma kulture uživali te veceri.

I.D.

DRAMSKI STUDIO “MAJDAN” KOSTOLAC

Monodrama “Tajnovita gora”

Mile Marinkovic, nakon predstave “Stolica koja se ljulja” koja je premijerno prikazana povodom Dana oslobodenja Kostolca, predstavio je, u svojoj režiji, Kostolcanima, monodramu “Tajnovita gora”.

U kostolackoj biblioteci poklonici umetnosti uživali su u izvodenju Veroslave Maleševic, clana Dramskog studija “Majdan”. Monodrama “Tajnovita gora” uradena je prema romanu Predraga Banjeglava dok je dramatizaciju uradila Dina Novakovic.

“Smeštena u aktuelno vreme, u predelu Fruške gore, njena tema ispreplice rat, traganje za istinom i krajnjim prosvetljenjem u hrišcanskom duhu, kao i ljubav. Glavna junakinja je Jelena, žena koja je izgubila mladica i ostavši sa detetom nastoji da sacuva duboku, skoro zavetnu uspomenu prema ocu svog deteta. Junakinja traga za tajnovitom i misticnom tackom svojih slutnji koja bi jedan višestruko potresan život dovela do nade i do izbavljenja, dok pozornica postaje poprište jednog traganja koje bi trebalo da zaceli rane opšte i pojedinacne nesrece.”

T.R.S.

PoŽarevljani na beogradskom Sajmu knjiga

NJENO VELICANSTVO - KNJIGA

Ovogodišnji “festival” pisane reci, 53. Sajam knjiga u Beogradu, tradicionalno je ponudio ogroman izbor izdanja domacih i stranih izdavaca, a u danu kada ga je ekipa “Reci naroda” posetila (cetvrtak), hale su opsedale reke ljubitelja knjige, kako smo primetili, najviše mladih.

Požarevacki izdavaci takode su imali mesto na sajmu. Edicija “Branicevo” je u hali 14 izložila svoja izdanja iz produkcije prethodnih godina, kao i dvadesetak potpuno novih izdanja. Casopis “Branicevo” dobio je znacajno mesto na policama štanda, a sve ponudeno našlo se u katalogu koji je obuhvatio bogatu izdavacku produkciju. Urednik Edicije “Branicevo” i casopisa koji nosi isto ime, Aleksandar Lukic, posebno izdvaja “vruce” naslove: “Srpski pacijent” novinara, aforisticara i pisca Zorana Simica, “Dva veka cutanja” Miroljuba Milanovica, “Jovanka Tokina”, Dragoljuba Matica, “Pasija po Amarilisu” Miroslava Lukica, kao i knjige stranih autora, zbirke poezije, književne kritike i druge. Na štandu “Braniceva” promovisana je i novoustanovljena književna nagrada “Gospodin vir”, kao i statueta koju ce poneti prvonagradeni za stvaralaštvo iz oblasti proze i pozije.

Na Sajmu knjiga, u izdanju novosadskog “Prometeja” i beogradskog Instituta za politicke studije predstavljena je nova naucna monografija “Srpski narod i velike sile - kulturno-istorijski procesi”, Jasmine Nikolic, inace direktorke Istorijskog arhiva iz Požarevca.

Kulturno-izdavacki centar “Srpska kuca” iz Požarevca izložio je svoja izdanja u hali 14, a vlasnik Bratislav Bata Golic istice dve edicije: “Mladi talenti” koja obuhvata 100 mladih talenata iz Srbije i “Zrelo doba”.

Narodna biblioteka “Ilija M. Petrovic” tradicionalno je obavila nabavku novih izdanja za dopunu svojih bogatih fondova.

Školski dan

Cetvrtak je na najvecoj manifestaciji posvecenoj knjizi u jugoistocnoj Evropi, bio “Školski dan”, zbog, kako se kaže u obrazloženju, velikog interesovanja srpskih obrazovnih ustanova. Ispred Ministarstva prosvete Republike Srbije “Školski dan” je otvorio prof. dr Radomir Mitrovic koji je rekao: - Poštovana deco, uvažene koleginice i kolege, meni je pripala cast da otvorim ovu, vec tradicionalnu manifestaciju, koja je za sve nas prozor u svet znanja, ucenja, novih pogleda na život. Knjige su sve citanije i to je jedno veliko zadovoljstvo, a posebno je zadovoljstvo govoriti o tome u godini kada obeležavamo dva veka visokog školstva. Želim da pocrtam da su nekadašnji vladari, još 1808. shvatili da pored pušaka treba imati i znanje i to ne bilo kakvo, nego visoko, te su pozvali jednog velikana, Dositeja Obradovica, da zajedno sa drugim umnim ljudima, tadašnjom intelektualnom elitom, napravi Veliku školu, koja je pocela sa 20 daka, da bismo danas imali 13 univerziteta u Srbiji, 7 državnih i 6 privatnih.

Ršum o (i na) Sajmu

Tokom trajanja Sajma, u cetiri sale: “Slobodan Selenic”, “Borislav Pekic”, Velikoj konferencijskoj sali i Maloj konferencijskoj sali održavane su promocije knjiga najpoznatijih srpskih pisaca, a na svakom koraku u sajamskoj gužvi mogli ste da naidete na neko od afirmisanih književnih imena. Tako smo na štandu “Stubova kulture” “naleteli” na LJubivoja Ršumovica koji je upravo potpisivao knjige školarcima, a ove godine predstavio se sa nekoliko knjiga za decu.

- “Ršumdani” je knjiga koja govori više o meni, unutra su moje fotografije, pesme i price. Knjiga “Tri cvora na trepavici” dobila je nagradu Politikinog zabavnika i nagradu “Duško Radovic”, a kandidovana je i za nagradu koju dodeljuje švedsko Ministarstvo kulture. Primetio sam da izdavaci prodaju i neke moje stare knjige, ali ja o tome ne mogu da vodim racuna, to je stvar o kojoj niko ne može da napravi pravila, svaki dan se pojavljuju knjige koje ja jesam napisao, ali nisam odredio takve naslove; to je nešto što mi kvari utisak o Sajmu, kao i trgovci koji piratski štampaju knjige. Što se ovogodišnjeg Sajma tice, on je, kao i uvek šansa, da do svesti ljudi, a narocito dece, dode potreba da se knjige citaju, da se imaju u kuci, da deca rastu uz knjige, jer ce biti plemenitija i bolja. Kriza citanja je u celom svetu, tako da fascinira broj ljudi koji prode kroz ovaj sajam. Bilo bi bolje da su knjige malo jevtinije, ali sve u svemu, fantasticno je. Mislim da ce i ove godine Sajam imati uspeha, kao i prošle, mada su se ove godine na otvaranju naplacivale ulaznice, što do sada nije bio obicaj.

Cene...?

Knjiga je (pored psa) najveci covekov prijatelj, kaže izreka, no u moru ovih “prijatelja” nekada nije lako odluciti se za kupovinu. Na odabir svakako utice i cena, a prema onome što se na Sajmu moglo videti i cuti od potencijalnih kupaca, cesto se od kupovine odustajalo pri pogledu na cifru. Ruku na srce, bilo je i onih jevtinijih, no tu se uglavnom radilo o “vec videnom” i izgustiranom, dok su friška izdanja cesto umela da ostave bez daha one sa tanjim novcanikom. Primera radi, pesmarica sa odabranim izvornim srpskim pesmama staje 600 dinara, bestseleri stranih autora od 600 pa naviše, enciklopedija se nije mogla naci za manje od 1200, do onih super luksuznih izdanja ciji monetarni ekvivalent ovom prilikom necemo ni pominjati.

Prisustvo mase tragalaca za književnom poslasticom, od kojih mnogi dolaze iz unutrašnjosti namece i potrebu za zadovoljavanjem primarnih ljudskih potreba, od kojih je hrana, medu prvima, pa smo malo pogledali i cene sendvica i zakljucili da školarac, recimo iz Leskovca, ukoliko nije poneo sendvic, mora da bira izmedu dobre knjige i klope, jer je srpska gastronomska kraljica - pljeskavica u lepinji koštala 250 dinara, sendvic sa piletinom 350, a sa vešalicom 450.

Geopoetika - izdavac godine

Za izdavaca godine proglašena je beogradska “Geopoetika”, a procenjuje se da je Sajam posetilo oko 140.000 ljudi. Pocasni gost ove godine bio je Japan, a sledece ce biti Grcka.

Sve u svemu, Sajam se završio, neko je profitirao, neko se dodatno opremio literaturom, a neko samo napario oci. U išcekivanju sledeceg festivala knjige, ostaje nam da citamo kupljeno, ili prošetamo do najbliže biblioteke.

L.L.

U poŽarevaCkoj crkvi “Sveta Petka” uoCi slave

VLADIKA OSVEŠTAO IKONOSTAS

Crkva Svete Petke koja se u požarevackom naselju Busije gradi vec punih sedam godina, najveci je crkveni objekat na svetu posvecen Prepodobnoj Paraskevi. Iako još nije sasvim dovršen, u njemu se redovno, nedeljom i praznicima obavljaju bogosluženja. Pored školskog dvorišta, crkvena porta, zahvaljujuci decjem igralištu podignutom uz pomoc donatora, najposecenije je mesto u Busiju. Izuzetno živo i svecano bilo je i prošle nedelje kada je uoci crkvene slave, praznika posvecenog Svetoj Petki, vladika Branicevske eparhije dr Ignatije osveštao ikonostas ove crkvene svetinje. Svecanosti su prisustvovali brojni donatori i vernici, predstavnici lokalne samouprave na celu sa gradonacelnikom Sašom Valjarevi-cem i Vojnog garnizona u Požarevcu, predvodeni pukovnikom Vinkom Markovskim. Cestitajuci slavu sveštenstvu i gradanima nakon svecane liturgije i osvecenja ikonostasa, vladika Ignatije podsetio je da se izgradnja ove crkve privodi kraju zahvaljujuci ljubavi i predanosti ljudi. Vladika je takode naglasio da je u svakom naroda veoma važno poštovanje ikona, a da je u našoj veri dugo vremena vodena borba da se ikone sacuvaju. Svoju besedu vladika je završio recima: Možemo biti veliki samo kada druge volimo. Što više volimo druge toliko smo veci...Volimo našu crkvu koju cuva Gospod radi nas i onih koji dolaze.”

Ignatije

Proslava praznika posvedenog Svetoj Petki, u Busiju je nastavljena sutradan. Slavski kolac rezan je u prisustvu brojnih vernika, poštovaoca zaštitnice Svete Petke i sveštenstva crkve koje je predvodio starešina Zoran Jankovic, protojerej stavrofor. Ovogodišnji kolacari, bracni par LJubiša i LJubica Stefanovic iz Brežana, višegodišnji donatori iz dijaspore, svojski su se potrudili da proslava bude dostojna imena svetice kakava je bila Sveta Petka. Nakon svecane liturgije i rezanja kolaca, u porti crkve priredeno je slavsko posluženje za sve goste.

Pored crkve i domacina koji slave Svetu Petku, rezanjem kolaca u ovom zdanju, ovaj praznik su još obeležili radnici Bambija, Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju požarevacke bolnice i Službe Medicine rada Zdravstvenog centra Požarevac.

Pored crkve i domacina koji slave Svetu Petku, rezanjem kolaca u ovom zdanju, praznik su još obeležili zaposleni u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju požarevacke Bolnice i Službi Medicine rada Zdravstvenog centra Požarevac. Sveta Petka je, inace i slava Bambija, jednog od najvecih donatora crkve u Busiju.

S.E.

"RADOST EVROPE"

Medaljoni za podrŠku

Po završetku 33. manifestacije "Radost Evrope", održane pocetkom oktobra u Beogradu, predstavnici beogradskog Decjeg kulturnog centra, organizatora ove manifestacije, posetili su Požarevac prošle nedelje i urucili priznanja i zahvalnice predstavnicima lokalne samo- uprave, Ministarstva prosvete i osnovnih škola sa podrucja Branicevskog upravnog okruga.

- Zahvaljujem se svima koji su podržali manifestaciju "Radost Evrope", posebno direktorima i nastavnicima osnovnih škola koji su imali razumevanja da u Decjoj nedelji sa svojim dacima budu zajedno sa nama 5. oktobra, na završnoj svecanosti u beogradskoj Areni, kada smo se sa decom Evrope radovali u duhu poruke manifestacije "Svi smo ovde zajedno". "Radost Evrope" i dalje traje: evo, družimo se i posecujemo sredine koje su podržale manifestaciju, istovremeno, deca Evrope održavaju kontakte, neguju nova, trajna prijateljstva, nastala tokom šestodnevnog boravka gostiju iz 20 zemalja Evrope u srpskim porodicama, - porucila je Snežana Stankovic, direktor Decjeg kulturnog centra Beograd.

U ime Decjeg kulturnog centra i Gradske uprave Beograda, osnivaca i pokrovitelja manifestacije, ona je urucila Zlatni medaljon manifestacije "Radost Evrope" Milomiru Ilicu, predsedniku Skupštine grada Požarevca, predstavnicima opštine Žabari i Školske uprave Branicevskog upravnog okruga.

Prigodna priznanja i zahvalnice dobili su i predstavnici OŠ "Dositej Obradovic", OŠ "Vuk Karadžic", OŠ "Sveti Sava", OŠ "Kralj Aleksandar Prvi",OŠ "Božidar Dimitrijevic Kozica", OŠ "Jovan Cvijic", OŠ "Dude Jovic", OŠ "Heroj Rosa Trifunovic", OŠ "Miloš Savic", kao i predstavnik požarevacke Muzicke škole "Mokranjac".

Predstavnici Decjeg kulturnog centra Beograd prisutnima su prezentovali i niz svojih aktivnosti, kulturno - obrazovnog i zabavnog sadržaja. Posebnu pažnju privukao je projekat negovanja kulturne baštine koji je zaživeo pre cetiri godine, u saradnji sa italijanskim Muzejom za decu i mlade.

D. Milenkovic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 21. do 28. oktobara 2008.godine u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu rodeno je 25 beba, 11 decaka i 14 devojcica.

Sinove su dobili: Bojana i Staniša Miloševic iz Požarevca, Marija Peric i Saša Krstic iz Velikog Gradišta, Olivera Jovanovic-Mišic i Darko Vasic iz Crljenca, Sanela Savic i Dejan Lazarevic iz Požarevca, Jelena i Srdan Ristovic iz Požarevca, Danijela Pajic i Danijel Nikolic iz Požarevca, Sladana i Dejan Mišic iz Požarevca, Danijela Momirovic i Rade Mihajlovic iz Oreškovice, Ðeljana LJatifi i Adnan Krasnici iz Kostolca, Danijela Žaric i Goran Jankovic iz Kuceva i Jelena Stanic i Danijel Stanojevic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Biljana Ðordevic i Dejan Milenkovic iz Požarevca, Danijela Simonovic i Sladan Stojadinovic iz Požežena, Vasfi i Ramadan Ibinci iz Kostolca, Svetlana Grujic i Negovan Mikic iz Požarevca, Nailja Murina i Senad Sacipi iz Kostolca,

Marija Miljkovic i Dejan Miškovic iz Petrovca, Sanja i Mirko Ivic iz Šapina, Serijana LJatifi i Denaj Denis iz Kostolca, Marija Milovanovic i Živorad Petrovic iz Lucice, Marina i Ivan Lucic iz Požarevca, Suzana i Mile Krasnic iz Rašanca, Anita Morina i Diljaj Orhan iz Kostolca, Jovanka i Igor Jovic iz Petrovca i Jovanka Jovanovic i Željko Rajcic iz Požarevca.

Odbojka - Mladi radnik

Prezentacija odbojkaŠkog kluba “Mladi radnik”

Odbojkaški klub Mladog radnika i ove godine nadmece se u Viner Štediše Super ligi.Na otvaranju ove sezone Mladi radnik je savladao u Novom Sadu najtrofejniji domaci klub “NIS Vojvodinu”.

Prošle srede u svecanoj sali Skupštine grada Požarevca, predstavljena je ekipa, strucni štab i sponzorski pul.

Ekipu odbojkaškog kluba Mladi radnik cine: srednjak Aleksandar Karišin, Mladen Gvozdic, Miloš Petrovic, tehnicar Miloš Šatora, primac Milutin Ivankovic, Nikola Mojsilovic, tehnicar Miloš Stevanovic, korektor Darko Filipaš, srednjak Nikola Vujovic, libero Nikola Pekovic, Ivica Vasic i kapiten Dragan Spasojevic.

Prisutnima se obratio kapiten ekipe Dragan Spasojevic: Pozdravljam sve prisutne i da kažem atmosfera u ekipi nikad nije bila bolja što se tice igraca i strucnog štaba od kada sam ja kapiten poslednje tri, cetiri godine. Pozivam sve navijace da dodu na naše utakmice i da nas podrže, a obecavam veliku borbu mojih igraca koji vas nece razocarati igrom.

Strucni štab cini: fizioterapeut Maksimije Jovanovic, lekar dr Darko Nikolic ujedno i clan uprave odbojkaškog kluba, drugi statisticar Miloš Živanovic i prvi statisticar Aleksandar Rajcic, trener za mlade selekcije Vojin Milankovic i Bogdan Rakic, šef stucnog štaba Dragan Bonic i sportski direktor Vladimir Gavrilov.

Kao šef strucnog štaba zahvaljujem se na pomoci lokalnoj samoupravi, upravnom odboru na velikoj podršci i pomoci, i možemo da obecamo da cemo se maksimalno i motivisano boriti i uci u svaki mec da izademo kao pobednici - istakao nam je trener Dragan Bonic.

Odbojkaški klub Mladi radnik za stabilizaciju stanja u klubu veliku zahvalnost duguje lokalnoj samoupravi grada Požarevca.U upravi kluba je clan upravnog odbora i predsednik Skupštine grada Požarevca Miomir Ilic, koji je dosta doprineo stabilizaciji kluba.

Predsednik Upravnog odbora Miodrag Milosavljevic obratio se prisutnima da smo svi mi imali veliku želju da pobedimo nemoguce, i kada smo ušli u novi Upravni odbor krajem prošle godine, verujte da nam se digla kosa na glavi koliko je duga bilo u tom trenutku, imali smo 7,5 miliona duga, imali smo samo jedan cilj da krenemo da prebrodimo taj problem.Kao predsednik Upravnog odbora dajemo maksimalnu podršku strucnom štabu i organizacionom odboru.Ovakvo trenutno finansijsko stanje u odbojci nije dovoljno, odbojka traži više novca. Da bismo prebrodili ovakve teške trenutke mi smo krenuli da od firme do firme, tražimo pomoc koji žele da pomognu odbojku. Naši sponzori su: Kompanija “Markop”, ADG “Info stan” “Lazaro” i drugi.

Clanovi uprave: Dragan Markovic, Bane Popovic, Zoran Gligorijevic, Dragan Živanovic, Miomir Ilic, Branko Savic, Ivan Pekovic i predesednik Skupštine Mladog radnika Živa Rajcic i Vojkan Pejic.

Za kraj poželeo bih odbojkašima dobru igru i dobar plasaman za vrh tabele, a navijacima da gledaju dobru odbojku.

PRVA LIGA SRBIJE 12. KOLO

Pobeda gornji deo tabele

- Mladi radnik - Bežanija 1:0 (1:0)

Stadion Mladog radnika u Požarevacu. Gledalaca oko 1500. Sudija: Dejan Andelkovic (Kruševac) 7. Strelac: Svojic u 8. minutu (Mladi radnik). Žuti kartoni: Svojic (Mladi radnik), Ckarozija, Moraca, Božicic, Stankovic (Bežanija). Crveni kartoni: Rankovic u 55.minutu (Mladi radnik), Mihajlovic u 82.minutu (Bežanija).

Mladi radnik: Pejovic 7, Stokic 7, Jašic 7, Kojic 7, Cenic 7, Svojic 8 (Andelic), Luka 8, Miletic 7 (Lazarevic), Jankovic 6 (Nikolic), Ðordevic 7, Rankovic -.

Bežanija: Ostijic 7, Ckarozija 6 (Ristic), Šcekic 6, Putincanin 6, Arsic 7, Božicic 6 (Stankovic), Mihajlovic -, Baranin 6, Moraca 7, Barac 7 (Marinkovic), Savic 7.

Igrac utakmice: Predrag Luka.

U utakmici 12.kola Mladi radnik je ostvario zaslužnu pobedu protiv dobre Bežanije, i sa 25 bodova zauzeo drugo mesto na tabeli Prve lige Srbije, sa istim bodovima, kao i Smederevo.

Gol je pao vec u 8.minutu posle petog izvedenog kornera.Miletic je kratko dodao loptu Luki, a ovaj je nabacio u srce odbrane Beogradana, gde skace Svojic i glavom nepogrešivo udara loptu pod precku. Usledili su zatim brojni napadi Luke, koji je po desnoj strani bio prava mora za odbranu Bežanije.Šutirali su Miletic, Luka i Stokic ali samo pored okvira gola, nije ih htela sreca.

U nastavku susreta gosti su preko Božica došli do peterca, a srecom Kojic loptu skrenuo u korner.U 50. minutu Luka dodao, kao na tacni, Svojicu loptu da promaši što se ne može promašiti zatvorenih ociju.U 55.minutu Rankovic obara Baraca, a sudija Andelkovic pokazuje mu crveni karton.

Bežanija sa igracem više pocela da napada žestoko, ulaskom rezerviste Marinkovica, koji izvodi slobodan udarac sa oko 27.metara i pogada precku! Usledio je još jedan napad gostiju u 78.minutu kada Marinkovic šutira, a Pejovic sa teškom mukom izbacuje loptu u korner.U 82.minutu i Bežanija ostaje bez jednog igraca, kada nervozni Mihajlovic lomi Lazrevica i dobija crveni karton.

D.N.