Header

ADIO RADIKALI

Monolitna i autoritarna, a pri tom gvozdena radikalska šipka, puce po sredini. Šešeljevu politicku skalameriju uruši sopstvena silina i snaga, bacajuci za sobom oblak ljute prašine, od koje mnogim radikalima zasuziše oci. Tresak i lom, pokrenut iznutra, od mangupa iz svojih redova, ne prestaje da razgolicuje stranacke krhotine, lice i nalicje trabanata subordinirane politicke piramide. Radikalska ujdurma, ma koliko žalosna po same aktere, podseca na ostavinsku raspravu dva odvojena tabora. Optuživanja pravovernih šešeljevaca, i „taze” od matice otcepljenih sledbenika Tome Nikolica je smešno. Bajka se izvitoperila u ružno pace, te radikalska sloga, bratstvo, ljubav, slepa odanost i poslušnost Vodi stranke, prestaju to da budu. „Postajuci Papa, veci od samog Pape”, Nikolic se odlucio da u politici, pocne solo igru, oformljujuci Srpsku naprednjacku stranku, i sad, kao „svoj na svome”, tipicno za srpskog gazdu, pored biografije svog lika i dela može upisati da je i sam postao „prva violina”.

Komunisticka ideološka matrica SKJ, po kojoj su formirane sve politicke stranke u Srbiji, od uspostavljanja parlamentarne demokratije do danas, funkcioniše po oprobanom receptu. Recima Vode, svi clanovi stranke moraju bespogovorno da se povinuju, kako bi trijumfovao azijatski i totalitarni duh. Sporadicna deljenja i raspadanja politickih stranaka, nastavljaju praksu SKJ. Kad se dogodi „kuršlus” poput ovog u radikala, tad nastupa i nastavlja da deluje krilatica koju vešti komunisticki manipulatori lansiraše za Titovom smrcu - „I posle Tita - Tito”. Vampirske ideologije, tradicije po kojoj je mrtvac trebalo i nakon smrti da vlada jednom zemljom, niko se ne odrice medu Srbima. Drugi, pak stihovi: „Obrij Dražo bradu, da te ne poznadu, pa, kako si mnogo tražen, budi malo Dražen”, mogli bi da posluže svrsi postajuci moto na koricama Programa Srpske naprednjacke stranke. Duh nepoznatog narodnog umetnika sa epskom dušom, precizno odreduje nastojanja Tomislava Nikolica, Vode.

Da se u buducem vremenu, sadašnja radikalska pomana, i pored tako bucne i nesnosne suprotstavljenosti dva tabora, može pretvoriti u savez i idilicnu ljubav ispocetka, ne treba posebno dokazivati. Gvozdena šipka, danas, polomljena po sredini na dva dela, mogla bi se zarad gole vlasti opet zavariti u jedno telo, te bi taj var koji bi ih spojio bio „Trojanska varka” dobro upakovana i osmišljena za srpsku politicku scenu, i srpski politicki prostor.

„Nikoliceva ceta”, broji dvadeset poslanika. Zadnji od raskolnika koji se prikljucio, iliti preleteo u „otpadno jato”, jeste poslanik sa Branicevskog regiona - dojucerašnji „alfa i omega” radikala, Predsednik okružnog odbora SRS-a, i šef Odbornickog kluba radikala u SO Požarevac. Olabavljeni, ili pokidani šavovi stranke, kad je u pitanju Grad Požarevac, komplikuju politicki život pravovernika i otpadnika. Ako je verovati saopštenju Opštinskog odbora SRS-a objavljenom u lokalnoj štampi, (Opštinski odbor SRS-a u Požarevcu, zastupa aktuelni Gradonacelnik) saznajemo da Opštinski odbor Požarevca, ostaje veran izvornom Programu i nacelima SRS-a, veri u Dr Šešelja. To što upuceni u radikalsku „brakorazvodnu parnicu” kažu da se blanko potpisane ostavke odbornika SO Požarevac iz redova radikala, nalaze u posedu „grešnika” - poslanika, i da ih on može aktivirati kako mu se prohte, komplikuju koalicionu shemu. Znaci li to da je radikalskom Gradonacelniku „odzvonilo”? Da požarevacka koalicija sastavljena „u trku”, od SPS-a, DSS-a i SRS-a, erodira? Ili da ce njoj odsad biti pridodat i jedan odbornik Srpske naprednjacke stranke, „bludni sin”, za ukras.

Možda se „šešeljevac” - Gradonacelnik, i „otpadnik” - Nikoliceva „perjanica”, mogu dogovoriti da još neko vreme, piju vodu iz iste tikve, uprkos raskolu, do daljnjeg, dok se i sam Gradonacelnik zarad lukrativnosti politickog zanata ne bi okuražio i prikljucio „otpadnom jatu”. Po toj varijanti bi Poslanik naprednjaka, dojucerašnjem saborcu, Gradonacelniku, šapnuo na jedno uvo, ne bi li stvar bila od obostrane koristi:”Vozi Miško”. Ali, mukama tu nije kraj. Covek od rodenja ima dva uva? Drugo uvo Gradonacelnika bi, htelo to ili ne, moralo da cuje i neizbežnu recenicu: ”Adio, radikali!”. Legitimno je pitanje, da li bi Gradonacelnik, mlad i gord, popustio pred predlozima „otpadnika”. Šta ako i on poželi da trasira sebi put bez „tutorstva” starijeg partijskog druga?

Iz oblaka ljute prašine, uprkos tome, da mnogima suze oci, sledi neizbežna konstantacija: Adio radikali! Šta ste tražili, dalo vam se.

Aleksandar Lukic, književnik

BOŽIDAR ÐELIC, POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE

NAŠ PUT JE EVROPSKI

Svecanoj konferenciji u Požarevcu prisustvovao je i Božidar Ðelic, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integradije, koji je, pored osvrta na znacaj i kvalitet dosadašnjih tokova prekogranicne saradnje Srbije, izneo i osnovne projekcije puta pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

- Ohrabruje što sa našim dragim susedom Rumunijom, zemljom sa kojom smo uvek imali tadicionalno dobre odnose, koji su se pokazali i tokom poslednjih sastanaka naših predsednika. Rumunija, punopravni clan Evropske unije, zemlja koja nije priznala Kosovo, koja brzo napreduje, koja sada u nekim regionima ima problem nedostatka radne snage, o cemu je pre nekoliko godina mogla samo da mašta, u mnogo cemu i nama pomaže da trasiramo svoj put. Naš put jeste Evropski, tacnije, ne samo evropski, ali su evropske integracije matrica za mnogobrojne promene u našem društvu i za naše gradane. Mi ne ulazimo u bilo koje evropske projekte samo da bi se “negde uclanili”, da bi kopirali neke druge. Naprotiv, cinimo to jer je u najdubljem nacionalnom interesu naše zemlje. Danas ovde slavimo 21 projekat, vredan 1,4 miliona evra. Programi su veoma interesantni i obecavajuci. I, to je Evropa. Ona prepoznaje dobru volju i energiju i podržava one koji žele da urade nešto da bi sebi, svojoj porodici, svom gradu, svojoj sredini bilo bolje. Prethodno iskustvo sa prekogranicnom saradnjom je dovelo do toga da suma koja je preostala za budžet do 2013. godine bude duplirana za ovu namenu. Dakle, do 2013. godine to ce biti oko 30 miliona evra, opredeljenih za ovu namenu, od toga za saradnju Srbije i Rumunije, 7,2 miliona evra. Uspeh u dosadašnjem toku ovog Programa rezultat je napora svih koji su pripremali projekte, sektora u Ministarstvu finansija angažovanom na realizaciji celokupne evropske pomoci, lokalnih kancelarije koje su bile živa spona u celokupnom poslu. U sledecim koracima, projekte koji dolaze trebalo bi da sve više sufinansiramo. Spremnost da pridružimo i sopstvena sredstva, merilo je naše rešenosti i identifikuje nas kroz ove projekte za sledece korake, - naglasio je Ðelic.

Koraci koji predstoje

- Što se tice našeg puta u Evropu, videli smo, pre dve nedelje, u Briselu je 26 clanica Evropske unije branilo je dva i po sata Srbiju i, zajedno sa Evropskom komisijom je ubedivalo preostalu 27. clanicu EU, koja, zbog svojih unutrašnjepolitickih razloga, nije dopustila da svi zajedno krenemo u primenu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Iskusne demokrate i oni koji prate Evropsku uniju znaju da, kada je 26:1, sve je samo pitanje vremena kada ce se situacija promeniti na bolje. Na sledecoj sednici Vlade, odredicemo se prema pitanju primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Primena je važna, za naš sledeci korak, dobijanje statusa Kandidata za ulazak u EU. To je važno i sa aspekta finansijskih sredstava. U tom slucaju, nama se otvaraju preostali delovi evropskog budžeta, veoma važni i za ovo podrucje. Radi se o ravnomernom regionalnom razvoju, o poljoprivredi i razvoju ljudskih resursa. Predstoji i rebalans evropskog budžeta 2009. godine, na nama je da budemo spremni da u iducoj godini nademo mnogo veci prostor i apsorbujemo znatno veca sredstva. Kad je rec o slobodi kretanja, biometrijski pasoš je kljucni moment u “mapi puta”, predstoji donošenje zakona, to ce biti prva tacka sledece redovne sednice Parlamenta koja pocinje 7. oktobra. Dobijanje “Belog Šengena” je prioritetno pitanje naše zemlje, to je jasno i na tome moramo svi da radimo zdušno, svesni da radimo za buducnost naše zemlje, - porucio je Božidar Ðelic.

ZDRAVSTVENA USTANOVA APOTEKA POŽAREVAC-SVAKOG PETKA U OKTOBRU

STRUCNI SAVETI O LEKOVIMA

- Farmaceuti ove ustanove, u zajednickoj akciji sa Crvenim krstom Požarevca pružace informacije, preporuke i savete starijim osobama kada je u pitanju primena i dejstvo lekova i zdrav nacin života

U program obeležavanja 1. oktobra, Medunarodnog dana starih ukljucili su se ove godine i farmaceuti Zdravstvene ustanove Apoteka Požarevac. U saradnji sa Crvenim krstom Požarevca, svakog petka u prostorijama CK u vremenu od 9 do 12 casova, oni ce organizovati strucno savetovanje za starije pacijente:

- Pružacemo informacije, preporuke i savete o lekovima, pomocnim lekovitim sredstvima, o terapijskim procedurama, prevenciji bolesti, medicinskim sredstvima i zdravom nacinu života. U razgovoru naši stariji pacijenti saznace nešto više o pravilnom korišcenju leka, o tome kako odreden lek deluje, koji su ocekivani efekti leka, o potencijalnim neželjenim dejstvima, koje su mere opreza, da li i koja hrana utice na delovanje leka koji koriste, o istovremenoj upotrebi više lekova, kao i kako pravilno cuvati lek. Na ovaj nacin želimo da naše pacijente još bolje informišemo, da uspostavimo još bliži kontakt sa starijim pacijentima, da sagledamo njihove probleme, da damo odgovarajuce savete i preporuke koje ce oni razumeti i dalje slediti. Namera nam je da uspostavimo još bolju komunikaciju kojoj nije samo cilj prenos poruke i saveta pacijentu vec i unošenje promena u njegovo znanje, stav i ponašanje kada je u pitanju zdravlje, kaže magistar farmacije Snežana Zakošek, specijalista farmako informatike u Zdravstvenoj ustanovi Apoteka Požarevac.

S.E.

MONTAŽNI PLAC KOPA „DRMNO”: ODLAGAC „ARS 2000”

STIGLO 120 TONA OPREME

U sredu, 1. oktobra, uspešno je okoncan transport mašinske opreme za novi odlagac „Ars 2000” iz pogona „Dam mont - Lola” iz Beograda, na montažni plac kopa „Drmno”. Rec je o vangabaritnom transportu opreme koji je zahtevao dobru organizaciju i veliko umece vozaca. Transportovani su elementi donje gradnje odlagaca. Jedan segment, , koji je dopremljen na kop „Drmno” u utorak u ranim popodnevnim casovima, bio je težak nešto više od 50 tona i širine 7,5 metara. Drugi segmnet, koji je težio 72 tone ali precnika 9 metara transportovan je u sredu.

Tokom transporta, koji je trajao nešto više od pet casova, kamion se kretao duž cele širine autoputa. Poseban napor uložili su pripadnici saobracajne policije koji su duž trase auto puta i od naplatne rampe Požarevac stvarali uslove za bezbedan transport opreme. Najkriticnije bilo je na nadvožnjacima i mostovima, kao i deonici puta kroz naseljena mesta od Bratinca do montažnog placa kopa „Drmno”. Mnogo prepreka je savladano na putu do montažnog placa. Sve je proteklo u najboljem redu, ako se izuzme po koji oboren saobracajni znak, koji se nije mogao zaobici. Kada se sve uzme u obzir junak dana svakako je bio vozac šlepera, Dejan Nešic, koji nije mogao da sakrije emocije pri dolasku na montažni plac. Uostalom, kako je sve to izgledao ilustrujemo i ovim fotografijama.

S. Sreckovic

POCASNO MESTO- PARNOJ LOKOMOTIVI

Lokomotiva postavljena prošle nedelje u kostolackom parku, odavno je “otišla u penziju” , a ovih dana i “u istoriju”. Naime parna lokomotiva, kakva je nekada vozila vagone pune uglja do Termoelektrane, na improvizovanoj, ali pruzi sa autenticnim kamenom, pragovima i šinama trebalo bi da, na neki nacin, postane simbol onoga od cega je grad nastao, uglja i onih koji su ga vadili, rudara. Lokomotiva sa vagonima, iz PRIM-a, gde je uredivana i farbana, stigla je pravo u park, ispred Mesne zajednice, a njeno pažljivo spuštanje trajalo je nekoliko sati. Ovaj dogadaj privukao je pažnju mnogih Kostolcana, a u svojevrsnom spomeniku, najviše su uživala deca. Iako postavljen, spomenik rudarstvu zvanicno ce biti predstavljen na Dan oslobodenja Kostolca, 13. oktobra.

T.R.S.

HOMOLJSKI MED SA GEOGRAFSKIM POREKLOM

Na Dan opštine, 25. septembra, opština Žagubica dobila je ono što nema niko drugi u Srbiji: registrovano geografsko poreklo meda. Jedini med sa sertifikatom o poreklu i specificnostima zdravih i osobenih komponenti koje sadrži i tehnologiji po kojoj je dobijen je - “Homoljski med”.

Na svecanosti, organizovanoj povodom Dana opštine Žagubica, u prisustvu brojnih gostiju i zvanica, dokument o registraciji zaštite geografske oznake porekla Homoljskog meda urucen je domacinima.

PCELARI POKRENULI OPŠTINU

Sve je pocelo pre tri godine: žagubicko Pcelarsko udruženje pokrenulo je inicijativu i obratilo se opštinskim vlastima za podršku u zaštiti geografskog porekla meda sa izuzetno ekološki zdravih, cistih i florom, prevashodno obiljem lekovitog bilja bogatih prostora, kakve nema ne samo neko drugo podrucje u Branicevskom okrugu, vec i mnogo šire. Inicijativa nailazi na razumevanje i odobravanje lokalne samouprave, opština Žagubica preuzima na sebe finansiranje izrade Elaborata o tehnologiji proizvodnje Homoljskog meda. Elaborat je izradio tim vrhunskih strucnjaka Poljo-privrednog fakulteta u Beogradu, na celu sa prof Micom Mladenovicem.

U meduvremenu, podrška homoljskim pcelarima stiže i od strane ADF-a, koja je donacijom od 700 košnica stvorila osnov za osnivanje Pcelarske zadruge “Homolje med” Žagubica. Opština Žagubica nanovo izlazi u susret pcelarima: obezbeduje prostor u kome je danas sedište Zadruge i svakodnevno okupljanje pcelara ovog kraja.

Prvi u Srbiji

Završnu rec imao je Zavod za intelektualnu svojinu: realizovao je finalni postupak registracije zaštite geografske oznake porekla Homoljskog meda. Posebne zasluge pripadaju Zoranu Dragojevicu, koji je, u ime Zavoda, zvanican dokument o registraciji geografskog porekla meda izuzetno specificnih svojstava, na Dan opštine Žagubica, predao zameniku predsednika te opštine, Vojislavu Babejicu. - U ovom trenutku nijedno Udruženje u Savezu pcelarskih organizacija Srbije ne može da se pohvali uspehom kakav su postigli pcelari opštine Žagubica. Zaslužuju svaku pohvalu, kao i lokalna samouprava i Republika Srbija, jer su otvorili put priznavanja kvaliteta i autohtonosti meda koji, zaista ima izuzetno podneblje i floru od koje je sazdan. Za svaku pohvalu je i izvrsna saradnja ovdašnje pcelarske organizacije sa Opštinom, time, takode, retko koja sredina u Srbiji može da se pohvali. Poznata je izreka: “Kad nestane pcela, nestace i ljudi.” Istinita je i opominjuca. Stoga, neophodno je štititi pcele i pcelare, a izuzetan znacaj ima zaštita meda, jednog od poslednjih proizvoda koji direktno iz prirode stiže na trpezu, bez industrijske prerade., porucio je Rodoljub Živanovic, predsednik SPOS. Od Homolja do Kleopatre

- Homolje se budi, glorifikuje svoje bogatstvo i u oblasti pcelarstva, ovo je i za pcelarstvo Srbije pocetak nove razvojne etape u kojoj se ono što imamo štiti i verifikuje. Postoji predanje da se, pre 1.300 godina, velika kraljica Egipta, Kleopatra, kupala u medu. I to, necete verovati, medu sa prostora Homolja. Mesecima se med transportovao, ali je i tada bilo poznato gde je u ovom delu sveta Priroda bila široke ruke. Homoljski med je i minulih decenija bio na glasu u bivšoj Jugoslaviji. Konacno, Homoljski med pripada homoljskim pcelarima i u elaboratu je navedena kompletna tehnologija, kompletna medonosna flora ovog podrucja, sadržana u medu koji ce, ubeden sam, biti prepoznatljiv ne samo u citavoj Srbiji, vec i u celom svetu. Ova zaštita pripada jednoj sintezi pcelara, Opštine, nauke, Ministarstva i Zavoda za zaštitu intelektualne svojine. Da nije te sinteze, možda ne bi došli do ovog cilja, - porucio je Dr Mica Mladenovic, profesor Poljo-privrednog fakulteta u Beogradu.

Dogodine - Homoljsko jagnje

- Homoljski med je jedini med koji je u Srbiji zašticen od strane Zavoda za intelektualnu svojinu. Bilo je prilicno problema oko definisanja podrucja, pcela je sakupljac nektara od koga se dobija kvalitetan med, nju ne možete ograniciti u potrazi, i složenim metodama je za proteklih 14 meseci i taj problem rešavan i rešen, uz brojne konsultacije sa Ministarstvom poljoprivrede i Poljoprivredim fakultetom, dok se nije “izbrusilo” ono što precizno odreduje šta je “Homoljski med”. Prilika je da naglasim: ovo malo podrucje, sa 760 kvadratnih kilometara, kod Zavoda za intelektualnu svojinu sada ima cetiri upisana proizvoda sa geografskim poreklom: Homoljski ovciji, Homoljski kravlji i Homoljski kozji sir, cetvrti je Homoljski med i, nadam se, u sledecoj godini cemo zaštititi i peti proizvod - Meso homoljskog jagnjeta, - porucio je Zoran Dragojevic, rukovodilac Grupe za dizajn i oznake geografskog porekla Republickog zavoda za intelektualnu svojinu Beograd.

D. Milenkovic

NA RASKRSNICI PUTEVA, PREPUŠTENA ZABORAVU, SREDNJOVEKOVNA TVRÐAVA PRKOSI VREMENU

GRAD GOLUBOVA I LEPE JELENE-PROPADA

- Živimo u vremenu kada prošlost ne primecujemo, sadašnjost je neizvesna, a o buducnosti i ne razmišljamo. Ponekad nam se cini da imamo previše licnih problema i malo vremena da bismo se bavili necim što je vec davno zaboravljeno, a ne bi trebalo biti. Tako je i sa srednjovekovnom tvrdavom Golubacki grad koja je podignuta na nepristupacnoj steni, na visokim liticama i cine je devet kamenih kula visine do 25 metara, a stepenište je izgradeno od drveta. Do grada se stizalo mostom, preko vodenog rova.

O postanku imena Golubac, prema jednoj legendi, u glavnoj šešir kuli, koja dominira gradom, bila je zarobljena vizantijska princeza Jelena, koja je, da bi svoju tugu i samocu ublažila, gajila golubove, po cemu je kasnije grad dobio ime. Prema drugoj legendi, u mestu je živela lepa devojka po imenu Golubana. Price o njenoj lepoti stigle su i do turskog paše. Donosio joj je svilu, bisere, ne bi li se udala za njega. Sve darove je devojka Golubana odbijala, pa je paša naredio da se kazni, tako što ju je vezao za stenu koja je bila u Dunavu. Mucili su je i ostavili pticama koje su unakazile njeno telo. Postoje i price da je grad dobio naziv po izgledu kula na liticama koje deluju kao golubovi na steni. Ima i onih koji tvrde da su se na liticama nastanili divlji golubovi i da je zbog toga grad dobio današnji naziv.

- Ni danas se ne zna koliko je tacno stara tvrdava i ko je poceo da zida. Pouzdano se jedino može reci da su prvo utvrdenje u Golupcu kraj Dunava, izgradili Rimnjani, u prvom veku nove ere. U tvrdavi je boravio rimski dar Dioklecijan oko 299 godine nove ere, grad su kasnije uništili Huni, da bi ga Justinijan ponovo obnovio. U pisanim istorijskim dokumentima, tvrdava se prvi put pominje 1335. godine, a od pisaca ga pominje nešto kasnije i Konstantin Filozof. Posle Kosovskog boja, 1339. godine, Golubacki grad je pao u turske ruke, a oko njega su se dugo sporili i ratovali Ugari i Turci -prica Biljana Ilic-Milenkovic, profesor istorije.

NEBRIGA DRŽAVE ZA TVRÐAVU

Izuzetan geografski položaj, Ðerdapska klisura, reka Dunav i smeštaj na samoj litici cine tvrdavu nesvakidašnjom. Nema putnika, pisca i istraživaca koji se nije divio njenoj lepoti. Davne 1979. godine tvrdava je proglašena spomenikom kulture od izuzetnog znacaja za Republiku Srbiju. NJena slika pojavljuje se svuda, pocev od spotova, štampe, knjiga, reklama. . . . -Ako je njena vrednost od izuzetnog znacaja za Republiku, što se tome ne posveti veca pažnja? Mi ne želimo da nešto što je vredno i nalazi se tik pored nas padne u zaborav, dodala je Biljana.

-Poslednja istraživanja i sredivanja oko tvrdave su vršena davno možda pre trideset godina. Posle Prvog svetskog rata kroz stenu na kojoj je sagradena tvrdava, probijen je put. Bio je to veliki poduhvat za ono vreme. Put nam je približio istocne delove Balkana, ali je doveo u pitanje opstanak tvrdave zbog svakodnevnog saobracaja kroz njene kapije. Izgradnjom hidroelektrane na Dunavu, nivo reke se podigao, tako da su niži delovi grada tom prilikom potopljeni. Pristup vecini kula vec duže vreme je otežan, pa se ne preporucuje penjanje. Zidine i kule su u vrlo lošem stanju, unutrašnjost kula zarasla u travu, a stepenice unutar njih više ne postoje. Golubac je osloboden 1867. godine, medu poslednjim gradovima u Srbiji. Austrijski putopisac Franc Kanic zabeležio je 1895. godine da je mesto imalo 293 kuce, 1. 533 stanovnika, a pominje se i crkva Svetog Nikole, koja je sagradena 1843. godine.

U arheološkim istraživa- njima, pronadeno je preko stotinu predmeta od keramike, gvozdenih alatki, sekira, budaka, reza za za- tvaranje vrata, koplja koja svedoce o bogatoj prošlosti Golubacke tvrdave.

- Kao nekada, tako i danas, pored gradskih zidina prolaze mnogobrojni brodovi. Poneki putnik zastane, fotografiše, produži dalje. Tvrdava bi rado da isprica ona svoju pricu, ali nema kome. Na cesmi ispred zidina, Poljaci su ovekovecili deo svoje istorije. U cast svog junaka Zaviše Crnog koji je poginuo pod zidinama grada boreci se na strani Ugara protiv turske vojske, postavnjena je spomen ploca. To nam govori da drugi narodi i u tudoj državi poštuju svoju istoriju, pa je cak i posle toliko godina ne zaboravljaju. Zar uvek treba da ucimo od drugih da bismo nešto sacuvali. Zaista želimo da naša tvrdava ponovo zablista. Ona je trag srpske istorije, simbol grada Golupca. Iskoristimo trenutak, otvorimo oci! Ma gde bili, neka se cuje Vaš glas za ocuvanje tvrdave, porucila je Biljana Ilic-Milenkovic.

Ucenica pala s tvrdave

Ucenica Gimnazije u Mladenovcu S. U. (17) teško je povredena 27. septembra ove godine prilikom pada sa 10 metara visokih zidina Golubacke tvrdave. Devojka je zadobila povrede lobanje, nagnjecenje mozga i prelom jednog kicmenog pršljena, prevezena je hitno u beogradski Urgentni centar i sada je van životne opasnosti.

Opština Golubac nema nadležnosti nad tvrdavom

-Žao nam je zbog nesrece i uradicemo sve da tvrdava bude bezbednija, ali sve posete moraju biti prijavljene našim turistickim službama. Opština Golubac je uradila projekat popravke i revitalizacije Golubacke tvrdave, a potpisan je ugovor o finansiranju od strane Evropske agencije za rekonstrukciju. Naša želja je da Golubacku tvrdavu osposobimo za turiste i da bude bezbedna. Ovaj spomenik kulture je pod zaštitom spomenika kulture Republike Srbije i nalazi se u Nacionalnom parku ,,Ðerdap’’, kaže predsednik opštine, dr Nebojša Mijovic.

LJ. Nastasijevic

PROMOCIJA KNJIGE "SRPSKI RATNI POMENIK - BRANICEVO 1912 -1918"

CELE KULA DVADESETOG VEKA

U manastiru Rukumija protekle subote održana je promocija prvog toma knjige “Srpski ratni pomenik - Branicevo 1912 -1918.godine” (opštine Požarevac, Malo Crnice i Žabari) autora Predraga Mirkovica i koautora Živislava Antonijevica. Pomenik je štampan povodom 90 godina od proboja Solunskog fronta i završetka Prvog svetskog rata u izdanju manastira Rukumije.

Posle intoniranja himne skupu se obratio starešina manastira Rukumija otac Simeon: “Pred nama je knjiga Srpski ratni pomenik od 1912 -1918.godine izginulih i postradalih naših vojskovoda, oficira, vojnika, civilnog stanovništva, staraca, žena i dece iz Branicevskog kraja. Oni svoju krv proliše za odbranu otacastva našeg, za odbranu pravoslavlja kao što ciniše i naši slavni preci na celu sa svetim velikomucenikom srpskim car Lazarom i svim srpskim vitezovima, junacima od pre Kosova, na Kosovu, pa do naših dana. Izdavanjem ovog pomenika pruža nam se mogucnost da ih se cešce secamo, da im prinosimo voštanice svece za pokoj duša, da ih pomenemo u molitvama svojim, da ih nikada ne zaboravimo, da im budemo ponos i dika.

Srpska pravoslavna crkva je kroz vekove bila cuvar vojnicke duše i kao bližnja mati ulivala je svojoj deci veru i nadu u pobedu pravde nad nepravdom. Ovaj ratni pomenik objavljuje imena više od 6.000 naših junaka i stradalnika od oko 2 miliona poginulih i postradalih Srba u Prvom svetskom ratu. Srpska Cele kula kod Niša koju su Turci zidali od nekoliko stotina lobanja izginulih srpskih ratnika sa Cegra služila je da zastraši Srbe i pravoslavne hrišcane da se ne bore za svoju slobodu i veru pravoslavnu. Nova Cele kula posle svetskih ratova po recima svetog vladike Nikolaja (Vidovdanska beseda) broji vec 4 miliona srpskih lobanja - svaka strana sa milion srpskih glava. Treba reci da se ova Cele kula još uvecala žrtvama komunistickih cistki za vreme Josipa Broza, kao i bombardovanjem 1999.godine od strane zapadnih zemalja kada je na Srbiju baceno više od 30.000 tona bombi, od kojih je bilo i onih sa uranijumskim punjenjem, na zatiranje srpskog naroda zauvek”.

Posle pomena srpskim junacima i stradalnicima o knjizi je govorio pukovnik Vinko Markovski, komandant Garnizona Požarevac:”Bogu i vojniku se molimo onda kada naidu nevolje. Kada one produ Boga zaboravimo, a vojnika ne poštujemo. Srpski ratni pomenik Branicevskog kraja vraca nam veru u Boga i poštovanje ratnika. Svako ko je položio život za odbranu otadžbine treba ga zvati junakom. NJihovi junacki podvizi i junacka dela su temelj ove zemlje. Dokle god pominjemo njih i njihova dela, njihove žrtve nisu uzaludne, a Srbija je sacuvana i stabilna”.

Inace, autori Pomenika su koristili stihove Vojislava Ilica Mladeg kako bi upotpunili sliku o našem prevelikom stradanju u Prvom svetskom ratu. U toku promocije prikazan je i kratkometražni film ciji su autori iskušenik manastira Rukumija Feodor Sigulinski i Predrag Mirkovic, a on govori o stradanjima srpskih ratnika i srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Prema recima protojereja dr Radomira Miloševica podsecajuci se žrtava i njihovog dela Bog ce se i nas setiti, a za coveka nema niceg boljeg nego kad ga Bog drži u svom pamcenju.

Govoreci o knjizi Miroslav Jeremic je naglasio da je autor Predrag Mirkovic sa svojim saradnicima ucinio grandiozan poduhvat koji nadilazi snage obicnih smrtnika, jer da bi covek takav poduhvat preduzeo mora najpre imati u sebi svetlu i bogonosnu misao o sabornim potrebama srpskog naroda. Prema recima autora Predraga Mirkovica ova knjiga je fokusirana na podatke o stradanjima u opštinama Požarevac, Malo Crnice i Žabari od 1912 -1918.godine. Druga knjiga predstoji uskoro i ona ce obuhvatiti stradanje u opštinama Veliko Gradište, Kucevo i Golubac, dok ce treca knjiga obuhvatiti opštine Petrovac i Žagubicu.

D.Dinic

LIKOVNA KOLONIJA “BREŽANE NA MORAVI 2008”

U CAST PRVOG SRPSKOG PATRIJARHA

U slavu Božju proteklog vikenda po drugi put organizovana je proslava Crkveno - narodnog sabora u cast patrijarha srpskog Dimitrija Pavlovica Brežanca koji je pre stotinak godina živeo, rodio se i radio u Brežanu, a vec kao patrijarh srpski obnovljene patrijaršije nakon 1920.godine pomogao izgradnju mnogih hramova u ovom kraju, pa i hrama u Brežanu, crkve Svetog apostola Luke koja se pravila 1930 - 1939.godine.

I ove godine tradicionalno organizovana je likovna kolonija “Brežane na Moravi 2008.godine”. Gosti su bili amaterski slikari iz Kostolca koji su zajedno sa decom iz cetvororazredne škole “Vuk Karadžic” u Brežanu crtali razne prizore i predele na Moravi. U nedelju održana je mala izložba njihovih radova zajedno sa decjim radovima. Zbog loših vremenskih uslova odloženo je ucešce folklornih društva iz Cirikovca i Živice.

“Na neki nacin smo hteli da se odužimo svetom patrijarhu srpskom, izuzetnom duhovnom, politickom i diplomatskom gorostasu našeg kraja i cele Srpske pravoslavne crkve. Bio je patrijarh srpski 1920 -1930.godine u vreme kada se obnovila Srpska patrijaršija, kada su se ujedinile sve eparhije iz svih zemalja srpskih i postignuto crkveno jedinstvo. NJegovo vreme takode je bilo vreme velikih prevrata Obrenovica, Karadordevica, ustanovljenja nove države, nove vlasti. Prvi svetski rat ga je docekao na tom tronu, pa je zajedno sa srpskom Vladom, narodom, vojskom i mnogim sveštenicima prošao albansku golgotu.

Hvala Bogu da Brežane ima takvog coveka, molitvenika pred Bogom, iako nismo dostojni potomci njegovi. Hvala Bogu da duh patrijarha Dimitrija nije potpuno nestao, nego nastojmo da uz Božju pomoc to obnovimo”, istakao je izmedu ostalog protojerej Srdan Stankovic, paroh brežanski i cirikovacki.

D.Dinic

"DANI VOJISLAVA ILICA MLAÐEG" U OREOVICI

ZAVICAJ PESNIKA NE ZABORAVLJA

U selu Oreovici prošle nedelje šesti put održana je kulturna manifestacija “Dani Vojislava Ilica Mladeg” pesnika koji je mnoštvo stihova posvetio junaštvu i patnjama srpskih vojnika za vreme Prvog svetskog rata. Svecana akademija je otpocela pesmom “Oj Moravo, moje selo ravno” svojevrsnom himnom svih gradova i naselja cije atare zapljuskuje Velika Morava, a pesmu je otpevala Živana Tomic. Pozdravljajuci goste Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari poželeo je da pesnicko stvaralaštvo zavicajnog pesnika Vojislava Ilica Mladeg stalno se obnavlja i bude prisutno na manifestacijama cime se daje doprinos da njegova dela vide svetlost dana i deca uce pesme velikana srpske poezije.

O bardu srpske poezije govorila je Gorica Stefanovic, direktorka Centra za kulturu u Žabarima: “Vojislav Ilic Mladi roden je 7.oktobra 1877.godine u Oreovici kao prvo dete Julijane i Jovana Ilica. Osnovnu školu završava u Oreovici, gimnaziju u Požarevcu, a pravni fakultet u Beogradu 1903.godine na Višoj školi. Sve do 1919. godine službovao je kao sudski pisar u sudovima širom Srbije, a te 1919.godine biva postavljen za sekretara Apelacionog suda u Beogradu. Od 1920. pa do penzionisanja radi kao inspektor u Ministarstvu pravde. Umro je 1944.godine u Beogradu u svojoj 67 godini. Vojislav je poceo da piše još kao gimnazijalac, a pesme su mu objavljivane u mnogim tadašnjim casopisima. Prvu zbirku pesama pod nazivom “Pesme” objavio je 1909.godine. Godine 1934. Vojislav objavljuje knjigu “Izabrane pesme” u kojoj je pesma “Moj poziv” poslednja u nizu od 39, a najpoznatija je pesma “Krvavi cvetovi” koja je doživela cak 12 izdanja. Neke od njegovih pesama u coveku koji ih cita toliko uzburkaju osecanja da se oci zamagle, a ne retko i suze poteku. Sve njegove rodoljubive pesme govore o junaštvu i stradanjima naših boraca 1912 -1918.godine”.

U njegovom stvaralackom radu znacajno mesto imaju i pesme za decu koje su odmah po objavljivanju cesto izvodene na tadašnjim dackim priredbama i svetkovinama. Koliku važnost ima stvaralaštvo Vojislava Ilica Mladeg u poslednjoj deceniji dvadesetog veka govori podatak da su u to vreme sasvim retke srpske pesnicke knjige objavljivane i štampane u tvrdom povezu i tiražu od preko 500 primeraka, a njegovu knjigu pesama je 1936.godine probirljivi Geca Gon štampao u tiražu od 3.065 primeraka. Na velikom anonimnom konkursu raspisanom u povodu odabira stihova koji ce biti urezani na Velikom državnom mauzoleju u Zejtilniku kod Soluna njegove tri pesme su dobile prvu nagradu i te stihove posetioci tog groblja mogu da procitaju.

U nastavku programa pesmu “Oreovice, vratio se Voja” književnika Dragoljuba Simonovica recitovala je Danijela Ivanovic, ucenica cetvrtog razreda Osnovne škole u Oreovici, dok je pesmu “Mati i sin” recitovala Tanja Životic ucenica petog razreda OŠ “Dude Jovic” iz Žabara. Pesmu “Kosovski božuri” otpevala je Živana Tomic, dok su “Narodno kolo” na harmonici izveli Marko Ðordevic i Milomir Marijokovic, ucenici Srednje muzicke škole u Požarevcu.

Vojislav je napisao dosta pesama o svom zavicaju i u njima ima radosti i srece, tuge i bola. Jedna od takvih pesama je “U crkvenoj porti više Oreovice” koju je recitovala Ana Ivanovic, ucenica osmog razreda OŠ “Heroj Rosa Trifunovic” u Aleksandrovcu. Zatim se igrom “Vlaško nadigravanje” predstavio podmladak KUD -a “Vojislav Ilic Mladi”. U drugom delu pesmom i igrom predstavili su se clanovi KUD -a “Kostolac”, a predsednik Organizacionog odbora Dragoslav Vuckovic urucio je zahvalnice ucesnicima programa.

D.Dinic

OPŠTINA MALO CRNICE

SVE JE SPREMNO ZA FEDRAS

U opštini Malo Crnice predstoje 37. dani FEDRAS -a na kojima ce na sceni Doma kulture svoje predstave prikazati amateri širom Srbije. Prema recima Dragiše Miloševica, direktora Centra za kulturu ova manifestacija mnogo znaci za selo koje je u ovim vremenima posrnulo i sve više umire i koje traži da se život organizuje na potpuniji nacin kroz kulturne sadržaje. Cilj ove manifestacije je da sakupi amatere, entuzijaste, mlade talente iz svih sela Srbije i ovo je retka institucija koja u ruralnom delu Srbije ima svoj renome, imidž i poštovanje od svih kulturnih pregalaca. I ove godine tradicionalno FEDRAS pocinje 14. oktobra, a završava se 22. oktobra. U osam takmicarskih dana na programu ce biti devet najboljih predstava po oceni selektorske komisije. Festival ce otvoriti domaca predstava “Pazarni dan” Opštinskog amaterskog pozorišta “Branislav Nušic” Malo Crnice, dok ce monodrama “Lina tvrda od kamena” u izvodenju Vesne Stankovic zatvoriti ovu manifestaciju.

Na repertoaru bice predstave: “Odumiranje” Kulturnog centra “Radoje Domanovic” iz Race; “Maslacak i retard” Doma kulture “Vlada Marjanovic” Staro Selo; “Stjuardese” KUD “Vuk Karadžic” Dramski studio Trebotin - Žabari - Mala Vrbnica; “Profesionalac” KUD “Ðura Jakšic” Trnovce; “Panetova ljubav” - “Srpska amaterska drama” Omladinska scena Veliko Ropotovo - Ranilug; “Koreni” Amatersko pozorište Doma kulture Prnjavor; “Kokoška” KUD “Zmaj” Irig; “Svetski rat” Dom kulture “Mihail Babinka” Padina.

“U okviru propratnih manifestacija održace se tri decje predstave za školski uzrast i to: “LJubav pobeduje” OAP “Branislav Nušic” Malo Crnice, “Vesti iz nesvesti” Amaterskog pozorišta “Janko Veselinovic” Bogatic i “Snežana i 5,6... patuljaka” Pozorišta “Bata Bulic” Petrovac. Po prvi put ove godine imacemo izložbu posvecenu pozorištu. Radi se o izložbi Muzeja pozorišne umetnosti iz Beograda koja je posvecena Žanki Stokic. Pored nje, imacemo i izložbu portreta Slavoljuba Miloševica -Cakija i izložbu kolaža Zorke Kneževic iz Beograda. Žiri 37. FEDRAS-a radice u sastavu: Vladimir Ris profesor književnosti iz Zavoda za kulturu Vojvodine, Miodrag Dinulovic, reditelj iz Kruševca i Zoran Ðonlic, reditelj iz Bogatica”, naglašava Bebica Milovanovic, umetnicki direktor FEDRAS-a.

Kao i svake godine Biblioteka “Srboljub Mitic” bice ukljucena u Festival dramskih amatera sela Srbije kroz organizaciju promocija knjiga. Prema recima Zorke Stojanovic, direktorke Biblioteke, prva promocija “Satkano od snova” bice održana 18. oktobra u 17 casova i to je zbornik radova clanova UKS Podružnice za Branicevski okrug. Ostale tri promocije održace se 21. oktobra sa pocetkom u 12 casova i one ce biti u znaku obeležavanja secanja na pesnika Srboljuba Mitica. Prva je “Spomenica Srboljuba Mitica” koju je priredio Raša Peric, književnik iz Petrovca i koja je veoma sadržajna. Sledi divna antologija najlepših pesama Srboljuba Mitica koja nosi naziv “Stolpnik i ukun”. NJen priredivac je Siniša Ristic, književnik iz Požarevca, a izdavac Biblioteka “Srboljub Mitic” i NIPD “Rec naroda”. Treca promocija “Jaka Krv - Srboljub Mitic” je prozno delo u izdanju Centra za kulturu i Narodne biblioteke “Ðura Jakšic” Petrovac. Ocekuje se prisustvo književnika iz Beograda kao što su Radomir Andric, potpredsednik UKS i Mico Cvjetic glavni i odgovorni urednik Književnih novina.

“U okviru FEDRAS-a imacemo promociju stotog broja casopisa “Stig” koji je posvecen stvaralaštvu Srboljuba Mitica i sto prvog broja ciji je sadržaj isti kao i ranije. Kao nasušna potreba svih stvaralaca ovog podrucja još 1969. godine razgovarali smo sa Kulturno-prosvetnom zajednicom i tadašnjom predsednicom Persidom Radovanovic da izdajemo casopis za književnost i kulturu. Pošto smo naišli na podršku prvi broj casopisa “Stig” je zaživeo 1970. godine i od tada pa do danas izdat je 101 broj. Od samog radanja u stvaranju casopisa ucestvuju svi stvaraoci širom tadašnje Jugoslavije i dijaspore. U casopisu su zastupljene rubrike srpska proza, prevodi, poezija, baštine, prikazi i besede, a rubrika “Izdanci” okuplja najmlade stvaraoce poezije i proze sa ovog podrucja”, istakla je Ana Dudaš poznata srpska pesnikinja, clan UKS i urednica casopisa “Stig”.

D.Dinic

REDOVNA KONTROLA NAMIRNICA I HRANE U VETERINARSKO-SPECIJALISTICKOM INSTITUTU POŽAREVAC

OD NJIVE I FARME DO TRPEZE

- Ispravnost uzoraka vrše strucnjaci odeljenja za ispitivanje namirnica animalnog porekla i hrane za životinje

Veterinarsko specijalisticki institut Požarevac u saradnji sa Republickom veterinarskom inspekcijom ima znacajnu ulogu u kontroli zdravstvene ispravnosti namirnica animalnog porekla. Kroz redovne aktivnosti vrši se sistematska kontrola namirnica kako na mestu proizvodnje tako i u prometu. Ovakvom kontrolom mogu se na vreme otkriti neispravne sirovine ili gotove namirnice. Time se sprecava njihova distribucija i korišcenje odnosno konzumiranje od strane potrošaca što je i glavni cilj kontrole namirnica animalnog porekla. Prevencija oboljenja ljudi zavisi od niza faktora koje treba preduzeti u lancu animalne proizvodnje od farme, transporta životinja, klanice, higijene klanja, prerade, distribucije, cuvanja u prometu, pripreme namirnica u domacinstvu ili restoranima, cuvanja do momenta konzumiranja, jednom recju primenom aktuelnog sistema rada u Institutu, vrši se kontrola hrane pocev od njive odnosno farme pa do trpeze. Na naše pitanje šta se podrazumeva pod životnim namirnicama, vet.spec. Gordana Dimitrijevic, specijalista mikrobiologije i higijene i tehnologije namirnica animalnog porekla, inace šef Odeljenja za ispitivanje namirnica animalnog porekla i Odeljenja za ispitivanje hrane za životinje odgovara:

- Pod životnim namirnicama podrazumevamo sve ono što se koristi za ishranu i pice i, pored odgovarajuceg kvaliteta, te namirnice moraju biti higijenski i mikrobiološki ispravne s obzirom na to da konzumiranje higijenski neispravnih namirnica predstavlja rizik po zdravlje ljudi. Mi smo tu da primenjujemo zakon kojim se definiše pojam ispravnosti namirnica u pogledu tolerantnih nivoa toksicnog sadržaja, prisustva patogenih mikroorganizama, parazita kao i sadržaja drugih štetnih sastojaka ili kako to mi strucno kažemo rezidua. Higijenski ispravne namirnice ne smeju da sadrže patogene mikroorganizme i patogene parazite odnosno njihove toksine koji mogu štetno da deluju na zdravlje ljudi. Namirnice životinjskog porekla su, inace, idealna hranljiva sredina za rast i razmnožavanje velikog broja mikroorganizama cija je optimalna temperatura za razmnožavanje od 30 do 40 stepeni celzijusa. Pod takvim vremenskim uslovima vrlo lako dolazi do mikrobiološkog kvara namirnica, kaže Gordana Dimitrijevic koja ukazujuci na razlicite oblika trovanja ljudi od mikrobiološki neispravnih namirnica potencira:

- Mikroorganizmi odnosno “trovaci hrane” mogu biti poreklom od bolesnih ljudi i životinja, od njihovih izlucevina ili iz spoljašnje sredine što je na nama da utvrdimo. Trovanje ljudi mogu izazvati i specificni trovaci medu kojima na prvom mestu treba pomenuti salmonele, zatim bakterije koje dovode do alimentarnih intoksikacija izazvanih bakterijskim toksinima. Trovanje ljudi hranom može biti izazvano i takozvanim uslovno patogenim mikroorganizmima cije prisustvo u namirnicama dovodi do razlaganja pojedinih hranljivih materija te namirnice i do njenog kvara.

Da bi se sprecio kvar namirnica mora se voditi racuna i o higijenskim uslovima u toku njene proizvodnje, distribucije, cuvanja u prometu i u kucnim uslovima. Naime, za neispravnost namirnica ne možemo uvek da okrivljujemo proizvodaca. Vrlo cesto kvarljivost nastaje zbog nepravilnog cuvanja i lagerovanja. Da bi se to izbeglo lako kvarljive namirnice koje se cuvaju u frižiderima i zamrzivacima treba u najkracem roku i u odgovarajucoj ambalaži dostaviti do mesta gde ce biti lagerovane i konzumirane. Istovremeno treba voditi racuna i o roku upotrebljivosti namirnica.

Pored redovne kontrole životinja na farmama i mesa odnosno mesnih preradevina u klanicama i kasapnicama, Institut obavlja i redovna ispitivanja namirnica - sira, kajmaka i jaja na pijacama. Takode, najsavremenijim aparatima ovde se obavljaju i pregledi mesa radi utvrdivanja eventualnog prisustva trihinele. U funkciji su dve metode ispitivanja na trihinelozu, to su metoda digestije koju je Institut akreditovao i metoda kompresije.

Uzorkovanje u prometu od strane Instituta je uvek sa Republickom veterinarskom inspekcijom. Kao i sa mesta proizvodnje i u prometu se, pored uzoraka obavezno uzimaju i higijenski brisevi kako bi se ustanovilo higijensko stanje pogona odnosno mesta prodaje. Kada su u pitanju kontrole u proizvodnim objektima, industrijama mesa i mleka, postoje ugovorne obaveze Instituta prema njima i to je uglavnom obaveza kontrole najmanje jednom mesecno. Ukoliko postoje prijave na neispravnost onda se od strane inspektora zahteva ciljano uzorkovanje.

Namirnice na pijacama u Požarevcu i Kostolcu u skladu sa sklopljenim ugovorom sa lokalnom samoupravom, vec trecu godinu redovno se ispituju pa je zahvaljujuci tome neispravnost svedena na svega 10 odsto za razliku od pocetka ovog posla kada je evidentirano cak 50 posto neispravnih namirnica.

U Odeljenju za ispitivanje namirnica animalnog porekla kao i u Odeljenju za ispitivanje hrane za životinje zaposlena su tri lica. Pored šefa koji je veterinar sa odredenim specijalizacijama, rade i dva veterinarska tehnicara od kojih je jedan uzorkovac, a drugi je laborant. NJihov svakodnevni rad zasniva se na stalnom osposobljavanju i obrazovanju tako da ovde nisu retki odlasci na razna savetovanja i seminare, a jedan od takvih je i Prvi simpozijum posvecen bezbednosti hrane koji ce se 16. i 17. oktobra održati u Beogradu na Fakultetu veterinarske medicine.

ZAŠTITA ZDRAVLJA ŽIVOTINJA

U Odeljenju za ispitivanje sirovina (komponenti) i gotovih krmnih smeša za sve kategorije životinja, glavni akcenat se stavlja na ispitivanje mikrobiološke i mikrotoksikološke ispravnosti uzoraka. Ovakvom pristupu kontrole hrane za životinje zapocinje zapravo kontrola primarne proizvodnje. Od kvaliteta i mikrobiološke ispravnosti hrane zavisice i zdravlje ljudi. Pravilnom ishranom životinja, naime dobijamo zdravu sirovinu koja se potom koristi za proizvodnju zdrave hrane za ljude.

S.E.

ZAJEDNICKA AKCIJA ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE, DOMA ZDRAVLJA I BOLNICE POŽAREVAC

“PODRŠKA MAJKAMA DA DOJE ZASLUŽUJE ZLATNU MEDALJU”

- Na prošlonedeljnoj centralnoj manifestaciji u Požarevcu održanoj u okviru kampanje Nacionalne nedelje u kojoj je promovisano dojenje, dvadeset najuspešnijih majki dojilja nagradeno srebrnim medaljama ciji je darodavac Zlatara “Magdalena”

Da je majcino mleko izvor lepote i zdravlja potvrdila je i prošlonedeljna manifestacija održana u Požarevcu u okviru kampanje Nacionalne nedelje promocije dojenja. Organizatori, Zavod za javno zdravlje odnosno Odeljenje za promociju zdravlja ove ustanove, Dom zdravlja Požarevac - Služba polivalentne patronaže i požarevacka Bolnica odnosno Zdravstveni centar Požarevac, potrudili su se da na najlepši moguci nacin promovišu znacaj majcinog mleka za zdravlje kako bebe tako i majke. Nacionalna nedelja promocije dojenja pocela je 29. septembra, a završena 5. oktobra pod sloganom “Podrška majkama da doje zaslužuje zlatnu medalju”. Nešto stariji Požarevljani koji su prisustvovali ovoj svecanosti rado su se prisetili pocetka ove manifestacije i doktora medicinskih nauka, pedijatra Miomira Brankovica koji je najzaslužniji što u Požarevcu postoji veoma duga tradicija podrške dojenja i negovanog deteta.

Brojne mališane i njihove roditelje kao i ostale goste, prva je pozdravila prim. dr Zorica Mitic, direktorka Zavoda za javno zdravlje Požarevac izražavajuci zadovoljstvo što je medu prisutnima veliki broj saradnika Zavoda bez kojih ova kampanja ne bi uspela.

Obracanje ucesnicima skupa dr Svetlana Radovic, direktorka Doma zdravlja zapocela je recima: Drage mame i tate. Ova višegodišnja manifestacija je iz godine u godinu poprimala sve veci broj ucesnika i menjao se sastav koji je ovde dolazio. Prvo su nam stidljivo dolazile samo mame sa bebama, pa su onda pocele da dolaze mame i bake sa bebama, sada dolaze citave porodice i jako mi je drago da vidim ovoliko tata koji su došli da obeležimo ovaj dan. Dom zdravlja je jedan od domacina ove manifestacije i ja licno mislim da vec sama cinjenica da smo prisutni u ovolikom broju je dovoljna da shvatimo da je dojenje najbolja, najzdravija i neuporedivo najvažnija stvar na svetu za vaše dete.

Ovo je 15 godina kako se na nivou Srbije obeležava Svetska nedelja posvecena dojenju. Na tu cinjenicu ovom prilikom podsetila je dr Ðurda Kisin iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut”- Centar za promociju zdravlja.

—Mi želimo da se svaki stanovnik ove države rodi zdrav, da što duže bude zdrav i da imamo zdravu populaciju koja ce stariti u punom potencijalu. I zato je dojenje prvi kamen temeljac koji treba da ima široku podršku - pet nivoa podrške. To je pre svega podrška porodice, suprug koji podržava svoju suprugu odnosno partnera, starija deca i ostali clanovi porodice. Druga karika u lancu je podrška na nivou zajednice i posebno radne organizacije. Mi želimo da žene rade ali i da radaju, da bez problema doje svoje bebe i da ni jedan poslodavac, bilo državni ili privatni ne pita da li imaš decu, da li planiraš udaju i porodicu, odnosno odsustvo zbog trudnoce i porodaja. Sledeca podrška je u vanrednim situacijama, kad je majka bolesna, kada se dešavaju neke ružne situacije, nadamo se da su bombardovanje i rat za nama, ali je zato dovoljno da nema struje nekoliko sati i eto vanredne situacije u kojoj ne možemo bezbedno pripremiti hranu za bebe. Majcino mleko je uvek spremno i uvek dostupno i najekonomicnije za ishranu. Mi želimo da se rada što više beba, da majke budu zdrave i da doje svoju decu. Ova deca najbolje govore šta su to dobro njihove majke ucinile za njihov izgled i zdravlje. Zato vam sleduju medalje, rekla je dr Ðurda Kisin.

U nastavku svecanosti dr Miloš Brankovic, pedijatar u požarevackoj Bolnici govorio je o znacaju majcinog mleka za zdravlje deteta kao i o tome koliko je dojenje dobro za zdravlje same dojilje. On je posebno skrenuo pažnju na cinjenice da su deca koja se hrane majcinim mlekom zdravija i imunija od onih mališana koji nisu imali tu srecu. U odnosu na one bebe koje su hranjene veštackom hranom, dojena deca rede obolevaju od karcinoma, manja su podložna infekciji gornjih disajnih puteva, imunija su na zapaljenja srednjeg uha, kod njih je pravilniji razvoj vilice i zuba, bolji im je vid, anemija je mnogo reda...Najzad, ustanovljeno je i da je stepen inteligencije kod dojene dece viši. Istovremeno i žene koje su dojile svoju decu, zdravije su i manje sklone oboljenjima kao što su karcinom, dijabetis...

—Cela prica o dojenju je pocela pre 15 godina kada je ustanovljeno da naša zemlja koristi enormne kolicine adaptiranog, veštackog mleka za ishranu beba. U poredenju sa drugim razvijenim zemljama naš procenat dece na podoju bio je veoma mali. S druge strane, ako imamo u vidu znacaj dojenja u smislu da deca koja su dojena manje obolevaju od malignih bolesti, od šecernih bolesti, od upale uha, proliva i još niza teških obolenja, onda je pitanje dojenja od velikog, nacionalnog znacaja. Dojenje je dakle izuzetno važno za zdravlje ove nacije i zato smo se mi danas okupili ovde, rekao je Brankovic.

Svecanost su svojim nastupom, recitovanjem i pevanjem o mami, tati, braci i sestrama uvelicali mališani Predškolske ustanove “LJubica Vrebalov” da bi potom majkama, uspešnim dojiljama cije su bebe rodene u Nedelji dojenja 2007. godine, direktorka Zavoda za javno zdravlje prim.dr Zorica Mitic urucila srebrne medalje dar Zlatare “Magdalena”. Ukupno je nagradeno dvadeset majki. Zahvalnice za organizaciju manifestacije i uspešnu promociju dojenja dobili su: ispred Instituta za javno zdravlje Srbije, Centra za promociju zdravlja prim. dr Ðurda Kisin, Služba polivalentne patronaže Doma zdravlja Požarevac, Služba za zdravstvenu zaštitu dece Doma zdravlja Požarevac, Savetovalište za trudnice Doma zdravlja, Odeljenje pedijatrije Opšte bolnice, Akušersko odeljenje Bolnice, Predškolska ustanova “LJubica Vrebalov”, Zlatara “Magdalena”,Megamarket “M Rodic” koji je za mališane obezbedio posluženje i Odeljenje za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Požarevac.

S.E.

DAN POLJA KUKURUZA

“FILIP” I “PIONEER” U FUNKCIJI PROIZVOÐACA

- Na oglednom polju zastupljeno deset hibrida razlicitih grupa zrenja

U organizaciji preduzeca “Filip” i kompanije “Pioneer” proteklog cetvrtka održan je Dan polja kukuruza, strucna i edukativna manifestacija na kojoj su predstavljeni najnoviji hibridi ove selekcione kuce. Skupu su prisustvovali Saša Valjarevic gradonacelnik grada Požarevca, Miomir Ilic, predsednik gradske Skupštine i Sladan Stevic, clan Gradskog veca zadužen za poljoprivredu.

Prilikom obilaska oglednog polja Saša Filipovic, generalni direktor i vlasnik preduzeca “Filip” naglasio je da je cilj ove manifestacije da se poljoprivrednici upoznaju sa novinama u proizvodnom programu kompanije “Pioneer”. Inace, na parceli je zasnovano deset hibrida, od ranijih, srednje ranih, srednjih do kasnih hibrida, a koliki su prinosi i vlažnost ustanovilo se odmah na licu mesta posle kombajniranja. Ova godina je bila sušna, rezerve vlage se nisu nadoknadile u toku zime i zbog toga ne mogu se ocekivati ni rekordni prinosi. Na oglednom polju je prilikom jesenjeg oranja zaorano 3 kg mešavine po aru, a pred setvu baceno je još 3 kg uree po aru. Setva je obavljena u optimalnom roku 11. aprila.

Rezultati na oglednom polju

Treba naglasiti da je “Pioneer” jedina kompanija u Centralnoj Srbiji koja skida svoje oglede u prisustvu proizvodaca i na licu mesta meri vlagu, težinu i projektuje prinos. Na ovom ogledu hibridi A 24 i F 73 postigli su oko 5 t/ha sa gustinom od 72.000, odnosno 73.000 biljaka. Da je bio manji broj biljaka po hektaru klip ne bi toliko porastao i ne bi bilo toliko zrna, a vlažnost se kretala od16 do 17%. Kod hibrida N 01 i B 08 pocinje da pada prinos na oko 4,5 t/ha. Hibridi srednje grupe zrenja (FAO 500) K 67 i F 38 svuda su se pokazali dobro i dali su prinos od skoro 6 t/ha sa gustinom od 68.000 i 64.000 biljaka po hektaru, tako da su u ovom ogledu oni bili favoriti. Najviše je podbacio hibrid B 23 ciji je prinos pao na 3,7 t/ha sa gustinom od 53.000 biljaka po hektaru. Zbog toga na ovom podrucju umesto njega bolje je koristiti F 02 koji se svuda pokazao kao standardan hibrid. Kasniji hibrid H 31 sa malo vecom gustinom dao je skoro 2 tone veci prinos od B 23. Hibridi P 88 i D 12 imaju manju gustinu, medutim velike su vlažnosti i nisu postigli neke prinose. Preme recima Aleksandra Vidica, regionalnog menadžera “Pioneer -a” za Centralnu Srbiju, generalno ovde su se odlicno pokazali K 67 i F 38 (FAO 500) i H 31 (FAO 600) odnosno srednji i srednje-kasni hibridi.

Inace, za primenu herbicida u kukuruzu bila je zadužena firma “Bayer CropScience”, tako što je pola ogleda radeno sa kombinacijom 2 l/ha “Eljuip-a” i 1 l/ha “Laudis-a” zbog vece zastupljenosti uskolisnih korova. U slucaju da preovaladuju širokolisni korovi, kao što je palamida, išlo bi se obrnutom kombinacijom. Na drugoj polovini ogleda korišcen je nov herbicid “Maister” koji predstavlja kompletno rešenje za širokolisne i uskolisne korove. Porast kukuruza u trenutku prskanja kada su u pitanju herbicidi ove kompanije ne predstavlja veliki problem, jer su oni vrlo selektivni za kukuruz, ali treba voditi racuna o porastu korova. “Laudis” je namenjen za širokolisne korove, ali obuhvata muharike i sirak iz semena i istice se njegova tolerantnost u onosu na kukuruz tako da je on jedan od retkih koji može da se primenjuje u kukuruzu i nešto kasnije. Cilj herbicida je da iskontroliše korove, kako oni ne bi napravili štetu, odnosno uzeli hranu i vodu kukuruznoj biljci.

IZGRADNJA SILOSA I SUŠARE U ZAVRŠNOJ FAZI

U neposrednoj blizini oglednog polja gosti su imali prilike da obidu silose i sušaru preduzeca “Filip” cija je izgradnja u toku. “Želja nam je bila da na Dan polja svecano otvorimo ove silose, s obzirom na to da smo krajem prošle godine zatvorili kompletnu konstrukciju finansiranja od 50 miliona dinara kolika je vrednost investicije. Smatrali smo da cemo za dva, tri meseca dobiti sve papire, ali, nažalost, tek 22. maja smo dobili akt o izgradnji, a tek 15. avgusta dozvolu za gradnju. Nakon toga trebalo je pribaviti još mnogo dozvola i saglasnosti što je znacajno uticalo da se kasni sa izgradnjom. Naravno mi smo u momentu dobijanja dozvole krenuli sa intenzivnom izgradnjom i do sada gradevinske radove smo skoro potpuno okoncali. Oprema iz Italije je stigla i za desetak dana krenucemo sa montažom. Do kraja godine obavicemo tehnicki prijem objekta, a naredne godine sledi prijem jecma, zatim pšenice, kukuruza, suncokreta i drugih kultura”, istice Milutin Filipovic, direktor proizvodnje preduzeca “Filip”.

U sklopu kompleksa gradi se sušara kapaciteta 10 tona na sat, jer je cinjenica da se u poslednje vreme kukuruz sve više kombajnira u zrnu sa povišenom vlažnošcu koja zahteva sušenje. Kompleks treba da obezbedi kvalitetno sušenje, skladištenje i dalje realizaciju prodaje poljoprivrednih proizvoda. Ove godine iz organizovane proizvodnje preduzece “Filip” je preuzelo 10 tona pšenice, ocekuje se otkup 4.500 tona suncokreta, a naredne godine bice organizovano i kreditiranje proizvodnje kukuruza tako da ce kapaciteti biti maksimalno iskorišceni. Inace, trenutno su izgradeni silosi skladišnog kapaciteta 5.500 tona, a u konacnoj završnoj fazi kapaciteti ce biti povecani na 8.500 tona.

D.Dinic

ZAVRŠENI RADOVI NA IZGRADNJI NOVOG DALEKOVODA SNAGE 10 KILOVOLTI

JACA STRUJA U BARU I KASIDOLU

- Projekat izgradnje novog dalekovoda zajednicki realizovali požarevacka “Elektromorava”, Direkcija za izgradnju i mesne zajednice Bare i Kasidol

Meštani Bara i Kasidola uspeli su u svom naumu da reše problem višegodišnjeg neredovnog i nekvalitetnog snabdevanja elektricnom energijom. U saradnji sa “Elektromoravom” i Direkcijom za izgradnju oni su krajem prošlog meseca, privodenjem kraju radova na postavljanju novog dalekovoda, u potpunosti realizovali zajednicki projekat vredan 4 miliona i 600 hiljada dinara. Novim dalekovodom dužine 2,5 kilometra i snage 10 kilovolti, uspostavljena je veza sa trafostanicom Bratinac 35/10. Inace, do sada je napajanje Bara i Kasidola vršeno nepouzdanim dalekovodima preko nekoliko naselja iz trafostanice Majilovac. Radove na izgradnji novog dalekovoda izvelo je Javno preduzece “Elektromorava” Požarevac.

— Izgradnjom ovog objekta uspostavili smo vezu prema trafostanici 35/10 Bratinac tako da sada naselja Bare i Kasidol imaju napajanje i iz te trafostanice i iz trafostanice Majilovac. Ja bih posebno istakao da je ovo projekat na kome smo saradivali sa Direkcijom za izgradnju Grada Požarevca i sa Mesnom zajednicom Bare, da je ovo rezultat zajednickih napora “Elektromorave”, Direkcije, Bara i Kasidola i da smo na ovaj nacin jedan dobar deo našeg konzuma koji je do sada imao nepouzdano snabdevanje elektricnom energijom i elektricnom energijom lošijeg kvaliteta, doveli u normalu. U ovom trenutku kada se radovi privode kraju možemo da kažemo da ce naselja Bare i Kasidol imati sigurno i kvalitetno snabdevanje elektricnom energijom. To je jedan posao koji je i za Elektromoravu i za žitelje ovih sela izuzetno znacajan tako da ocekujem da cemo i u narednom periodu, i na ovom podrucju ali i u drugim delovima našeg konzuma, ostvarivati slicnu saradnju, istice direktor “Elektromorave” Pavle Pavlovic.

Preko ovog dalekovoda stabilno napajanje elektricnom energijom bice uspostavljeno i u selu Smoljinac.

Za stanovnike sela Bara, rešenje ovog problema veliki je poduhvat. Prema recima LJubiše Nikolica prakticno je ovom investicijom ostvareno napajanje sa tri strane. Sami meštani su zajedno sa Direkcijom u izgradnju dalekovoda uložili polovinu neophodnih sredstava, a drugu polovinu obezbedila je Elektrodistribucija. Meštani su takode ucestvovali i u gradevinskim radovima koji su poceli u julu ove godine tako da je kompletan projekat realizovan za dva i po meseca.

S.E.

PETROVAC:ODRŽANA 25. IZLOŽBA PRIPLODNIH KRAVA I STEONIH JUNICA

LEPO, LEPŠE I NAJLEPŠE

- U kategoriji krava najlepše grlo je „Kristina” cuvenog vlasnika i odgajivaca Ivice Obradovica iz Orljeva

- Ucestvovalo ukupno 78 grla, a po, prvi put, prikazane i kolekcije ovaca

U Petrovcu je minule subote održana 25. izložba priplodnih krava,steonih junica i kolekcija ovaca, kao i izložba savremene poljoprivredne mehanizacije. Pokrovitelji izložbe bili su: Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredau i šumarstvo Republike Srbije, Skupština opštine Petrovac a organizator manifestacije Agrarni fond opštine Petrovac.

Donatori manifestacije bili su: “Kompanija „Dunav osiguranje Glavna filijala Požarevac,Prokredit banka Svilajnac i Preduzece Union MZ Požarevac. Inace, osim opštinskog rukovodstva izložbi je prisustvovao i nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic, koji je i pozdravio prisutne.

REC NA OTVARANJU

Ovu izložbu otvorio je narodni poslanik u Skupštini Srbije Miletic Mihajlovic koji je najpre pozdravio sve proizvodace i ucesnike a zatim rekao:

„Pripali su mi cast i zdovoljstvo da vas u ime opštine Petrovac sve skupa pozdravim, od predstavnika Ministarstva poljoprivrede, profesora fakulteta, do Zavoda za poljoprivredu „Stig” u Požarevcu. Osim izložbe krava i junica danas smo po prvi put imali prilike da vidimo ovde i kolekciju ovaca i svinja koje su u vlasništvu Uniona MZ Požarevac. Naša opština nastoji da da svoj puni udeo u una-predivanju poljoprivredne proizvodnje i veoma nam je stalo da i opština i država pomognu našim ljudima koji se bave poljoprivredom. Želim da se još dugo zajednicki nalazimo na ovim poslovima.

U ime Agrarnog fonda prisutnima se obratio i direktor Radovan Lala Davidov koji je rekao na pocetku da na izložbi ima šta da se vidi, oceni i nauci. Podsetio je da se ova manifestacija održava u teškim vremenima po zadrugarstvo, ali i da poljoprivrednici veruju u veci iskorak i boljitak stocarske proizvodnje.

„Mi smo jedna od retkih opština koje neguju ovakav vid okupljanja, jer smo i poljoprivredni kraj, a jedna od kljucnih grana u toj oblasti upravo je stocarstvo. Podsecam da u ovom momentu ima u opštini 2.290 registrovanih domacinstava,22. 640 obeleženih grla goveda, a više od 2.500 je umaticeno. U Branicesvkom okrugu opština Petrovac zauzima prvo mesto,ispred druge Žagubice i treceg Požarevca. Upravo iz tih, podsticajnih razloga naša opština je marta 2005. godine osnovala Agra-rni fond, sa, makar skromnim sredstvima usmeravanja u kreditiranje pro-izvodnje, uvodenje novih tehnologija u biljnoj i stocarskoj proizvodnji, pro-izvodnji sadnog materijala, povrtarsku proizvodnju, edukaciju poljoprivrednika prilikom nabavke priplodnog i tovnog materijala, kao i kupovinu poljoprivednih mašina.

Za nepune tri godine postojanja Agrarni fond je kreditirao više od 30 proizvodaca i jedan broj zadruga,pripremio desetak predavanje i seminara iz gotovo svih oblasti proizvodnje i zaštite bilja i pomogao i bukvalno sve manifestacije organizovane na tlu naše opštine od kojih neke kao Bacijada imaju i republicki karakter. Prema prognozama za naredni period u svetu se ocekuje povecanje potrošnje poljoprivrednih proizvoda i potražnja raznovrsne zdrave hrane. To je šansa i za našu zemlju i za našu opštinu.

Istovremeno,tokom proteklih sedam meseci Vlada Srbije usvojila je 32 uredbe koje predstavljaju kontinuitet finasiranja poljoprivrede sredstvima subvencije iz Agrarnog budžeta. Od pomenutih 32,10 uredbi se odnose na stocarstvo, mesnu i prehrambenu industriju.

Podsecam: davne 1977. godine kod nas ovde održana je prva i smotra krava na kojoj je bilo izloženo cak 269 grla. Danas na ovoj 25. jubilarnoj izložbi imamo 78 grla. I sami zakljucite koliko nas još napora ceka da povratimo i revitalizujemo stocni fond na našem podrucju pa i u Republici Srbiji. Stariji ucesnici se secaju sa nostalgijom kako smo ranijih godina smotre i izložbe organizovali prvo po zemljoradnickim zadrugama, a najbolja grla ucestvovala su na regionalnim smotrama.Pa, ako nije baš najmasovnije, mi se trudimo da zadržimo tradiciju kako bi bila bolja situacija u stocarstvu”, rekao je u svom obracanju poljoprivredncima i svim ucesnicima Radovan Lala Davidov.

NAGRAÐENA GRLA

Za najbolju kolekciju ovaca dodeljeno je svakom vlasniku po 3.000 dinara, diploma, pehar i paket soli. A najboljoj kolekciji ovaca koju je imao Trifun Trujic iz Ranovca nagradu je urucio profesor doktor Sreten Jelic. Trujic je dobio i fosfornu smešu za jagnjad.

Dodeljene su nagrade i za kolekciju krava. Vlasnici su dobili pehare, diplome i novcanu nagradu od 5.000 dinara. Kolekcije su predstavili Zaviša Vujicic iz Rašanca, Snežana Mikšic iz Kladurova, Svetislav Strainovic iz Ranovca, Ivica Obradovic iz Orljeva, Zlatko Zaric iz Ranovca, Dance Sekulic iz Kladurova, Zlatica Jovic Janoševic iz Dubocke, Radovance Matejic iz Vošanovca, Miodrag Lazarevic iz Rašanca i Milomir Jovanovic iz Covdina. Nagrade je urucio Radovan Rakovic, vd direktora KJP „Izvor” Petrovac.Najbolja kolekcija bila je Ivice Obradovica iz Orljeva, a nagradu je urucio nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic.

U ketegoriji junica dodeljene su tri nagrade koje je urucila zamenik predsednika SO Petrovac Violeta Bogosavljevic. A nagrade su: diploma, 5.000 dinara i pehar, kao i smeše za koncentrate. Druga pratilja je bilo grlo Radovanceta Matejica iz Vošanovca,a prva pratilja grlo Zlatka Zarica iz Ranovca.

Šampionka u kategoriji junica je grlo Zlatice Jovic Janoševic iz Dubocke , a ovom vlasniku nagradu je udrucio Milance Acimovic, predsednik SO Petrovac. Šampionka je dobila novcanu nagradu od 8.000 dinara, dar Agrarnog fonda, sto evra od Prokredit banke, 7.000 dinara od Agrobanke,naravno diplomu i pehar.

U kategoriji prvotelki bilo je tri nagrade. Druga pratilja je bila Miladina Dragovica iz Ranovca. Nagrade su:pehar, diploma,novcani iznos od 5.000 dinara Agro fonda, pedeset evra Prokredit banke, kao i smeša koncentrata. Nagradu je urucio narodni poslanik Miletic Mihajlovic. Prva pratilja je bila grlo „Seka” vlasnika Zaviše Vujicica iz Rašanca. Iznos je slican, kao i kod druge pratilje, izuzev novcanog iznosa, veci je za hiljadu dinara. Šamionka u ovoj kategoriji Zlatice Jovic iz Dubocke. NJoj je pripao iznos od 8.000 Agrarnog fonda, sto evra Prokredit banke,smeša koncentrata,pehar i diploma.

U kategoriji krava druga pratilja je bila grlo Milomira Jovanovica iz Covdina. Jovanovic je dobio diplomu, pehar, novcani iznos od 5.000 dinara,sto evra od Prokredit banke sto odsto koncentrat,Agrobanka je dala 7.000 dinara,a nagradu je urucio Radovan Davidov direktor Agrarnog fonda. Prva pratilja je grlo Svetislava Strainovica iz Ranovca. Vlasnik je dobio diplomu, pehar, i 7.000 dinara od Agrarnog fonda, sto evra Prokredit banke i, naravno, smeše koncentrata.

Šampionka u kategoriji krava je grlo „Kristina” vlasnika Ivice Obradovica iz Orljeva,a nagradu je urucio predsednik opštine Petrovac Radiša Dragojevic, covek koji je izuzetno zaslužan za mnoge aktivnosti na planu razvoja i unapredenja stocarstva. Nagrade su: pehar, diploma, deset hiljada dinara od Agrarnog fonda, dve stotine evra Prokredit banke, deset hiljada dinara dar, Agrobanke, Union MZ iz Požarevca dodelio je suprasnu nazimicu vlasniku šampionke.

RADIŠA DRAGOJEVIC, PREDSEDNIK OPŠTINE PETROVAC

BLAGO IZ DOLINE MLAVE

Ovo što smo svi videli to je naše veliko blago,najlepša grla krava, junica i ovaca na jednom mestu. Iako stocarstvo nije u dobroj situaciji, mi na našem podrucju nastojimo da,koliko možemo finasijski i na druge nacine, podsticemo njegov razvoj. Mi smo poljoprivredno podrucje, to je naš resurs, naša realnost.

S.Ristic

U MUZICKOJ ŠKOLI “STEVAN MOKRANJAC”

NACIONALNA KONCERTNA SEZONA

Prošlog cetvrtka u Muzickoj školi “Stevan Mokranjac” u Požarevcu pocela je Nacionalna koncertna sezona. Ovaj znacajni umetnicki dogadaj, na kome ce, svakog cetvrtka do 18. decembra nastupati naši najeminentniji umetnici besplatan je za sve ljubitelje muzike. Nažalost, i ovoga puta može se konstatovati “vec videno”, jer je pred pocetak sezone došlo do problema oko finansiranja prouzrokovanog otkazanom podrškom Ministarstva kulture, tako da je u toku potraga za sponzorima i donatorima. Koncerti ce, ipak, biti održani, najavljuje direktor škole Zoran Maric.

Proteklog cetvrtka publika je uživala uz profesore sa Fakulteta muzickih umetnosti u Beogradu, Dejana Mladenovica (viola) i Uki Ovaskainena (klavir), dok ce ova nedelja biti izuzetak u smislu mesta i vremena nastupa, te ce Simfonijski orkestar mladih, cije je osnivac i Muzicka škola iz Požarevca, biti održan sutra u 20 sati u Velikoj sali Centra za kulturu. Svi ostali koncerti održavace se cetvrtkom u koncertnoj sali Muzicke škole sa pocetkom u 19.30.

p class="Text">- Drugi deo sezone održace se na prolece, najavljuje Maric i dodaje da školi mnogo znaci ovih trinaest koncerata koji ce i dalje, zajedno sa organizatorom, Aleksandrom Serdarom i agencijom “Orfej” škola organizovati u svom prostoru.

Paralelno sa ovom aktivnošcu, Muzicka škola organizuje i druge nastupe, kao što je koncert održan u petak na kome je nastupio Miloš Mihajlovic (klavir), još jedan profesor sa Fakulteta muzickih umetnosti u Beogradu, koji u svojoj biografiji ima nagrade sa najvecih takmicenja klavira u zemlji i inostranstvu.

Ne staje se ni sa školskim nastupima. Ucenici su prošle srede nastupali u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu dok je septembar obeležen sa petnaestak nastupa.

8.OKTOBAR- SREDA- 20 CASOVA: SIMFONIJSKI ORKESTAR MLADIH , Dirigent Nenad Petkovic, Umetnicki realizator LJubiša Jovanovic, klarinet

Dom kulture- Velika sala

16. OKTOBAR- Zoran Krajišnik, gitara

23. OKTOBAR - Vladimir Blagojevic, harmonika

30. OKTOBAR-Jurij Kol, klavir, Ukrajina

6.NOVEMBAR- Ante Grgin, klarinet i Antonela Grgin, klavir

13. NOVEMBAR -Kristina Suklar, violina i Iris Kobal, klavir

20. NOVEMBAR- Ilija Marinkovic, violina i Aleksandar Serdar, klavir

27. NOVEMBAR- Mladi nastupaju - Stevan Spalevic - klavir, Jelena Jakovljevic

4. DECEMBAR - Trio TIMBRE

11.DECEMBAR-Ivana Acimoska, violina i Aleksandar Serdar, klavir

18.DECEMBAR- Aleksandar Tasic, klarinet i Zoran Krajišnik, gitara

T.R.S.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice “dr Voja Dulic” u Požarevcu u periodu od 26.09.2008 - 03.10. 2008. godine rodeno je 20 beba od toga 9 muških i 11 ženskih.

Sinove su dobili:

Ilic Žaklina i Stojicevic Milorad iz Požarevca, Murina Nedijana i Esmir Demirovic iz Kotolca, Mladana Stojkovic i Jovan Rajkovic iz Milatovca, Aleksandra i Nikola Ðuric iz Radoševca, Sanela i Milan Petrovic iz Šljivovca, Nataša i Dragan Radulovic iz Osanice, Simona i Vladimir Lazic iz Kuceva, Ivana Stojkovic i Novica Markovic iz Krepoljina, Emina Yafic Dundic i Igor Dundic iz Požarevca.

Kcerke su dobili:

Milena i Ivan Simic iz Požarevca, Tamara Miladinovic i Nenad Negic iz Dubravice, Živanovic Genina Florinela i Živica iz Lucice, Marina Stevic i Darko Radojkovic iz Oreovice, Dušica Stojkovic i Pera Nikolic iz Požarevca, Marina i Nenad Jovic iz Brežana, Jasmina i Dragan Stefanovic iz Požarevca, Aleksandra i Predrag Mladenovic iz Požarevca, Sanela i Zoran Radovanovic iz Biskuplja, Elizabeta Zejneli i Elvis Krasnici iz Požarevca.

STUDIJA O KNJIŽEVNOM DELU CEDE POPOVICA

VELIŠA JOKSIMOVIC - MAGISTAR KNJIŽEVNOSTI

Nedavno je iz štampe izašla studija Veliše Joksimovica pod nazivom “Književno delo Cede Popovica”,pripovedaca i humoristicko-satiricnog pisca koji je poreklom iz Velikog Laola kod Petrovca a živeo i stvarao u Smederevu.Knjigu su zajednicki objavili Muzej u Smederevu i opština Smederevo. Zapravo, studija predstavlja neznatno izmenjenu verziju magistarskog rada koji je odbranjen na Filološkom fakultetu u Beogradu. Zahvaljujuci uspešnoj odbrani danas je Požarevljanin Veliša Joskimovic magistar književnosti.

Rad sadrži cetiri dela. U prvom prati se geneza autorovog stvaralaštva,drugi deo bavi se realistickim okvirima pripovedanja Cede Popovica,u trecem se govori o odnosu humora i satire u njegovim pripovetkama.Cetrvti deo predstavlja pokušaj da se Popovicevo delo osvetli pojedinacnim aspektima.

Recenzent ove studije, profesor doktor Dušan Ivanic veli da je ova knjiga izuzetan rezultat jer je Veliša Joksimovic uspeo da dode do velikog broja Popovicevih tekstova svih vrsta, od proze, publicistika,kritika, polemika, te se pojavljuje niz novih pojedinosti iz riznica arhiva i rukopisne zaostavštine. Na kraju, Ivanic argumentovano zaklju-cuje da je Popovic imao veze sa nekolicinom srpskih pisaca toga vremena, Nušicem, Sremcem, Domanovicem i smatra da je ova knjiga veliki dogadaj u srpskoj književnoj istoriografiji.

S. Ristic

HUMORESKA

ZANIMLJIVA ZANIMANJA

Postoje na svetu, a i kod nas, razna zanimanja. Cak su po neka cudna i posve zanimljiva. Plus što se danas sve to izokrenulo (naopako!) i ispomešalo, tako da mnogi obavljaju poslove za koje nisu strucni; žene su preuzele muške poslove (i obrnuto), mladi komanduju starijima... Budi bog s njima, da se covek prekrsti levom rukom! A, izgleda, da Srbima sve polazi za rukom, narocito kad prekrste ruke i kad ne rade ništa!

I sad, šta se dešava? Ne postoje cisto muška zanimanja, a ni ženska (prljavih ima koliko hocete!), a za to su se ženske izborile, za ta svoja prava, tj. da mogu da rade (to i dokazuju!) i muške poslove.

Recimo, u prosveti, imate i muškarce i žene, ali, ne kaže se džabe da je istorija uciteljica života, a istorija se ponavlja, pa vi sad vidite! Zato se u školi cesto može cuti: “Hajde da ponovimo!” Verovatno se pri tom misli na lekciju iz istorije!

Mnogi naši gradani vole da placaju na šalterima i ono što im se ne placa, jer tamo rade simpaticne službenice i kada one procvrkucu “Sledeci, molim “, nema tog muškarca, maco - mena, koji se ne uhvati za džep. Samo to može preci u jednu naviku kao takvu i da pojedine ženske pocnu i u krevetu da uzvikuju: “Sledeci!”, što se svakako ne bi svidelo njihovim partnerima.

Postoje i zanimanja koja su tipicno ženska ili uglavnom njihova. Jedno od takvih je i medicinska sestra, pa kad covek, daleko bilo, mora da primi injekciju, pored takve jedne nežne i lake ruke, jednostavno zaboravi na strah i bol.

Da ne pricamo sada o tome i ovde da žene igraju fudbal, vaterpolo, skacu s motkom, boksuju se i upražnjavaju ostale sportske discipline, jer to je, dakako, svima vec poznato.

Ali, jedno malo rede žensko zanimanje, je vozac. Ne toliko automobila, koliko traktora, kamiona, autobusa i ostalih teških mašina. Samo, ne malo, bio je iznenaden moj komšija kada je u Beogradu morao da koristi mali voz, tj. tramvaj i kada je video osobu nežnijeg pola za upravljacem ili kocnicama, jer tu se samo koci pošto tramvaj ide po šinama, pa ove osobe nazivaju kocnicarima.

Pošto je bila velika gužva tramvajdžika viknu:

- Ajmo, sredina malo napred, da udu i ova dvojica što vise!

To isprica komšija i poce da meša ajvar.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srbi su pobožan narod i u Evropu ce uci na Sv. Nikad!

- Govori iz duše, a prica iz stomaka.

- U Srbiji bog pa kum - odlucuje o tvom životu!

- Sve moje jeseni su južne!

- Plašim se da ne bude, ako rakija postane srpski brend, levo - desno nigde Evrope!

Miodrag Lazarevic

RECEPT REC NARODA

ŠARAN (KARAŠ) SA ALEVOM PAPRIKOM

Sastojci:

1 veci ocišceni šaran

brašno, aleva paprika, ulje, so.

Uzeti šarana po mogucstvu "mlecca". Što je šaran veci utoliko bolje. Ocistiti ga od krljušti i droba i sa obe strane zaseci nožem u razmaku jednog prsta. Nasecenu ribu posoliti. Zatim uzeti toliko brašna koliko ce biti dovoljno da se riba cela u brašno uvalja. U brašno dodati i 1 veliku kašiku aleve paprike, izmešati pa u to brašno i papriku uvaljati šarana. Uzeti duvec, namazati ga uljem, staviti šarana, pa po njemu posuti dosta aleve paprike. Zaliti ga uljem. Staviti duvec u pecnicu i peci ribu prelivajuci je svakih 5-6 minuta. Vatra ne sme biti suviše jaka, jer se riba pece više od 1 sata. Najbolje je izneti ribu u istom sudu, jer se ovako spremljen šaran ne sme vaditi.

UPRAVA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVENE OPŠTINE BREŽANSKE U BREŽANU I ORGANIZACIONI ODBOR TRADICIONALNOG CRKVENO-NARODNOG SABORA U CAST PATRIJARHA SRPSKOG DIMITRIJA PAVLOVICA - BREŽANCA (LIKOVNA KOLONIJA BREŽANE NA MORAVI - 2008.)

upucuje

JAVNO IZVINJENJE

Kulturno-izdavackom centru SRPSKA KUCA u Požarevcu, u vlasništvu gospodina Bratislava Bate Golica iz Požarevca, za upotrebu autorizovanog naziva manifestacije “Kulturno-duhovne svecanosti DANI PATRIJARHA SRPSKOG DIMITRIJA PAVLOVICA” u Brežanu kod Požarevca, najavljene proteklih dana preko sredstava javnog informisanja, koja ce se održati 04-05. oktobra 2008. godine u porti crkve Cv. apostola i jevandeliste Luke u Brežanu.

>U OPŠTINI GOLUBAC

NEMA RAZBIJANJA VLADAJUCE KOALICIJE

Posle sto dana aktuelne vlasti u opštini Golubac koju cine koalicija sastavljena od odbornika Srpske radiklane stranke,Socijalisticke partije Srbije, liste Grupe gradana dr Nebojša Mijovic '' i Demokratskle stranke Srbije,a i povodom informacija u javnosti i u nekim medijima da ce se ova neprirodna koalicija uskoro raspasti, izjavu za medije dali su lokalni lideri Opštinskih odbora Socijalisticke partije Srbije i Srpske radiklane stranke Saša Marjanovic i Slobodan Miloševic, kao i sa liste grupe gradana “dr Nebojša Mijovic”.

- Sve price koje kruže unutar Golupca i po kuloarima servirane od strane DS kuhinje OO Golubac,odgovorno tvrdim nisu tacne. Opštinski odbor SPS Golubac je jedinstven i nikad nije bio jedinstveniji. U proteklih osam godina doživeli smo teške krize,teške lomove i padove,ali smo uspeli da sacuvamo partiju i da je ojacamo. Jednoglasno smo usvojili odluku o pristupanju u koaliciju sa listom grupe gradana,DSS i SRS.Prihvatili smo odgovornost da smo pre cetiri godine bili otpisani.Ali nam se isto tako svidela izjava našeg predsednika Ivice Dacica da smo napravili veliki povratak,odnosno ,,povratak otpisanih''.

Ostavimo se svada,podmetanja,politikanstva i pretnji i da zajednicki krenemo da radimo u interesu razvoja naših naselja,Golupca i cele opštine,izjavio je predsednik OO SPS Saša Marjanovic.

Zato bih još jednom obavestio gradane opštine Golubac,posebno pošto sam ja u stranci koju ovih dana potresaju unutrašnji problemi,da to nece imati nikavog uticaja na rad koalicije u Golupcu,da smo mi ostali jedinstveni i da cemo uvek i u svakoj prilici stajati iza onih ugovora i odluka gde smo zajednicki doneli i u skladu sa koalicionim sporazumom koji smo potpisali na pocetku našeg mandata,rekao je predsednik OO SRS,Slobodan Miloševic.

- Kao predsednik opštine i ,,voda'' ove ekipe koja radi i cini vecinu u opštini Golubac,zadovoljan sam sa dosadašnjim radom i saradnjom svojih koalicionih partnera. Ono što je bitno,za ovu koaliciju je,da se veoma malo vodi stranacka politika,radimo zajednicki tako da sve planove brzo realizujemo. želeo bih da kažem gradanima,što se tice same koalicije,da od njenog razbijanja nema ništa i da cemo uskoro javnosti i gradanaima podneti izveštaj o dosadašnjem radu u proteklih sto dana, kao i plan rada za naredni period, dodao je predsednik opštine sa liste GG, dr Nebojša Mijovic.

LJ.Nastasijevic

KONFERENCIJA ZA NOVINARE U SRPSKOJ RADIKALNOJ STRANCI U POŽAREVCU

MANDATI NOVIM ODBORNICIMA

Od 28. septembra ove godine vd predsednika Okružnog odbora SRS za Branicevski okrug je Saša Valjarevic i zvanicno je saopšteno javnosti na Konferenciji za novinare održanoj prošle subote u sedištu Okružnog odbora radikala u Požarevcu. Valjarevic je ovom prilikim napomenuo da je dobio sva ovlašcenja po pitanju izbornih radnji u stranci u svih osam opština Branicevskog okruga. "Bivši predsednik Okružnog odbora Veroljub Arsic razrešen je svih funkcija i iskljucen je iz stranke tako da su mu sva ranija ovlašcenja uskracena, rekao je Valjarevic napominjuci i to da su "sve informacije plasirane u medijima od strane Arsica u smislu da ce svi opštinski odbori radikala ovih dana biti na strani Udruženja gradana "Napred Srbijo" netacne. Opštinski odbori Kucevo, Petrovac , Veliko Gradište, Golubac i Malo Crnice su ostali u SRS i funkcionišu, a samo su odbornici u Žabarima i Žagubici iskazali da ce preci u novi odbornicki klub. Mi cemo od njih tražiti da vrate mandate radikalnoj stranci i u tim opštinama izabracemo nove odbornike, receno je na Konferenciji.

Što se Opštinskog odbora radikala u Požarevcu tice ostao je u Srpskoj radikalnoj stranci osim osam odbornika medu kojima je i Arsic. "Oni si izašli iz odbornickog kluba SRS, ostavke i ugovori koje su imali sa strankom predati su i na prvoj narednoj sednici njihovi mandati bice vraceni stranci koja ce naredne nedelje od Gradske izborne komisije zatražiti da iste dodeli novim odbornicima, napomenuo je Valjarevic. Na licno obracanje javnosti, kako je rekao, odlucio se po nagovoru clanstva i brojnih simpatizera kako bi se znala prava istina o dogadanjima u Srpskoj radikalnoj stranci Branicevskog okruga.

S.E.

HALO 92

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Zorana I.(1954) i Elvisa I.(1982), obojica iz Požarevca, zbog sumnje da su izvršili krivicno delo teške krade.

Oni su osumnjiceni da su brusilicom posekli metalne cevi u dužini od 1 km koje su služile za odlaganje mulja i otpada, kao i metalnu konstrukciju ispod tih cevi, vlasništvo Fabrike šecera u Požarevcu. Vrednost pokradenih cevi procenjena je na oko 1.800.000. dinara.

Jedan deo pokradenih cevi policija je pronašla izvršenim pretresom porodicne kuce osumnjicenih, dok su veci deo pokradenih i na manje delove posecenih cevi prodali stovarištu otpada u Požarevcu.

- U blizini mesta Beranje, dogodila se saobracajna nezgoda u kojoj je Rumenka Dimitrijevic upravljajuci putnickim vozilom marke "BMNJ", usled neprilagodene brzine, prešla na suprotnu stranu kolovoza i udarila u putnicko vozilo marke "pasat" koje se kretalo iz suprotnog pravca. Rumenka Dimitrijevic preminula je na licu mesta, dok su vozacu putnickog vozila "pasat", u Požarevackoj bolnici konstatovane teške telesne povrede.

- U Golupcu u popodnevnim casovima tokom obilaska starog Golubackog grada ucenica treceg razreda Gimnazije iz Mladenovca S.U. (1991) pala je sa zidina kule.

Tokom jednodnevne ekskurzije ucenici treceg i cetvrtog razreda Gimnazije u Mladenovcu obilazili su stari Golubacki grad. Povredena ucenica zajedno sa drugaricom popela se na bedem druge kapije starog Golubackog grada u nameri da se fotografiše, u tom trenutku došlo je do pucanja kamenog zida i do odrona kamenja. S.U. pala je sa visine od oko 10 metra na magistralni put koji prolazi kroz zidine tvrdave.

Nakon ukazane pomoci povredena ucenica prevežena je u Urgentni centar u Beogradu.

Uvidaj na licu mesta izvršili su istražni sudija Opštinskog suda u Velikom Gradištu, zamenik Opštinskog javnog tužioca u Velikom Gradištu i uvidajna ekipa Policijske uprave u Požarevcu.

KROS RTS-A U JAGODINI

CETIRI MEDALJE ZA POŽAREVLJANE

U subotu 4. oktobra održan je kros RTS-a u Jagodini. A.K. Požarevac je uzeo ucešce na jednom od najjacih sportskih manifestacija na ovim prostorima. Medu više od 5.000 takmicara A.K Požarevac je uzeo 4 medalje. Marko Milovanovic je u trci 6 razreda zauzeo ubedljivo prvo mesto, Nikola Nikolajevic i Milan Nikolajevic u trci petih razreda zauzeli su 3. odnosno 4. mesto. Minja Živojnov je zauzela 3. mesto kod devojcica drugih razreda, Dositeja Bozdic je osvojila 3 . mesto u trci 3 razreda.

Inace u prvih 10 na krosu u Jagodini , koje je najmasovnije sportsko takmicenje u našoj zemlji , ušli su i sledeci clanovi AK Požarevac: Sonja Vukicevic 6 mesto, Natalija Pajic 7. mesto u trci drugih razreda, Kristina Stupar je zauzela 6 mesto u trci 5 razreda, Aleksa Bozdic je zauzeo 7. mesto u trci cetvrtih razreda i jedan od najmladih ucesnika ovog krosa Nikola Živojnov koji ima samo 4 godine, se izuzetno borio sa decacima 2 godine starijih od njega i zauzeo 9. mesto.

Promoteri trke u Jagodini su bili velikani jugoslovenske i svetske atletike Snežana Pajkic (prvakinja Evrope) , Dragan Zdravkovic (osvajac medalja na evropskim prvenstvima) i najvece ime naše atletike dr Daniel Dane Korica koji je pružio podršku požarevackim atleticarima.

PRVA LIGA 8.KOLO

LIDER SE OKLIZNUO

- Kolubara - Mladi radnik 2:0 (1:0)

Stadion Kolubare u Lazarevcu.Gledala oko 250.Sudija: Dragan Andelkovic (Backa Topola)7.Strelci: Ðurovic u 34. i Belic u 73.minutu.Žuti kartoni: Zoric, Beljic, Radovanovic (Kolubara), Miletic i Radisavljevic (Mladi radnik).

Kolubara: Kneževic 7, Zoric 7, Sredojevic 7, Mijanovic 6, Martinovic 7, Jovanovic 7, Žuvojic 7 (Radovanovic), Bogicevic 7, Brajevic 7 (Kovacevic), Beljic 8 (Arantinovic), Ðurovic 7.

Mladi radnik: Pejovic 7, Stokic 6 (Jankovic), Jašic 7, Kojic 6, Cenic 7, Matic 6, Luka 7 (Lazarevic), Miletic 6 (Svojic), Radisavljevic 7, Ðordevic 7, Rankovic 7.

Igrac utakmice: Beljic.

Prvih dvadeset minuta igre klasicno ispitivanje snaga.Prvu priliku imao je domacin u 27.minutu. Posle samo sedam minuta, Ðurovic prima nabacenu loptu i upucuje u mrežu golmana Pejovica.Do kraja poluvremena igraci Mladog radnika imali su nekoliko prilika, ali bez realizacije.

U nastavku susreta u 53.minutu kapiten Ðordevic sa oko 20.metara dobro je ciljao ali nije imao srece, umesto mreže pogada stativu. Lazarevcani su u 73.minutu postavili konacan rezultat 2:0.

D.N.

NA BEOGRADSKOM HIPODROMU

FIKOMA - KRALJICA SRPSKOG SPRINTA

Dvadeseti trkacki sastanak na Beogradskom hipodromu obeležila je fantasticna kobila Fikoma vlasništvo KK "Kneginja LJubica" i Zorana Stojicevica. Ona je u Sprint kupu na 1.200 metara sa džokejem Sašom Glogovcem ostvarila pobedu u vremenu 1.13,3 i time pokazala da je zaista superiorna na kratkim distancama. Posle "Šabac super sprinta" i trke "Ekspres" Fikoma je po treci put dobila surcinsko grlo "Mazanti" koje je jahao Ðorde Perovic i tako zabeležila sedmu pobedu ove sezone.

Pobednicki pehar ljudima iz kluba "Kneginja LJubica" predao je Radovan Dedijer,direktor JP "Hipodrom -Beograd".

D.D.

FUDBAL

JOVETIC U ITALIJI

Zoran Jovetic, ucitelj fudbala iz Požarevca povodom stogodišnjice izlaska najtiražnijeg sportskog lista u Italiji "La Gazzetta dello Sport" bio je gost njihove redakcije gde je sa ostalim zvanicama upoznat sa nastajanjem tog lista. Izmedu ostalih, tu se našao i selektor italijanske reprezentacije Marcelo Lipi sa kojim je Jovetic ostvario kratku komunikaciju i oni su razmenili svoja iskustva. Ovih dana Zoranu je stigao poziv da sa instrukturom Intera, Masimom De Paolijem u provinciji Reggio Emilia ucestvuje u pokaznom treningu koji ce okupiti dosta trenera svih kategorija iz cele Italije.

Inace, Zoran Jovetic se dugo godina bavio radom sa mladim kategorijama i svojevremeno je bio trener u školama fudbala FS Jugoslavije, a želja mu je da otvori školu fudbala po evropskim standardima u kojoj bi deca dobila šansu da uce po najsavremenijim metodama.

D.D.