Header

OBELEŽENA GODIŠNJICA POSTOJANJA RADIO POŽAREVCA

32 GODINE PROFESIONALNOG RADA

Slika

Najstariji elektronski medij u požarevackom kraju - Radio Požarevac poceo je sa emitovanjem programa 12. oktobra 1977. godine. Trideset i dve godine neprekidnog i uspešnog rada, kolektiv ovog javnog preduzeca obeležio je u društvu predstavnika osnivaca, brojnih prijatelja i saradnika. Na zajednickoj svecanoj sednici Upravnog i Nadzornog odbora kojoj su pored clanova prisustvovali i Petar Rajic, nacelnik Ode-ljenja za pri-vredu, finan-snije i trezor Gradske uprave Požarevca i Gordana Kosa-novic, clan Gradskog veca razmatran je i utvrden predlog budžetsko-finansijskog plana za narednu godinu, a o Radio Požarevcu kao najpouzdanijem i najstarijem elektronskom mediju u Branicevskom okrugu govorili su predsednik UO Predrag Radovanovic i direktor i glavni i odgovorni urednik Dragan Živanovic.

- Sa 32 godine kontinuiranog rada stvoren je rejting ozbiljnog, profesionalnog i sadržajnog programa, snimljene su hiljade i hiljade sati tonskog materijala. To je citava istorija razvoja Branicevskog okruga i ovog dela Srbije. Poput lista "Rec naroda", u cijem je okrilju nastao, i Radio Požarevac je bio i ostao nezamenljiv hronicar vremena, ljudi i dogadaja, istakao je Živanovic i u nastavku podsetio na brojna strukovna i društvena priznanja:

- Naša Redakcija je godinama bila najbolja u ukupnoj programskoj saradnji u sistemu Udruženih radio stanica Srbije. Uz to, novinari, realizatori, muzicari i ostali clanovi programskog osoblja dobijali su kao autori priznanja na festivalima radio stanica Srbije, ali i nagrade na drugim takmicenjima. To potvrduje da je Radio Požarevac bio i ostao škola i rasadnik kadrova. Mnogo je nama dragih lica pocelo i gradilo strukovnu karijeru u tri studija Radio Požarevca.

Ova medijska kuca raspolaže danas savremenom opremom i tehnologijom, a uz pomoc osnivaca do 1. marta naredne godine obezbedice digitalni link. Uopšte, bez finansijske podrške grada Požarevca i njegovog rukovodstva, Javno preduzece Radio Požarevac ne bi lako opstalo svih ovih decenija. Radio Požarevca je dobio regionalnu frekvenciju i sada pokriva podrucje najmanje tri okruga.

- U središtu informativnog programa i dalje je covek i njegova težnja da preobrazi okruženje u kvalitetniji svet. Reforme u društvu, agrar i energetika, saobracaj i turizam ali i drugi prioriteti, deo su naše svakodnevice u programu za sve generacije. U meduvremenu, naša programska košuljica obogacena je novim sadržajima, a narednih dana krece i direktan kontakt sa slušaocima i putem SMS poruka. Specijalizovane emisije za decu i mlade, za ugrožene kategorije ljudi, o sportu, kulturi, o selu i agraru, o ekologiji, saobracaju i turizmu, vesti na romskom jeziku, deo su svakodnevnog 24 satnog programa koji emitujemo sada i zvanicno kao regionalni Radio Požarevac 365 dana u godini, podvukao je Živanovic.

MIODRAG MILOSAVLJEVIC, GRADONACELNIK POŽAREVCA

DA JOŠ DUGO TRAJETE

U ime Grada, godišnjicu rada Radio Požarevca cestitao je gradonacelnik Miodrag Milosavljevic:

- Trideset i dve godine postojanja stvarno je velika vremenska distanca. Secam se da sam prvi susret sa ovom kucom imao još kao dete kada sam pokušavao u jednoj nagradnoj igri da osvojim nagradu i u tome uspeo. Kada sam otišao po nagradu sreo sam se sa onima koji su tu radili, dobro se secam Pere Crnobrnje iz tog vremena. Moj drugi kontakt sa Radio Požarevcom bio je kada je moj profesor muzike Voja Petkovic napustio profesiju profesora i otišao da bude muzicki urednik u ovoj kuci. Pitao sam se kako to da nastavnik ide za muzickog urednnika, nisam shvatao da je to, ustvari, profesija na Radiju i da to mora da bude profesionalac, odnosno covek koji je obrazovan kada je u pitanju muzika. Kasnije sam mnogo puta obitavao u ovom radiju jer sam poceo da se bavim muzikom, a zatim kao direktor "Dunava" i Banke Inteze i kao sekretar SO Požareevc neprestano sam bio u prilici da dajem intervjue i da kontaktiram sa novinarima. I danas, na funkciji gradonacelnika mnogo sam u društvu predstavnika medija. Mogu reci da Radio Požarevac ima dobar informativni program, dobar muzicki program i ja vam želim da i dalje tako radite, da ostanete naš regionalni radio, da dugo trajete, da vam plate budu redovne, a iznad svega da zavaljujuci vama naši gradani budu pravovremeno i objektivno informisani, istakao je Milosavljevic na svecanosti kojoj je prisustvovao i Miomir Ilic, predsednik Skupštine Grada Požarevca.

S.E.

POŽAREVAC: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA "SPOMENICI I SPOMEN - OBELEŽJA PRVOG I DRUGOG SVETSKOG RATA"

U ZNAK SECANJA NA JUNAKE I NEVINE ŽRTVE

Slika

U okviru oktobarskih svecnosti grada Požarevca, u holu Centra za kulturu, otvorena je izložba fotografija na temu "Spomenici i spomen- obeležja Prvog i Drugog svetskog rata". Namera organizatora: Narodnog muzeja, Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920. i Centra za kulturu, bila je da prikažu fotografije u znak secanja na one koji su ostali na mnogim stratištima. Sve prisutne je najpre pozdravio Slavoljub Stojadinovic, predsednik Saveza potomaka ratnika Srbije, koji je tom prilikom rekao:

"Veceras su izložene fotografije koje zabeležiše oktobarske dane oslobodenja Požarevca 15. u Drugom svetskom ratu i 28. oktobra, u Prvom svetskom ratu.Te fotografije nas secaju na junake, koji su ostavili svoje živote širom zemlje i Balkana. Ove vecerašnje fotografije su prvi deo projekta koji smo isplanirali, a to su fotografije pre dvadeset i više godina, koje prikazuju spomenike na našem Požarevackom okrugu. Drugi deo su fotografije u boji koje pokazuju izgled današnjih spomenika i to je fondument za knjigu koja nosi radni naslov "Svi spomenici na jednom mestu". Treci segment našeg projekta su fotografije svih spomenika na tlu Balkana, dela Evrope, Male Azije i Severne Afrike koji ce biti prezentirani na nacin kako ih vidimo danas".

Ova izložba je izbor fotografija koje svedoce o stradanjima nevinih žrtava i velikog broja podviga boraca i junaka, kako u Prvom, tako u Drugom svetskom ratu. Na fotografijama su spomenici poput Spomen kosturnice, Spomenik streljanim rodoljubima na Cacalici, Spomenik pobede, Spomenik srpskom vojniku, zatim brojni spomenici u Golupcu, Velikom Gradištu, Žagubici, Kucevu, kao i u selima našeg kraja".

Na izložbi, gostima se obratio i mr Miroljub Manojlovic, inace istoricar, koji je sve ove lepe, stare fotografije skupljao i ljubomorno cuvao do danas: " Ovo su fotografije koje govore o velicanstvenoj borbi, a mi danas s pravom, kao potomci tih nekada nevinih žrtava i mnogobrojnih junaka, tražimo mir, slobodu, socijalnu pravdu, ravnopravnost medu narodima".

Izložbu je otvorio Milic Jovanovic, zamenik predsednika Skupštine grada Požarevca: "Najlepši primer pocasti izginulim ratnicima, jesu spomenici, spomenici koje podižu potomci, cuvajuci tako uspomenu na slavnu prošlost. Spomen- obeležja postoje u svim naseljima Braniceva, što pokazuje da je prošlost srpskog naroda bila svetla i slavna, što danas cini i ova izložba, rekao je Milic.

M. P.

12.OKTOBRA U CIRIKOVCU

OBELEŽEN DAN OSLOBOÐENJA

Slika

Polaganjem venaca i cveca na spomenik palim borcima Prvog i Drugog svetskog rata u centru Cirikovca u prisustvu Margarete Sekulovic, direktorke OŠ “Sveti Sava”, Jezdimira Ivica, predsednika Saveta mesne zajednice “Cirikovac”, Tomislava Ognjanovica, predsednika Organizacionog odbora i ucenika podrucnog odeljenja OŠ “Sveti Sava”, prošlog ponedeljka proslavljen je Dan oslobodenja. Prema recima Jezdimira Ivica svake godine 12.oktobra odaje se pocast palim borcima za slobodu, od kojih je 46 poginulo u Prvom i 130 u Drugom svetskom ratu i obeležavanje ovog datuma predstavlja svojevrstan cas istorije, kako bi deca zapamtila ko je i kada oslobodio Cirikovac od Nemaca.

U ime Osnovne škole “Sveti Sava” prisutne je pozdravila direktorka Margareta Sekulovic: “Drago mi je da vidim meštane u ovolikom broju. Naša deca svake godine na ovaj dan ucestvuju u manifestaciji polaganja venaca i ovo je pravi nacin da se ocuva tradicija i da se oda pocast onima koji su izgubili živote u Prvom i Drugom svetskom ratu”.

Potom su se ucenici podrucnog odeljenja OŠ “Sveti Sava” iz Cirikovca predstavili recitacijama, a i ove godine sponzor proslave Dana oslobodenja bilo je preduzece “Žitostig” koje je za mališane i njihove roditelje pripremilo poslastice.

D.Dinic

DAN OSLOBOÐENJA POŽAREVCA

U CAST SLOBODE I RAZVOJA

Slika

Povodom Dana oslobodenja Požarevca, u Centru za kulturu održana je Svecana akademija na kojoj je prikazan dokumentarni film o aktuelnostima iz privrednog, društvenog i politickog života grada Požarevca u tekucoj godini. O istorijskim trenucima, završnicama ratnih dejstava na tlu požarevackog kraja, govorili su predsednik Skupštine grada Požarevca Miomir Ilic i gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic.

- Oslobodiocima Požarevca dužni smo da sa cašcu i ponosom slavimo slobodu, a grad Požarevac da cuvamo kako to on i zaslužuje. Cuvacemo ga odgovorno i sa ljubavlju. U miru i slobodi, naš grad je postigao znacajne rezultate u svim oblastima života. Sa pravom možemo reci da smo na pravom putu, na putu izbavljenja gradana iz stanja letargije u stanje novih nada i boljeg života. Raspršene su sumnje u sposobnost lokalne zajednice i njene vlasti da može brzo, hrabro i efikasno da se izbori sa najvecim iskušenjima. Nestale su distance izmedu gradana i lokalne vlasti. Svi smo bili jedno i zajedno, svi smo na jednom zadatku. Roditelji i deca traže obdanište, zabavni park, sportske terene, fiskulturne sale... Mladi traže rad kafica, sadržajan život, uredenje centra grada... Zaposleni bid a putevi i ulice budu besprekorni, regulisan saobracaj u gradu, više parking mesta. Dosta smo toga uradili, ali nismo mogli sve u ovom periodu, zbog nedostatka finansijskih sredstava. Svi zahtevi su opravdani i dobronamerni. Istrajacemo, ne smemo biti neoidlucni, bicemo istrajni, zajedno sa vama, na našem zajednickom putu, koga izgradismo nadom i pravicnošcu. Naoružani stecenim iskustvom, idemo samo napred, - porucio je, izmedu ostalog, Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca.

- Uz dužno secanje i poštovanje onih koji su položili živote u temelje slobode, i mi u svom vremenu tražimo odlucne i sposobne, strucne i poštene, beskompromisne, spremne ljude da se uhvate u koštac sa svim nedacama koje nas prate. Izazov ovog trenutka je za ljude koji imaju snagu i znanje da brže pronalaze izlazak iz ekonomskog zaostajanja i sveukupne društvene krize u celini, pre svega zaustavljanja pada životnog standarda, za vece i brže zapošljavanje i ukupno bolje rezultate. Koristeci bogato iskustvo svojih prethodnika, sadašnja gradska vlast nastojace da na najbolji nacin održi rast i unapredi sve oblasti društvenog i privrednog života, za bolji prosperitet svih nas. Poruke o miru, slobodi i socijalnoj pravdi, izrecene ovde u Požarevcu, u Branicevskom okrugu, na slobodarskim svecanostima, znace jacanje težnji, želja i napora da u Srbiji i na balkanskim prostorima zauvek zavlada mir i sloboda. A, uz njih, i pravo coveka na dostojanstven život na svom vekovnom ognjištu, - porucio je Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarev-ca.

Praznik slobode žiteljima požarevackog kraja cestitali su puk. Alksan-dar Krasnov, zamenik izaslanika odbrane u ambasadi Ruske federacije u Srbiji i Zdravko Gvozde-novic, predsednik SO Bar u Crnoj Gori, bratskog grada Požarevca.

Na Svecanoj akademiji, povodom Dana oslobodenja, pred brojnim gostima i visokim zvanicama, uru-cene su tradicionalne nagrade i povelje najzaslužnijima za razvoj privrednog, naucnog, kulturnog, zdravstvenog, sportskog i drugih polja stvaralaštva.

Povelje i nagrade su dobili: dr Danica Jovanovic, nacelnik Odeljenja neonatalne hirurgije Instituta za majku i dete u Novom Beogradu, Zoran Maric, profesor i direktor Muzicke škole “Stevan Mokranjac” u Požarevcu, Pavle Miladinovic, slikar, graficar i likovni pedagog iz Požarevca, Zvonko Milenkovic, direktor preduzeca “UNION MZ” d.o.o. Požarevac i Maja Skenderovic-Bonic, direktor Baletskog studija “Amadeus” Požarevac.

Povodom 15. oktobra, Dana oslobodenja grada Požarevca, povelju je dobio i mladi talenat Mirko Ðordevic, apsolvent Biološkog fakulteta, a za izvanredne razultate i dostignuca u radu na obrazovnom polju stvaralaštva povelja je dodeljena Garnizonu u Požarevcu i Osnovnoj školi “Kralj Aleksandar Prvi”.

Spomen plaketa dodeljena je Vinku Markovskom, pukovniku, komandantu Garnizona u Požarevcu i Fudbalskom klubu “Mladi radnik”.

Zahvalnice grada Požarevca dodeljene su Radio televiziji Srbije za medijski doprinos afirmaciji grada Požarevca i LJubicevskih konjickih iagara i Draganu Stojanovicu, uredniku aktuelno-dokumentarnog programa RTS-a.

Svecanost je uvelican nastupom Gradskog ženskog hora “Barili” i Baletskog studija “Amadeus”.

D. Milenkovic

OKTOBARSKA NAGRADA GRADA POŽAREVCA - ZORAN MARIC, PROFESOR, DIREKTOR ŠKOLE ZA OSNOVNO I SREDNJE MUZICKO OBRAZOVANJE “STEVAN MOKRANJAC” POŽAREVAC

MUZIKA KAO ŽIVOTNI PUT

Profesor Zoran Maric, direktor Škole za osnovno i srednje muzicko obrazovanje “Stevan Mokranjac” Požarevac jedan je od ovogodišnjih dobitnika Oktobarske nagrade grada Požarevca. Vec petnaest godina na celu ove stožerne prosvetne ustanove u oblasti muzicke umetnosti, od znacaja za citav region, Maric je neumornim istrajavanjem doprineo da škola proširi svoje kapacitete, dobije nove prostorije, instrumente, kadrove, ukratko višestruko poboljšane uslove za školovanje buducih instrumentalista, vokalnih solista, pedagoga...

- Oktobarska nagrada meni zaista mnogo znaci, jer predstavlja jedno priznanje za rad koji sam nesebicno uložio ovde u školi, i kao profesor i kao rukovodilac. Nagrada je svakako i priznanje kolektivu koji je zaslužan da je dobijem, zbog svih napora koje cini da se muzicka kultura razvija na najbolji nacin, da stvorimo sve uslove koji su potrebni da bi mladi talenti kojih u ovom kraju ima izuzetno mnogo i koji su sjajni mogli da se pokažu kao umetnici, što dokazuje i veliki broj onih koji su uspeli u muzickom svetu, iako je škola, pogotovo srednja realativno kratkog veka, 25 godina, tako da je to svakako jedan vid priznanja citavom kolektivu. Nagrada jeste vredna, znaci mi i zahvaljujem se gradskim ocima i onima koji su o tome odlucivali i opredelili se da je Muzicka škola, odnosno ja dobijem. Vec 15 godina sam na celu škole i posvetio sam se tome da stvorimo ustanovu koja nešto znaci u muzickom i prosvetnom svetu i svakako škola je imala uzlaznu putanju razvoja, cak i u najtežim vremenima. Na ponos školi i gradu ovde radi obrazovni kadar koji je prošao osnovno i srednje muzicko obrazovanje kroz ovu ustanovu. Kada sam 1982.godine došao u Požarevac bio sam treci profesor muzike u gradu, a danas ih ima pedesetak, kada sam postao direktor bilo je 36 zaposlenih, sada nas ima gotovo stotinu. Otvorili smo nove odseke, proširili smo zgradu, veoma smo opremljeni instrumentima i svim sredstvima potrebnim za vrhunsku nastavu i imamo vrhunske profesore koji su medu vodecima u Srbiji, pa i šire. Sve su to argumenti u prilog tome da smo pošteno radili i da idemo u pravom smeru. Jedan od argumenata je i to da gotovo svi iz generacije koji završe srednju muzicku školu upisuju visoke škole, akademije, fakultete, kaže Maric.

U godinu u kojoj obeležava 60 godina postojanja i rada, Muzicka škola je ušla kao prva u generalnom plasmanu na Festivalu muzickih škola Srbije, a u njoj se dešavaju znacajne manifestacije, poput Nacionalne koncertne sezone, didaktickih koncerata, Takmicenja drvenih duvaca, koncerata eminentnih muzicara, kao i samih ucenika. Zoran Maric istice i saradnju sa svim znacajnim muzickim ustanovama, poput Fakulteta muzicke umetnosti u Beogradu, kao i cinjenicu da gotovo nema umetnika od znacaja koji nije održao koncert u ovoj školi.

Na pitanje šta smatra svojim najvecim profesionalnim uspehom, Maric odgovara da je to stvaranje mogucnosti za mnoge mlade da uce i rade u dobrim uslovima, kao i to što je, otvaranjem novih odseka i odeljenja van Požarevca, zaposleno na desetine profesora.

Zoran Maric roden je 1957.godine u Banja Luci, gde je završio osnovnu i srednju muzicku školu, Fakultet muzicke umetnosti završio je u Beogradu; dugo godina svirao je flautu u “Horu flauta” kojim je dirigovao profesor Miodrag Azanjac, sa kojim je snimio cetiri gramofonske ploce. Profesorsku karijeru zapoceo je u Muzickoj školi “Stevan Mokranjac” u Požarevcu 1982.godine. Dobitnik je niza priznanja kao što su: Zlatna znacka KPZ Srbije, nagrada Udruženja muzickih i baletskih pedagoga Srbije za postignute višegodišnje rezultate, Povelja obrazovanja opštine Požarevac, Povelja kulture Kulturno prosvetne zajednice opštine Požarevac i druge. Ove godine izabran je za predsednika Udruženja muzickih i baletskih pedagoga Srbije.

L.L.

KRAJ SPOMEN OBELEŽJA NA CACALICI

ZAHVALNOST OSLOBODIOCIMA

Slika

Kao i svakog, i ovog 15. oktobra Požarevljani su zajedno sa prijateljima, u znak secanja na poginule borce Crvene armije koji su u Drugom svetskom ratu branili Požarevac kao i streljane rodoljube na Cacalici, posetili spomen obeležja ovih istorijskih dogadaja i položili cvece. Kraj Spomen kosturnice, pozdravljajuci goste iz Rusije, Japana, bratskog grada Bara, predstavnike lokalne vlasti i susednih opština, Vojske i Policije, ucenike škola i brojne gradane, Dragan Lazovic, predsednik SUBNOR-a podsetio je da se navršilo tacno 65 godina kako je Požarevac osvanuo kao osloboden grad od aveti nemackog fašizma:

- Kicmu toj aveti na ovim prostorima slomila je mocna Crvena armija u svom nezadrživom pohodu ka Berlinu. Cena slobode koju je za sobom ostavljala, bila je velika, nemerljiva i ne sme se zaboraviti. Samo u borbama za oslobodenje Požarevca sa okolinom život je dao 441 borac Crvene armije, njihova tela pocivaju u ovom delicu srpske zemlje što se Cacalica zove, a njihovo herojsko delo sastavni je deo slobodoljubive tradicije i istorije srpskog naroda, izvorište poštovanja i zahvalnosti koje su generacije našeg naroda iskazivale, iskazuju i iskazivace svojim oslobodiocima, rekao je Lazovic. Vence na ovo Spopmen obeležje, nakon odavanja pošte minutom cutanja, položili su: delegacija Ruske ambasade, Branicevskog upravnog okruga, Grada Požarevca, SUBNOR-a, SPS-a, Mesnog odbora SPS "Cacalica", Garnizona vojske i Saveza potomaka od 1912. do 1920. OO Požarevac.

Srbija je zemlja prepuna spomenika i spomen obeležja koji svedoce o neprekidnom istorijskom stradanju naroda koji je živeo i živi na ovim prostorima. Teško je bilo odbraniti i sacuvati mesto pod suncem koje bi srpski narod mogao zvati svojim. Teško je bilo sacuvati Srbiju. Uspelo se u tome uz ogromne žrtve, narocito u Prvom i Drugom svetskom ratu.

- Neprijatelj je na malu Srbiju uvek slao veliku vojsku znajuci da ponos i hrabrost srpskog naroda nadilaze njegovu brojnost. U ocaju zbog gubitaka na bojnom polju fašisti su u Drugom svetskom ratu svoj bes i svoju nemoc iskaljivali na nedužnom civilnom stanovništvu. Masovno odvodenje u koncentracione i radne logore kao da nije bilo dovoljno te su mucenja i masovna streljanja postala svakodnevica u Srbiji. Cacalica je u to vreme bila stratište na kome su izvodene krvave egzekucije. Ni tako surove metode nisu zaplašile narod Požarevackog kraja koji je organizovan u partizanske jedinice pružao stalni otpor i nanosio velike gubitke fašistima docekavši oktobar 1944. godine, dolazak Crvene armije i oslobodenje Požarevca koje danas slavimo, istakao je kraj Spomen obeležja streljanim rodoljubima Dragan Lazovic pozivajuci prisutne da minutom cutanja odaju poštu i da ovaj deo slavne istorije nikada ne zaborave. Vence su potom položili Ruska delegacija, Branicevski okrug, Grad Požarevac, SUBNOR Požarevca, SUBNOR Malog Crnica, SPS, MO SPS "Cacalica", pripadnici Garnizona, Savez potomaka 1912. do 1920. i Društvo Roma Branicevskog okruga.

S.E.

PRIVREDNO DRUŠTVO “TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC”

ENERGIJA U SLUŽBI ZAŠTITE ŽIVOTNOG OKRUŽENJA

Na ovogodišnjem Medunaro-dnom sajmu energetike i zaštite životne sredine koji je održan u Beogradu od 14. do 16.oktobra, predstavilo se Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Ko-stolac”. Na štandu Elektropriv-rede Srbije, ciji je sastavni i znacajni deo predstavnici PD TE KO Kostolac su, kroz prezentacije, upoznali prisutne poslovne partnere, goste i novinare sa svojim strateškim investicijama – Petim BTO sistemom, kao i projektom za prikupljanje, transtport i odlaganje pepela i šljake sa blokova TE “Kostolac B” gustom hidromešavinom u prostor kopa “Cirikovac”.

Direktor PD TE KO Dragan Jovanovic je podsetio da se radi o preduzecu koje je utvrdilo i potrvrdilo svoju poslovnu misiju i viziju kao integralni deo elektroprivrede Srbije, te da se radi na tome da se sprovrede poznata formulacija da bude pouzdan isporucilac elektricne energije i uglja po tržišnim uslovima.

- Tržišno smo vrlo konkurentni, na to nas upucuje i cena po kojoj proizvodimo. Pored toga, naravno da u sklopu svoje misije veliku pažnju pridajemo tome da naš proizvod bude sve kvalitetniji, sa svim elementima, narocito u pogledu zaštite životne sredine, odnosno ekologije. Želim da vas podsetim da je vizija našeg Privrednog društva da postane, ako ne lider, bar ravnopravni ucesnik u proizvodnji energije u elektroprivredi Srbije, da kroz poslovnu politiku stvaramo uslove za izlazak na profitabilno poslovanje. Privredno društvo poseduje sertifikat o znaku kvaliteta za sve aktivnosti, kako u pogledu proizvodnje elektricne energije, tako i u pogledu proizvodnje uglja; radimo po standardima ISO 9001. Narocitu pažnju, i u pogledu planirani i realizovanih projekata, poklanjamo sprovodenju mera zaštite životne sredine, rekao je još Jovanovic, uz napomenu da je namera PD da u sklopu svoje korporativne aktivnosti razvije što vecu interakciju, kako sa lokalnom sredinom, tako i sa širom zajednicom.

O projektu “Zamena sistema otpepeljivanja u Termoelektrani Kostolac B” govorio je Nebojša Petrovic, predsednik Firme “Do-bersek inženjering”. Ovaj projekat koji bi, po planu, trebalo da bude završen polovinom novembra uloženo je 25 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i 10 miliona evra sopstvenih sredstava Elektroprivrede Srbije. Prezentaciju o uvodenju nove tehnologije sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake sa blokova Termoelektrane Kostolac B gustom hidromešavinom u prostor kopa Cirikovac, cija je realizacija u završnoj fazi, održao je mr Nebojša Mišic, direktor investicija u PD TE KO Kostolac

O investicionoj izgradnji Petog BTO sistema, koji je najveci projekat finasiran iz sredstava Elektroprivrede Srbije, kao uslova za proizvodnju uglja od 9 miliona tona, saglasno glavnom projektu kopa “Drmno” govorio je pomocnik direktora PD TE KO Kostolac za rudarstvo, Miroslav Ivkovic. Podsecamo, istem je pušten u rad posle 22 meseca izgradnje, 26.maja ove godine, a svecanom otvaranju prisustvovao je premijer Srbije, Mirko Cvetkovic. Vrednost projekta iznosi više od 60 miliona evra.

Ljubiša Stevic, direktor Direkcije za unapredenje proizvodnje je u izjavi za medije objasnio da nova tehnologija odlaganja pepela i šljake omogucava da se razvejavanje ovih materija svede na minimum, a samim tim bice potrebno i manje prostora za odlaganje. Kada je u pitanju puštanje u probni rad sistema otpepeljivanja, Stevic kaže da se ono ocekuje polovinom novembra, a potom slede garancijska ispitivanja i dokazivanja ugovorenih parametara.

Uspešna prezentacija delatnosti PD TE KO Kostolac i nastup na Medunarodnom sajmu energetike još jednom je potvrdila ulogu i znacaj ovog energetskog kompleksa koji ce sledece godine obeležiti jubilej – 140 godina od pocetka industrijalizacije u Srbiji, zapocete 1870.godine u kostolackim rudnicima.

L.L.

KOSTOLAC OBELEŽIO DAN OSLOBOÐENJA

SECANJE NA OSLOBODIOCE

U prostorijama Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” prošlog utorka svecanom sednicom obeležen je Dan oslobodenja Kostolca. Sednici su prisustvovali predstavnici lokalne vlasti: gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, predsednik Skupštine grada Požarevca Miomir Ilic, narodni poslanik Saša Valjarevic, direktor Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” Dragan Jovanovic i drugi. Pozdravnu rec uputila je Biljana Janderka, zamenica predsednika Gradske mesne zajednice, koja je, izmedu ostalog rekla:

- 13.oktobar je znacajan datum za naš grad. Okupljeni danas na ovoj svecanoj sednici želimo da se prisetimo i od zaborava sacuvamo istorijske dogadaje i one koji su svoj život dali za slobodu. To je dan kada je naš grad osloboden fašisticke okupacije, a samim tim i pocetak njegovog razvoja. Pre 65 godina Kostolac je tek poceo da nice, imao je samo dve ulice, Save Kovacevica i Maršala Tita, sada Karadordeva; postojalo je nekoliko zgrada i baraka, njive i blatnjavi putevi. Danas je Kostolac moderan grad sa urbanim sadržajima, rekla je Janderka i istakla da je Kostolac u ovoj godini dobio status gradske opštine.

Direktor Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” Dragan Jovanovic osvrnuo se na neraskidive veze Kostolca i Privrednog društva.

- Samo godinu dana pre oslobadanja Kostolca ovde je formiran prvi površinski kop i prvi put je ovde pocela organizovana proizvodnja uglja. Još 1870.g je na ovim prostorima Ðorde Vajfert poceo da otkopava ugalj u tadašnjoj jamskoj proizvodnji i sledece godine cemo biti medu nosiocima jubileja 140 godina proizvodnje uglja u Kostolcu i istovremeno 140 godina od industrijalizacije Srbije. Veza izmedu PD i Kostolca nije u rukama rukovodstava, te veze su formirane dosta ranije, kroz kadrovsku strukturu preduzeca, kroz strukturu samog grada; infrastrukture koje zajednicki koristimo moramo zajednicki i održavati i unapredivati. Ovog momenta za zajednici vid rešavanja mnogih problema veliku ulogu je preuzeo grad Požarevac, kao inicijator rešavanja mnogih infrastrukturnih problema koje imamo u ovom kraju, rekao je Jovanovic i istakao potrebu za razumevanjem, s obzirom da energetska proizvodnja, pored pozitivnih, ima i svoje negativne strane, ali da ce u naredne cetiri godine biti uloženo preko 200 miliona evra u oblasti zaštite životne sredine.

Gradonacelnik Miodrag Milosav-ljevic je svim gradanima Kostolca i okoline cestitao Dan oslobodenja i osvrnuo se na formiranje Gradske opštine Kostolac.

- Na prethodnoj Skupštini 18.septembra mi smo dobili izmene i dopune Statuta grada Požarevca i raspisani su izbori za našu gradsku opštinu Kostolac. Požarevac je sa dobijanjem statusa grada dobio i mogucnost da formira dve opštine, opštinu Požarevac i opštinu Kostolac, to su dva grada na deset kilometara sa zajednickim problemima, gde je stanovništvo solidarno, želi da živi zajedno, ali imaju razlicite probleme koje treba da rešavaju na ralicite nacine i iz tog razloga je bilo prirodno da Kostolac dobije opštinu. Ono što je bitno za gradane je da ce dobiti servis preko koga ce Kostolcani moci da rešavaju svoje probleme, ne dolazeci u Kostolac, na jednostavniji nacin ce se rešavati i odnosi sa PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, a treca stvar, koja je najzancajnija je decentralizacija, jer ce Kostolcani sami odlucivati kako ce opredeliti sredstva. Opštinska vlast ce imati mnogo vecu odgovornost da nosi ono što je do sada nosila gradska vlast, ali ce to biti mnogo lakše.

Predsednik Skupštine grada Požarevca Miomir Ilic je, pozdravljajuci prisutne i cestitajuci Dan oslobodenja, rekao je da su svi predstavnici radnih tela koji su ucestvovali na pripremi predloga za formiranje Gradske opštine Kostolac, krajnje savesno obavili svoj posao, te je Skupština donela odluku da se izbori za Gradsku opštinu Kostolac sprovedu 6.decembra.

OBELEŽEN 14.OKTOBAR DAN OPŠTINE

NASTAVLJAJU PUTEM RAZVOJA

Svecana sednica Skupštine povodom obeležavanja 14.oktobra Dana opštine Malo Crnice otpocela je izvodenjem himne “Bože pravde”. Pozdravljajuci goste Bojan Uroševic, predsednik Skupštine opštine obavestio je da svecanosti prisustvuju Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Vukica Vasic, zamenik grado-nacelnika Požarevca, predsednici opština i skupština opština Branicevskog okruga, predstavnici sudova, Vojske, MUP-a, državnih organa, organa za prekršaje, državnih, javnih i privatnih preduzeca i zdravstvenih organizacija.

Sumiranje postignutih rezultata

O rezultatima rada lokalne samouprave, predstojecim plano-vima i osvrtu na istorijski znacaj 14.oktobra, Dana opštine govorio je dr Esidol Peric, predsednik opštine: “Današnji dan 14.oktobar, ustanovljen je odlukom SO Malo Crnice, kao dan opštine, a simbolicno oznacava datum kada je teritorija opštine Malo Crnice u drugom svetskom ratu oslobodena od fašisticke okupacije. Ovaj dan pripada oktobarskim praznicima koji su definisali naš buduci istorijski razvoj, razvoj naše države i opredelili one ciljeve kojima danas stremi i citava ujedinjena Evropa.

Na dan opštine tradicionalno sumiramo postignute rezultate na polju razvoja infrastrukture i drugih komunalnih objekata od opšteg znacaja za gradane opštine. U veoma teškim finansijskim uslovima kada je smanjen priliv sredstava u lokalni budžet uspeli smo da realizujemo deo projekata planiranih za ovu godinu. U saradnji sa republickim preduzecima i organima uspeli smo da obezbedimo saniranje nekih regionalnih putnih pravaca, a u oblasti vodosnabdevanja završili smo jedan deo vodnih objekata i u toku je sprovodenje postupka javnih nabavki za realizaciju planiranog dela izgradnje magistralnog cevovoda. Na putu smo da usvojimo opštinski prostorni plan što ce nam ubuduce olakšati realizaciju zacrtanih projekata.

Nismo zapostavili ni ostale planirane aktivnosti, a pre svega u oblasti kulture, turizma, školstva, sporta, zdravstva i svih drugih oblasti znacajnih za našu lokalnu zajednicu. U oblasti privrede planirali smo obnavljanje i oživljavanje kapaciteta mlina Mlava u Malom Crnicu, a takode, u saradnji sa republickim organima planiramo oživljavanje i punu afirmaciju poljoprivredne pro-izvodnje, posebno u oblasti stocarstva, jer tu imamo nedovoljno iskorišcene kapacitete”.

Književna nagrada dodeljena Nebojši Devetaku

Na svecanoj sednici urucena je i nagrada “Srboljub Mitic” koju je ustanovila SO Malo Crnice u cast barda srpske poezije koji je živeo i radio u rodnom Crljencu i Malom Crnicu i koji je svojom poezijom proslavio ime opštine. Žiri u sastavu Miloš Petrovic, Jovan D.Petrovic i Dragan T.Jovic odlucio je da ovu tradicionalnu i respektivnu književnu nagradu dobije književnik Nebojša Devetak za zbirku poezije “Uzalud tražeci” koju je objavilo Srpsko kulturno društvo “Prosvjeta” iz Zagreba.

Nebojši Devetaku nagradu je urucio dr Esidol Peric, pred-sednik opštine Malo Crnice, a u užem izboru još su bile zbirke poezije “Spontanist” autora Milenka Popica i “Jesenji so-neti” autora Jovana N.Bundala.

U obrazloženju za dodelu ove nagrade predsednik žirija Miloš Petrovic za ovo poetsko ostvarenje kaže: “Bremenit iskustvom i mislima o stradanju srpskog naroda, pesnik sa Banije, Nebojša Devetak ostvario je knjigom “Uzalud tražeci” modernu poeziju kritickog rodoljub-lja. Pesme spadaju u poeziju kolektivnih osecanja koje su i njegov najlicniji bol. NJegova poezija je puna gorcine zato što je jedan zid srušen, ali je sagradena nova, neumoljiva i zastrašujuca granica. U pesmama Nebojše Devetaka ima neceg od atributa duše lutne, tona tužbalice, jeda i gneva Srboljuba Mitica”.

Zahvaljujuci se na prestižnoj nagradi Nebojša Devetak je izmedu ostalog rekao da je od zacudnih i atipicnih pojava u srpskoj poeziji Srboljub Mitic zasigurno bio jedna od najsamo-svojnijih i najzanimljivijih. Iako bez visokog obrazovanja kako rece Vladeta Jerotic, ubogi seljak iz Stiga, covek bez škole i rodnog stabla, vinuo se u sam vrh poezije svoga vremena. Upravo njegov nacin života, doprineo je autohtonosti njegovog pevanja, od arhaicnosti proistekle iz uticaja narodnih umotvorina, bajalica i legendi, do bogate leksike pretocene u zavidnu misaonost, duhovnost i religioznost. Za njega se bez preterivanja može reci da je bio Bogom dati pesnik, koji je bez veceg napora zalazio u mitske i religijske sojeve ljudske prirode i njegove duhovne energije. Iako pisana jezikom svog vremena, poezija Srboljuba Mitica je na volšeban nacin protkana gotovo monaškom i isposnickom mudrošcu i patnjom, ali ne onom srednjevekovnom, vec savremene ljudske bede. U kulturno – umetnickom delu programa ucestvovali su ucenici Muzicke škole “Stevan Mokranjac” iz Malog Crnica.

D.Dinic

OTVARANJE 38. FEDRAS –A

NEIZMERAN DOPRINOS RAZVOJU DRAMSKOG AMATERIZMA

U cast Dana opštine Malo Crnice, 14.oktobra trideset osmi put otvoren je tradicionalni Festival dramskih amatera sela Srbije, koji predstavlja znak raspoznavanja i obeležja opštine Malo Crnice na kulturnoj mapi Srbije.

Ovogodišnji FEDRAS otvorio je dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice. “Poštovani ljubitelji pozorišta, uvaženi gosti, evo nas na pocetku 38. FEDRAS-a. Festival dramskih amatera sela Srbije osnovan je u Malom Crnicu 1972.godine sa ciljem da pospeši razvoj dramskog amaterizma u selima Stiga i Pomoravlja. Pored dramskih amatera, FEDRAS okuplja pesnike, slikare, muzicare i ostale stvaraoce u kulturi Republike i organizuje književne susrete, likovne izložbe, muzicke koncerte, razgovore o amaterizmu.

Festival su redovno pose-civali glumci, profesionalci kao gosti veceri, izvodeci monologe u cast amatera. I ove godine gostovace i govorice istinski velikani srp-ske kulture, kada cemo cuti šta FEDRAS znaci za kulturu Republike Srbije. Festival dramskih amatera sela Srbije dao je neizmeran doprinos razvoju dramskog amaterizma u Republici Srbije. Zahvalni smo svima koji doprinose da ova manifestacija ostane sinonim opštine Malo Crni-ce”.

Odlomak pesme Srboljuba Mitica “Sazvežde FEDRAS-a” kazivao je Miroslav Mitro-vic, glumac OAP “Branislav Nušic”, dok su glumci decje scene izveli performans dobrodošlice na ovogodišnji 38.FEDRAS. Potom su se predstavili Aleksandar Ðuric na harmonici i ritmicka grupa OŠ “Moša Pijade” iz Malog Crnica.

Festivalsku zastavu ovogodišnjeg FEDRAS-a na jarbol podigla je Dragana Aleksic, mlada glumica OAP “Brani-slav Nušic” iz Malog Crnica, a zatim je izvedena predstava “Odumiranje” Amaterskog pozo-rišta “Janko Veselinovic” iz Bogatica u režiji Vladimira Milojevica.

D.Dinic

OPŠTA BOLNICA POŽAREVAC

KAD DVORIŠTE “PROCVETA”...

Dvorište požarevacke Opšte bolnice ove godine iz dana u dan menja izgled i sadržinu: sistematsko uredivanje prostora, oplemenjivanje i privodenje nameni zapoceto je cišcenjem i uklanjanjem korova, zamenom ograde bolnickog kompleksa koji se prostire na oko 10 hektara, a ovih dana je veoma lepo uredeno i okruženje novosagradene bolnicke zgrade, kojoj predstoji prenamena prostora i postepeno stavljanje u funkciju.

- Dvorište bolnice, narocito kompleks iza glavne zgrade i oko neurologije, bili su poslednjih godina potpuno zanemareni i zapušteni i, višemesecnim angažovanjem, vec je uocljiv pomak nabolje, - kaže direktor Zdravstvenog centra Požarevac dr med Miodrag Bogosavljevic.

- Angažovali smo strucnjake Direkcije za izgradnju i sada imamo plan uredenja citavog kompleksa. Plan je koncipiran tako da se može realizovati fazno, što nam daje mogucnost da svake godine uradimo onoliko ko-liko nam finansijske moguc-nosti dozvoljavaju. U toku je realizacija prve faze, za koju smo dobili sredstva Eko-loškog fonda. Ureduje se deo izmedu Odeljenja ortopedije i zgrade Neuropsihijatrije. Po-red ozelenjavanja i proši-renja sistema za navodnjavanje, realizacija plana uredenja predvida i izgradnju Heliodroma, neophodnog po svetskim standardima za potrebe bolnica kao što je naša. U tom delu bi bili i tereni malih sportova, prostor za rekreaciju, - kaže dr Bogosavljevic.

- U prvoj fazi, prema planu uredenja koji nam je sacinila Vesna Veljkovic, strucnjak za pejzažnu arhitekturu, angažovali smo kostolacki RIO, uveliko rade na sadnji cveca, oplemenjivanju prostora, zasnivanju zelenih površina, predstoji i sadnja dekorativnih stabala i rastinja. Proširili smo sistem za zalivanje, prethodno je iskopan sopstveni bunar i sad imamo sopstvenu tehnicku vodu u dovoljnim kolicinama, kako za potrebe bolnice, tako i za sisteme za zalivanje travnatih površina. Vec je uradena i priprema za drugu fazu, montiran je dovod vode za zalivanje, firma “Mora-vac” je poravnala i nivelisana teren, tako da su svi preduslovi vec stvoreni, - rekao nam je:

- “Sanirali smo bolnicku ogradu u dužini od preko 800 metara. Nedostajalo je 48 tabli. Dvorište bolnice, u pravom smislu reci, bilo je razgradeno. sada je druga prica. Po prvi put je ocišcen i pokošen pojas duž ograde, i spolja i iznutra, u širini od dva metra, što je dalo sasvim drugaciji izgled citavom dvorištu. Postavljeno je kvalitetnije osvetljenje, na starom dimnjaku montirace se tri reflektora, tako da ce sve staze i novouredeni prostor biti osvetljeni. Kapije su pokrivene video nadzorom, a u dvorištu je montirana i cesma. Voda je dobrodošla, narocito u letnjem periodu, da se ljudi osveže, operu ruke... - kaže”

Kako istice Miroslav Stanojevic, koordinator tehnickog održavanja, kvalitetnije je rešen i saobracaj unutar bolnickog dvorišta, sa rampama i logicnijim pravcima kretanja vozila. Pred-stoji i dislociranje starog i dotrajalog krematorijama, ko-ji je, kako kaže, najružnije zdanje, ne samo u bolnickom krugu, vec i celom gradu. U meduvremenu, u krematorijum je montirana nova, savremena ekologija. Predstoji i još jedna bušotina, za potrebe dodatnih kolicina tehnicke vode. Zapoceto je i montiranje sigurnosnih kamera, a po njegovim recima, bilo bi dobro da se kvalitetnije osvetli i put od centra grada do Bolnice.

D. Milenkovic

OSNOVNA ŠKOLA “MILOŠ SAVIC” - LUCICA, POLJANA, PRUGOVO, OBELEŽILA DAN ŠKOLE

ŠKOLA STARA 169 GODINA

Tri škole u tri sela, Lucici, Poljani i Prugovu, koje pripadaju jednoj maticnoj školi – “Miloš Savic”, bore se sa slicnim problemima i proslavljaju zajednicke proslave. Škola u Lucici je nedavno dobila novu stolariju i opremu za kabinete, cime je znatno poboljšala uslove za rad ucenika. Dan škole, 14.okobar svecano je obeležen u školi u Poljani. Medu gostima se našla nacelnica Školske uprave Vesna Zdravkovic, nacelnica Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave Požarevac, Vesna Stevic, direktori gotovo svih požarevackih škola, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, prijatelji i saradnici škole

- Naša škola radi u tri sela, imamo 340 ucenika. Kao škola imamo smanjenje broja odeljenja za dva, i to jedno odeljenje petog razreda i jedno odeljenje prvog razreda. Trudimo se, posebno kada se radi o materijalno-tehnickim uslovima da obezbedimo maksimum i zaista imamo saglasnost i podršku Gradske uprave, kao i Ministarstva prosvete u Požarevcu. Za sada možemo da se pohvalimo da dobro radimo. Da ova škola ima uspeha potvrduju i rezultati opštinskih i okružnih takmicenja, imamo dosta nagrada iz istorije, geografije, biologije, tehnickog i drugih predmetima. Škola u Lucici slavi 169 godina postojanja i jedna je od deset najstarijih u okrugu, škola u Prugovu slavi 109 godina postojanja, dakle sledece godine cemo imati zadovoljstvo da u Lucici proslavimo 170 godina postojanja škole, rekao je direktor škole Slaviša Radovanovic.

Posle zvanicnog dela svecanosti, ucenici su izveli umetnicki program kroz koji su pokazali svoju umešnost u glumi, pevanju, igranju i recitovanju.

L.L.

USTANOVA “LJUBICA VREBALOV” POŽAREVAC

“PCELICA” NOVOG “LICA”

Na Dan oslobodenja Požarevca, 15. oktobra, svecano je predat na upotrebu novosagradeni prostor Decjeg vrtica “Pcelica” u Nemanjinoj ulici. Tokom leta, preduzece “Jovic gradnja” nadzidalo je novi sprat tog vrtica, cime je prostor za boravak mališana uvecan za oko 250 kvadrata. Citav vrtic je dobio novu fasadu, a dogradnja sa klasicnim krovom ujedno je i zaštitila ovaj objekat od propadanja, koje je godinama manje-više uspešno sprecavano sanacijama ravnog krova.

Presecanjem vrpce, novosagradeni prostor vrtica na upotrebu su predali gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic i predsednik Gradske skupštine Miomir Ilic. Za njih i brojne druge goste prigodne svecanosti u “Pcelici”, mališani tog i vrtica “Neven” izveli su prigodan program, a, zahvaljujuci se Osnivacu, Gradskoj skupštini, na podršci i uloženim budžetskim sredstvima u proširenje vrtickog prostora, direktor Ustanove “LJubica Vrebalov” Dragan Nikolic naglasio je da ce u novom prostoru biti mesta za još stotinak decaka i devojcica predškolskog uzrasta.

Još znacajniji korak u proširenju prostora za boravak najmladih požarevljana bice izgradnja još jednog vrtica, planirana za iducu godinu, obavestio je prisutne gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic:

- Izrada projektne dokumentacije je pri kraju, iduce godine se u Ratarskoj ulici, u MZ “Burjan” sagraditi nov, veliki objekat, sa sedam vaspitnih grupa, što ce u dobroj meri smanjiti pritisak na vrtice i prepoloviti listu cekanja na slobodno mesto za smeštaj deteta. Cilj nam je da rasteretimo roditelje da mogu da bezbrižno idu na posao, a deci da pružimo mogucnost da odrastaju, igraju se i dosta toga nauce u vrticima, u društvu vršnjaka.

D. Milenkovic

“UNION MZ” D.O.O. POŽAREVAC

USPEH POTVRÐEN POVELJOM

Oktobarska nagrada grada Požarevca, tradicionalno priznanje lokalne samouprave najzaslužnijim pojedincima u raznim sferama života i rada, za dostignuca u oblasti privrede dodeljena je Zvonku Milenkovicu, direktoru preduzeca “UNION MZ” d.o.o. Požarevac. Laskavo priznanje stiglo je u godini u kojoj ovo preduzece navršava dve decenije postojanja i, iz godine u godinu, sve uspešnijeg rada.

Poslovni rezultati na kraju ovo-godišnjeg devetomesecja sve govore: ukupan prihod od 1,2 milijarde dinara, rashodi 1,1 milijarda, dobit oko 62 miliona. U odnosu na prošlogodišnje devetomesecje, ukupan prihod beleži rast od 11%, rashodi 7,7, a dobit 249,5%! Preduzece “UNION MZ” danas upošljava 456 radnika, tridesetak više nego lane, a svi su izgledi, koncem 2009-e na platnom spisku ce biti 500 ljudi raznih profila i specijalnosti.

- Ova godina je proglašena godinom krize. Kriza nije ni nas mimoišla, ali je nama pravila mnogo manje problema nego drugima. I pored toga, mi imamo investicije u visini oko 170 miliona. Dosta smo uložili u nove objekte, jer smo svesni da samo novim investicijama možemo da za duži period obezbedimo posao za radnike i dalji napredak firme. U godini kad mnoge firme propadaju, mi napredujemo nešto sporijim tempom u odnosu na ranije godine, ali, za razliku od mnogih, mi i dalje napredujemo, idemo na nove objekte i veci obim proizvodnje. Zahvaljujuci razumevanju “Komercijalne banke”, koja je u nama prepoznala firmu koja ima perspektivu, koristimo povoljne kredite i nastavicemo sa investicijama, - kaže Zvonko Milenkovic, direktor preduzeca :UNION MZ”.

Nagrada u pravim rukama

O dobijenoj Oktobarskoj nagradi, direktor preduzeca “UNION MZ”, Zvonko Milenkovic, kaže:

- Svi moji prijatelji, poznanici i poslovni partneri koji su mi ovih dana cestitali na dobijenom priznanju, jednoglasni su u mišljenju da je nagrada zaslužena, da je došla u prave ruke. Time mi je nagrada još draža. Ujedno, nagrada stiže u vreme kad navršavamo dvadeset godina postojanja firme. Poceli smo oktobra 1989. godine nas troje: supruga, sin i ja. Najpre, prodaja poljoprivredne mehanizacije. U prvo vreme, posao je išao solidno. Medutim, kako se situacija menjala i poljoprivreda pocela da stagnira, okrenuli smo se trgovini prehrambenom robom. Najpre, otvorena je prodavnica u Požarevcu, zatim u Majdanpeku, Boru, Golupcu, Kucevu, Kostolcu. Ostvarujemo veliki promet u svim objektima, a u planu nam je da poslednjeg dana u oktobru otvorimo veliku, specijalizovanu prodavnicu mesa i mesnih preradevina, što smatramo da dugujemo potrošacima koji se godinama tiskaju u našem prvom maloprodajnom objektu površine od svega 100 kvadrata. Ako kažem da je ukupna dužina rashladne vitrine u objektu koji cemo otvoriti 18 metara, mislim da je jasno o kakvom se i kolikom objektu radi. Prodavnica je u krugu firme i prilici gradu kakav je Požarevac. Naše je opredeljenje da i dalje širimo maloprodajnu mrežu, ciljamo na vece gradove u Sebiji. Jer, mi imamo zaista kvalitetne sopstvene proizvode, to potvrduju svi koji su probali našu robu. Uz to, potvrdu kvaliteta dobili smo i na Novosadskom sajmu : pre tri godine naš nerast bio je Šampion sajma, prošle i pretprošle bili smo Apsolutni šampioni Novosadskog sajma, uveren sam, bicemo i ove godine. To nije nikome u Srbiji pošlo za rukom za 65 godina Sajma. Preradu u Aleksandrovcu podižemo na 10 tona dnevno, cilj nam je da naše proizvode prodamo u sopstvenim prodavnicama, cime cemo da izbegnemo svaki rizik da nam neko ostane dužan. Imamo sopstvenu pekaru “Mladost” u Kostolcu, koja mesi do 3.000 vekni, ali i pored toga, u našim prodavnicama je hleb iz “Žitostiga” i Zadruge u Golupcu. Hocemo da imamo konkurenciju, ona je dobra i za potrošace, a i za naše pekare, da se ne “uspavaju”, kaže Milenkovic.

Farme pune tovljenika

“UNION MZ” ima niz farmi koje su u zakupu, na svakoj su preuzeti ljudi koji su se tamo zatekli, da bi se vrlo brzo broj radnika uvecavao. Primera radi, na farmi u Petrocu je radilo 37 ljudi, danas, posle 9 godina, tamo radi 70 ljudi.

- Nikog nismo otpustili, naprotiv. Broj radnika se uvecava, farme smo sacuvali od propadanja. Na svim farmama imamo duplo veci broj ljudi, nego što smo preuzeli na dan otvaranja. A, imamo farmu u Mustapicu, Petrovcu i Trnovcu. Naše su farme u Mustapicu, Petrovcu i farma u Trnovcu, koja proizvodi priplodni materijal. U Aleksandrovcu imamo tov brojlera, u Dublju kod Svilajnca imamo farmu sa više od 30.000 roditelja, inkubatorsku stanicu i godišnju proizvodnju od izmedu 4 i 5 miliona jednodnevnih pileta. Klanicu u Rabrovu smo kupili sopstvenim novcem, dogradili smo 300 kvadrata, taj deo smo stavili u funkciju, cime smo smanjili troškove prevoza mesa. U Aleksandrovcu se završava rekonstrukcija, ocekujem krajem godine, i dnevno ce se proizvoditi 10 tona preradevina od mesa. Sirovine imamo dovoljno, treba ulagati u zanavljanje tehnologije, to je sledeci korak, - kaže Zvonko Milenkovic.

Dva nova pogona

Do kraja godine, “UNION MZ” ce završiti investicije i staviti u funkcju i dve nove fabrike, cime ce se proširiti i asortiman proizvoda ove firme. Rec je o Mlekari u Izvarici kod Žagubice i Fabrici dimljenih preradevina od mesa na Zlatiboru.

- Mlekara u Izvarici oslanja se na izuzetno dobru sirovinsku bazu. Homolje, poznato kao ekološki cista sredina, izvanrednih predispozicija za stocarstvo, veoma je zahvalno podrucje za proizvodnju i preradu mleka. Napravicemo brend, nešto što ce biti prepoznatljivo, proizvedeno u cistoj prirodi. Ovih dana treba da se izvrši tehnicki prijem i pocinje proizvodnja. U toku novembra ce stici prvi proizvodi iz te fabrike. Kako osvajamo tehnologiju, tako ce sve više preradevina od homoljskog mleka stizati u naše prodavnice. Takode, na Zlatiboru gradimo pogon u koji smo dosta uložili. Evidentno je da neke proizvode ne možemo ovde da uradimo, tamo je ipak drugacije podneblje, tamo je tradicija, ljudi koji znaju da to rade i imacemo preradevine proizvedene po recepturi i tehnologiji staroj stotine godina. Namera nam je da i od toga napravimo brend, da vrhunski kvalitet tih proizvoda bude prepoznatljiv. U tom pravcu idemo i na proizvodnju posebne rase svinja. Sa saradnicima koje imam, a koji su zajedno sa mnom zaslužni za uspeh koji “UNION MZ” postiže, radimo selekciju u dva pravca: jedna za proizvodnju svežeg mesa, druga – specijalno za preradu na Zlatiboru. Rec je o posebnoj vrsti svinja, cije meso poseduje specificnosti koje su od presudnog znacaja za postizanje vrhunskog kvaliteta dimljenog mesa i preradevina, - naglašava direktor preduzeca “UNION MZ” Požarevac.

Uskoro i “HASAP”

“UNION MZ” intenzivno radi na ispunjenju svih uslova za dobijanje sertifikata “HASAP”, potvrde o evropskom kvalitetu hrane. U firmi vele da se po standardima Evrope i do sada radilo, trebalo je pojedine stvari prilagoditi zahtevima standarda kvaliteta, ocekuje se da ce se sertifikat dobiti pre isteka tekuce poslovne godine.

- Na osnovu poslovanja u ovoj godini, oslanjajuci se i na efekte koje ce ostvariti pogoni u koje smo tokom 2009-e investirali, ocekujemo da iduca, 2010. godina bude izuzetno povoljna za nas, jer smo na vreme uradili sve što mnogi drugi nisu. Veliki broj preradivaca je propao, pa je na nas izuzetno veliki pritisak kupaca. O našem se kvalitetu proculo nadaleko i u nemogucnosti smo da obezbedimo dovoljno robe za sve kupce koji se javljaju.Prinudeni smo da dosta kupaca vratimo, jer nemamo tolike kolicine robe. Za našim, izuzetno kvalitetnim proizvodima vlada velika tražnja, žao nam je što ne možemo da odgovorimo na sve potrebe tržišta. Vec planiramo investicije za 2010. godinu, ali necemo da ih pocinjemo dok zapoceto ne dovršimo. Ali, razmišljamo o tome. I u 2010-oj, pažljivo cemo pratiti dešavanja na tržištu. Naše je opredeljenje da uocimo zahteve tržišta, nikad da ne cekamo da vidimo šta se na tržištu dešava, vec da idemo korak ispred tih dešavanja i, naravno, korak ispred konkurencije. Naša tajna uspeha je upravo u tome: Od konkurencije moraš svakog dana da budeš bolji, na korak ispred dešavanja na tržištu, na korak ispred konkurencije. Dok god u tome uspevamo, bicemo firma za prestiž i priznanja, - porucuje Zvonko Milenkovic, direktor preduzeca “UNION MZ” Požarevac.

Dragan MILENKOVIC

TRIDESET GODINA VISOKE TEHNICKE ŠKOLE U POŽAREVCU

NOVI IZAZOV-AKADEMIJA ILI FAKULTET

- Sve do 1979. godine na prostoru severoistocne Srbije, istocno od Velike Morave do bugarske granice, južno od Dunava pa sve do Niša, nije postojala ni jedna Viša škola za obrazovanje tehnickih kadrova za rad u privredi. Ako se tome doda Podunavski okrug, Smederevo, Velika Plana i Smederevska Palanka, zatim južnobanatski prostor severno od Dunava, zapaža se da je tom velikom podrucju nedostajala ovakva vrsta visokoškolske ustanova, navodi se na pocetku Monografije koja se nedavno pojavila iz štampe, a povodom trideset godina postojanja Visoke tehnicke škole u Požarevcu. Veliki jubilej studenti i profesori ove škole obeležili su prošlog utorka, odnosno 13. oktobra, na dan kada je 1979. godine škola pocela sa radom. Svecanosti su prisustvovali brojni prijatelji i saradnici, predstavnici lokalne samouprave Požarevca i okolnih opština. Pozdravljajuci goste medu kojima su bili i Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga, Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika Požarevca i Petar Baron Rajcic, predsednik Akademije inovacionih nauka, mr Vladan Ðulakovic, direktor, podsetio je na radanje ideje o osnivanju škole, na njene osnivace i prve dane bitisanja:

- Za pravi pocetak može se uzeti ideja o formiranju Više tehnicke škole zaceta još 1974. godine kada je Republicki sekretarijat za obrazovanje i nauku poslao cirkularni dopis o mogucnosti osnivanja viših škola u Srbiji. Kasnije, uz podršku Srednje tehnicke škole “13. oktobar” iz Kostolac i IEK Kostolac, a u Skupštini opštine Požarevac, došlo je do usaglašavanja ideja o Višoj školi. Škola je zvanicno i legalo pocela da radi 13. oktobra 1979. godine te se taj dan može smatrati njenim rodendanom. U prvoj generaciji zapocelo je studiranje 495 studenata od kojih na redovnim studijama 242 i 253 na vanrednim. Osnivaci škole bili su SO Požarevac, IEK Kostolac, PIK Požarevac, Organizacija za saobracaj, turizam i ugostiteljstvo “15 oktobar”, GIK “Stig”, Organizacija za distribuciju elektricne mreže "Elektromorava", Fabrika mašina “Morava” Požarevac i Obrazovno-školski centar "13. oktobar" Kostolac. Od osnivanja pa do 1983. godine škola je radila u kostolackoj Tehnickoj školi, a zatim je do 1986. godine koristila prostor bivšeg Radnickog univerziteta "Radomir Vujovic" u Požarevcu. Viša tehnicka se u nov školski objekat uselila 1986/87. godine cime je trajno rešila prostorni problem. Uz školski objekat postoji i aneks školske zgrade koji se takode koristi za obrazovne svrhe. Citav škol-ski kompleks je nekoliko godina kontinuirano i postepeno doterivan tako da su enterijeri i eksterijeri dobili današnji izgled. Struktura današnjeg prostora omogucava da se uspešno ostvaruju postavljeni ciljevi i zadaci. Donošenje Zakona o visokom obrazovanju 2005. godine nije nas zatekao nespremne. Odluka organa uprave iz 2003. godine da se pristupi usaglašavanju planova i programa po Bolonjskoj deklaraciji urodila je plodom i škola je 2007. godine upisala studente po novom Zakonu. U meduvremenu dobijene su i potrebne akreditacije i dozvole za rad na specijalistickim studijama i ove jubilarne godine upisacemo prvi put specijalizaciju iz oblasti agronomije i mašinstva, istakao je Ðulakovic.

Danas je Visoka tehnicka škola strukovnih studija u Požarevcu savremena, moderna ustanova spremna da svojim znanjem, radom i umecem obrazuje nove kadrove za potrebe društva u strukama koje su akreditovane a to su mašinska, elektrotehnicka, prehrambena, ekološka i agronomska.Trenutno u školi ima 631 aktivan student na svim programima. Za specijalisticke studije planirano je još 50 studenata.

Kao i svake i ove godine na rodendan Škole urucene su diplome inženjerima raznih struka koje su to zvanje stekli izmedu dva oktobra. Diplome je urucio direktor uz savet: Sadašnji trenutak u kome stupate na scenu života, nije nimalo lak i jednostavan, izazovi u životu su prevelik zalogaj za sve. Vi postupajte mudro i odgovorno, a mi cemo nastojati da prevazidemo potrebe Visoke škole pa da naredne godišnjice proslavljamo bar kao akademija strukovnih studija ili fakultet.

Povodom jubileja, a za izuzetne zasluge i znacajan doprinos u radu Škole i ostvarivanju njenih programskih zadataka, dodeljene su povelje, zahvalnice i nagrade.

Povelje su urucene Gradu Požarevcu, PD "TE KO Kostolac", Elektromoravi Požarevac i Budimiru Arsenijevicu, profesoru u penziju. Zahvalnice su dobile sledece ustanove i pojedinci: Zavod za javno zdravlje Požarevac, Poljoprivredna strucna služba Požarevac, Regionalna privredna komora, Zadružni savez, Regionalni centar za mlade talente, KPD Zabela, Muzicka škola, Organizacija Crvenog krsta, Dragoljub Martinovic, profesor Visoke tehnicke škole strukovnih studija Beograd, dr Marko Todorovic, profesor, mr dipl.ing. Dragan Josipovic, dr Kosta Zoric i prof. dr Milorad Mirkovic.

Urucene su i zahvalnice radnicima za dugogodišnji rad. Za 30 godina provedenih u školi zahvalnice su dobili profesor mr Pavle Perišic, Zoran Blagojevic, referent za studentska pitanja i Sonja Dicic, blagajnik. Za 25 godina nagradeni su Svetlana Ciric, sekretar, Jagoda Papovic, šef racunovodstva, dr Mirko Jovanovic, profesor, Jelisaveta Jeremic, referent za studentska pitanja i Milica Stevanovic, laborant. Za 20 godina rada nagradeni su specijalista Jelica Jakovljevic i dr Dobrivoje Jovanovic. Zahvalnice je urucio dr LJuba Jacic.

U muzickom delu svecanosti nastupili su ucenici Muzicke škole "Stevan Mokranjac".

GORAN PETROVIC, NACELNIK BRANICEVSKOG UPRAV-NOG OKRUGA:

PRESTIŽNA NAUCNO-OBRAZOVNA INSTITUCIJA

Ucesnike svecanosti pozdravio je i godišnjicu rada studentima i kolektivu cestitao Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga:

- Intenzivni razvoj privrede u Požarevcu, Kostolcu i Branicevskom okrugu 70-tih i 80-tih godina prošlog veka uslovio je potrebu za visokostrucnim kadrovima zbog cega je i osnovana ova visokoškolska ustanova. U pocetku su obrazovani kadrovi uglavnom iz Požarevca, a kasnije i iz drugih krajeva, tako da je smanjena potreba za dovodenjem kadrova sa strane. Omoguceno je i zaposlenima da sticu obrazovanje uz rad. Škola je pocela sa radom u Obrazovnom centru u Kostolcu gde je koristila prostorne kapacitete do 1992. godine, a 1992. i 1993. nastavila obrazovni rad u Požarevcu gde su stvoreni optimalni uslovi za odvijanje nastave. Tada je Opština Požarevac obezbedila prostorne uslove, ucionice i kabinete i nastavna sredstva za organizaciju savremene nastave. Uspešnim tridesetogodišnjim obrazovanjem i osposobljavanjem studenata mašinske, elektrotehnicke, tehnološke i ekološke struke, Škola je svrstana u red prosperitetnih i prestižnih naucno-obrazovnih institucija u Srbiji. Realizacijom programskih sadržaja ona ostvaruje strateške ciljeve razvoja privrede Branicevskog okruga, a i šire i omogucava brži izlazak iz društvene i ekonomske krize, puno afirmisanje tržišta i duboke privredne reforme. U procesu daljeg naucno - tehnološkog i društveno-ekonomskog razvoja i ostvarivanja reforme u privrednom i ekonomskom sistemu, poseban znacaj i ulogu ima konkurencija, znanje i sposobnost, ali i ekonomska odgovornost za one koji upravljaju i koriste budžetska sredstva. Kadrovi kao kljucna pretpostavka za izlazak iz ekonomske krize i odlucujuci faktor društva, moraju sticati komplesna znanja o tehnologijama mnogo ranije nego što dode do samog uvodenja tehnologije u proces proizvodnje. Škola u tom slucaju mora biti osposobljena da nudi raznovrsne pakete obrazovnih i naucnih programa i projekta, povremeno davati instrukcije i naucno-strucna uputstva o nacinu njihovog korišcenja. Takode, mora biti elasticna i osposobljena za stalne promene programske strukture kao komponenta koja je stalno podložna promenama za razliku od promena u priv rednim organizacijama i javnim preduzecima koja se sporije menjaju.

Proces tranzicije i reforme u Srbiji danas zahteva upravo visoku strucnu osposobljenost kadrova i uvodenje novih tehnologija kako bi naša privreda postala konkurentna, a društvo sposobno za tržišnu utakmicu. Zato u buducnosti ovoj visokoškolskoj ustanovi i svim zaposlenima želim da permanentno povecavaju kvalitet obrazovanja i time se još više afirmiše kao obrazovna institucija. Znanje koje naši studenti ovde steknu odlucujuci je faktor razvoja, ali pored znanja potrebno je i razvijanje svesti o odgovornosti u radu. To su pretpostavke uspešnosti, a zadatak svih nas je da školi u tome pomognemo i verujte da pomoc nece izostati, obecao je nacelnik Petrovic.

S.E.

U BEOGRADU

STIŠKI KNJIŽEVNI KRUG

Clanovi UKS Podružnice za Branicevski okrug, predstavili su se beogradskim ljubiteljima knjige i pisane reci u Udruženju književnika Srbije u Beogradu.

Književnike sa podrucja Branicevskog okruga u ime domacina pozdravio je Radomir Andric, zamenik predsednika Udruženja književnika Srbije, dok se Milisav Milenkovic, predsednik Podružnice zahvalio na toplom prijemu.

Radomir Andric je govorio i o radu same Podružnice, obzirom da prati njen rad od samog osnivanja novembra meseca 2005. godine, istakavši da ova Podružnica ostva-ruje odlicne rezultate kako u oblasti izdava-štva, tako i organizo-vanju kulturnih mani-festacija i povecanju broja svoga clanstva.

O Podružnici UKS za Branicevski okrug i o njenim clanovima govo-rio je i Milutin Lujo Danojlic, književnik iz Beograda:

-Izgleda da je Ðura Jakšic za vreme svog boravka na ovom podrucju Srbije ostavio dobar pesnicki pelcer, koji se eto, vek kasnije, razvio u brojnu poetsku generaciju. Sad su, eto, preko 20 zavicajnih pisaca clanovi UKS, koji su nekako brojcano rasporedeni na tri kulturna centra ovog kraja požarevac, Malo Crnice i Petrovac na Mlavi. Književno stvaralaštvo na ovom podrucju nas uverava da je branicevski kraj konacno dobio generaciju pesnika i proznih pisaca, koja umetnickim vrednostima svog stvaralaštva zauzima znacajno mesto na mapi savremene srpske književnosti....

Zorka Stojanovic je uz pozdrav celom skupu, prenela pozdrave pesnika Mladena Brankovica i po njegovoj želji procitala pesmu Peron. Potom su se proznim i poetskim radovima predstavili clanovi UKS Podružnice za Branicevski okrug: Dragoslav Živadinovic, Zlatija Radovanovic, Branko Lazic – Manas, Vojislav Marjanovic, Milanka Golubovic, Rade M. Obradovic, Novica Stokic, Dragiša Živadinovic, Zorka Stojanovic i Milisav Milenkovic, ali i pesnici: Zoran Stojicevic – Rikardo, Dragan Jovic, Živkovic Antileta, Vojkan Ivkovic, Varadina Obradovic i Milic Antonijevic koji su na spisku za prijem u clanstvo UKS.

Zorka Stojanovic

U BEOGRADU VIŠE SVETLOSTI

ZA BOLEST BRESTOVA

Prošle nedelje u Udruženju književnika Srbije u Beogradu, citalackoj publici je predstavljena zbirka poezije Više svetlosti i roman Bolest brestova , romansijera i pesnika Milisava Milenkovica iz Malog Crnica.

O zbirci poezije Više svetlosti govorili su Dušan Stojkovic i Milutin Lujo Danojlic, književnici iz Beograda, dok su o Milenkovicevom romanu – prvencu - Bolest Brestova govorili Dragoljub Stojadinovic, kriticar iz Beograda i Milutin Ž. Pavlov, kriticar iz Novog Sada:

- Roman Bolest Bresto-va, podseca me na filmove Emira Kusturice i Fede-rika Felinija, po moti-vima i tematici. Ko zna, možda ce jednog dana biti i dramataizovan, napisan scenario, možda cemo imati tu cast da ga vidimo i na filmskom platnu.

Milisav Milenkovic kroz zapise i maštu glavnog junaka Gavrila Lugomirskog, zvanog Gabrijel, svedoci da naše trajanje nije iluzija u tragicnom opstajanju i u smešnoj farsi gluposti, ni malo naivnoj, kojoj se valja mudrošcu otimati, a ne zatirati kotrljanjem glava. Bunjin je perom slikao galopirajuce osipanje Rusije i ruskog seljaka, dok je Milisav Milenkovic pažljivo notirao grubost munjevitih krunoseca brestova i tim gestom otvorio istinu o pošastima koje su unesrecile Srbiju i dušu njenog sela, ma to selo kanulo suzom plavo uzavrele šljive na obronku planine iliti ravnice. Poetikom upornog glasa pisac reže koprenu tišine straha i stida....

Stihove i odlomke citali su dramski umetnici Lepomir Ivkovic i Vesna Stankovic iz Beograda, koja je ovo književno vece na radost svih prisutnih završila pevajuci prelepu pesmu Bela vila.

Zorka Stojanovic

PRATECE MANIFESTACIJE OVOGODIŠNJEG FEDRAS-A

TRI USPEŠNE IZLOŽBE

Tradicionalni malocrnicki FEDRAS nisu samo pozorišne predstave. Ovu manifestaciju, naime, redovno prate i brojne druge kulturne priredbe kao što su likovne izložbe i promocije knjiga. Nakon otvaranja ovogodišnjeg 38. FEDRAS-a priredene su cak tri izložbe.

Posetiocima se prva predstavila Zuzana Vereski koja pripada plejadi naivnih slikara Kovacice i cije su slike ovom prilikom mogle da se kupe. Svoje radove je izlagala u Tunisu, Francuskoj, Slovackoj, Španiji, Maleziji, Izraelu, Americi... Izložbu ove talentovane slikarke, otvorio je Miroslav Krišo predsednik Opštine Kovacica i clan Izvršnog veca Vojvodine koji je tom prilikom rekao da je Zuzana predstavnik nove generacije slikara, koja nastavlja tradiciju starih majstora. Dobar deo kulture Kovacice i nekih obicaja Slovaka u Kovacici, vidi se na slikama Zuzane Vereski. O svom radu govorila je i sama slikarka koja je rekla da slika srcem i da se slikarstvo ne uci vec da je to nešto što je urodeno i ostaje do kraja života.

U okviru ovogodišnjeg FEDRAS-a predstavili su se i clanovi Likovne kolonije Žagubice. Rec je o mladoj likovnoj koloniji nastaloj 2006. godine koju karakterišu znaci tradicije i koja svojim radovima bogati umetnicku zbirku i uzdiže duh gradana. Ovu izložbu otvorio je Dušan Ivkovic, nacelnik Opštinske Uprave Malo Crnice, dok je nešto više o samoj izložbi govorio Janko Lalic, akademski vajar. Izložbena postavka nastala je tokom manifestacije "Vrela Homolja".

Treca izložba promovisala je mladog Bojana Veljkovica iz Kuceva. O delu ovog stvaraoca govorila je LJiljana Jovic, profesor likovne kulture i istorije umetnosti: "Ucio je od cuvenog akademskog kucevskog slikara, Dragana Kecmana i naucio osnove slikarstva. Iako je mnogo mlad, ima izuzetan osecej za kombinovanje boja. NJegove slike su karakteristicne po toplim, patiniranim bojama i tonovima, a motivi su najcešce iz Homolja bazirani na folkloru, pejzažima Homoljskog kraja...

M.P.

IZLOŽBA SLIKA ANIMAEVA EDUARDA MANCUROVICA

PROSTRANSTVA RUSIJE KAO INSPIRACIJA

U galeriji Narodnog muzeja u Požarevcu prošlog utorka otvorena je izložba slika ruskog slikara Animaeva Eduarda Mancurovica.

Uz prisustvo predstavnika lokalne vlasti i muzicki program koji je izveo sastav “Mozaik” profesora i ucenika Muzicke škole Požarevac, umetnika je predstavio direktor Muzeja Milorad Ðordevic, a o slikama je govorila kustos Violeta Tomic.

- Nemirni duh Animaeva doveo ga je i na aktuelnu srpsku scenu vizuelne umetnosti gde je svojim akvarelima, utemeljenim na ruskoj tradiciji ostvario ubedljiv likovni izraz. Nadahnut prostranstvima Rusije, prizorima horizonta i vidicima smiraja, otkriva nam vrednost i draž trenutka. Njihova lepota u okviru lirsko-sentimentalne tematike, u skladu sa njegovim senzibilitetom doživljena je bojom safira i smaragda, rekla je, izmedu ostalog, Tomiceva.

Izložbu je otvorila zamenica gradonacelnika Vukica Vasic.

- Gospodin Edvard Animaev, poznat ruski slikar prvi put došao je u bivšu Jugoslaviju daleke 1984.godine, zajedno sa svojim studentima. Kako sam kaže, za njegovu rusku dušu Balkan je postao sudbina. U Srbiju je došao slucajno pre tri godine kada je došao u Požarevac i prvi put ucestvovao na likovnoj koloniji na Tulbi, pod nazivom “Ljubav i razumevanje”. Grad Požarevac je uvek širokog srca prihvatao sve umetnike, pružao im gostoprimstvo i podršku da nešto trajno ostave i da se vežu za ovu sredinu. Ispred gradske vlasti obecavam da cemo za našeg mandata sigurno obezbediti adektvatan prostor za gradsku galeriju, gde ce svi umetnici moci da izlažu svoja umetnicka dostignuca. Posebno mi je drago da jedan ruski slikar izlaže svoja dela u vreme kada mi obeležavamo Dan oslobodenja našeg grada, a da pri tome znamo koliko je bio znacajan doprinos Crvene armije za oslobodenje države i grada, rekla je još Vukica Vasic, poželevši umetniku još mnogo uspeha u daljem radu i proglasivši izložbu otvorenom.

Sam umetnik je na svom maternjem jeziku zahvalio organizatorima izložbe, kao i ageniciji “Kodeks” uz ciju je pomoc stvarao i izlagao, a o svojim delima kaže da ona nastaju kao rezultat onoga što je blisko njegovom srcu i njegovom duhu, izrazivši zadovoljstvo što je njegovo stvaralaštvo naišlo na razumevanje i izazvalo prijatnost kod publike.

Animaev Eduard Mancurovic roden je 1952.godine, a Akademiju likovne umetnosti završio je u Alma Ati. Clan je Saveza umetnika Rusije i Francuskog udruženja likovnih umetnika. Živi i radi u Moskvi, ali je cest gost Požarevca.

L.L.

SEDNICA SISTEMSKIH ODBORA I ODBORA UDRUŽENJA RPK POŽAREVAC

EKONOMSKI OPORAVAK POCINJE NAREDNE GODINE

U organizaciji Regionalne privredne komore Požarevac prošlog utorka održana je zajednicka sednica sistemskih odbora i odbora udruženja povodom razmatranja nacina izlaska iz ekonomske krize. U prvom planu bile su analize mera koje je Vlada Srbije sa Narodnom bankom Srbije i nadležnim ministarstvima preduzela u poslednjih godinu dana i ono što je važnije, kako su se te mere odrazile na privredni ambijent. Prema recima dr Miroljuba Hadžica, profesora na Univerzitetu Singidunum, ispostavilo se da je uticaj svetske ekonomske krize mnogo jaci na našu zemlju u odnosu na ono što je projektovano. Projekcije su morale da pretrpe izmenu, pa prema tome i mere. Privreda je više nego što se u prvi mah mislilo bila pogodena pre svega likvidnošcu, kasnije i restriktivnom monetarnom politikom, nespremnošcu banaka da potpomognu brži oporavak. Prve naznake oporavka u okruženju, pre svega u razvijenim zemljama, mogu da budu prvi signal, pošto zavisimo od oporavka izvozne tražnje, pa u toj meri i naravno u meri u kojoj se budu formulisale mere za narednu godinu, može da se ocekuje boljitak i za privredu u ovom regionu.

“U prvi mah mislili smo da ce drugi kvartal biti kritican, medutim ispostavlja se da je sad vrlo teško naplatiti svoja potraživanja. Ono što je sigurno bolje, to je da su povecane narudžbine i tu privreda vidi izlaz iz krize, ali treba preživeti i treci kvartal. Dno je dostignuto i zaustavljen je dalji pad i to je ono što je dobro, ali treba još mnogo toga uciniti i aktivno i u samim preduzecima, da bi se iz krize izašlo. Tokom 2010. godine pocece oporavak, ali treba mnogo toga uciniti, da bi do toga došlo. U meri u kojoj se stvori ambijent za stvaranje novih preduzeca, u toj meri ce i izlazak iz krize biti dugorocniji.

Postoje naznake da Francuska, Nemacka, SAD polako izlaze iz krize što je dobro za svetsku ekonomiju, ali i za nas, jer u dobroj meri zavisimo od trgovanja sa svetom i stranih direktnih investicija. U periodu tranzicije bila je visoka stopa rasta, ali je osnovni problem što je taj razvoj u poslednjih osam godina bio neodrživ na srednji i dugi rok. Problem se svodi na ekspanzivnoj fiskalnoj politici i otuda suviše restriktivnoj monetarnoj politici, zbog kojih nije ni došlo do ozbiljnijeg restruktuiranja domace privrede, koja je nažalost još uvek nekonkurentna na svetskom tržištu i zbog toga je spoljnotrgovinski deficit jako visok”, istakao je dr Miroljub Hadžic.

D.Dinic

U OKVIRU OKTOBARSKIH SVECANOSTI GRADA POŽAREVCA

OBELEŽEN ZAVRŠETAK RADOVA U ULICI DRAŽE MARKOVICA

Rekonstrukcija ulice Draže Markovica koja se nalazi u samom centru Požarevca i koja je po mnogim odlikama simbol starog Požarevca, mesecima je bila dežurna tema novinara. Ovo s razlogom, jer su se tokom izvodenja radova pojavljivali brojni problemi zbog kojih je jedno vreme citav posao morao i da zastane. Za dobar deo poslova najzad se može reci da je okoncan, a prošlog ponedeljka, u okviru oktobarskih dogadanja, svecanim skupom predstavnika investitora i izvodaca radova, kao i lokalne samouprave, oznacen je završetak tih radova.

Za Miodraga Stojkovica, direktora Direkcije za izgradnju Grada Požarevca ova ulica u dužini 500 metara, jedna je od veoma važnih u gradu:

- Sastoji se iz tri dela. Ovaj iz pravca Pionirskog trga, odnosno ulice Vuka Karadžica asfaltiran je zadnjih dana, radili smo projekat ovog dela ulice, kao i onog prema Takovskoj zašta smo dobili saglasnost od Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Smedereva. Porušili smo prethodnu kaldrmu koju cuvamo za prvi deo kada se na prolece bude radila njena rekonstrukcija. Drugi deo ulice u dužini od 300 metara radi se još od prošle godine, uspeli smo u ovoj godini da završimo objekat. Deo ulice prema Takovskoj, radice se iduce godine, bice to 100 posto kaldrma, takav je zahtev Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Smedereva. Kaldrmu koju smo odavde izvadili sacuvali smo, odnosno cuvamo je na deponiji izvodaca radova i ona ce služiti za izradu dela kaldrme od LJubovijske do Takovske. Dosta toga je ovde uloženo i sa dosta napora, bilo je i mnogo problema, ali sve u svemu, mislim da ce ova ulica biti od koristi i na zadovoljstvo gradana Požarevca.

Pored Direkcije za izgradnju, na uredenju ove ulice angažovala su se i brojna druga gradska javna preduzeca. Po recima Milinka Zdravkovica, zamenika direktora Direkcije, u ulici je izgradena kompletno nova komunalna infrastruktura.

- Toplifikacija je uradila toplovod, vodovod je izgradio nov cevovod, Telekom je postavio podzemnu kablovsku mrežu, a Elektrodistribucija postavila takode podzemnu opremu kako bi nestali viseci kablovi koji sada narušavaju izgled ulice i fasade kuca..

S.E.

U RADNOJ MALI

ZAVRŠENA CRPNA STANICA “6”

Na teritoriji Mesne zajednice “Radna mala” pored stadiona Proletera proteklog ponedeljka otvorena je fekalna crpna stanica “6”. Ovaj objekat predstavlja jedan deo šireg angažovanja Direkcije za izgradnju grada i lokalne samouprave na širenju fekalne kanalizacije, odnosno daljem rešavanju kompletne evakuacije fekalija u gradu Požarevcu. “Prošle i pretprošle godine smo radili kolektor u ulici Rade Slobode i crpnu stanicu “5”, a sada smo završili crpnu stanicu “6”. Znacaj ovog objekta je u tome što crpna stanica “6” omogucava širenje mreže prema crpnoj stanici “7” i njenu izgradnju, koja je na teritoriji Mesne zajednice “Sopot” u ulici Prote Mateje i ona ce omoguciti rešavanje problema fekalne kanalizacije u MZ “Sopot”, što je evidentan problem koji gradani imaju vec duži niz godina. Vrednost objekta na kome se nalazimo je 17.208.000 dinara i moram da kažem da je to prva faza izvodenja radova. Druga faza predvida ozelenjavanje i postavljanje ograde i sredstva za tu fazu su delimicno obezbedena preko Fonda za razvoj u iznosu od 1,1 milion dinara. Izvodac radova je bio “Moping” iz Požarevca i radovi su završeni u primerenom roku, a bilo je tehnickih problema zbog pojave podzemnih voda na koti od – 6 u odnosu na teren”, kaže Zoran Ðordevic, clan nadzorne grupe koja je kontrolisala izvodenje radova na objektu.

Inace, objekat je armirano – betonski, spušten na kotu od 10,15 metara i inženjerski gledano radi se o izuzetno složenom zahvatu, potkopavanju, spuštanju bunara i veoma vrednoj hidromašinskoj i elektro opremi. Prema recima Mileta Purica, direktora “Mopinga” ovo je treca fekalna stanica koju je ova firma završila u Požarevcu. Radovi su izvodeni u veoma teškim uslovima, jer se dno objekta nalazi na 10,15 metara, a podzemne vode pocinju od 4 metara, tako da je bilo dosta neplaniranih stvari. Prva faza je završena, ugovorne obaveze su ispunjene, ostaje u narednih par dana da se reši druga faza, uredenje terena, povezivanje sa kolektorima i puštanje u rad.

Nadzor nad elektro radovima na ovom objektu vršio je Milinko Zdravkovic, zamenik direktora Direkcije za izgradnju grada: “Za potrebe crpne stanice uradena je stubna trafostanica u vrednosti od 2.650.000 dinara koja ce sanirati i loše niskonaponske prilike u ovom delu MZ “Radna mala”, tako da cemo u saradnji sa distribucijom koristeci novu trafostanicu raširiti niskonaponsku mrežu i zameniti stubove, kako bi meštani ovog dela dobili kvalitetnu elektricnu energiju”. Radove na stubnoj trafostanici radila je firma “Elektrovat” iz Cacka i javna nabavka je pokazala uštedu od 20 % u odnosu na planirana sredstva. Nadzor pored Direkcije za izgradnju vršila je i Elektrodistribucija koja ce primiti objekat kao svoje osnovno sredstvo. Za buducu crpnu stanicu “7” bice isto predvidena izgradnja trafostanice ciji kapaciteti ce biti takvi, da meštane tog dela naselja snabdeva kvalitetnom elektricnom energijom.

Prema recima Miodraga Milosavljevica, gradonacelnika Požarevca potrebno je da se završi ozlelenjavanje i postavljanje ograde kako ne bi došlo do narušenja crpne stanice i to ce se brzometno odraditi, obzirom da je 1,5 milion dinara obezbedeno iz Fonda za razvoj, a za nedostajucih 500.000 dinara ukoliko bude potrebno, Gradsko vece ce doneti odluku da se izvrši promena aproprijacije, obzirom da su stvorene uštede u Direkciji za izgradnju kod javnih nabavki kada je u pitanju izgradnja kanalizacije, asfaltiranje ulica i trotoara. Sledece godine iz Fonda za razvoj bice finansirana izgradnja crpne stanice “7”, u izradi je projekat kolektora koji treba da poveže crpnu stanicu “6” i “7” i stavljanjem u rad ovog kanalizacionog sistema meštani MZ “Radna mala” i MZ “Sopot” dobice kvalitetnu kanalizaciju.

Predsednik Skupštine grada Miomir Ilic istice da je grad Požarevac sistemskim rešenjem planirao izgradnju dva kolektora, južnog u cilju zaštite izvorišta “Meminac” i “Kljuc” i zapadnog sa sekundarnim i tercijalnim mrežama fekalnih kanalizacija. Južni kolektor je vecim delom završen sa recipijentnom fekalnom crpnom stanicom “2” u naselju “Rasadnik” i u narednoj godini prema NIP –u razvijace se plan rada za nastavak zapadnog kolektora prema Zabeli i ukljucenja fekalnih voda iz KPZ “Zabela” i naselja Zabela.

D.Dinic

TURISTICKA ORGANIZACIJA POŽAREVCA NA 42. MEÐUNARODNOM TURISTI-CKOM SAJMU LOVA I RIBOLOVA U NOVOM SADU

NAGRAÐENI POVELJOM "DOBAR DIZAJN"

Turisticka organizacija Požarevca tradicionalni je ucesnik Medunarodnog sajma turizma, lova i ribolova u Novom Sadu. Sa ovogodišnje, 42. po redu manifestacije održane od 6. do 11. septembra, Požarevljani su se vratili sa vrednim priznanjem, Poveljom "Dobar dizajn". O kakvoj je nagradi rec, novinare je prošle srede, obavestio direktor TOP-a Dejan Savic.

- Ono cime smo se predstavili na našem štandu bilo je toliko kvalitetno da je opredelilo Komisiju strucnjaka da nam dodeli najviše priznanje - Povelju "Dobar dizajn". Veoma smo zadovoljni obimom i nacinom na koji smo se prikazali na ovoj manifestaciji i što je najvažnije, veoma smo zadovoljni osvojenim priznanjem. Komisija koju je predvodio akademik Soko Sokolovic, dugogodišnji naucnik iz ove oblasti, procenila je da su naša postavka suvenira i uopšte nacin na koji se turisticka organizacija godinama predstavlja na Novosadskom Sajmu, dovoljno kvalitetni da se kandiduju za ovu prestižnu nagradu. Rec je o priznanju koje se tradicionalno dodeljuje organizacijama i izlagacima koji kontinuirano imaju vrhunske rezultate u oblasti promocije svog turistickog proizvoda, odnosno vizuelizacije motiva koji su karakteristicni za odredeni kraj, za odredene institucije koje se promovišu na ovakvim manifestacijama. Komisija je jednoglasno procenila da turisticka organizacija Požarevca, zahvaljujuci ranijim rezultatima ali i ovogodišnjnim, zaslužuje Povelju što je još jedan vid podrške našem daljem radu i istovremeno priznanje dosadašnjim rezultatima na promiociji onoga što mi zovemo turisticki proizvod Grada i okoline, istakao je Savic najavljujuci ucešce TOP-a na svim buducim manifestacijama koje promovišu turisticke motive i lokalitete.

Inace, turisticki radnici Požarevca na ovogodišnjem Sajmu u Novom Sadu nastojali su da javnosti prikažu tri najvažnija kulturna odnosno turisticka dogadaja. Po recima Savica to su u prvom redu stogodišnjica rodenja Milene Pavlovic Barili, naše cuvene slikarke, zatim požarevacki karneval koji je ove godine prvi put organizovan s namerom da postane tradicionalna manifestacija i naravno LJubicevske konjicke igre održane po 46. put, sportska-privredana i kulturna manifestacija po kojoj je Požarevac godinama vec prepoznatljiv grad u Srbiji i šire.

S.E.

AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI U POŽAREVACKOJ MZ "CACALICA"

STIŽE POMOC GRADSKOJ BOLNICI

U okviru proslave dana oslobodenja Grada Požarevca, MZ “Cacalica” je protekle srede organizovala akciju dobrovoljnog davalanja krvi za potrebe naše Gradske bolnice. Pored dobrovoljnih davalaca iz Opštine Požarevac, ovoj akciji su prisustvovali i clanovi MZ “Erdoglija” iz Kragujevca, koji su i ove, kao i prošle godine, dali veliki doprinos ovom humanom dogadaju.

O tome kolika je važnost ove akcije i koliko je veliko prijateljstvo izmedu “Erdoglije” i “Cacalice”, porazgovarali smo sa Miletom Rajicem, i clanom Saveta MZ “Cacalica”, koji nam je rekao: “MZ “Erdoglija” iz Kragujevca i MZ “Cacalica” iz Požarevca su potpisale sporazum o medusobnoj saradnji, na jednoj od prvih zajednickih sednica naših saveta. Dogovoreno je da svake godine bude organizovana akcija dobrovoljnog davanja krvi. Smatramo da je to najhumanija akcija, a sprovodi se tako što u dane proslave oslobodenja grada Kragujevca odlazi naša ekipa dobrovoljnih davaoca krvi, sa teritorije naše MZ i daje krv za potrebe Zdravstvenog centra Kragujevac, dok u vreme proslave dana oslobodenja Grada Požarevca, dolaze dobrovoljni davaoci krvi iz nama bratske MZ “Erdoglija”, davajuci krv za potrebe naše Gradske bolnice, odnosno Odeljenja za transfuziju krvi. Ovo je bio taj dan, kada naša braca iz Kragujevca daju krv za potrebe naše bolnice. Obzirom da svi Zdravstveni centri poslednjih dana saopštavaju alarmantnu situaciju, da su zalihe krvi na nekom minimalnom nivou, ova akcija nam je veoma znacajna i verujemo da cemo uspeti da poboljšamo situaciju u požarevackoj Bolnici. Zato smo pozvali i naše gradane, kao i sve dobrovoljne davaoce krvi sa teritorije našeg grada, kako bi sakupili što više jedinica krvi i što pre poboljšali situaciju u bolnici, naravno, na obostrano zadovoljstvo nas i naše brace iz Kragujevca, a verujemo i pacijenata kojima je krv neophodna”, rekao nam je Rajic.

M. P.

NA LOKACIJI ETNO PARKA NA TULBI

PREDSTAVLJENA ZBIRKA PRESLICA

U organizaciji Narodnog muzeja Požarevac, na Tulbi je prošle srede otvorena izložba pod nazivom "Preslice", sa ciljem da se promoviše deo zbirke za predenje koji je korišcen u davna vremena i zajedno sa vunom i vretenom predstavljao osnovnu tehniku u domacoj radinosti. O etno ambijentu u kome je izložba otvorena, posetiocima je govorio Milorad Ðordevic, direktor Muzeja:

- Etno park na Tulbi je jedan od najstarijih u Srbiji, nastao krajem šezdesetih i pocetkom sedamdesetih godina. Tulba je svojevremeno bila malo zapostavljena, ali zahvaljujuci dobrim ljudima i tadašnjem predsedniku Opštine Dušanu Vujicicu, odobrena su sredstva i krenulo se u realizaciju obnove Etno parka. U dvorištu se prakticno nalazi spomen-obeležje posveceno velikom istorijskom dogadaju, Požarevackom miru. U blizini je sportski i dacki centar Poljoprivredne škole, kao i etno kafana i bogato vodo-izvorište koje nameravamo da uredimo. Imamo podršku kako vlasti, tako i ljudi iz drugih institucija koje se bave ovom delatnošcu, a o tome govori i cinjenica da je prošle godine Narodni muzej, prakticno i Etno park u okviru realizacije projekta posetila Danuta Hubner, evropski komesar za regionalni razvoj u pratnji potpredsednika Vlade Božidara Ðelica. Povod da se okupimo je samo jedna prica iz etno kulture koja je i u prošlosti bila povod cestih okupljanja. Ova izložba je posvecena preslicama i svemu onome što ide uz predenje vune".

O simbolu preslice u etno kulturi srpskog naroda, govorila je Maja Pajic naglašavajuci da je preslica kao predmet materijalne kulture vekovima predstavljala jedan od najrazvijenijih vidova umetnickog stvaralaštva u domacoj radinosti i omogucavala coveku život u uslovima u kojima nije bilo razvijene industrije i tehnike proizvodnje.

- NJena osnovna funkcija je da se sa nje odmotava nit vune koja se zatim u procesu predenja oblikuje i koristi u svrhe izrade tkanine. Pored ove osnovne funkcije, preslica je imala i znacajnu ulogu u obredima. Preslice koje se nalaze u Narodnom muzeju Požarevac odnose se na citav Branicevski okrug, sa koga su i sakupljane. Nepoznati stvaraoci kakvi su bili drvodelje, cobani, zanatlije, izradivali su i ukrašavali ove preslice prenoseci tradicionalne forme izradivanja i ukrašavanja s generacije na generaciju. Na njima se mogu uociti predstave životinja i žena s obzirom da je preslica i bila atribut žene, rekla je Maja Pajic.

Etno izložbu je otvorio Miomir Ilic, predsednik Skupštine Grada Požarevca:

- Tulba je u prošlosti imala veliku ulogu u životu lokalnog stanovništva. Pred nama je šansa da ovo mesto ponovo pretvorimo u banju, oazu prirode, novo šetalište. Predvideno je da se nastavi sa uredenjem Etno parka i parka Požarevackog mira. Sa Tulbe se pruža izuzetan pogled na grad i na ušce Morave u Dunav. Lokalna samoupravu ce se potruditi da uloži sredstva u razvoj ovog dela grada i da Tulba postane oaza prirode u Požarevcu, rekao je Ilic. U muzickom delu programa ucestvovali su Svetlana Stevic i ucenici Muzicke škole.

M.P.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 9.10.2009. godine do 16.10.2009. godine rodeno je 22 bebe.

Blizance-decake su dobili: Gaši Emrije i Rusteni Enes iz Požarevca.

Decake su dobili: Radojcic Marija i Petar iz Požarevca, Miljkovic Sandra i Jovanovic Nenad iz Požarevca, Jovanovic-Ðordevic Katarina i Dragan iz Požarevca, Miljkovic Sonja i Jojic Vladeta iz Požarevca, Glavonjic Aleksandra i Kostic Igor iz Požarevca, Ivkovic Biljana i Gvozdic Sladan iz Knežice, Veljkovic Aleksandra i Danijel iz Požarevca, Bogdanovic Ivana i Vladimir iz Požarevca, Mišic Mira i Peric Vladan iz Dragovca, Košaric Tanja i Nikolic Vojin iz Požarevca, Stokic Jelena i Ilic Vladimir iz Golubca, Jovic Jelica i Dejan iz Kobilja i Ivanovic Saška i Miloš iz Požarevca.

Cerke su dobili: Smiljkovic Biljana iz Batovca i Pavlovic Zoran iz Požarevca, Ðukatani Harija i Morina Enis iz Kostolca, Milanovic Aleksandra i Miljkovic Dejan iz Kamijeva, Cvetkovic Marija i Jovanovic Vladan iz Braniceva, Peric Jelena i Ivan iz Požarevca, Bogovic Lidija i Žarko iz Ranovca i Živanovic Marina i Željko iz Živice.

HUMORESKA

ULICA MOJA

Ponovo se nešto kuburi sa rehabilitacijama, tj. da ljude koji su pre stotinu godina nešto zabrljali(po mišljenju ondašnjih dušebrižnika), sad proglasimo za žrtve tadašnjeg režima. Ima tu nešto, što onima koji nikad nece biti rehabilitovani(a nisu ništa ni zgrešili), ništa nije, ili tek po nešto,jasno.

Pa, onda, vracaj nazive ulica koji su se u meduvremenu promenili, jer na nekim zgradama stoji po desetak tabli. Ne znaš više ni kako ti se ulica zove. U nekim ulicama vecina stanovnika ne zna ko je lik cije ime stoji na tabli, a tek o njegovoj biografiji nemaju pojma. Pa, rehabilituj sad i strance(narocito Ruse) i vracaj vec skinute table onima koji su bili junaci i heroji, ali su posle nešto(u miru) zgrešili. Budi bog s „rujama“, pardon, s nama!

Jedna grupa strucnjaka za te stvari(i ostalo), vodila je žustru raspravu o tom problemu do duboko u noc.

-Da damo jednu ulicu na cika Boru. On je greškom stradao. Bila su dva puta i on krene drugim, umesto da je išao prvim.

-Prvim ili pravim?

-Sad mu je to svejedno.

-Nije, znaci, izvršio na vreme...kako se ono kaže...kohi...

-Kohibitaciju!

-E, to! I zato bi trebalo da ga...kako se ono kaže...reha...

-Rehabilitujemo!

-E, to! Pošto je cika Bora inace bio dobar covek, a i moj daljni rod.

-Ma, dobro, slažemo se. Ali, trebalo bi to da uradimo i za cica Stevu.

-Šta je on uradio?

-On je bio na pravoj strani, ali je skrenuo.

-Nešto s mozgom?

-Ma, ne, nego je skrenuo s pravog puta.

-I pravo u provaliju?

-Upravo tako. A bio je dobar ko lebac, a i moj bliži rod.

-Ma, slažemo se. Nego, ja bih rehbilitovao i dao naziv jednoj ulici na ujka Simu.

-A, gde je on pogrešio i stradao?

-On je bio opasan švaler. Bio je stvarno faca, pa brkcici, pa kad nakrivi šeširic...

-Dobro, pricaj, nije valjda strado zbog krivog šešira?

-Pa, naleteo je na jednu devojku na koju je bacio oko i njegov pretpostavljeni, i...

-Uh, sunce ti poljubim, takav junak da zagine! Ma, ja predlažem da on dobije trg ili bar tržni centar sa žeskim buticima!

-Slažemo se.

-Eto, naleteo je u pogrešno vreme i prevrnuo pogrešnu osobu.

-I šta sad radi?

-Prevrce po kontejneru.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Tragedija je i kada nemaš šta da izgubiš!

- Pobedili smo Rumnune, ali oni su u Evropi, a mi idemo u Afriku!

- Neko ce u JAT-u da leti s posla!

- Na pocetku je bila rec, a posle-Recica!

- Našao je detelinu s cetiri lista, ali on zna da broji samo do tri!

Miodrag Lazarevic