Header

TRI AMBASADORA U POŽAREVCU

JASNA VIZIJA I DIPLOMATSKA PODRŠKA

slika

Tokom svoje posete Požarevcu ambasadori Španije, Belgije i šef delegacije Evropske komisije obišli su Medicinsku školu gde su razgovarali sa ucenicima, kao i vodoizvorište “Kljuc” za ciju rekonstrukciju je Evropska unija izdvojila oko 2,8 miliona evra. Zatim su gosti posetili Ergelu “LJubicevo” gde su im izuzetan docek priredili ljubicevski višebojci.

U razgovoru sa predstavnicima medija Inigo de Palacio, ambasador Kraljevine Španije je istakao da je cilj ovakvih poseta de se upozna realnost Srbije na licu mesta i prioriteti lokalnih vlasti. “Naša namera je da prenesemo poruku jedinstva i optimizam da ce se vaša zemlja uskoro naci u Evropskoj uniji. U razgovoru sa našim domacinima imali smo prilike da ih obavestimo o koracima koje pripremamo za neposrednu buducnost, odnosno za onaj trenutak kada bude zvanicno stupio na snagu Lisabonski sporazum. Još jedan od ciljeva današnje posete je bio da se na licu mesta upoznamo sa radom Agencije za regionalni razvoj, da cujemo neke pojedinosti od ambasadora Evropske komisije o tome kako i u koje projekte je do sada EU ulagala novac. Želim da se zahvalim gradonacelniku, lokalnim vlastima i Ministarstvu za regionalni razvoj na sjajnom poslu koji su do sada obavili i smatram da im to služi na cast.

Izuzetno prijatno smo bili iznenadeni nacinom na koji smo bili primljeni i posetom Medicinskoj školi. Prilikom svih svojih putovanja mi se trudimo da razgovaramo sa studentima, ucenicima, jer smatramo da su oni buducnost Srbije. Upoznali smo decu koja su vrlo zainteresovana da se sami založe za dalji napredak zemlje, odlicno govore engleski jezik i ocigledno su vrlo u toku sa onim što bi moglo da donese zemlji ulazak u EU. Obišli smo i radove na rekonstrukciji sistema za vodosnabdevanje i ovaj projekat je još jedan dokaz o sjajnoj saradnji koja je uspostavljenja i partnerstvu izmedu lokalnih vlasti i predstavnika EU u razvoju ovog projekta koji je od velikog znacaja za grad. Osetili smo se privilegovano što smo mogli da posetimo Ergelu “LJubicevo” i posmatramo veštinu naših srpskih prijatelja na konjima”.

Cilj posete gradu prema recima Vincenta Degerta, šefa delegacije Evropske komisije u Srbiji je razgovor o srpskim ciljevima i evropskim integracijama. “Takode, želeli smo na licu mesta da se uverimo na kakav nacin se troše sredstva koje mi dajemo Srbiji za projekte i da na taj nacin, korak po korak pripremamo Srbiju za njeno buduce clanstvo u EU. Finansijska podrška EU Srbiji je ogromna i u periodu 2000 – 2011. godine to ce izneti skoro dve milijarde evra. Važno je da gradani Srbije neposredno mogu da se uvere u evropske standarde i zbilja danas na terenu vidimo da se poboljšava kvalitet vazduha, vode i kvalitet nastave u školama je bolji. Kroz projekte vidimo kako se poverenje izgraduje izmedu gradana Srbije i srpskih vlasti sa evropskim institucijama i kroz ovaj proces cemo se kretati dalje, vec na sledeci korak ka evropskim integracijama”.

U svom obracanju Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarevca je naglasio da sve standarde koje EU ima, lokalna zajednica u gradu Požarevcu želi da ugradi u svoje odluke i budžet, kako bi se normalno razvijala lokalna strategija razvoja. “Zahvaljujem se Agenciji za regionalni razvoj koja nam je pomogla u izradi strategije, jer poštujuci te principe možemo na bolji nacin i efikasnije da gradimo buduce budžetske godine i da na bolji nacin ne samo planirajuci dobro, nego i putem javnih nabavki koje stvaraju mogucnost smanjenja troškova, izborimo jedan napredak za naše gradane. U startegiji razvoja pored poljoprivrede i turizma, jedan od osnovnih principa je i ekologija i mi se zalažemo da u narednom periodu vodimo racuna, kako bi imali zdravu životnu sredinu”.

D.Dinic

VEST

UDARCI PO NASTAVNICIMA POŽAREVACKE GIMNAZIJE

Radnicima Požarevacke gimnazije blokirana isplata drugog dela zarada za septembar. Ko blokira platu za 70 ljudi i sa kojim motivom? Direktora ceka razrešenje, a nastavnike stranih jezika neizvesna buducnost.

Zašto ustanova stara 147 godina ima ovakav tretman?

Kolektiv Požarevacke gimnazije

KONFERENCIJA ZA MEDIJE DSS – NS

SAŠA LAZIC NOSILAC LISTE

slika

Sklapanjem sporazuma izmedu Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije oznacen je pocetak predizborne kampanje ove koalicije za izbore u Kostolcu, koja je 19.oktobra predala listu sa 21 kandidatom. “Oni ce reprezentovati ono što žele naše dve stranke, a to je da nova opština Kostolac bude otvorena za sve strucne, pametne i dobronamerne ljude i da bude servis gradanima koji ce ostvarivati svoja prava i namirivati neke svoje obaveze prema lokalnoj zajednici. Ucinicemo da Gradska opština Kostolac stvarno postoji, da ne bude samo jedan izvor novih radnih mesta koja bi trošila budžetski novac, vec da imamo organizovane službe, koje ce stvarno raditi u interesu gradana. Vladajuca koalicija ima nameru da napravi jedan “štand” gde ce svoje partijske ljude upošljavati. Naša namera to nije, a za to je najbolji primer da od 21 kandidata, imamo ljude koji nisu pripadnici naše dve stranke”, rekao je Slavoljub Matic, predsednik Okružnog odbora DSS-a.

Prema recima Dejana Krstica, predsednika Gradskog odbora Nove Srbije, ova koalicija je jedina alternativa trenutno vladajucoj koaliciji u gradu. “DSS i NS su jedine stranke koje Kostolcu mogu da ponude pravu opciju, prave i poštene ljude, domacine, koji znaju da rade i naprave sve ono što je potrebno Kostolcanima za normalan život”, istakao je Krstic.

D.D.

ZAPIS OBICNOG GLEDAOCA

DAN POSLE

Nostalgija za pustinjom i blagodetima oaza mucila je Isaka, tamnoputog fudbalera Crvene zvezde, pojacavana slabim prevodilackim znanjem saigraca koji nikako da mu prevedu rec „vašarište". Ljutit, lupio je svom snagom no lopti koja je završila u golu Mladog radnika. Evro gol, komentariše Pižon. Pre bi se reklo da je to bio afro gol, ali... Zvezdaši, Delije, kako sebe nazivaju, inace korektni u svojim vec evropski znanim psovkama, gundali su: „Eto, igrali smo no svim selendrama Srbije, da bi dogurali do Vašarišta. Kao mecke. Lekicu, zamoli tog golmana da te pusti da daš gol! Ljudi, na Mladi radnik u poslednjem kolu ima da razbije grobare, k'o dete zvecku. Baš danas da im krene." Jedan Beogradanin osmatra i komanduje: „Murija!" Vecina njih navlaci kapuljace i stavlja naocare za sunce, a vreme oblacno. Srbija do Marsa, misli autor ovih redova, pošto njeni policajci, u punoj ratnickoj opremi lice na stanovnike te planete (možda i ne lice, jer, priznajem, još nisam video nijednog od njih). Pred ovima bi i Džingis Kan pobegao prvi, a za njim cela njegova vojska, a gde li šacica od nekoliko hiljada navijaca, koji sebe nazivaju delijama. Stalno se pitam zašto su sebi zvezdaši nadenuli tursko ime, pošto su delije bili laki turski konjanici, i u Požarevac su došli još 1815. godine pod vodstvom Josin are Anadolije, a srpski knjaz im, pred šancem, na izlazu iz lucickog atara, rece ono što piše na spomeniku u parku. Sada je red dogadanja obrnut. Mi nemamo kuda, vec preko vas, na da nam je mreti, porucuju „Delije".

Sepuja, rezervista Mladog radnika, htede da se revanšira svom sukontinentalcu, ali na radost golmana Stamenkovica (koji je sa zavišcu posmatrao bravure kolege Pejovica, jer ako mu Požarevljani dodirnu mrežu, ode on bez zbogom iz tima) nešto se smotao i glavom mu servirao loptu u ruke.

Pobeda Crvene zvezde, citaj Beogradana, u subotu, u istorijskoj utakmici (za Mladi radnik) bila je istorijska pravda. Do skora gubili su u sred Beograda od prve ekipe Požarevljana, koja je bila na vlasti. Doduše, tada smo bili poslednji u Evropi, ali zar se Zvezda danas bolje drži?

Jedan od vatrenih zvezdaša prica: „Moramo da popravimo utisak. Da budemo fini. Sad je ova frka oko navijaca. Evo, Bogu hvala što ovaj vaš trener nije pustio odmah u igru ovog Miletica. Maznuli bismo im ga. Polovini zvezdinih fudbalera može da drži cas. Momak ima lažnjaka, što ga Srbija nema. Mi imamo Lažetica. Eno,opet se valja, kao povreden je, u stvari ide mu se kuci". Potom se momak izvikao na svoje: „Bogdanovicu, ti si nešto najgore što je došlo u Zvezdu od njenog osnivanja! Ignjate (Ignjatijevic), ništa ružnije nije istrcalo na teren od tebe! Otvorite kapiju da Lekic izade, nije on ni za vašarište!"

Iza njega, razvikao se jedan navijac Mladog radnika. Svi zvezdaši se okrecu ka njemu. Ovaj, koji kori svoje igrace obraca mu se: „Brate, jesi ti Rom? Da, da, Ciganin sam", potvrduje ovaj. Zvezdaš ne veruje: „To je protivprirodno, brate. Ako si Ciganin, moraš da navijaš za Zvezdu".

Dan D za Požarevacki fudbal vec preti da se pretvori u vece. Izvanredni momci iz odbrane Mladog radnika (Vasiljevic, Lazic, Cenic, Matic i Ðordevic (koji se u prvom poluvremenu slepio za Ninkova kao super lepak), te rastrcani Ristic, kome zvezdaši tepaju „Celavi", odoljevaju napadima, ali i oni napred, koje sada organizuje rezervista(?!) Miletic najzad shvataju da Zvezdu mogu da izbuše kao staru kantu, ali...

Kasno je. Utakmica je završena. Sa stadiona se izlazi onoliko dugo koliko je ona trajala. Policija ništa ne prepušta slucaju. Pored njih gomile upaljaca, hemijskih olovaka i sitnih para.

Nije zabeleženo da li je popularni požarevacki gradonacelnik, Miki, popio cašu pica (put ka funciji predsednika Srbije mu je tim nedelanjem otvoren), niti bilo ko iz koalicije na vlasti.

Znamo mi to da uradimo, a da niko ne vidi.

Ipak, publika, igraci, novinari i zvanicnici videli su jedan dobar tim Mladog radnika i divan grad - domacin, Požarevac.

Slaviša Radovanovic

VISOKA EVROPSKA DELEGACIJA U POSETI POŽAREVCU

NAJKRACIM PUTEM DO EVROPSKE UNIJE

slika

U svecanim salonima Gradske uprave Požarevac proteklog petka visoku delegaciju koju su cinili ambasadorka Kraljevine Belgije u Srbiji Denisa de Hauver, ambasador Kraljevine Belgije Inigo de Palasio, novi šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vinsent Degart, Dejan Jovanovic, državni sekretar za regionalni razvoj Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja sa saradnicima, primili su predstavnici lokalne samouprave.

Gostima se najpre obratio gradonacelnik Miodrag Milosavljevic koji im je poželeo dobrodošlicu i naglasio da grad Požarevac ima dobru saradnju sa evropskim institucijama, kao i da se ulažu napori da ona u buducnosti bude još bolja, jaca i plodotvornija. Predsednik Skupštine grada Požarevca Miomir Ilic je govorio o istorijatu Požarevca, njegovoj bogatoj istoriji, kulturnom nasledu, privrednim, turistickim, obrazovnim, sportskim i drugim potencijalima. Nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran Petrovic je u ime opština BO poželeo dobrodošlicu i predstavio osnove ravnomernog regionalnog razvoja kao uslova za dalji napredak. Petrovic je takode naglasio da je podrška evropske zajednice veoma važna u tom smislu i pomenuo 50.000 gradana koji žive i rade u zemljama Evropske unije. Takode je govorio o naporima koji su cinjeni ili su u toku kako bi okrug što pre ušao u evropske tokove, sa osvrtom na znacajnoj pomoci Evropske unije koja je evidentna u poslednjih 8 godina.

Ambasadorka Belgije je, govoreci o poseti Požarevcu rekla da je proces pridruživanja EU trajan proces koji je vec poceo i koji svakoga dana napreduje.

- Pošto znam da ste vi vrlo dinamicna regija, nadamo se da ce se nastaviti tendencija razvoja malih i srednjih preduzeca, rekla je Denisa se Hauver, urucujuci poklon, registar preduzeca sa kojima se eventualno u buducnosti može saradivati, gradonacelniku.

Šef delegacije Evropske komisije Vinsent Degart je izrazio zadovoljstvo što se nalazi u Požarevcu.

- Švedska koja predsedava Evropskom unijom, zajedno sa 27 clanica organizovala je seriju poseta gradova i opština širom Srbije. Cilj ovog projekta je da svim slojevima srpskog društva približi mnogobrojne mogucnosti u procesu evropskih integracija. Takode, ovde smo da razmotrimo projekte koje finansira EU i za koje se iskreno nadamo da doprinose poboljšanju života gradana Srbije, rekao je Degart i dodao da je Požarevac pokretacka snaga citavog Branicevskog okruga, što je jedan od razloga finansiranja brojnih projekata od strane Evropske unije, medu kojima su pomoc finansiranja razvoja turizma u opštini Žagubica, poboljšanje uslova vodosnabdevanja Požarevca i Petrovca na Mlavi, pomoc za razvoj malih i srednjih preduzeca, ugradnja elektrofiltera na Termolektrani Kostoloac. On je istakao da postoji plan za dalju pomoc Srbiji, koji se odnosi i na Branicevski okrug u smislu dugorocnog planiranja. Degart takode smatra da se razvoj okruga odvija u ispravnom pravcu, te ce mu biti izuzetno drago da podnese izveštaj o napretku, te da su predstavnici EU veoma srecni što su u mogucnosti da pruže, ne samo tehnicku, vec i finansijsku pomoc približavanju EU i ostvarivanju evropskih standarda, dodajuci da to nije lak put, da je on dug, da se ostvaruje korak po korak, ali ukoliko postoji medusobno poverenje on je ostvariv.

Ambasador Španije je svoj govor zapoceo tako što je izrazio zadovoljstvo što je imao prilike da pogleda program kojim je zapoceo zvanicni prijem, a koji su pripremili Gradski ženski hor “Barili”, Baletski studio “Amadeus” i Folklorni ansambl iz Kostolca.

- Mislim da smo uradili pravu stvar kada smo za našu posetu izabrali grad Požarevac. Cilj naše posete je da i da vam prenesemo poruku da smo na vašem putu integracije u EU mi zajedno sa vama. Želim da naglasim da ce Belgija i Španija, kao i Evropska komisija imati znacajnu ulogu u vašoj zemlji od 1.januara naredne godine. Uz pomoc Evropske komisije, Španija i Belgija su dve zemlje koje ce predsedavati Evropskom unijom u narednoj godini. Medutim, EU je trenutno u periodu tranzicije, pa bih u tom pogledu želeo da sa vama razmenim neke ideje. Zahvaljujuci našim prijateljima iz Irske Lisabonski sporazum je stupio na snagu i to pitanje se razrešilo i nadamo se da ce i poslednje prepreke za stupanje na snagu ovog sporazuma biti otklonjene do kraja godine, tako da cemo stupanjem Lisabonskog sporazuma na snagu imati jednu novu Evropsku uniju, gde ce postojati predstavnišvo od tri predsedavajuce zemlje i to ce biti Španija, Belgija i Madarska. Prioriteti za 2010. godinu bice da EU bude u stalnom kontaktu sa gradanima. U skladu sa pomenutim sporazumom postoji odredba da gradani dobijaju mogucnost da preduzimaju inicijative u zakonodavnim pitanjima, rekao je, izmedu ostalog Palasio i preneo mišljenje kolega iz EU, za koje kaže da je opšte, a to je da su svi za to dode do vizne liberalizacije od 1.januara 2010.godine. Španije ce, prema njegovim recima, spremna da uloži sve potrebne napore da bi došlo do ubrzavanja deblokade, kako bi Srbija u najkracem mogucem roku ostvari integraciju u Evropsku uniju.

Nakon prijema delegacija je krenula u posetu Regionalnoj razvojnoj agenciji “Branicevo-Podunavlje”, kao i projektima koje je finasirala Evropska unija.

L.L.

PREDSTAVNICI EU U POSETI REGIONALNOJ RAZVOJNOJ AGENCIJI

PARTNERSTVO JE KLJUCNA REC

slika

Delegaciju predstavnika Evropske unije, ambasadora Španije, ambasadorku Belgije, šefa delegacije Evropske komisije, kao i državnog sekretara Ministarsva ekonomije i ravnomernog regionalnog razvoja ugostila je i Regionalna razvojna agencija “Branicevo-Podunavlje”.

Goste je pozdravila v.d. direktora Minja Stefanovic, a pored rukovodstva lokalne samouprave Požarevac prisutni su bili predstavnici opština Smederevo, Velika Plana, Kucevo, Petrovac na Mlavi, Žabari, Žagubica, kao i predstavnici privrednih i obrazovnih institucija i nevladinih organizacija.

Šef delegacije Evropske komisije Vinsent Degart je u dužem izlaganju naglasio razlicitosti clanica EU, medutim i ujedinjenost u razlicitostima.

- Ova razlicitost je naše bogatstvo, ipak komleksna struktura beleži i velike razlike na regionalnom nivou unutar država. Drago mi je što sam ovde u prilici da sa svojim domacinima razgovaram o regionalnom razvoju, jer je to jedan od najvažnijih prioriteta EU. Kada se davne 1986.godine Španija uclanila u Evropsku uniju vec tada smo poceli razvoje jedne veoma mocne politike koju smo zvali “politika kohezije”. Ona podrazumeva solidarnost izmedu najbogatijih i najsiromašnijih zemalja i regija, što bi pružilo priliku da svi regioni imaju koristi od regionalnog razvoja, rekao je on, apostrofirajuci da nema potrebe da Srbija ceka da se uclani u Evropsku uniju da bi pocela da primenjuje politiku regionalizacije. Za poslednjih 8 godina u Srbiju je ušlo preko 200 miliona evra pomoci upravo za pomoc opštinama i regionima kako bi razvijali sopstvene projekte. Kako bi se nastavilo sa pružanjem pomoci potrebno je pokazati da je ona opravdana i da je investirano u dobre projekte. Potrebno je razvijati osnovne principe medusobne saradnje, a to su: partnerstvo, planiranje (višegodišnje), adicionalnost, odnosno komlementarnost resursa i transparentost. Cilj posete Agenciji je podsticanje daljih projekata koji bi trebalo da budu što konkretniji i kvalitetniji, jer ce samo na taj nacin potrošnja novca u Srbiji biti opravdana, istakao je šef delegacije Evropske komisije.

Državni sekretar za regionalni razvoj Ministarstva ekonomije i ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije, Dejan Jovanovic je u svom obracanju rekao:

- Regionalna agencija je institucija koja treba da služi ovom regionu. Sa nivoa Vlade Republike Srbije želim da prenesem da ce Agencija imati punu podršku i Ministarstva ekonomije i svih nacionalnih institucija u interesu opština koje vi predstavljate i u interesu vaših gradana. Ono što jeste najvažniji princip jeste upravo princip partnerstva. Strategija razvoja Branicevskog okruga daje jako dobre okvire za buduci razvoj citavog regiona.

Kao predsednik Skupštine Regionalne razvojne agencije Dragi Damnjanovic, predsednik Skupštine opštine Žagubica izrazio je spremnost da Branicevski i Podunavski okrug daju puni doprinos razvoju Srbije.

O Regionalnoj razvojnoj agenciji govorila je v.d. direktora Minja Stefanovic, rekavši:

- Agencija je osnovana pre godinu dana kada je potpisan ugovor o osnivanju, cime je oznaceno radanje jedne nove institucije u regionu koja ima zadatak na moderan i efikasan nacin služi regionu u cilju društveno-ekonomskog razvoja, a što ce rezultirati višim standardom gradana. Zadatak je, da uz partnerski pristup, budemo koordinatori implementacije regionalnog razvoja i definisanja prioriteta razvoja regiona. Definisali smo prioritete i mere, a sada je na nama da ih kroz razvoj i implementaciju projekata dostignemo. U našem regionu neophodno je rešiti probleme vodosnabdevanja, otpadnih voda i odlaganja cvrstog otpada. Treba iskoristiti turisticke potencijale koje imamo u Dunavu, homoljsko-kucajskim planinama i koridoru 10, podržati poljoprivrednike, a u svim oblastima neophodno je podržati privrednike i razvoj srednjih i malih preduzeca. Ne treba zaboraviti ni privredni, obrazovni, kulturni aspekt života gradana. Od 1.septembra, kada je Agencija zaposlila mlade i sposobne ljude i postala operativna, uporedo sa treninzima za zaposlene i podizanjem sopstvenih kapaciteta, mi radimo na razvoju projekata iz oblasti infrastrukture i zaštite životne sredine, razvoja turizma i ruralnog razvoja.

Posle zvanicnog dela usledio je neformalan razgovor izmedu stranih diplomata, predstavnika EU i domacih privrednika i predstavnika opština i regiona.

L.L.

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC U KAMPANJI "OKTOBAR-MESEC PRAVILNE ISHRANE"

KAD JE ZDRAVO JELO, ZDRAVO JE I TELO

- Centralna manifestacija povodom Svetskog dana hrane i "Oktobra, meseca pravilne ishrane" održana u Osnovnoj školi "Kralj Aleksandar Prvi"

slika

Zavod za javno zdravlje Požarevac vec godinama, aktivni je ucesnik u kampanjama koje se organizuju povodom 16. oktobra, Svetskog dana hrane i "Oktobra-meseca pravilne ishrane". Tim povodom ova ustanova, u saradnji sa svim domovima zdravlja, osnovnim školama i vrticima na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga, prireduje brojne aktivnosti sa ciljem da najšira populacija, a posebno deca i mladi, steknu znanja i formiraju ispravne stavove o zdravoj ishrani. Pod sloganom "Održimo bezbednost hrane u kriznim situacijama" pocetkom prošle nedelje Zavod je centralnu manifestaciju tim povodom organizaovao u Osnovnoj školi "Kralj Aleksandar Prvi". Ucestvovali su ucenici iz svih osnovnih škola. Oni su, uz pomoc nastavnika, a po receptima svojih baka i mama, priredili trpeze zdrave hrane, ucestvovali u takmicarskom kvizu znanja, u literarnom i likovnom konkursu na temu zdravog jela i zdravog tela i, u cast zdrave hrane, izveli bogat recitatorski i muzicki program. Najuspešnije takmicare u kvizu, kao i autore najboljih literarnih i likovnih radova, organizator je nagradio. Na svecanosti su urucene i zahvalnice jednom broju organizacija koje su u ovoj kampanji nesebicno saradivale sa Zavodom za javno zdravlje.

Zdrava hrana iz raja izašla

Celokupna dešavanja u fiskulturnoj sali OŠ "Kralj Aleksandar Prvi" odvijala su se punih pet sati. Najpre je postavljena izložba zdrave hrane na kojoj su donimirala jela puna vitamina i povrca, izloženi su kozje mleko, sir, pecene dunje i jabuke, razne štrudle i pite. O znacaju pravilne ishrane potom je govorio dr Saša Dražilovic. On je podsetio prisutne da je zdrava hrana iz raja izašla i da je samo treba primeniti:

- Još je Hipokrat, otac medicine, govorio o pravilnoj ishrani. On je cesto znao da kaže "Neka hrana bude vaš lek i lek neka bude vaša hrana". Svako od nas na ovoj planeti je u situiaciji da živi jedinstven život, ali u principu postoje neka životna pravila kojih se treba pridržavati. Naprimer, ako znamo da slatkiši i koka kola izazivaju karijes, da masna hrana i slatkiši uticu na gojaznost, da alkohol i cigarete, skracuju život... onda takve stvari treba izbegavati. Za pravilnu i zdravu ishranu veoma je važna i licna higijena narocito u ustanovama u kojima se proizvodi hrana koja se priprema za decu. Takode, hrana mora da se priprema od svežih namirnica i da se cuva na bezbednim temperaturama...Jedino pravilna ishrana može da popravi zdravstveni potencijal stanovništva. Prema podacima Ministarstva zdravlja RS iz 2006. godine, preko 50 posto ljudi ima višak kilograma, odnosno gojazno je, a 23 posto je neuhranjeno. I jedni i drugi su u nezavidnom stanju, i jednima i drugima je, naime, ugrožena dužina životnog veka. Prema jednom ispitivanju zakljuceno je da prisustvo restorana brze hrane u krugu od 110 metara od škole, povecava gojaznost kod dece za 5 posto, što nije malo. Takode, deca koja žive na 800 metara od te vrste restorana, manje upotrebljavaju voce i povrce. Sve u svemu, mogu reci da i prejedanje, i neunošenje hrane, i neispravna hrana, kao i jednolicna ishrana, izazivaju razne bolesti od kojih bi izdv ojio bolesti srca i krvnih sudova. To su bolesti od kojih se najviše umire, u pocetku one izazivaju invaliditet, a kasnije smrtni ishod...Da bismo se razboleli ne treba da uložimo nikakav napor, treba samo da "uživamo" u masnoj hrani i slatkišima, u koka koli i alkoholu...A da bi bili zdravi, potreban je napor, neophodno je da biramo namirnice kao što su hleb od celog zrna, maslinovo ulje, med, voce i povrce, mahunarke, mleko, jaja, meso od ribe i belo meso, da se bavimo fizickom aktivnošcu... U svim ovim slucajevima imacemo zdravo srce i zdrave krvne sudove, istakao je Dražilovic koje je svoje izlaganje završio savetom: --Ako želite da vam život uvek bude kao u prolece, pravilno se hranite!

Ucesnike manifestacije i organizatore, ispred škole - domacina pozdravio je direktor Goran Seger.

- Ovakva akcija koju sprovodi Zavod za javno zdravlje apsolutno propagira zdrav nacin života i utice na to da živimo duže i veselije, bez bojazni da cemo oboleti od bolesti koje prate nezdrav nacin ishrane. U sklopu obeležavanja Svetskog dana zdrave hrane, kao i svake tako i ove godine, organizujemo manifestaciju "Oktobar, mesec pravilne ishrane". Naša škola je u ovoj kampanji ucestovala od njenog pocetka te nam je ove godine opet pripala cast da budemo domacini manifestacije. Nadam se da cemo taj zadatak uspešno izvršiti, rekao je Seger.

Glavni organizator pomenute manifestacije je Zavod za javno zdravlje. U ovoj aktivnosti, medutim, on nikada nije bio usamljen. Široka je lepeza saradnika i pomagaca u ovim poslovima na šta je skrenula pažnju i direktorka, prim dr Zorica Mitic:

- Trenutno, na istom zadatku, na zadatku ocuvanja i unapredenja zdravlja našeg stanovništva, odnosno naše dece, radimo zajedno mi u zdravstvenim službama, odnosno u Zavodu za javno zdravlje sa Crvenim krstom, školskim ustanovama i predstavnicima sredstava informisanja. Bez ovakvih zajednickih akcija javno zdravlje ne bi moglo da se neguje, štiti i unapreduje ni u jednoj sredini.

Loša ishrana - majka svakoj bolesti

Akcije poput prošlonedeljne podržava i lokalna samouprava. Predstavnik gradske vlasti dr Jovica Dincic, pomocnik gradonacelnika za pitanja zdravstva, obavestio je da ce Grad Požarevac i ubuduce, na sve moguce nacine pomagati akcije zdrave ishrane koje su aktuelne ne samo u školama vec i u decjim vrticima. Svoje obracanje deci Dincic je završio lekarskom izrekom: -- Ma ko bio otac jedne bolesti, loša ishrana, uvek joj je majka".

U nastavku programa organizovan je kviz znanja o zdravoj hrani. Takmicile su se cetiri ekipe, pobedile su takmicarke iz ekipe "Šargarepa". Zahvalnice za ucešce u takmicenju dodeljene su osnovnim školama: "Kralj Aleksandar Prvi", "Dositej Obradovic", "Sveti Sava","Vuk Karadžic", "Desanka Maksimovic", "Božidar Dimitrijevic Kozica" Bradarac, "Miloš Savic" iz Lucice i "Jovan Cvijic" iz Kostolca.

Prvo mesto na likovnom konkursu pripalo je Jeleni Jencic, OŠ "Kralj Aleksandar Prvi", drugo mesto dele Milica Živkovic iz OŠ "Ivo Lola Ribar" Veliko Gradište i Ilija Živkovic, OŠ "Kralj Aleksandar Prvi" Požarevac. Na trecem mestu su Ivana Lilic iz OŠ "Božidar Dimitrijevic Kozica" Bradarac i Marko Korda, OŠ "Desanka Maksimovic" Požarevac.

Na literarnom konkursu, u kategoriji mladeg uzrasta, pobedu je odnela Marina Rankovic, OŠ "Božidar Dimitrijevic Kozica" Bubušinac, drugo mesto osvojila je Ivana Prokic, takode iz OŠ "Božidar Dimitrijevic Kozica" iz Bubušinca, a na trecem mestu plasirao se Dragan Arsic iz OŠ "Sveti Sava" Požarevac. U starijem uzrastu prvo mesto osvojio je Nemanja Marinkovic, OŠ "B. Radicevic" Smederevo, drugo mesto pripalo je Nataliji Savic, OŠ "Kralj Aleksandar Prvi" Požarevac, a na trecoj poziciji plasirala se Katarina Radovanovic, OŠ "Desanka Maksimovic" Požarevac.

Zahvalnice za ucešce u kampanji direktorka Zavoda za javno zdravlje prim dr Zorica Mitic urucila je: OŠ "Ivo Lola Ribar" iz Velikog Gradišta, OŠ "Ugrin Brankovic", iz Kuceva, OŠ "Z. Popovic" iz Rabrova, Geografska sekcija OŠ "Dositej Obradovic" iz Požarevca, Ekološka sekcija OŠ "Dositej Obradovic" Požarevac, ucenici izbornog predmeta Cuvari prirode iz OŠ "Dositej Obradovic" Požarevac, ucenici nižih razreda OŠ "Dositej Obradovic" Požarevac, ucenici odeljenja sa posebnim potrebama OŠ "Dositej Obradovic", Predškolska ustanova "Lane" Kucevo, Vrtic "Galeb", Petrovac-predškolska grupa"Zvonce" iz Busura, Vrtic "Galeb" Petrovac- predškolska grupa "Lane" iz Kamenova, Vrtic "Galeb" Petrovac-preškolska grupa "Cvetici, Oreškovica, Vrtic "Galeb Petrovac-starija grupa "Delfin", Vrtic "Galeb" Petrovac-predškolska grupa "Cvrcak" i Predškolska ustanova "LJubica Vrebalov" Požarevac, Vrtic "Leptiric".

S.E.

DR DANICA JOVANOVIC, DOBITNIK OKTOBARSKE NAGRADE GRADA POŽAREVCA

ŽIVOT POSVECEN ZDRAVLJU DECE

slika

Medu ovogodišnjim dobitnicima Oktobarske nagrade Grada Požarevca je i dr Danica Jovanovic. Ona je nagradena za izvanredne rezultate koje je ostvarila u oblasti zdravstva. Uzgred, Požarevljani se ovog vrsnog strucnjaka dobro secaju i kao prvog decjeg hirurga u ovom kraju. Dr Danica Jovanovic je nacelnica Odeljenja neonatalne hirurgije, u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, na Novom Beogradu. Citav svoj radni vek posvetila je lecenju urodenih anomalija digestivnog trakta kod novorodenceta. Svojim najvecim uspehom smatra unapredenje neonatalne hirurgije uvodenjem novih, savremenijih metoda koje su poboljšale zdravlje dece. Za nju je Požarevac grad u kome se nikada nije osecala kao gost i upravo zbog toga smatra da je Požarevac deo nje. Sa Požarevljanima je ostala u kontaktu preko dece koju je citavog života lecila, pomagala i kao lekar i kao prijatelj.

- Rodena sam u Požarevcu, gde sam zavešila osnovnu školu i gimnaziju. Znanje koje sam ponela iz Požarevca, bilo mi je osnova za dalje školovanje. Medicinski fakultet sam upisala 1967/68. i završila sa prosekom 9,33. Pocetak moje profesionalne karijere vezan je za posao u Opštoj bolnici u Požarevcu, gde sam nakon završenog stažiranja, primljena da radim na Odeljenju opšte hirurgije", seca se dr Danica Jovanovic.

Za veliku ljubav prema hirurgiji "krivci" si njeni prvi ucitelji, Požarevljani: dr Rade Miloševic, dr Spasoje Radovanovic i dr Miodrag Mirkovic. Specijalizirala je u oblasti decje hirurgije 1980. godine i te iste godine, primljena je u stalni radni odnos u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta na Novom Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na temama koje se odnose na urodene anomalije kolona kod dece. Kao docent, predaje na Medicinskom fakultetu, oblast hirurgije.

S.E.

ZA REZULTATE I DOSTIGNUCA U OBRAZOVANJU

NAGRADA GARNIZONU I NJEGOVOM KOMANDANTU

slika

Medu ovogodišnjim dobitnicima oktobarskih priznanja Grada Požarevca su i Požarevacki garnizon i njegov komandant, pukovnik Vinko Markovski. Garnizonu je pripala nagrada za dostignuca u radu na obrazovnom polju, a Markovski je nosilac Spomen plakete za višegodišnji uspešan rad u vojsci.

- Ponosni smo na obe nagrade koje smo svojim ponašanjem zaslužili. Kad to kažem mislim da je velika stvar što tokom svih ovih godina boravka velikog broja vojnika, podoficira, oficira... u Požarevcu, nismo imali ni jedan incident. I ne samo to, svi naši pripadnici su uvek bili spremni da svakog trenutka pomognu gradanima Grada Požarevca i šire. Naš Garnizon obuhvata podrucje tri okruga, u vojnickom pogledu odgovoran je za Branicevski, Podunavski i Pomoravski okrug. Ovo priznanje prihvatamo kao nagradu za sveukupnu vojnu aktivnost na citavom ovom podrucju, posebno u takozvanoj trecoj misiji koja podrazumeva našu spremnost da pružamo pomoc stanovništvu u uslovima elementarnih nepogoda i akcidentnih situacija što smo i te kako dokazali 2006. godine kada smo se ukljucili u akcije spašavanja od poplava, Odgovorno kažem da Vojska tada nije onako organizovano pritekla u pomoc, sigurno bi posledice bile mnogo teže, istice komandant Garnizona, pukovnik Vinko Markovski od koga saznajemo i to da je Požarevac jedan od retkih gradova u Srbiji u kome vojska neprekidno bazira dugi niz godina, cak od 1836. godine.

- Mnoge su se generacije ovde dokazivale i ovo priznanje nagrada je i za njihov doprinos, kaže Markovski koji se u ime Garnizona zahvaljuje lokalnoj samoupravi što je prepoznala sve te prošle i sadašnje vrednosti i nagradila ih. Vojska u Požarevcu je jedan od brendova ovog grada. Kroz Požarevac godišnje, samo kroz odsluženje vojnog roka, prode oko 5 000 vojnika. Svi oni, zajedno sa svojim oficirima i podoficirima, ponesu iz ovog grada najlepše moguce utiske. U vojnickom žargonu, tvrdi Markovski, Požarevac, odnosno njegov Garnizon sinonim je za red, disciplinu i kvalitetnu vojnu obuku što je dobro i za Garnizon i za grad.

Što se priznanja dodeljenog Vinku Markovskom tice, stiglo je u pravi cas. On je komandant požarevackog Garnizona skoro osam godina, najduže od svih koji su pre njega bili na toj dužnosti.

- Svih ovih godina odlicno sam saradivao ne samo sa lokalnom samoupravom Požarevca vec i svih ostalih lokalnih samouprava gradova u okviru Garnizona, a ima ih ukupno 14. Imamo odlicnu saradnja i sa školama, organizacijama, sa Policijom, Srspkom pravoslavnom crkvom... Kao komandant insistiram na tim oblicima saradnje. Osnovno merilo mi je da je vojska deo naroda i ukoliko bismo se odvojili od naroda, to ne bi bilo dobro za vojsku. Zato težim da uvek budemo sa narodom, da smo sa obicnim ljudima i kada se radi i kada se slavi, istice Markovski, covek koji je citav svoj život posvetio vojsci. Jedan je od najstarijih komandanata u srpskoj vojsci, nikada nije obavljao druge dužnosti nego samo komandne zbog cega je neprestano uz jedinice. Završio je sve moguce vojne škole, a to je podrazumevalo naporno i višegodišnje školovanje. Gimnaziju je završio u Beogradu kao i Vojnu akademiju, usledilo je pohadanje Generalštabne akademije, pa Škole nacionalne odbrane. Sve u svemu blizu 22 godine proveo je u školama. Pored svega toga bilo je vremena i za pisanje knjiga, o cemu drugom nego o vojnicima i vojnickom životu. Napisao je Markovski cak pet knjiga beletristike koje su naišle na odlican prijem ne samo u vojnim krugovima nego i u ostalom delu javnosti. Kad se sve ovo sabere ne cudi jednoglasno opredeljenje komisije da najviše priznanje grada Požarevca dodeli Vojnom garnizonu i njegovom komandantu pukovniku Markovskom.

S.E.

MLADOM RADNIKU POZLACENA PLAKETA GRADA POŽAREVCA

PRIZNANJE U PRAVE RUKE

slika

Posle 83 godine postojenja prvoligaš iz Požarevca ove sezone igra u elitnoj ligi Srbije. O tome kako je ovaj uspeh ostvaren i šta znaci za klub razgovarali smo sa prvim covekom Mladog radnika Zvonimirom Blagojevicem.

“Cinimo sve kako bi klub mogao da se takmici u elitnoj ligi. Mi smo dobili neka sredstva kako bi stadion stavili u funkciju, onako kako to propisi nalažu. Sredili smo tribine, ali nam predstoji da završimo zapoceto kako bi stadion dobio pravu sliku. Predstoji nam da u narednom periodu uradimo i stvari koje nismo stigli da uradimo. Fudbalski savez Srbije nam je izašao u susret i dozvolio da igramo meceve. Ipak realno je ocekivati da se nastavi dogradnja stadiona. Sve sredine su znale da prepoznaju takav momenat, pa pomažu koliko mogu. Velika pomoc i podrška stigle su nam i od gradske uprave. Za naše prilike smo ipak stvorili neke normalne uslove za takmicenje. Imamo neka uveravanja da ce grad nastaviti da pomaže klub kao i do sada. Mladi radnik je do sada zadržavao uglavnom postojeci igracki kadar i sa te strane nismo imali vecih troškova. Moramo ulagati u mlade talentovane ljude kako bi postali stalni fudbalski centar.” rekao je Zvonimir Blagojevic.

U klubu se nadaju da ce ulaganja biti nastavljena i da ce Požarevac uskoro dobiti pristojan fudbalski stadion, da cemo ga uz pomoc Fudbalskog saveza uspeti i da ga osvetlimo. Nada je da Mladi radnik postane stabilan prvoligaš. Sreca je da je u Požarevacu prepoznat taj naš entuzijazam i da cemo nastaviti da dobrim igrama obradujemo brojne simpatizere.

M.N.

PREDSTAVLJAMO PAVLA MILADINOVICA, OVOGODIŠNJEG DOBITNIKA OKTOBAR-SKE NAGRADE GRADA POŽAREVCA

NAGRADA SLIKARU

Skoro pa ce cetiri pune decenije kako se Pavle Miladinovic, graficar, slikar i likovni pedagog, podjednako uspešno druži sa decim i uci ih slikarskim veštinama i, s druge strane, obogacuje likovni život svog rodnog mesta unapredujuci umetnicku baštinu, koju su davno pre njega, ostavile svom rodu, generacije Požarevljana. Otprilike ovako je na pocetku jednog kataloga napisao o Miladinovicu Pavle Pavlovic, a nesumnjivo da se iste ove reci mogu upotrebiti za obrazloženje Oktobar-ske nagrade koju je, zajedno sa još jednim brojem zaslužnih Požarevljana, povodom Dana oslobodenja Požarevca, nedavno dobio i Pavle Miladinovic.

U slikarskom ateljeu, u potkrovlju Osnovne škole "Dositej Obradovic" u Požarevcu u kojoj radi kao likovni pedagog, od Miladinovica saznajemo da nagradu doživljava kao priznanje za cetrdesetogodišnji rad u likovnoj umetnosti koje je možda stiglo sa malim zakašnjenjem jer on pamti i vremena kada je bio u vecem radnom poletu:

-Do sada sam nagradivan za rad u obrazovanju, dobitnik sam i Povelje kulture, a evo sada, u nekim zrelijim godinama došla je i nagrada za ostvarene domete u slikarskom radu našta sam veoma ponosan.Na brojnim izložbama slika u maltene svim zemljama Evrope, u Japanu i Americi... predstavljao sebe ali i svoj grad, svoju Srbiju. Grad mi je uvek izlazio u susret, imao sam dobru saradnju sa Poštom, nastojao sam da se tokom godine što više pojavljujem na izložbama i raznim kulturnim manifestacijama u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Nišu... Volim da ucestvujem na kolektivnim izložbama u inostranstvu jer su one dobro posecene, ima ih na internet prezentacijama, prate ih bogati katalozi tako da obicno posle takvih nastupa uslede brojni pozivi za nova izlaganja. Pored toga što sam kao umetnik bio aktivan u Udruženju likovnih umetnika Srbije, dosta sam radio i u našem lokalnom Udruženju, jedan sam od njegovih najstarijih clanova, u više navrata obavljao sam i dužnost predsednika, pomagao sam koliko sam mogao, pomažem i sada kada je u Udruženju dosta mladih, kaže Miladinovic.

Druženje sa decom zapoceo je pre 38 godina. Prvo zaposlenje bilo je u školi u Srednjevu.

- Napravio sam tamo lep atelje i rezultati su vrlo brzo bili vidljivi, ova škola postala je prva seoska škola, pobednik na manifestaciji Festival mladosti. Do tada su pobede bile rezervisane samo za škole iz gradskih sredina. Radio sam potom u školama u Požarevcu, Lucici, Poljani...Ucestvovao sam na mnogim kulturnim manifestacijama i akcijama, na decjim kolonijama. Prošle godine smo ustanovili prvu koloniju koja nosi naziv škole "Dositej Obradovic" sa kojom cemo nastaviti i ove godine. Ne zanemarujem rad sa decom medu kojom ima puno talenata, jedan od njih je i Aca Milanov koji je imao tu cast da pre par godina izlaže u Kulturnom centru Beograda. Angažovan sam i u KPZ gde sam vd. predsednika, predsednik sam UO Galerije "Milena Pavlovic Barili", saznajemo od Miladinovica koji ima zamerku što Grad Požarevac nema jednu galeriju u kojoj bi svoja dela izlagali kako domaci tako i gosti-slikari. Trenutno je jedna velika izložba njegovih radova, postavljena u prostorijama nekadašnje Robne kuce "Enel", ali je to, nažalost, privremeno rešenje. Rec je o izložbi uprilicenoj povodom sto godina od rodenja Milene Pavlovic Barili na kojoj je Miladinovic predstavio 180 svojih dela, što slika i grafika što vajarskih radova. Ne pamti se da je u Požarevcu bilo vece izložbe od ove.

M. P.

OKTOBARSKA NAGRADA – MAJA SKENDEROVIC BONIC

NAJLEPŠI JE OSECAJ KADA TE TVOJ GRAD PRIZNA

Maja Skenderovic Bonic, direktor Baletskog studija „Amadeus“ iz Požarevca koji je osnovala u oktobru 1993.godine, jedan je od ovogodišnjih dobitnika Oktobarske nagrade grada Požarevca. Tokom 17 godina uspešnog rada Baletski studio „Amadeus“ je dobijao mnoga priznanja i nagrade i sigurnim i cvrstim koracima uz veliki rad dospeo na sam vrh, kako naše zemlje, tako i van njenih granica.

Dobitnik je sedam zlatnih plaketa, zlatne statue festivala „Dani igre“ u Beloj Palanci, dva puta je poneo titulu sveukupnog pobednika istoimenog festivala,a Maja Skenderovic – Bonic tri puta ponela titulu najboljeg koreografa. Ove godine je dobitnik zlatne medalje FECC-a (Federacija evropskih karnevalskih gradova) koja je i dovela karneval u naš grad.

O Oktobarskoj nagradi grada Požarevca Maja Skenderovic Bonic kaže:

- Sve nagrade koje sam dobijala prethodnih godina mi zaista mnogo znace, prvenstveno zbog moje dece - mojih ucenika, a zatim i zbog toga što sam svoj život posvetila deci, baletu i velikom radu. Kada sam primala Nagradu za životno delo u Beogradu pred 4.000 ljudi naravno da sam bila srecna, ali ni približno kao što sam bila srecna kada sam primala Oktobarsku nagradu moga grada, jer nema lepšeg osecanja od onog kada te tvoj grad prizna, kao što je i jedan od najdražih koncerata koji ce zauvek ostati u mom srcu - Jubilarni koncert povodom 15 godina rada bs „Amadeus“ koji smo moja deca i ja poklonili našem gradu, a takode i ovogodišnji koncert i PRVI POŽAREVACKI KARNEVAL koji ce živeti i posle nas.

Smatram da pored mene i moje dece deo ovih nagrada pripada svim našim porodicama, prijateljima i svima onima koji su verovali u nas i koji su na bilo koji nacin pomagali i bili uz bs „Amadeus“ svih ovoh godina.

L.L.

J.P. “TOPLIFIKACIJA” POŽAREVAC

USPEŠAN START GREJNE SEZONE

Polovinom oktobra, u skladu sa gradskom odlukom, a i spram pada temperature na 12 stepeni Celzijusa, “Toplifikacija” je zapocela grejnu sezonu. U prvi mah pojavili su se sitniji problemi, uobicajeni za start toplifikacionog sistema, ali su prevazideni tokom prvog i drugog dana aktiviranja sistema, tako da je stabilnost u isporuci toplotne energije za zagrevanje poslovnog i stambenog prostora oko 7.000 korisnika, ovih dana apsolutna.

Dobrom startu grejne sezone u bitnoj meri doprineo je remont sistema, odraden tokom leta. Korisnici daljinskog grejanja koji su tokom leta uocili i otklonili nedostatke u kucnim instalacijama, takode su bez problema ušli u grejnu sezonu.

- Ima gradana koji ne shvataju da mi, kao i druga distributivna preduzeca – vodovod, elektrodistribucija..., imamo obavezu i nadležnost da održavamo mrežu sve do prikljucka, do mernog uredaja. Unutrašnje instalacije su u vlasništvu i nadležnosti korisnika i nedostatke i eventualna oštecenja unutrašnjih instalacija korisnici su dužni da rešavaju. Pojedini gradani zovu nas i ocekuju da im rešimo probleme, što nismo u mogucnosti. Rešenje valja tražiti od ovlašcenih firmi koje se time bave. Pojedinacno, kad je rec o porodicnim zgradama, ili preko kucnih saveta u objektima kolektivnog stanovanja, bilo bi dobro da se sklopi ugovor sa ovlašceniom serviserom, instalcije pregledaju i, ako ima potrebe - problemi otklone. Mi, i kad bismo imali vremena za te radove, nemamo dovoljno ljudstva, pogotovu kad krene grejna sezona i sve ekipe dežuraju i nadziru citav distributivni sistem, - kaže mr Zvonimir Blagojevic, direktor Javnog preduzeca “Toplifikacija” Požarevac.

Širenje mreže - na prolece

U “Toplifikaciji” ocekuju da ovogodišnja grejna sezona protekne u najbljem redu, na zadovoljstvo i korisnika i distributera. Saznajemo da se cena grejanja zasigurno nece menjati do kraja kalendarsake godine. U januaru je došlo do korekcije, koja, isticu u “Toplifikaciji”, i dalje važi za najnižu u Srbiji, od prve sledece po visini manja je za citavih 30%. Uz cinjenicu da je grejanje neprekidno tokom 24 sata dnevno, korisnici daljinskog grejanja požarevacke “Toplifikacije” imaju najkvalitetnije i najjeftinije grejanje u Srbiji.

Ovih dana dovršavaju se radovi i na mrežu ce biti prikljucene “male lokacije”, kako u ovoj firmi nazivaju objekte pored kojih je vec prošla sekundarna toplifikaciona mreža. “Velike lokacije”, zone, u kojima je planirano prikljucivanje novih korisnika vec ove jeseni i zime, po svemuj sudeci, sacekace prolece.

- Složena i glomazna procedura javnih nabavki ucinila je da u narednom periodu nema šanse da se radovi okoncaju, ulice bi se samo raskopale i gradani opet ne bi dobili grejanje. Nismo želeli da ljudima dajemo neka lažna obecanja i ulivamo lažnu nadu. Uveli smo ove godine praksu da se prvo potpišu predugovori i uplati 20% od cene prikljucka, a, kada se skupe potpisi 80% zainteresovanih u jednoj lokaciji, pristupa se potpisivanju ugovora. Realno je da se ne može odraditi posao pre nego što nastupi loš i nepovoljan zimski period. Stoga cemo raspisati javne nabavke za materijal i na prolece odraditi i taj posao. Poseban problem u poslu koji se zimi realizuje predstavlja i nemogucnost kvalitetnog zavarivanja cevi. Ujedno, iza nas bi ostale raskopane ulice, ni njih ne bi bilo moguce vratiti u prvobitno stanje u zimskim mesecima i, kad se sve to uzme u obzir, najcelishodnije je da mi sada pripremimo sve, okoncamo javne nabavke, odaberemo izvodace i spremno docekamo prve prolecne dane i posao uradimo brzo i kvalitetno. Prolece cekaju 4 planirane zone, kao i Klenovnih i Cirikovac koji su, takode, dobili odredena sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine. Rade na pribavljaju neophodne dokumentacije i, realno je ocekivati, i tamo ce na prolece posao biti kvalitetno realizovan, - dodaje direktor “Toplifikacije“.

Posao na “malim lokacijama”

Na sekundarnoj mreži toplifikacionog sistema izvedeno je gotovo 1.000 prikljucaka, ili su stvoreni svi preduslovi da budu izvedeni, a da svi cekaju odluku gradana da obezbede dokumentaciju, novac za prvu tranšu participacije cene prikljucka i sklapanje ugovora sa distributerom.

- Tacno je, izvedeno je dosta prikljucaka koji još nisu na mreži, neki od njih i desetak godina, jer gradani imaju problem sa novcem. Pokušali smo letos da tu situaciju rešimo, ponudili smo odredene povoljnosti svima kojima je prikljucak na raspolaganju više od pet godina, ali je odziv bio slab. Nestašica novca je kod gradana sve izraženija i, kako , po obicaju, sa prvim hladnim danima ipak bude interesovanja, pronade se nacin i ljudi sakupe sredstva, i ove jeseni ce se na mrežu prikljuciti izvestan broj novih korisnika. U meduvremenu, ove jeseni ipak smo dosta odradili, još uvek se radi na prikljucivanju “malih lokacija”. Mi smo obezbedili odredeni fond sredstava za takve lokacije, uglavnom se ne radi samo o prikljucenju, uglavnom treba izvesti krakove, izvesti mrežu ako se prikljucuje više korisnika u susedstvu... Ako se u meduvremenu pojavi još neko zainteresovan, tamo gde nisu veliki naši dodatni troškovi, pogotovu ako su to prikljucenja u stambenim zgradama, uz prethodno obavljenu proceduru - pribavljanje dokaza o vlasništvu, projekta o unutrašnjim instalacijama i ostalog, naše ekipe su spremne da obave sav posao oko prikljucenja na mrežu, - kaže mr Blagojevic.

Otvoren info - centar

U okviru obeležavanja Dana oslobodenja Požarevca, sredinom oktobra je predat na upotrebu Info centar Javnog preduzeca “Toplifikacija” Požarevac. Novouredeni poslovni prostor u centru grada, svim sadašnjim i buducim korisnicima usluga “Toplifikacije” omogucava da na jednom mestu obave sve poslove i konsultacije, od obaveštenja o planovima širenja distributivne mreže daljinskog grejanja, prikupljanja dokumentacije za prikljucenje na taj sistem, savetovanja sa strucnjacima oko realizacije citavog posla, do izmirenja racuna, rešavanja reklamacija...

Info centar su na upotrebu, presecanjem vrpce, predali gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic i predsednik Gradske skupštine Miomir Ilic.

Gradonacelnik je tom prilikom porucio:

- Posebne pohvale zaslužuje model po kome gradane i službenike ne deli stakleni paravan, vec, jedni naspram drugih, dogovaraju i rešavaju sve planove, dokumentaciju, a i reklamacije. Dobro je i to što na jednom mestu gradani imaju sve usluge i konsultacije sa strucnjacima. Naša je preporuka da i ostala javna preduzeca slede primer “Toplifikacije” i da na ovaj nacin komuniciraju sa svojim korisnicima usluga.

- Ovaj prostor bice u funkciji gradana, omogucava im bolje uslove za obavljanje svih aktivnosti vezanih za prikljucenje na toplifikacionu mrežu, placanje usluga, savete sa strucnjacima, a “Toplifikaciji” omogucava da pruža još kvalitetnije usluga i bude u neposrednom kontaktu sa korisnicima, - porucio je tom prilikom Miomir Ilic.

Po recima direktora JP “Toplifikacija”, novouredeni poslovni prostor donece olakšanje i rasterecenje i zaposlenima i gradanima.

- Mi smo u tom delu imali prostor za naplatu isporucene toplotne energije, sada smo ostatak bivše MIP-ove samousluge pretvorili u moderan i veoma funkcionalan info-centar, namenjen gradanima zainteresovanim za prikljucenje na sistem daljinskog grejanja, kao i našim korisnicima za rešavanje svih pitanja vezanih za usluge koje pružamo. Prostor smo uredili tako da naši referenti imaju neposrednu komunikaciju sa gradanima, sede za stolom i razmene informacije, do detalja svaku situaciju sagledaju i dogovore. Ostavili smo i prostor u kome gradani sede i sacekaju konsultacije sa referentom, sacekaju da dodu na red da izmire racun... Mislimo da je prostor veoma kvalitetno i lepo ureden, primereno lokaciji - strogom centru grada. Vec posle desetak dana, u periodu uhodavanja novog sistema saradnje i razmene informacija, uocljivo je da je ovo bio pravi potez, na zadovoljstvo i gradana i radnika “Toplifikacije”, zaduženih za odnose i saradnju sa gradanima, - zakljucuje mr Blagojevic.

D. Milenkovic

POTPISAN ANEKS KOLEKTIVNOG UGOVORA

STIMULACIJA ZA ODLAZAK U PENZIJU

Predstavnici reprezentativnog Sindikata u Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ – Sindikata EPS-a i direktor Privrednog društva prošle nedelje potpisali su na inicijativu Sindikata Aneks kolektivnog ugovora koji se odnosi na izmenu clana 56. važeceg kolektivnog ugovora koji ima za cilj stvaranje povoljnijih uslova samo za radnike koji do kraja godine odluce da na osnovu ispunjenja jednog od uslova odu u penziju. Potpisivanju su prisustvovali predstavnici poslovodstva i sindikalni aktivisti.

-U izradi ovog aneksa poslovodstvo se rukovodilo inicijativom sindikata koja je prihvacena u celosti, izjavio je tim povodom Dragan Jovanovic, direktor Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ i dodao: Mislim da smo ovom izmenom znacajno poboljšali status naših radnika koji se odluce za odlazak u penziju do kraja godine. Uz ovu izmenu koju smo potpisali sa predstavnicima sindikata, dogovorili smo i pocetak pregovora i o novom kolektivnom ugovoru. Ono što je motivisalo poslovodstvo da prihvati incijativu sindikata u smislu izmena koje smo potpisali je pre svega i naš stav da zaposlenim radnicima koji odlaze u penziju treba omoguciti što kvalitetnije uslove. Ovom izmenom napravili smo uslove koji su jednaki ili cak i najbolji u Elektroprivredi Srbije. Oni su za odredeni nivo precizniji i bolji od onih koji predvida Opšti kolektivni ugovor. Kroz ove izmene bicemo u povoljnijem položaju u i smislu rešavanja elemenata poslovne politike koju smo zacrtali planom za ovu godinu po pitanju kadrovske strukture. Napomenuo bih da je ova korekcija ogranicena do kraja tekuce godine. Meni je kao direktoru Privrednog društva zadovoljstvo da na ovakav nacin rešavamo aktuelna pitanja i smatram da je inicijativa sindikata bila sasvim na mestu i u punom interesu radnika. Ovo je nešto što je i u duhu naše poslovne poliitike tako da su nam se u ovom slucaju interesi u potpunosti poklopili.

Zlatko Miladinovic, predsednik sindikata Termoeletrana izrazio je zadovoljstvo potpisivanjem novog clana kolektivnog ugovora i dodao:

-Dominantni osecaj mora biti zadovoljstvo kada se dogovore neka viša prava za radnike od onih koje smo imali. Novi clan dace veca prava kolegama koji žele da odu u penziju a ispunjavaju jedan od zakonskih uslova. Poznato je da u našoj kompaniji postoji odredeni broj radnika koji su stekli jedan od uslova za penziju i smatram da ce im nove odredbe pomoci prilikom odluke da li da odu u zasluženu penziju. Na taj nacin obezbedujemo i uslove za prijem novih radnika. Posebno me raduje što je ovo pitanje veoma brzo rešeno i u tom smislu želim da pohvalim ekspeditivnost i razumevanje poslovodstva za rešavanja ovog problema. Ocigledno je da su nam se interesi poklopili a nadam se da cemo i u buducnosti biti ovako efikasni.

Jovica Toškovic, predsednik sindikata Kopova je takode izrazio zadovoljstvo brzinom realizacije pokrenute inicijative sindikata i izrazio nadu da ce i u narednom periodu pregovori sa poslovodstvom, posebno u vezi izrade novog Kolektivnog ugovora, biti jednako efikasni.

-Ovo je jedna mera koja je izvanredna u ovom trenutku i ocekujem je da ce doneti željene rezultate. Ono što posebno želim da istaknem je opredeljenje nas sindikalnih aktivista, utvrdeno na Skupštini, da niko više nece imati pravo da ispred sindikata potpiše bilo koji dokument kojim se zaposlenim obezbeduje znacajno niži nivo prava u odnosu na ona koja imaju zaposleni u drugim privrednim društvima, naglasio je Toškovic.

S. Sreckovic

POSLE RAZGOVORA PREDSTAVNIKA PD „TE-KO KOSTOLAC“ I MZ KLICEVAC O PROBLEMU VODOSNABDEVANJA

RADOVI POCINJU ODMAH

Nezadovoljni sporim rešavanjem problema vodosnabdevanja i bojazni da ce usled napredovanja kopa „Drmno“ ostati bez vode, meštani sela Klicevac u sredu, 21, oktobra, su se okupili sa namerom da blokiraju put Drmno- Klicevac. Tim povodom održan je sastanak na kome su se predstavnici Privrednog društva „TE- KO Kostolac“ i sela Klicevac dogovorili o konkretnim merama i dinamici dogovorenih aktivnosti u prevazilaženju ovog problema

-Privredno društvo „TE- KO Kostolac“ u sklopu svojih aktivnosti na realizaciji projekta izlaska kopa Drmno na devet miliona tona napreduje sa frontom otkopavanja uglja u pravcu sela Klicevac, rekao je Dragan Jovanovic, direktor Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ i dodao: Sagledavajuci moguce uticaje odvodnjavanja kopa na nivoe podzemnih voda, izvesno je da bi se to moglo odraziti i na nivoe i kolicinu vode u seoskim bunarima. Mi ozbiljno shvatamo ovaj problem i u tom smislu intenzivno razgovaramo i sa predstavnicima grada Požarevaca, formirali smo mešovite strucne timove za rešavanje ovakvih velikih infrastrukturnih problema a ocekujemo razumevanje i u EPS-u u pogledu pomoci za otklanjanje štetnih posledica rada naših proizvodnih kapaciteta. Konkretno, pocinjemo odmah sa istražnim bušotinama koje su neophodne za definisanje buduceg izvorišta vode koja može biti upotrebljiva kao sanitarna voda. Radove ce izvoditi Privredno društvo „Georad“ u naredna dva meseca. Iza toga slede aktivnosti na stvaranju tehnickih podloga i revizije postojeceg projekta, koji je dosta star. Ako za to bude potrebe, radicemo i novi. Dogovorili smo se ovi poslovi otpocnu negde polovinom januara, kad obezbedimo tehnicke podloge za projektovanje buduceg izvorišta. Dodao bih da cemo ukupno pitanje vodosnabdevanja rešavati zajednicki i za naselja koja se nalaze u našem okruženju, a to su ovog momenta i mesne zajednice Drmno i Stari Kostolac. Nadam da u narednom periodu nece biti nesporazuma u smislu prolongiranja ovih rokova. Obaveze koje smo preuzeli ispunicemo u roku, zakljucio je Jovanovic.

-Zadovoljni smo današnjim dogovorom, istakao je predstavnik MZ Klicevac Zlatko Markovic. I ranije smo ukazivali na ovaj naš problem i mislimo da je sadašnje poslovodstvo Privrednog društva odlucno u nameri da se dogovoreno realizuje. Spremni smo da i sami pomognemo jer radi se o našoj ugroženosti, a sigurno cemo tražiti i pomoc grada Požarevca. Smatram da je postignut kvalitetan dogovor, rokovi su sasvim prihvatljivi i nadam se da cemo sledece godine imati dugo ocekivani vodovod.

S. Sreckovic

GRADSKO VECE

BRANA NA VELIKOJ MORAVI?

Posle 23.sednice Gradskog veca, održane prošlog ponedeljka, na konferenciji za štampu obratio se predsednik Veca, Miodrag Milosavljevic koji je predstavio zakljucke i odluke koje su donete na ovom sastanku.

Osvrcuci se na predlog Odluke o zaduživanju grada Požarevca on je rekao da je gradu, kako bi “izbalansirao prihodnu i rashodnu stranu” potrebno zaduženje od 345 miliona dinara, te je doneta odluka koja ce biti podneta Skupštini grada, kako bi kod poslovnih banaka bio odobren kredit, da bi se u narednoj godini pokrile sve investicije. Jedino što je u ovom trenutku neizvesno je kakvi ce biti prihodi u narednoj godini i da li ce biti odobreni projekti za koje je konkurisano kod domacih i stranih finansijera. Ukoliko projekti ne budu prošli, grad ce tražiti samo onaj iznos zaduženja koji bude preko potreban.

Odluka Upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine o edukaciji što veceg broja stanovnika iz ove oblasti koje ce se sprovoditi kroz medijske kampanje, a koja podrazumeva i finansijsku podršku medijima prosledena je Vecu, uz informaciju da je novac rasporeden elektronskim i pisanim medijima. Prema Milosavljevicemi recima, Vece smatra da se radi o dobrom potezu, jer Požarevac spada u ugrožene gradove i da je potrebno uložiti maksimalne napore kako bi se ekološka svest podigla na što viši nivo.

- Komunalne službe su podnele zahtev za otkup komunalnog zemljišta “Barutane”, odnosno da grad Požarevac otkupi zemljište iz budžetske rezerve, a da ce tri miliona, koliko je predvideno za JKP ostati u budžetu za sledecu godinu, taj predlog je usvojen i pokrenuta inicijativa za otkup zemljišta od vojske, a to ce rešiti pitanje proširenje Novog groblja.

Javno komunalno preduzece “Vodovod i kanalizacija” dalo je dobar predlog, da se izgradi brana na Velikoj Moravi. Tendencija Republike Srbije jeste izgradnja mini centrala na rekama Srbije. Nama je Morava pala oko 3,4 metra u poslednjih nekoliko godina, zbog prekomerne eksploatacije šljunka ovlašcenih i neovlašcenih firmi koje rade na samom toku reke ili u okruženju. Jedini razlog da se digne nivo vode u našim bunarima jeste da se digne nivo Velike Morave. S obzirom na to da postoji interes države da se otvaraju mini centrale, a to je i interes grada, kako bi se podigao nivo vode na izvorištu “Kljuc” mi cemo pokrenuti inicijativu i prema Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede, a i prema Ministarstvu energetike sa idejom da grad Požarevac izgradi branu kod starog mosta na Moravi koja bi služila proizvodnji elektricne energije, rekao je Milosavljevic.

Projekat izgradnje brane, od izrade projekta do same gradnje traje najmanje tri godine, culo se još na konferenciji za štampu.

Petar Rajic, nacelnik odeljenja za privredu i finansije Gradske uprave Požarevac je na temu buduceg zaduženja grada objasnio da ce u slucaju maksimalnog zaduženja od 345 miliona dinara, kamata biti od 10 do 12 odsto na godišnjem nivou, a tražice se rok otplate od pet do sedam godina.

Vece je razmatralo ukupno 44 tacke, medu kojima su se našli i zahatevi pojedinaca i preduzeca za novcanu pomoc, proširenje toplifikaciona mreže i drugi.

L.L.

ZAVRŠNO VECE 38.FEDRAS-A

GALERIJA VRSNIH GLUMACKIH OSTVARENJA

- Po oceni strucnog žirija nagrada za osvojeno prvo mesto pripala je predstavi “Hamlet od Donjo Moravce” u režiji Cvetka Stanojevica

- Nagrada za najbolju žensku ulogu dodeljena Aniti Ercegovcevic, a za najbolju mušku ulogu Nenadu Šcepanovicu

Na ovogodišnjem repertoaru Festivala dramskih amatera sela Srbije u osam takmicarskih dana publika je imala prilike da u zvanicnoj konkurenciji vidi jedanaest dramskih ostvarenja ansambala iz Bogatica, Starog Sela, Malog Crnica, Krušcica, Kosovske Kamenice – Šilova, Trebotina - Žabara, Rabrova, Beocina, Azanje, Boževca i Macvanskog Prnjavora. Završnoj svecanosti su prisustvovali dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice sa saradnicima, Stojan Boškov, sekretar Saveza amatera Srbije, Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac, direktori kulturnih centara, upravnici amaterskih pozorišta, reditelji i glumci amateri.

Prema oceni Milisava Milenkovica, predsednika Umetnickog saveta FEDRAS-a, ovogodišnji Festival je jedan medu najkvalitetnijim festivalima koji su se dogodili u nepune cetiri decenije trajanja FEDRAS –a. “Ovu svoju saznajnu komponentu zasnivam na cinjenici da je lestvica umetnickog kvaliteta i pozorišnog doživljaja zaista visoko podignuta i da je najmanje sedam do osam predstava od jedanaest koliko je ukupno izvedeno bilo ujednacenog kvaliteta, kako u pogledu rediteljskih koncepcija, tako u pogledu glumackih ostvarenja i ono što je ranijih godina možda bilo nevidljivo, ali manjkavo, je scenska oprema predstava, podjednako kada je rec o kostimu ili scenografiji. Karakteristika ovogodišnjeg FEDRAS-a ce ostati po prodoru glumackih imena i glumackih likova, podjednako muških i ženskih, mladih i onih u zrelijim godinama, koji su zaista svojim kreacijama ucinili da poverujemo da FEDRAS ima jednu umetnicku dimenziju koja je vredna pažnje i zaslužuje poštovanje. FEDRAS potvrduje identitet celovite Srbije i ovo je jedan od retkih umetnickih manifestacija u kojoj se Kosovo prikazuje kao integralni deo Srbije, jer vec godinama nastupa na ovom festivalu zajedno sa ostalim ansamblima iz Srbije”, rekao je Milenkovic.

Osnovno obeležje ovogodi-šnjeg Festivala je pre svega zavidan nivo velike vecine izvedenih predstava, primat domace drame, galerija vrsnih glumackih ostvarenja, kao i nekoliko izuzetnih rediteljskih citanja dramske literature. “Imali smo prilike da vidimo jedanaest takmicarskih predstava i na srecu ovog Festivala konstatovali smo da se osam predstava bitno izdvojilo i ušlo u nešto što se zove vrh stvaralaštva i dramskog amaterizma. Nije bilo lako odabrati prve tri, zato smo se opredelili da od osam podjednako uravnoteženih predstava odaberemo pet koje cemo nominovati za prva tri mesta. Pošto je na ovom Festivalu bilo preko 80 glumaca, a osam nagrada se dodeljuje, za glumce, scenografe, kostimografe, reditelje, odlucili smo da se ugledamo na velike festivale i proglasimo nominacije. U fotofinišu smo odredili ko je onaj ko ce poneti priznanje”, istakao je Miodrag Dinulovic, predsednik žirija.

Nominacije

Strucni žiri u sastavu Miodrag Dinulovic, pozorišni reditelj iz Kruševca, predsednik žirija i clanovi Vladimir Ris, profesor književnosti iz Novog Sada i Aleksandar Lukic iz Požarevca odlucio je da nominuje za nagradu za najbolju muziku Vladimira Milojevica za izbor muzike u predstavi “Odumiranje”, Amaterskog pozorišta “Janko Veselinovic” iz Bogatica i Milana Dujmovica za izbor muzike u predstavi “Draga Jelena Sergejevna” Amaterskog pozorišta “Prnjavor” iz Macvanskog Prnjavora. Kada je u pitanju scenografija nominovani su Spasoje Ž.Milovanovic za dizajn scenografije u predstavi “Putujuce pozorište Šopalovic”, OAP “Branislav Nušic” iz Malog Crnica, Vlada Tvrdovski za dizajn scenografije u predstavi “Dugo putovanje u Jevropu”, Dramskog studija “Luca” iz Krušcica i Darko Kovacevic za dizajn scenografije u predstavi “Hamlet od Donjo Moravce”, Doma kulture “Radomir Popovic” iz Kosovske Kamenice – Raniluga, Gnjilana i Šilova.

Za najbolji kostim nominovani su Fedor Popov za dizajn kostima u predstavi “Dugo putovanje u Jevropu”, Marko Tobdžic za dizajn kostima u predstavi “Oskar”, KUD “Brile” iz Beocina, Daliborka Peric za izbor kostima u predstavi “Ženidba”, KUD “Branko Radicevic” iz Boževca i Anita Ercegovcevic za dizajn kostima u predstavi “Draga Jelena Sergejevna”. Za najbolju žensku epizodnu ulogu nominovane su Mina Šankovic za ulogu Stamene u predstavi “Odumiranje”, Tamara Jankovic za ulogu Gine u predstavi “Putujuce pozorište Šopalovic”, Danijela Mitrovic za ulogu Sladane u predstavi “Parovi”, Dramskog studija “Maska” iz Starog Sela i Jelena Nakovic – Jankovic za ulogu Majkace u predstavi “Hamlet od Donjo Moravce”. Za najbolju mušku epizodnu ulogu nominovani su Željko Svetomirovic za ulogu Filipa Trnavca u predstavi “Putujuce pozorište Šopalovic”, Nikola Bulatovic za ulogu Stojana Lekica u predstavi “Dugo putovanje u Jevropu”, Cvetko Stanojevic za ulogu ucitelja u predstavi “Hamlet od Donjo Moravce” i Goran Petrovic za ulogu ucitelja muzike u predstavi “Svet”, Udruženja gradana “Žanki u cast” iz Rabrova.

Kada je u pitanju nagrada za najbolju žensku ulogu nominovane su Vesna Jakovljevic za ulogu Knjeginje Milene u predstavi “Dugo putovanje u Jevropu”, Dragana Radovanovic za ulogu Juce u predstavi “Kir Janja”, KUD “Azanja”, Daliborka Peric za ulogu Agafje Tihonove u predstavi “Ženidba” i Anita Ercegovcevic za ulogu Jelene Sergejevne u predstavi “Draga Jelena Sergejevna”. Za najbolju mušku ulogu nominovani su Miroslav Mitrovic za ulogu Vasilija Šopalovica u predstavi “Putujuce pozorište Šopalovic”, Nenad Šcepanovic za ulogu Knjaza u predstavi “Dugo putovanje u Jevropu”, Saša Stojanovic za ulogu Mite Kocanja u predstavi “Hamlet od Donjo Moravce” i Aleksandar Mišic za ulogu Kir Janje u istoimenoj predstavi. Kada je u pitanju režija nominovani su Fedor Popov za režiju predstave “Dugo putovanje u Jevropu”, Cvetko Stanojevic za režiju predstave “Hamlet od Donjo Moravce” i Miomir Jelic za režiju predstave “Kir Janja”. Za izbor prve tri predstave Festivala nominovane su predstave “Putujuce pozorište Šopalovic,”, “Dugo putovanje u Jevropu”, “Hamlet od Donjo Moravce”, “Kir Janja” i “Draga Jelena Sergejevna”. Strucni žiri je u dogovoru sa neposrednim organizatorom Festivala dodelio i dve specijalne nagrade i to za najbolju mladu glumicu, Jovani Radenkovic za ulogu Jelkice u predstavi “Svet” i za verodostojno i osmišljeno tumacenje uloge Potkoljosina, Slavoljubu Ivicu u predstavi “Ženidba”.

Dodela nagrada

Na završnoj sednici žiri je doneo odluku da se nagrada za najbolji izbor muzike dodeli Milanu Dujmovicu za muziku u predstavi “Draga Jelena Sergejevna”. Nagrada za najbolji kostim dodeljena je Daliborki Peric za izbor kostima u predstavi “Ženidba”, a za najbolju scenografiju Darku Kovacevicu za predstavu “Hamlet od Donjo Moravce”. Nagrada za najbolju žensku epizodnu ulogu pripala je Tamari Jovanovic za ulogu Gine u predstavi “Putujuce pozorište Šopalovic”, a za najbolju mušku epizodnu ulogu Željku Sveto-mirovicu za ulogu Filipa Trnavca u predstavi “Putujuce pozorište Šopalovic”. Nagrada za najbolju žensku ulogu dodeljena je Aniti Ercegovcevic za ulogu Jelene Sergejevne u predstavi “Draga Jelena Sergejevna”, dok je u muškoj konkurenciji nagrada pripala Nenadu Šcepanovicu za ulogu Knjaza Nikole u predstavi “Dugo putovanje u Jevropu”. Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Cvetku Stanojevicu za režiju predstave “Hamlet od Donjo Moravce”.

Nagrada za osvojeno trece mesto dodeljeno je predstavi “Kir Janja” u režiji Miomira Jelica, a u izvodenju KUD “Azanja” iz Azanje. Stilizovanom režijom i doslednom igrom ansambla u tacno osmišljenom i izvedenom kostimu i svedenoj scenografiji reditelj Jelic gradi ubedljivu predstavu koja se u potpunosti oslanja na Sterijinu ideju. Potpomognut uverljivom i precizno stilizovanom igrom Kir Janje – Aleksandra Mišica, Juce – Dragane Radovanovic i Mišica u izvodenju Gorana Radovanovica, reditelj ostvaruje brzu i homogenu predstavu.

Srebrna plaketa i drugo mesto pripalo je predstavi “Dugo putovanje u Jevropu” u režiji Fedora Popova, a u izvodenju Dramskog studija “Luca” iz Krušcica. Dramski predložak Stevana Koprivice otvorio je mogucnost iskusnom reditelju i mnogobrojnom, ali i ujednacenom glumackom ansamblu, da stvori predstavu bogatih komicnih valera oslikavajuci jedno vreme koje nam se, nažalost, ponavlja. Maestralnom igrom Knjaza u tumacenju Nenada Šcepanovica, dominantnom komicnom igrom Vesne Jakovljevic kao i šarmantnom i lepršavom igrom buntovnika udomljenog u vlast u tumacenju Nikole Bulatovica predstava je stekla ulaznicu u srce publike koja joj se smejala i slatko i gorko prepoznajuci se još uvek na jevropejskom putu.

Nagrada za prvo mesto dodeljeno je predstavi “Hamlet od Donjo Moravce” u režiji Cvetka Stanojevica, a u izvodenju Doma kulture” Radomir Popovic” iz Kosovske Kamenice – Raniluga – Gnjilana i Šilova. Tragicna prica o balkanskim naravima i ideološkim zabludama autora Ive Brešana pronašla je u Cvetku Stanojevicu i ansamblu Srpskog pozorišta sa Kosmeta nadahnute tumace koji nisu samo vešto procitali siže, vec su je prebacivanjem u sopstveni jezicki milje, uklapanjem u metaforicnu i funkcionalnu scenografiju, slikovitu muzicku kulisu i precizan kostim, preobratili u furioznu grotesku koja se pretvara u dramu katarze, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. U gotovo ujednacenom ansamblu izuzetan doprinos prici dali su Saša Stojanovic kao bahati Mita Kocanj, Jelena Nakovic – Jankovic kao razuzdana Majkaca, Cvetko Stanojevic kao žrtvovani intelektualac, Miloš Ristic kao Simijon kreatura jednog mentaliteta... Ali ovu predstavu upecatljivom i verodostojnom cine svi clanovi ansambla koji u odlicno osmišljenim živim slikama precizno i snažno svedoce rediteljsku poetiku.

Organizatori ovogodišnjeg Festivala bili su Centar za kulturu Malo Crnice, Savez amatera Srbije, opština Malo Crnice i Ministarstvo kulture Srbije. Nakon urucenja priznanja izvedena je poklon predstava glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu, Boška Puletica i Lepomira Ivkovica i autora predstave “Vreme ponosa” Mice Živojinovica u režiji Vesne Stankovic. Sa proglašenjem pobednika i spuštanjem zavese Festivala svetlost FEDRAS–a se ne gasi, vec na naše veliko zadovoljstvo nastavlja da gori dajuci nam nadu da ce naredni Festival biti bolji, osmišljeniji i sadržajniji.

D.Dinic

NA 38. FEDRAS-u U MALOM CRNICU

PROMOVISANA IZDAVACKA DELATNOST PODRUŽNICE UKS ZA BRANICEVSKI OKRUG I BIBLIOTEKE „SRBOLjUB MITIC“

U okviru 38-og Festivala dramskih amatera sela Srbije FEDRAS 2009. predstavljene su tri knjige pod zaštitnim znakom Podružnice UKS za Branicevski okrug i Biblioteke „Srboljub Mitic“ u ediciji Stiški književni krug: roman Povratak Jakova, autora Dragoslava Živadinovica; zbirke poezije Moja kuca, Dragana T.Jovica i hronike Svedoci vremena, autora Milica Mice Antonijevica.

O izdavackoj delatnosti Podružnice UKS za Branicevski okrug i Biblioteke „Srboljub Mitic“, kao i o svim knjigama, govorio je, najpre predsednik Podružnice i urednik edicije Stiški književni krug Milisav Milenkovic, koji se zahvalio na razumevanju i finansijskoj podršci opštinskom rukovodstvu, ponajpre predsedniku Opštine dr. Esidolu Pericu.

O romanu Povratak Jakova – Dragoslava Živadinovica, govorili su Dragiša Miloševic i Danilo Radojkovic koji su jedinstveni bili u oceni da je veliki trud uložen, ali da je rezultat pozitivan, jer poruke koje se crpe iz romana ukazuju na ono od cega se „covecanstvo mora odbraniti“ – od zla koje je u coveku i oko coveka.

Uvod u predstavljanje zbirke poezije Moja kuca, Dragana T.Jovica, bila je narodna pesma Znaš li draga onu šljivu ranku u izvodenju Slobodanke Milic i pesma iz zbirke Milisav Pavlovic – pesnik sela, koji je autor teksta ove narodne pesme, ali i ciji su koreni u Crljencu, baš kao i Dragana T. Jovica. O zbirci je govorila Zlatija Radovanovic, kao i Danilo Radojkovic:

-Zbirka pesama Moja kuca nosi neke važne poruke o životu naroda i pojedinaca, o duhovnom utemeljenju, o preplitanju tradicije i savremenosti, o mocima pesnickog govora, o unutarnjoj kuci pesnikovog bica, pa, samim tim i unutarnjoj kuci našeg bica, što sve tvori jedan zavidni pesnicki ucinak potreban svima nama kao orijentir u ovom smutnom vremenu...

O knjizi Svedoci vremena, Mice Antonijevica govorili su: Danilo Radojkovic, prof.književnosti iz Petrovca na Mlavi i Dragan Jacanovic, viši kustos Narodnog muzeja u Požarevcu:

-...Mica Antonijevic je ovom knjigom pokazao kako i koliko svetski dogadaji i licnosti uticu na život obicnog coveka i kako se kolo srece, života i istorije neprestano vrti. Pisana laganim narativnim stilom, ova knjiga ce sigurno naci put do svojih citalaca, a nepobitna je i cinjenica da je autor ovom knjigom sigurno uplovio u literarne vode sa kojima ce se još dugo nositi....

Odlomke i stihove iz knjiga citali su: Zorka Stojanovic , Dragiša Živadinovic i Živojka Milic .

Ovaj raznovrstan i sadržajan književni skup, završen je minutom cutanja – odavanjem pošte preminulom književniku Mladenu Brankovicu.

Zorka Stojanovic

NOVE KNJIGE

OSMEH EMINE

Novica Marjanovic Kefalo, koji živi i radi u Požarevcu, objavio je ovih dana svoju novu knjigu pod nazivom "Osmeh emine". Autor je diplomirao nastavnu grupu istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, radi kao profesor, a ipak je, kako sam kaže, pribegao svetu književnosti i lirike. Poslednja knjiga nije jedino njegovo delo, napisao je do sada dvadeset i pet knjiga, a objavio šest. Knjiga "Osmeh emine" šalje poruku da u ratu " covek najpre izgubi-covecnost".

- Ovo nije opšti protest protiv države, jer ni ovaj bedni pisac nema drugu državu. Ovo je najdublji osecaj negodovanja, izoblicavanje slabosti. Sa druge strane, pisac ne naglašava put koji ce rešiti postojeci nesklad izmedu coveka i države. Ako je i za Tolstoja roman "Vaskrsenje" u neku ruku njegov umetnicki testament, za anonimnog Novicu Marjanovica Kefala ova prica je pokušaj, koju piše u zrelo doba, ciji se nevidljivi vrh osude gubi u magli razmišljanja. Pisac i sam posmatra svet, svoj život, svoje ranije zablude, svoju pravoslavnu veru, svoj opravdani gnev, uz tmurnu ironiju, uzburkan u duši. Biti pobožno smiren u ovom svetu, koji prohujali 20. vek beleži kao milionsku klanicu nedužnih ljudi, nije moguce, stoji u recenziji nove knjige Marjanovica.

Autor je 1999. godine objavio svoju prvu knjigu "Vitezovi bezumlja", slede "Tajne preljube"(2000,) "Trpeza leptira" (2003.), "Carstvo slobode" (2007.) i "Bogovi posmatraju"(2008.).

S.E.

INICIJALNA KONFERENCIJA

POCELA IZRADA AKCIONOG PLANA ZA MLADE

U organizaciji Kancelarije za mlade i Grupe “Hajde da...” u Skupštinskoj sali grada Požarevca održana je inicijalna konferencija povodom zacetka izrade strateškog dokumenta brige o mladima. Akcioni plan predstavlja dokument kojim ce se sprovoditi briga za mlade i treba da bude usvojen od strane lokalne vlasti, a izraden je u partnerstvu sa svim odgovornim stranama u cilju održivosti, transparentnosti i demokraticnosti procesa njegovog donošenja. U radu su ucestvovali Danijela Jovic i Nenad Male-tin, predstavnici Grupe “Hajde da...”, Vukica Vasic, zamenik gradonacelnika Požarevca, Ale-ksandar Ðokic, clan Gradskog veca, Davorka Mitrovic, koordinator Kancelarije za mlade i Veljko Obradovic, predsednik Saveta za mlade grada Požarevca.

“Grad Požarevac je prepoznao znacaj Lokalnog akcionog plana za mlade i ja se nadam da ce radne grupe vrlo brzo završiti ovaj strateški dokument i proslediti ga Gradskom vecu, a Gradsko vece Skupštini na razmatranje i usvajanje. Mladi su vrlo znacajni za buducnost grada Požarevca i lokalna samouprava je prepoznala to, a dokaz za to je i otvaranje Kancelarije za mlade, vrlo uspešno funkcionisanje Saveta za mlade i ucešce grada Požarevca u sufinansiranju svih predloženih znacajnih strateških dokumenata”, istakla je Vukica Vasic. Prema recima Davorke Mitrovic želja Kancelarije za mlade jeste da poboljša život mladih i afirmiše njihov rad i angažovanje u svim segmentima javnog života, kao i aktivnije ucešce mladih u rešavanju problema, što je razlog ostvarivanja saradnje sa svim relevantnim institucijama i organizacijama koje se bave mladima.

“Dosadašnji devetomesecni rad Saveta za mlade grada Požarevca bio je usmeren za sada ka ovom jedinom cilju, pocetku izrade Lokalnog akcionog plana za mlade. U tu svrhu i ka tom cilju ukljucile su se sve gradske i nevladine institucije u Požarevcu i sada smo na velikom pocetku koji ce nadam se kroz šest meseci dovesti do usvajanja jednog strateškog dokumenta koji ce na ozbiljan nacin voditi brigu o mladima”, rekao je Veljko Obradovic. Posle konferencije održan je prvi sastanak tematskih radnih grupa.

D.Dinic

U ORGANIZACIJI FOTO KINO KLUBA “POŽAREVAC”

OTVORENA 32. IZLOŽBA UMETNICKE FOTOGRAFIJE “15. OKTOBAR”

- Iste veceri predstavljena i knjiga “Fotografija u Požarevcu i okolini”, autora Dragana Feldica

Za razliku od predhodnih, ove godine, tradicionalna izložba umetnicke fotografije, u organizaciji Foto kino kluba “Požarevac”, umesto 15, održana je 24. oktobra. Fotografije autora iz svih delova sveta, koje su pristigle za 32. izložbu, prikazane su u prostorijama Narodne tehnike, u prisustvu brojnih ljubitelja fotografske umetnosti. Izložbu je otvorio Dragan Feldic, clan Foto kino kluba: ”Otvaramo izložbu “15. oktobar” na dan UN-a. Imamo poseban razlog da se tome radujemo. Sve republike bivše Jugoslavije, odazvale su se našem pozivu da ucestvuju na ovoj izložbi. Imamo izlagace iz Bugarske, Madarske, Ukrajne, Francuske, cak iz Indije i iz Brazila. To su UN u malom. Za naš Požarevac, za Foto kino klub, zna svet".

U nastavku svecanosti, Vladimir Popovic, predsednik kluba, urucio je nagrade najuspešnijim autorima fotografija. Prvu nagradu za pojedinacnu fotografiju, na temu “Fotograf na delu”, dobio je Lazar Lekovic iz Beograda. Druga nagrada je pripala Ranku Ðurovicu iz Novog Sada, a treca Eleku Papu iz Madarske. Prva nagrada za kolekciju fotografija, pripala je Anuški Voncini iz Slovenije. Drugonagradeni je Aleksandar Manasijev iz Zajecara, a trecenagradeni Dragan Babovic iz Beograda. U kategoriji pojedinacnih fotografija na slobodnu temu, prvu nagradu, dobio je Lajoš Mesaroš iz Beograda, drugu Slobodan Simic iz Paracina, a trecu Zoran Kokanovic iz Beograda. Za kolekciju fotografija na ovu temu, nagradeni su: Slavica Dejanovic iz Beograda (prva nagrada), Dragan Ðelic iz Požarevca (druga nagrada) i Sudip Roychoudhury iz Indije (treca nagrada). Pokrovitelj izložbe, bio je grad Požarevac.

U nastavku ove veceri, predstavljena je knjiga “Fotografija u Požarevcu i okolini”, autora Dragana Feldica. Izdavac knjige je Foto kino klub “Požarevac” i po recima Dragana Feldica, to je jedini klub u Srbiji koji se prihvatio ovakvog poduhvata. Knjiga je svojevrsno istraživanje istorije fotografije na ovom podrucju. Svoje utiske o knjizi, na pocetku je kazivao Novica Savic, novinar RTS-a: “Ovo je jedno veliko blago, kao i sve Draganove knjige. Ova knjiga ne svedoci samo o fotografijama, vec i o životu ovog grada, o onome što je nekada bilo, u njoj su i slike naše stare Tabacke caršije koju su naši vrli urbanisti srušili, u njoj su ljudi koje je Feldic oživeo. Tu su majstori fotografije, a ja izdvajam Miku Vulovica i LJubicu Uroševic. Knjiga je veliko svedocanstvo o gradu Požarevcu, o životu u njemu, njegovoj arhitekturi, o ljudima".

Promociji knjige, prisustvovala je legenda fotografskog zanata LJubica Uroševic, dugogodišnji fotograf u Foto-studiju “Rosa”.

M. P.

U RECIKLAŽNOM CENTRU U POŽAREVCU

RECIKLAŽOM DO CISTIJE SREDINE

Ekološki problem današnjice predstavlja sve veca kolicina otpadnog materijala. Supstance koje su skoro neupotrebljive, nastaju na svakom podrucju ljudske delatnosti. Sa razvojem industrijske proizvodnje i porastom potrošnje, povecava se i kolicina otpadnog materijala koja dovodi do sve vece zagadenosti životne sredine. Reciklaža, kao vid poboljšanja zaštite životne sredine, predstavlja skup tehnicko-tehnoloških operacija za dobijanje korisne sirovine iz vec upotrebljenog materijala. Reciklažni centar u Požarevcu, otvoren je pre dve godine i u želji da saznamo kako funkcioniše svih ovih meseci, obišli smo njegove pogone i razgovarali sa poslovodom, Nenadom Obrovicem:

"Reciklažni centar je Radna jedinica pri JKP "Komunalana služba" koja je pocela sa radom decembra 2007. godine, a u kojoj je danas zaposleno 12 radnika. Bavimo se baliranjem kartonske, PET, aluminijumske ambalaže i belog papira. U prvoj godini rada je bilo veoma teško, upravo zbog toga što je kultura ljudi bila drugacija, pa je sva pažnja bila posvecena navikavanju stanovništva na režim bacanja PET i kartonske ambalaže. PET ambalaža se odlaže u posebne kontejnere, samo za tu vrstu otpada. U Požarevcu ih je ukupno postavljeno 49, dok ih je u Kostolcu 21. Oni se redovno prazne nekoliko puta nedeljno ili po potrebi. Nedostaje još oko 30-ak kontejnera za odlaganje plastike. Posebnih kontejnera koji služe za odlaganje kartona, imamo samo cetiri, što je naravno, nedovoljno. Povezani smo sa vecim brojem preduzeca u Požarevcu, od kojih prikupljamo znatne kolicine kartona. Što se tice aluminijuma, u kontaktu smo sa jednim brojem kafica, tako da odlazimo na njihov poziv i tom prilikom prikupljamo otpadni materijal što obicno podrazumeva limenke od sokova. Kada su u pitanju kartoni, cesto se dešava da se ovaj otpad odlaže u obicne kontejnere ili se u kontejnere koji su predvideni za karton ili plastiku, meša i drugo dubre, što nam predstavlja problem. Primer za to su Takovska ulica i ulica 15. oktobra, u kojima gradani to neprkidno rade. Prikupljanje staklene ambalaže je trenutno neisplativo. Imali smo veliku kolicinu stakla koju smo kasnije morali da bacimo u obicne kontejnere, a zatim je odneto na deponiju, rekao nam je Obrovic.

Na naše pitanje, šta se dalje dešava sa otpadom koji pristigne u Reci-klažni centar, Obrovic nam je odgovorio:

"Prikupljena plastika se cisti od dubreta i balira u bale koje su teške izmedu 30 i 35 kg . Bale PET ambalaže se odvoze u "Depo sistem" Novi Sad, gde se recikliraju, a kasnije i ponovo iskorišcavaju, dok karton distribuiramo Fabrici hartije u Beogradu. Inace, PET amabalaža se nakon prerade izvozi za Kinu, Bugarsku, tako da se od ove plastike prave carape, majice... Zbog krize, prihodi koje ostvarujemo su veoma mali, tako da je zabeležen pad cene recikliranog otpada od cak 70%, u odnosu na pre dve godine. Trenutno imamo samo jedan kamion za sakupljanje otpada. Naravno, potreban nam je najmanje još jedan, ali je trenutno takva situacija da ga ne možemo priuštiti, pa cemo pricekati još neko vreme", kaže Obrovic.

Reciklažni centar poseduje jednu presu, koja trenutno zadovoljava sve potrebe ovog posla. Sa povecanim dopremanjem otpada, bice potrebno zaposliti veci broj radnika, uvesti smenski rad, nabaviti više kamiona i još nekoliko presa Što se tice godišnjeg ucinka ove RJ, mesecno se "izbaci" od 12 do 13 tona kartona i PET ambalaže. Za 22 meseca, balirano je preko 57,5 tona PET-a i skoro 153 tone kartona. Veliki problem predstavlja najlon, jer vec negde oko 6 tona, cini veliko brdo otpada. Da se obim posla u ovoj Radnoj jedinici povecao, svedoci podatak da se sada umesto 10 tona balira i isporuci 13 tona otpada, a to je za 30% veci obim. Važan podatak je i da je od otvaranja ovog Centra, pa do danas prodato oko 240 tona baliranog otpada. Prihod ostvaren po realizaciji ovog posla, nije veliki, ali je veliki znacaj u tome što je glavna deponija bila poštedena ogromnog otpada.

M. P.

U OPŠTINI ŽABARI

OBELEŽENA GODIŠNJICA OSLOBOÐENJA U PRVOM SVETSKOM RATU

Tacno pre 91.godine 27.oktobra 1918.godine posle proboja Solunskog fronta srpske trupe, tacnije Prva konjicka brigada Moravske divizije pod komandom pukovnika Nikole Colovica oslobodila je Žabari. Ova brigada je rano ujutru naišla iz prvaca Kušiljeva iznenadujuci nemacke snage koje su se povukle prema Požarevcu “zaboravivši svoje telefone u srezu”.

U varošici Žabari oktobarskih dana 1915.godine neprijateljske snage su ušle i uspostavile bugarsku vlast koja je nastojala da izvrši bugarizaciju stanovništva, tako što je u školama postavila svoje “daskale” koji su dacima držali nastavu na bugarskom jeziku, cak su dacima davali bugarska imena. Cinovnici i vojnici su se trudili da zarade novac globljenjem stanovništva, preteci na ulicama i internacijom u Bugarsku na prinudni rad.

U Balkanskom i Prvom svetskom ratu u Cerskoj i Kolubarskoj bici, u povlacenju kroz Albaniju, u proboju Solunskog fronta, u zarobljeništvu, u oslobadanju Vojvodine i internaciji u Bugarskoj, živote je dalo 237 Žabaraca. Odmah posle oslobodenja, meštani ove varošice su u znak zahvalnosti izginulim u ovim ratovima podigli veliki spomenik ispred crkve koji je otkriven 28.oktobra 1920.godine.

Na jucerašnjem skupu obeležavanja 91.godišnjice govorio je Slobodan Milovanovic, predsednik Udruženja potomaka za negovanje tradicije oslobodilackih ratova Srbije za Žabari, a prisustvovali su i druge delegacije koje su položile vence i odale poštu poginulim ratnicima. Takode, u crkvi je održan parastos poginulim ratnicima, a Narodni muzej iz Požarevca postavio je izložbu pod nazivom “Oružje kroz vekove” i promovisana je knjiga “Srpski ratni pomenik” Predraga Mirkovica i Živoslava Antonijevica u izdanju manastira Rukumija 2008.godine.

Sima Jevtic

DECJA NEDELJA U ŽABARIMA

U opštini Žabari u okviru Decje nedelje bilo je više aktivnosti. Deca iz Decjeg vrtica “Moravski cvet” obišla su više ustanova u ovoj opštini, gde su se upoznali sa njihovim delatnostima. Najviše su se iznenadili kada su videli puno knjiga na jednom mestu, u Narodnoj biblioteci “Prof. dr Aleksandar Ivic” u Žabarima. Takode, posetili su Centar za lokalne usluge socijalne zaštite gde su posluženi i gde su ih zaposleni na njihovo veliko zadovoljstvo upoznali sa delatnošcu ove ustanove. U centru Žabara na otvorenom postavljena je prodavnica za prodaju najlepših kolaca u gradu.

Sima Jevtic

U ORGANIZACIJI KOLA SRPSKIH SESTARA U POŽAREVCU

ZAVRŠENA ŠKOLA NARODNE UMETNOSTI

- U okviru projekta "Plava ptica", u OŠ "Kralj Aleksandar Prvi" ucenici cetvrtih razreda odslušali predavanja o srpskoj tradiciji i umetnosti, o izradi belog veza, narodnim pesmama i umotvorinama...

Posle skromno proslavljene slave - Male Gospojine u Domu Crvenog krsta u društvu dobrotvora i brojnih prijatelja, clanice Kola srpskih sestara Požarevac zapocele su sprovodenje projekta koji postaje tradicija, a odnosi se na edukaciju ucenika na temu srpske narodne umetnosti. Rec je o programu "Plava ptica" koji ima za cilj da se deca uzrasta cetvrtog razreda osnovne škole upoznaju sa narodnom srpskom tradicijom: izradom belog veza, narodnom umetnošcu, umotvorinama, narodnim pesmama... ukoliko taj program ne ulazi u redovno osmogodišnje školovanje.

- Ove godine smo školu narodne umetnosti organizovali u OŠ "Kralj Aleksandar Prvi" sa ucenicima cetvrtog razreda, a u okviru Decje nedelje u periodu od 1. do 7. oktobra. Mislimo da je to spojivo jedno sa drugim jer je ta aktivnost baš iz programa saradnje, brige o našim najmlacim sugradanima. Polaznika je bilo 27 iz 4. razreda, zadovoljni smo interesovovanjem ucenika cemu je svakako doprinela i veoma dobru saradnju sa nastavnim aktivom nadležnim za ovaj uzrast. Istakla bih i veliko razumevanje Uprave škole na cijem je celu direktor Goran Seger. Na kraju ovog programa Škola je organizovala priredbu na kojoj su deca sa kojom smo radili, svojim roditeljima i drugovima, prikazala šta su naucila. Priredili su i izložbu rucnih radova koja je naišla na veliko interesovanje i koja je pokazala da su osnovci veoma zainteresovani za vez i narodnu tradiciju. Koliko je škola bila uspešna možda najbolje svedoci podatak da ima interesovanja da se ovaj program nastavi. Pola-znici škole dobili su diplome i nagradeni su sa po jednom knjigom-poklonom "Srpske kuce", odnosno našeg donatora i višegodišnjeg saradnika Bratislava Bate Golica. Takode, sve ucenike cetvrtih razreda darivali smo sa po jednom knjigom o Kolu srpskih sestara kako bi se upoznali sa našom organizacijom i njenim humanim radom u prošlosti i danas, saznajemo od Jasmine Živkovic, predsednice Kola.

Od aktivnosti koje predstoje, najavljena je poseta Domu starih u Smederevu za 30. oktobar u kome se nalaze i šticenici iz požarevackog kraja. Istoga dana clanice Kola obicice i decu smeštenu u Centru u Miloševcu i obradovati ih poklonima pripremljenim uz pomoc Gradske uprave Požarevca koja svake godine na ovaj nacin ucestvuje u ovoj humanoj aktivnosti. Tokom novembra Kolo srpskih sestara priredice kulturno vece posveceno Bosiljki Pavlovic i jedno predavanje u saradnji sa zdravstvenim radnicima, a na temu borbe protiv karcinoma kod žena.

S.E.

IPA SEKCIJA SRBIJE

IPA Sekcija Srbija - Regija Branicevo dana 10.10.2009.godine organizovala je prvo policijsko takmicenje u kuvanju gulaša, pod nazivom "IPA kotlic 2009".

Mesto održavanja takmicenja bila je "Zaova" na teritoriji Opštine Malo Crnice.

U vreme takmicenja do proglašenja pobednika širio se miris kuvanja sa deset kotlica od kojih je svaki kotlic imao tri poslužioca. Jednog za pripremanje vatre,drugog za donosioca namirnica i raznoraznih dekonija i treceg majstora kuvanja koji je držao kutlacu i usmeravao pravac ka cilju.

Do cilja su stigli svi takmicari i to cetiri ekipe iz Požarevca: Smud, Super gurmani,Kum i ekipa Nismo džabe došli,kao i ekipe:

Homoljski vukovi iz Žagubice,Veliko Gradište iz Velikog Gradišta,Malo Crnice iz Malog Crnica. Pobednik ovog takmicenja bila je ekipa iz Petrovca,koje je dobila kao nagradu kotlic, drugo mesto zauzela je ekipa Šurak i zetovi iz Velikog Gradišta,cija je nagrada bila tronožaca, trece mesto pripalo je ekipi Golubac iz Golupca, koja je osvojila kutlacu.

Nakon završenog takmicenja i proglašenja prva tri mesta apsorviralo se iz svih kotlica do konacne ocene, odnosno do dna kotlica koja je glasila " al se ovde dobro jelo".

NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE U CRVENOM KRSTU POŽAREVAC

“DA LI JE MOGUCE ISKORENITI GLAD?”

Prema nekim podacima, oko 815 miliona ljudi, medu kojima je i 300 miliona dece, odnosno svaki sedmi stanovnik zemlje, nema dovoljno hrane. Glad je jedan od najtežih oblika kršenja prava coveka. U svetu obilja, moguce je iskoreniti glad, pa kad se to ne cini, svako treba da oseca krivicu, istaknuto je ovih dana na Konferenciji za novinare u Organizaciji Crvenog krsta Požarevca, organizovanoj povodom 17. oktobra Medunarodnog dana borbe protiv gladi.

Branislav Živulovic, sekretar ove humanitarne organizacije, podsetio je novinare da je Rezolucijom UN-a, 17. oktobar proglašen Medunarodnim danom borbe protiv gladi. “Kada je rec o našoj zemlji, u Srbiji trenutno 700.000 ljudi ne može sebi obezbediti ni jedan obrok. Od toga broja cak 150.000 je dece koja bukvalno gladuju. U našem gradu, situacija je slicna, kao i na nivou Republike. Naša Narodna kuhinja radi od 1993. godine. Na pocetku je opsluživala iskljucivo izbeglice i raseljena lica, a kasnije se prikljucilo i naše domace stanovništvo. Od osnivanja, radimo bez vecih problema zahvaljujuci razumevanju lokalne samouprave, angažovanju ljudi koji rade u Crvenom krstu i darodavcima. Moram da kažem da je ova godina proglašena rizicnom. Što se tice rizicnih grupa, tu spadaju stari ljudi, bolesni, iznemogli, invalidi, Romi, deca do 14 godina... Veliki problem predstavlja i nezaposlenost koja se povecava. Trenutno je registrovano 550 korisnika kuhinje, dok se stotinu nalazi na listi cekanja. Zahvaljujuci Vladi Srbije, Ministarstvu za socijalnu zaštititu, u toku ovog meseca, dobicemo pet artikala kojima cemo poboljšati kvalitet obroka. Opština mesecno participira sa 500.000 dinara, a to je otprilike oko 60% od cene jednog obroka. Crveni krst mesecno izmiruje obavezu prema "Žitostigu" u iznosu od 350.000 dinara. Preostale troškove kuhinje namirujemo u akcijama solidarnosti, od Vlade Republike Srbije, pomoci Crvenog krsta Srbije i donatora kojih nažalost više nema u onolikom broju, u kavom ih je bilo pre. Obavljamo i komercijalne poslove, istakao je Živulovic obaveštavajuci takode novinare da Narodna kuhinja u Požarevcu nije prestajala sa radom od svog osnivanja.

Kada je u pitanju starosna struktura onih koji se hrane u Narodnoj kuhinji, 100-102 korisnika su deca do 7 godina, 119 je starosti izmedu 7 i 14 godina, 38 korisnika je od 15 do 18 godina, 86 -oro je do 30 godina, 122 korisnika ima 60 godina i ostali su preko 60 godina. Novica Ðordevic, socijalni radnik u Crvenom krstu napomenuo je da je najveci broj korisnika iz redova onih koji koriste materijalno obezbedenje porodice, a upucuju ih iz Centra za socijalni rad. “Imamo i samohrana staracka domacinstva, samohrane majke, cak i samohrane oceve sa maloletnom decom i penzionere sa najnižim primanjima, nezaposlene i beskucnike. Važna stvar je što cemo sada dobiti sveže meso i koliko-toliko obogatiti dnevni obrok. Hranu delimo na 4 punkta, dva u Požarevcu i dva u Kostolcu. Starijih od 60 godina nema puno. Negde ih je oko pedesetak, rekao je Ðordevic.

Pošto je oktobar-mesec solidarnosti sa starima, od srede, kako je najavio Saša Obradovic, krenula je akcija raspodele paketa u kojima se nalaze namirnice namenjene seoskim starackim domacinstvima.”Prema jednoj anketi koju smo sproveli prošle godine u 19 sela, ustanovili smo da se 289 starijih osoba od 65 godina, nalazi u stanju socijalne potrebe. Na osnovu toga, Crveni krst Srbije im je obezbedio pakete hrane. Te pakete cemo distribuirati od srede. Podelu zapocinjemo u Poljani, zatim u Prugovu, Lucici... U saradnji sa Medicinskom školom, njeni ucenici ucestvovace u ovoj akciji tako što ce kontrolisati šecer i pritisak u krvi. Inace, ovi paketi su skromni, u njima je litar ulja, kilogram šecera,isto toliko soli, makarona i jedan mesni narezak, napomenuo je Obradovic.

M. P.

HUMORESKA

TUŽNI OSMEH

Odavno je vec poznato, cak su u to upuceni i dživdžani na grani, da ima ljudi koji se smeju kao ludi na brašno, koji hodaju ulicom i smeju se(dobro, i šapucu nešto!); neki i kad placu, smeju se; drugima je sve smešno, pa i kad je tužno, odnosno, kad ništa nije smešno. Budi bog s nama, pardon, s njima!

Ide tako covek ulicom i sretne prijatelja, a ovaj razvukao usta kao, daleko bilo, rajsfešlus.

- Šta ti je, bre, priko, te si tako raspoložen? Da l nisi dobio pare na ove kockarske igre na srecu ili na ove fuzbalere?

- Ma,kaki, ja sam ti, moj burazeru, uvatio Ginisa, mislim, ušao sam u njegovu knjigu rekorda!- odgovori nasmejani.

- Otkud to? A, verovatno kao covek koji živi tri godine bez plate!- zakljuci namrgodeni.

- Vidi se da ne pratiš zbivanja u našoj zemlji, a i šire. Oboren je Ginisov rekord u broju fotografija osmeha koje cine mozaik najveci na svetu.

- Uh, sunce ti poljubim, pa šta ti imaš s tim, te se tako keziš?

- Pa, i moja slika je u tom mozaiku.

- To je sigurno ona slika iz perioda kad si radio i primao platu!

- A, ne, to je slika sa mora, kad sam ono bio, kad ono beše...

- Dobro, bilo je to odavno, znam. Nego, prestani više da se ceriš, pomislice ljudi da si šenuo pamecu! A i ova situacija nije baš za keženje- opomenu ga ozbiljni.

Ovaj nasmejani se uozbilji i huknu. Sad je tek licio na sebe i na onog coveka koga je prijatelj poznavao. A zatim rece:

- Znaš, u pravu si, nije vreme za smeh. Mora da su sve te fotografije, preko stotinu hiljada, iz ranijeg perioda i nekog srecnijeg vremena. A i ona teniserka što se smeje, to je druga stvar.

- To ti i pricam sve vreme. Nego da organizujemo mi jedan mozaik sa tužnim fotografijama, odnosno, sa žalosnim izrazom lica naših gradana i da to bude najveci mozaik tuge.

- Uh, kakva ideja, pa ti si genije! Tu ne bi bilo stotine hiljada, nego milioni slika!

- Dabome, bio bi to rekord nad rekordima!

- A ja bih opet ušao u Ginisovu knjigu!

- I ti, i ja, i milioni drugih!

To rekoše, i namrštena lica, na kome se odslikavala sva tuga ovog sveta, odoše svako na svoju stranu.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Novcana pomoc nikad nije zabadava. To skupo košta!

- Ruska novcana pomoc popunice rupe u srpskom budžetu kao u vreci bez dna!

- Sve je više sirotinje, a o bogatima da i ne govorimo!

- Naši fudbaleri su protiv Litvanije igrali po nakvašenom terenu, tako da su im sve akcije padale u vodu!

- I posle pobede nad“crvenima“ u Požarevcu, Zvezda je i dalje na celu!

Miodrag Lazarevic

UPRAVA GRADA POŽAREVCA ORGANIZOVALA SKUP SA EMINENTNIM STRUCNJACIMA KOJIMA JE POŽAREVAC ZAVICAJNI GRAD

POŽAREVLJANI KOJIMA SE GRAD PONOSI

Požarevac je oduvek bio rasadnik strucnih kadrova koji su nakon školovanja, zahvaljujuci stecenoj strucnosti i znanju u ovoj sredini, odlazili na važne funkcije u privrednim, politickim, kulturnim, sportskim i drugim institucijama. Mnogi od znamenitih Požarevljana, ime svoga grada proneli su ne samo širom Srbije vec i sveta. U želji da sagaleda kolika je snaga tog visokostruc-nog potencijala koji je i danas, bilo rodbinskim bilo, prijateljskim odnosima, vezan za Požarevac i rado ga posecuje, Gradska uprava od ove godine, ustanovljava praksu redovnog, susretanja sa zavicajnim kadrovima. Prvi u nizu takvih skupova organizovan je prošle subote, u svecanim salonima Gradskog zdanja. Ako je suditi po atmosferi koju je karakterisala srdacnost, gostoprimstvo domacina i zadovoljstvo starih prijatelja, saradnika i školskih drugova koji su se u Požarevcu ponovo sreli posle više decenija, onda je ova inicijativa lokalne samouprave, prava stvar, šteta što nije ostvarena mnogo ranije. Brojni novinari bili su u prilici da na jednom mestu vide mnoge važne licnosti iz javnog života Srbije. Necemo pominjati imena, da ne bismo nekog nenamerno zaobišli, ali cemo reci da su medu šezesetak prisutnih bili naucnici, profesori univerziteta, specijalisti medicine, biznismeni, umetnici, sportisti, novinari... Sve ih je na pocetku, toplo pozdravio predsednik Skupštine Grada Požarevca Miomir Ilic:

- Naš grad vam nudi toplinu, ljubav i gostoprimstvo i izražava veliku zahvalnost za sve ono što ste ucinili u strucnoj, naucnoj, umetnickoj i sportskoj karijeri na afirmaciji našeg grada i našeg kraja. Ostajemo da se nadamo da cete i dalje stvaralacki, visokoprofesionalnim radom i velikim autoritetom pomagati našem gradu i našem kraju, dati još veci doprinos afirmaciji Požarevca koji vas visoko ceni, rekao je Ilic i u nastavku govorio o tome šta je Požarevac danas:

- Kao predsednik Skupštine Grada osecam potrebu da vas obavestim o tome kako mi u lokalnoj samoupravi ostvarujemo interese gradana Požarevca. Požarevac je pre dve godine dobio status grada, a time i veliku obavezu. Naša lokalna samouprava organizaovana je po sledecem principu: Skupština Grada Požarevca broji 68 odbornika, zadnji saziv odbornika konstituisan je juna 2008. godine i od tada do danas veoma uspešno radimo i ostvarujemo interese svih gradana našeg grada. Prisutnost na dosadašnjih 14 sednica Skupštine u ovom mandatnom periodu bila je izuzetno velika, preko 90 procenata što govori da su dosadašnje politicke nestabilnosti prevazidene što je u interesu naših biraca. Naša je želja da nam Požarevac bude bolji i lepši, i u tim nastojanjima preduzimacemo sve što vodi ka tome. Jedna od takvih aktivnosti je i ova krunisana današnjim susretom sa vama. Pozivamo vas na druženje, na prijateljstvo, na medusobno pomaganje. Požarevac je grad na tromedi triju reka, ima razvojnu perspektivu, ali bez vas i nas, ta perspektiva nije ostvarljiva, rekao je Ilic uz obecanje da je ovo samo prvi susret nekadašnjih i sadašnjih žitelja Požarevca.

Prisutne je pozdravio i gradonacelnik Miodrag Milosavljevic izražavajuci zadovoljstvo što se pozivu organizatora na ovo druženje odazvao ovako veliki broj cuvenih Požarevljana:

- Pocastvovan sam što sam u društvu Požarevljana koji su u ovoj sredini rodeni, ovde se školovali i radili, ostavili svoj trag i kasnije nastavili da žive i da se razvijaju van grada Požarevca. Vecina vas je u Beogradu, ali znam da jedan broj Požarevljana i ljudi iz ovog kraja, žive i u drugim krajevima naše zemlje, i van nje. Potreba je svih nas da se družimo, nostalgija je taj emotivni impulus koji nas podstice na saradnju, prijateljstvo...Obecavam da cemo se, dok sam ja gradonacelnik Požarevca, ubuduce najmanje jednom godišnje vidati, da li u Požarevcu ili Beogradu dogovoricemo se vec onako kako je vama lakše. Nema sumnje da u jednoj interakciji, razmeni ideja, iskustava i znanja koje vi posedujete, možete mnogo da pomognete Požarevcu, a grad ce vam vam uzvratiti onako kako to dolikuje dobrom domacinu.

U nastavku druženja izveden je kulturno-umetnicki program u kome su ucestvovali Gradski hor "Barili", Muzicka škola i clanovi KUD-a Kostolac. Uprilicen je i obilazak novootvorene Spomen sobe u Gradskom zdanju, Narodnog muzeja, Galerije "Barili" i Ergele "LJubicevo".

S.E.

NEDELJA 18. OKTOBAR DRŽAVNO PLESNO TAKMICENJE

POŽAREVAC - CENTAR SRPSKOG SPORTSKOG PLESA

Požarevac je 18.10.2009. godine bio centar srpskog sportskog plesa. U organizaciji Plesnog kluba Bolero i Plesnog Saveza Srbije održano je državno takmicenje, odnosno rejting turnir u standardnim i latinoamerickim plesovima. Takmicenje je ispred Grada Požarevca otvorio Aleksandar Ðokic, clan gradskog veca zadužen za sport i omladinu. U Sportskom centru uz zvuke valcera, tanga, sambe, cacaca... takmicilo se preko 200 plesaca iz 21 kluba širom naše zemlje.

U standardnim plesovima dominantni su bili plesaci beogradskog Plesnog kluba "Lord" a odmah potom i klubovi iz Vojvodine, dok su u latinoamerickim plesovima tradicionalno najuspešniji plesni parovi iz kluba "Vracar" iz Beograda. Tako je u najatraktivnijoj kategoriji seniora prvo mesto zauzeo par Lackovic Strahinja - Ðordevic Katarina iz PK "Vracar".

Domacin, Plesni klub Bolero, može da bude zadovoljan jer su njegovi mladi plesaci osvojili ukupno cetri bronzane medalje i dve srebrne, a najuspešniji su bili Ivanovic Nikola - Zdravkovic Lana i Lukic Stefan - Markovic Milena.

Plesni klub Bolero se kao i prethodnih 10 godina dokazao kao izvrstan domacin, koji je o svakom detalju vodio racuna pocevši od dizajna Hale sportova pa do prijema velikog broja gostiju, ucesnika, donatora i posetilaca.

Pokrovitelj ovog sjajnog takmicenja mladih Srbije bio je Grad Požarevac a vec po treci put, zlatni sponzor Preduzece za puteve, Požarevac - Primorje.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 16.10.2009-23.10.2009.godine rodeno je 19 beba ,10 muških i 9 ženskih.

Sinove su dobili:

Suzana i Nebojša Stanojevic iz Kuceva,Marija Ivkovic i Nenad Stankovic iz Kostolca,Suzana i Ivan Radojkovic iz Cetereža,Oprea Andrea i Bojan Ðordevic iz Petke,Ljubica i Svetozar Španovic iz Šapina,Marija i Tomislav Jankovic iz Vlaškog Dola,Svetlana i Sladan Jovanovic iz Cetereža,Branka i Igor Pejcic iz Požarevca,Marija i Draško Ðordevic iz Bubušinca,Marija i Sava Tošic iz Požarevca,

Kcerke su dobili:

Lukic Lucic Danislava i Marko iz Požarevca,Marija i Zoran Cvejic iz Kostolca,Hatidže Džemalji i Bujar Dibranu iz Požarevca,Biljana i Goran Seger iz Požarevca,Svetlana i Milan Ðalovic iz Kostolca,Jasna Trailovic i Miloš Žujkic iz Laznice,Marina i Boris Stupar iz Požarevca,Narine i Slobodan Nikolic iz Porodina ,Biljana i Nenad Papovic iz Požarevca.