Header

RRA “BRANICEVO - PODUNAVLJE”

IZABRAN RUKOVODECI TIM

Na prošlonedeljnoj, 3. redovnoj sednici Skupštine Regionalne razvojne agencije “Branicevo - Podunavlje”, za predsednika Skupštine izabran je dr Dragi Damnjanovic, za zamenika predsednika Goran Divijak.

Skupština je imenovala Minju Stefanovic za direktora RRA, a izabrani su i clanovi Nadzornog odbora.

U izveštaju o radu za period mart - septembar 2009-e, RRA istice da je formirano odeljenje za turizam i ruralni razvoj, ljudske resurse i regionalni marketing, infrastrukturu i zaštitu životne sredine i razvoj malih i sredenjih preduzeca i preduzetništva, da je krajem juna potpisan ugovor o dodeli operativnog granta od 400.000 evra iz IPA fondova EU sa Delegacijom Evropske komisije, kojim ce se izgradivati kapaciteti RRA. U okviru prvog poziva za dostavljanje predloga projekata u okviru Programa prekogranicne saradnje sa Rumunijom, Agencija je podnela projektnu aplikaciju Najbolje od Regiona - Pospešivanje raznolikosti poslovanja sa ciljem unapredenja preduzetništva.

Gost prošlonedeljne Skupštine bio je i Bob Mckean, predstavnik Programa regionalnog društveno-ekonomskog razvoja, programa koji finansira Evropska unija.

Sedište RRA u Požarevcu je u ulici Stari korzo 30/3.

D. M.

PREZENTACIJA PROJEKTA: NACIONALNO TREŽIŠTE ROBA I USLUGA SRBIJE

JEDINSTVENA BAZA PODATAKA ZA PRIVREDNIKE

Slika

U skupštinskoj sali Gradske uprave Požarevac prošlog utorka je održana prezentacija projekta: “Nacionalno tržište roba i usluga Srbije”

Milomir Galic, direktor Nacionalno centra roba i usluga Srbije u Regionalnom centru Požarevac koji teritorijalno pokriva Južnobanatski, Podunavski, Branicevski i Borski okrug je rekao:

- Danas imamo priliku da lokalnoj samoupravi, privrednicima, mediji-ma predstavimo ovaj projekat u Gradskoj upravi Požarevac. Šta je to Projekat nacionalnog tržišta roba i usluga Srbije? To je najveca Internet prezentacija privrede zemlje na jednom mestu. On ima nekoliko svojih ciljeva. Prvi je da svaki korisnik Interneta na vrlo jednostavan i praktican nacin može dobiti sve podatke o privredi zemlje posecujuci sajt trzistesrbije.com. Drugi cilj nam je da ukljucimo sve privrednike, kako bi oni na najbolji, najpouzdaniji i najefikasniji nacin predstavili sve svoje robe i usluge i približili ih potencijalnim korisnicima, izmedu ostalog imaju mogucnosti i bolje i jednostavnije komunikacije medu sobom, cime se izbegavaju i situacije koje se cesto dešavaju da uvozimo robe i usluge, a da u našem neposrednom okruženju imamo ljude koji se time bave. Cilj nam je i da sve lokalne samouprave povežemo u jednu jedinstvenu celinu pod nazivom Opštine Srbije, gde nekoliko zajednickih poslova sa lokalnim samoupravama obavljamo. Najpre treba uraditi pregled privrednog stanja da vidimo cime raspolažemo i da na osnovu toga napravimo zajednicke planove. Potom treba uraditi takozvano brendiranje opština, želja nam je da svaka naša lokalna samouprava bude prepoznatljiva po necemu, da li je to neki proizvod, da li je prirodna lepota zemlje, manifestacija itd. Na kraju radimo vizuelizaciju razvoja opština za dugorocni period od 15 do 20 godina.

Prisutnim privrednicima, predstavnicima mesnih zajednica, organa lokalne samouprave, sa teritorije okruga Projekat je predstavio direktor projekta Miomir Kapor.

L.L.

OPŠTA BOLNICA POŽAREVAC

ZAMENJENI PODOVI U TRI ODELJENJA

Slika

Oko 1600 kvadratnih metara podova na tri odeljenja Opšte bolnice “Dr Voja Dulic” u Požarevcu zamenjeno je novim, a sredstva za ove radove dobijena su iz budžeta Gradske uprave. Protekle nedelje ova odeljenja obišli su gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, predsednik skupštine grada Miomir Ilic i nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran Petrovic. Na sastanku koji je prethodio obilasku, predstavnicima grada i novinarima obratio se direktor Zdravstvenog centra Požarevac Miodrag Bogosavljevic:

- Mi danas imamo jedan prijatan zadatak da gostima prikažemo radove koji su finansirani dotacijama Gradskog veca i Skupštine grade, ali, naravno i da otvoreno porazgovaramo i o našim problemima i mogucnstoma da pospešimo medusobnu saradnju. Od kraja prošle godine do danas u bolnici je iz namenskih dotacija grada uloženo negde oko 7 miliona dinara. Sredstava su namenski utrošena pre svega ili skoro iskljucivo za rekonstrukciju podova u najkriticnijim delovima bolnice, pre svega u hirurškim salama, na hirurškom odeljenju na internom odeljenju i na ginekologiji. Ti podovi su bili u najlošijem stanju.

Prema Bogosavljevicevim recima, nakon posete gradskih celnika bolnici pre pet meseci, Gradsko vece je donelo odluku o formiranju komisije koja je dobila zadatak da uradi projekat sanacije zgrade novog porodilišta, da ucestvuje u procesu prenamene zgrade i da radi na obezbedu sredstava za prvu fazu gradevinskih radova. Od ovih zadataka do sada se privodi kraju proces sanacije zgrade i u toku je tenderska procedura za izgradnju arhitektonsko-gradevinskog projekta prenamene.

Gradonacelnik Milosavljevic je, uz konstataciju da je postojala preka potreba za renoviranjem ovih pomenutih odeljenja, istakao svoju nadu da se ovom rekonstrukcijom pomoglo gradanima koji treba da dobiju uslugu u gradskoj bolnici. Što se tice završetka zgrade koja ceka svoj završetak u krugu bolnice, gradonacelnik je izjavio da je neophodno krenuti “sa mrtve tacke” i da ce ova struktura vlasti pokušati da reši problem koji traje vec desetak godina. U sledecoj godini ce se raditi i na pitanju napajanja bolnice elektricnom energijom, izgradnjom trafostanice sa trostrukim napajanjem, kako ova zdravstvena ustanova ne bi došla u situaciju da ostane bez struje.

Miomir Ilic je naglasio da su zapoceti poslovi potencirani od strane gradana, a da odgovorna vlast ne može da ignoriše njihove zahteve, te su tako uložena sredstva u veoma važnu zdravstvenu ustanovu koja ima svoj ugled i istorijat. Sredstva od 7 miliona, koliko je uloženo, ce u narednoj godini biti veca, dodao je i rekao da budžet za narednu godinu, prema zakonu, mora biti donet do 15.decembra, te da ce njime biti opredeljena znacajna sredstva za dalje opremanje.

Goran Petrovic je naglasio da je za citav projekat važno imati dobar plan za dalje opremanje bolnice, te da je potrebana i pomoc Republike, pri cemu, iako je kriza, postoji mnogo nacina da se dode do sredstava. Najvažnije je, po njemu, zajednicki rešavati probleme, a onda ni rezutati nece izostati.

Nakon sastanka usledio je obilazak odeljenja u kojima su zamenjeni podovi, a radi se o podnim oblogama moderne tehnologije koje u higijenskom smislu odgovaraju najvišim standradima.

L.L.

POŽAREVAC: OKTOBAR-MESEC STARIH

DANI PAŽNJE I DOBROTE

- Organizacija Crvenog krsta Požarevca usvojila program i imenovala clanove Odbora za obeležavanja Medunarodnog dana starih i Meseca solidarnosti sa starima

Slika

Prosecna starost stanovnika Srbije je 42 godine, a. sa 22 odsto stanovnika koji imaju više od 65 godina, naša zemlja spada u red, ne starih vec izuzetno starih država, po tome je, naime, cetvrta zemlja sveta sa najstarijim stanovništvom. Oktobar se od 1990. godine svuda u svetu obeležava kao mesec posvecen starim osobama, a prvi oktobar kao Medunarodni dan starih. Cilj ovih obeležavanja je da se javnosti skrene pažnja na specificnosti životnih uslova i potreba starih, da se svi društveni cinioci ukljuce u stvaranje i negovanje humanijeg odnosa prema starima, kao i da se poboljšaju uslovi u kojima oni žive.

Briga o starima u žiži je svakodnevnih aktivnosti brojnih or-ganizacija u Gradu Po-žarevcu. Pored Centra za socijalni rad, Udru-ženja penzionera, zdravstvenih ustanova i patronaže, svojim starijim sugradanima život podnošljivijim i lešim cini i Crveni krst. Na poslednjoj sednici Upravnog odbora ove organizacije na predlog i obrazlo-ženje vd predsednika Milutina Avramovi-ca, usvojen je program obeležavanja Meduna-rodnog dana i Meduna-rodnog meseca starih. Doneta je i odluka o osnivanju Odbora za obeležavanje ovih datuma.

- U clanstvu Odbora su predstavnici Centra za socijalni rad, Saveta za brigu o starima, lokalne samouprave, Zdravstvene ustanove Apoteka Požarevac, Doma zdravlja, Zavoda za javno zdravlje, Organizacije invalida rada, lista "Rec naroda" i Upravnog odbora CK, obrazložio je predsedavajuci Avramovic.

Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta podsetio je ovom prilikom da je oktobar kao mesec brige o starima prvi put kod nas obeležen 1991. godine. Podrucje Grada Požarevca u samom je vrhu u Srbiji po broju gradana koji imaju više od 65 godina.

- Imajuci u vidu ovu cinjenicu naša organizacija sa svojim brojnim aktivistima nastoji tokom cele kalendarske godine da pomogne i doprinese najstarijoj gradanskoj populaciji da živi kvalitetnije. U mesecu oktobru cinimo to intenzivnije pa smo tako i ovoga puta usvojili poseban program aktivnosti u tim danima. Tako cemo sprovesti video anketu o diskriminaciji nad starim licima cije cemo rezultate dostaviti višim instancama. Ideja o video anketi na ovu temu je potekla od OUN i ima za cilj da ukaže na nevolje koje stari trpe kao marginalizovana društvena grupa. Programom smo predvideli i pojacanu saradnju sa zdravstvenim ustanovama pre svega sa patronažom i Zdravstvenom ustanovom Apoteka Požarevac. Na inicijativu Apoteke, naime, njihovi farmaceuti susretace se cetiri puta mesecno odnosno dva puta nedeljno, ponedeljkom i petkom sa našim starim sugradanima i u prostorijama CK govoriti im o upotrebi lekova, o dijeti, pomocnim lekovitim sredstvima....Bice organizaovana i rasprava za Okruglim stolom na temu "Zlatna jesen života", a obavicemo i podelu paketa sa hranom starim licima na selu... Za kraj programa planiramo svecanu sednicu Upravnog odbora kojoj ce prisustvovati naši dugogodišnjim saradnici, aktivisti i volonteri, rekao je Živulovic.

U saradnji sa Crvenim krstom Srbije Požarevljani su prošle godine sproveli jednu anketu medu ostarelim stanovnicima 18 od ukupno 25 sela. Obuhvaceno je oko 300 lica starijih od 65 godina. Snimljeno je socijalno stanje tih domacinstava i u skladu sa rezultatima sprovedene ankete tokom oktobra Crveni krst Požarevca obicice najugroženije i podeliti im pakete sa hranom i ostalim neophodnim životnim namirnicama. Raspodela paketa, prema recima Novice Ðordevica krece od 12. oktobra. Obilazak ce se iskoristiti i za pružanje zdravstvenih usluga: merenje pritiska i šecera u krvi, za pružanje zdravstvenih saveta...

Zdravstvena ustanova Apoteka Požarevac je i prošle godine ucestvovala u programu obeležavanja meseca starih. Namera je farmaceuta da svoj doprinos pruže i u ovogodišnjim manifestacijama tim povodom.

- Došli smo na ideju da se družimo sa našim starim sugradanima, da im u odredenim danima pružimo priliku da postavljaju razna pitanja u vezi svoje terapije i pomocnih lekovitih sredstava i svega drugog što ih bude interesovalo a tice se njihovog lecenja. U akciju ce se ukljuciti devet naših farmaceuta, mesec dana po dva ili tri sata, koliko bude potrebno. Dok traje akcija vadenja krvi, merenja krvnog pritiska, odredivanja nivoa šecera u krvi, mi cemo ponuditi informacije o lekovima, obecala je, ispred Zdravstvene ustanove Apoteka Požarevac Jelena Trifunovic. Uz ovo recimo da Apoteka Požarevac vec duže vreme saracuje sa Crvenim krstom i putem raznih donacija pomaže brojne humanitarne aktivnosti.

Tradicionalno dobar saradnik Crvenom krstu je i Organizacija penzionera koja ce se i u mesecu oktobru rado odazvati akcijama kojima je cilj pomoc najstarijim sugradanima. Udruženje penzionera grada Požarevca takoce je ovih dana usvojilo program obeležavanja oktobra-meseca solidarnosti sa starim licima. Prema recima Miroslava Stepanovica, penzionerska organizacija je ovim programom, izmedu ostalog predvidela da se u mesnim odborima formiraju ekipe koje ce obici penzionere, stare-iznemogle i samohrane u mesnim zajednicama, a pre svega seoskim i sagledati situaciju u njihovim domacinstvima kako bi se shodno mogucnostima reagovalo.

- Naše Udruženje ima poveci broj clanova sa veoma niskim primanjima, a koji su bolesni i iznemogli. Radi ublažavanja njihovih nevolja ostvarili smo dogovor sa lokalnom samoupravom i Apotekarskom ustanovom preko koje penzioneri jednom mesecno ostvaruju pravo na besplatne lekove vrednosti iznad 200 dinara. Takode, za sva stara lica koja imaju više od 75 godina obezbeden je besplatan prevoz u lokalnom saobracaju. Inace, manifestacije povodom Meseca solidarnosti sa starima zapocecemo 2. oktobra, svecanom akademijom u Centru za kulturu. U muzickom delu programa nastupice Penzionersko, amatersko kulturno- umetnicko društvo iz Beograda i naš GANIP.

Kao jedan od uspešnih vidova brige i pomoci starima, odnedavno na prostorima grada Požarevca svakako je i sprovodenje projekta "Pomoc u kuci starim licima i osobama sa invaliditetom". Lokalna samouprava Požarevca obezbeduje 40 posto potrebnih sredstava za realizaciju ovog projekta, a ostatak - Fond za socijalne inovacije.

- Suština projekta je da 35 korisnika starijih od 65 godina od kojih 28 iz gradskih i 7 iz seoskih sredina, opslužuje pet geronto domacica, obilaze ih dva puta nedeljno i brinu o njihovim potrebama. Zbog velikog interesovanja broj od 35 korisnika povecali smo na 43, a trenutno je na listi cekanja još 50 starih lica. Sredstva za angažovanje veceg broja gerontodomacica trenutno nema tako da ostajemo na broju od 5 i pored povecanja broja korisnika. Napomenucu da je potreba za gerontodomacicama trenutno daleko veca u seoskim sredinama u odnosu na grad, saopštio je Saša Obradovic.

S.E.

VECERAS U VELIKOM GRADIŠTU

"KINESKA 30-TA PARALELA"

Povodom dana kineske kulture i meseca Kine, veceras u Velikom Gradištu, u organizaciji tradicionalnog NJing Chun Kung fu kluba Požarevac, sa pocetkom u 18 casova, u sali Aikido kluba Pinkum, bice priredena izložba slika Kineske ambasade uz prigodan muzicki i filmski program. Naziv izložbe je "Kineska 30-ta paralela". U muzickom delu programa ucestvovace ucenici Muzicke škole iz Požarevca, dok ce dokumentarne filmove o Kini proslediti predstavnici kineske ambasade. Izložbu ce otvoriti LJu LJo Hong, ataše za kulturu ambasade NR Kine u Srbiji i predsednik Opštine Veliko Gradište. Inace, organizatori ove izložbe su Ambasada Narodne Republike Kine u Srbiji, kuca borilackih veština-klub Pinkum, Tradicionalni NJing Chun Kung fu klub Požarevac, Društvo prijatelja Kine iz Požarevca, Turisticka organizacija Veliko Gradište i Mesna zajednica Veliko Gradište. Izložbu koju je pripremilo Ministarstvo za kulturu Narodne Republike Kine posetice i majstor njing chun kung fu-a, Dejvid Cheung.

M.P.

SVETSKA NEDELJA DOJENJA U POŽAREVCU

DOJENA DECA SU ZDRAVIJA I PAMETNIJA

- Pod sloganom “Dojenje spasava život u kriznim situacijama. Da li ste spremni?” u Požarevcu je prošlog petka u organizaciji Zavoda za javno zdravlje i Doma zdravlja obeležena Svetska nedelja dojenja

- Podrška dojenju veoma važna kako za unapredenje i zaštitu zdravlja deteta tako i same majke

Slika

Vec 15 godina zaredom zdravstveni radnici u Požarevcu organizuju jednu svojevrsnu manifestaciju, u okviru Nacionalne nedelje promocije dojenja okupljaju majke koje doje svoje bebe i u znak zahvalnosti što time obezbeduju zdravo potomstvo i zdravlje sebi licno, dodeljuju im zahvalnice. Pod sloganom “Dojenje spasava život u kriznim situacijama. Da li ste spremni?” prošlog petka ovu manifestaciju, u svecanoj sali Medicine rada, organizovali su Zavod za javno zdravlje i Dom zdravlja u Požarevcu.

Koliko je važno da svaka beba u prvih šest meseci svog života konzumira majcino mleko, objašnjavala je prim. dr Zorica Mitic, direktorka Zavoda za javno zdravlje:

- Nauka je dokazala da dojenje dobro cini koliko deci, toliko i njihovim majkama. Nauka je dokazala da deca koja su iskljucivo dojena u prvih šest meseci života i koja posle tog uzrasta uz dopunsku ishranu, nastavljaju sa sisanjem, izložena su manjem riziku od podhranjenosti, anemije, tri puta manjem riziku od sindroma iznenadne smrti odojceta, pet puta manjem riziku od infekcije urinarnog trakta, znatno rede obolevaju od alergija i drugih slicnih bolesti, imaju bolji vid, izložena su dva puta manje riziku obolevanja od šecerne bolesti i malignih obolenja i pokazuju bolje rezultate na testovima intelektualne sposobnosti. Dojenje znaci utice na buduce zdravlje deteta ali isto tako i majka koja doji ima prednosti u odnosu na žene koje ne doje svoju decu.

Svaka majka koja doji smanjuje rizik od pojave karcinoma dojke, jajnika ili materice, ima znatno bolju mineralizaciju kostiju i dvostruko manji rizik od preloma kuka u periodu postmenopauze i znatno lakše reguliše telesnu težinu nakon porodaja. Na osnovu pomenutog može se reci da je pomoc majkama da uspešno doje svoju decu veoma važna za unapredenje i zaštitu kako zdravlja deteta tako i zdravlja samih dojilja, istakla je prim. dr Zorica Mitic.

Ovogodišnju priredbu u cast beba i majki koje doje, zajedno su organizovali Zavod za javno zdravlje i Dom zdravlja Požarevac cija je direktorka dr Svetlana Radovic, pozdravljajuci goste napomenula:

- Drago mi je da ovde vidim citave porodice. Ovo je nesumnjivo najlepši dan koji se obeležava prema kalendaru zdravlja i koji Zdravstveni centar, Dom zdravlja, patronaža i Zavod za javno zdravlje obeležavaju svake godine. Iz godine u godinu naše su bebe sve naprednije, a mame i tate sve ponosnije, i izuzetna je cast da na simbolican nacin odamo priznanje mamama koje su prihvatile dojenje kao nacin ishrane svojih beba. Poznata je stvar da je majcino mleko i hrana i lek.

Skupu zdravstvenih radnika, majki i dojenih beba prisustvovao je i dr Srecko Bosic, direktor požarevacke Bolnice:

- Pored hrane majke svoju decu doje i ljubavlju i mislim da je to isto toliko važno koliko i hrana koju dobijaju od majke. Ako tako nastavimo imacemo zdravo i lepo potomstvo.

U nastavku programa mališani Predškolaske ustanove “LJubica Vrebalov” izveli su decji igrokaz. Nakon toga urucene su diplome majkama, uspešnim dojiljama cije su bebe dojene do šestog meseca života. Dodeljeno je dvadeset diploma. Za ucešce u programu obeležavanja Nedelje dojenja, diplomu je dobila Predškolska ustanova.

S.E.- M.P.

ODRŽANA TRIBINA U DOMU UCENIKA POLJOPRIVREDNE ŠKOLE

TRGOVINA LJUDIMA – MODERNO ROPSTVO

Slika

U Domu ucenika Poljoprivredne škole prošlog cetvrtka Policijska uprava Požarevac i Centar za socijalni rad organizovali su tribinu na temu trgovine ljudima sa ciljem da se ucenicima objasni na koji nacin može da se utice na suzbijanje ovog problema. U toku oktobarske akcije prema recima Petra Nedeljkovica, šefa Odseka pogranicne policije Policijske uprave u Požarevcu, obicice se vecina srednjih škola i završni razredi osnovnih škola u Branicevskom okrugu, jer oni predstavljaju rizicne grupe koje mogu biti lake mete trgovcima ljudima.

Bice takode, objav-ljeni novinski clanci i komentari koji ce obradivati navedenu temu sa jasnom porukom javnosti, da je Republika Srbija odlucna da iskoreni sve oblike trgovine ljudima. Na Savetu za borbu protiv trgovine ljudima koji je održan 8.marta 2009.godine, oktobar je proglašen za mesec borbe protiv trgovine ljudima, a ministar unutrašnjih poslova je naložio niz mera i aktivnosti koje pripadnici MUP –a treba da preduzmu, pored redovnih aktivnosti koje se sprovode na suzbijanju ove pojave.

“Ovu akciju koju sprovodimo u internatu Poljoprivredne škole u Požarevcu je samo jedna od tribina koje planiramo da organizujemo zajedno sa Policijskom upravom u Požarevcu koja je i inicirala ovu kampanju i koja ce se organizovati širom Branicevskog okruga. Sam fenomen trgovine ljudskim bicima jeste jedan društveni fenomen, koga karakterišu kršenje ljudskih prava i to prava na život, prava na slobodu kretanja, prava na slobodu izbora

Samim tim što je fenomen koji ima dalekosežne posledice po žrtve koje udu u sam proces trafikinga i koje se odnose kako na mentalno zdravlje, tako i na fizicki status žrtava, on prerasta to da bude problem pojedinca, vec se apsolutno sagledava kao problem društva. Naravno mi ovde danas ne možemo da uticemo na neke osnovne uzroke koji dovode do ove pojave, a to su pre svega tranziciona kretanja i siromaštvo, ali možemo da uticemo na to da mladi prepoznaju eventualnu opasnost, da se informišu kako o samoj opasnosti, tako i o posledicama koje one imaju”, istice Tatjana Rajic, sociolog Centra za socijani rad Požarevac.

Prema recima Ivice Stojanovica, samostalnog inspektora Odseka pogranicne policije Policijske uprave u Požarevcu, tokom 2006.godine Vlada Srbije je usvojila Strategiju borbe protiv trgovine ljudima. Trgovina ljudima predstavlja jednu od interesnih sfera kriminalnih grupa, jer se u toj oblasti okrece velika svota novca. To je višeslojni i kompleksni fenomen koji zahteva sveobuhvatan pristup problemu, odnosno primenu efikasnih mera u njegovom suzbijanju.

D.Dinic

EKIPA VOZACA I AUTOMEHANICARA VEOLIA TRANSPORT LITAS IZ POŽAREVCA NA ŠESTOM OTVORENOM MEÐUNARODNOM TAKMICENJU VOZACA I AUTOMEHANICARA U CANJU

ODBRANILI TITULU ŠAMPIONA

- Ekipa u sastavu: vozaci - Perica Jankovic, Dragan Milosavljevic i Dragan Radovanovic i automehanicar - Boško Živojinovic, vratila se sa Medunarodnog prvenstva kao ekipni prvak u D kategoriji, što Litasu nije prvi put, isto priznanje pripalo im je i 2007. godine

Slika

O tome koliko su vozaci požarevackog Litasa pouzdani i odgovorni za volanom, odnosno koliko je bezbedno sa njima putovati, putnicima i citavoj javnosti poznato je još iz vremena stare Jugoslavije kada je ova firma cetiri puta osvajala "Plavu lentu" kao najbezbedniji prevoznik u zemlji. Jednom najbolji, uvek najbolji, geslo je ovog preduzeca koje se potvrduje svakom zgodnom prilikom pa tako i na upravo završenom Otvo-renom šestom po redu Medunarodnom takmicenju vozaca i automehanicara održanom u Canju od 17. do 20. septembra ove godine. Ekipa Veolia Litas-a vratila se sa ovog nadmetanja u spretnosti, tacnosti i bezbednosti vozaca i automehanicara u D kategoriji, sa medaljom za osvojeno ekipno prvo mesto odnosno sa titulom ekip-nog Šampiona. Ekipu su cinili vozaci Perica Jankovic, Dragan Milosavljevic i Dragan Rado-vanovic i automehanicar Boško Živojinovic. Voda ekipe bio je Tomislav Lazovic, predsednik Sekcije vozaca i automehanicara Veolia-Litas i potpredsednik Saveza vozaca Srbije i Crne Gore. U pojedinacnom plasmanu automehanicar Boško Živojinovic osvojio je prvo mesto, Dragan Radovanovic, vozac, plasirao se na trece, Perica Jankovic na 4, a Dragan Milo-savljevic na peto mesto. Prema recima vode ekipe, titula ekip-nog šampiona osvojena je u konkurenciji 15 ekipa iz Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Boško Živojinovic, koji je prvo mesto u kategoriji automehanicara osvojio u Canju i 2007. godine, nakon proglašenja izjavio je:

- Drago mi je da sam uspeo da odbranim titulu šampiona od pre dve godine osvojene takode u Canju. Jaka konkurencija kolega iz Srbije, Makedonije i crne Gore, ucinila je ovo takmicenje veoma jakim. Organizacija je izvanredna, domacinu sve pohvale, kolegama upucujem zahvalnost za korektnost i takmicarski duh. Moja je želja da ovaj uspeh ponovim kroz dve godine i da titulu prvaka ponesem i treci put.

Uspehom svoje ekipe koja je u Canju reprezentovala ne samo preduzece Veolia Litas iz Požarevca, vec i grad Požarevac i svetsku kompaniju Veolia transport u cijem je sastavu ovaj kolektiv, zadovoljni su i rukovo-dioci firme. O tome za naš list generalni direktor Zoran Jankovic kaže:

- Vec dugi niz godina u našem preduzecu postoji jaka Sekcija vozaca i automehanicara kojoj su se prikljucili i ostali zaposle-ni, a ciji je predsednik Tomis-lav Lazovic. Sekcija je vrlo aktivna, pocev od zajednickog druženja pa do konkretnih aktivnosti, poput ispracaja radnika u penziju, nagradivanja... što u znacajnoj meri doprinosi jednoj zdravoj atmosferi u kolektivu. Isto tako zadatak naše Sekcije je i priprema takmicara za ucešce na brojnim repu-blickim i medunarodnim takmi-cenjima što se cini tradicionalno. Eto, ove godine je u Canju održano, sada možemo reci Medunarodno takmicenje jer su ucestvovale ekipe iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije na kome se u najboljem svetlu predstavila i naša ekipa. Ovo preduzece, inace, i pored teških vremena za privredivanje, veoma rado podržava ovakva nadmetanja, provere znanja i spretnosti na najvišem nivou. Da je to tako svedoce i brojne medalje, pehari, zahvalnice i priznanja osvojena na tim takmicenjima, a koja cuvamo u našim vitrinama i s ponosom ih pokazujemo. Ove godine osvojili smo prvu nagradu u ekipnoj konkurenciji za D kategoriju, prakticno za one aktivnosti kojima se mi bavimo. Odakle takvi rezultati? Pa dugi niz godina Litas ima strogo definisane procedure po kojima radi, jednostavno mi smo u onoj staroj Jugoslaviji cetiri puta osvajali Plavu lentu kao najbezbedniji prevoznik. A da bi postali najbezbedniji prevoznik, da bi pouzdanost vozila bila na visokom nivou, nešto mora da prethodi svemu tome.Tako, prilikom prijema vozaca u naš kolektiv, primenjuju se strogo definisane procedure, pored lekarskog uverenja koje nam se stavlja na uvid a mora da bude ispravno i ažurno, sprovodimo i posebne testove radi provere znanja svih vozaca koje eventualno primamo, imamo komisiju koja vrši kontrolu njihove veštine upravljanja motornim vozilom, a odredena procedura primenjuje se i sa pocetkom rada u Litasu. Krece se od najjednostavnijih poslova u gradsko-prigradskom saobracaju preko medumesnog saobracaja do neke klase, do, kako mi to kažemo, statusa medunarodnog vozaca, vozaca na linijama dackih ekskurzija (Atina, Prag, Bec) koje zahtevaju posebnu bezbednost i pouzdanost, kao i ispunjenje odredenih standarda koje nalaže Republicko ministarstvo prosvete.

Zadovoljstvo uspehom Veolia-Litasovih takmicara nije krio ni Nebojša Matic, tehnicki direktor:

- Još dok je Litas bio društveno preduzece redovno smo ucestvovali na svim takmicenjima i manifestacijama vezanim za našu branšu, za vozace i automehanicare, na kojima smo uvek postizali zavidne rezultate. Od 2006. godine kada je sprovedena privatizacija, sa tom tradicijom ne prekidamo, nastavljamo da na pravi nacin reprezentujemo ovu firmu, grad Požarevac i francusku kompaniju u okviru koje poslujemo. Da napomenem da ova svetska kompanija u svom sastavu ima 4 firme, jedna je Veolia vode, rasprostranjena u celom svetu, druga je Veolia energy koja se bavi klimatizacijom i grejanjem gradova, treca za osnovnu delatnost ima upravljanje gradskim otpadom i preradu tog otpada i cetvrta, najmanja je Veolia transport koja se sa 40 hiljada autobusa u celom svetu uspešno bavi transportom putnika u drumskom, železnickom i feribotskom prevozu, jedino nemamo avio prevoz.

I pored toga što su nam prilikom privatizacije, primenom socijalnog programa, svojom voljom iz Garaže, iz Sektora za održavanje otišli mnogi dobri majstori, jedan broj njih je ostao i oni, kad god im se ukaže prilika, nastavljaju da reprezentuju kolektiv na najbolji moguci nacin što pokazuje i uspeh naše ekipe na Medunarodnom takmicenju vozaca i automehanicara u Crnoj Gori gde smo u ekipnom plasmanu zauzeli prvo mesto. To znaci da smo zadržali kvalitet i kada je održavanje vozila u pitanju, a i što se tice kvaliteta vožnje. Jedna smo od šest kompanija u Srbiji koja s ponosom nosi nalepnicu "Bezbedan prevoz". Takmicaru iz Sektora kojim rukovodim zahvaljujem na dobrom plasmanu i na sveukupnoj savesnosti u radu, pedantnosti i preciznosti, rec je o radniku za primer.

Tomislav Lazovic koji je na minulom takmicenju bio voda ekipe istice da mu ta obaveza nije teško pala, naprotiv, ponosan je što je predvodio vrhunske majstore Veolia transporta iz Požarevca.

- Ucešce na ovako znacajnom takmicenju za koje su se naše ekipe pomno pripremale, je u pravom smislu jedan prestiž. Naši radnici su dokazali da im je tamo mesto, odbranili su titulu od pre dve godine koju su, takode u Canju, osvojili. Prošle godine smo na Zlatiboru dobili "Zlatni volan" kao fer plej ekipa, kao ekipa sa najboljim ponašanjem. Ja sam presrecan plasmanom na ovogodišnjem takmicenju, zadovoljni su i naši takmicari. Tacno je da je bilo dosta nervoze, treme, bojazni za plasman, adrenalin je bio visok tako da im nije bilo lako, ali evo trud se isplatio i ja se svim takmicarima iskreno zahvaljujem na ostvarenim rezultatima. Imali su veliku želju da pobede i ta im se želja ostvarila. Inace, što se tice aktivnosti naše Sekcije slažem se sa mišljenjem direktora da imamo Sekciju koja je jaca od pojedinih saveza. Iza nas je podrška firme koja je i kod ovog poslednjeg takmicenja došla do punog izražaja, preduzece nam je obezbedilo vozilo za odlazak u Canj i deo sredstava za boravak sve vreme dok traje prvenstvo. Mislim da smo kao ekipa opravdali sva ta ulaganja, dokazali da ništa nije bilo uzaludno, kaže Lazovic koji napominje i to da se Sekcija vec priprema za iducu godinu, za domacinstvo na Zlatiboru kada ce ugostiti brojne takmicare.

Zajedno sa Požarevljanima na ovim takmicenjima redovno ucestvuje i Udruženje vozaca iz Velikog Gradišta. NJihova ekipa se ove godine taakmicila u B kategoriji i osvojila titulu prvaka što se smatra velikim uspehom i cime se dokazuje da citav Branicevski kraj ima dobre vozace. U ekipi Udruženja vozaca Velikog Gradišta bili su: Stanoje Markovic, Miloš Miloradovic i Aleksandar Markovic, a voda ekipe bio je Mihajlo Jovic.

ZAHVALNI NA PODRŠCI

Clanovi ekipe zahvaljuju se menaxmentu na podršci i razumevanju cime su doprineli afirmaciji i potvrdi da se u Veolia transport Litas AD radi kvalitetno i iznad svega bezbedno i tacno.

S.E.

PD “GEORAD”

KVALITET RADA - GARANCIJA USPEHA

- Georad može da se poredi sa institutima u Srbiji

Privredno društvo “Georad” je specijalizovana organizacija za geološka istraživanja, vodoprivredne radove i projektovanje. Sastoji se od pet proizvodnih i dve neproizvodne službe. Od proizvodnih službi to su Geološka priprema i projektovanje, Geobušenje, Geoser-vis sa ispitno – remontnim centrom, Dubinsko odvodnjavanje i monitoring i Površinsko odvodnjavanje. U neproizvodne službe spadaju Služba za pravne, kadrovske i opšte poslove i Služba za ekonomske poslove.

Znacaj sistema za odvodnjavanje

“Blizu smo kraja 2009.godine za koju mogu da kažem da je bila vrlo teška i za poslovanje i za dobijanje i ugovaranje poslova, kako za potrebe TE – KO Kosto-lac, tako i za potrebe trecih lica. Ocigledno da se ova svetska ekonomska kriza odrazila i na našu državu, a preko države i na poslovanje firmi u državnoj svojini. Privredno društvo “Georad” kao specijalizovana ustanova za geološka istraživanja, vodoprivredne radove i projektovanje je ove godine sklopila nekoliko ugovora vezanih za rad, za TE – KO Kostolac. To su ugovori za tekuce poslove i održavanje kao partija jedan, ugovori za održavanje, remont i servisiranje pumpi i poslovi na investicijama.

Prvi ugovor obuhvata poslove vezane za projektna rešenja, izradu dokumentacije, testiranja bunara, izrade elaborata i izveštaja, labaratorijska ispitivanja i obradu uzoraka uglja, kao i geomehanicka ispitivanja. Najvažniji poslovi vezani za tekuce održavanje su održa-vanje dubinskog i površinskog sistema u radu. Na dubinskom sistemu mi smo ove godine aktivirali LC - XI liniju bunara i to je negde 56 bunara, plus dva bunara na liniji LB - V. Tu su izvršene sve elektromašinske pripreme, potapanje pumpi, aktiviranje pumpi i puštanje u eksploataciju. To je isto uradeno i sa linijom bunara LB - II, LB - III, LC - IV i dela ŠLA, negde oko 45 bunara koji su takode aktivirani i pušteni u rad. Ova linija LC - XI veoma je znacajna zbog toga što predstavlja drugu liniju odbrane kopa “Drmno” od podzemnih voda. Znaci služi za sniženje nivoa podzemnih voda, da bi rudarska i pomocna mehanizacija mogli nesmetano da otkopavaju ugalj i jalovinu. Novina je u tome što smo tu liniju i daljinski aktivirali, tako da možemo da pratimo njen rad preko ekrana i monitora i za to su sredstva izdvojili Kopovi i Elektrane,” istice Marko Dragicevic, generalni direktor PD “Georad”.

Isti je slucaj i sa linijom ispod sela koja služi za odbranu unutrašnjeg odlagališta povr-šinskog kopa “Drmno” gde je nivo vode direktno spušten u aluvijonu, a depresioni levak se proširio prema unutrašnjem odlagalištu, tako da je ova linija takode daljinski dirigovana i sa njom može daljinski da se upravlja. Znacaj ovog sistema odvodnjavanja je ogromna, s obzirom da se kop širi prema severu, da su nivoi podzemnih voda dosta visoki, tako da njihov rad doprinosi da se voda u tom delu kopa snizi i da se može nesmetano otkopavati ugalj i jalovina. Trenutno u radu je negde oko 205 drenažnih bunara, okolo kopa iz kojih se crpi preko 2 miliona kubika vode mesecno. Na površinskom odvodnjavanju gde se radi o otvorenim vodozahvatima, pumpama, cevovodima, preko kojih se vrši ispumpavanje vode van kontura kopa, radovi su vezani za iskope interventnih vodosabirnika i pracenje radova rudarske mehanizacije na otkopavanju uglja i jalovine. Sa površinskog sistema odvodnjavanja, van kontura kopa se crpi od 200 do 300 hiljada kubika vode mesecno, a otprilike nešto manji deo se i prepumpava da bi došlo do glavnog vodosabirnika, odakle bi se pumpama od 315 kilovata ispumpavale vode van konture kopa.

Da bi sistemi za odvodnjavanje funkcionisali, s obzirom da se radi o velikom broju pumpi koje su u radu, formiranjem “Georad”-a, formiran je i ispitno – remontni centar koji radi u PRIM- u i koji vrši servisiranje i remonte dubinskih, centrifugalnih i muljnih pumpi i to je servis koji je logistika za nesmetan rad površinskog i dubinskog sistema odvodnjavanja. Bez rada oba sistema ne bi se moglo ni zamisliti rad rudarske mehanizacije i otkopavanje jalovine i uglja.

Što se tice ugovora za investicije on je bio sklopljen na 180 miliona dinara i ta sredstva su trebala da budu usmerena na izgradnju nove LC - XII linije bunara. Medutim, razvojem kopa i zasecanjem LC – IX’ i LC – X linije bunara, došlo se na varijantu da treba izvršiti bušenje dopunskih i zamenskih bunara, jer bi tim zasecanjem samo jedna linija ostala da brani kop od podzemnih voda. Tako se pristupilo izradi uprošcenog rudarskog projekta po kome je “Georad” sklopio ugovor za izradu 14 bunara, 9 zamenskih i 5 dopunskih bunara, da bi se ta situacija sa snižavanjem nivoa podzemnih voda premostila, jer da nije došlo do toga, došlo bi do izdizanja nivoa podzemnih voda zasecanjem te dve linije i onda bi bio ugrožen rad rudarske mehanizacije. Takode, na investicijama bili su planirani i izvesni su bili poslovi vezani za zapadni ugljonosni kostolacki bazen, znaci za izradu bušotina i istraživanja tog dela potencijalnog kopa. Medutim, nije bilo dovoljno finansijskih sredstava da bi se sklopio ugovor i da bi se ti znacajni poslovi radili u ovoj godini.

Poslovi za treca lica

“Sve je to bio znak da mi posao tražimo na strani i da se okrenemo trecim licima kako bi premostili tu finansijsku situaciju i kako bi do kraja godine mogli da isplacujemo platu radnicima. U tom pogledu sklopili smo nekoliko ugovora za potrebe trecih lica i takode smo nastavili radove za potrebe Kolubare, za zaštitu povr-šinskog kopa “Tamnava – Zapadno polje” od podzemnih voda, kao i na bušenju istražnih bušotina za potrebe istog kopa. Sve te radove smo izveli, drenažne bunare smo opremili i oni su u funkciji. Vrednost tih poslova je negde oko 185 miliona dinara i na neke poslove vezano za hidromašinsko opremanje ceka-mo zbog toga što je to još na tenderu. Takode, ugovorili smo radove na bušenju bunara za vodosnabdevanje, izradi elaborata i testiranja u Backoj Palanci i Šidu. Imali smo poslovnu saradnju i sa Energoprojektom na bušenju jednog bunara za vodosnabdevanje Lazarevca i okoline. Bez obzira na ovu tešku i kriznu godinu, snašli smo se u toj situaciji i mislim da na osnovu svih elementarnih pokazatelja, izvršenog obima proizvodnje, finansijskih efekata i poslova koje imamo do kraja godine možemo reci da cemo i ovu godinu završiti pozitivno. Podsetio bih na 2008.godinu, koju smo završili sa najboljim pozitivnim efektom, a to je dobit od 42 miliona dinara.

“Georad” ima oko 330 angažovanih ljudi na neodredeno, odredeno vreme i preko omladinske zadruge, a uglavnom je zadržan onaj broj ljudi koji je bio prilikom izdvajanja iz EPS – a. Od 6.januara 2009.godine izašao je novi zakon, da svi poslovi veceg obima koji su do sada direktno ugovarani sa TE – KO Kostolac idu preko tendera. U toku je izrada medunarodnog tendera za bušenje i opremanje LC – XII linije bunara. To su ogromni i obimni poslovi koji mnogo koštaju, jer se radi o bušenju i opremanju 102 bunara sa pumpama, hidromašinskom opremom i takode daljinski ce se upravljati sa njima. Poslovi su vredni nekoliko stotina miliona dinara, radnici ne treba da se plaše, jer se nadam da cemo mi na tenderu biti izabrani kao najpovoljniji ponudac, s obzirom da smo jedina firma u Srbiji koja može sve to da radi na jednom mestu.

Što se tice privatizacije, odmah posle izdvajanja odredena je od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije jedna firma iz Smederevske Palanke koja je izvršila procenu kapitala firme. Medutim, zbog nerešenih imovinsko – pravnih odnosa, privatizacija do današnjeg dana nije sprovedena. Juce sam dobio ponovo od Agencije za privatizaciju pismo u kome nas obaveštavaju da su izabrali novu konsultansku kucu “Institut za ekonomiku i razvoj” Beograd, koja treba ponovo da izvrši procenu vrednosti kapitala i uradi program privatizacije, tako da cemo u narednom periodu videti šta ce se dešavati,” napominje Dragice-vic.

Ulaganje u naucni razvoj

Što se tice naucnog razvoja “Georad” je od svog formiranja i izdvajanja iz tadašnjeg Javnog preduzeca “Površinski kopovi Kostolac” dosta ulagao u naucni razvoj i novu opremu. U tom pogledu najviše se odmaklo u pripremi i projektovanju, gde su uvedeni novi programi, novi softveri. Ovladalo se izradom hidrodinamicnog modela, osnove za sva savremena projektovanja objekata odvodnjavanja, otvara-nja izvorišta, odredivanja zona sanitarne zaštite i u tom pogledu “Georad” može da se poredi sa institutima u Srbiji. Takode, do kraja godine ocekuje se uvodenje ISO standarda 9001, 14001 i 18001 koji se odnose na proizvodnu delatnost, bezbednost radnika na radu i zaštiti životne sredine, sve u cilju uspešnijeg i efikasnijeg poslovanja i smanjenja troškova poslovnog sistema “Georad”-a. Izvršena je obuka 21 radnika za poslove menaxera i svi polaznici su uspešno završili kurs i dobili odgovarajuce sertifikate.

“Ove godine je dosta uloženo u geomehanicku laboratoriju, gde su kupljeni novi digitalizovani aparati za direktno smicanje, ploca sa lako padajucim tegom za odredivanje zbijenosti, digitalizovani aparat za inklinometarska merenja i krenulo se sa uvodenjem akreditacije laboratorije. Do kraja godine planiramo da uvedemo parno grejanje u Upravnu zgradu, zgradu laboratorije i projektovanja, radionicu i menzu. Zatim ocekuje nas izrada nekih kancelarijskih prostorija, s obzirom da smo dosta stešnjeni sa kancelarijama i remont mašinske radionice i dela magacina. Sve se radi na poboljšanju uslova za rad, a od radnika se za uzvrat ocekuje da izvršavaju svoje radne zadatke,” zakljucio je Marko Dragicevic, generalni direktor PD “Georad”.

D.Dinic

JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE „POŽAREVAC“

ZA LEPŠI I CISTIJI GRAD

Javno komunalno preduzece „Požarevac“ i ove godine posluje uspešno i dobro. O tome šta se sve preduzima, kako bi grad bio cist i uredan, razgovaramo sa direktorom Slobodanom Jovicem. Saznali smo da su zaposleni stalno mobilni kako bi svoje obaveze uspešno završili. Ovih dana aktuelan je 15. oktobar, Dan oslobodenja grada, pa se cine napori da grad do tada, bude što cistiji i umiveniji. Toga dana Požarevac ce biti domacin brojnim gostima iz Rusije, Belorusije i naše zemlje, pa se dosta radi kako bi utisak o Požarevcu bio povoljan. Obavljaju se i poslovi na održavanju higijene grada, održavanju zelenih površina, starog i novog groblja, što je redovna obaveza.

„Cinimo sve, kao i do sada, da grad izgleda lepo i umiveno. Za Dan oslobodenja docekacemo goste sa svih strana, pa ce se raditi i na sredivanju spomen parka Cacalica. Ipak redovne delatnosti su najvažnije i odvijaju se nesmetano. Ostvarili smo zavidan nivo usluga. Najvažnije je da gradani Požarevca znaju tacno kada se iznosi smece iz njihovih ulica, i na obostrano zadovoljstvo to je prihvaceno, pa cemo nastaviti da se toga držimo kako bi zadržali ustaljeni ritam“, rekao je Slobodan Jovic.

Pored iznošenja smeca Javno komunalno preduzece „Požarevac“ gazduje pijacama, grobljima, ima reciklažni centar i prihvatilište za pse i macke. U sastavu preduzeca je i grad Kostolac gde radnici ovog preduzeca sprovode sve ono što se radi i u Požarevcu. Poslovima rukovodi upravnik pogona, a kako nam je rekao direktor ovog preduzeca, gradani su zadovoljni uslugama koje se obavljaju. U Kostolcu se radi i na pranju ulica i na održavanju zelenila. Do sada pritužbi i primedbi na rad nije bilo.

„Ono što je vidno i što sada pada u oci su gradske pijace. Sredene su, ali još uvek nisu onakve kakve bi mi voleli da budu. Na pijacama se koristi još uvek gradska površina i smanjuje se prostor za komunikaciju prolaznika. Moramo da u najskorije vreme taj problem rešimo, najverovatnije vec ovog meseca. Preduzecemo korake da sa vlastima u gradu Požarevcu ocistimo staze i prilaze pijacama i oslobodimo ih za normalno funkcionisanje. Angažo-vacemo i ljude koji ce o tome voditi racuna, narocito u Šumadijskoj ulici i ulici Lole Ribara, kako bi prilazi pijacama bili oslobodeni uzurpiranja od „divljih“ prodavaca, koji stvaraju nezadovoljstvo i kod gradana, ali i kod prodavaca na tezgama“, rekao nam je direktor Jovic.

Kada je rec o grobljima, redovno se sreduju. U Požarevcu se održava staro i novo groblje i jedno groblje u Kostolcu. Grad Požare-vac je izdvojio ne mala sredstva za sanaciju grobalja. U Kostolcu se radi na izgradnji staza, ograda je završena, a predstoji sredivanje na kapelama tako da ce taj prostor biti u funkciji gradana. Staro groblje u Požarevcu je popunjeno i umiveno, a novo je sredeno i lepo, jednina mana je što je malo udaljeno.

Reciklažni centar radi u sastavu JKP „Požarevac“. Skupljaju se kartoni, i PVC ambalaža. Posao nije isplativ, ali troškovi se pokrivaju kroz druge delatnosti preduzeca. To se radi iz razloga da bi se deponija koja je sada u funkciji, a koja ima važeca dokumenta od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine, zaštitila na nekin nacin. Reciklažom otpadnog materijala smanjuje se otpad koji se tamo odlaže. U poslednje vreme može da se vidi da je grad obogacen novim kontejnerima koje je kupio grad, kroz sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine. U Požarevcu je stavljeno osamdeset kontejnera za PVC i PET ambalažu. Pokrili smo citav grad, zamenili smo neupotrebljive kontejnere koji su izgoreli. Javno komunalno preduzece je ogledalo grada Požarevca, a prvi utisak posetioci sticu kroz higijenu ulica i javnih površina. U ovom preduzecu radi jedna ekipa odgovornih ljudi, gde svako daje svoj doprinos kako bi posao bio što uspešnije obavljen. Priroda posla je takva da nikad ne može biti sve uradeno onako kako je zamišljeno, ali se u JKP „Požarevac“ trude da nedostataka bude što manje i zato je potrebna saradnja sa gradanima, kako bi se otpad bacao na za to odredena mesta.

Ima ružnih primera da se otpad baca gde se stigne, po ulicama, sa terasa, pa se zato apeluje da ljudi povedu racuna kako bi svima bilo lepše i prijatnije. Zakon o zaštiti životne sredine se menja i u najskorije vreme ce se i u Požarevcu uvesti komunalna policija, koja ce svakako imati znacaj u promeni i unapredivanju ekološke svesti pojedinca. Tada ce grad izgledati i lepše i cistije.

Azil za pse je uraden veoma savremeno i smešten je iza hipodroma. Projektom je predvideno da se izgradi još desetak bokseva, koji de se ponuditi tržištu, da u vreme godišnjih odmora, gradani svoje ljubimce, mogu bezbedno da ostave na brigu radnicima ovog preduzeca., uz minimalnu cenu pansiona. To ce u nekoj drugoj fazi biti uradeno. Za sada, može se slobodno reci, deo posla je dobro uraden. Smanjen je broj pasa lutalica sa ulica i u azilu se trenutno nalazi stotinak pasa. Psi koje tamo odvodimo se zbrinjavaju, kastriraju se a potom puštaju ili cekaju nove vlasnike. Ovog leta ucinjen je napor da se što više pasa skloni sa ulica zbog pocetka školske godine i bezbednosti dece.

Bilo je reci o izgradnji zajednicke deponije za smece sa gradom Smederevom. Razgovori se vode, ali nekih ozbiljnijih pomaka nema. Prostornim planom Republike Srbije je odredeno da se deponija radi u Smederevu. Ponuda je data gradu Smederevu, vodeni su razgovori u kojima je ucestvovao gradonacelnik grada Požarevca, predsednik Skupštine i strucni ljudi, još uvek se pregovara, ali još uvek nismo sigurni da li je to najbolje rešenje za Požarevac. Da li treba prihvatiti korišcenje deponije u Jelen dolu u Smederevu, ili grad Požarevac treba da ima svoju deponiju, ostaje da se vidi. Požarevac je dobio status grada i kako nam je direktor Jovic rekao, najbolje rešenje je da se izborimo za sopstvenu deponiju kako bi se izbegli veliki troškovi transporta. Rukovodstvo grada Požarevca treba dobro da razmisli kad bude donosilo takvu odluku, jer još uvek nije bilo razgovora o tome koliko ce grad morati da izdvoji sredstava za deponiju u Smederevu. Mora da se vidi kako ce ti troškovi biti pokriveni, ne bi smelo da se ide na teret i troškove gradana. Sve su to muke koje u narednom periodu ocekuju ovo preduzece, razgovori koji se vode su teški, ali prema mišljenju Slobodana Jovica, grad Požarevac treba da razmišlja o sopstvenoj deponiji.

U ovoj godini JKP „Požarevac“ posluje izuzetno stabilno, ostvaruje na vreme sve programe koji su zacrtani i uz pomoc grada Požarevca i njegovog rukovodsta postao je žila kucavica grada i njegovo ogledalo. U ovom preduzecu kažu da se trude da svoje poslove obave kako treba, prihvataju sve primedbe, ne kao zlonamerne, vec u cilju da se propusti, ako ih ima, otklone i da na opšte zadovoljstvo žitelja grada svima bude još bolje i lepše.

U Javnom komunalnom preduzecu zaposleno je oko 250 radnika, još 20 po ugovoru o delu i nešto preko Omladinske zadruge. Poslovanje je uspešno, zarede se isplacuju redovno, rokovi i planovi se ostvaruju, a u preduzecu cine napore kako bi posao bio obavljen još kvalitetnije i kako bi korisnici usluga bili zadovoljni.

M.N.

MUZICKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC” POŽAREVAC – DIDAKTICKI KONCERTI

INTERAKCIJA PROFESORA I UCENIKA

U nizu didaktickih koncerata koje je i ove godine organizovala Muzicka škola “Stevan Mokranjac” prošlog cetvrtka gostovao je profesor klarineta sa Muzicke akademije u Beogradu i kompozitor Ante Grgin, kao i dvojica njegovih studenata, Nikola Ulemek i Stojan Krkulesku.

Grgin je u uvodnoj napomeni objasnio ucenicima pojedinosti o kompozicijama koje ce svirati. Zamenik direktora Muzicke škole, profesor Periša Stanojevic kaže da je ovo bila prilika da se premijerno cuje jedna kompozicija koju niko nije otkrio do pre par meseci.

L.L.

U POŽAREVCU POCELE AKTIVNOSTI U OKVIRU OBELEŽAVANJA OKTOBARSKIH DANA SOLIDARNOSTI SA STARIMA

MUZIKOM I IGROM CESTITALI PRAZNIK

- U velikoj sali Centra za kulturu u okviru obeležavanja dana solidarnosti sa starima nastupali clanovi Penzionerskog KUD-a iz Beograda i požarevackog GANIP-a

Prvi oktobar, Medunarodni dan starih i Oktobar – mesec solidarnosti sa starima, povodi su prošlonedeljnog gostovanja PAKUD-a, Penzionerskog kulturno-umetnickog društva iz Beograda u požarevackom Centru za kulturu. Beogradani su se Požarevljanima predstavili u najboljem svetlu zbog cega ce se ovo vece dugo pominjati i prepricavati u krugovima najstarijih sugradana. Pre nastupa, predstavnik Ge-rontološkog centra “Beo-grad”, Poslovne jedinice “Dnevni boravak i klubovi” darivao je Požarevljane prigodnim poklonom na koji su domacini zahva-lili na isti nacin. Zbirku svih izdanja Centra gostima je urucio Dragi Ivic.

Prisustvo velikog broja ljudi na svecanosti, mr Miroslav Stepanovic iskoristio je da ispred Organizacije penzionera Požarevca skrene pažnju na aktivnosti ove organizacije, kao i na probleme u vezi sa sve bržim starenjem društva.

S.E.

U SVECANOM SALONU PRIJEM VLASNIKA NAJBOLJIH KONJA

URUCENE NAGRADE POBEDNICIMA LJKI

Protekle srede u Svecanom salonu gradskog zdanja, organizovan je prijem za vlasnike grla koja su ostvarila najbolje rezultate na LJubicevskim konjickim igrama.

Goste je primio gradonacelnik Miodrag Milosavljevic i predsednik Gradske skupštine Miomir Ilic. Gradonacelnik Milosavljevic se zahvalio svima na ucešcu u LJubicevskim igrama, a posebno se zahvalio pripadnicima policije.

Ovim prijemom pobednicima su urucene novcane nagrade. Nagrade je urucio gradonacelnik grada Požarevca Miodrag Milosavljevic, Konjickom klubu “Policajac”, vlasniku ergele “Surcin” Dragoljubu Markovicu, vlasniku ergele “Tešic” Slobodanu Tešicu, Branislavu Mukicu, i Saši Filipovicu, jedinom Požarevljaninu medu vasnicima pobednicih grla.

D.N.

U POŽAREVCU ODRŽANA DRUGA SPORTSKO – ZABAVNA REVIJA HUMANITARNOG KARAKTERA

“SLEDIMO PRAVE PRIMERE”

U organizaciji grada Požarevca, Karate kluba “Požarevac 92” i Srpske karate unije protekle subote u Hali sportova održana je druga sportsko – zabavna revija humanitarnog karaktera, pod nazivom “Sledimo prave primere”. Pouceni visokim interesovanjem publike za prošlogodišnju priredbu, kao i sjajnim rezultatima ostvarenim na sportskom, medijskom, ali po najviše na humanitarnoim polju, organizatori su odlucili da ova akcija postane tradicionalna. Inace, prošle godine je sakupljeno i u humanitarne svrhe uplaceno 241.200 dinara i kupljena je klima Decijoj bolnici u Tiršovoj.

Srdacnu dobrodošlicu hrabrim momcima plemenitog srca, ambasadorima sporta, ali i svim ostalim ucesnicima i gostima poželeo je Branislav Dmitrovic, predsednik KK “Požarevac 92”, a zatim je reviju otvorio Slaviša Zlatanovic, državni sekretar Ministarstva omladine i sporta. U revijalnom delu fantasticnim koreografijama predstavile su se prelepe balerine Baletskog studija “Amadeus”, pevac Renato Henc i dj Neba. Potom su najmladi clanovi požarevackog kluba prikazali osnove svog sportskog znanja, a u nastavku predstavili su se svetski šampion u izvodenju kata Dušan Vukelja i prva ekipa KK “Nippon” iz Beograda na celu sa šefom strucnog štaba, nekadašnjom svetskom šampionkom Tanjom Petrovic.

U glavnom delu takmicarskog programa održan je ekipni duel izmedu reprezentacije Srbije i izuzetno kvalitetne selekcije Ceške. Himnu Srbije izveo je hor vrtica “Neven” pod vodstvom umetnickog rukovodioca Ane Šterjoske. U prvoj borbi sastali su se treceplasirani sa Svetskog prvenstva Karl Hung i nacionalni šampion Srbije u lakoj kategoriji Dejan Jovanovic. U drugoj borbi, sudar dva teškaša, Tomasa Rejha, bronzanog sa Svetskog prvenstva i šampiona Srbije, Davora Stamenkovica. U tom trenutku rezultat je bio izjednacen 1:1. U trecoj borbi za reprezentaciju Ceške nastupio je Tomas Pavlicek, a za Srbiju svetski prvak iz Majamija Aleksandar Leontijevic. Mec je pripao srpskom borcu kao i naredna dva u kojima su za Cešku nastupili Filip Mori i Karl Hung, a za našu selekciju Miša Stefanovic, prvi clan KK “Požarevac 92”, šampion države, vicešampion Balkana i Milan Peric, nacionalni prvak i bronzani sa Svetskog prvenstva u Americi. Na kraju rezultat je glasio 4:1 za reprezentaciju Srbije. Medalje reprezentativcima je urucio Aleksandar Ðokic, clan Gradskog veca, dok je pehare menaxeru nacionalne federacije Ceške Robertu Musilu i Miloradu Copicu, iskusnom strucnjaku koji je predvodio reprezentaciju Srbije predao Milic Jovanovic, zamenik predsednika Skupštine grada Požarevca. Za najboljeg borca revije proglašen je Milan Peric.

D.Dinic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 25.9.2009. godine do 2.10.2009. godine rodeno je 22 bebe, 12 decaka i 10 devojcica.

Sinove su dobili: Beriša Ilmeta i Šaranci Nena iz Kostolca, Bulutic Gorica i Rade iz Neresnice, Dobricic Aleksandra i Saša iz Bikinja, Todorovic Vesna i Predrag iz Požarevca, Markovic Marija i Banjac Aleksandar iz Kostolca, Jovanovic LJiljana i Saša iz Brežana, Jovic Sladana i Desko iz Kuceva, Diljaj Anita i Xemailov Ahmed iz Kostolca, Jovanovic Milena i Zlatibor iz Golupca, Ðuric Sanela i Ilic Igor iz Krivace, Hamzi Serbeza i Krasnici Serafin iz Kostolca i Ilic Marina Iz Požarevca.

Cerke su dobili: Milovanovic Ana i Aleksandar iz V. Gradišta, Stefanovic Želinka i Raša iz Nabrda, Dobricic Aleksandra i Saša iz Bikinja, Jusufi Solenita i Januzi Ferdi iz Kostolca, Paunovic Sanja i Bojan iz Kostolca, Krstic Ivana i Curilovic Zoran iz Kuceva, Budimirovic Marija i Oliver iz Mustapica, Jankovic Danijela i Zoran iz Kuceva, Nešic Marija i Nenad iz Petrovca, Životic Merima i Saša iz Kule i Jevremovic Dragana i Srdan iz Požarevca.

KUD „KOSTOLAC“ KRAJEM SEPTEMBRA OBELEŽIO VREDAN JUBILEJ

1700 NASTUPA – BROJKA ZA POŠTOVANJE

Folklorni ansambl Kulturno - umetnickog društva „Kostolac“ na Trecim susretima pesnika „Kostolac 2009.“, organizovanim 27. septembra, nastupio je 1700. put od svog osnivanja 1978. godine. Kostolackim foklorcima je to ujedno bilo i 52. pojavljivanje pred publikom u 2009, što ukazuje na izuzetnu aktivnost ovog amaterskog udruženja.

U proteklom periodu prvi ansambl je 21. septembra izvodenjem svoje koreografije najpre uvelicao slavu PD „PRIM“, Malu Gospojinu, a narednog dana je nastupio u Lazarevcu kao gost KUD-a „Dimitrije Tucovic“. Na ovom koncertu pojavilo se i Kulturno – umetnicko društvo iz Vukovara. Kostolcani su se 26. septembra predstavili na Festivalu folklora u Kruševcu. Na ovoj manifestaciji, pored prvog ansambla iz Kostolca, nastupili su još i „Gradski ansambl narodnih igara i pesama“ iz Požarevca, KUD „Bikavac“ iz Višegrada i domaci „14. oktobar“. Kako nam je rekao Nikola Topo, umetnicki rukovodilac kostolackog folklornog ansambla, saradnja sa Kulturno – umetnickim društvima iz Lazarevca i Kruševca neguje se vec više od tri decenije i iz godine u godinu se unapreduje.

P. Ž.

CENTAR ZA KULTURU POŽAREVAC – PROGRAM ZA OKTOBAR

ŽIVOT JE SVE ŠTO TE SNAÐE

Na prošlonedeljnoj konferenciji za štampu, održanoj u Centru za kulturu Požarevac, Bojan Gacevic i Goran Jovanovic, organizatori programa, predstavili su program za oktobar.

Jesenja sezona zapocela je filmskim programima, prvi film bio je “Narodni neprijatelj” sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi, a nastavljaju se filmovima kao što je “Hari Poter i polukrvni princ”, “Luda noc u muzeju”, “Ledeno doba 3 – dinosaurusi dolaze”, “Bruno” i drugi.

U petak, 9.oktobra Pan teatar iz Beograda odigrace na maloj sceni deciju predstavu “Pepeljuga” u terminima od 10,11 i 12:45. Umetnicki programa povodom Dana oslobodena Požarevca bice izveden 14.oktobra, kao i Svecana akademija, 15.oktobra u 12 sati u velikoj sali. U subotu 17.oktobra na programu je “Trnova Ružica”, lutkarska predstava koja pocinje u 12 sati. Narodno pozorište Beograd gostuje 27.oktobra, a igrace Nušicev komad “Dr”; pocetak je u 20 sati. Od 26. Do 28.oktobra u holu Centra za kulturu ce biti organizovani Dani indijske kulture, uz projekcije filmova i izložbu “Gandi – otac nacije”. Ono što je posebno istaknuto je premijera nove predstave pozorišta “Milivoje Živanovic” Požarevac, “Život je sve što te snade” koja ce biti odigrana u cetvrtak 29.oktobra na velikoj sceni. Tekst i režiju ovog komada potpisuje Mirjana Ojdanic, a uloge tumace glumci amateri požarevackog pozorišta.

I ove jeseni u Centru radi škola folklora, Dramski studio, a audicija za prijem u hor “Pena” koji ce biti sastavni deo ansambla.

L.L.

PORTRET PESNIKA

BEZ OGNJIŠTA, SVI SMO – NIŠTA...

Rade M. Obradovic iz Velikog Popovca, Vec cetiri decenije marljivo stihom kazuje svet koji proživljava, ljudima i njihovim sudbinama, veri, tradiciji, obicajima, prirodi i – rodnom kraju.

Družbu sa muzama zaceo je kao dak osnovne škole, 1968. godine i dobio posebnu nagradu pišuci na temat “Moj buduci poziv” sastav “Knjiga je moj najbolji prijatelj”. Sedamdesetih godina objavljuje prve stihove, inspirisane duhovnošcu i Pravoslavlju. Objavljuje ih “Glas crkve”, “Voždovacki glasnik”, “Srpski sion”... Nižu se knjige i publikacije, te je vec šest godina i clan Udruženja književnika Srbije.

Za proteklih decenija, Rade je prošlost rodnog kraja opredmetio izuzetno brojnim i vrednim arheološkim iskopinama, koje je Narodni muzej popisao, obradio i publikovao. Rec je o veoma zanimljivoj zbirci sa više od 700 predmeta.

Okrece se i vrednim, izuzetno retkim, antikvarnim knjigama. Ima ih na hiljade u licnoj biblioteci. Preovladuje istoriografska grada. Kao svojevrsnu relikviju, cuva knjigu koju je njegov pradeda, solunac, dobio na ratištu. Uceni ljudi petrovackog i okolnih krajeva dolaze i uzimaju na citanje brojne naslove, kakvih nema ni u jednoj državnoj niti privatnoj biblioteci. Mada, istice Rade, jednu od najvecih bibilioteka u požarevckom kraju imao je svojevremeno žitelj Velikog Popovca Stanojlo Draguljevic, prota od 1875 do 1926. godine. Zahvaljujuci njemu i Petru Bokalovicu, darodavcu velikog zvona na crkvi u selu Cetereže, u Veliki Popovac krocio je i knez Aleksandar Karadordevic, i u selu se zadržao dva i po dana, na putu za Brestovacku banju.

Veli, narocito svedocanstvo koje mu poduže pleni interesovanje, cine – epitafi. Kroz vekove, na poseban nacin svedoce o tradiciji, vezi izmedu svetovnog i zagrobnog života, o najdubljim osecanjima uklesanim za nezaborav. Slicnu konotaciju imaju i zapisi na izvorima i kladencima, koje Rade neumorno obilazi na prostorima petrovackog i žagubickog, ali i ostalih krajeva Istocne Srbije.

Iz temeljnog istraživanja i klasifikacije obilja materijala, nastala je i knjiga “Crkve i manastiri Homolja, Mlave i Stiga”, u izdanju Narodnog muzeja i petrovacke Biblioteke. Deceniju rada na sakupljanju grade Rade je uložio i u “Hroniku Velikog Popovca”.

U protekle dve decenije, pesnik po vokaciji, Rade Petrovic objavio je osam zbirki poezije, niz je zapocet naslovom “Žubor Mlave”. Iznedrio se i roman – “Zmijarnik rastocnog života”, veoma dobro primljen kod citalaca. Nedavno je štampana i knjiga “Selo Vitovnica u dolini Mlave”, objavljena u ediciji Narodnog muzeja Požarevac.

Nagrada mladom poeti iz 1968. godine, pesniku velikopovackom posebno draga, umnogostrucila se za minule cetiri decenije: 2005 – e pridružuje joj se nagrada od princa Tomislava Karadordevica, dobijena za pesmu “Na Oplencu” koja je ušla u nekoliko antologija i “Riznicu” Radio Beograda, sledi nagrada “Branko Miljkovic”, dobijena u Nišu, pa priznanje opštine Petrovac “Cetvrti jul” dobijeno ove godine.

Narodna biblioteka i Kulturno - prosvetni centar Petrovac nedavno su organizovali sadržajno kulturno vece, posveceno cetrdesetogodišnjici stvaralaštva ovog svestrano marljivog velikopopovcanina.

Ovih dana, Rade radi na novoj hronici sela Melnice, veli da je izuzetno interesantna. U završnici je i knjiga “Izvori, svete vode i kladenci Homolja, Mlave i Stiga”. U rukopisu je knjiga o grobljima mlavskog kraja, koja ceka izdavaca.

U poslednje vreme, pažnju mu zaokupljaju stari zanati, svojevrsni izazov je i ustanik Paulj Matejic, koji je bio negdašnji Karadordev vojvoda za Mlavski srez. Tu su i stare vodenice, valjarice, sve ono što neumitno svedoci o prošlosti, tradiciji i neprolaznim vrednostima i odlicjima življa sa ovih prostora.

- Posebno je zanimljivo i svojom misticnošcu pleni i na razmišljanje nagoni nesvakidašnje verovanje naroda sa ovih prostora. Narocita su verovanja u zagrobni život u Vlaha, koja sam delimicno opisao u knjigama o Vitovici i Melnici. Okosnicu cini verovanje da duša putuje svojim tokovima i obicno se javlja u obliku ptice, kricima i dozivanjima u “gluvo doba”. Ima dosta veoma uverljivih svedocenja o tome i susret sa ljudima koji su nešto tako neobicno doživeli, veoma je dirljiv i upecatljiv, - prica Rade.

- Narod Homolja, Stiga i branicevskog kraja u celini, veoma je vredan i marljiv narod, koji vazda teži da ostane na svom ognjištu i brani to ognjište u svim nedacama – ratovima, prirodnim nepogodanma...I, gde god odlazio, narod ne prestaje da teži povratku rodnom kraju, ognjištu i postojbini pradedova. Zato, ovaj narod veruje u svoje pretke u groblja, u život posle ovozemaljskog života. “Govor kamena” je posebno svedocanstvo o postojanju u vekovima iza nas. To nas cuva i zadržalo se kod ovih ljudi do današnjih dana. Bez ognjišta nema života ni topline. Srpske kuce su tople kad u njima ima celjadi. Nažalost, u novije doba, podmlatka je sve manje, mnoge seoske škole su pred zatvaranjem, ali ja sam ubeden da ce se naši ljudi, kad – tad vratiti na svoja ognjišta, - kaže Rade.

- U Velikom Popovcu vekovima odoleva jedna cesma, sagradena 1903. godine. Tu su Turci nalazili osveženje i odmarali konje za dalji put. Danas je, nažalost više nema u obliku kakav je nekada bio. Voda ne prestaje da tece, svedocenje o trajanju i trajnoj vezi coveka i prirode, takode tu izvire.

- Jedan od neobicnih dokaza o trajanju i je i kruška u mom dvorištu: kad je moj pradeda krenuo u srpsko-turske ratove 1876. godine, njegov otac mu je rekao da zasadi jedno rodno drvo, kako bi ga cuvalo i dovelo kuci. Ratnik se srecno vratio, kruška i danas rada. Uz to, ratnik je poživeo 102 godine. A, pešice je, sa jednim od komšija, išao na sahranu kralju Aleksandru u Topoli. Nosili su i seljaci Velikog Popovca preminulog kralja nekoliko desetina metara, koliko je bilo predvideno protokolom.

- Upravo takva svedocanstva, takvi istorijski podaci i dogadaji upotpunjuju sliku o precima, o nazorima kakve su potomcima ostavljali, o velicini i znacaju cuvanja korenova i ognjišta bez kojih ne postojimo, bez kojih bi nas vetrovi vijali nemilosrdno i vecito.

Rade je jedan od nosilaca ideje da se organizuje temat “Cirilica, slovo srpskog lica”, zaživelog prošle godine, u aprilu, kada se u Velikom Popovcu okupilo više od 500 stvaralaca iz Srbije, dijaspore i bivših jugoslovenskih republika.

Neumoran i u pedeset i kusur godina, Rade Petrovic, pesnik i cuvar tradicije ne posustaje. Još puno posla ima, pokolenjima na dar valja vazda ostavljati “znakove pored puta”...

D. Milenkovic

OBELEŽEN DAN POLITEHNICKE ŠKOLE POŽAREVAC

KRUPNIM KORACIMA KA JUBILEJU

- 19 godina postojanja i uspešnog rada Politehnicke škole

POLITEHNICKA ŠKOLA u Požarevcu je prošle godine 5.oktobra, proslavljajuci svoj 18.rodendan, ušla u svet odraslih kao najmlada škola u Gradu, a i šire i to po dva osnova: broju godina koliko postoji i po prosecnom broju godina zaposlenih u njoj.

- Posle tacno godinu dana, proslavljajuci njen 19.rodendan, pokušacemo da damo odgovor na pitanje: Da li su se postavljeni ciljevi ostvarili i gde se Škola trenutno nalazi na svom razvojnom putu?

Politehnicka škola danas broji 16 odeljenja i ima 466 ucenika smeštenih u dva podrucja rada: Elektrote-hnika i Saobracaj. Polovina odeljenja, a i ucenika jesu tehnicari drumskog saobra-caja, za cijim školovanjem iz godine u godinu vlada sve vece interesovanje. Medutim, podjednako interesovanje jeste i u zanimanjima treceg stepena: vozac motornih vozila, autoelektricar, elektromehanicar za termicke i rashladne uredaje, elektromonter mreža i postrojenja, što potvrduje i ovogodišnji upis, kao i veci broj zahteva za prelazak iz drugih škola. Ukupan broj odeljenja u školi za protekle dve godine povecan je za dva, pre svega dobijanjem cetvrte godine maturanata, a šansu za posao pronašlo je 13 novih kolega (neki kao zamena kolega koji su otišli u penziju, a neki kao posledica povecanja fonda casova), na šta smo u Školi posebno ponosni.

Pravilan odnos prema radu i pozitivna povratna sprega na relaciji nastavnik – ucenik iz godine u godinu daju sve bolje rezultate, što se najbolje pokazuje kroz rezultate koje ucenici postižu na takmicenjima i na prijemnim ispitima na fakultetima. Od prošlogodišnjeg plasmana na Republicko takmicenje iz istorije ove godine smo stigli do drugog mesta, od prošlogodišnjeg Republickog takmicenja iz saobracaja i dvanaestog mesta, ove godine smo u oštroj konkurenciji, zauzeli peto mesto. Imamo i drugo mesto na Okružnom takmicenju recitatora, kao i znacajne uspehe na opštinskim takmicenjima iz drugih predmeta. Maturanti koji su bili najbolji u našoj školi upisani su na buxet na Saobracajnom fakultetu, Fakultetu za bezbednost, Policijskoj akademiji, Visokoj saobracajnoj školi, a gotovo polovina je nastavila dalje školovanje. Ovom prilikom cestitam svim ucenicima koji su ostvarili pomenute rezultate. Svi ovi rezultati nama u školi daju jedan neophodan vid motivacije da još bolje radimo i u narednom periodu ostvarujemo i bolje uspehe.

Naravno, pozitivno okru-ženje i radna atmosfera predstavljaju suštinski preduslov za postizanje dobrih rezultata i da bi se oni stvorili neophodno je da postoji dobra saradnja na relaciji škola – roditelji – lokalna samouprava i nadležno Mini-starstvo. Time ce se problemi i izazovi sa kojima se svakodnevno suocavamo lakše i bezbolnije rešavati. Kori-stim priliku da se zahvalim Školskom odboru i Savetu roditelja na podršci koju pruža zaposlenima u Školi, kao i lokalnoj samoupravi koja poslednjih godina ima puno razumevanje za probleme sa kojima se Škola suocava, ocekujuci da sledece godine, u godini dvostrukog jubileja (20 godina Politehnicke škole i 80 godina postojanja legata Trgovacke omladine) pruži snažnu podršku Školi u smislu realizacije dogovorenih investicija koje bi vratile stari sjaj objektu cime bi on zauzeo ono mesto u kulturi i istoriji našeg grada koje mu sa pravom pripada.

U školi smo posebno ponosni na vannastavne aktivnosti i rad sekcija. Pohvalio bih rad likovne, muzicke, dramske sekcije, kao i novinarske sekcije. Kao posledica njihovog rada u ovom trenutku imamo tri jako lepe stvari: izložbu slika, dramsko – scenski prikaz i prvi broj školskog casopisa pod nazivom “TULJAK”. Šta je to Tuljak i zašto baš taj naziv otkricete u samom casopisu, a ako ne u ovom broju, onda u nekom narednom. U ime kolektiva Politehnicke škole zahvaljujem se redakciji casopi-sa i cestitam im prvi broj, sa željom da casopis zaživi i da postoji dugo godina.

Ovogodišnji Dan škole nosi i moto “Škola bez dlake na jeziku”. Da li smo mi takva škola? Da li smo u stanju da jedan isti problem posmatramo i ocima nastavnika i ocima ucenika? Iz svega recenog ja zakljucujem da smo mi jedna otvorena škola, škola otvorenih misli, shvatanja i ideja, ali i škola koja neguje tradicionalne i porodicne vrednosti, škola koja je sazrela da se suocava sa izazovima, škola koja želi da sluša druge, ali želi i da se njen glas daleko cuje. Vi prosudite sami.

Svim ucenicima škole, zaposlenima i bivšim radnicima cestitam Dan škole i želim im puno zdravlja i uspeha, - istakao je na Svecanoj akademiji direktor Politehnicke škole mr Dejan Savic.

D.Dinic

PROIZVODNJA ELEKTRICNE ENERGIJE U KOSTOLACKIM TERMOELEKTRANAMA

I DALJE IZNAD PLANA

- Ostvarena proizvodnja za proteklih devet meseci od cetiri milijarde i 176 miliona kilovat-sati veca od planirane za 5,7 procenata. Pripreme za pocetak grejne sezone u završnoj fazi

Posle okoncanja remonta manjeg bloka u Termoelektrani „Kostolac A“ koji je uspešno startovao, sve cetiri proizvodne jedinice u kostolackim Termoelektranama spremne su za rad naredne zime. To potvrduje i do sad ostvarena proizvodnja elektricne energije od cetiri milijarde i 176 miliona kilovat-sati, koja je veca od planirane za 5,7 procenata. Ostvarena proizvodnja u posmatranom devetomesecnom periodu za neki procenat veca je i od zabeležene u istom periodu prošle godine.

Po recima Nenada Jankova, direktora Di-rekcije za proizvodnju elektricne energije, po-red pripreme blokova za proizvodnju elektricne energije u zimskom periodu, u završnoj su fazi i aktivnosti na sredivanju postrojenja za izdvajanje toplotne energije za gre-janje Požarevca, Kostol-ca i okolnih naselja. U samom Kostolcu, znacajna sredstva su uložena u obnavljanje primarne mreže u najkriticnijim zonama. Kako nam je rekao Jankov, narednog leta predvideno je detaljnije sredivanje i mreže u okolnim naseljima, posebno u Starom Kostolcu, kako bi se obezbedilo što kvalitetnije grejanje krajnjim potrošacima. Recimo još da Termoelektrane na blokovima u Kostolcu raspolažu sa preko 200 megavata za proizvodnju toplotne energije, što je znatno više od trenutnog konzuma na ovom podrucju.

Inace, ovogodišnjim bilansom predvideno je da termokapaciteti ovog Privrednog društva za potrebe elektroenergetskog sistema Srbije proizvedu 5,5 milijardi kilovat-sati elektricne energije. Imajuci u vidu do sad ostvarenu proizvodnju i cinjenicu da su do kraja godine preostala puna tri meseca, ovogodišnji plan od 5,5 milijardi kilovat-sati više je nego ostvariv. Ako se ove procene i ostvare, u što ne treba sumnjati obzirom na trenutno pogonsku spremnost blokova, Termoelektrane ce ove godine a treba reci, u vreme standardnih remonata, zabeležiti do sad najvišu proizvodnju elektricne energije na godišnjem nivou u svojoj istoriji.

C.Radojcic

NA VISOKOJ TEHNICKOJ ŠKOLI U POŽAREVCU - SAVETOVANJE O RAZVOJU I PRIMENI MEHANIZACIJE U POLJOPRIVREDI

BEZ SAVREMENIH MAŠINA NEMA VISOKIH PRINOSA

- Svoje radove na temu: Savremeni trendovi razvoja i primene mehanizacije u poljoprivredi izložilo preko 20 doktora i profesora sa raznih beogradskih fakulteta, Visoke tehnicke škole u Požarevcu i Narodne tehnike

- Zbornik radova sa Savetovanja dobrodošao studentima u nastavi i prilikom izrade diplomskih radova

U organizaciji Visoke tehnicke škole strukovnih studija i Narodne tehnike, u Požarevcu je prošlog cetvrtka održano savetovanje na temu: Savremeni trendovi razvoja i primene mehanizacije u poljoprivredi. Svoje radove na ovu temu izložilo je više doktora, profesora, magistara i inženjera sa namerom da ukažu na znacaj savremenih trendova razvoja i primene mehanizacije u poljoprivredi, kao i na ocekivane rezultate njenog prakticnog korišcenja. Radovima autora koji su predstavljeni i u štampanom Zborniku, obuhvacene su tematske oblasti koje se odnose na vrste i upotrebu mehanizacije u poljoprivredi, na mehanizaciju u zaštiti bilja i na održavanje mehanizacije. Ovi radovi od znacaja su ne samo za edukaciju proizvodaca, prodavaca i korisnika sredstava poljoprivredne mehanizacije vec i za unapredenje tehnologije poljoprivredne proizvodnje. Visoka tehnicka škola u Požarevcu koja ove godine obeležava tri decenije postojanja i rada, vec trecu godinu zaredom u saradnji sa Narodnom tehnikom, organizuje savetovanja na aktuelne teme cime sledi viziju svog razvoja u pravcu moderne evropske visokoškolske institucije. To je u izjavi za naš list potvrdio i direktor Škole mr Vladan Ðulakovic:

- Narodna tehnika i Visoka tehnicka škola dugo godina saraduju, vec je postala praksa da u ovom periodu organizujemo poneko savetovanje. Prošle, pretprošle, a i ove godine te strucne skupove posvetili smo poljoprivredi, jer, smatramo da je jesen pravo vreme za to. Tema ovog savetovanja je: Savremeni trendovi razvoja i primene mehanizacije u poljoprivredi. Jedan opšti utisak je da je savetovanje dobro osmišljeno, da se organizuje u pravo vreme i da na njemu ima šta da se vidi i cuje što u buducnosti može da se primeni u praksi. I narednih godina nastavicemo sa ovakvom praksom, jer pored razmene iskustava i prezentacije novih rezultata do kojih dolazimo u istraživa-ckim radovima, sve to je dobrodošlo u nastavi našim studentima. I ne samo u nastavi vec i na samom kraju njihovog studiranja, pri izradi diplomskih radova. Takode, organizaovanjem savetovanja i štampanjem Zbornika radova, široj javnosti prezentujemo šta je to što radimo u ovoj visoko školskoj ustanovi, istice Ðulakovic.

Prošlonedeljnim savetovanjem predsedavao je prof. dr Petar Nenic, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta za koga je podatak da Branicevski okrug raspolaže setvenom površinom od oko 160 hiljada hektara veoma dragocen.

- Sa zadovoljstvom konstatujem da je ovo Okrug sa bogatim potencijalom. Pouzdano znam da je od 160 hiljada hektara najviše pod setvenim površinama ali ima tu i voca, vinove loze, povrtarstva... Bio sam u prilici da posetim Hrastovacu, Branicevo, Veliko Gradište i uverim se u domete poljoprivredne proizvodnje, ali istovremeno moram da priznam da i ovde, kao uopšte svuda u Srbiji, još uvek ima mnogo problema u oblasti poljoprivrede. Godinama se bavim poljoprivrednom proizvodnjom pre svega obradom zemljišta i dobro znam da bez dobre obrade zemlje nema uspešne poljoprivredne proizvodnje. Mislim da ovaj kraj ima dosta dobre uslova za razvoj poljoprivrede, ali da nema dovoljno razumevanja za njeno unapredenje i razvoj sa viših instanci. Moracemo da se okrenemo poljoprivredi što je pre izvesnog vremena i premijer Cvetkovic naglasio. Naravno, ova Vlada još uvek nema razumevanja oko toga pa su nam, cak, smanjili buxetska sredstva u ovoj godini. Daj bože da što pre uvidimo koliko je važno da se više posvetimo poljoprivredi.

Savetovanje je zajedno sa Visokom tehnickom školom organizovala Narodna tehnika Požarevca, jedna od 43 clanice Saveza inženjera i tehnicara Srbije ciji je predsednik na ovom savetovanju prof. dr Caslav Lacnjevac takode imao svoj rad, a za naš list izjavio:

- Imamo odlicnu saradnju sa Društvom inženjera i tehnicara Požarevca, odnosno sa Narodnom tehnikom vašeg grada koja se ogleda i u neposrednim aktivnostima prilikom organizovanja raznih savetovanja.Takode, pomagali smo i podržavali Društvo prilikom nekih radova kao što su adaptacija prostora, nabavka odredene opreme...Moram reci da je požarevacko Udruženje jedno od aktivnijih u okviru Saveza inženjera i tehnicara Srbije i da je prošle godine sa Društvom inženjera i tehnicara Kraljeva bilo kandidat za godišnju nagradu. Prevagnule su neke cinjenice u korist Kraljeva ali se nadam da cemo Požarevac obradovati nagradom vec prilikom naredne proslave dana Saveza jer oni to stvarno zaslužuju. Posebno bih istakao cinjenicu da mi dobro saradujemo sa privredom ovoga kraja, sa Vodovodom, Toplifikacijom, Termoelektranom Kostolac, Elektromoravom... Savez poljoprivrednih inženjera i tehnicara koji postoji u okviru Saveza inženjera i tehnicara Srbije takode ima dobru saradnju sa poljoprivrednim organizacijama Branicevskog okruga i sa odredenim institucijama u samom Požarevcu. Odlicno saradujemo i sa ovom školom.

Osnovna delatnost Narodne tehnike u Požarevcu - Saveza organizacija za tehnicku kulturu, je razvoj i popularizacija tehnicke nauke i tehnickog obrazovanja, tehnike kulture i vaspitanja. Poslednjih godina organizuje veoma uspešne strucne skupove, ucestvuje u radu raznih savetovanja:

- U poslednje tri godine smo organizaovali veoma znacajna savetovanja iz oblasti vocarstva i vinogradarstva, korozije i zaštite materijala kao i ekologije. Ovo današnje posveceno je savremenim trendovima razvoja i primene mehanizacije u poljoprivredi. Narodna tehnika u Požarevcu okuplja clanove svih uzrasta iz oblasti tehnicke kulture, a njene clanice su Savez društava inženjera i tehnicara, Radio klub, Foto kino Klub, Aero klub i Nauticki klub. Sve clanice odnosno njihovi clanovi svojim aktivnostima podsticu i rade na afirmaciji razvoja tehnicke kulture u celini. Neke od tih aktivnosti su od nacionalnog, pa cak i medunarodnog znacaja, saznajemo od dipl. ing. Miroljuba Trifunovica, sekretara Narodne tehnike u Požarevcu.

S.E.

NA JUNIORSKOM PRVENSTVU BALKANA U SPORTSKOJ GIMNASTICI

MAROVICU TRI ODLICJA

U makedonskom gradu Ohrid 25. i 26. septembra organizovano je Balkansko prvenstvo u sportskoj gimnastici za juniore. Clan reprezentacije Srbije, koja je u ekipnom plasmanu osvojila drugo mesto, bio je i predstavnik kostolackog Partizana, Božidar Marovic.

Prvog dana održano je takmicenje u višeboju i Marovic je u pojedinacnoj konkurenciji osvojio sedmo mesto, ali je uspeo da izbori plasman u finale na cetiri sprave. Ovaj deo šampionata održan je sledeceg dana i kostolacki vežbac je osvojio tri srebrne medalje – na krugovima, razboju i vratilu, dok je u preskoku bio cetvrti.

Paralelno sa Balkanskim šampionatom u Ohridu je 26. septembra održano i šesto Medunarodno takmicenje „Bitola 2009“. Rezultati gimnasticara koji su ucestvovali na Balkanskom prvenstvu su se racunali, a ostali su morali da odrade svoje vežbe. Pored Marovica, koji je u zbiru sa oba takmicenja bio deveti u pojedinacnom plasmanu, u višeboju su nastupila još dvojica Kostolcana – Stefan Ilic, koji je zauzeo 11. i Danilo Ðordevic 15. poziciju u konkurenciji 21 vežbaca. Medaljama osvojenim na juniorskom Prvenstvu Balkana Božidar Marovic je dodao i dva bronzana odlicja – na razboju i vratilu. Ovaj rezultat je još znacajniji ako se zna da mladi kostolacki gimnasticar u poslednjih mesec dana trenira u otežanim uslovima, jer se zbog školovanja nalazi u Beogradu. Njegov trener Dušan Marovic tri puta nedeljno putuje u glavni grad da radi sa njim, ali bar do sada, sve troškove je pokrivao sam. Nadamo se da ce uskoro dobiti podršku, pre svih SO Partizan, kako bi se serija dobrih rezultata nastavila.

P. Životic

TENIS

POBEDNICKI PEHAR BORISU I NATALIJI

Na teniskom turniru za tenisere starosti do 16 godina koji je održan u organizaciji TK “Požarevac” ucestvovalo je 29 takmicara. U kategoriji decaka pobedio je Boris Kuzmanovic (AS Novi Beograd), drugo mesto pripalo je Mališi Stanisavljevicu iz Negotina, a trece Marku Manicu iz Požarevca i Milošu Vuckovicu iz Beograda. Kod devojcica najuspešnija je bila Natalija Tasovac iz Beograda, a drugo mesto zauzela je Jasmina Lecic iz Požarevca.

D.D.

TENIS – OTVORENO PRVENSTVO POŽAREVCA

KLUPSKI TURNIR OPRAVDAO OCEKIVANJA

Na terenima Teniskog kluba “Požarevac” održano je Otvoreno prvenstvo Požarevca na kome je ucestvovao 71 takmicar, a najboljima su uruceni pehari, medalje i diplome. U kategoriji decaka do 8 godina kod decaka najuspešniji su bili Filip Radojevic i Mateja Janicijevic, a kod devojcica Andela Stojiljkovic i Nora Stošic.

U konkurenciji desetogodišnjaka kod decaka najbolji su: David Bojic, Nikola Miladinovic, Adam Adamovic i Dušan Ðuric, a kod devojcica Andela Bicic, Ana Popov, Emilija Janicijevic i Teodora Milenkovic. U kategoriji decaka do 12 godina najuspešniji su bili Stefan Stojanovic, David Bojic, Aleksandar Jocic i Nikola Cvejic, a kod devojcica Tamara Peric Kristina Minic, Jovanka Selakovic i Tamara Miloševic. U konkurenciji decaka starosti 14 – 16 godina najbolje rezultate postigli su Nikola Mihajlovic, Dušan Životic, Novica Nikolovski i Aleksandar Ivkovic, a kod devojcica Jasmina Lecic, Marija Milovanovic, Ivana Jeremic i Milica Petrovic.

D.D.

HUMORESKA

SIROTI HRCKI

Lepo, staro zdanje, pravljeno još u 19. veku pre 20. veka i to u drugom milenijumu, za vladavine oca, pa sina, da bi se unuci, dakle, potomci, uselili u vec završen objekat. I tu su ostali do dana današnjeg, lepo im je, dabome. Još i plate primaju. A zidara, tesara, molera i ostalih radnika, nema nigde, kao da su u zemlju propali.

No, ostalo je lepo zdanje, delo njihovih ruku, na ponos i diku mladeg naraštaja, koji su kao golubovi (prevrtaci), zauzeli prostorije sve do tavana.

- Šta je, šta me gledaš?

- Ma, jok, što bih te gledao? Mislim nešto.

- Šta ti imaš da misliš? To nije za tvoju pamet.

- A zašto ti stalno gledaš u mene? Zašto ne radiš nešto?

- Ja radim i kad sedim. Moje je da razmišljam i da dajem ideje.

- Ti da daješ ideje, pa zašto sam ja ovde? Kako ti možeš to da radiš, kad na tvom tavanu nisu sve daske citave!

- O kakvom to tavanu govoriš? Nemam ja veze sa nikakvim tavanom, tamo su ovi iz potkrovlja, neka oni razmišljaju i cepaju glavu. Uostalom, ima majstora za to.

- Jes', bre, u tome se slažem s tobom. Tamo su se namnožili i izlegli da im ne znaš broja.

- Pa, jeste, problem je sa tim golubovima, uništavaju zgradu, krov, fasadu...

- I to da su neki dobri, nego ove lutalice. Šta sve nece još da nas snade, pored naših silnih drugih problema! U zgradi golubovi, na ulici psi lutalice.

- Eto, samo mi o tome razbijamo glavu, a ostali ništa!

- I oni razbijaju, i to vreme, na froncle.

- Evo, ovi do nas, šta rade? Samo gledaju šta mi radimo i slušaju šta pricamo.

- Pa, takvo im je radno mesto, a posao ne sme da trpi.

- Uh! Koliko li je sati?

- Još nisi kupio sat?

- Nikako da mi pretekne za sat. Sve neki drugi izdaci, krediti, a i plata nam je mala, valjda i sam znaš.

- Kako da ne znam. Trebalo bi da nam je povecaju, vreme je za to.

- Šta vreme, zaslužili smo mi to. Odoh ja sad na kafu, a ti dežuraj kraj telefona.

- Hajde, idi. Posle cu ja na kafu. I sok. Ožedni se od ovog našeg posla.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- 170 godina lokalne samouprave u Požarevcu. A kao da je juce bilo!

- Ima ljudi koji i kad cute, prave gramaticke greške!

- Toliko je bio kvaran da je i njegov zlatan zub imao karijes!

- Krizo, i bogu si teška!

- Ja na fudbalske utakmice idem i dobar sam dak!

Miodrag Lazarevic

BRZOHODE - ŽABARI

OBELEŽENA LOVACKA SLAVA

U subotu je u Brzohodu lovacka sekcija obeležila slavu sv. Velikomu-cenika Jevstatija, zaštitnika lovaca.

Lovacka sekcija u Brzohodu je najbrojnija u okviru lovackod udru-ženja “Morava” iz Žabara koja svake godine tradicionalno obeležava sv. Velikomucenika Jevstatija secenjem slavskog kolaca uz prisustvo svih clanova sekcija i mnogobrojnih gostiju.

Ovoga puta domacin slave, kolacar, bio je najstariji lovac iz Brzohoda Ratibor Životic, a kolac je presekao mesni paroh Andreja Lazic koji je ostao i na svecanom rucku gde su suženi lovacki specijaliteti, zaželevši lovcima uspešnu lovnu sezonu i da slave na mnogaja leta.

Izabran je naredni domacin za sledecu godinu, a celo slavlje je zacinila nadahnutim pevanjem Malina iz Porodina.

Sima Jevtic