Header

VELIKI SKUP PRIVREDNIKA U VELIKOM GRADIŠTU

NACELNIK OKRUGA - OBECANI KVALITET TRAŽI EFIKASNOST

Veoma je važno da ja, kao nacelnik Branicevskog okruga, cujem šta privatni preduzetnici i gradani uopšte misle o radu inspekcijskih službi i da, a to je ono što sam na pocetku obecao, da cemo se truditi da taj kvalitet rada i u smislu ekonomicnosti i u smislu efikasnosti dovedemo na viši nivo od onoga na kome se nalazi, primenjujuci zakone onako kako treba da se primenjuju. Sastanci privrednika trebalo bi da se održavaju u svim opštinama Branicevskog okruga, kao što je ovaj organizovan u Velikom Gradištu, izjavio je, nakon održanog sastanka nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic.

PREDSEDNIK OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE DRAGAN MILIC

„PESKOVI" - INDUSTRIJSKA ZONA

Mi smo pretprošlog ponedeljka u Velikom Gradištu imali jedan vrlo znacajan skup što se tice razvoja naše opštine. Rec je o skupu privrednika, a na kome je bilo više od stotinu preduzetnika sa ovog podrucja. Ovom skupu su prisustvovali i predstavnici Zavoda za tržište rada, nacelnik Branicevskog okruga, opštinski menadžer i ja u svojstvu predsednika opštine.

Na skupu smo razgovarali o aktuelnim problemima prisutnih, kod preduzetnika koji se manifestuju kroz poresku politiku, a narocito kroz bespravnu gradnju,odnosno bespravnom radu koji uvek muci one ljude koji placaju zakonske obaveze. Takode, bilo je reci i o zapošljavanju o kojima su govorili ljudi iz Zavoda za tržište rada, o pogodnostima koje preduzetnici imaju ukoliko zaposle nova lica, kao i kod samozapošljavanja. Naravno, bilo je reci i o javnim radovima, jer smo mi konkurisali sa jednim projektom oko javnih radova i oko cišcenja deponija po svim naseljima u opštini Veliko Gradište, gde treba da se zaposli oko 70 lica.

Dosta prostora u radu ovog skupa dato je kreditiranju preduzetnika. Mi smo tu razgovarali o dopisu koji je stigao i o uslovima koje nudi Fond za razvoj i Agencija za mala i srednja preduzeca, gde se najavljuju vrlo povoljni uslovi kreditiranja sa grejs periodom, sa dužom otplatom i nižim kamatama.

Tražio sam od preduzetnika, s obzirom da je malo programa otišlo sa ove teritorije prema ovim institucijama. Zato smatram da preduzetnici treba da naprave programe, nadu sebe, pogotovu u proizvodnim zanimanjima, jer je cinjenica da se ovde uglavnom razvijaju uslužne delatnosti (ugostiteljstvo, trgovina).Verujem da ce ti programi da „produ” u ovim institucijama.

Inace, mi smo kao opština izdvojili 200 hektara zemlje, u potezu „Peskovi” izmedu Velikog Gradišta i Požežena, a koji su pored Dunava, gde planiramo da od Nacionalnog investicionog programa tražimo sredstva za opremanje ovog zemljišta infrastrukturom i to zemljište želimo da opredelimo za industrijsku zonu. Hocemo da to bude cista, a ne da se na našem podrucju razvija „prljava” tehnologija zbog turizma,ekologije i slicnih razloga. Naravno, želimo i preradivacke kapacitete u poljoprivredi, jer mi tu vidimo našu šansu kroz povezivanje turizma i poljoprivrede.

Ovo je bio uspešan skup. Bilo je na njemu i razlicitih pitanja i komentara. Ipak, suština dogovora kanališe se u dva zakljucka: prvi, da se veoma aktivira Udruženje preduzetnika koje do sada nije funkcionisalo kako je trebalo, da ima strucne ljude (pravnike i ekonomiste). Opština treba da bude partner sa preduzetnicima. Drugi zakljucak je da se sa što više programa konkuriše kod Fonda za razvoj i Nacionalnog investicionog programa za kreditne linije. Treci zakljucak je je da ce ovakvi skupovi biti upriliceni bar na svakih šest meseci, po potrebi i cešce.

S.R.

PREDSTAVNICI TRI OPŠTINE BRANICEVSKOG OKRUGA U POSETI ŽUPANIJI KARAŠ SEVERIN U RUMUNIJI

KAKO PRIVUCI INVESTITORE?

Uz razvoj turizma opštine Malo Crnice, Žagubica i Petrovac i partneri u Županiji Karaš Severin mogu da unaprede saradnju i u ostalim oblastima ekonomskog razvoja i kroz realizaciju zajednickih prekogranicnih projekata stvore uslove ze bolju iskorišcenost raspoloživih potencijala prekogranicnih opština, ocenjeno je tokom posete predsednika opština Branicevskog okruga opštinama Sokolovac, Rešice,Karan Sebeš i Herkulana u Rumuniji.Poseta je organizovana u okviru projekta „Unapredenje uslova za razvoj turizma u tri opštine okruga” koji finansira Evropska unija.

Tokom cetvorodnevne posete Dr Dragi Damnjanovic, predsednik opštine Žagubica, Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice, Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac i Jovica Stojanovic, menadžer projekta prisustvovali su tradicionalnoj turisticko kulturnoj manifestaciji „Dani preobraženja” u Sokolovcu i upoznali se sa daljim aktivnostioma Sokolovca i Županije Karaš Severin u okviru razvoja turizma u ovom delu Rumunije. U razgovorima sa predstavnicima Sokolovaca i ostalih opština istaknuta su jedinstvena opredeljenja da se Dunav sa obe strane i kontinentalni deo u prekogranicnim oblastima u Srbiji i Rumuniji iskoriste za razvoj turizma , jer potencijali postoje, dobra stretegija treba da definiše razvojne pravce u ovoj oblasti, podsticajne mere od strane država treba da unaprede uslove i privuku investitore sa zapada, kako bi se svi potencijali stavili u funkciju ekonomskog razvoja prekogranicnih oblasti.

Nastavak saradnje predvidaju i planiraju opštine Petrovac i Rešice. U prvim razgovorima pocetkom maja, navaljene su mogucnosti saradnje, druga poseta i razgovori Radiše Dragojevica, predsednika opštine Petrovac i Dorinela Hotnogua, zamenika predsednika opštine Rešice, definisali su obostrane interese saradnje u oblasti kulture, sporta i ekonomskog razvoja, predstoji definisanje daljih aktivnosti, uzajamne posete, jedinstven nastup kod donatora i potpisivanje protokola o saradnji.U okviru projektnih aktivnosti dogovoreno je da se krajem oktobra u Rešicama organizuje kulturno sportska manifestacija na kojoj ce ucešce uzeti kulturno umetnicka društva i sportske ekipe iz opština Branicevskog okruga.

Interes za saradnju sa opštinama Branicevskog okruga postoji i kod opštine Karansebeš. Predsednik opštine Jon Marcel Vela je istakao potrebu prekogranicne saradnje u okviru pripreme jedinstvenih prekogranicnih projekata koji ce biti finansirani od strane EU i drugih donatora u Rumuniji i Srbiji, ali i u oblastima kulture, sporta i ekonomske razmene.

Saradnja ce se ostvariti i sa Banjom Herkulanom.Predstavnici opštine Herkulana istakli su svoja pozitivna iskustva kroz realizaciju zajednickih projekata sa Srbijom, medutim prostora za saradnju ima na pretek, banja je poznato turisticko mesto u Županiji i Rumuniji i iz tih razloga rukovodstvo Herkulane planira da zajedno sa tri opštine iz Srbije pripremi jedinstven predlog projekta sa kojim bi se konkurisalo kod donatora, pre svega kroz program prekogranicne sradanje Srbije i Rumunije. Razumljivo je da bi predstavnici banje Herkulane i predstavnici Petrovca, Žagubice i Malog Crnica, želeli da predlog projekta u stvari bude nastavak dosadašnjih aktivnosti na unapredenju uslova za razvoj turizma u prekogranicnim oblastima. Ideja o predlogu projekta usledice nakon razgovora u turistickim organizacijama opština i lokalnih samouprava.

- Poseta Rumuniji i razgovori sa predstavnicima Županije i opština jasno su pokazali potrebu saradnje naših opština.Evidentno je da su nam problemi slicni, videli smo da je nacin reševanja kroz pripreme zajednickih projekata i jedinstvenu realizaciju moguc i prihvatljiv i zato cemo svi zajedno u narednom periodu nastaviti dogovore oko buduce saradnje i pripreme projektne dokumentacije. Da li ce se saradnja nastaviti pripremom jedinstvenih projekata ili cemo saradnju nastaviti na neki novi nacin i kroz neke nove modele videcemo u razgovorima sa našim partnerima i našim saradnicima, vec cemo se opredeliti, ali ono što je najznacajnije, obostrani interesi postoje i treba ih materijalizovati.Uostalom vec u oktobru sa pet, šest kulturno umetnickih društava predstavicemo naša najbolja ostvarenja i družiti se nekoliko dana sa našim partnerima,usledice i njjihove posete nama što je najbolji put za razmenu iskustava i proširenje saradnje i prijateljstava, rekao je Dr Dragi Damnjanovic, predsednik opštine Žagubica.

J.S.

U POŽAREVCU POCEO SA RADOM USLUŽNI CENTAR

OPŠTINSKA UPRAVA BLIŽA GRAÐANIMA

- U Centru su smeštene službe koje najviše rade sa gradanima, a to su maticari i komunalni, saobracajni i gradevinski inspektori

U centru Požarevca, u objektu u kome je nekada bila smeštena Bambijeva “Slatka kuca”, prošle nedelje otvoren je Uslužni centar Opštinske uprave Opštine Požarevac. Ideja o otvaranju Uslužnog centra na ovom mestu rodena je prošle godine, tako da se sa njenom realizacijom otpocelo krajem 2006, a poslovi su narocito intenzivirani pocetkom ove godine, odnosno nakon izrade kompletne projektne dokumentacije. Sam Uslužni centar je površine oko 120 kvadrata, prostire se na dva nivoa, rad sa gradanima je na donjem nivou, dok su na gornjem kancelarije vezane za administrativni rad Centra. Ukupna investicija iznosila je pet miliona dinara, sredstva su obezbedena iz prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg budžeta Opštine.

—Suština Uslužnog centra, njegova osnovna funkcija je da se Opštinska uprava još više približi gradanima odnosno da na ovaj nacin bukvalno dode “na noge” gradanima. Sam Uslužni centar je na izvanrednom mestu, u centru grada, lokal je u prizemlju, potpuno je prilagoden i hendikepiranim gradanima, tako da apsolutno svi mogu svoje zahteve nesmetano i neposredno da podnose. Napomenucu i to da u Uslužnom centru imamo jednog zaposlenog radnika koji zna da radi sa gluvonemim osobama. Na taj nacin smo u potpunosti Uslužni centar stavili u funkciju, bez ikakve diskriminacije, svim gradanima Opštine, podvukla je na Konferenciji za novinare, uprilicenoj uoci samog otvaranja Centra, Zorica Markovic, nacelnica Opštinske uprave.

Novinarima je tom prilikom saopšteno da je ideja bila i ostala da se u Uslužnom centru nadu sve one službe koje najviše rade sa gradanstvom i koje dnevno imaju najveci broj zahteva razlicitih vrsta vezanih za rad lokalne samouprave. Na prvom mestu je to maticna služba, maticari ce gradanima na licu mesta izdavati sve vrste izvoda dok ce uverenje o državljanstvu biti dostupno nešto kasnije.

Za potrebe Centra je do sada “odradeno” 30 proteklih godina, odnosno za taj period su uneti podaci, a to ustvari znaci da su obradeni podaci o generacijama koje se najcešce pojavljuju u maticnoj službi. To su reproduktivno i radno najaktivnije generacije i sa druge strane to su školska i predškolska deca, srednjoškolci i studenti kojima su ovakvi izvodi i najpotrebniji. Do kraja godine u Uslužnom centru realizovace se i zahtevi vezani za rad svih javnih knjiga od 1946. godine kada je država preuzela vodenje javnih maticnih knjiga pa do dana, a to je period od 60 godina.

Pored maticne službe u Uslužnom centru su još i službe vezane za inspekcijske poslove, na prvom mestu za komunalnu, gradevinsku i saobracajnu inspekciju.

— Kada je u pitanju inspekcija gradani ce moci da podnose sve vrste zahteva i da od radnika koji rade u Uslužnom centru, vezano za ovaj deo posla, na jednom mestu dobiju brzu, kvalitetnu i tacnu informaciju, u smislu šta, gde i kako treba da rade i da li je uopšte inspekcija za to nadležna. Ukoliko nije, odmah se obaveštavaju o tome koji je organ nadležan za postupanje po njihovom zahtevu. Dalje, tu je i urbanizam koji je vrlo specifican, to je jedan veliki deo posla iskljucivo vezan za projektnu dokumentaciju koja je ogromna, obimna i nikako ne može da bude smeštena u Uslužnom centru, zbog cega ce se ovde samo primati zahtevi i na licu mesta davati odgovori. U Centru su još dve službe, služba overe radnih knjižica i ugovora o radu i služba overe apsolutno svih dokumenata što je do sada overavano u pisarnici. Takode, svaki zahtev, bez obzira da li je za njega nadležna neka od službi u Centru ili nije, a vezan je za rad lokalne samouprave, moci ce da se preda u Uslužnom centru i ima tretman kao da je predat na pisarnici u Opštini. Samo se dve službe trajno izdvajaju, to su službe overa, gde jednostavno one moraju da funkcionišu samo na jednom mestu. Sve ostale službe, paralelno ce još neko vreme funkcionisati istovremeno, i u zgradi Opštine i u Uslužnom centru zbog toga što gradanstvo ipak suviše dugo koristi usluge Opštinske uprave u zgradi Opštine i trebace vremena da se te navike promene. Stranke ce dakle još neko vreme moci i u Uslužnom centru i u Opštini da obavljaju ove poslove, ali ce intencija biti da se polako ti poslovi gase u zgradi Opštine, a da se te službe potpuno useljavaju u Uslužni centar, napomenula je nacelnica.

Radno vreme Uslužnog centra u pocetku ce biti istovetno radnom vremenu Opštine, od 7 do 15 casova. Medutim, ukoliko se ukaže potreba, rad sa strankama u Uslužnom centru ce se korigovati, prilagodavati zahtevima gradanstva, možda cak i u smislu uvodenja cetvorocasovnog radnog vremena subotom. U Centru nema novog zapošljavanja, ukupan broj radnika je 12.

U saradnji sa Poštom u Uslužnom centru postoje šalteri PTT-a na kojima ce se vršiti razne uplate, bez obzira da li su one vezane za zahteve upucene službama u Centru ili ne.

Suština citavog projekta Uslužnog centra je da se na jednom mestu, bez šetanja po opštinskim hodnicima i lutanja iz kancelarije u kancelariju, brzo, kvalitetno, efikasno obavi odredeni posao ili dobije potrebna informacija.

S.E.

CALL CENTAR

Nacelnica Zorica Markovic iskoristila je Konferenciju za novinare da najavi osnivanje Kol centra u kome ce stranke telefonskim putem moci da dobijaju informacije znacajne za njihove potrebe i zahteve. Funkcionisanje Kol centra odvijace se 24 sata sedam dana u nedelji. Razgovori o otvaranju Kol centra su pri kraju i kada se ova zamisao realizuje bice to još jedan konkretan doprinos lokalne samouprave približavanju gradana Opštinskoj upravi.

BEZ ŠALTERA

Uslužni centar je savremeni objekat, sa ugradenom instalacijom i opremom koje predstavljaju poslednju rec tehnike. Zgradom dominira staklena površina, unutra je dosta svetlosti i atmosfera je veoma prijatna. Neposrednosti kontakta sa službenicima doprinosi i to što u Centru nema šaltera, vec su tu stolovi odnosno punktovi za kojima, s jedne strane sedi radnik Centra, a sa druge stranka. Gradani ce, dakle svoje probleme u Centru rešavati u jednoj opuštenoj atmosferi, bice na "istoj nozi" sa zaposlenima. U Centru je montiran i veliki Plazma ekran na kome ce se objavljivati sve informacije sa Kanala INFO 12.

DUŠAN VUJICIC, PREDSEDNIK OPŠTINE POŽAREVAC:

SVE NA JEDNOM MESTU

- Sa otvaranjem Uslužnog centra želeli smo da gradanima omogucimo lakši protok i saobracaj informacija izmedu njih i lokalne samouoprave, da na jednom mestu mogu da ostvare sva prava, bez šetanja, gubljenja vremena i cekanja. O Centru smo se dogovarali prošle godine, gradanima smo obecali objekat evropskog stndarda i nastojali smo da obecanje ostvarimo. Mislim da smo u tome i uspeli. Ja takode obecavam da cemo radno vreme Centra prilagoditi gradanima, a verovatno, ako se ukaže potreba da se radi i subotom, vec od 1. oktobra uvesti i cetvorosatno radno vreme prvog dana vikenda, najverovatnije od 9 do 13 sati. Rekao bih i to da je Centar finansirala lokalna samouprava, sredstva su iz budžeta opredeljena prošle i ove godine, rekao je na Konferenciji predsednik Opštine Dušan Vujicic pohvalivši kompletan tim koji je radio na ovom projektu na celu sa Zoricom Markovic.

ZORICA MARKOVIC, NACELNICA OPŠTINSKE UPRAVE NA OTVARANJU USLUŽNOG CENTRA:

BRZO I KVALITETNO

Uslužni centar je zvanicno sa radom poceo prošle srede. Objekat je, simbolicnim presecanjem vrpce, u prisustvu brojnih gostiju i kompletnog opštinskog rukovodstva na celu sa predsednikom Dušanom Vujicicem otvorila Zorica Markovic, nacelnica Opštinske uprave. Pozdravljajuci prisutne ona je o znacaju Uslužnog centra rekla:

- Imam veliku cast i zadovoljstvo da pustim u rad Uslužni centar Opštinske uprave Opštine Požarevac. To je ono što ce još više približiti rad Opštinske uprave gradanstvu, to je ono zbog cega ce gradani sa puno volje da dolaze ovde, da u ovom prelepom prostoru u što kracem roku, brzo, efikasno i kvalitetno, u jednom neformalnom razgovoru i jednoj opuštenoj konverzaciji sa ljudima koji tu rade u potpunosti zadovoljavaju sve svoje zahteve, dobijaju prave, valjane informacije. To je ono što su i Opštinska uprava i predsednik Opštine obecali još prošle godine. Ideja o tome je nastala prošle godine, a mi smo je realizovali u ovoj, i mislim da smo je realizovali u jednom zaista optimalnom roku. Sam Uslužni centar kao prostor je nešto najsavremenije, u njega je ugradena tehnika najnovijeg doba i ono što je vrlo bitno to je da u ovom prostoru nema šaltera, potpuno je izbegnuta fizicka barijera izmedu gradanstva i Uprave, bice to jedan prostor u kome ce se potpuno opušteno završavati ono zbog cega ce se dolaziti.

CENTAR ZA POLJOPRIVREDU U ŽAGUBICI

STOCARSTVOM PROTIV NERAZVIJENOSTI

Centar za poljoprivredu u Žagubici pruža usluge prvenstveno registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i stara se da svi poljoprivredni proizvodaci budu blagovremeno informisani o uredbama koje propisuje Ministarstvo poljoprivrede, kako bi na vreme mogli da se prijave i konkurišu za razne projekte. Centar kontroliše sprovodenje tih postupaka do finalnog dela, odnosno potpune realizacije.

Prethodne tri godine Centar je imao niz aktivnosti. Redovno su održavane zimske poljoprivredne škole, gde su bili zastupljeni predstavnici, odnosno promoteri semenskih kuca iz Novog Sada, Zemun Polja, PKB -a, Pionira i KVS-a. U saradnji sa Zavodom za poljoprivredu “Stig” obavlja se besplatna kontrola plodnosti zemljišta, akcija uništavanja ambozije i mnoge druge aktivnosti. Prema podacima, opština Žagubica ima 11 -12 hiljada hektara obradive površine.

Tranzicija poljoprivrede

“Karakteristike naše poljoprivrede uglavnom su kao i karakteristike poljoprivrede cele Srbije. Predstoji nam proces tranzicije i poljoprivredni proizvodaci moraju shvatiti da samo oni koji poljoprivredu rade na najbolji nacin mogu biti uspešni. Kao u svakom drugom poslu i ovde je nužna specijalizacija. Cene su male, jer je proizvodnja izuzetno skupa. Stalnim snižavanjem cene proizvodnje dolazi se do ekonomicnog poslovanja.

Otvaranje granica podrazumeva slobodan promet roba, usluga i kapitala. Mi moramo da se upustimo u jednu tržišnu utakmicu, zajedno sa ljudima iz Zapadne Evrope. Najuspešniji u tom poslu specijalizovace se i uz pomoc države, koja po meni vodi ispravnu politiku, moci ce da opstanu.Tradicionalna proizvodnja ili termin individualni poljoprivredni proizvodac verovatno ce za 10 -15 godina biti prošlost. Ta tradicionalna proizvodnja koja podrazumeva postojanje 2 -5 krava, desetak ovaca, dve svinje za naturalne potrebe, a samo višak da se prodaje nece još dugo opstati. Postojace farmeri, a ostali ce se baviti drugim delatnostima. Posedi su usitnjeni i treba svakako nešto preduzeti da bi došlo do ukrupnjavanja poseda i poboljšanja kompletne infrastrukture”, istice Stamat Milovanovic, strucni saradnik u Centru za poljoprivredu.

Kukuruz

Kukuruz je najzastupljenija poljoprivredna kultura u Opštini. Svi potenciraju i ispravnog su mišljenja da Žagubica nije žitorodni reon i prvenstveno se treba oslanjati na stocarstvo i proizvodnju stocne hrane. Kukuruz se u najvecoj meri koristi kao stocna hrana i u svakom slucaju ga treba gajiti, bilo da se on koristi za proizvodnju zrna, zelene mase ili silaže za ishranu stoke. U opštini Žagubica pod kukuruzom je zasejano 3.500 - 4.000 hektara. Obzirom na klimatske uslove optimalno bi bilo da se ovde seju hibridi iz FAO grupe zrenja 300 -500, ali na terenu ima i hibrida iz kasnijih grupa. Najzastupljenije su novosadski hibridi, zatim slede zemunpoljski, PKB-ovi, a Pi-onirovi i KVS hibridi su u povoju.

“Za obezbedenje kabaste stocne hrane za zimski period preporucivali smo PKB -hibride i to pre svega Rubin koji na pojedinim oglednim poljima nadmašuje Mikada. Klimatski uslovi nisu bili povoljni, pa ima parcela u Homolju gotovo bez roda, ali i onih gde nece biti podbacaja u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i primenjene tehnologije. Važilo je ono pravilo, da ukoliko ne padne 250 mililitara kiše u prva tri meseca vegetacije, rod izostaje, izuzev podrucja kraj Mlave koja su imala dovoljno vode. Herbicidi su i ove godine korišceni na neadekvatan nacin, prekoracivane su doze i korišceni su u kasnijim fazama razvoja kukuruza”, naglašava Milovanovic.

Stocarstvo

Najveci prihod u poljoprivredi, oko 90% ostvaruje se u oblasti stocarstva. U okviru stocarstva najzastupljenije je govedarstvo, tako da u Opštini ima 7.000 krava junica. Rasni sastav je dobar, jer je domace šareno govece pretopljeno i skoro se iskljucivo gaji simentalska rasa. Popravkom rasnog sastava i unapredenjem bave se agencije “Mlava” i “Stocari Homolja”. Postoji veliki broj umaticenih grla i sada je Ministarstvo dodelilo kvotu od 500 krava. Predstoji ozbiljniji selekcijski rad, edukacija proizvodaca, saradnja sa veterinarskim stanicama koje vrše osemenjavanje i donošenje selekcijskog plana za naredni period. Osim toga uvezen je odredeni broj grla, odnosno 31 junica simentalske rase iz Austrije uz pomoc podsticajnih sredstava države koja su iznosila 40 -45%. Sada je ponovo izašla uredba po kojoj ce proizvodaci moci da koriste 80% podsticajnih sredstava, što znaci da, ako uvezu junice koje koštaju po 2.070 evra platice 560 evra. Problem je što su ta sredstva ogranicena i pitanje je kolika je kvota namenjena za opštinu Žagubica. Prošle godine od 86 odobrenih podsticajnih sredstava za uvoz, 7 je došlo u ovu opštinu, a tome je doprinela dobra saradnja lokalne vlasti i Ministarstva poljoprivrede.

Po broju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u odnosu na ukupan broj, opština Žagubica je verovatno prva u Srbiji. Interesantno, prošle godine je bila na snazi jedna mera, “pomoc nekomercijalnim gazdinstvima” i tada je 333 gazdinstava iskoristilo takav vid pomoci u iznosu od 500 eura po clanu. Sada su krenule uredbe sa regresiranjem repromaterijala u iznosu od 8.000 dinara po hektaru i time ce se donekle ublažiti šteta nastala zbog dugotrajne suše.

Težnja je da se poljoprivreda proširi na druge oblasti, kao što je vocarstvo, proizvodnja gljiva, pecuraka, pcelarstvo, ili da se ljudi bave nekim drugim delatnostima, kao što je turizam. Uredbama Ministarstva od prošle godine ne podstice se izgradnja tkz. uredaja i opreme za doradu i unapredenje plasmana. U opštini Žagubica nedostaju skladišni prostori, hladnjace, sortirke, pakerice koje bi omogucile da se roba ravnomerno u kontinuitetu cele godine nudi na tržištu i samim tim bi bila omogucena masovna, neprekidna proizvodnja.

Prema recima Dragice Eric -Capic, rukovodioca Odeljenja za privredu, gradevinske i inspekcijske poslove, poljoprivredni proizvodaci imaju najviše problema zbog usitnjenih poseda, zastarele mehanizacije, nezagarantovanih cena proizvoda, neorganizovanog otkupa stoke i starosti stanovništva. Ove godine zbog suše prinosi ce biti drasticno umanjeni i ako država ne obezbedi povoljne kredite, pitanje je kako ce proizvodaci kupiti repromaterijal za predstojecu setvu.

Ambrozija

Poslednjih godina na njivama u Homolju poceo je da se pojavljuje jedan novi korov -Ambrozija artemisifolia. NJen polen ima alergena svojstva, tako da izaziva zdravstvene probleme. To je termofilna biljka i za njen rast potrebno je dosta toplote, jer nice tek na 23 stepena. U Homolju najveci obim cvetanja je krajem avgusta i tada je koncentracija polena izuzetno velika. Ako se uništava mehanickim putem obavezno je cupanje iz korena, ili košenje na visini ispod 5 cm, jer se tako onemogucava ponovno regenerisanje i donošenje generativnih organa. Na površinama koje nisu obradene vrlo uspešno se uništava totalnim herbicidima.

D.Dinic

PORTRETI HOMOLJSKIH POLJOPRIVREDNIKA

STAMAT MILOVANOVIC IZ RIBARA

USITNJENE PARCELE - NEEKONOMICNE

Stamat Milovanovic je vlasnik Agencije za usluge u poljoprivredi "Mlava" iz Ribara, a bavi se i poljoprivrednom proizvodnjom u vecem obimu. Agencija se bavi uslugom u poljoprivredi i to skoro iskljucivo u stocarstvu i ima ulogu osnovne maticne službe. Ona postoji cetiri godine i efekti su dosta vidljivi Zajedno sa Agencijom "Stocari Homolja" koju vodi Dragiša Peric iz Suvog Dola, do sada je ostvarila preko 600 regresa za kvalitetne prvotelke.

"Pošto imam malo zemlje u Homolju, parcele su dosta usitnjene, loša je infrastruktura, zakupio sam prošle godine 19 hektara u opštini Svilajnac, a ove godine 42 hektara kraj Morave u opštini Požarevac. Na tim parcelama zasejao sam rane i kasne PKB -hibride kukuruza. Obrada je adekvatno uradena, dubrenje je bilo solidno, a zaštitu od korova sam drugi put obavljao avijacijom. Zbog izuzetno visokih temperatura u julu izostala je oplodnja i postoje klipovi sa svega desetak zrna. Na levoj strani obale situacija je malo bolja, gde su zasejani kasniji PKB hibridi: Dukat i Rubin i tamo ocekujem dobar prinos. Berba predstoji pa cemo videti konacne prinose koji ce u svakom slucaju biti umanjeni. Otkupna cena ce biti nešto veca 13,5 -14 dinara po kilogramu, medutim teško da ce ona nadoknaditi štetu", istice Stamat Milovanovic.

U svom rodnom Ribaru Milovanovic ima dve junice, osam krmaca, osamnaest tovljenika i oko sedamdeset prasadi, dok je broj svinja smanjio zbog dispariteta cena stocne hrane i mesa.

DEJAN AVRAMOVIC IZ ŽAGUBICE

KAKO PROTIV NAKUPACA?

Kao i sva ostala domacinstva na podrucju Homolja i porodica Dejana Avramovica iz Žagubice pretežno se bavi stocarstvom i to nomadskim, što znaci da se stoka leti seli na odredene pašnjake gde ima dovoljno sveže hrane. Avramovic poseduje oko 50 hektara zemlje, od cega svega desetak hektara oranice. Kukuruz i pšenica su zastupljeni na po dva hektara, a sve ostalo su detelina i veštacke livade. Berba kukuruza je otpocela zbog suše koja je trajala dva meseca, a prinosi ce biti umanjeni za oko 30%.

"Za ovdašnje uslove moj kukuruz izgleda dobro, jer sam primenio punu agrotehniku, a sejao sam PKB hibride.Kod pšenice sa "Evropom" ostvario sam prinos od 2 -2,5 tona po hektaru", kaže Dejan Avramovic.

U svojoj štali Dejan poseduje 12 umaticenih grla i 6 teladi. Dnevno krave daju 10 -20 litara mleka i od celokupne kolicine pravi se sir. Mehanizacija je starosti 10 -20 godina i trenutno ne postoji mogucnost njenog obnavljanja. Najveci problem prema njegovim recima predstvaljaju nakupci koji otkupljuju stoku i sir u bescenje, a zatim formiraju izuzetno visoke cene. Seljak treba da ima zagarantovanu cenu proizvoda, a država da bi zaštitila srpsku proizvodnju treba da zaustavi uvoz mesa iz inostranstva. Drugi problem jesu klimatski uslovi. Tako je prošle godine 70% useva ubio grad. Formirana je Komisija za elementarne nepogode koja je procenila štetu, ali pare od Republike nisu došle, tako da je sve ostalo na praznim obecanjima.

ŽIVOTA MARINKOVIC IZ IZVARICE

KONCENTRATI PAPRENI - MLEKO BUD ZAŠTO

Naselje Izvarica ima samo 70 domacinstava, ali je veoma razvijeno stocarstvo i u selu postoje cak tri otkupne stanice za mleko. Porodica Živote Marinkovica bavi se govedarstvom i u svojoj štali trenutno poseduje osam krava. Na svojim njivama pored Mlave posejali su 3 hektara kukuruza i to Mikado za silažu i NS 640, a ostale površine su pod lucerkom i veštackim livadama. Od mehanizacije Života ima traktor, kosacice i sve ostalo što je potrebno za obavljanje ratarskih poslova. Pored toga bavi se prodajom ogrevnog drveta i u ovoj godini je spremio 300 metara, a prodajna cena iznosi 23 evra.

"Od Prokredit banke uzeo sam kredit od 5.000 evra i uvezao sam dve krave iz Nemacke koje su koštale 4.250 evra, a za mesec dana kupicu još tri, kako bi uvecao proizvodnju mleka. Cena mleka zavisi od otkupljivaca i krece se od 12 -16 dinara. Smatram da je to veoma niska cena kada se zna da je 50 kg koncentrata poskupelo sa 800 na 1300 dinara i ako se takav trend nastavi najverovatnije cu sledece godine prodati stoku. Država treba da uvodi stimulacije, a ne da smanjuje premije sa 4 na 3 dinara i bilo bi dobro uvesti besplatno osemenjavanje", rekao je izmedu ostalog Života Marinkovic.

D.Dinic

U JP DIREKCIJA ZA IZGRADNJU I RAZVOJ U ŽAGUBICI

OSLONAC NA BUDŽET I NACIONALNI INVESTICIONI PLAN

- U toku je priprema dokumentacije za nakoliko važnih projekata razvoja opštine cija ce realizacija, pored opštinskog budžeta zavisiti i od sredstava iz Nacionalnog investicionog plana Republike Srbije

Javno preduzece Direkcija za izgradnju i razvoj u Žagubici planiralo je da u ovoj godini startuje sa više razvojnih projekata cija je pripremna dokumentacija pri kraju. Prema recima vršioca dužnosti direktora Direkcije Ilije Mustecica odnosi se to pre svega na regulaciju glavne ulice u Žagubici, odnosno na uredenje pešacke zone za koju je glavni projekat sacinjen, ali je u toku njegova inovacija:

— Išli smo na dodatnu projektnu dokumentaciju, na inovaciju idejnog i glavnog rešenja koje podrazumeva uredenje 400 metara glavne ulice u Žagubici ,a to je ulica Maršala Tita od jednog do drugog trga sa delom uredenja tih trgova. Radila bi se kompletna kišna i fekalna kanalizacija, gasovod, novi vodovod, elektroinstalacije, sve što se smatra podzemnim instalacijama. I tek na kraju uradilo bi se poplocavanje. U ovom poslu ocekujemo deo sredstva iz NIP-a, bili smo skromni u zahtevima, tražili smo osam miliona, a kompletna investicija teška je dvedesetak i nešto miliona. Ostatak bi obezbedili, nešto iz sopstvenih sredstava, nešto iz budžeta. Važno je da krenemo i da vec dogodine sve to završimo, jer nam je to veoma bitno u procesu razvoja i prosperiteta turizma ovoga kraja, kaže Mustecic koji kao drugu važnu investiciju iz programa Direkcije ciji je završetak pri samom kraju, istice izgradnju Balon hale i uredenje sportskih terena. Sredena su igrališta za rukmet i košarkašku, predstoji izrada dokumentacije za uredenje bazena.

— Da bismo sve završili racunamo takode na izvesna sredstva iz Nacionalnog investicionog plana. Imali smo kod ovih spotskih investicija i nekih problema, pojavile su se podzemne vode, pa smo radili drenaže, zbog cega su se radovi odužili ali se završetku nadamo do kraja godine, najavljuje direktor.

Iz ovogodišnjeg programa Direkcije je i uredenje puta Suvi Do- Izvarica, skoro da je sve završeno, ostalo je nešto posla oko bankina. Radove izvodi zajecarsko preduzece za puteve “Zajecar Štrabag” koje je cekalo da Opština sanira most, dodatno predvidenu investiciju na tom putu, a kada je to uradeno ostalo je finiširanje. Od ostalih lokalnih puteva sredice se put prema Bliznaku dužine kilometar i nešto, širok 3 i 20, odnosno 3 metara i 40 santimetara. Jedan od prioritetnih zadataka Direkcije u narednih mesec dana, ukoliko se obezbede sredstva, potrebno je negde oko tri miliona dinara, je kompletno krpljenje udarnih rupa na putevima koji vode do svih žagubickih sela. Na nekima je nešto ranije i radeno, korišcena je hladna masa, beton, ali je mnogo toga ostalo da se sanira.

Sredstva se traže, pre svega iz NIP-a, i za realizaciju projekta vododsnabdevanja Laznice. Radi se o jednom bunaru od 80 metara, kompletna dokumentacija postoji, bunar je uraden ranije, sada treba da se reši elektroinstalacija. U izradi je i dokumentacija za kanalizaciju naselja Laznica i Sige. U planu je takode da se u narednoj godini Donja Reka, Krepoljin, Sige, Milanovac, povežu sa Kru-pajskim Vrelom, pošto postoji jedan projekat regionalnog vododsnabdevanja kojim bi se, generalno, vodosnadevanjem obuhvatila sva naselja. Investicija bi angažovala dosta para za cije su obezbedenje zahtevi vec adresirani. Rešenje je inace ponudila “Velika Morava”, firma sa kojom ovde dugo godina uspešno saraduju i ciji strucnjaci dobro poznaju ovaj teren.

U Žagubici dosta ocekuju i od jedne velike investicije indirektno vezane za ovaj kraj, a rec je o Sportskom centru na Beljanici. U toku je izrada master plana, a predinsvesticionom studijom bice obuhvacena uredenja ski staza. U Žagubici su vec dobili zeleno svetlo za jednu žicaru -dvosed, doduše nije nova ali ocuvana, sa Kopaonika. U žagubickoj Direkciji imaju obavezu oko elektrifikacije 20 kilometara do Beljanice, do lokacije gde ce se raditi sportski tereni i žicare sa prijemnim restoranima.

—Dobro je to što ce smeštaj posetilaca Ski centra biti u Žagubici i okolnim selima i mi u tome vidimo veliku šansu. U pitanju je investicija, projekat iza koga stoji država a za to su vec opredeljena neka sredstva. Mnogi u ovom poslu imaju svoj deo odgovornosti. Mi smo u okviru toga neke radove vec preduzimali, ucestvovali smo u saniranju i cišcenju postojece trase. Naredne godine treba postaviti žicaru, samo za njen transport i postavljanje potrebno je 40 miliona dinara. U našem planu je i izgradnja jednog etno sela, sve je to u funkciji zaokruženja razvoja turizma ovoga kraja. U tom cilju idu i naši zahtevi koje smo uputili nadležnima za cišcenje vodotokova, ne samo Mlave, vec i ostalih bocnih reka koje su pune smeca, plastike. Dosta još treba uraditi na uredenju javnih površina, kao i na cišcenju deponija po selima. U sve te poslove, pored Direkcije moraju se ukljuciti Javno komunalno preduzece i privatna firma Trojon i Fišer istice Mustecic i podseca da se uporedo sa planiranjem i realizacijom kapitalnih investicija sprovode i neki sitniji projekti. Vredan pažnje je upravo onaj koji se tice rekonstrukcije niskonaponske mreže. Naime, svi drveni stubovi, oko 100, duž puta iz pravca Bora ka Žagubici, zamenjeni su betonskim. Direkcija je u tome ucestvovala kompletno, pocev od pripremnih radova pa do postavljanja.

S.E.

U DECIJEM VRTICU “POLETARAC” U ŽAGUBICI

DOBRO DOŠLI I PREKOBROJNI

- Zajedno sa predškolcima u vrticu je 200 mališana

- Za predškolsku decu obezbeden taksi prevoz

Deciji vrtic “Poletarac” u Žagubici postoji od 1986. godine.Na pocetku su ovde radila samo dva vaspitaca i dve medicinske sestre, ali se vremenom situacija menjala, dece je bilo sve više, pa se povecavao i broj onih koji o njima brinu. Direktorka Dušica Trifunovic kaže da je trenutno ovde zaposleno 12 vaspitaca i dve medicinske sestre.

—Imamo jaslenu grupu sa 21 detetom, to je uzrast od godinu do tri godine. Imamo zatim mladu, srednju, stariju i predškolsku grupu, grupu koja putuje. Obuhvaceno je pet sela-Ribare, Vukovac, Jošanica, Milatovac i Izvarica. Opština je obezbedila prevoz za 16 mališana iz pripremne, predškolske grupe, u pitanju je taksi prevoz, Inace, novim predškolskim programom obuhvatili smo decu iz Donje Reke, Krupaje, Milanovca, Bliznaka i Siga. U Krupaju smo prošle godine po prvi put imali vaspitaca, sredili smo grupu, obezbedili nameštaj, didakticki materijal i igracke. Ove godine planiramo da predškolsku grupu formiramo u Milanovcu. Obezbedicemo prevoz dece iz Siga do Milanovca, tako cemo u Donjoj reci imati dve predškolske grupe. I u Laznici je lane vaspitac po prvi put preuzeo grupu, do tada je sa decom tog uzrasta trideset godina unazad radio ucitelj, najviše zbog toga jer je u pitanju ucenje srpskog jezika, a ovo je pretežno vlaška sredina. I u Selištu ce ove godine proraditi predškolska grupa, za pocetak ce u njoj ce biti samo pet mališana. Zajedno sa pripremnim predškolskim programom Ustanova brine o blizu 200 dece. U odnosu na prošlu godinu to je neznatno povecanje. Samo u maticnom vrticu zbrinuto je 110 detetata, za 10 više nego prošle godine. Primamo svako dete ciji roditelj podnese zahtev, iako smo u pojedinim trenucima i prekobrojni, ali je ovo mala sredena i želimo svima da izademo u susret. Za nas je posebno zadovoljstvo kada dete upisuje roditelj koji ne radi, jer nam to govori da smo ustanova koja, pored cuvanja dece i vaspitava i priprema za dalji život. Prema nekim našim racunicama oko 80 posto dece sa podrucja Opštine Žagubica pohada naš vrtic, istice direktorka Dušica Tri-funovic.

Kao i u svim ostalim lokalnim sredinama i u žagubickoj, osnivac Vrtica je Opština koja dosta brine o funkcionisanju ove ustanove.

—Mi smo generalno zadovoljni opremljenošcu ustanove. Ostalo je da obnovimo nešto nameštaja po grupama, jer je dotrajao, upravo nam je iz budžeta odobreno 100 hiljada dinara za opremanje nove preškolske grupe, takode nam predstoji i zamena prozora. Ogrev je za zimu obezbeden, radimo to svake godine zajedno sa srednjom školom. Vrtic radi od pola šest ujutru do pola šest popodne, cena boravka po detetu koju placaju roditelji je 1.900 dinara. Cenu nismo menjali tri godine, jer nema svrhe poskupljivati boravak ako to roditelji ne mogu da plate, a mislimo da ne mogu, jer je naša Opština siromašno podrucje. Pored kompletne brige i obrazovanja, dete za te pare dobija i cetiri obroka. Mislim da su svi radnici krajnje brižni, u pitanju su tuda deca o kojoj se vodi više racuna nego o sopstvenoj. Posebno bih želela da podvucem našu dobru saradnju sa školama. Idemo mi kod njih, oni dolaze nama u posetu. Vec deset godina unazad mi slušamo kako su deca koja su pohadala vrtic mnogo pripremljenija za školu nego ona koja nisu bila pod našim krovom. Naša deca se ne boje ucitelja, za njih je škola nešto lako i lepo, bez problema zapocinju školski život. Ovo je mlad kolektiv, postojimo 21 godinu, gro radne snage su mlade žene voljne da se dokazuju i koje ovaj posao rade s puno ljubavi, a ne samo zato što im je to životni poziv za koji primaju platu. Zato ne izostaju priznanja koja naša deca donose sa brojnih priredbi i manifestacija na kojima tradicionalno ucestvujemo istice na kraju razgovora direktorka Vrtica.

S.E.

RAZGOVOR SA DRAŠKOM MILJKOVICEM PREDSEDNIKOM SAVETA MESNE ZAJEDNICE DUBOCKA

NIJE SELO SAMO NJIVA

Na završnoj priredbi povodom proglašenja najboljih u takmicarskoj 2006 - 2007. godini u manifestaciji Takmicenje sela koja je održana 25. avgusta iskoristili smo predusretljivost Draška Miljkovica, predsednika Saveta mesne zajednice Dubocke, najboljeg sela u ovoj takmicarskoj godini u opštini Petrovac i porazgovarali o aktulnim dešavanjima u ovom selu.

Dubocka je najbolje selo, šta to znaci za vas ?

„ Znaci da smo najbolji, znaci to da je izašlo na videlo to što mi stalno pricamo, da smo najbolji".

Da bi neko selo bilo najbolje treba da uradi mnogo više od ostalih naselja. šta je to što je vas izdvojilo?

„ Zaista je puno uradeno. Najbitnije je to da smo uspeli da okupimo sav narod u selu, da imamo cilj, da živimo za njega i da nam selo bude lepo, zdravo i da bude puno dece".

Postigli ste jedinstvo u selu bez obzira na politicke stranke?

„ Pa mi u selu i nemamo neku veliku aktivnost politickih stranaka. Savet mesne zajednice je tu da koordinira rad, nikada se ne raspravlja o politici, vec samo ispunjavamo želje naših sugradana".

Koje su najkonkretnije investicije?

„ Da krenemo od Doma kulture, videli ste kako to sada izgleda, sada je stvarno hram kulture. To je inace, nova zgrada, ali je jedno vreme bila zapuštena, prokišnjavala je, prozori su bili razbijeni, vrata polomljena. Za sredivanje smo izdvojili 10.000 evra. Tu je i regulacija reke Mlave, koja se radi sredstvima republike, ali smo mi prihvatili i naša zaduženja, jer ce regulacija rešiti problem plavljenja najplodnijih parcela, kao i dva domacintva koja se nalaze pored reke.

Asfaltiran je i regionalni put Petrovac - Požarevac u dužini od 600 metara koji prolazi kroz selo, ali smo mi i druge pravce po selu asfaltirali i maltene nemamo ulica bez asfalta. Nasuli smo kamenim materijalom sve puteve u seoskom ataru, tako da nemamo problema da dodemo do svojih njiva. Evo upravo smo uradili kilometar tih puteva uz priloge gradana i pomoci opštine".

Predstoji vam aktivnost na sredivanju škole?

„Pošto su završeni radovi oko Doma kulture krenuli smo u ofanzivu za sredivanje školske zgrade. Razrušili smo pola škole, uraden je mokri cvor, dovedena je voda, uradena nova elektroinstalacija, zidovi, a sada je na redu plafon, postavljanje plocica i kvalitetnog osvetljenja".

Osim investicionih radova pokrenuli ste i jedan niz akcija, kako u sportu tako i u kulturi?

„ Sve što to radimo, radimo zarad te dece, ali i na kraju i zarad nas samih. Širimo drugarstvo i prijateljstvo. Tu smo pre dve godine akcenat stavili na manifestaciju Susreti komšija. Okupili smo naša najbliža sela, došli smo da se prisetimo naših predaka koji su poginuli u Prvom svetskom ratu i da im odamo pocast, a ujedno iskoristili smo da upoznamo naše drugare preko Mlave i Bubnja, od kojih smo se na neki nacin udaljili. Posle toga nastavili smo sa lovackom manifestacijom „Lov na ledenu patku", gde smo pokušali da okupimo taj drugi sloj ljudi, da vide gde je Dubocka, šta to mi imamo i da podstaknemo to druženje.

I ove godine napravili smo Seoske olimpijske igre, gde smo pozvali ucesnike iz šire okoline. Imamo i susrete matice i dijaspore, koji su održani pre mesec dana, ovde u selu, gde smo u cast naših prijatelja i drugara koji su u inostranstvu napravili jedno vece druženja i odziv je bio izvanredan jer su skoro svi došli".

Koliko vam ljudi koji su u inostranstvu pomažu u ovim investicijama?

„ Oni nam monogo, mnogo pomažu. Samo za Dom kulture dali su oko 4.000 evra, da ne pricam o fudbalskom klubu, gde nam stalno pomažu, o izgradnji nove zvonare na groblju, za sredivanje škole, mi smo u avgustu sproveli tri akcije jednu za drugom, i to na sredivanju puteva, akciju za zvonaru i akciju pomoci fudbalskom klubu. Tom prilikom smo organizovali utakmicu izmedu „domacih" i „inostranstva".

A kakva je aktivnost kulturno umetnickog društva?

„ KUD je pokretac svega ovog što se dešava u selu. Bukvalno naša deca dodu, iskažu svoje želje, a mi posle svi zajedno izguramo i napravimo sve to, jer oni to itekako zaslužuju. Naš omladinski folklor je osvojio drugo mesto na republickoj smotri folklora u Ratini kod Kraljeva, a deciji prvo mesto".

Planovi za naredni period?

„ Krenuli smo sa školom fudbala. Tu posebno insistiramo na pedagoškom radu i trenutno tražimo trenera koji ispunjava te kriterijume. Završicemo školu i krenuti u izgradnju pešacke staze pored regionalnog puta za Požarevac i Petrovac, jer je saobracaj veoma živ i nije bezbedno kretanje pešaka. Posebnu pažnju posveticemo ekologiji, da nam selo bude, cisto. Nedavno je bilo protestne akcije, jer smo 15 minuta blokirali pomenuti put, kako bi skrenuli pažnju vozacima da ne bacaju otpatke dok prolaze kroz selo. Bice još slicnih akcija, jer moramo da cuvamo naše selo".

D.Ilic

URAÐENA FASADA ZGRADE OSNOVNE ŠKOLE "BRANKO RADICEVIC" U MELNICI KOD PETROVCA

VIŠE OPŠTINA NEGO SELO

Neposredno pred pocetak školske godine u selu Melnica nadomak Petrovca na Mlavi uradena je fasada zgrade Osnovne škole "Branko Radicevic". Ukupno je u radove na fasadi,racunajuci i materijal, uloženo oko 680.000 dinara.

Oko 200.000 dinara dobrovoljno je sakupljeno od meštana naselja, ostalo je dala opština Petrovac. Sada zgrada ima veoma lep izgled i predstavlja veoma lep kutak.za osnovce.

"Imamo još poslova. Naš naredni korak je sredivanje poda na spratu. U prizemlju smo taj problem rešili. Dosta treba, a malo se ima. Idemo korak po korak.Mislim da je važno to što uslove u školi menjamo na bolje", - kaže direktor Dragiša Miloševic.

OBELEŽENA 110 GODIŠNJICA SAVEZA PCELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

SECANJE NA PRVO UDRUŽENJE

Prigodnim aktivnostima, Savez pcelarskih organizacija Srbije i društvo pcelara „Mlava” iz Petrovca obeležili su 110 godišnjicu Saveza pcelarskih organizacija Srbije. Daleke 1897. godine mlavski pcelari izdali su „Poklic pcelarima u Kraljevini Srbiji” u kome se traži da se svi pcelari udruže u jedinstvenu organizaciju. Tim povodom u holu srednje škole „Mladost” u Petrovcu pocetkom septembra, održana je svecana akademija.

Prisutne goste i pcelare u ime Skupštine opštine pozdravio je Aca Životic zamenik predsednika Skup-štine opštine, recima: „Danas mi je pripala cast da vas u ime rukovodstva opštine pozdravim i da vam prenesem cestitke. Opština Petrovac je uvek sa vama. Danas kada slavimo vredan jubilej, 110 godina postojanja, mi smo izuzetno ponosni zato što je to krenulo iz našeg manastira Vitovnice. Dragi prijatelji, sigurno da je mlavski kraj oduvek bio poznat, bio je poznat još od tuskog doba, pa i ranije. Branicevski tefter i druge knjige kazuju da je pcelarstvo u ovom kraju bilo izuzetno negovano i vrednovano kao posebna grana poljoprivrede. I kada u one teške dane pod Turcima ništa nije sacuvano, mi pcelari smo se održali. Uvek je bilo košnica i trmki i svega onog što je prakticno naš život. I ja sam izuzetno srecan, jer sam i ja jedan mali pcelar, jer je naš mlavski kraj mnogo dao i samim tim nije slucajno da se organizovano pcelarstvo pojavilo u našem manastiru, da krene odavde od našeg igumana do Jagodine i drugih gradova”.

Živorad Lazic, predsednik Udruženja pcelara „Mlava”, pozdravljajuci pri-sutne je istakao: „ Uvažene kolege pcelari izuzetno mi je zadovoljstvo da vas sve pozdravim na ovom našem najvecem jubileju, 110 godi-šnjice osnivanja pcelarske organizacije Srbije. Mi pcelari petrovacke opštine izuzetno smo ponosni što je inicijativa za osnivanje pcelarske organizacije upravo potekla iz naše sredine. U „Poklicu pcelarima u Kraljevini Srbiji” piše da se pozivaju svi pcelari na prvi srpski pcelarski zbor u Kraljevini Srbiji, 7. avgusta u Jagodini, a za ovim na izlet u pcelinjak Pcelar, Vocarske zadruge, u Paracin da se tu pre svega svi upoznamo...”

Predsednik Saveza pce-larskih organizacija Srbije, Živoslav Sto janovic, govoreci na akademiji je naglasio: „ Danas više nemamo problema sa tehnologijom pcelarenja, nego imamo problema sa plasmanom meda. Zadnje decenije imamo permanentan rast i košnica i broja pcela. Da li je to doprinos rada rukovodstva i organizovanog rad u pcelarstvu, da ljudi što više prihvate ovo zanimanje pokazace vreme. cinjenica je da veliki broj radnika koji je ostao bez posla postaju pcelari, a najbolji primer za to je Kragujevac. Ako govorimo o podacima iz devedesetih godina tiraž našeg casopisa „Pcelar” bio je 5 do 6 hiljada, a danas se štampa u tiražu od 14 do 15 000. Sada brojimo 12.000 clanova. Mada je bila loša godina za pcelare ocekuje se proizvodnja od oko 6.000 tona meda u Srbiji. Nažalost potrošnja po glavi stanovnika je mala, od 250 do 300 grama, pa je evidentno da imamo velike zalihe meda. Govori se o izvozu kao putu u rasterecenje viškova. Ima prvih na-goveštaja i to je dobro, jer je prvih 100 tona izvezeno u Nemacku, a na nama je da proivodimo zdrav med, jer je to jedini nacin za siguran plasman meda”.

Posle prigodnog kulturno umetnickog programa zaslu-žnim pcelarima i organizacijama urucena su priznanja i zahvalnice, a zatim je Miodrag Stankovic istaknuti clan udruženja „Mlava” u dvorištu Skupštine opštine ispred prostorija društva pcelara „Mlava” otkrio spomen plocu, a Udruženje pcelara „Mlava” je povodom ovog jubileja izdalo i monografiju „Koreni organizovanog pcelarstva u Srbiji i Petrovcu na Mlavi”.

D.Ilic

PROBLEMI KOSTOLCA - DOM ZDRAVLJA, POŠTA, PREVOZ

STATUS OPŠTINE, LEK ZA MNOGE BOLESTI

Nekadašnji predsednik Saveta GMZ Kostolac Stevan Crncevic, sada na celu Izvršnog odbora, najavio je rešavanje nekoliko aktuelnih problema Kostolcana. Kao goruci, istakao je toplifikaciju i rekao da je izvesno da ove godine nijedno domacinstvo nece biti prikljuceno na toplovod.

- Protekli saziv Saveta mnogo je izgubio na vremenu i sredstvima koja su od Opštine mogla da budu dobijena, a nisu. Mi ulažemo maksimalne napore da to nadoknadimo. Vremenski ne možemo da stignemo jer je do promene vlasti došlo pocetkom avgusta. Odbor za toplifikaciju je formiran i radi na tome da naredne godine nadoknadimo izgubljeno.

Crncevic je naveo još nekoliko problema na koje se Kostolcani žale gradskim vlastima. Neki od njih su Dom zdravlja, radno vreme pošte (o cemu smo nedavno pisali), zatim postojanje samo jedne pumpe za gorivo, visoke cene autobuskih karata…

-Nekada je u Kostolcu postojala Medicina rada koja je bila za primer, sada je Dom zdravlja, a kako pruža sve manje usluga postace obicna ambulanta, kaže Crncevic i dodaje:

- Sada se više ni analiza krvi ne radi ovde vec se uzorci nose u Požarevac. Nedavno smo u Mesnoj zajednici imali mnogo nezadovoljnih gradana koji su nam ispricali da se pri transportu prevrnula kutija sa uzorcima krvi. To je jedan od gorucih problema ali tu je i niz manjih koji cine našu svakodnevnicu. Na primer, cena autobuske karte do Požarevca iznosi oko sto dinara. Onima koji cesto moraju da koriste usluge Litasa ovo je i te kako veliki izdatak. Tu je, zatim Pošta koja je u Kostolcu odnedavno radnim danima otvorena samo do 16 sati. Nemoguce je da radnici koji su na poslu uglavnom do tri sata uspeju da pre zatvaranja obave u pošti ono što su planirali. Zatim, neshvatljivo je kako se Jugopetrol ponaša u gradu u kome se gorivom snabdeva Kostolac, Petka, Ostrovo i Stari Kostolac. Pumpa se zatvara kada se vrši pretakanje goriva, ili menja smena. Za to vreme stvore se ogromni redovi, a nedaleko od nje zatvorena stoji novoizgradena pumpa koja zbog nekih papira ne radi skoro dve godine. Mislim da mnoge strukture treba da shvate da je Kostolac grad sa 15 hiljada stanovnika i da radimo na tome da jednoga dana bude opština. Tada ce mnoge stvari doci na svoje mesto, a do tada se vodimo razumnom politikom koju imamo prema Opštini i dobro saradujemo sa lokalnom vlašcu, te cemo ih zamoliti da nam pomognu u organizovanju sastanka sa predstavnicima institucija i preduzeca nadležnih za probleme koje sam naveo, najavljuje.

Crncevic je istakao da su predsednici odbora u ovom sazivu izabrani po strucnosti, a ne partijskoj opredeljenosti, te da smatra da ce zbog toga problemi biti efikasnije rešavani.

ULUK “ART'' U CACKU

IZLOŽBA RADNIKA-UMETNIKA

Desetak clanova Udruženja likovnih umetnika Kostolca "Art" svoja dela izlagali su na prošlonedeljnoj izložbi na otvorenom koju je, u Cacku, organizovalo Udruženje radnika-umetnika amatera Srbije. Rec je o petom bijenalu koje se tradicionalno organizuje u septembru, a umetnicima iz Srbije pridružile su se kolege iz Crne Gore i dijaspore. Izložba, održana u centru grada, kojoj je i ove godine posvecena velika medijska pažnja, bila je prodajnog karaktera.

DOGRADNJA SPORTSKE HALE

ZA HALU-PARE IZ BUdžETA

Sportska hala u Kostolcu u koju godinama nije ulagano, a koja se maksimalno koristi za sve sportove, uskoro ce biti dogradena. Kako nam je receno u Gradskoj mesnoj zajednici takva odluka je doneta zbog velike zainteresovanosti za korišcenjem hale, koja je dovela do toga da je ona popunjena u svim terminima, od 8 do 22 sata.

Aneks sportske hale obezbedice, uglavnom, prostor gimnasticarima. Sredstva su obezbedena iz budžeta, poceli su pripremni radovi, a do kraja gradevinske sezone hala ce biti pokrivena. Izmešten je i spomenik koji je zbog toga što se nalazio pored sportske hale, na ne baš prometnom mestu, godinama bio predmet skrnavljenja. Figura trkacice sada se nalazi ispred ovog sportskog objekta.

Komentarišuci stanje u fudbalu Stevan Crncevic, predsednik Izvršnog odbora GMZ Kostolac rekao je da je trenutna situacija loša.

-Padamo sve niže, iz lige u ligu, te cemo uskoro sa PD “TE-KO” Kostolac održati sastanak na kome cemo jasno definisati naše ciljeve u tom sportu, da bi dobili ono što finansijski možemo i hocemo. Nakon što iskristališemo ta pitanja bicemo otvoreni prema gradanima koji ocekuju odgovore, najavio je Crncevic.

NEREŠEN IMOVINSKO-PRAVNI STATUS OBJEKATA UZ OBALU

LEGALIZACIJA NASELJA "UŠCE"?

Prvi objekti podignuti na samom ušcu Mlave u Dunava podignuti su 1982. godine. Danas to “divlje” naselje ima oko 300 kuca. U naselju, u kome sem “vikendaša” ima i stalno naseljenih, funkcioniše voda, ali ne i struja, jer ovi objekti nisu legalizovani. LJudi iz naselja 1991. godine prikljucili su se na instalaciju Termoelektrane na Pepelištu.Milorad Macogovic, jedan od “vikendaša” kaže da do aprila 2002. godine, kada je “struja isecena” niko oko toga nije” pravio pitanje”. Prikljucak za struju ne mogu da dobiju, jer njihov imovinsko-pravni status, od ogradivanja zemljišta, pa do danas nije promenjen, tj. objekti nisu legalizovani.

- Mi smo tražili mogucnost legalizacije, želimo da stavimo strujomere i placamo naše dažbine. Oko 2000. godine JP “Kopovi i Termoelektrane” poslali smo zahtev za legalizaciju. Želeli smo da nam daju zemljište u zakup na odredeni broj godina, ali smo od njih dobili obrazloženje da prema elaboratu rudarskog instituta iz Beograda postoji opasnost od obrušavanja obodnih strana pepelišta. Mi smo želeli da prihvatimo i tu mogucnost, ali nismo uspeli. Ici cemo do kraja sa našim zahtevima, ako bude potrebno, cak do Medunarodnog suda za zaštitu ljudskih prava u Strazburu.

Macogovic kaže da je postojala realna opasnost od obrušavanja obale koju su naseljeni na “Ušcu” zaštitili kamenom ili betonom, napravili ulice od tvrdog materijala, a podzemna elektricna instalacija, koja se nekada koristila, i dalje postoji. Dok je bilo struje postojao je i jedan ugostiteljski objekat, kao i plaža na koju je leti dolazilo više stotina ljudi.

-To naselje moglo bi da bude turisticki atraktivno. Zanimljivo je za ribolovce a moglo bi da bude atraktivno i za kampere. Uzimajuci u obzir dolazak veceg broja turista zbog Viminaciuma, ovaj teren bi mogao da bude iskorišcen mnogo bolje nego što je sada, kaže Macogovic koji “zvanicno” živi u Petrovcu, ali najveci deo vremena provodi na Ušcu.

Ova prica, medutim, ima i drugu stranu. Mnogi žitelji Kostolca ne slažu se sa legalizacijom “divljih” naselja. Narocito im smetaju vikendice koje se nalaze preko puta naselja Kanal, zbog kojih, kako kažu, više ne mogu da izadu “na vodu”. Slicne primedbe imaju i ljudi koju su u blizini pomenutih naselja svoje zemljište morali da kupe.

U SUBOTU 15. SEPTEMBRA

AERO-MITING U KOSTOLCU

Tradicionalni aero-miting u Kostolcu ove godine održace se u subotu 15. septembra. Aero-klub "General LJubiša Velickovic" iz Kostolca ovu manifestaciju svake godine je organizovao poslednje subote u avgustu, na dan kada je poginuo general cije ime klub nosi. Ovaj dogadaj okupi na stitine pilota , desetinu generala i nekoliko stotina posetilaca, što uglavnom zavisi od vremenskih prilika. Aerodrom je na izuzetnoj lokaciji, pored Dunava, te je pilotima izazov sletanje na pocetak obale, kao na nosac aviona. Mnogim pilotima to je prilika da se oprobaju u veštini sletanja na takav teren. Sem razgledanja aviona i jedrilica posetioci ce imat priliku da vide ono što se smatra najatraktivnijim- akrobacije u vazduhu.

T.R.S.

TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC-EKOLOGIJA

ODSUMPORAVANJA DIMNIH GASOVA TE „KOSTOLAC B"

Usvajanjem zakona iz oblasti zaštite životne sredine u Srbiji je intenziviran proces usaglašavanja naše regulative sa regulativom Evropske unije. Jedan od najvažnijih segmenata ovog procesa odnosi se na mere zaštite vazduha smanjivanjem emisija zagadujucih materija na izvoru zagadenja. S obzirom da je doprinos termoelektrana ukupnoj emisiji zagadujucih materija u vazduh u dominantan, ocekuje se da ce se prvi zahtevi EZ u ovom domenu odnositi na objekte EPS-a, pri cemu ce, u narednom periodu, aktivnosti koje se odnose na smanjenje emisija sumpornih oksida kod postojecih TE imati prioritet.

Elektroprivreda Srbije i nadležno Ministarstvo, po predlogu novog Zakona o zaštiti životne sredine, moraju dati predlog mera za smanjenje emisija sumpornih oksida na postojecim blokovima, a do 2015. godine usaglasiti rad svojih objekata za zahtevima zakonske regulative sa aspekta smanjenja emisija štetnih materija u vazduh.

U okviru Nacionalnog programa zaštite životne sredine Republike Srbije, koji je donet u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine (Sl. Glasnik RS br 135/04), planirane su mere za održivi razvoj i upravljanje životnom sredinom u Republici Srbiji za narednih 10 godina. Jedan od prioritetnih ciljeva zaštite životne sredine u sektoru energetike, u periodu 2005.-2014. godina, je smanjenje emisije sumpornih oksida iz velikih postrojenja za sagorevanje kao što je TE Kostolac B i Termoelektrane Nikola Tesla A i B i novi termo kapacitet na kolubarski lignit približne snage 700 MNJ, a u cilju usaglašavanja sa zahtevima regulative EU (Direktiva 2001/80/EC ) za velika ložišta.

U cilju sagledavanja mogucih rešenja odsumporavanja TE EPS-a uradena je Studija "Pravci optimalnog smanjenja emisije sumpornih oksida iz termoelektrana Elektroprivrede Srbije" koja je definisala tehnicka rešenja za smanjenje emisije sumpornih oksida iz postojecih termoelektrana, dala predlog redosleda uvodenja odsumporavanja po elektranama, kao i dinamiku realizacije i potrebna finansijska sredstava. Prema rezultatima Studij,e navedene termoelektrane odredene su kao objekti na kojima bi izgradnja postrojenja za odsumporavanje dala najbolje rezultate u pogledu ukupnog smanjenja emisija sumpornih oksida TE EPS-a, a prva elektrana u kojoj ce se ugraditi sistem odsumporavanja je TE Kostolac B.

Da bi se sproveo postupak projektovanja i odabira najboljeg rešenja sistema odsumporavanja za TE Kostolac B, EPS je ugovorio izradu Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom, Studije opravdanosti sa idejnim projektom i Studije uticaja na životnu sredinu tog novog sistema sa Konzorcijumom koji sacinjavaju : Mašinski fakultet, Rudarsko geološki fakultet i NJorley Parsons iz Amerike sa Energoprojektom. Ove studije ce obuhvatiti sledece oblasti:

a. Studiju o mogucnostima snabdevanja krecnjakom za potrebe odsumporavanja dimnih gasova TE «Kostolac B»

b. Prethodna studiju opravdanosti sa generalnim projektom odsumporavanja dimnih gasova TE «Kostolac B», Studiju opravdanosti sa idejnim projektom odsumporavanja dimnih gasova TE «Kostolac B»

c. Prethodnu studiju opravdanosti sa generalnim projektom sistema za dobijanje, korišcenje i odlaganje gipsa iz postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova TE «Kostolac B»,

Završetak ovih studija se ocekuje do kraja godine a navedene studije ce predstavljati osnovu za izradu tendera za izgradnju postrojenja za odsumporavanje, koji se ocekuje da se pojavi iduce godine i na osnovu koga ce se izabrati ponudac za izgradnju i realizaciju projekta. Još uvek nisu sagledana potrebna sredstva ali se iz iskustva okolnih zemalja ocekuju da budu zamašna .

Termoelektrana "Kostolac B", poznata i pod nazivom TE "Drmno" nalazi se na desnoj obali reke Mlave i na oko 5 km od desne obale reke Dunav. Locirana je na teritoriji opštine Požarevac, koje je i najvece naseljeno mesto u njenoj okolini (sa 50.000 stanovnika), kao i varoš Kostolac sa približno 14.000 stanovnika, na cijoj teritoriji se nalazi TE „Kostolac A".

Termoelektrana se sastoji od dva bloka, B1 i B2, instalisane snage 2 dž 348,5 MNJ. Prvi blok pušten je u rad 1988. godine, a drugi 1991. godine. Istocno od termoelektrane, na udaljenosti od približno 1 km nalazi se površinski kop "Drmno", odakle se termoelektrana snabdeva lignitom koji karakteriše niska donja toplotna vrednost, relativno visok sadržaj vlage i pepela i sadržaj ukupnog sumpora oko 1.3%.

U cilju zaštite vazduha na blokovima ovih termoelektrana ugradeni su samo uredaji za precišcavanje dimnih gasova od cestica, elektrofilteri, ali nisu preduzete mere za smanjenje emisija sumpornih oksida, tako da njihove koncentracije u dimnom gasu višestruko premašuju dozvoljene vrednosti, kako domace, tako i regulative Evropske zajednice.

Za kostolacki lignit koji se sagoreva u termoelektrani nivo koncentracija SO2 u dimnim gasovima je 5000 - 7000 mg/m3 a specificna emisija sumpora je oko 30 kg/MNJh. To je bio i glavni kriterijum za izbor TE Kostolac B za prvu termoelektranu u EPSu u kojoj ce se ugraditi sistem za odsumporavanje.

Ovih dana je EPS-u i TE Kostolac B od strane obradivaca predstavljen nacrt Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom odsumporavanja dimnih gasova iz TE Kostolac B, kao i Studija o mogucnosti snabdevanja krecnjakom termoelektrane za potrebe sistema odsumporavanja. Obradivac je analizirao osam mogucih varijanti sistema odsumporavanja, ali je preporucio jednu za dalju reazradu u idejnom projektu. Strucnjaci EPSa i TE Kostolca su dali svoje primedbe na to rešenje, pa ce se posle otklanjanja tih primedbi Studija naci pred Strucnim savetom EPSa radi usvajanja i verifikovanja.

Cilj izrade ove dokumentacije je da se:

Sagleda tehnološki pouzdano tehnicko rešenje odsumporavanja dimnih gasova za TE Kostolac B primenom vlažnog krecnjackog postupka, kojim ce se obezbedi rad blokova u okviru granicnih vrednosti emisija sumpor - dioksida definisanih regulativom EU. U tom smislu ovaj nivo projekta treba da definiše postrojenja koja ce obezbediti rad blokova u okviru propisanih granicnih vrednosti emisija sumpor - dioksida u vazduh.

Realizacija projekta treba da bude zasnovna na tehnickom rešenju koje ce za rezultat imati skracenu dinamiku izgradnje, smanjene operativne troškove i rizike. Pri tome treba razmotriti najbolja svetska tehnološka rešenja u konkretnim lokalnim uslovima, uz korišcenje projektnog sistema i alata koji obezbeduju visoko kvalitetne i ekonomicne usluge,

Analizu bilansnih rezervi krecnjaka, realnih proizvodnih kapaciteta i mogucnosti rudnika da pouzdano zadovolje potrebnu isporuku za postrojenja odsumporavanja ove TE,

Sagledavanje potreba za gipsom i mogucnosti plasmana gipsa potencijalnim proizvodacima proizvoda od gipsa (gips-kartonskih ploca i sl.) koji su prisutni na našem tržištu,

Sagledavanje nacina dobijanja gipsa u prahu iz suspenzije gipsa, skladištenje gipsanog praha, ukljucujuci i utovarno mesto za isporuku gipsa daljem korisniku iz TE Kostolac B,

Sagledavanje nacina deponovanja gipsa, lokacije za deponovanje i sistema transporta do deponije za TE Kostolac B, a uz zadovoljenje uslova zaštite životne sredine u periodu do isteka radnog veka ove TE. U tom smislu ovaj nivo projekta treba da definiše i rešenje navedenog sisteme za TE na taj nacin da se na osnovu njega može saciniti tenderska dokumentacija koja ce obezbediti adekvatan izbor ponudaca po svim neophodnim tehnicko-tehnološkim i ekonomskim parametrima.

Izlazni parametri ovih studija treba da definišu idejno rešenje sistema za odsumporavanje dimnih gasova, potrebna sredstva za realizaciju tog posla i dinamiku gradnje i puštanja postrojenja u rad. U planovima EPSa je zacrtano da se sa izgradnjom postrojenja zapocne 2007., a da se završetak ocekuje do 2010 godine.

Sam sistem odsumporavanja se sastoji od postrojenja za precišcavanje dimnih gasova vlažnim postupkom, takozvano pranje gasova, sa suspenzijom krecnjaka, a što bi se obavljalo u delu postrojenja nazvanim abzorberom. Pranje gasova se vrši tako što se struja dimnog gasa uvodi u abzorber u kojem se u vidu kiše ili kapljica uvodi suspenzija krecnjaka i u tom procesu sumpor dioksid reaguje sa kalcijumom u krecnjaku i iz toga nastaje gips u vidu suspenzije, a koja se kasnije suši i odvozi u skladište gipsa, ili na mesto gde ce se deponovati i spremiti za kasniju upotrebu.Precišceni gasovi se vode u dimnjak i izbacuju u atmosferu.Jasno je da je za proces odsumporavnja potrebna velika kolicina krecnjaka koja se dovozi iz rudnika krecnjaka.

Suspenzija gipsa koja nastaje kao nusprodukt procesa odsumporavanja primenom vlažnog krecnjackog postupka je potencijalna sirovina za dobijanje gipsa. Pri tom kvalitet gipsa zavisi od više faktora, a prvenstveno od kvaliteta ulaznih sirovina (krecnjaka i vode). Da bi se obezbedio zahtevani kvalitet gipsa bice potrebno rekonstrisati i elektrofilter da bi se smanjila koncentracija cestica u dimnom gasu.

Samo postrojenje je velikih dimenzija, vrlo složene tehnologije, a sastoji se iz više celina kao što su: abzorber, zagrejac dimnog gasa, sistem pripreme suspenzije krecnjaka, priprema krecnjaka, pumpne stanice, sistema tretmana otpadnih voda , sistema za sušenje gipsa i skladištenje gipsa.

Cilj ovog investiranja je projektovanje, proizvodnja i izgradnja postrojenja za vlažno odsumporavanje dimnih gasova na TE Kostolac B. Izgradnja postrojenja ce doneti koristi u nekoliko sektora: društvenom, ekonomskom i sektoru zaštite životne sredine, a imace i sledece efekte na oblast u kojoj je smeštena termoelektrana:

- poboljšanje stanja životne sredine u regionu

- smanjenje prekogranicnog transporta zagadenja na što manju meru

- smanjenje mogucnosti pojave bolesti respiratornih organa kod stanovništva koje naseljava oblasti u okolini termoelktrane

- proizvodnja gradevinskog materijala koji se dobija kao nus produkt postupka odsumporavanja

Finalizacija projekta predstavljace trajni doprinos postupku implementiranja medunarodne regulative u oblasti smanjenja emisija sumpor dioksida.

Društvena korist ovog projekta se ogleda u sledecem:

- zapošljavanje radnika za potrebe lokalne proizvodnje

- zapošljavanje radnika tokom najintenzivnije proizvodnje

- zapošljavanje radnika za potrebe rada i održavanja postrojenja tokom dugorocnog perioda rada istog

- doprinos poboljšanja zdravlja stanovništva u okolini termoelektrane

Ekonomska korist projekta može se posmatrati sa nekoliko stanovišta:

- ekonomska korist kao rezultat zapošljavanja radnika koji ce proizvesti, izgraditi i upravljati radom postrojenja, a koji predstavlja dodatnu korist u odnosu na gore pomenutu društvenu korist

- direktna ekonomska korist kao rezultat proizvodnje i isporuke znacajne kolicine opreme od strane lokalnih proizvodaca

- postrojenje ce kao nusprodukt proizvoditi gips, a dobijeni gips ce biti komercijalnog kvaliteta, spereman za neposrednu upotrebu

Korist projekata u oblasti životne sredine je direktno povezana sa ekonomskom i društvenom korišcu, kao što se može zakljuciti iz prethodno navedenog. Sumpor dioksid u atmosferi je odgovoran za obrazovanje kiselih kiša. Na taj nacin smanjenje emisija sumpor dioksida utice i na smanjenje pojave kiselih kiša, rezultujuci u pozitivnom i merljivom doprinosu ocuvanju prirode.

Izgradnja ovog postrojenja je jedna od mnogih mera koje Elektroprivreda Srbije i Privredno Društvo TE KO Kostolac uvodi da bi se rešili ekološki problemi i znacajno zaštitila životna sredina u regionu i šire, a što je, pored proizvodnje elektricne energije primarni zadatak.

L.L.

FELJTON

TOPONIMI MANASTIRA RUKUMIJE

Izvor “Jerinac”

Naši putopisci zabeležiše: »Edna od ovih voda i za pice osobita, jer je laka, a zove se Erinac, koju je blaženopocivši knjaz Miloš opraviti dao, a druga se cešma zove Reduša, koja se u svakoj bolesti upotrebljava, a narocito se u ovoj vodi tamo dolazeci kupaju i bolesnici sa sviju strana k ovoj vodi dolaze, pa se i sada o tome svaki uveriti može.» Putujuci po Srbiji u prvoj polovini DŽIDŽ veka, 07.avgusta 1826.g. naš putopisac zapisa: « Kod ovog manastira jesu dve prekrasne cesme sa iscelitelnom vodom, narod dolazi i isceljenija pocertava.» Na žalost ti izvori postoje, autenticni, a vode nema, presušili, tehnološki procesi u ovom kraju ostaše dužnici.

Izvor «Sv.Petka»

Pored ova dva znamenita izvora, postoje još dva izvora obeležena i urbano sredena, ali su bili marginalizovani u odnosu na prva dva, cak nisu ni zabeleženi ni u jednoj publikaciji. Nalaze se na severnoj strani Gaja i pocetku toponima Starci. Cine prirodnu granicu ova dva atara svojim vodotokom. Izvor u severozapadnom uglu Gaja sa cesmom ugradenom u betonskom pravougaonom zidu i na gornjem delu ikona Bogorodice sa Isusom Hristom u narucju. Izvesno vreme nije radio, ovih dana voda ponovo tece, ali pored obeležja izvorskog. NJegov nastanak nije poznat.

Izvor «Vardarska cesma»

Drugi izvor je nešto severnije u prirodnom koritu koje se pruža istocno prema Selištu i omedava Gaj sa Starcima. Bio je ozidan opekom u luku, razrušen je krajem prošlog veka i njegova opeka je ugradena u manastirske objekte.

Presušio je sedamdesetih godina i danas nema vodu. NJegov nastanak nije poznat osim što se nalazi na ataru Gaj - Starci. Najcešce je služio vinogradima za prskanje vinograda, koji ga okruživaše nekada. NJegov zaboravljeni naziv danas, od ranije- Vardarska cesma. Naziv Vardarska cesma je dobio 1915. godine, kazivanjem starih Solunskih ratnika i njihovih potomaka. Pripremama Srpske armije u odbrani od Austrougara septembra 1915. godine duž Dunava, od Beograda do Rama, bile su smeštene njene sve tri armije, na prvoj liniji. „U rezervi armijskoj pored drugih ratnih jedinica bio je i drugi bataljon Vardarskog pešadijskog puka smešten u Cirikovcu. On je u svom puku imao specijalni vod artiljerije protivu aeroplana", zapisa Živko Pavlovic u knjizi „Rat Srbije sa Austrougarskom"... 1915. godine. Taj specijalni vod po kazivanju, bio je smešten na kraju Gaja i pocetku Staraca blizu pomenutog izvora. Tu i danas postoje ostaci tri rova za pomenute topove, protiv aviona. Prilikom bivakovanja citava dva meseca do proboja Austrougara, 9. oktobra 1915. godine kod Kostolca, „Vardarci" u meduvremenu sazidaju cesmu na izvoru koji je opsluživao njihove potrebe. Meštani sela Bradarca zato kasnije i nazvaše po njima, Vardarska cesma.

Iz neobjavljene monografije “Selo Drmno Toponimi”, Slavoljub Stojadinovic

NARODNI MUZEJ POŽAREVAC

PROJEKAT „BRANICEVO’’

- Zapoceta istraživanja na arheološkom lokalitetu “Todica crkva”

Veoma su retka naselja koja u svojoj prošlosti imaju kutlurno-istorijsku slojevitost kakvu ima Kostolac. Sa kontinuitetom života od osam milenijuma, Kostolac predstavlja pravu riznicu civilizacijskih tragova u kojima se reflektuju najznacajnije balkanske i evropske kulture. Uža i šira teritorija Kostolca obiluje lokalitetima i prvorazrednim svedocanstvima iz svih istorijskih epoha. U tom smislu je od posebnog znacaja završetak Sopotskog brda, tj. zaravan na izdanku Sopotske grede, levo od reke Mlave, koji se kao najviša tacka izdiže iznad današnjeg sela Kostolac, poznatog po velelepnoj zadužbini kapetana Todica. Ovaj plato na suštinski, ali i simbolican nacin, sublimira kulturno-istorijsku vertikalu Kostolca.

Ishodi dosadašnjih arheološko-istorijskih pro-ucavanja pokazuju da se prvi tragovi života pojavljuju tokom 6. milenijuma i traju kontinuirano, sve do savremenog doba. Arheološko-istorijski znacaj Kostolca sa rimskim gradom Viminacijumom, stavio je u drugi plan ostale, ali ne i manje znacajne i poznate kulturno-istorijske vrednosti ovog kraja. Pre svega, protoistorijske i autohtone kulture, kao i znacajno razdoblje iz srpske srednjevekovne istorije, poznatije kao „grad i episkopija Branicevo’’. Iako zapostavljene u srpskoj kulturi i javnosti, u evropskim strucnim krugovima su još pocetkom 20 veka postale eponimne kulture u svim enciklopedijama i strucnim recnicima, poznate pod nazivima kultura „Kostolac-Baden’’ iz 3. milenijuma pre naše ere kao i „episkopija Branicevo’’ iz DŽ-DŽI v.

U cilju daljeg ocuvanja kulturno-istorijskih vrednosti ovog kraja, Narodni muzej u Požarevcu je pokrenuo naucni projekat „Branicevo’’ u saradnji sa Arheološkim institutom iz Beograda, a pod rukovodstvom dr Marka Popovica. Osim naucnog karaktera, s ciljem lociranja srpske episkopije Branicevo, ciljevi projekta su znatno širi i složeniji i usmereni ka oživljavanju i revitalizaciji kompleksnog kulturno-istorijskog jezgra skoncentrisanog oko „Todica crkve’’, gde je nekada bilo sedište srpske episkopije Branicevo.

Glavni deo projekta, arheološka istraživanja na lokalitetu „Todica crkva’’ („Mali Grad’’), Narodni muzej u Požarevcu zapoceo je 10. septembra u okviru bedema ranovizantijskog utvrdenja. Istraživace se i unu-trašnje strukture gde se ocekuje pouzdana stratigrafija slojeva, prostori sa tragovima arhitekture radi otkrivanja eventualnog položaja bazilike iz 6. veka, kao i mogucnost poznije srednjovekovne episkopske crkve. Istraživanja bi trajala oko 30 dana u ovoj godini, sa tendencijom da, uz podršku Ministrastva kulture RS, prerastu u sistematska.

L.L.

SLIKE STVARANE U ZAVICAJU

RABROVO

-U organizaciji Udruženja gradana “Žanki u cast”iz Rabrova i Centra za kulturu “Veljko Dugoševic”iz Kuceva, u Galeriji doma kulture u Rabrovu, 29. avgusta je,otvorena samostalna izložba slika i crteža autorke LJiljane Mirkovic-Vuckovic koja je rodena u Kucevu,a detinjstvo provela u Požarevcu i Novom Sadu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku kostima u Beogradu. Od 1989.godine živi u NJujorku gde se bavi slikarstvom,dizajnom i poezijom. Do sada je imala cetiri samostalne i isto toliko kolektuvnih izložbi. Izlagala je u Požarevcu,Kucevu,Beocinu i Rabrovu. . .

Izložbu je otvorila likovni kriticar i istoricar umetnosti i kustos galerije ,,Milena Pavlovic Barili’’ Požarevac, Jelica Milojkovic, koja istakla da su radovi slikarke LJiljane Mirkovic-Vuckovic nastali u tehnici ulja na platnu vezani za staru mitologiju gde postoji vecita borba izmedu dobra i zla.Autor je ovo predstavio na svojim slikama u vidu andela i demona.

-Izložene slike nastala su u poslednja dva meseca prilikom mojeg boravka u zavicaju i to je nešto potpuno novo za mene. Ranije sam bila ispirisana predmetima koji me okružuju,bilo je to jedno realisticko slikarstvo,medutim odlucila sam da postanem arhitekta mojeg sanjarenja, kaže autorka LJiljana Mirkovic-Vuckovic.- Ove slike su prožete duhom nostalgije i snovidenja i sama moja ispiracija tekla je na osnovu jednog snažnog i dubokog emotivnog osecanja,jer i pored boravka u Americi, obicaje i kulturu svoga naroda nisam zaboravila. Ulje na platnu i crteži osvajaju duhovnim,tajanstvenim poigravanjem ljudskim osecanjima,senkama i svetlošcu koje se nalaze u bicu svakog coveka. Slikarstvom je pocela da se bavi od malih nogu i slikanje je njena najveca ljubav. Magistar pevanja i interpetator sprske narodne muzike, Jelena Deretic pevala je nekoliko svojih pesama iz svog bogatog repertoara,a LJiljanine pesme kazivala je Dragana Lazic.

LJiljana Mirkovic-Vuckovic planira da se više posveti slikanju,a uz slikanje kako kaže, može da se i napiše koja pesma.

LJ.Nastasijevic

DECENIJA I PO GRADSKOG ŽENSKOG HORA “BARILI” IZ POŽAREVCA

AMBASADOR SRPSKE KULTURE

- Centralni rodendanski koncert na dan Svetog Arhandela

- Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu RS obezbedilo novac za kupovinu novih kostima Horu “Barili”

- Hor “Barili” spreman za peto gostovanje u Austriji, cetvrto u Becu

Gradski ženski hor “Barili” u Požarevcu osnovan je pocetkom poslednje decenije prošlog veka, a tekuce 2007. godine proslavlja jubilarnu deceniju i po slavnog postojanja, “poplocanog” visoko umetnickim pevackim umecem.

Od osnivanja, do današnjih dana, GŽH “Barili” amaterski je, ali, sudeci po ostvarenjima u minulim godinama, njegova je bitna karakteristika visoka profesionalnost, o cemu najbolje svedoce ocene i utisci strucne kritike i publike, i to u zemlji i inostranstvu: celoj bivšoj Jugoslaviji, Austriji, Madarskoj, Bugarskoj, Francuskoj, Italiji, Slovackoj i Grckoj.

Predvodi ga mr Katalin Tasic, umetnicki direktor i dirigent Hora, zajedno sa sekretarom, suprugom Slavoljubom Tasicem, a pod pokroviteljstvom SO Požarevac.

ANTOLOGIJA SRPSKE DUHOVNE MUZIKE U BECU

Jubilarna godina u životu i radu Gradskog ženskog hora “Barili”, sa domom pod Cacalicom, još od januarskih dana ispunjena je aktivnostima “obojenim” rodendanskom radošcu petnaestogodišnjeg srpskog amasadora kulture iz Po-žarevca.

Obeležavanje decenije i po zapoceto je posetom Republici Srpskoj, ucestvovanjem na Banjaluckim horskikm susretima, zatim, predstavljanjem u koncertnoj kuci Madlenijanum, zajedno sa Zoltanom Kodeljom i Aleksandrom Vujicem, a krajem tekuceg meseca Hor “Barili” pevace po cetvrti put u carskom Becu. Nastupice u katedrali “Sent Peters”, zajedno za pojcem Dragoslavom Pavlom Aksentijevicem.

Medutim, centralni rodendanski koncert bice privilegija Požarevljana. Najavljen je za 21. novembar, dan Svetog Arhandela, kada je 1992. godine bracni par Tasic ucestvovao u prvim koracima GŽH “Barili”, osnovanog na inicijativu SO Požarevac, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, sa sedištem u opštinskom zdanju.

Poslednji dogadaj u kalendaru nastupa Hora “Barili” bio je proteklih dana, u okviru manifestacije Narodnog muzeja Požarevac, sa našim istaknutim pojcem Dragoslavom Pavlom Aksentijevicem, sa kojim Barili saraduje duže od jedne decenije i sa kojim se priprema da ponovo zaseni Becku publiku.

-Želimo da u Becu prikažemo malu antologiju srpske duhovne muzike od 14. veka do savremenih autora i to cemo uciniti zajedno sa proslavljenim Pavlom Aksentijevicem, istice sekretar GŽH “Barili”, Slavoljub Tasic, i dodaje:

-Ovo gostovanje je ideja našeg velikog prijatelja i donatora LJube Brajkovica, Srbina koji živi i radi u Becu, i koji nam je vec bio domacin. Inace, sredstva za ovo gostovanje i održavanje veze sa našom dijasporom, Horu “Barili” obezbedilo je Ministarstvo za javnu upravu i samoupravu Republike Srbije, koje je odobrilo i sredstva za kupovinu novih kostima.

Amaterizam na akademskom nivou

Gradski ženski hor “Barili” u Požarevcu okuplja devojke starije od petnaest godina, koje u uzvišenu umetnost, osim ljubavi prema pesmi, objedinjuje dirigentska palica mr Katalin Tasic. Ona, iako svake godine suocena sa smenom clanica hora, i ponovnim uvežbavanjem novih upisnica, satima svakodnevnog rada, upornošcu i ljubavlju, vec deceniju i po istrajava sa velikim uspehom.

-Naš je hor amaterski od samog pocetka, ali je na najznacajnijim scenama u zemlji i inostranstvu pokazao vrhunski profesionalni nivo, što dokazuju i naša priznanja i pozivi za gostovanje Hora “Barili” u zemlji, inostranstvu, kao i u najznacajnijim televizijskim emisijama RTS- a, prestižnim manifestacijama... Od samog nastanka hora, do danas, zadržali smo visok profesionalni i neophodan akademski nivo, koji uvek nastojimo da unapredujemo, istice sekretar Hora, Slavoljub Tasic.

Inace, u proteklih petnaest godina, kroz GŽH “Barili” prošlo je više od 400 devojaka, i upravo to smenjivanje clanica tokom svake godine zahteva dodatno angažovanje, veliki napor i sate svakodnevnog rada.., o cemu dirigent Katalin Tasic kaže:

-Upravo tako... Recimo, pre neko vece imali smo veliki koncert, a uz to pripremamo turneju, gostovanje u Becu, a istovremeno nam tece i prijem novih clanica, jer se devojke zbog daljeg školovanja retko zadržavaju duže od cetiri godine. To je sudbina svakog hora u manjim gradovima. Sve vreme je prisutan istinski “živ” rad. Dok se jedan sastav priprema za izlazak na koncertnu scenu, drugi sastav, podmladak, se još uci disanju, sedenju.., prvim koracima na putu stasavanja za prvi nastup. Ipak, to ne ogranicava mogucnosti Hora, jer se kao dirigent toj neminovnosti suprotstavljam upornim svakodnevnim radom.

A. Maksimovic

HOR BARILI - 36. NA SVETU

Jedan od dokaza kvaliteta Gradskog ženskog hora “Barili” Požarevac jeste i trideset i šesta pozicija na rang listi pedeset naj-uspešnijih ženskih horova sveta, koju je nacinila Svetska horska federacija.

UMETNICKI DIREKTOR I DIRIGENT GŽH “BARILI”, MR KATALIN TASIC

Katalin Tasic rodena je 1959. godine u Zrenjaninu. Diplomirala je na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu, na kojem je u klasi prof. Darinke Matic- Marovic magistrirala dirigovanje. Docent za hor i horsko dirigovanje postala je 1998. godine na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu, Odeljenje u Kragujevcu.

Za svoj umetnicki rad nagradena je specijalnom dirigentskom nagradom žirija horskog takmicenja “Bela Bartok” u Madarskoj (1996. godine), Zlatnom znackom KPZ Srbije (1994.) i Poveljom kulture KPZ Požarevac (1993.). Trenutno je vanredni profesor za hor i dirigovanje na Filološko- umetnickom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

Nagrade

Najvažnija priznanja našeg proslavljenog GŽH “Barili” su: plaketa na Festivalu omladinskih horova Srbije u Novom Pazaru (1993. godine), Oktobarska nagrada Požarevca (1994.), Specijalna nagrada Umetnickog saveta Medunarodnog horskog takmicenja ‘’Bela Bartok’’ u Debrecinu (Madarska 1994), treca nagrada žirija Medunarodnog horskog takmicenja u Varni (Bugarska 1995), zlatna medalja na Petom medunarodnom horskom festivalu u Rimu (1998), dve srebrne medalje na Prvoj olimpijadi horova u Lincu (Austrija 2000), srebrna medalja na Medunarodnom horskom takmicenju u Budimpešti (2003).

Barili u evropskoj metropoli

Gradski ženski hor “Barili” iz Požarevca vec je u više navrata osvojio Austriju i carski Bec, pripremajuci se sada za cetvrtu posetu ovoj evropskoj metropoli.

Od tih umetnickih pohoda požarevackog Hora, pre svega, podsecamo na koncert održan 2002. godine, zajedno sa horom Beckih decaka, institucijom starijom od pola veka, i Muškim horom “Muzik ferajna”, u Zlatnoj sali beckog “Muzik ferajna”.., u najistaknutijem koncertnom prostoru sveta, i to, kao jedini hor iz Evrope. a, prema recima kritike, i najpripremljeniji hor, sa najsloženijom literaturom i snažnim utiskom na sceni.

Inace, prva poseta hora “Barili” Austiji nacinjena je pre sedam godina, kada je požarevacki Hor ucestvovao na Svetskoj horskoj olimpijadi u Lincu, medu 350 horova iz 60 zemalja, i osvojio dve srebrne medalje. Od tada posete ovom velikom evropskom centru ne jenjavaju, jer je GŽH “Barili” iz Požarevca nepovratno osvojio brojne poslenike kulture...

MIROLJUB STOKIC, ZAMENIK PREDSEDNIKA SO MALO CRNICE

SELJACI CRNCE, DRUGI SKIDAJU KAJMAK

Miroljuba Stokica, zamenika predsednika Skupštine opštine Malo Crnice zatekli smo, u svom dvorištu u Kuli, pored kazana, kako, sa komšijom i kolegom, odbornikom, pece "šljivu". Ništa lošije ne "pliva" u politici. Po profesiji je trgovac, ali se nikada nije bavio tim poslom. Tri generacije Stokica bave se stocarstvom, imaju petnaest grla krupne stoke, obraduju cetrnaest hektara zemlje na kojoj uzgajaju stocnu hranu. Aktuelna problematika niske otkupne cene mleka pogada i Miroljuba, kao jednog od cetiri najveca proizvodaca mleka u selu,

- Prodajem oko 2,5 tone mesecno, ali otkupna cena je sramotna. Poslednja isplata bila je oko šesnaest dinara po litru, bez premije od dva dinara, koju placa država. “Salford" diže cene vadeci se na sušu, a seljak od toga ne dobija ništa. Izgleda da je suša pogodila njih, a ne seljaka. Mi hranimo i muzemo, a "Salford" skida kajmak. Mi, nažalost, nismo uspeli da napravimo udruženje odgajivaca stoke. Nemamo nacina ni da utvrdimo kvalitet mleka, jer od toga zavisi cena, vec to radi samo jedna zainteresovana strana. Mleko koje ja odnosim može da bude bez bakterija, ali kada se uzme uzorak iz bazena u kome se sakuplja na hiljade litara, to niko ne može da utvrdi. Mislim da mora da postoji nezavisna laboratorija, kako niko ne bi bio oštecen.

Sve u svemu, uspevamo da se održimo samo zahvaljujuci velikom radu u koji smo ukljucili i decu, koja idu u osnovnu školu i odlicni su ucenici, bez ijedne cetvorke, pohvalio nam se Miroljub i dodao da mnogi seljaci u emisijama za poljoprivrednike prikazuju svoju savremenu mehanizaciju i govore da je kupljena od poljoprivrede, precutkujuci koliko je clanova porodice na radu u inostranstvu.

U Demokratsku stranku uclanio se 2000. godine i ubrzo postao predsednik Mesnog odbora, a pre toga formalno je, kaže, bio clan Demokratske stranke Srbije.

- Od povratka iz Vukovara, sa ratišta, gde smo se vodili kao dobrovoljci, a u stvari bili mobilisani, postao sam protivnik režima koji je vladao devedesetih godina, kaže Miroljub i dodaje da je u politiku ušao jer je želeo da vlast bude bliža gradanima. Nisam želeo da ja "budem nešto", vec da se promene neki ljudi, kaže.

U politici, najviše me nervira kada oni koji su se nauživali samo zato što su bili komunisti, postadoše velike demokrate i evropejci, kaže Miroljub "bez dlake na jeziku".

- Kada sam ja bio mlad , zapamtio sam samo komitete, gde se sve rešavalo tajno, "preko veze". Zato ja kada se vratim sa sednice pricam meštanima kakve su odluke donete, o cemu su odbornici raspravljali, jer mislim da svaki gradanin treba da zna šta opštinska, a i republicka vlast radi. Voleo bih da moj rad doprinese da se seljaku pomogne. Jesenas, posle promene vlasti prvi put Agrarni fond u Opštini funkcioniše, i radi ono što treba da radi. Uveli smo subvenciju od deset evra, po osemenjenoj kravi. Sem toga ovaj kraj treba svoju buducnost da traži i u turizmu, napominje Stokic.

T.R.S.

NA PROŠLONEDELJNOM ZASEDANJU SKUPŠTINE OPŠTINE MALO CRNICE

BEZ KVORUMA

- Od 29 odbornika na sednicu došlo 14

- Pored jednog odbornika vladajuce koalicije (NS), sednici nisu prisustvovali ni odbornici opozicije-SPS-a, SRS-a i PSS-a

Na poziv predsednika Bojana Uroševica, odbornici Skupštine Opštine Malo Crnice trebalo je prošlog petka da razmatraju i usvoje izveštaje o realizaciji budžeta u proteklih šest meseci ove godine i o radu Ustanove za decu predškolskog uzrasta "14. oktobar" u školskoj 2006-2007. godini. Takode, u dnevni red ovog zasedanja uvršteni su i programi rada Predškolske ustanove za period 2007-2008., kao i zaštite uredenja i korišcenja poljoprivrednog zemljišta. Planirano je da Skupština usvoji i donese više odluka i rešenja znacajnih za funkcionisanje i nesmetan rad lokalne samouprave i javnih preduzeca i ustanova ciji je osnivac Opština.

Pošto sednici, od ukupnog broja odbornika (29), nije prisustvovala potrebna vecina (15), vec se pozivu odazvalo samo 14 odbornika, predsednik Uroševic konstatovao je nedostatak kvoruma i odložio zasedanje. U izjavi novinarima on je napomenuo da mu sve ovo lici na pocetak izborne kampanje za predstojece lokalne izbore, jer " pored jednog odbornika iz vladajuce koalicije koji nam je nedostajao za rad i odlucivanje, sednici nisu prisustvovali ni odbornici iz opozicije odnosno SPS-a, SRS-a i PSS-a, rekao je Uroševic.

- Ja pravi razlog nedolaska na sednicu odbornika Novice Avramovica iz Nove Srbije koja je u sastavu vladajuce koalicije u Skupštini, ne znam. Na koalicionim sastancima koje smo držali u pripremi ovog zasedanja nije bilo nagoveštaja ovakvog ponašanja, naprotiv stekao sam utisak da ce se Skupština bez problema održati, zato sam je i zakazao. Narednih dana videcemo šta je to sprecilo ovog odbornika da se ne pojavi na sednicu, da li je možda promenio stranku ili je Nova Srbija promenila svoj stav i odnos oko ucešca u koaliciji? Inace, pitanja na dnevnom redu odloženog zasedanja nisu bila nimalo teška, naprotiv radilo se o tekucim pitanjima znacajnim za funkcionisanje Skupštine. Nikakvih personalnih rešenja, smena ili imenovanja nismo imali u vidu, izjavio je Uroševic.

Nemogucnost obezbedivanja kvoruma za rad Skupštine nužno namece pitanje nije li aktuelna vladajuca koalicija u Malom Crnicu ostala bez vecine i šta ce se desiti posle 10. septembra koji je zakonski rok za održavanje redovne sednice Skupštine?

--Ja sam optimista, nemam i nisam imao utisak da cemo ostati bez vecine. Videcemo šta je u pitanju. Tacno je da je poslednji, zakonski rok za održavanje ove sednice bio 10. septembar. Sednicu, nažalost, nismo uspeli da održimo do tog vremena i o tome cemo obavestiti nadležno Ministarstvo koje ce verovatno preduzeti odredene mere, istice predsednik Skupštine.

Da podsetimo: u Velikom Gradištu, upravo zbog nefunkcionisanja Skupštine odnosno neodržavanja sednica i pasivnosti odbornika duže vreme od tri meseca, Ministarstvo za lokalnu samoupravu uvelo je nedavno privremene mere.

S.E.

POSLEDNJA VEST

PRINUDNA UPRAVA - REALNOST ?

Bojan Uroševic, predsednik SO Malo Crnice juce je za naš list izjavio da stranke koje su cinile vecinu u lokalnom parlamentu nisu uspele da se dogovore i održe sednicu do isteka zakonskog roka, 10.septembra.

- Razlog neuspeha dogovora su veliki apetiti Nove Srbije, rekao je Uroševic , i dodao da su sada moguca dva "scenarija":

- Danas cu uputiti predlog Vladi Srbije za uvodenje prinudnih mera, koje bi mogle biti donete vec na sednici Vlade najavljenoj za cetvrtak. Druga mogucnost je da Vlada odredi novi rok za održavanje sednice Skupštine opštine, najavio je Uroševic.

Da podsetimo, poslednja sednica SO Malo Crnice održana je 11. juna.

T.R.S.

U MALOM CRNICU PRIPREME ZA NIP

INVESTICIJE ZA PREPOROD OPŠTINE

Predsednici saveta mesnih zajednica i direktori javnih preduzeca opštine Malo Crnice razgovarali su prošle nedelje sa predsednikom Opštine Miodragom Dragancetom Markovicem na temu pripreme budžeta za 2008. godinu i projekata kojima bi se konkurisalo za Nacionalni investicioni plan Republike Srbije. Predstavnici MZ pozvani su da postave pitanja o eventualnim nejasnocama , kako bi Opština Malo Crnice definisala one projekte koji su od važnosti za njene žitelje..

Strateški prioriteti, cijem ostvarenju treba da doprinesu projekti koji ce se finansirati sredstvima NIP-a u 2008. su, kako je odredila Vlada Srbije, razvoj infrastrukture koja ce doprineti održivom ekonomskom razvoju, poboljšanju životnog standarda, smanjenju siromaštva, zavisnosti od klimatskih promena ili zaštiti i ocuvanju životne sredine. Sledi povecanje zaposlenosti, zatim projekti usmereni na obrazovanje, sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za rast i povecanje konkurentnosti nacionalne ekonomije i tehnološki razvoj, a kao posebna celina izvajaju se projekti kojima je cilj ruralni razvoj.

Juce je bio zadnji dan za dostavljanje predloga u Opštinu a krajnji rok za konkurisanje za NIP je 1. oktobar.

Što se tice kriterijuma na osnovu kojih se biraju projekti za finansiranje sredstvima NIP-a, na prvom mestu nalazi se stepen uticaja na ostvarivanje prioriteta NIP-a i znacaj projektaali i njegova ekonomska opravdanost i sprovodljivost. Uzimace se u obzir i uticaj na životno okruženje, rodnu ravnopravnost, razvoj informatickog društva, medunarodne integracije…

Sa ovim i drugim odredbama Vlade na sastanku su upoznati predstavnici mesnih zajednica, a predsednik opštine posebno je skrenuo pažnju na to da su NIP i ravnomerni regionalni razvoj najvažniji pravci za Opštinu Malo Crnice. Kao jedan od prioriteta izvdvaja se završetak industrijske zone kojom bi se povecao broj zapslenih u opštini, rekao je Markovic, naglasivši da su kapitalne investicije gasovod, vodovod i kanalizacija.

- Mi moramo da usmerimo pažnju na velike projekte koji ce imati znacaj za sve žitelje. Manje projekte kao što su lokalni putevi i sitnija sredivanja moramo da rešavamo sami ili konkurišemo kod nadležnih ministarstava. Takode, moramo da vodimo racuna i o tome da jednu trecinu sredstava za sve projekte koji budu odobreni, moramo da obezbedimo sami., rekao je predsednik opštine Malo Crnice i najavio sastanak sa direktorima škola, javnih preduzeca i drugih institucija koji ce izneti svoje probleme i predloge za njihovo rešavanje.

Sa pripremom budžeta za narednu godinu krenulo se na vreme i svi rokovi bice ispoštovani, rekao je predsednik Opštine, dok je nacelnik za trezor podsetio da bi vec trebalo raditi predloge za finansiranje iz budžeta, te da je rok za njihovo dostavljanje 21. septembar. On je ponovio da bi za budžetske investicije trebalo ostaviti manje popravke, a vece projekte ostvariti kroz Nacionalni investicioni plan.

T.R.S.

ZAVRŠEN 16. FESTEF U KUCEVU

CUVARI KULTURNOG NASLEÐA

- Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i medija Republike Srbije i Skupštine opštine Kucevo, u gradu na Peku završen 16.Festival televizijskog etnološkog filma pod nazivom FESTEF koji je trajao od 29.avgusta do prvog septembra l lPrikazano je 11 domacih i stranih filmova. Dobitnik ovogodišeg Gran pri Festivala ,,Zlatni pastir'' je film ,,BICIKLOM,MEDOM I...100-TE'',autora Zorana Milenovica

Festival televizijskog filma FESTEF,prvi put održan je u Kucevu 1991.godine, u okviru Smotre izvornog narodnog stvaralaštva ,,Homoljski motivi’’. Iduci u susret novom vremenu,organizatori Smotre prvi su uvideli neophodnost postojanja jednog ovakvog festivala u našoj zemlji. S druge strane bila je to logicna nadogradnja Smotre ciji je cilj ocuvanje i prikazivanje kulturnog nasleda našeg naroda, ali sada na savremen nacin, kroz zapise filmske i televizijske kamere.

- Ocenjujuci etnološke, autenticne vrednosti i kreativna i strucna dostignuca i ove godine postignut je visok nivo u produkciji televizijskog etnološkog filma. Pregledajuci prispele filmove Ocenjivacka komisija je došla do zakljucka da je solidnog kvaliteta kako u umetnickom, tako i u tematskom. Posebno se ukazuje na znacajnu produkciju koja je nastala u lokalnim televizijama. Osveženje na FESTEF-u predstavljao je i dobro koncipiran program filmova Radio televizije Vojvodine, koji su svojim strucnim i profesionalnim pristupom temama stvorili nove kriterijume za produkciju kvalitetnog etnološkog filma, cime ce bitno uticati na proizvodnju drugih televizijskih stanica. U amaterskoj konkurenciji prijavljeno je 11filmova. Primetno je da se javlja niz novih tema koje ce, kao i ranijih godina, inspirisati profesionalce da obrate pažnju i na te aspekte narodne kulture. I ove godine znacajnu podršku Festivalu je pružila „Zastava film”, ostvarujuci visokoprofesionalno projekciju filmova, iako su filmovi bili snimljeni u razlicitim tehnikama, kaže predsednik žirija, Stevan Jovicic.

U konkurenciji stranih filmova ucestvovali su Centar za kulturu Tivat, Crna Gora, Javni servis BiH, TVR Timisoara, Rumunija, Marko S Film, Skopje, Makedonija, Alternativna televizija Banja Luka, BIH, RT Republike Srpske, Banja Luka, Forum teatar, Istocno Sarajevo, TV CG Podgorica, Crana Gora.

U filmovima su prikazani razni elementi tradicionalnog života u domenu materijalne, duhovne i socijalne kulture, transformacije tradicionalnog u savremeno, kao i pojave koje karakterišu savremenost.

Gran pri Festivala «Zlatni pastir» dodeljuje se filmu «BICIKLOM, MEDOM I ... DO 100-TE», autora ZORANA MILENOVIcA, u režiji ELIDE STOIC u proizvodnji Radio televizije Zajecar, zbog originalnog, vedrog i šarmantnog pristupa u prikazivanju odnosa u porodici koja je afirmiše kao osnovnu celiju društva, pre svega je istaknut odnos medusobnog poštovanja svih clanova, a posebno glave porodice vedrog devedesetogodišnjaka koji se priseca svoje mladosti bez patetike.

«Srebrni pastir» za etnološki film dodeljuje se filmu «NEK SE PJEVA BAJRAM JE», autora SVETLANE AZANJAC u režiji SLOBODANA SIMOJLOVIcA, u proizvodnji Radio televizije Srbije, za nadahnuto i vispreno realizovan film o proslavljanju Bajrama u Novom Pazaru.

«Srebrni pastir» za najbolju režiju dodeljuje se SVETLANI PAROŠKI za film «GRAÐANJE» u proizvodnji Radio televizije Vojvodine, za kreativnu i upecatljivu realizaciju pravog dokumentarnog filma o umetniku konceptualisti koji svoju umetnost gradi pronalazeci inspiraciju u prirodi.

«Srebrni pastir» za najbolji scenario dodeljuje se VIKTORU FIGUROVSKOM za scenaristicki pristup u filmu «NOVOSADSKE DRVOREZBARSKE RADIONICE» u proizvodnji Radio televizije Vojvodine, za sveobuhvatan pristup u prikazivanju zanemarenog segmenta visokog zanatstva koje prelazi u umetnost.

«Srebrni pastir» za najbolju kameru dodeljuje se ŽIVOMIRU MIHAJLOVIcU za film «LJUBICA» u proizvodnji Šumadija filma, za stilizovanu fotografiju koja se uklapa u ambijent.

«Srebrni pastir» za najbolji amaterski film dodeljuje se filmu «TRIPUT DAJ, PAS’ UDAJ» autora DOBRIVOJA I DOBRILE PANTELIC, iz Donje Brezovice, za kreativan pristup u prikazivanju muzicke tradicije Podgorine.

«Srebrni pastir» i Povelja CEDRIC DALLIER za najbolji strani film «RIBAR ÐORÐE RAZGONI MRAK», autora VLADIMIRA PEROVIcA u proizvodnji Centra za kulturu Tivat (Crna Gora), za ostvareni vizuelni izraz u jednom posebnom ambijentu, sa asocijacijama na vreme u kome živimo, ali i poštovanje tradicionalnih vrednosti koje cine identitet našeg naroda, medu kojima je slava najznacajniji element.

«Srebrni pastir» za najbolji amaterski film strane proizvodnje dodeljuje se filmu «PO POTONJOJ», autora MILOŠA CEPICA, iz Pljevalja (Crna Gora), za istraživacki rad i otkrivanje novih pojedinosti vezanih za Vladiku Petra Petrovica NJegoša.

Ocenjivacka komisija ceneci visoke umetnicke domete ostvarene u filmovima u konkurenciji, postupajuci po Pravilniku, odlucila je da dodeli i sledeca specijalna priznanja:

Specijalno priznanje filmu «DIVINA IZ VIMINACIJUMA», autora JELENE ANÐELKOVIC, u proizvodnji Arheološkog instituta SANU, za originalnu ideju u tumacenju nastanka najlepše freske sa Viminaciuma.

Specijalno priznanje filmU «ZLATONOSNI PEK» , autora DEJANA RADULOVICA u proizvodnji TV Avala Beograd, za pristup temi o ispiranju zlata u okolini Kuceva.

Specijalno priznanje filmu «MRTVO MORE» autora MARIJE STOJNIC u proizvodnji Akademije umetnosti BK za originalan i kreativan pristup temi koja govori o nestajanju srpskog sela.

Specijalno priznanje filmu «ROMSKO JELO» autora NADICE VASIC u proizvodnji RTV «Krajina» Negotin, za prikazivanje jednog segmenta nekadašnjeg života Roma.

Specijalno priznanje filmu «:CUVARI» autora DANIJELE NIKOLIC u proizvodnji RTV «Krajina» Negotin za edukativnu rekonstrukciju jednog segmenta narodne kulture u kome su glavni akteri deca.

Specijalno priznanje filmu „SVETLOST ONOG SVETA”, autora NOVICE SAVICA u proizvodnji RTS _ Studio Požarevac, za prikazivanje obicaja paljenja privega u Laznici.

Specijalno priznanje filmu „PANAÐURI - KUCEVO”, autora NADE BELEGIŠANIN, u proizvodnji Radio Televizije Vojvodine, za prikazivanje Homoljskih motiva koji su postali tradicija medu stanovnicima Kuceva poput sabora.

Specijalno priznanje filmu „BOŽIc DOLAZI NA KONJU”, autora VUJADINA MICUNOVICA u proizvodnji VFC «Zastava film» Beograd, za prikazivanje božicnih obreda u Vojvodini, koji su pored ocuvane tradicije pretrpeli i odrdenu transformaciju.

Specijalno priznanje filmu „KAKO SMO POGREŠNO RAZUMELI ETNO”, autora IVANA PEŠUKIcA i DANILA PAŠKVANA u proizvodnji Etno film pikcrs, za originalnu ideju u pokušaju definisanja etnološkog filma i pojma etno.

Specijalno priznanje filmu „TVOJE USNE KO PUPOLJAK RUŽE”, autora TRAJANA TODORANA u proizvodnji Radio televizije Vojvodine - program na rumunskom jeziku, za prikazivanje tradicionalnih umetnickih vrednosti koje neguju Rumuni u Vojvodini.

Specijalno priznanje filmu „POSLEDNJA POTOCARA NA LIKORDI”, autora MIRJANE CVORIC u proizvodnji Televizije Šabac, za prikazivanje života vezanog za vodenicu koja je nekada bila centar društvenog života.

Specijalno priznanje filmu „MLADENCI - ZDRAV KAO DREN”, autora MILOLJUBA MILOŠEVICA u proizvodnji Televizije Bor, za rekonstrukciju obicaja vezanih za proslavljanje Mladenaca, koji oznacavaju pocetak proleca.

Specijalno priznanje filmu „DINAR CRN, A KONJI VRANI”, autora BRANKA STANKOVICA u proizvodnji Radio televizije Srbije, za prikazivanje tradicionalnog nacina transportovanja koji je i pored savremenih tehnickih mogucnosti ostao ocuvan do danas.

Specijalno priznanje filmu „BOSANSKI LONAC”, autora DINA KASALA u proizvodnji BHT1 Sarajevo (Bosna i Hercegovina), u kome je na kreativan i originalan nacin povezano vezovanje u jedno mitološko bice i savremeni život.

Specijalno priznanje filmu „EMANUIL - S’ NAMA BOG”, autora HADŽI RATKA RADANOVICA u proizvodnji Alternativne televizije Banja Luka, u kome se afirmiše srpska pravoslavna crkva kao osnovni pokretac ocuvanja identiteta srpskog naroda posle teških godina rata.

Žiri je takode dodelio i specijalno priznanje za dugogodišnji istrajan rad na stvaranju i negovanju etnološkog filma:

LJUBICI STOJADINOVIc iz Žagubice .

- Dobiti Gran pri ,,Zlatni pastir’’ za autore je postala stvar prestiža i nesporna potvrda kvaliteta. -Tako se iz godine u godinu povecao broj prikazanih domacih ostvarenja, bilo da su delo profesionalaca ili amatera, a ove godine imali smo i veci broj filmova stranih produkcija,naglasila je direktor Cetra za kulturu Jasmina Blagojevic i dodala da danas, nakon skoro deceniju i po, sa ponosom možemo da kažemo da nema televizijske ili filmske kuce, muzeja ili amatera, koji bar jedan svoj film nije prikazao u Kucevu.

Oni koji su jednom došli na FESTEF, po pravilu dolazili su i svake naredne godine. Nije mali broj filmova koji su nakon nagrada u Kucevu ovencani i nagradama na slicnim festivalima u inostranstvu. Iako se održava u maloj sredini, FESTEF je jasnim programskim smernicama zadobio uvažavanje strucne i naucne javnosti.

LJ.Nastasijevic

STRUCNJACI SAVEZA DRUŠTAVA INŽENJERA I TEHNICARA OPŠTINE POŽAREVAC

NEZAOBILAZNI U PRONALAŽENJU NAJBOLJIH REŠENJA

Savez društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac nadomak je trece decenije svog postojanja i okupljanja inženjera i tehnicara u sedam strukovnih društava i preduzecu SDITOP “Projekt”.

Za dvadeset i osam godina SDITOP je aktivnim zalaganjem iznedrio rešenja za brojna pitanja od vitalnog znacaja za poboljšanje kvaliteta života, ostvarivši zapažene rezultate, o cemu govore i brojna priznanja i nagrade.

Angažovanje ove “vojske” strucnjaka iz godine u godinu tece uzlaznom linijom, ocenjuje predsednik Saveza društava inženjera opštine Požarevac, diplomirani inženjer mašinstva Srdan Filipovic.

O Generalnom projektu vodosnabdevanja

Jedan od projekata u cijem finalizovanju svojim idejama ucestvuju i strucnjaci Saveza društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac je Generalni projekat vodosnabdevanja Požarevca do 2030. godine. Investitor projekta je JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac, a predlog idejnog rešenja pripremljen je na Institutu za vodoprivredu “Jaroslav Cerni” iz Beograda.

Sredinom jula meseca tekuce godine, JKP “VIK” organizovao je javnu prezentaciju idejnog projekta i pozvao lokalne strucnjake da daju svoje mišljenje o predloženom rešenju.

Savez društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac odazvao se pozivu i organizovao radni sastanak, na kojem je okupio tridesetak svojih strucnjaka. Oni su se pocetkom avgusta sastali u prostorijama Kluba IT u Požarevcu i detaljno razmotrili predloženi Projekat.

Proistekle zakljucke i sugestije sa sastanka, formirana Radna grupa u sastavu: Vladislav Marinkovic, Aleksandar Avramovic, Branko Mijatovic, Velibor Popovic, mr Branislav Šuhartovic, Slavomir Lazarevic, Živka Radovanovic, Miroljub Trifunovic i Srdan Filipovic, predala je investitorima i autorima Projekta na dalje razmatranje, a s ciljem da se pomogne u izradi i pronalaženju najboljih rešenja za Generalni projekat vodosnabdevanja Požarevca do 2030. godine.

Predstojece tribine i savetovanja

U Savezu društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac intenzivno teku i pripreme za tribine i savetovanja, usmerene na iznalaženje najefikasnijih infrastrukturnih rešenja.

-Cilj organizovanja svih tribina i savetovanja, kao i redovnih mesecnih sastanaka, je da se pronadu rešenja za infrastrukturne probleme, koji se pojavljuju u svim opštinama našeg regiona, kao i da se pronadu vidovi njihove realizacije.., istice predsednik SDITOP-a, Srdan Filipovic, na kraju svog drugog mandata na mestu predsednika Saveza.

Inace, od osnivanja pa sve do današnjih dana, SDITOP se bavi problematikom koja je važna za podrucje Opštine Požarevac, i to, prvenstveno u oblastima planiranja komunalne infrastrukture, uvodenja novih tehnologija, uštede svih vidova energije, oblasti ekologije i zaštite životne sredine, održavanja sredstava rada, obrazovanja i strucnog usavršavanja. Planirane aktivnosti SDITOP ostvaruje posredstvom savetovanja, okruglih stolova, tribina, prezentacija i predavanja, na koje se okupljaju eksperati, inženjeri i tehnicari svih struka iz Požarevca i cele Srbije. Do kraja tekuce godine u SDITOP-u ce biti organizovano više zanimljivih tribina i savetovanja.

Prva u tom nizu je serijal tribina naslovljen “Naša ekološka stvarnost”, koji pocinje vec krajem tekuceg meseca i na kojem ce biti razmatrane sledece teme: voda, problematika odlaganja i tretmana otpada i zdrava hrana.

Iduceg meseca u SDITOP- u najavljuju tribinu sa temom “Ušteda elektricne energije u domacinstvu i industriji”, a za novembar u planu je savetovanje naslovljeno “Korišcenje pepela iz termoelektrana “A” i “B” “, koje je predvideno da tece kroz dva pristupa problemu, prvi pristup je sa industrijsko- privrednog pristupa i drugi sa aspekta ekologije i zaštite životne sredine.

Uz sve to pokrenuce se i redovna mesecna okupljanja strucnjaka iz resornih oblasti na nivou Saveza,s ciljem da se obezbedi efikasniji rad i bolje obradivanje strukovnih pitanja.

-Znacaj ovih skupova je da se na strucan i strukovan nacin ponude odgovori i zakljucci za rešavanje važnih pitanja i da ta ponudena rešenja nadu prakticnu primenu, istice Srdan Filipovic, i zakljucuje:

-Zadatak Saveza inženjera i tehnicara opštine Požarevac ostaje da svojim radom, i u narednim godinama, da još veci doprinos lokalnoj i regionalnoj zajednici.

A. Maksimovic

PREDSEDNIK SDITOP- A, SRÐAN FILIPOVIC

DOPRINOS LOKALNOJ ZAJEDNICI

"Radom i angažovanjem, a, pre svega, pokrenutim akcijama u ovoj godini, SDITOP ce dati još veci doprinos lokalnoj zajednici. Kroz strukovni prilaz problemima, Savez se trudi da se pitanja od opšteg znacaja za gradane opštine Požarevac i okoline, obrade na strucan i strukovni nacin. Odabrane teme iz infrastrukturne problematike bice adekvatno obradene, zato što SDITOP okuplja zaista strucne ljude, koji pokazuju istinsko interesovanje i ulažu trud i napore da ucestvuju u pronalaženju rešenja za probleme koji su od životnog interesa za naš grad, opštinu i okrug- istice predsednik Saveza društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac, Srdan Filipovic, diplomirani inženjer mašinstva, inace, na kraju svog drugog mandata na mestu predsednika Saveza.

2007. GODINA JUBILARNA U KALENDARU PREDUZECA "SDITOP PROJEKT"

DECENIJA RADA I VIŠE STOTINE PROJEKATA

U okviru Saveza društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac formirano je i preduzece SDITOP Projekt, koje je ove godine proslavilo svoj prvi veliki jubilej, deset godina postojanja i rada.

Ta je decenija protekla u uspešnom poslovanju i cak dve stotine pripremljenih projekata.

Cestitke za svoj rad preduzece je dobilo od mnogih poslovnih partnera, jer je prva decenija rada protekla u uspešnom poslovanju i plodnom radu koji se meri stotinama projekata.

Inace, preduzece SDITOP Projekt uspešno vodi Slaviša Lazarevic, dipl. inž. elektrotehnike, okupljajuci strukovne ljude Saveza inženjera i tehnicara, koji svoj rad prakticno realizuju kroz projekte preduzeca, koje je dugogodišnjim uspešnim poslovanjem izborilo svoje mesto na tržištu i steklo prepoznatljivost u delatnosti projektovanja, nadzora i izgradnje.

VISOKA TEHNICKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA POŽAREVAC

NOVA USMERENJA ATRAKTIVNA ZA PRIVREDU

U okviru drugog upisnog roka, na Visokoj tehnickoj školi strukovnih studija Požarevac prošlog cetvrtka u jednom danu završeno je polaganje kvalifikacionih ispita iz matematike, hemije i biologije za 52 buduca studenta, koliko je bilo prijavljenih. Što se tice pocetka školske godine, ucionice su pripremljene za prijem novih studenata, svi racunari u školi su umreženi, bice omoguceno korišcenje interneta, što ce profesorima koristiti tokom predavanja. Biblioteka sa oko tri hiljade naslova je takode spremna, umrežena su cetiri racunara tako da studenti pored knjiga mogu da koriste i literaturu ostalih strucnih biblioteka i samim tim proširuju svoje znanje. Trenutno u školi se obavlja septembarski ispitni rok koji ce trajati do 20. septembra, a potom sledi i oktobarski,- do petog oktobra.

KORAK DO UPISNE KVOTE

- Što se tice prijavljenih studenata, podsecanja radi, u prvom upisnom roku bilo je 132 studenta, korisnika buyeta i 53 samofinansirajucih. To je ukupno 185, mi smo dobili od Ministarstva prosvete dozvolu da upišemo 280 studenata, što prakticno znaci da je ostalo 95 mesta, a u drugom upisnom roku prijavljena su 52 kandidata. Od toga na elektrotehnickom 13, na mašinskom 17, na tehnološkom 7 i na agronomiji 15, što je ukupno 52 studenta. Mi se nadamo da ce svi ovi studenti da polože prijemni ispit i da se u toku sledece nedelje upišu na Visoku tehnicku školu strukovnih studija. Znali smo da ima odredenih problema sa brojem studenata koji se prijavljuju i upisuju iz prostog razloga što je poslednjih godina smanjeno interesovanje za upis na tehnicke struke, a povecano je interesovanje za ekonomske, pravne, organizacione nauke i slicno. Dodatni problem je taj što i dalje postoje fakulteti koji drže svoja isturena odeljenja, jer fakulteti još uvek nisu prošli akreditaciju, oni ce to uciniti ove godine i tek tada njima ce biti zabranjeno da drže isturena odeljenja po Srbiji, odnosno van sedišta fakulteta. To znaci da ce biti smanjen i broj isturenih odeljenja u Požarevcu i okolini koji odvlace odredeni broj studenata. Dozvolu za rad dobilo je svega šest škola, a ostale koje imaju problema oko same administracije dobice ih u naredna dva meseca. Naša Škola je i kod akreditacije i kod Komisije za dozvolu za rad bila usmeno pohvaljena da ipak održavamo neki nivo koji je zadovoljavajuci za visoke škole strukovnih studija. Samim tim škole ce poceti da formiraju organe upravljanja po novom zakonu o visokom obrazovanju. Mi do sada, kao i ostale škole koje još uvek nisu dobile dozvolu za rad, radimo na osnovu stare dozvole i upisujemo studente u Visoke tehnicke škole. Napomenuo bih da samim ovim upisom mi nismo razocarani, ima tu nešto više od 230 studenata, bice u oktobru prelaska sa drugih fakulteta jer poslednjih godina pokazalo se da se studenti upisuju na fakultete, a potom prelaze na visoku školu, ili jednostavno iz drugih škola dolaze kod nas jer im se više isplati da studiraju u svom gradu. Zbog svega toga ja se nadam da cemo mi imati tih 280 studenata do pocetka školske godine, kaže Vladan Culakovic, direktor VTŠ Požarevac.

MOGUCNOSTI BRŽEG ZAPOŠLJAVANJA

Požarevacka Visoka tehnicka škola ima nova usmerenja koja su atraktivna za privredu. U prvom redu to su Racunarske tehnologije i Projektovanje racunarom na elektro i mašinskom smeru koji ce narednih godina tek pokazati koliko su interesantni za studiranje.

- Sa takvim jednim profilom studenti ce verovatno lakše doci do posla jer znamo da danas tehnologije napreduju i da vecina firmi rad bazira na racunaru kako bi posao bio olakšan. Dobro je to što su deca uvodenjem kompjutera u osnovne i srednje škole savladala odredene operacije i odredene programe, tako da svršeni srednjoškolci vec imaju neka predznanja i uz dalje upoznavanje programa i racunara mogu sa uspehom da ih koriste i za posao. Ovo je Visoka škola, znaci bice nadogradnje na ono znanje iz srednje škole, tako da ti studenti koji završe ovo usmerenje mogu sutradan da se ukljuce u sve procese rada u svim preduzecima. Sa druge strane, na poljoprivrednom smeru takode imamo jedno interesantno usmerenje vezano za zaštitu bilja koje do sada nije postojalo na Višoj školi, i tu ima dosta interesenata. Ove godine dosta ih se prijavilo, a znajuci da u Branicevskom okrugu postoji veliki broj poljoprivrednih apoteka i da ce mnoge od njih morati ili da preusmere svoju delatnost, ili da se ugase jer bez inženjera zaštite bilja nece moci da rade. Pogodnost je i to što studenti po završetku trogodišnjih studija dobijaju zvanje inženjera zaštite bilja i moci ce da rade u poljoprivrednim apotekama, a oni koji žele da se usavršavaju moci ce da izaberu neku od specijalizacija u okviru Zaštite bilja i da na taj nacin dobiju jedan stepen više škole od one koja se dobija samim trogodišnjim školovanjem. Ekologija je i dalje aktuelan smer koji ima usmerenje Zaštita životne sredine, i ove godine vec u prvom upisnom roku je popunjen. Zakonska regulativa je takva da svako preduzece koje je svojom delatnošcu potencijalni zagadivac okoline morace da ima jednog inžinjera koji ce da sanira i predlaže tehnologije i radnje koje ce zaštiti njihovu sredinu. Tehnološki odsek je takode interesantan, sve više je malih privatnih porodicnih preduzeca koja se bave preradom mleka, mesa, voca i povrca tako da ce za ovu struku biti sve više posla, zavisno kako se bude razvijala ta grana privrede. Naša Škola je uglavnom zamišljena da u buducnosti školuje kadar koji ce biti sposoban da samostalno obavlja neku od delatnosti, bilo u elektrotehnici, mašinstvu, tehnologiji ili agronomiji što mi smatramo da je i u skladu sa politikom države i sa potrebama Branicevskog okruga. Da se otvori što više manjih i porodicnih preduzeca i firmi, a samim tim stvarace se i nova radna mesta, objašnjava direktor Culakovic.

Prema njegovim recima, od prvog oktobra ove godine studije na Visokoj tehnickoj školi pocinju po novom nastavnom planu i programu za prvu godinu. - Za razliku od dosadašnjih studija, predavanja i vežbe su organizovani tokom celog dana, studenti su prakticno angažovani cetrdest sati nedeljno. U pitanju je rad u Školi, rad kroz predavanja i vežbe i jedan deo rada koji ce morati kod kuce da odrade tako da sve to ulazi u cetrdesetosatnu radnu nedelju cime se studenti približavaju ljudima koji su zaposleni. Interesantno je i to da prestaje da postoji Studentska organizacija u ovom obliku kakav je sada, osniva se Studentski parlament. Vec su preduzeti odredeni koraci, napravljeni su statuti, pravilnici, potrebno je da se izvrši primopredaja izmecu starog i novog rukovodstva organizacije. Studenstki parlament od oktobra pocinje aktivno da ucstvuje u radu Škole obzirom da ce imati i predstavnike u najvišim organima upravljanja u Školi. To ce omoguciti studentima da kvalitetnije ucestvuju u radu Škole i da sa svojim predlozima pomognu usavršavanje svojih kolega, i da pomognu nama kao profesorima ukazivanjem na naše greške i propuste, kako bi stekli što vece znanje u okviru trogodišnjeg studiranja, napominje direktor Vladan Ðulakovic.

M. Kuzmanovic

IZBORI U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

MIROSLAV MILETIC PREDSEDNIK SKUPŠTINE

Ovih dana u Beogradu su održani izbori za predsednika Skupštine Privredne komore Srbije. Na to mesto izabran je generalni direktor Koncerna zdrave hrane "Bambi-BANAT" iz Požarevca, Miroslav Miletic.

Miletic je,inace, godinama jedan od neosporno vodecih privrednika,a njegov kolektiv "Bambi" u mnogo cemu evropska firma. Istovremeno, "Bambi" je od skoro samog osnivanja bio najbolja firma u požarevackom kraju.

S.R.

POCINJE ASFALTIRANJE PUTA VELIKO GRADIŠTE - POŽAREVAC

OSAM MILIJARDI ZA 32 KILOMETRA

Jedna od do sad najvecih investicija u opštini Veliko Gradište je nesumnjivo rehabilitacija puta Veliko Gradište Požarevac, dužine 32 kilometra, uz napomenu da su tri kilometra vec asfaltirana.

Po recima zamenika predsednika opštine Veliko Gradište Zlatka Šulovica koliko je ovo ozbiljna investicija svedoci i podatak da ce rehabilitacija asfalta koštati oko osam milijardi dinara.

Prakticno, asfaltiranje je pocelo, jer je u toku izrada planske dokumentacije koju treba da uradi Institut za puteve Srbije. Put finasira Republika Srbija iz Nacionalnog investicionog programa. Oko investicije ostvarena je apsolutna saglasnost svih relevantnih subjekata. Put je izuzetno važan zbog velikih turistickih ambicija koje postoje u nekoliko opština Dunavske magistrale.

S.R.

POŽAREVAC

POSKUPEO HLEB

Od nedavno i u gotovo svim prodavnicama Požarevca hleb je poskupeo. Prema informacijama iz "Žitostiga" cena stiškog hleba je 29 dinara i 50 para,a polu-belog 27 dinara.

Kljucni razlozi za poskupljenje ove životne namirnice su u višoj ceni struje, brašna i energenata za proizvodnju. U proseku oni su poskupeli cak za neverovatnih sto odsto. Inace, cena hleba je ostala ista pune tri godine.

U "Panefinu" cena crnog hleba po vekni je 28 dinara. Pekara "Lilic" podigla je cenu belog hleba sa 25 na 28 ,a polubelog sa 20 na 24 dinara.

D.N.

POCELA ŽETVA JARIH USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

MRŠAVI PRINOSI

U drugoj polovini avgusta preovladivalo je promenljivo oblacno vreme sa temperaturom vazduha iznad prosecnih vrednosti za ovo doba godine i cešcim padavinama. Zbog visokih temperatura i suše tokom godine ubrzana je i skracena vegetacija svih useva, tako da ce njive koje su predvidene za setvu strnih žita na vreme biti slobodne za obradu i pretsetvenu pripremu. Pošto su suša i visoke letnje temperature skratile vegetaciju poranila je žetva soje i suncokreta, a poljoprivredni proizvodaci su krenuli i sa berbom kukuruza.

Prinosi kukuruza su vrlo varijabilni. Tamo gde je ispoštovana agrotehnika podbacaj ce biti manji nego na parcelama gde to nije ucinjeno. Preme recima Siniše Stojšica, strucnog saradnika za zaštitu bilja,pored nepovoljnog dejstva usled nedostatka vlage i nezapamceno visokih temperatura podrucje Stiga i Pomoravlja zahvatila je i malo poznata bolest - crvenilo kukuruza. Uzrocnik još nije dovoljno poznat, ali su štete velike. Napadnute biljke ili ne formiraju klip ili, ako je klip formiran zrno je sitno i bez hranjive vrednosti. Bolest se i ranije javljala, ali u ovoj godini došlo je do jakog izražaja. Nema neosetljivih hibrida, osim što je kod nekih manje ili više izraženo ovo oboljenje.

"Suncokret koji je na podrucju Branicevskog okruga posejan na oko 5.000 hektara požnjeven je sa 20% od ukupno zasejanih površina i prosecan prinos se krece oko 1.800 kilograma po hektaru. Soja je požnjevena sa 10% od ukupno posejanih površina, a prosecan prinos je oko 1.000 kilograma po hektaru," istice Stanislava Stankovic, strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu "Stig" Požarevac.

Nešto cešce padavine koje su na podrucju Branicevskog okruga prisutne u poslednje vreme dobrodošle su zbog poboljšanja stanja zemljišne vlage i to ce pogodovati samoj obradi i pretsetvenoj pripremi zemljišta za setvu strnih žita.

D.D.

MILENA FEST

Reci: “Posle ovako uspešno pripremljenih i održanih Igara, lepo je i casno biti Požarevljanin širom Srbije!”, sadržane u izjavi Dušana Vujicica, predsednika Opštine Požarevac listu “Rec naroda”, ogledalo su realno dostignutog nivoa LJubicevskih konjickih igara - turisticko sportske manifestacije 44. put održane u Požarevcu.

To je rezultanta svekolikih kreativnih i organizacionih prodora u vajanju brenda, koji ce po mišljenju ministra Milosavljevica na svoj nacin doprinositi popravljanju imidža Srbije.

Maštovitim pratecim sadržajima LJKI, vec drugu godinu svoju originalnu boju pridružuje Projekat “ULICA KULTURE”, koji nadahnutim programom pleni pažnju publike i poslenika kulture. Po zamisli Ranka Milinkovica, autora projekta i pod geslom “Kultura nije privezak, vec kljuc života”, uz podršku Upravnog odbora i rukovodstva Fondacije Milenin dom - Galerija Milene Pavlovic Barili, kao i Opštine Požarevac i Organizacionog odbora LJKI, ostvaruju se sadržaji koji afirmišu kulturne vrednosti grada. Citav projekat dobija na znacaju ukljucivanjem i kooperativnošcu Narodnog muzeja i Narodne biblioteke “Ilija M Petrovic” u Požarevcu. Time “ULICA KULTURE” postaje motiv za nove ideje, ali iznad svega afirmaciju mladih talenata i izraz poštovanja stvaralaca cije delo pripada kulturnoj baštini i tradiciji našeg naroda.

Složen i ambiciozan projekat, koga život, vec drugu godinu za redom potvrduje kao realan i potreban.

Otvatrajuci “Ulicu kulture ‘07” mr Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika Opštine Požarevac i predsednik organizacionog odbora 44. LJKI, izmedu ostalog, istice:

“Sa velikim zadovoljstvom konstatujem da “Ulica kulture” postaje tradicija u okviru LJKI koje su najprepoznatljiviji brend Požarevca i celog ovog kraja... “Ulica kulture” je nešto što nas posebno raduje i želimo da iskoristimo ovaj divan prostor i stvaralaštvo porodice Barili. Bez institucija Galerije, Muzeja i Biblioteke, to ne bi bilo moguce. Nadam se da cemo svake godine imati sve bogatije sadržaje u okviru “Ulice kulture” i sa zadovoljstvom proglašavam manifestaciju otvorenom!”

U MILENINOM DOMU

Od 28. avgusta do zakljucno 01. septembra u Mileninom domu vladala je svecana atmosfera koja je pulsirala kulturom, energijom stvaralaštva i izuzetnom pažnjom publike koja nije štedela aplauze.

Burom aplauza publika je nagradila ucesnike programa u Mileninom domu, i to:

• Dr Nikolu Šujicu, docenta Akademije likovnih umetnosti u Beogradu,

• Slavišu Radovanovica, književnika,

• Petra Arbutinu, glavnog urednika “Derete”,

• Etno grupu “Lazarice” sa art direktorom Ðordem Jankovicem,

• Sanju Martinovic, pobednicu 17. festivala muzicke omladine Evrope - gost iz Vrnjacke Banje,

• Zorana Pavlovica, violinistu - pobednika Festivala Carevcevi dani - Veliko Gradište i delu orkestra “Serbija” Novice Stojimirovica,

• Bendu i vokalno-instrumentalnom ansamblu, pod umetnickim vodstvom Mladena Nicica i Ilije Rajkovica, profesora i ucenika Srednje muzicke škole “Stevan Mokranjac” u Požarevcu,

•Recitatorima Požarevacke gimnazije,

• Gitaristima iz klase profesora Mladena Nicica,

• Polaznicima “Male škole portreta” (16 ucenika) u Mileninom domu, pod vodstvom slikara i istoricara umetnosti Željka Ivanovica iz Velikog Gradišta,

• Medijatoru svih veceri Ranku Milinkovicu.

PUBLIKA

Svih veceri naši sugradani i gosti u Mileninom domu uocljivo su vracali osmeh na lice, družeci se pre i posle programa. Posecenost i pažnja publike koja nije krila veliko zadovoljstvo sadržajem i kvalitetom programa, nisu jedino znak podrške autoru, organizatorima i realizatorima programa. To je i znak da padaju u vodu sve nazovi teorije o tome da naš narod nije zainteresovan za kulturne vrednosti, vec za one koje nose pecat “novokomponovanih”.

AMBICIOZNO I REALNO

Vladica Milic, predsednik Upravnog odbora Fondacije Milenin dom - Galerije Milene Pavlovic Barili:

“Kada je Upravni odbor prošle godine razmatrao i usvojio projektne linije programa rada za 2007. godinu, mnogi su bili spremni da sadržaj oznace kao preambiciozan i time nerealan. Medutim, angažovanjem uprave, marketinga i Upravnog odbora, projekti se uspešno realizuju. Licno sam impresioniran rezultatima “Ulice kulture” kroz podršku publike i ljudi iz oblasti kulture. Naš strateški cilj, ambicioznije otvaranje Galerije prema publici i svetu ostvaruje se uspešno. Rezultati govore da su programski projekti našli potvrdu u životu.”

NEMA STAJANJA

Radoslav Stanojevic, upravnik Fondacije Milenin dom:

“Analize pokazuju da su projekti iz programa rada pun pogodak. O tome govore izložbe Mileninih radova u Novom Sadu, Cacku i Vrnjackoj Banji. Tu je i podatak da smo u maju ove godine ostvarili rekord od 7.200 posetilaca Galerije.

... Na našu veliku radost pecat posebnog uspeha ponela je i “Ulica kulture”. U jeku smo priprema i 11. medunarodnog bijenala “U svetlosti Milene”, manifestacije od prvorazrednog i šireg znacaja. Dalja organizaciona, strucna i marketinška aktivnost usmerena je na realizaciju Programa, pa nemamo razloga da ne ocekujemo nove uspehe.

Ranko Milinkovic, organizator marketinga Fondacije i autor projekta “Ulica kulture ‘07”:

“Projekat “Ulica kulture” bez podrške vec navedenih institucija, osnivaca, Upravnog odbora, uprave, publike i medija, ostao bi mrtvo slovo na papiru. NJegovo oživotvorenje, opšta komunikacija, forma i sadržaji i na ovaj nacin pokazuju koliko umemo da poštujemo vrednosti kulture, bogatstvo talenata i stvaralaštva uopšte. Srecan sam što smo na oltar dragocenosti naše kulturne baštine - delo Milene Pavlovic Barili položili te vrednosti. cini mi se da posle ove dve godine možemo razmišljati i o još vecem projektu.

M.M.

KOZERIJA

HUMORISTA KOD SVETOG PETRA

Umre anonimni pisac kozerija za kojim su velike potrage bile dok je pripadao zemaljskom životu. Naime, u njegov trag nisu mogli da udu ni ljudi ni sudije, ni krivi ni dužni, ni lepi ni ružni. Niko.

Lepo i srdacno ga doceka Sveti Petar, gore, na nebu. Humoristi zastade dah u grlu,zna da se gore sve, ama baš sve zna.

- Kaži mi, molim te, da li ti je iko ko te nije voleo ili pravio smicalice, ostao dužan?

- Nije, Sveti Petre. Ja sam se vešto krio, živeo sam u drugom gradu.

- Je li, bogati, što u kozeriji okrnji gitaru onom politicaru kad on svira samo za svoju dušu i na uvce ponekod mladoj ženi.

- E, Sveti Petre, nije on naivce ko što se misli. Zna taj gde se davoli jašu. Eto, ima cetiri lokala,skupocenu jahtu, vikendicu na moru, i kucu i stan u jednom gradicu Istocne Srbije, plus službeni stan u Beogradu. I sad je sve u redu samo moja kozerija mu sveta. E, pa, nece biti!

- Dobro, humoristo, a što ti zapade za pero i onaj što ima 17 stanova. On je za Ginisa?

- E, Sveti Petre, taj kad dode na nebo, imacete sa njim razgovore u tomovima. To nisu njegovi, to su stanovi mnogih lokalnih politicara koji se vode na njegovo ime. On dobija i proviziju za pretpljeni strah!

- A što si dirao onu bracu kad se oni bore za pravdu?

- Ma, kakva pravda, oni se bore za pun džep para . Eto, samo u prošloj godini imali su preko dva milionceta platu zajedno. Toliku platu nema te ni vi, ni Gospod Bog.

- Nama i nisu potrebne pare. Mi volimo cestite ljude.

- Ali oni su skitonoše i skutonoše isluženih politicara. Završili fakultete pa vršljaju li vršljaju. Kažu njihovo je za doveka lokalno carstvo.

- Presešce im, - rece Sveti Petar.

- Ponovite to više puta, jao što to volim da cujem, više puta,mnogo puta, bezbroj puta...

Po Milivoju Mici Ilicu

LAZARIZMI

- U Srbiji bela kuga, u Americi - crnci!

- I mi konja za kobilu imamo!

- Kad konj ne moŽe viŠe da trCi, ide u priplod. Kad Covek viŠe nije za priplod -džogira!

- DanaŠnji Neron zapali pola Evrope!

- Zemlja je prenaseljena. Uskoro neCe biti mesta za stajanje!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 31.08.2007.do 07.09.2007.godine u porodilištu opšte bolnice Dr."Voja Dulic " u Požarevcu rodeno je 18 beba ,12 decaka i 6 devojcica.

Sinove su dobili :

Stevic Jasmina i Zoran iz Dubravice , Obradovic Aleksandra i Slaviša iz Kuceva , Miladinovic Sanja iz Požarevca, Vasic Milica i Dimitrijevic Bojan iz Požarevca, Jankovic Lidija i Bojan iz Dubravice, Tomic Danijela i Misic Stojan iz Osanice, Petkovic Lela i Staniša iz Drmna, Momcilovic Anita i Milovanovic Saša iz Simiceva, Ilic Ivana i Ivan iz Kuceva , Pantic Biljana i Petrovic Zlatko iz Požarevca, Ðordevic Zorica i Dragan iz Požarevca , Milic Maja i Duško iz Golupca,

Kcerke su dobili :

Pasuljevic Mirjana i Babic Zoran iz Neresnice, Budak Dragana i Aradinovic Sadver iz Požarevca , Zenelji Zuhra i Salihi Emsud iz Požarevca, Pouckovic Jasna i Dragan iz Požarevca, Pekic Marina i Svetomir iz Poljane, Vlahovic Jelena i Mijatovic Željko iz Šetonja,

NAGRADA ZA CVECE NE VENE

Bašta Meri i Mice Tomica je velika svega dva ara, ali na njoj je lepo ukomponovano više stotina biljnih vrsta. I prostrane terase su prava riznica, gde se pored ostalog, nalaze saksije sa 120 vrsta kaktusa. Oboje cine svojevsrno ogledalo ljubavi prema prirodi i uravnoteženog osecanja za sve njene draži.

Mi kao jedinke, nismo u mogucnosti da bitno doprinesemo lepšoj slici grada u kome živimo. Ali, ako se ne predamo unapred, vec svako od nas uredi svoje dvorište, terasu ili balkon, eto sveukupno lepšeg grada i zdravije životne sredine. Pre tridesetak godina ovakvu akciju je pokrenuo grad Beograd, a odmah za njim i Požarevac. Tacnije, pre 27 godina akciju je pokrenulo Društvo prijatelja prirode “LJubimac” u suorganizaciji sa našim listom. Kako je ove godine, iz ko zna kojih razloga “LJubimac” zatajio, naša Redakcija, ne želeci da prekida lepu tradiciju dužu od cetvrt veka, nastavila je akciju izbora najlepše uredenog dvorišta, šireci je van atara opštine Požarevac na celo podrucje Branicevskog okruga. Iz broja u broj su objavljivane slike lepih dvorišta, a kako je leto na izmaku Redakcija je odlucila da proglasi najlepše uredena dvorišta u 2007, što je i objavljeno u prošlom broju “Reci naroda”.

Posetili smo porodicu Tomic i još jednom se uverili da su zaista divno uredili svoje dvorište i zaslužili naziv najlepšeg. Na kraju grada, tacnije na izlazu ka Lucici, pomalo sklonjeno od ociju prolaznika zidom koji sa kucom stvara jednu kopaktnu celinu, mnoštvom detalja smeštenih na malom prostoru tera vas da vam i nesvesno pogled svaki cas odluta na drugu stranu. Devetogodišnja Milena nas je odmah zapitala može li da se slika sa svojim novim ljubimcem, tigrastim macetom koje je pre neki dan odnekud dolutalo. Cetiri godine starija Milica je požurila da nas obavesti da medu kucnim ljubimcima imaju i mnogo ribica, papagaja...a nabrajala bi svakako još da je tata Mica autoritativno nije prekinuo. Inace, Mica je zaposlen u Hrastovaci, gde brine o zaštiti na radu i odakle donosi probrane divlje biljke, kakvi su beli lokvanji koji su upravo procvetali usred “bare” u centralnom delu dvorišta. Ipak, glavni pejzažni arhitekta, ali i izvodac svih radova (od kopanja rupe u tlu, postavljanja folije, redanja kamenja i zasipanja šljunkom, pa do okopavanja, plevljenja i zalivanja) je njegova supruga Meri, takoreci do juce, zaposlena kao dipl.ekonomista u “Litas”-u, a danas posvecena jedino porodici i “svojim” biljkama.

- Kada smo pre 6-7 godina zapoceli uredivanje dvorišta, prve instrukcije nam je dala ing.Milica Jelisijevic. Ona nam je preporucila koje sadnice ukrasnog šiblja i drveca da nabavimo i predložila kako da ih rasporedimo, odnosno gde da ih zasadimo. Dalju nadgradnju napravili smo sami. Vecina ljudi pravi fontane, a mi smo želeli nešto posebno, pa smo napravili-baru. Uz više detalja od kovanog gvožda i grncarije, ona nam je centralni ukras. Iako deluje minijaturno, u njoj i oko nje ima preko 70 probranih biljnih vrsta, od cega tri vrste lokvanja. U samoj bari cak i prezimljavaju naše ribice, što znaci da im svakodnevno moram da razbijam led, kako bi imale dovoljno kiseonika. Nikada nisam brojala koliko imamo raznih biljnih vrsta u dvorištu, ali bih izdvojila perene. One su mi omiljene i imam i više boja-ispricala nam je Meri.

Pored mnogo ljubavi i znanja, za održavanje ove mini botanicke bašte Meri dnevno utroši sat-dva za zalivanje. Na dve nedelje pravi generealno spremanje, kada uklanja korov, precvetale ili suve biljke i okopava prostor oko žbunova. Ipak, ukupna slika vredi svog ovog truda.

R.R.D.

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC PO PRVI PUT OBELEŽAVA

SVETSKI DAN BORBE PROTIV BESNILA

Ove godine, na inicijativu Alijanse za kontrolu besnila, neprofitne organizacije iz Velike Britanije, Svetska zdravstvena organizacija je 8. septembar proglasila Svetskim danom borbe protiv besnila, cime je stvorena još jedna prilika da se skrene pažnja javnosti na ovaj vrlo prisutan problem i u našoj zemlji, odnosno u našem kraju koji je cesto oznacen kao podrucje ugroženo ili zaraženo ovom opakom bolešcu. Požarevacki Zavod za javno zdravlje, prateci svetske trendove u preventivnoj zdravstvenoj zaštiti stanovništva, vec u startu, od ove godine, pridružuje se obeležavanju 8. septembra-Svetskog dana posvecenog borbi protiv besnila. Ali u ZZJZ u Požarevcu odavno su se uhvatili u koštac sa ovim problemom. Pre nekoliko godina pri Zavodu je otvorena antirabicna stanica, a za zdravstvene radnike i veterinare je organizovano i nekoliko seminara na ovu temu uz ucešce eminentnih strucnjaka sa Pasterovog instituta u Novom Sadu, jedinoj referentnoj ustanovi kod nas koja se bavi ovom problematikom i koja, pored ostalog, proizvodi i vakcinu protiv besnila.

-Besnilo spada u najstarije bolesti koje su identifikovane u medicini. Prema sacuvanim izvorima, ono datira 4 hiljade godina unazad. Izaziva ga virus, a covek koji oboli od besnila, sigurno ce umreti ukoliko na vreme ne primi antirabicnu zaštitu. Iako je besnilo 100% preventabilna bolest, u svetu svake godine od njega umre 55 hiljada ljudi godišnje, što znaci na svakih 10 minuta od besnila umre po jedan covek . Više od polovine su deca starosti do 15 godina. U urbanoj sredini najcešci prenosioci besnila su psi lutalice, koji najlakše dolaze u dodir sa besnim lisicama. Ipak, nije iskljuceno da od besnila obole i domace životinje: psi, macke, ali i goveda, konji, koze...

Od pocetka ove godine, stanici za antirabicnu zaštitu javilo se 189 osoba koje su najcešce ujeli psi ili macke. Medu njima je 135 ozledenih sa teritorije Opštine Požarevac. Antirabicnu zaštitu, koja podrazumeva i primanje vakcine protiv besnila, primilo je 27 osoba. Ona se primenjuje kada nema mogucnosti da se prati zdravstveno stanje životinje, odnosno kada se radi o osnovanoj sumnji da je životinja koja je nanela ozledu zaražena besnilom. U ostalim slucajevima nadležni veterinar prati zdravstveno stanje “okri-vljene” životinje i posle odredenog vremena donosi se odluka treba li, ili ne, da ozledena osoba primi kompletnu antirabicnu zaštitu. Sa jedne strane ova zaštita je vrlo skupa, a sa druge i pomalo rizicna po osobu koja je prima, naravno, daleko manje je opasna od samog besnila.

Šta uraditi ako vas ozledi životinja? Odmah isprati ranu cistom vodom i sapunom tokom 15 minuta. Zatim, otici na pregled kod svog lekara, cak i u situaciji kada je rana veoma mala. On ce vas dalje uputiti u antirabicnu stanicu Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu, gde ce naši strucnjaci poroceniti treba li ili ne da primite odredene vakcine-ispricala nam je epidemiolog dr Vera Jokovic Kostic, nacelnica epidemiloške službe ZZJZ.

I dalje ostaje aktuelan problem koje sve mere preduzeti i šta uciniti da sprecimo širenje besnila? Narvno, treba redovno vakcinisati domace životinje. Takode, potrebno je izbegavati kontakte sa psima lutalicama, ma kako vas dirala njihova tužna sudbina (možete im ostavljati vodu u hranu, ali ako ih ne poznajete dovoljno, ne prelazite odrdenu distancu).

Što se nadležnih tice, JKP “Komunalne službe” iz Požarevca sklopile su ugovor sa pancevackom “Hugijenom”, opremljenom za hvatanje pasa lutalica. U prošloj godini uhvaceno ih je oko 170, ali su ulice i parkovi u Požarevcu i dalje prepuni ovih napuštenih životinja. Kako smo saznali od Vladane Marjanovic, zadužene za kontakte sa medijima u ovom Preduzecu, gradevinski radovi na buducem karantinu za pse i macke privedeni su kraju. Ovih dana se ocekuje dobijanje dozvole za rad od resornog ministarstva, odsek za veterinu. Ali dok karantin ne pocne sa radom, gde ce se obavljati trijaža i veterinarska zaštita, treba izbegavati kontakte sa psima lutalicama. Takode, iz ZZJZ preporucuju da pri boravku u prirodi, ne “usvajate” divlje životinje i donosite ih u kucu, jer cak i mladunci mogu biti zaraženi, a da vi to ne primetite. Treba imati na umu da u pocetnoj fazi besnilo kod životinja menja cud, pa do juce opasne i agresivne životinje, najednom postaju mile i umiljate, što je samo varka. Kasnije se kod zaraženih jedinki javlja pojacana sekrecija i pena iz usta, što je nesumnjiv dokaz besnila. Znaci, izbegavanjem kontakata sa “sumnjivim” životinjama i blagovremenim vakcinisanjem domacih životinja od besnila možete najbolje zaštiti, kako sebe, tako i druge.

R.R.D.

HALO 92

- U mestu Smoljinac 29.08.2007. godine, oko 3,30c došlo je do svade izmedu Zlatka Obradovic (1955) i Dragana N. (1986), obojica iz Smoljinca, gde je Dragan udario Zlatka koji je pao i udario glavom o betonski stepenik. Na ukazivanje lekarske pomici, povredeni Zlatko obratio se narednog dana, gde su od strane medicinskog osoblja požarevacke bolnice konstatovane teške telesne povrede u vidu zliva krvi na mozak. U požarevackoj bolnici 04.09.2007. godine Obradovic je preminuo. Istog dana policija je lišila slobode Dragana N. iz Smoljinca i uz krivicnu prijavu, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo teške telesne povrede sa smrtnim posledicama, predala ga istražnom sudiji Okružnog suda u Požarevcu. Istražni sudija je osumnjicenom odredio pritvor u trajanju do 30 dana.

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Nenada M. (1984) iz Velikog Gradišta, zbog osnovane sunje da je izvršio krivicno delo uništavanje, oštecenje i uklanjanje znakova kojima se upozorava na opasnost. Nenad je osumnjicen da je 23.08.2007. godine skinuo saobracajne znakove koji su se nalazili u ulici Kneza Lazara u Velikom Gradištu. Policija je istog dana, izvršenim pretresom, u prtljažniku vozila marke "Golf" kojim je upravljao osumnjiceni, pronašla poskidane saobracajne znake i to: saobracajni znak zabrane kretanja motornih vozila, obavezan smer kretanja vozila, Stop, zabrana kretanja motornih vozila od 18,00 do 02,00h i znak naplate parkinga. Pronadeni saobrajni znaci vraceni su Opštini Veliko Gradište.

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Siniše M.(1984) iz Smedereva zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo krada. Siniša je osumnjicen da je tokom jula ulazio u zlatare u Velikom Gradištu, kao kupac, razgledao zlato, iskoristio nepažnju prodavaca i oduzeo u jednoj zlatarskoj radnji zlatnu narukvicu, vrednu 64.000,00 dinara, a u drugoj zlatni lanac sa krstom, vrednosti 115,000,00 dinara. Oduzeti zlatni nakit Siniša je prodao, a novac potrošio za licne potrebe. On je osumnjicen za izvršenje slicnih krada na teritoriji opštine Smederevo, Svilajnac, Petrovac i Kucevo.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Bislima M. (1987) iz Kostolca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo teška krada. Bislim je osumnjicen da je tokom avgusta sa garažiranih vagona na železnickoj stanici u Kostolcu ukrao 16 vagonskih odbojnika. Policija je, nakon prijave Javnog preduzeca "Železnica Srbije" u kojoj se navodi da im je ovom kradom naneta šteta od oko 3. 000 000, 00 dinara, pronašla izvršioca i jedan deo pokradenih predmeta, koje je osumnjiceni prodao preduzecu "Sekundarac", kao sekundarnu sirovinu. Pronadene odbojnike je vratila oštecenom preduzecu.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Gorana B. (1960) iz Požarevca zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo neovlašcena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. Izvršenim pretresom njegovog vozila, policija je pronašla i oduzela 3,4 grama heroina.

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv maloletnog D.S. (1991) iz Požarevca zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo krada. Maloletnog D.S. policija je zatekla kako sekirom sece opticke kablove u kanalu dubine 1,5m. Opticke kablove su radnici "Telekom Srbija" postavljali za telefonske prikljucke. Ovom kradom Telekomu je naneta šteta od 41,000,00 dinara. Jedan deo pokradenih kablova policija je pronašla u porodicnoj kuci osumnjicenog i vratila ih oštecenom preduzecu.

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu Srecka Ž. (1961) iz Požarevca zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo falsifikovanje isprave. Srecko je osumnjicen da je, kao vlasnik Agencije "Kredis", kome je vlasnik vozila "opel korsa" dostavio saobracajnu dozvolu i registarske tablice na ime drugog vlasnika i za vozilo marke "lada".

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv LJubiše N. (1964) iz Kostolca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo krada. LJubiša je osumnjicen da je, kao rukovaoc gradevinskih mašina na Kopu "Drmno" zatecen od strane radnika obezbedenja ovog preduzeca, gde je, nakon završene smene u svoje privatno putnicko vozilo, sa spoljnjeg odlagališta jalovine ka Kopu Drmno utovario u gepek 10 plasticnih kanti od po 25l. Privredno preduzece "Termoelektrane i kopovi Kostolac" ošteceno je za 21,390,00.

U centru Požarevca, ispred Robne kuce, u vecernjim casovima, dvojica mladica su napala prodavca sladoleda i iz torbice okacene oko struka oduzeli novac. Policija je istog dana pronašla osumnjicene, pokradeni novac vratila oštecenom prodavcu sladoleda, a protiv Željka N. (1981) i Saše K. (1981), obojica iz Požarevca, podnela krivicnu prijavu zbog sumnje da su izvršili krivicno delo teška krada.

MODERNIZACIJA LOKALNIH PUTEVA I SEOSKIH ULICA U OPŠTINI KUCEVO

NOVI ASFALT, KANALIZACIJA…

- Pocela gradnja druge faze fekalne kanalizacije u naselju Kolonija

- Do kraja gradevinske sezone novi asfalt na seoskim putevima i ulicama u Kucevu

- U toku su i radovi na uredenju trotoara u gradu na Peku

Ove godine grad na Peku Kucevo i ostala naselja u ovoj Homoljskoj opštini su jedno veliko radilište. Grade se putevi,sportski tereni, ureduju se trotoari, elektricna mreža i kanalizacija.

U naselju Kolonija poceli su radovi na izgradnji druge faze fekalne kanalizacije.Prva faza do zgrade bivše kasarne je uradena još 1994.godine.

- Druga faza se gradi u dužini od 600 metara na koju ce se prikljuciti 160 domacinstava. Radovi se obavljaju i na dubini od preko pet metara.Planirali smo i da povežemo susedno naselje Kucajna. Radovi su poceli pre 15 dana,uradeno je više od pola posla,preostalo nam je još 300 metara do raskrnice za naselje Cerovicu.Vrednost ovih radova je 2,5 miliona dinara,kaže direktor Direkcije za izgradnju naselja opštine Kucevo, Novica Bulajic.

Prvi covek ove Homoljske opštine, Zoran Milekic svakodnevno prati sve ono što se dešava i radi na ovom podrucju i vodi racuna o svakom dinaru.

- Na izgradnju druge faze fekalne kanalizacije u Koloniji meštani su mnogo dugo cekali. Posle 13 godina uspeli smo da nastavimo radove i prikljucimo domacinstava koja su do juce koristila septicke jame. Sredstva koja smo izdvojili za ove radove su iz budžeta Opštine, a imamo u planu da konkurišemo za Nacionalni investicioni plan za preostala sredstva izgradnju fekalne kanalizacije prema naselju Kucajna,istakao je Zoran Milekic.

Radovi su u punom jeku,ali je septembar mesec završetka godišnjih odmora,u toku je i planiranje budžeta za narednu godinu.

-Kod planiranja budžeta za 2008-godinu vodicemo i dalje racuna da on bude i razvojni a i socijalni. Naših 500 penzionera slabijeg materijalnog stanja vec tri godine imaju besplatne lekove iz sredstava iz opštinske kase.Kada su u pitanju ivesticije,ništa manje necemo izdvojiti sredstva nego u ovoj godini,a možda ce biti i nešto više,dodao je Milekic.

U Kucevu,u ulici Miodraga Kocica,završeno je asfaltiranje u dužini od 600 metara, a postavljanje novog asfalta završeno je i na putnim pravcima u naselju Kaona u dužini od 1.200 metara.

- Pre toga, asfaltirano je nekoliko ulica u naselju Rabrovo,a u planu nam je da izvršimo asfaltiranje nekoliko ulica i u gradu Kucevu, kao i u pojedinim selima. Mi smo u ovoj akciji asfaltiranja loklanih puteva i ulica u toku protekle godine uložili 43 miliona dinara,a ova sredstva obezbedena su iz Nacionalnog investicionog plana, opštine Kucevo i samih gradana. To je, jedna od vecih investicija koje su realizovane u prošloj i u toku ove godine, kaže direktor Direkcije za izgradnju, Novica Bulajic.

- Do sada smo glavni akcenat dali na asfaltiranje lokalnih puteva i ulica u vecini naselja na podrucju naše Opštine. Do sada su radovi završeni na asfaltiranju u naseljima Voluji, Neresnici, Radenki, Duboki, Turiji… i došli smo do zakljucka da se nešto mora raditi i u gradu Kucevu. U prošloj i u ovoj godini do sada je u Kucevu asfaltirano oko 6 kilometara ulica, ovaj program modernizacije saobracajnica nastavljamo sve do završetka gradevinske sezone. Buducim investitorima smo omogucili da ulože svoj kapital u privredu i objekte, jer imaju moderne puteve, sredenu infratsrukturu… dodao je prvi covek ove homoljske opštine,Zoran Milekic.

U toku ove godine završeno je asfaltiranje nekoliko putnih pravaca u naselju Kaona. U zaseoku Stupinje postavljen je novi asfalt u dužini od 900 metara,a u zaseoku Pek asfaltiran je seoski put u dužini od 200 metara, kao i stotinu metara lokalnog puta prema Kamenici. Ukupna vrednost ovih radova je 3,3 miliona dinara,a sredstva su obezbedili opština Kucevo,republika Srbija, iz Nacionalnog investicionog plana i meštani Kaone. Radi se i na uredenju trotoara u gradu Kucevu.

LJ.Nastasijevic

PCELARI POŽAREVACKE OPŠTINE

NAJSLAÐA IZLOŽBA

U okviru ovogodišnjih LJubicevskih konjickih igara, kao pratece manifestacije priredene su i brojne izložbe. Ipak, ni jedna nije bila tako slatka (u pravom smislu te reci) kao prodajna izložba meda i pcelinjih proizvoda. Prvog dana održavanja izložbe, izlagace je posetila delegacija koju je cinilo celokupno opštinsko rukovodstvo, na celu sa Dušanom Vujicicem, predsednikom opštine, Zvonimirom Blagojevicem, njegovim zamenikom i Ivanom Grubeticem, predsednikom Skupštine opštine, kako bi svojim prisustvom još jednom pokazali koliko cene rad pcelara, kao privrednika, ali i njihov doprinos u razvoju vocarstva, povrtarstva i poljoprivrede uopšteno gledano.

Društvo pcelara požarevacke opštine organizovalo je prezentaciju svojih proizvoda po sedmi put. Da je med mnogo više od poslastice, svedocile su brojne diplome i priznanja kojima je 11 izlagaca ukrasilo svoje mini štandove. Samo otvaranje izložbe, koja je trajala u petak do vecernjih sati i u subotu pre podne, pozdravili su najmladi iz požarevackih vrtica. Nešto više od tridesetak mališana igralo je i pevalo, za šta su nagradeni posluženjem i poklon paketicima sa medom i slatkišima. Med sa najrazlicitijih terena, prodavao se po promotivnoj ceni. Medutim, na štandovima je bilo i pakovanja sa polenom, propolisom, sacem... cak i medovinom- picem naših predaka Slovena, koju je po tajnom receptu pripremio Branko Pavlovic. Tetka Lina Milovanovic, vedra i cila za svoje godine, pored maštovito uredenog štanda sa košnicom vrškarom, mnogo cveca i drugih prigodnih detalja, decu i prolaznike nudila je i ukusnim medenim kolacima koje je sama ispekla. Pored vec pomenutih pcelara, trud svojih pcela i sopstvenog umeca izložili su i Velibor Mladenovic, Slobodan Rajkovic, Zoran Najcevic, Srbobran Simic, Aleksandar Pavlovic, Golub Stevic, Mile Manic, Rade Peric i Zoran Jeftic.

R.R.D.

FOND ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC

NAJBOLJI ZA NAJBOLJE

U poslednje vreme Upravnom odboru Fonda za zaštitu životne sredine opštine Požarevac upucuju se zahtevi za finasiranje raznoraznih projekata, koji cesto nemaju mnogo veze sa prirodom i zaštitom njenih resursa. Ne retko i iznosi se toliko uvecavaju da su i trostruko veci od stvarnih troškova vezanih za realizaciju pojedinih poslova. Zato, Fond ima razumevanja za finasiranje skromnijih projekata, pa i kada su indirekto vezani za zaštitu životne sredine.

- Sekcije cveca i narodne radinosti Društva prijatelja prirode “LJubimac” ne raspolažu bilo kakvim sredstvima, a trebalo je dovesti izlagace sa strane i platiti neke minimalne troškove oko postavke njihovih štandova na izložbi “LJubimac 2007.” Kako se radi o realtivno malom iznosu naš Upravni odbor je prihvatio da finasira njihovo pojavljivanje na izložbi. Za uzvrat su nam ukazali cast da proglasimo najuspešnije izlagace cveca i sadnog materijala za uredenje dvorišta i okucnica vikendica, odnosno zelenih gradskih površina. Požarevacki Pokret gorana je izložio dekorativni sadni materijal (za šta smo im dodelili priznanje), aranžmane od rezanog cveca, kao i fotografije odnegovanih zelenih površina. “Garden” rasadnik iz Nabrda, vlasnika Mladana Maksica, nagraden je za kvalitet sadnica cetinara, a Rasadnik “Stupar” Vladanke Stupar iz Požarevca za sadnice lišcara i ukrasnog šiblja. Poljoprivredna škola “Sonja Marinkovic”, smer cvecar-vrtlar, nagradena je za izložene aranžmane. Medu izloženim sezonskim i saksijskim cvecem najbolji su bili kostolacka “Oaza” i Kusicani Milena i Dušan Stankovic-ispricao nam je ing Ratomir Marjanovic, predsednik UO Fonda za zaštitu životne sredine.

Fond je takode urucio priznanja i izlagacima slika na temu prirode: Radinki Uroševic za fitokolaž, Dragani Živanovic za pejzaž uraden tehnikom ulja na platnu i “Slamarkama” iz Subotice za kolaže od slame.

R.R.D.