Header

22. FIA EVROPSKO TAKMICENJE U POZNAVANJU SAOBRACAJA

OŠ "VUK KARADŽIC" - EVROPSKI ŠAMPION

Na 22. FIA takmicenju u poznavanju saobracaja, koje je od 7 -10.septembra održano u španskom gradu San Lorenco de el Eskorijal, ekipa Srbije -AMSS je osvojila prvo mesto u izuzetnoj konkurenciji 23 ekipe iz 22 zemlje. Srpsku ekipu predstavljali su ucenici: Jovana Rakic, Nikola Mladenovic (OŠ “Vuk Karadžic” Požarevac), Aleksa Ðurovic i Maja Calic (OŠ “Sutjeska” Zemun). Treneri ekipe bili su Vladan Vidojevic (Požarevac) i Zlatko Golic (Zemun).

Dobro organizovano takmicenje je proteklo u znaku izvanrednog nadmetanja, neizvesnog do poslednje takmicarske discipline. Vec posle prvog dela takmicenja poenima se izdvojilo 7 -8 ekipa,medu kojima je bila i ekipa Srbije. U nastavku, uzbudenje takmicara i publike je kulminiralo, jer je svaki negativan poen menjao plasman.

Duga tradicija i rasadnik talenata

Ekipa Rusije koja je važila za jednog od favorita najviše problema imala je na testu poznavanja saobracajnih propisa, a Cesi na poligonu spretnosti. Takmicari Srbije -AMSS u tim trenucima pokazali su najviše znanja, veštine i samopouzdanja i na kraju za jedan poen bili su uspešniji od drugoplasirane ekipe Ceške, dok je trece mesto pripalo ekipi Letonije.

“Naša škola ima dugu tradiciju i postala je rasadnik talenata u oblasti “Šta znaš o saobracaju”. Treba reci da je ovaj uspeh, pored izuzetne pripremljenosti clanova ekipe, rezultat i kontinuiranog kvalitetnog rada, entuzijazma i strucnosti više od 400 hiljada ucenika i nastavnika osnovnih škola u Srbiji, koji su tokom prošle godine ucestvovali na školskim, opštinskim, okružnim i državnom takmicenju. Takmicenje u Španiji sastojalo se iz 8 stanica od cega su 2 fakultativne.

Do polovine takmicenja prema preliminarnim rezultatima naša ekipa je bila treca. U nastavku ekipa je dala maksimum i na kraju se sasvim zasluženo popela na najviši stepenik pobednickog postolja”, istice Vladimir Vidojevic, nastavnik tehnickog obrazovanja u OŠ “Vuk Karadžic” i trener ekipe.

Prema recima Jovane Rakic i Nikole Mladenovica teoretski ispit je bio težak,ali je ipak sve nadoknadeno na poligonu spretnosti koji su naši ucesnici prošli bez greške i na kraju sa poenom prednosti slavili ispred Ceške.

Ubedljivi od pocetka

O ovom izuzetnom uspehu, Radivoje Jakovljevic, direktor OŠ “Vuk Karadžic” rekao je sledece:

”Naša ekipa ubedljivo je bila prva, pocevši od opštinskog do republickog ranga, tako da su dva ucenika Škole ušla u sastav ekipe Srbije koja se takmicila na Evropskom prvenstvu .

Pripreme su bile obimne, dugotrajne, ali na kraju su se isplatile, jer je Srbija po prvi put za 22 godine koliko takmicenje traje osvojila prvo mesto. Ponosan sam na svoje ucenike i mladog kolegu koji je zajednickim naporima sa starijim nastavnicima uspeo da na najbolji nacin pripremi decu za ovako veliki nastup, a rezultat takvog rada je zlato osvojeno u Španiji.”

Znacajan doprinos imala je i aktivnost Tima za bezbednost dece u saobracaju, formiranog sredinom 2006. godine u cijem su sastavu predstavnici ministarstva prosvete, unutrašnjih poslova, infrastrukture i zdravlja, Auto -moto saveza Srbije, Društva nastavnika tehnickog obrazovanja Srbije, JP “Putevi Srbije”, Crvenog krsta Srbije, kao i više eksperata iz ove oblasti.

D.D.

POLOŽEN KAMEN TEMELJAC GIMNASTICKE SALE U KOSTOLCU

NAJZAD SVOJI NA SVOME

Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic položio je kamen temeljac aneksa sportske hale u Kostolcu od koje ce najvecu korist imati gimnasticari, po cijim je uspesima Kostolac postao prepoznatljiv, može se, bez lažne skromnosti reci, širom sveta.

Predsednik požarevacke opštine rekao je da ce nova sportska sala u velikoj meri doprineti kvalitetnijem životu mladih u Kostolcu za koje je sport najbolji put okretanja zdravom životu, te da ce se lokalna samouprava potruditi da ukoliko bude potrebno obezbedi dodatna sredstva za ovaj projekat.

Kostolac je jedini grad u Srbiji koji je na nedavno završenoj Univerzijadi u Bankoku imao cak dva predstavnika u Reprezentaciji: Žarka Atanasovskog i Acu Antica. Jedini je grad u Srbiji koji je imao i predstavnicu na evropskim olimpijskim Danima mladih.

-Gimnastika Kostolca, po mnogo cemu je obeležila poslednju deceniju, ovog malog mesta. Divno je što je lokalna samouprava ovo razumela , ali kada se uzmu u obzir svi entuzijasti koji razvijaju sport u Kostolcu onda je prirodno da trud, rad i ljubav svih koji se gimnastikom bave, dobije podršku Mesne zajednice i opštine Požarevac, rekla je Snežana Lakicevic Stojacic, državni sekretar za socijalna pitanja koja je u ime Gimnastickog saveza Srbije obecala sportske sprave za novu salu.

Objekat ce biti dugacak 44 a širok 18 metara. Sem sale od 750 metara kvadratnih obuhvatice dve svlacionice i kancelarijski prostor. Vrednost investicije je 25, 5 miliona dinara a taj novac obezbedice Opština Požarevac iz Fonda za razvoj, PD “Termoelektrane i kopovi” Kostolac, Gimnasticki savez Srbije, Ministarstvo kulture i sporta, a donacijama ce ucestvovati i neka od kostolackih preduzeca koja su u procesu restruktuiranja izdvojena iz EPS-a. Radove ce izvoditi gradevinsko preduzece “Stig” a “kljuc u ruke” gimnasticari bi trebalo da dobiju pocetkom sledece godine.

T.R.S.

U NASTAVKU 20. SEDNICE SKUPŠTINE OPŠTINE MALO CRNICE

POTVRÐENO POVERENJE UROŠEVICU I STOKICU

- Vecina odbornika se tajnim glasanjem izjasnila protiv smene predsednika Skupštine Bojana Uroševica i njegovog zamenika Miroljuba Stokica

- Nakon izglasavanja poverenja, Skupština je ponovo prekinuta tako da se rad po utvrdenom dnevnom redu ocekuje tek u trecem pokušaju

Sednica Skupštine opštine Malo Crnice koja je trebalo da se održi 7. septembra, ali je zbog neobezbedivanja kvoruma odložena, svoj nastavak imala je prošlog petka. Predsednik Skupštine Bojan Uroševic, na samom pocetku ovog zasedanja konstatovao je prisustvo 28 od ukupno 29 odbornika. Iako je sednica sazvana u vidu nastavka prethodne, na predlog opozicije dnevni red je dopunjen. Naime, 12 odbornika Skupštine podnelo je inicijativu o izglasavanju nepoverenja aktuelnom opštinskom rukovodstvu uz obrazloženje da vladajuca koalicija ne može da obezbedi vecinu u Skupštini zbog cega se dovodi u pitanje njeno dalje funkcionisanje uz mogucnost da budu uvedene i privremene mere.

Iako su predstavnici opozicije (SPS, SRS i G 17 plus) prvobitno predložili da se u dnevni red uvrsti glasanje o poverenju celokupnom rukovodstvu i izboru novih funkcionera, kasnije se od toga odustalo pa je vecinom glasova odluceno da se proveri samo poverenje koje uživaju celnici Skupštine, predsednik i njegov zamenik. Glasanje, po Statutu tajno, uvršteno je u dnevni red kao prve dve tacke..

Po sprovedenom postupku, Komisija je konstatovala da Bojan Uroševic i Miroljub Stokic ostaju na funkcijama predsednika odnosno zamenika predsednika Skupštine opštine Malo Crnice. Protiv njihovog razrešenja bilo je 15, dok je za smenu glasalo 13 odbornika. Sednica dalje, po utvrdenom dnevnom redu nije nastavljena, zbog toga što, kako je saopštio predsednik Uroševic, odbornici imaju druge obaveze. - Ovakvim ishodom glasanja Koalicija DS, DSS, Nova Srbija i SPO dokazala je da postoji i funkcioniše u Skupštini naše opštine, rekaoje predsednik:

-Moj opoziv kao predsednika SO nije uspeo, dobio sam potrebnu vecinu od broja glasalih, to isto se desilo i u slucaju zamenika predsednika. To je dobar razlog da nastavimo sa radom, sa investicijama, sa vec zapocetim ali i novim poslovima. Predstoji nam realizacija zadataka iz programa NIP-a, pokušacemo da konkurišemo za sredstva u fondovima predprijema u EU, izjavio je novinarima predsednik Uroševic, najavljujuci uskoro drugi nastavak 20. sednice.

S.E.

NAKON LETNJE PAUZE ODRŽANA PRVA SEDNICA SO POŽAREVAC

U KLUPAMA I ODBORNICI SPO

Prošlonedeljnoj sednici Skupštine opštine Požarevac prisustvovalo je cetrdeset odbornika. Broj odbornika povecao se zbog prisustva odbornika SPO koji nisu glasali ni za jednu tacku dnevnog reda. Oni su, od dogadaja koji od decembra potresaju lokalni parlament uz ostale odbornike opozicije iz Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, G 17 plus i Nove Srbije bojkotovali rad parlamenta. Dvadeset cetvrta sednica SO prva je, kojoj su nakon deset meseci, prisustvovali neki od odbornika, koji su za predsednika Skupštine 1. decembra izabrali Aleksu Savica. Decembarskom sednicom predsedavao je tadašnji nacelnik Branicevskog okruga Živadin Jotic koji je sa svojim stranackim kolegama, odbornicima, u utorak 11. septembra, sedeo u klupi lokalnog parlamenta.

Veci deo opozicije - odsutan

- Bilo je reci da na sednicu dode ceo demokratski blok, jer se izjalovila inicijativa da se uvede prinudna uprava. Naša Skupština nije priznata, objasnio je Jotic promenu stava, i dodao da su odbornici SPO došli i zbog toga što su na osnovu dužine trajanja prošle sednice SO Požarevac zakljucili da se mnoge odluke donose brzo, bez diskusije.

- U Skupštini mora da postoji i opozicija, dužnost nam je da opravdamo poverenje naših biraca, rekao je Jotic.

Dolazak odbornika SPO na sednicu podržali su predsednik Opštine Dušan Vujicic, predsednik SO Ivan Grubetic i šef odbornicke grupe SRS Veroljub Arsic.

Grubetic je rekao da su na sednicu pozvani i odbornici Demokratske i Demokratske stranke Srbije, koji takode, vec mesecima ne prisustvuju sednicama, te da se nada da ce i oni doci na narednu sednicu.

- Sada je svima jasno da su oni koji su predlagali uvodenje prinudne uprave u Opštini svesni da je to bilo na nacin koji Ustavom nije bio predviden, vec pokušaj da se mimo izbora preuzme vlast. SO Požarevac ce sa sadašnjom vladajucom vecinom da završi mandat u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, rekao je Arsic i dodao da svaki parlament treba da ima svoju opoziciju koja ce prisiljavati vlast da bolje radi.

LJubicevo - Mesna zajednica

Na sednici su razmatrani i usvojeni izveštaji o izvršenju budžeta i konsolidaciji trezora za prvu polovinu godine. Ostvari-vanje planiranih prihoda od 50,98% u odnosu na plan govori da se prihodi ostvaruju nešto više od predvidenih iznosa, dok je ukupno ostvarenje rashoda 34,5% u odnosu na planirani iznos za šest meseci. Veoma malo ostvarenje rashoda je kada je rec o sredstvima za investicionu potrošnju, svega 23% u odnosu na plan.

Opština Požarevac dobila je novu mesnu zajednicu. Rec je o Mesnoj zajednici “LJubicevo” koja je do sada pripadala “Gornjoj mali”. Meštani LJubiceva podneli su ovakvu inicijativu jer žive u naselju koje je van grada te smatraju da ce svoje potrebe bolje zadovoljiti izdvajanjem u posebnu mesnu samoupravu . Razlog više je, kako su naveli , to što se u buducnosti planira izgradnja turistickog kompleksa u ovom naselju. Inicijativu je podržao dovoljan broj biraca, njih 177 od ukupno 313 .

Požarevljane ocekuje i novi cenovnik “Parking servisa” . Cene vezane za odnošenje i cuvanje nepropisno parkiranih vozila, kao i za naplatu parkiranja na posebnim parkiralištima ostale su nepromenjene. Mesecni zakup parking mesta na ostalim zatvorenim parkinzima sa 1.280 dinara “otišao” je na 1.350 , dok je iznos naknade za lom i oštecenje prepreke na ulazu u posebno parkiralište smanjen sa 4.500 hiljade na 1.500 dinara.

Na 24. sednici SO Požarevac razmatrane su i informacije o upisu ucenika i pripremljenosti osnovnih i srednjih škola u Opštini za školsku 2007/2008. godinu. Pokrenuto je i pitanje završetka vodovoda u Petki a polemiku je izazvala i situacija u poljoprivredi. Istaknuto je da je suša nanela velike štete vecini poljoprivrednih kultura, te da bi trebalo ozbiljno razmišljati o kanalu za navodnjavanje koji bi “prošao” kroz Stig.

Sem ove, sa govornice lokalnog parlamenta cula se i ideja o formiranju deponije za bacanje otpadnog gradevinskog materijala. Kao lokaciju deponije za odlaganje šuta odbornik Jotic predložio je kop Cirikovac.

T.R.S.

POŽAREVACKI CRVENI KRST OBELEŽIO SVETSKI DAN PRUŽANJA PRVE POMOCI

SOLIDARNOST SVIH I ZA SVE

Pre podne desetog septembarskog dana u požarevackom gradskom parku sve se orilo od decijih glasova. Predškolci iz vrtica “Neven” crtežima na asfaltu pokušavali su da prikažu kako oni zamišljaju pružanje prve pomoci. Vesela graja je prekinuta kako bi o znacaju obeležavanja ovog datuma ponešto kazao Saša Andrejic, ucenik treceg razreda Medicinske škole “Dr Voja Dulic”, a potom je šestoro clanova ekipe prve pomoci terenske jedinice Crvenog krsta izvelo pokaznu vežbu. Sve ovo je bio povod okupljanja brojnih radoznalih prolaznika, cime je ispunjen i jedan od ciljeva-masovnost manifestacije, kako bi se uspešno realizovali razvijanje duha solidarnosti i podizanje opšteg nivoa znanja iz te oblasti. Skupu su prisustvovali i dr Svetlana Radovic, direktorka požarevackog Doma zdravlja, dr Cvija Stojanovic iz centra za prevenciju ZZJZ, kao i delegacija opštine na celu sa predsednikom Dušanom Vujicicem, koji je ovom prilikom pozdravio ucesnike i pohvalio ideju organizovanja jedne ovakve manifestacije.

- Od pravovremeno i strucno ukazane prve pomoci zavisi dalje izlecenje, pa cak i život ugroženog. Zbog toga je Medunarodna Federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, preko nacionalnih i opštinskih organizacija Crvenog krsta pokrenula inicijativu da se nizom aktivnosti privuce pažnja javnosti kroz obeležavanje Svetskog dana pružanja prve pomoci. Ovogodišnji moto je nosio naziv “Lanac solidarnosti” simbolicno prikazujuci ulogu gradana, zdravstvenih i prosvetnih radnika, pa i veoma male dece u ovoj važnoj aktivnosti. Prema medunarodnom “kalendaru” Svetski dan pružanja prve pomoci se obeležava druge subote u septembru, što znaci 8. septembra, ali je zbog kiše manifestacija organizovana nešto kasnije, odnosno “pomerili” smo je za dva dana. Brojnost ucesnika još jednom je pokazala da u našem lancu solidarnosti nema slabih karika, ili onih koje nedostaju, jer su se svi pozvani rado odazvali i dali doprinos uspešnom obeležavanju ovog važnog datuma-istakao je Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta.

Volonteri Crvenog krsta, negujuci duh solidarnosti, na ovaj nacin promovišu bezbedno i zdravo ponašanje, koje je kljuc za isto tako bezbedno i zdravo društvo. NJihov rad je znacajan u smanjenju rizika za nastanak nesreca u saobracaju, u kuci, školi, vrticu.... ali i da u pravom trenutku i na pravi nacin odreaguju u slucaju nastale nesrece ukazivanjem prve pomoci bez ikakve diskriminacije.

R.R.D.

KRAJ SPOMENIKA VOJNIKU U POŽAREVCU

ZA SECANJE I POUKU

Požarevljani se vec duže godina, na poziv Društva za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije do 1918. godine, Podružnice u Požarevcu, svakog 15. septembra okupljaju kraj Spomenika vojniku. Cine to radi secanja na hrabrost poginulih ratnika u Prvom svetskom ratu kao i na 15. septembar, dan pocetka završnih operacija za proboj Solunskog fronta.

U prisustvu predstavnika Okruga, Opštine, Vojske, politickih partija, clanova Društva i gradana, opelo ratnicima prošle subote služio je otac Zoran.

Pošto je podsetio da je centralno mesto na Solunskom frontu imala Vojska Kraljevine Srbije na celu sa Vrhovnom komandom i Prestolonaslednikom Aleksandrom Karadordevicem, Srbislav Stojanovic, predsednik Društva rekao je da je mnogo ljudi iz ovog kraja bilo u jedinicama srpske vojske.

Takode, svako od nas bi trebalo bar jedanput da poseti Krf i ostrvo Vido, da vidi šta je patriotizam u to vreme znacio... Ugledajmo se na naše pretke koji nisu imali nikakve dileme kada je država u pitanju. Smognimo snage da naš nacionalni brod vežemo u neke mirnije luke i da se država i nacija okrenu svom oporavku, rekao je Stojanovic.

U nastavku pomena, poemu “Plava grobnica” kazivao je Ilija Jacanovic, ucenik Požarevacke gimnazije.

Vence kraj Spomenika položili su predstavnici Opštine, Društva za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije do 1918. godine i Opštinski odbor Demokratske stranke.

S.E.

NACELNIK BRANICEVSKOG UPRAVNOG OKRUGA, GORAN PETROVIC - KONFERENCIJA ZA NOVINARE

PREDSEDNICI OPŠTINA ZAJEDNO U REŠAVANJE PROBLEMA

Posle prve sednice Saveta Branicevskog upravnog okruga, prošlog petka, kojoj su prisustvovali predsednici svih opština, nacelnik okruga, Goran Petrovic održao je konferenciju za novinare, na kojoj je predstavnike medija upoznao sa temama koje su razmatrane na sednici.

- Razmatrali smo tri važne tacke, tri važna pitanja kojima cemo se i ubuduce baviti i to su stvari koje su od izuzetne važnosti, ne samo za Upravni okrug, vec i za gradane okruga. Ono što je bila prva tacka dnevnog reda je saradnja opština i nacelnika okruga u poboljšanju rada okružnih podrucnih jedinica organa državne uprave i to je pitanje koje je do sada rašavano na na nacin koji nije bio zadovoljavajuci; sada smo prvi put uspostavili saradnju u tom smislu da radimo na poboljšanju rada okružnih podrucnih jedinica, pre svega na poboljšanju smeštaja u nekim opštinama, a takvi problemi postoje. S druge strane, razmotrili smo i konkretne probleme koji postoje, a koji su vezani za rad okružnih podrucnih jedinica. Neki od problema su bespravan rad i donet je zakljucak koji ce ici i prema ministarstvima i prema lokalnim samoupravama i koji ce, siguran sam, dovesti do rešavanja problema da se svi organi ukljuce u suzbijanje ove pojave koja je inace u nekim opštinama jako izražena, negde malo manje, ali koja je problem koji se mora hitno rešavati. S druge strane bezbednost naših gradana i njihove imovine je od vitalnog interesa i danas smo razmatrali pitanje civilne zaštite. Nažalost, protekle tri godine nije bio formiran okružni štab civilne zaštite, nije se dovoljno pažnje poklanjalo ovom pitanju. Mi imamo opštinske štabove civilne zaštite koji su funkcionisali, a Branicevski okrug je podrucje koje je izloženo elementarnim nepogodama i postojala je preka potreba, a i zakonska obaveza, da se formira Okružni štab. Koliko smo pažnje poklonili ovom pitanju govori cinjenica da smo na današnji sastanak pozvali gospodina Milana Popadica, nacelnika Uprave za odbranu Republike Srbije, koji se odazvao našem pozivu, ucestvovao u radu Saveta okruga i koji je, sa svoje strane, ukazao na znacaj ove problematike, koji je dogovorio da se, nakon formiranja Okružnog štaba dobije svaka vrsta pomoci od Republike, kako bi konacno profunkcionisao Okružni štab i kako bi ostvario svoje zadatke. To je pitanje koje ce se stalno razmatrati, kao i izgradnja sistema civilne zaštite, koje je zapostavljeno u Republici Srbiji, a cemu cemo ubuduce poklanjati posebnu pažnju. Zaista hocemo da ucinimo sve da naši gradani i njihova imovina budu bezbedni i zbog toga upravo ovom problemu poklanjamo punu pažnju.

Ono što je najaktuelnije je Nacionalni investicioni plan, dogovorili smo da sve opštine urade projekte za NIP, da odrede prioritete, da upoznaju nacelnika Okruga za projektima, ali ono što je najbitnije - donet je zakljucak da sve opštine pokušaju da nadu podršku svih relevantnih faktora, da ukljuce sve u odredivanje prioritetnih projekata, kako bi ti projekti mogli kasnije da budu prihvaceni i realizovani i da, nadalje pratimo realizaciju tih projekata. Ja se nadam da ce Okrugu biti prihvaceni svi kvalitetni projekti koji doprinose razvoju i zapošljavanju, koji je jedan od aktuelnih problema.

Dogovorili smo da narednu sednicu Branicevskog upravnog okruga zakažemo u roku od dva meseca, ona ce se održati u Petrovcu na Mlavi i ubuduce cemo tako i raditi, dakle svaka opština ce biti domacin sednice i tu ce se obavezno razmatrati po jedno pitanje, od znacaja za tu opštinu, da zajednicki pokušamo, kao Savet okruga da stanemo iza problema i da zajednicki dodemo do rešenja kojima možemo da pokažemo i gradanima da želimo da se upustimo u problem, a ne samo da dajemo nekakve ocene i da se na tome završi.

Ono što želim da istaknem je zadovoljstvo što su predsednici opština izrazili spremnost da zajednicki rešavamo sve probleme, što postoji ozbiljan dogovor da pristupimo svim ovim problemima na nacin koji ce omoguciti da konacna rešenja budu za dobrobit svih gradana.

-Obavešten sam od strane clanova Saveta okruga - predsednika opština da su konkretni projekti koji ce konkurisati za Nacionalni investicioni plan negde vec završeni. Takode sam obavešten da cu u roku od sedam dana biti upoznat sa svim tim projektima, neki projekti se dovršavaju, ali ce uglavnom sve opštine u, zakonom predvidenom roku predati projekte resornim ministarstvima. - rekao je nacelnik Branicevskog okruga na konferenciji za novinare.

L.L.

PROMOCIJA NOVOG ROMANA DRAGANA VELIKICA

AMBASADOR I PISAC

-Dragan Velikic je pisac koga svakako nije potrebno predstavljati, jedan od vodecih prozaista i esejista svoje generacije, Velikic pripada samom vrhu srpske knjiženosti -ovako je svoje obracanje publici zapoceo književni kriticar i prevodilac, Ivan Radosavljevic, govoreci o književnom delu pisca koji za sobom ima znacajan opus raznorodnih književnih formi, ali ono po cemu je svakako najpoznatiji je zbirka od osam romana, medu kojima su: Danteov trg, Severni zid, Via Pula, Astragan... Za roman „Severni zid” dobio je stipendiju Fonda „Borislav Pekic”.

U prostoru Narodne biblioteke „Ilija M. Petrovic”, Požarevljanima je prošlog petka predstavljen najnoviji roman ovog plodnog pisca savremene srpske proze, naslovljen „Ruski prozor”.

Dragan Velikic je, potsecanja radi, srpski ambasador u Austriji od 2005. godine.

Govoreci o romanu, koji je, kao i svi prethodni izašao u izdanju beogradskih „Stubova kulture”, Radosavljevic je rekao:

-Mislim da necu pogrešiti ako „Ruski prozor” nazovem krunom Velikicevog dosadašnjeg romanesknog stvaralaštva. Stari Velikicevi citaoci prepoznace u njemu „velikicevsku” eleganciju i savršenstvo forme, samo ovoga puta izdignute na jedan viši stupanj, utkane u strukturu romana, otvorene temelje na kojima naš pisac podiže gradevinu, ciji sastavni kamenovi poticu od znanih, zauvek jednako uzbudljivih i tajnovitih kompoziciono-tematskih fascinacija pisca. Siguran sam da ce stari citaoci osetiti da ova najnovija inkarnacija Velikicevog pripovednog sveta svojom zrelošcu i sveobuhvatnošcu narativnog zahvatanja u predstavljeni svet i njegovu emocionalno-misaonu konstelaciju predstavlja magnum opus jednog stvaraoca u naponu snage.

Pisac je procitao nekoliko „prizora” iz „Ruskog prozora”, nakon cega je napravio kratak osvrt na nastanak svojih dela.

L.L.

ISTORIJSKI ARHIV POŽAREVAC U NOVOM SADU SA IZLOŽBOM “OKRUG POŽAREVACKI U PRIVREDI SRPSKE BURŽOASKE DRŽAVE”

POŽAREVAC - GRAVITACIONI CENTAR SRBIJE

Istorijski arhiv Požarevac gostovao je u Novom Sadu, u kojem se proteklog utorka predstavio svojom postavkom naslovljenom “Okrug požarevacki u privredi srpske buržoaske države”, izloženom u Muzeju grada Novog Sada.

Ovo je gostovanje požarevackog Istorijskog arhiva, predvodenog direktorkom Jasminom Nikolic, rezultat višegodišnje saradnje sa Istorijskim arhivom i Muzejom grada Novog Sada, a potpomognuto je finansijskom podrškom SO Požarevac.

Izložbu dokumenata koja svedoce o ekonomskoj istoriji požarevackog kraja devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka, u vojvodanskoj metropoli, otvorio je Radovan Jokic, ispred Gradskog veca grada Novog Sada. O postavci su govorili profesor dr LJubi-voje Cerovic i Jasmina Nikolic, direktorka Istorijskog arhiva Požarevac, a goste izložbe, ispred domacina, pozdravili su Dragana Latinovic, direktorka Istorijskog arhiva grada Novog Sada, i dr Drago NJegovan, direktor Muzeja grada Novog Sada. Inace, otvaranju izložbe prisustvovao je i predsednik Skupštine grada Novog Sada, Zoran Vucevic.

Drugacije lice naše prošlosti

Izložba Istorijskog arhiva Požarevac “Okrug požarevacki u privredi srpske buržoaske države”, priredivaca Jasmine Živkovic, u saradnji sa Draganom Miloradovic, privukla je znacajnu pažnju i interesovanje novosadske publike, koju je u temu izložbe “uvela” direktorka IAP, Jasmina Nikolic:

-Istorijska kretanja su pokazala da osnova razvitka svakog naroda i države leži u stabilnoj privredi. Privredni tokovi su umnogome uslovljavali politicka, socijalna i kulturna kretanja društvenih zajednica. Arhivska grada fondova privredne provenijencije, u okviru koje se nalaze zanimljivi izveštaji, platne liste, evidencije clanova i poslovnih saradnika, finansijska dokumentacija, kao i veliki broj poslovnih pisama požarevackih privrednika, ukazivala je na postojanje raznorodne privredne delatnosti, na stabilnost privrednog razvoja regiona u kome je Požarevac bio gravitacioni centar i gde se osnova privredne infrastrukture krajem 19. i pocetkom 20. veka pocela znacajno da razvija u pravcu industrijalizacije, kao i na cinjenicu visoke strucne osposobljenosti požarevackih industrijalaca i njihovo poznavanje privrednih kretanja u ovom periodu.

- Kada se sa vremenske distance od sto i više godina posmatraju sacuvani pisani tragovi iz oblasti privrede, zakljucuje se da privrednicima nije nedostajalo ni motiva, ni ideja, a ni novcanih sredstava da unapreduju i razvijaju privredne veze i poslovnu saradnju, a memorandumi, kao oblici prepiske, koji nose pecat prepoznavanja, imali su snagu da svojim vlasnicima obezbede i sacuvaju integritet u liberalnoj, tržišnoj konkurenciji kapitalisticke privrede, zakljucila je Jasmina Nikolic.

O znacaju požarevackog kraja

Posetiocima izložbe, neposredno pred njeno otva-ranje, obratio se i profesor dr LJubivoje Cerovic, koji je tim povodom podsetio na važne datume u istoriji požarevackog kraja, ukazujuci time na njegov znacaj:

-Požarevacko podrucje nastanjuje stanovništvo od antickog vremena. Pomenimo samo da je Karakala, rimski car, krunisan u tom gradu, da je u njemu kovan novac 295. godine i da je tu bila stacionirana 4. legija rimske imperije. Srbi dolaze u ranom srednjem veku na ovo podrucje, primaju hrišcanstvo i pocinju da dižu svoje bogomolje. Najstarija sacuvana je iz 13. veka, zatim, Ðurad Brankovic je obnavlja 1430, a pre toga, 1379. godine, knez Lazar na Mlavi podiže cuveni manastir Gornjak. Tako je to bilo u srednjem veku, nažalost, srpska imperija se raspala pod udarima Turaka nastavljajuci obracanje retrospektiovom na dogadaje iz dogadaja 18. i 19. veka:

-Na svetsku istorijsku scenu ponovo Požarevac izbija 1718. godine, kada je cuvenim Požarevackim mirom završen rat izmedu Austrije i Mletacke, s jedne, i Srbije, s druge strane. Potom, 1825. godine knjaz Miloš podiže konak u Požarevcu i odatle vlada povremeno Srbijom i, što je veoma znacajno, 1878. godine, brojni Požarevljani i drugi stanovnici severne Srbije ucestvuju kao dobrovoljci do1849. godine. I, na kraju, pomenuo bih i prvu Aradsku tvrdavu, kada je bilo zatoceno više od 50.000 Srba, a medu njima i više od 2.000 Požarevljana... Dakle, veliki je doprinos Srba iz tih krajeva u oslobodenju i razvoju naše zemlje...

Sažetak nastanka moderne privrede

Izložbenu postavku Istorijskog arhiva Požarevac u Novom Sadu, posvecenu ekonomskoj istoriji požarevackog kraja, proglasio je otvorenom Radovan Jokic, clan Gradskog veca grada Novog Sada:

-Ova izložba na uspešan nacin prezentuje rad, pre svega, arhivista. Istraživanjem kao što je ovo, dakle, uspešnim i pronicljivim prouca-vanjem grade o privrednom razvoju Srbije u 19. i prvoj polovini 20. veka, moguce je razumeti, ili bar pokušati u tome da se razumeju privredna kretanja u Srbiji, koja su težila uspostavljanju buržoaskog privrednog sistema. U periodu posle rata sa Turcima, privreda Srbije je istrošena, postojala je neuskladenost i neravnomernost izmedu pojedinih privrednih grana. Istovremeno, Otomansko carstvo doživljava promene u oblasti trgovine, što je uticalo da Srbija, kao periferna oblast, postane važna oblast, preko koje se odvija medunarodna trgovina. Takve prilike privukle su strane trgovce, ulagace, a najviše iz Austrije. Sultanovim Fermanom iz 1753. godine, srpskim trgovcima je data potpuna sloboda, što je dovelo do bržeg razvoja novcane privrede, kao i do promene u društvenim odnosima i srpska caršija je ojacala.

- Pocetkom 19. veka Srbija se nalazi na pragu novih ekonomskih odnosa, robnonovcane privrede, koja je u Evropi postojala u okviru kapitalistickog privrednog sistema. Privredna struktura Srbije se razvijala i uoblicavala pod razlicitim privrednim okolnostima, cija se slicnost sa današim prilikama može videti na osnovu dokumenata gde je Srbija u 20. veku sa kvalifikacijama slabo razvijene privredne zemlje. Ovo je kratak pregled i siže ove zanimljive izložbe, a na publici je da pažljivo i pronicljivo opservira, pogleda, proveri.., i iskoristi retku priliku za sagledavanje sažetka nastanka moderne privrede u Srbiji- zakljucio je Jokic, nakon cega su posetioci postavke, uz zvuke gradanske pesme orkestra “Biseri”, krenuli u razgledanje izloženih dokumenata.

DIREKTORKA ISTORIJSKOG ARHIVA POŽAREVAC, JASMINA NIKOLIC

“Smatrali smo da se do specificnih saznanja o prošlosti na našim prostorima može doci istraži-vanjem i tumacenjem razlicitih aspekata društvenog života, što predstavlja veliki izazov i nosi posebnu odgovornost. Na osnovu zajednickog interesovanja, iskustava razlicitih humanistickih disciplina i analize neobjevljene arhivske grade, pristupili smo radu na projektu prikazivanja ekonomske istorije jednog srpskog grada i njegove okoline od 1840. godine do 1941. godine, sa akcentom na period poslednje dve decenije 19. i prve polovine 20. veka. Projekat je zamišljen tako da objedini postojece mogucnosti za sticanje znanja o oblasti koja je dugo bila zanemarena, nasuprot izucavanja politickih, folklornih i drugih fenomena iz prošlosti, istakla je u Novom Sadu direktorka požarevackog Arhiva, Jasmina Nikolic, i porucila brojnim posetiocima izložbe:

- Nadamo se da ce za one koji se bave razlicitim aspektima istorije ovog perioda ova izložba i reprezentativni katalog biti nezaobilazni, a da ce svim zainteresovanima pružiti užitak otkrivanja novog, drugacijeg lica naše prošlosti.

A. Maksimovic

VESTI IZ OPŠTINE PETROVAC

U MANASTIRICI U TOKU IZGRADNJA NOVOG MOSTA

U mesnoj zajednici Manastirica u toku su radovi na izgradnji novog betonskog mosta preko reke Vitovnice. Stari most na ovom mestu srušen je u poplavi 2005. godine. Kako saznajemo od Ace Životica, predsednika štaba za elementarne nepogode SO Petrovac novi most ce biti dužine 15 metara i veoma je važna spona sela sa zaseokom Bubanj. Investicija je vredna oko 1,5 miliona dinara, a sredstva su obezbedili meštani Manastirice, uz znacajnu podršku Skupštine opštine, odnosno štaba za elementarne nepogode. Ocekuje se da radovi budu završeni do kraja meseca.

Postignuta saglasnost oko programa sa kojima Ce se konkurisati za sredstva NIP-a u 2008. godini

U Skupštini opštine Petrovac, prošle srede, održan je sastanak predstavnika politickih stranaka, a razgovaralo se o predloženim investicionim programima u petrovackoj opštini, koji ce se finansirati u 2008. godini iz sredstava Nacionalnog investicionog plana. Prioritet su dobili radovi na izgradnji i rehabilitaciji putne mreže, izgradnji filterskog postrojenja na izvorištu gradskog vodovoda u Šetonju, nastavku radova na crpnom postrojenju gradske kanalizacije, izgradnji mosta na Mlavi u Kamenovu, a tražice se i finansijska sredstva za izradu neophodnih projekata za predstojece investicije, kao i eklaborata za zaštitu životne sredine. Treba napomenuti da je petrovacka opština, zajedno sa ostalim opštinama Branicevskog i Podunavskog okruga vec potpisala protokol za sredstva NIP-a za gasifikaciju.

U EDUKATIVNOM CENTRU ZEMLJORADNICKE ZADRUGE ‘’PETROVAC’’ ODRŽANA STRUCNA PREDAVANJA

U Edukativnom centru Zemljoradnicke zadruge ‘’Petrovac’’, protekle nedelje, za poljoprivredne proizvodace, održana su strucna predavanja posvecena aktuelnim temama iz oblasti agrara. Strucnjaci Zavoda za poljoprivredu „Stig” iz Požarevca - direktor Jovan Grozdic i strucni saradnici Stanislava Stankovic i Jorgovanka Vlajkovac - tom prilikom su govorili o pripremama za jesenju setvu, o merama za suzbijanje korovske biljke ambrozije, kao i o podsticajnim uredbama ministarstva poljoprivrede.

POCELA BERBA

Zbog skracene vegetacije u petrovackoj opštini je, pre optimalnih rokova, vec pocela berba kukuruza, voca i grožda. Kako saznajemo od Bojana Stojanovica, direktora Zemljoradnicke zadruge ‘’Petrovac’’ prinosi kukuruza su znacajno podbacili, osim na parcelama na kojima su primenjene pune agrotehnicke mere. Istovremeno su pocele i pripreme zemljišta za jesenju setvu ozimih kultura cemu posebno doprinose povoljne vremenske prilike. Tržište je dobro snabdeveno dizelom i repromaterijalom, a na poljoprivrednike se apeluje da kupuju originalna pakovanja dubriva i deklarisano seme pšenice.

USPEŠAN POCETAK NOVE ŠKOLSKE GODINE

Pocetak školske godine u svim školama opštine Petrovac protice bez problema i nastava se odvija po predvidenom planu rada. U najvecoj Osnovnoj školi ‘’Bata Bulic’’ u Petrovcu, kako saznajemo od Milene Vasic, direktora škole, prvi školski dani doneli su i manje ucenika nego ranijih godina. Škola broji 977 ucenika od prvog do osmog razreda. Od toga u maticnoj školi je 856, a u podrucnim školama 121 ucenik. što se tice broja odeljenja i ona su smanjena za jedno i sada škola ima 45 odeljenja. U prvom razredu , u tri odeljenja u Petrovcu, ima 83 prvaka, a u 6 podrucnih odeljenja 22 ucenika. Prvi nastavni dani, po recima direktora, odvijaju se u radnoj atmosferi, a vec je pocela i realizacija dackih ekskurzija.

ODRŽANA JOŠ JEDNA „RADIONICA”

Deveta po redu memorijalna manifestacija „Radionica za dobre duhove” posvecena Petrovcaninu Petru Mijatovicu koji je 1999. godine poginuo u ratnim dešavanjima na Kosovu, održana je u Petrovcu prve nedelje septembra. Prve veceri odigrana je obnovljena pozorišna predstava „Pepeljuga” u režiji Dragane Mrkic, a u dane vikenda,u Domu kulture održani su rok koncerti. Nažalost od predvidenog programa nije realizovano gostovanje pozorišta iz Velikog Gradišta, zbog bolesti glumca.

D.Ilic

U TRNOVCU OBELEŽENA GODI-ŠNJICA PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA

U SLAVU RATNIKA

Delegacije Udruženja potomaka ratnika oslobodilackih ratova 1912 - 1920. godine i Opštinskog odbora Saveza boraca, položili su u subotu 15. septembra vence na spomenik poginulim ratnicima u Prvom svetskom ratu, u selu, Trnovcu. U ime Opštinskog odbora Udruženja potomaka ratnika 1912 - 1920. godine sve prisutne je pozdravio predsednik Rade M. Obradovic, a zatim je rekao: „ Naredba vojvode Živojina Mišica srpskoj vojsci 13. septembra 1918. na kraju je glasila - s nepokolebljivom verom i nadom , junaci , napred u otadžbinu. Ofanziva je pocela snažnom artiljerijskom pripremom iz 586 artiljerijskih oružja tacno 14. septembra u 5 casova ujutru i neprekidno je trajala do 15. septembra, kada je u jutarnjim satima otpoceo opšti pešadijski napad jurišnih divizija. Srpska 1. i 2. armija, uz sadejstvo dve francuske divizije probile su glavni položaj bugarskih snaga od Veternika do Sokola, širine 11 i dubine 4 kilometra. Sam napad je produžen i 16. septembra sa bajonetskom borbom dobrovoljackih divizija srpske vojske, cime je dovršen sam proboj bugarskih položaja. Na braniku otadžbine iz Mlavskog sreza, za navek, u ratovima 1912 - 1918 godine poginulo je ili umrlo od tifusa i gladi 4.300 žrtava”.

U ime Opštinskog odbora Saveza boraca opštine Petrovac govorio je Dimitrije Radosavljevic, predsednik, koji je izmedu ostalog istakao: „ Povlacenje srpske vojske od Dunava ka Krfu u periodu od 7. do 22. oktobra 1915. godine, išlo je i preko teritorije opštine Petrovac pravcima i to: Dunavska divizija prvog poziva - Požarevac - Orljevo - Veliki Popovac - Pankovo - Burovac - Dubnica i dalje ka Cupriji, Moravska divizija drugog poziva - Crljenac - Rašanac - Trnovce - Petrovac - Šetonje - Busur, a Branicevski odred se povlacio pravcem - Ram - Manasirica - Ranovac - Bele vode - Petrovac i dalje ka Resavi.

Na našoj teritoriji vodile su se žestoke borbe u Manastirici, Rašancu, Trnovcu i Pankovu. Iz petrovacke opštine u Prvom svetskom ratu ucestvovalo je 12.000 vojnika, a poginulo je 4.300 vojnika. Iz Trnovca je poginuo 101 vojnik. U tom ratu imali smo i dva generala i to Milosava Živkovica iz Velikog Popovca i Milisava Milosavljevica zvanog Culum iz Kamenova”.

Evocirajuci uspomene na slavne dane borbe, Bogoljub Ivkovic clan Okružnog odbora Udruženja potomaka ratnika 1912 - 1920 je naglasio: „ U jednoj velikoj borbi kod Rašanca, otprilike gde je danas pošta, položaji su prelazili iz ruke u ruku cak devet puta. Najvece groblje austrougarskih vojnika u Prvom svetskom ratu na teritoriji Srbije nalazilo se u Rašancu, ali su 1936. godine ti posmrtni ostaci odneti. U tom ratu Srbija je izgubila 28 odsto stanovništva. Svaka stopa naše plodne zemlje natopljena je krvlju, naši prci nisu žalili svoje živote zarad buducnosti svojih potomaka i mi se sa ponosom secamo svih naših starih ratnika i naravno treba da se ugledamo na njih, da branimo svoju zemlju”.

D.Ilic

U RAŠANCU ZAVRŠENO ASFALTIRANJE ULICA I SPORTSKOG TERENA

ZAJEDNICKIM ULAGANJEM DO NOVOG ASFALTA

Agilno rukovodstvo mesne zajednice Rašanac, na cijem je celu Radovance Aleksic, cini sve da život žitelja ovog naselja bude bolji . Tako je pocetkom prošle nedelje zajednickim ulaganjem meštana i opštine završeno asfaltiranje dva kilometra ulica u selu i preasfaltirano je igralište za male sportove. Na skromnoj svecanosti koja je tom prilikom organizovana prisutnim novinarima prezentovani su rezultati rada, a Radiša Dragojevic predsednik opštine, svecanim presecanjem vrpce oznacio je pocetak korišcenja pomenute investicije.

Tom prilikom Radovance Aleksic je rekao: „Danas smo se okupili jer smo završili asfaltiranje puteva u selu i igrališta za male sportove. Uradeno je 7.000 metara kvadratnih seoskih puteva što je za ovu godinu puno, ima još potreba, ali nije se moglo jer su sredstva opštinskog budžeta ogranicena, a bez njihove pomoci ne bismo mogli to uraditi. Za puteve izdvojeno je preko 4 miliona dinara, a za igralište smo izdvojili milion dinara plus 250.000 dinara za rasvetu igrališta. Najviše sredstava obezbedili su meštani, a opština je izdvojila 40 odsto sredstava na šta im se ja zahvaljujem. Naši gradani su jako zainteresovani za nastavak radova na putevima, kako kroz naselje, tako i za izgradnju zaobilaznog puta Rašanac - Dubocka - Starcevo. Moram da naglasim da su nam i ovog puta puno pomogli naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu. Pored ovih investicija radili smo i na uredenju seoskog groblja i njegovom proširenju, a u toku su završni radovi na izgradnji novog decjeg vrtica".

Radiša Dragojevic je prilikom posete Rašancu naglasio: „ Danas u mesnoj zajednici Rašanac imamo svecanost povodom završetka radova na putu i asfaltiranja sportskih terena. Radovi su izvedeni zajednickim snagama mesne zajednice, gradana i opštine. Uradena su dva kilometra seoskih ulica i terena sa osvetljenjem, što je posebno znacajno za mlade ljude koje želimo da zadržimo na selu, ali i za starije koji koriste te puteve i prate sportska dešavanja.

Lokalna samouprava je i u ovoj mesnoj zajednici, koja je aktivnija u našoj komuni, sa zadovoljstvom pristupila zajednickom ulaganju. Naš princip je poznat, svuda gde gradani izdvajaju svoja sredstva lokalna samouprava to podržava i ucestvuje sa svojim procentom i to cinimo i ovde i cinicemo i ubuduce, jer samo tako možemo da rešimo probleme u komunalnoj izgradnji.

Sa ovim što je u Rašancu uradeno i u jednom broju mesnih zajednica, mi smo modernizovali preko 50 kilometara puteva za šta je izdvojeno 250 miliona dinara, naravno i uz veliku pomoc republike. Što se tice sportskih terena uradeno je desetak, oni su finansirani sredstvima NIP-a, mesnih zajednica i opštine, te aktivnosti nastavicemo i dalje, a ovde u Rašancu radeno je novcem mesne zajednice i opštine".

Svecanosti u Rašancu prisutvovao je i Miletic Mihajlovic, narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine, koji je ne krijuci zadovoljstvo uradenim istakao: „ Drago mi je da se osvedocila jedna ispravna politika koja ide u pravcu rešavanja potreba naših gradana i zapravo takvom jednom politikom mi ulazimo i u seoske sredine kao što je i Rašanac. Znacajno je da se ulaže i u sela, jer nema perspektive opštine ako to ne cini. Time se stvaraju uslovi za opstanak takvog naselja i otvara se perspektiva i da mladi tu ostanu da rade i žive, zadovoljavajuci sve potrebe koje savremen život zahteva. Ja bih iskoristio priliku da svim ljudima u Rašancu cestitam na njihovom naporu i trudu, sa obecanjem da cemo i u narednoj godini nastaviti sa ovakvim zajednickim ulaganjima, naravno tamo gde postoji interes. Jer mi smo za jednu takvu politiku, za politiku koja ce sprovoditi interese naših ljudi na ovom podrucju, jer je naš interes da se opština Petrovac razvija, da ide u jedan savremen svet i da ona opstane sa jasnom perspektivom na život i za buduce generacije".

D. Ilic

PRIPREMNI RADOVI ZA IZGRADNJU ETNO-KUCE

TURISTICKI KUTAK KRAJ “CARDE”

Udruženje likovnih umetnika Kostolca “Art” dobilo je nedavno saglasnost Privrednog društva da deo zemljišta koje im pripada, kod restorana “Carda” , iskoriste za izgradnju prve umetnicke etno-kuce. Protekle nedelje pocelo se sa rašcišcavanjem prostora na kome ce najpre biti izgradena etno-kuca sa galerijom, a planirano je da u narednih pet godina preraste u etno naselje.

- Etno-naselje bi obuhvatilo kucice, vajate, za slikanje, izradu keramike, duboreza, umetnicko tkanje i druge vrste umetnickog izraza, kao i prostor za smeštaj gostujucih umetnika. Centralni deo trebalo bi da cini etno-kuca u kojoj ce se nalaziti etno-kutak, prostor za okupljanje umetnika i galerija sa stalnom postavkom slika, kažu pokretaci ove ideje , clanovi ULUK “Art”.

Sledeci korak je nasipanje zemlje i sadenje trave, a izgradnja ce poceti cim bude obezbeden novac. Izradu projekta i pribavanje potrebnih dozvola obezbedila je Opština Požarevac , a za izgradnju etno-kuce potrebno je oko 6 miliona dinara, koji bi, ukoliko projekat “prode” bili obezbedeni iz Nacionalnog investicionog plana.

Umeticko-etno naselje bice jedinstven projekat na nivou Srbije, a podršku projektu dao je i direktor arheološkog nalazišta Viminacium dr Miomir Korac koji smatra da ce ovo naselje doprineti obogacivanju turisticke ponude Kostolca.

Upravo iz tog razloga planirana je izgradnja naselja kraj puta kojim turisti od pristaništa idu ka Viminaciumu, iako je ranije i kostolacka plaža razmatrana kao jedna od mogucih lokacija.

T.R.S.

“LOKALNA AGENDA” NA VELIKOM EKOLOŠKOM SKUPU

EKOLOGIJA NA MARGINI?

Od 10. do 12. oktobra u Beogradu ce se održati Šesta ministarska konferencija “Ekologija za Evropu”. NVO “Lokalna agenda 21 za Kostolac - Opština” jedan je od organizatora nevladinog dela ove konferencije i predstavice na njoj ekološke probleme kostolackog ugljenog basena.

Da podsetimo nedavno je, u pozorišnoj sali Doma kulture u Kostolcu održana inicijalna konferencija sa temom: “Mogucnosti ucešca lokalne samouprave, poslovnog sektora, nevladinih organizacija i ostale zainteresovane javnosti Branicevskog i Podunavskog okruga ( i šire) na ministarskoj konferenciji“.

Inicijalna konferencija u Kostolcu organizovana je u saradnji sa Ministarstvom za nauku i zaštitu životne sredine , Sindikatom PD “TE-KO” Kostolac d.o.o i Sindikatom “Kopovi Kostolac”. Krajem avgusta u MZ Kostolac organizovan je još jedan pripremni satanak na koji su pozvani predstavnici najugroženijih naselja koja gravitiraju Kostolcu, ali su se sastanku odazvali samo predstavnici MZ Klenovnik.

T.R.S.

ODRŽAN DEVETI AERO - MITING

DUŽA PISTA, VIŠE TURISTA

Posetioci devetog aero-mitinga “General LJubiša Velickovic”u Kostolcu mogli su u subotu na kostolackom aerodromu da vide tridesetak aviona, uživaju u njihovim akrobacijama, uz nezaobilazne aplauze, od kojih su, kao i svake godine, najjace dobili padobranci.

Stotinu pilota došlo je na ovu jedinstvenu manifestaciju koja se do sada održavala poslednjeg vikenda u avgustu, ali je zbog prijatnijih vremenskih uslova pomerena za sredinu septembra.

Aero-miting je otvorio zamenik predsednika opštine Požarevac Zvonimir Blagojevic, a predsednik Opštine Dušan Vujicic u izjavi datoj za naš list rekao je da se mitingom odaje još jedna pocast generalu Velickovicu koji je poginuo tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

Blagojevic je dodao da je aero-miting u Kostolcu od velikog znacaja za Opštinu i Okrug ali i Republiku.

-Ovaj izvanredan prostor pravovremeno je “otrgnut” od pepelišta i oplemenjen na predivan nacin , negujuci savremenu tehniku i ljubav prema letelicama, rekao je Blagojevic.

Sem vec ustaljenih atrakcija, kao što su akrobacije aviona, jedrilice, skakanje iz aviona padobranom, posetioci su ove godine mogli da vide motorne zmajeve, paraglajdere, modelare...

Ovu manifestaciju Opština iz budžeta finansira sa petsto hiljada dinara koje se, kako su nam u klubu rekli, koristi iskljucivo za gorivo, a ostatak novca obezbeduju sponzori. Mehanizacija privrednog društva pomogla je u uredenju prostora, a “Autotransport” je obezbedio parking mesta.

Petar Cabovic, predsednik aero-kluba “General LJubiša Velickovic” iskoristio je ovu priliku da pomene problem dužine piste.

- Dobro bi bilo da je pista duža bar dvesta metara. Juce je na aerodromu bilo stotinak ljudi iz celog sveta, koji su sišli sa broda kod “Dragulja” sa namerom da vide Viminacijum, a usput su obišli i aerodrom i raspitivali se o njegovim mogucnostima. Dužom pistom Kostolac bi dobio još jednu mogucnost kada je rec o razvoju turizma, naglasio je Cabovic.

Na otvaranju su nastupili i folklorni ansambli KUD-a Kostolac.

T.R.S.

U GMZ KOSTOLAC NAJAVLJUJU

SREÐIVANJE FASADA

Predsednik Izvršnog odbora GMZ Kostolac Stevan Crncevic najavio je sredivanje dotrajalih fasada u gradu.

- Cilj nam je da malo “doteramo” grad. Mi smo, u proteklom sazivu u kome sam bio i ja, veliki akcenat stavili na toplifikaciju, a malo zapostavili grad. Kostolac jeste grad i tako treba da izgleda. U toku je treca faza sredivanja Rudarske ulice, gde ce se nalaziti parking i prostor za decu. Jedan od vecih projekata, u koji cemo ukljuciti i gradane jeste sredivanje fasada zgrada. Nismo još uvek definisali koliko bi procentualno u tim poslovima ucestvovali gradani , jer su oni vlasnici stanova. Sa konkretnim predlogom izaci cemo kada obavimo razgovore sa celnim ljudima Direkcije za izgradnju i opštine Požarevac. Plan je da realizacija bude slicna onoj koju je pokrenuo Grad Beograd, jer se taj model pokazao kao efikasan, najavljuje Crncevic.

T.R.S.

AMBASADOR SAD- A, KAMERON MANTER, NA ARHEOLOŠKOM NALAZIŠTU VIMINACIJUM

SRPSKA A SVETSKA PRICA

- Ambasador Kameron Manter donirao 31.200 dolara

- Uskoro rimska ruta kroz Srbiju

- ”Dunav art Viminacijum 2007.” zakazan za 20. septembar

- U okviru “Dana evropske baštine”, 22. septembra gosti iz Saveta Evrope na Viminacijumu

Ambasador SAD- a u Beogradu, Kameron Manter, prošlog cetvrtka, posetio je arheološko nalazište Viminacijum, smešteno na ušcu Mlave u Dunav, nadomak Kostolca, i ovom sve znacajnijem svetskom lokalitetu poklonio 31.200 dolara, za ocuvanje rimskog amfiteatra, prvog i jedinog u našoj zemlji.

Ambasador Kameron Manter je na samim iskopinama proslavljenog rimskog grada, luke i vojnog logora potpisao Ugovor o pomenutoj donaciji sa pomocnikom ministra kulture Republike Srbije i direktorom projekta Viminacijum, dr Miomirom Koracem, koji je potom ambasadora proveo kroz “balkanske Pompeje” i ugostio autenticnom rimskom trpezom.

Prvi rimski amfiteatar u Srbiji

Dodeljena novcana sredstva bice upotrebljena za definisanje površine na kojoj se amfiteatar nalazi, kao i za procenu stanja strukture i njegovo ocuvanje, a sve to s ciljem da amfiteatar, kao spomenik kulture, bude stavljen pod zaštitu Zakona.

Projekat takode ukljucuje konzervaciju i prezentaciju arheoloških predmeta, koji ce biti pronadeni tokom istraživanja i “oživlja-vanja” ovog velicanstvenog amfiteatra, ciji pocetak dr Miomir Korac najavljuje vec za naredne dane.

Inace, ovu donaciju ambasador Kameron Manter dodeljuje iz Ambasadorovog fonda, institucije u Vašingtonu, koja ocenjuje projekte iz oblasti kulturne baštine. Laureat za ovu godinu je Srbija, sa arheološkim lokalitetom Viminacijum, smeštenim u požarevackoj opštini, na ušcu Mlave u Dunav, blizu Kostolca.

-Ovaj projekat je znak poštovanja americkog naroda prema srpskoj kulturnoj baštini, kao i jakih veza izmedu srpskog i americkog naroda. Donacija se daje iz Ambasadorovog fonda za ocuvanje kulturnog nasleda, koji je osnovao Kongres 2001. godine i koji pomaže zemljama širom sveta da ocuvaju istorijske spomenike, rukopise, muzejske kolekcije, kao i tradicionalne forme muzike, igre i jezika, istakao je ambasador Manter u poseti Viminacijumu, podsetivši na vec u više navrata iskazanu volju americkog naroda da podržava ocuvanje srpskog kulturnog nasleda:

-Ambasadorov fond za ocuvanje kulturnog nasleda je do sada pomogao tri projekta u Srbiji: restauraciju osnovne škole “Mekteba”, pored Altun Alem džamije u Novom Pazaru, renoviranje fasade Memorijalne škole u Orašcu i rekonstrukciju krova manastira u Rakovici.

Malo, ali svetsko mesto

Nezgoda kod Viminaciuma velika je u tome što on stalno napreduje, konstatovao je kroz šalu dr Miomir Korac, ukazujuci na vrlo “tesan” raspored na ovom lokalitetu za tekuci mesec:

-Viminacium je postao malo, ali svetsko mesto. Pogledajte samo mesecni raspored za septembar. Dvanaestog septembra imali smo sastanak u Beogradu, sa temom “Putevima rimskih imperatora”, gde Viminacium ima jedno od centralnih mesta. Podrazumeva da se napravi ruta kroz našu zemlju, koja bi se protezala od Sirmiuma, Sremske Mitrovice, preko Beograda, Viminaciuma, Gamzigrada, Niša... Prakticno, rimska ruta, a gotovo cela Srbija. Zatim, imali smo posetu americkog ambasadora, koji nam je zaista pokazao da je ovo samo pocetak i da ce nam na putu da Viminacijum bude turisticka atrakcija pomoci jako mnogo.

Vec za nekoliko dana, tacnije, 20. septembra, Viminacijum ce ugostiti umetnike vajare. Oni ce takode u funkciji “Rimskih puteva” na teritoriji Srbije, a u okviru manifestacije “Dunav art Viminacijum 2007.” vajati biste rimskih imperatora. Inace, naša zemlja jedina, osim Italije, ima cak sedamnaest rimskih imperatora. Potom, 22. septembra, u okviru centralne proslave “Dani evropske baštine”, Viminacium ce posetiti uvaženi gosti Saveta Evrpe, na celu sa Terijem Dejvisom, predsednikom Saveta, kojim naša zemlja predsedava.

-Sve je to prilika da pokažemo sebe, Viminacijum, ali pre svega Srbiju, koja “hvata” korak sa Evropom i svetom, istakao je dr Korac, konstatujuci istovremeno znacajnu mogucnost da se u Srbiji spoji lepo i korisno, pa, time, kultura i profit:

-Kultura zaista može da donese znacajan profit našoj državi, i to, ujedinjena sa turizmom i Ministarstvom za regionalni razvoj. Vec se prave master planovi da se na pomenutom potezu Puteva rimskih imperatora napravi niz hotela, malih pansiona, koje cak i privatnici mogu da urade. Sve u svemu, mislim da je naša zemlja predivna kombinacija, kako u smislu razmeštaja na vazdušno- kopnenim i vodenim putevima, vec i u klimatskom smislu. Svega ovde ima.., i zime i proleca i jeseni.., ovo je prostor koji ce u narednim decenijama biti evropski i svetski hit.

POMOCNIK MINISTRA KULTURE RS I DIREKTOR PROJEKTA VIMINACIJUM, DR MIOMIR KORAC

PAUKOVA MREŽA DOBRIH EMOCIJA

“Ova konkretna donacija je namenjena za Rimski amfiteatar. Ne zaboravimo, Viminacijum ima prvi i verovatno jedini rimski amfiteatar na tlu Srbije. Velika je cast da se tako nešto pospešuje i istražuje. Ovo je pocetak dobre saradnje. Naše je da gledamo gde su pozitivne konekcije, kako da izgradimo “paukovu” mrežu od dobrih emocija. Velika je stvar da ta pozitivna energija izmedu dva naroda bude jedan od onih elemenata kojima se nešto gradi, porucio je dr Miomir Korac nakon potpisivanja Ugovora o donaciji.

Elektromobilom kroz Viminacijum

Na arheološkom nalazištu Viminacijum kretanje posetilaca ubrzano je cak za cetrdeset na sat, koliko brzo se krece elektromobil, vozilo koje je lokalitetu poklonilo preduzece “Autotransport” iz Kostolca.

Elektromobil, vozilo koje pokrece elektricni pogon, jednim punjenjem, na tockovima “ostaje” celih sto kilometara, “noseci” cetrnaest putnika putem Viminacijuma.

AMBASADOR KAMERON MANTER O PITANJU KOSOVA I METOHIJE

PODRŽAVAMO PREGOVORE IZMEÐU DVE STRANE

“Naša pozicija po ovom pitanju je veoma jasna. Mi podržavamo pregovore koji se odvijaju izmedu dve strane pod pokroviteljstvom Trojke. Mi i naši evropski prijatelji i naši ruski prijatelji slažemo se da je najbolje rešenje ono koje ce dve strane doneti zajedno. Nadamo se da ce doci do sporazuma i rešenja koje ce biti prihvatljivo za obe strane. Po našem mišljenju najbolje rešenje bilo bi ono koje nudi Ahtisarijev plan, a što znaci nadgledanu nezavisnost. Medutim, ukoliko dve strane mogu da se slože i dodu do dogovora, mi i naši evropski prijatelji, kao i naši ruski prijatelji spremni smo da prihvatimo takav dogovor.”

A. Maksimovic

FELJTON

TOPONIMI MANASTIRA RUKUMIJE

OSTALI IZVORI

Na kraju severnog dela Staraca, na kolskom putu Drmno - Klenovnik u polovini istocne kosine brda nalazio se još jedan izvor u obali puta, kod nekada vinograda D. Životica, S. Stankovica i D. Pavlovica iz Drmna. Taj izvor služio je kao izvanredna pijaca voda a najcešce za pravljenje «corbe» radi prskanja vinograda, šire okoline vinograda Drmna, Klenovnika i Bradarca. Znali su putnici i namernici da zastanu, popiju hladne vode i da se odmore.

Od izvora u blizini ili u samom manastirskom kompleksu treba napomenuti i onaj danas koji postoji, a pežorativnog je naziva «piskavac», koji izlazi iz samog podnožja Galija i svoj vodotok pruža «granicu» izmedu Gaja i manastirske porte, od zapada prema istoku. Može se videti i danas. Do sada veoma retko je presušivao.

U blizini manastirskog kompleksa iza Galija takode su postojali izvori i to u «Selištu» Maruljevca i «Selištu» Letnjikovca, kao i na zapadnoj strani Sopotskog brda sela Cirikovac.

Izvor «Vrtaca» u ataru sela Cirikovac - Klenovnik, blizini puta Požarevac - Kostolac sedamdesetih godina nestao napredovanjem kopa Cirikovac.

U samom selu Klenovnik, postoji veliki izvor nazivom «Burumak».

Na severnoj strani Sopotskog brda, postojali su takode veliki izvori vode: Jedan je u ataru Branicevca na istocnoj strani brda koji deli «Urvine» od toponima Branicevac.

Veliki izvor postoji i naziva se «Dobrljika», a nalazi se kod ciganske male St. Kostolca.

Lekoviti veliki izvori postojali su na krajnjem severu Sopotskog brda kod jama rudnika Kostolac (ugašeni 60 -ih godina prošlog veka), u potezu «Banja». Izvorišta u Banji meštani Kostolca pominju još iz antickih vremena, sam naziv nosi misteriju- da li je u tom vremenu postojalo lecilište - banja. Danas ništa od tih izvora ne postoji, degradirano je bivšim kopom Kostolac.

Svi ovi izvori su bili deo kultivisane sredine i imali veoma veliki znacaj za civilizacijske naseobine, verovatno iz antickog pa preko srednjeg veka do danas u severnom delu Branicevskog okruga, njegovog severnog dela.

Toponim - groblje sela Bradarac

Interesantne lokacije, preko dve reke i daljine oko 3 km. od samog sela. Retkost je da su groblja toliko udaljena od sela a i preko dve reke. Nalazi se južno od manastira na kraju vinograda manastirskog, u ataru bradarackom i potezu ostatka dela Kalajdžine mede. Sa zapadne strane je ostatak toponima Galije, dva brežuljka - mogile iznad samog groblja. S juga kop Cirikovac, kolski put koji razdvaja kop od groblja i danas prelazi preko sredine groblja, vodi prema vrhu za Klenovnik, a kod samog groblja jedan put odvaja za prilaz manastiru sa zapadne strane. Groblje se spušta ka istoku prema Mlavi (nekada Mogili), na kosini od 7 - 10%, gde u podnožju pocinje Selište ubiciranog sela Rukomija. Razlike od ostalih seoskih grobalja u okolini, pa i Stiškom kraju, nema. Najstariji grobovi obeleženi zelencem i prvim spomenicima s kraja DŽVII i pocetkom DŽVIII veka - pešcari sa krstom uklesanim, kao i spomenici DŽVIII i DŽIDŽ veka i postmodernog perioda. Nema podataka o njegovom nastanku, osim ako je suditi po obeležjima.

Grobovi u porti manastira

Grobovi u porti su grobovi upokojenih monaha i sveštenika iz perioda DŽIDŽ i DŽDŽ veka, možda postoje i iz ranijeg perioda, medutim obeležja nema. Nalaze se sa istocne strane iza apsidnog dela manastira. Tu je upokojen paroh Dimitrije Nikolic, (službovao od 1864 - 1869.god.), njegov sin Stevan Nikolic (od 1869 - 1891.god.), oba sveštenici kostolacke parohije, rodom iz Kostolca.18 Zatim paroh Hristivoje Nešic službovao od 1861 - 1874.god., njegov sin Dimitrije Nešic od 1874 - 1890.god. rodom iz Bradarca, parosi Bradaracke parohije. U porti su upokojeni: Igumanija Angelina Ilic od 1972 - 1977.god., rodom iz Boževca, monasi Ignjatije, Zaharije, monahinja Hristina, Melanija, Paraskeva, Marija i Sara. Svoj vecni mir u porti manastira našao je i veliki obnovitelj manastira Rukumije, iguman Sava Ognjanovic iz Klenovnika. Iguman manastira od 1963 - 1991.god.»rukopoložen od vladike Hrizostoma.»

U samom manastiru nalazi se kivot prvog monaha Sv.Martirija Sinaita, sa leve strane od ulaza u manastir, a iznad kivota je ikona njegova u isposnickoj kukuljici «tu su se nalazile mošti Sv.Martirija, ne zna se kada su nestale, verovatno prilikom rušenja manastira u vreme Turaka su negde skrivene u manastiru ili porti od zala osvajaca.» Manastir Rukumija u svom podu kod srednjeg stuba sa desne strane, cuva mošti brata vojvode Živka Šljivica, Jovana, Karadordevih vojvoda rodom iz Brežana a živeli u Bradarcu:»koji beše ranjen u Negotinu kad poginu Hajduk Veljko 1813.god.», a potom nasta «propast» I Srpskog ustanka. Tako ranjenog iz Poreca poneše ga i do Velikog Gradišta umre, gde ga saceka brat živko i donese u manastir Rukumiju, tu i sahrani. Kosti Jovana Šljivica i danas leže ispod poda crkve.»

U blizini porte na južnom delu, gde pocinje vinograd manastirski u uglu, sahranjen je još jedan vojvoda, - vojvoda Milojko Ðelic (1792 - 1861.god.) iz Bradarca, po zanimanju trgovac, sin popa Marka Ðele u vreme Karadorda u manastiru Rukumija.22 Tu se nalaze još tri groba verovatno uža familija Ðelica, jedan je pop Marko. Milojka je Karadorde imenovao za vojvodu Požarevacke nahije 1811.god. Bio je više puta skupštinski akter i pobornik ustavnih nacela «Neslagajuci se sa knezom Milošem, bežao je u Vidin, zbog mlina koji je imao na reci Mlavi, gde su zaustavama ometali mlin kneza Miloša, koji je imao u blizini njegovog. Nije se slagao ni sa politikom kneza Miloša, te ga je ovaj više puta jurio da ubije. Bio je veoma pismen, ucio je pored oca u manastiru Rukumija kao decak, bio je i dobar trgovac, trgovao je svinjama sa Karadordem i drugima za Bec. NJegov unuk je bio gradonacelnik Požarevca, gde su se ranije i doselili, a mlin otkupili akcionari iz Bradarca, Bara, Drmna, da bi kasnije postao vlasništvo familije Grujcic iz Bradarca.»23

Verovatno da postoje grobovi i drugih znamenitih ljudi u manastirskom kompleksu, medutim zabeleške dosad nisu pronadene.

Iz neobjavljene monografije “Selo Drmno Toponimi”, Slavoljub Stojadinovic

Kraj feljtona

LIKOVNA KOLONIJA “BREŽANE 07”

U SPOMEN PRVOG SRPSKOG PATRIJARHA

U porti brežanske crkve prošle srede je, prigodnim duhovnim programom otvorena likovna kolonija u okviru manifestacije: “Kulturno-duhovne svecanosti prvom srpskom patrijarhu obnovljene patrijaršije, Dimitriju Pavlovicu”.

Najmladi pravoslavci iz Brežana su, nakon himne “Bože pravde”, govorili molitvu “Oce naš“, a sveštenik Srdan Stankovic održao je besedu u kojoj se posebno osvrnuo na delo patrijarha Dimitrija, kao i na upoznavanje mladih sa njegovim istorijskim znacajem i nacelima Srpske pravoslavne crkve.

-”Divan je današnji dan koji Gospod stvori da se radujemo i veselimo u njemu, hram božiji odjekuje molitvama i pesmom naše dece, našeg života, naše buducnosti, bez koje nema ni nas. Ubuduce cemo sve više govoriti o tome da je iz ovoga sela rodom jedan od najvecih gorostasa Srpske pravoslavne crkve, bla-ženopocivši patrijarh srpski Dimitrije Pavlovic, vecan mu spomen. Da nije bilo njega, njegovog truda, ljubavi i vere, ne bi bilo ni nas ovde, u ovom hramu, na ciju je izgradnju on potstakao meštane. Licnost patrijarha Dimitrija je jedna od najvažnijih da bi SPC bila ono što smo danas. On je bio faktor ujedinjenja svih eparhija, svih zemalja srpskih”- izmedu ostalog rekao je sveštenik Srdan Stankovic.

Idejni tvorac i pokretac manifestacije je Bratislav Bata Golic, direktor Kulturno-izdavackog centra “Srpska kuca”, uz razumevanje i svesrdnu pomoc Crkvene opštine Brežane. Golic je upoznao goste na otvaranju likovne kolonije da je osnovan fond za obnavljanje uspomene na patrijarha Dimitrija i dodao:

-” Dimitrije Pavlovic je rodom iz Brežana. Rodio se 1846. godine, osnovnu školu je ucio u Požarevcu, Velikom selu i Beogradu, a 1868. završio je beogradsku Bogosloviju. Postao je prvi srpski patrijarh uspostavljene Srpske pravoslavne patrijaršije na dan Svetog Stevana Milutina, 12.novembra 1920. Bio je patrijarh sve do 6. aprila 1930.godine, kada je preminuo. Veceras smo se okupili da otpocnemo “Kulturno-duhovne svecanosti patrijarha Dimitrija”, a pocecemo ih likovnom kolonijom “Brežane 2007.” Pozdravljam umetnike koji su se odazvali pozivu, bilo ih je mnogo koji su želeli da daju svoj doprinos, ali mi smo ove godine poceli skromno, sa manjim brojem umetnika, ali planiramo da ovu likovnu koloniju proširimo i na našu dijasporu. Upucujem veliki pozdrav svim slikarima Kluba “Milena Pavlovic Barili”, kao i njihovom predsedniku Dobrivoju Ðuricu - Ðuri, pretstavnicama Kola srpskih sestara, meštanima Brežana, predstavnicima medija, a posebno deci i sa ovog mesta im porucujem da se ukljuce u što vecem broju.”

U radu likovne kolonije ucestvuje desetak umetnika, a namera organizatora je da ih u narednim godinama bude mnogo više.

L.L.

SA KONFERECIJE ZA ŠTAMPU SPS-A

POSLE STATUSA KOSOVA - IZBORI

Na konferenciji za štampu u prostorijama Opštinske organizacije SPS-a u Požarevcu o aktuelnoj politickoj situaciji govorio je Ivica Dacic, predsednik Socijalisticke partije Srbije. Rukovodstvo SPS-a je donelo odluku da u septembru razgovara sa svim predsednicima opštinskih odbora u Srbiji. Do sada je obavljen razgovor sa stotinak predsednika opštinskih organizacija, a prošlog utorka to je ucinjeno sa opštinskim odborima Branicevskog i Podunavskog okruga.

“Naš cilj jeste da se SPS uoci veoma važnih politickih dogadanja koji cekaju Srbiju do kraja godine i u prvoj polovini sledece godine što bolje organizuje, pripremi i ostvari što bolji rezultat i na politickoj sceni Srbije, ali i na izborima koji nas ocekuju u narednom periodu. Evidentno je da se Srbija nalazi u veoma teškoj situaciji koja se pre svega ogleda u veoma nepovoljnom medunarodnom položaju, pokušaju nametanja nezavisnosti Kosova i Metohije, odnosno pokušaju da se bezobzira na rezultat pregovora, vec unapred najavi da ce jedan broj zemalja jednostrano priznati nezavisnost Kosova i Metohije suprotno medunarodnom pravu. Po našem mišljenju celu tu situaciju komplikuje jedno veliko nejedinstvo u vladajucoj koaliciji oko najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja. To “jedinstvo” je toliko veliko da Srbija danas ima jednu cudnu situaciju, a to je da opstrukciju rada parlamenta ne vrši opozicija, nego opstrukciju rada parlamenta cini vladajuca vecina. I upravo zbog toga što ne mogu da se okupe i ne mogu da naprave parlamentarnu vecinu oko nekih pitanja, Srbija i nije imala aktivan rad Narodne skupštine u proteklih nekoliko meseci.

Sa druge strane, logicno je ocekivati da stranke imaju svoje interese, ali SPS smatra da je najvažnije pitanje Kosovo i Metohija i da to treba da bude prioritet svih politickih aktivnosti parlamenta, Vlade, predsednika Srbije i politickih stranaka u svakodnevnoj politickoj borbi. U tom smislu SPS ce podržati jedinstvenu politiku Srbije u pogledu odbrane Kosova i Metohije i naravno mi ocekujemo da se postigne dogovor politickih stranaka i najviših državnih funkcionera oko daljih politickih koraka, oko toga šta treba preduzeti u slucaju jednostranog priznavanja Kosova i Metohije, u pogledu dogovora kada izbori treba da budu održani, koji izborni sistem da bude na lokalnom nivou, da li ce Srbija i u kojim gradovima imati gradonacelnike i naravno da li ce se istovremeno održati predsednicki i lokalni izbori. Kako sada stvari stoje ne može se prenebreci mogucnost da Srbija ima i parlamentarne izbore imajuci u vidu da parlamentarna vecina u Srbiji gotovo i ne postoji.

Taj politicki dogovor je bitan kako bi se izbeglo da Srbija bude u politickoj i ustavnoj krizi, jer ukoliko ne može biti promenjen ustavni zakon za ciju promenu je potrebno da glasa dve trecine poslanika, ukoliko jedna vladajuca stranka insistira na izborima za predsednika Srbije u decembru, a druga vladajuca stranka insistira na odlaganju izbora dok se ne završe pregovori oko Kosova i Metohije, Srbija može uci u ustavnu i parlamentarnu krizu, a da pri tome ne postoji Ustavni sud. Po nama izbori treba da se održe kada se rašcisti situacija oko Kosova i Metohije i kada održavanje izbora ne bi štetilo državnoj politici oko Kosova i Metohije. Glavni pravci naše aktivnosti ce i dalje biti borba za nacionalne i državne interese i još jasnije predstavljanje SPS -a kao partije levice. Krajem meseca održace se sednica predsedništva stranke na kojoj ce se raspravljati o socijalnoj pravdi, socijalnoj politici i o zakonskim projektima SPS-a. Mi želimo da budemo moderna partija levice, koja ce poštovati sve što je bilo dobro u prošlosti, ali koja ce tražiti jedno novo biracko telo i zato smo jedan znacajan broj mladih ljudi koptirali u rukovodstvo SPS -a,” istakao je izmedu ostalog Ivica Dacic, predsednik Socijalisticke partije Srbije.

D.Dinic

SAOPŠTENJE: OPŠTINSKI ODBOR LIBERALNO DEMOKRATSKE PARTIJE KOSTOLAC

PRVO PROTIV - POSLE ZA

Reklo bi se možda, za nekoga ko ne poznaje dugogodišnja “dogadanja”, i to do detalja, o aktivnostima za to da Kostolac postane opština, bolje ikad nego nikad. Moglo bi tako da se kaže, ali, kako je ucesnike u ovim zbivanjima vreme i dogadaji, narocito ljudi i cudi, dobro naucilo da UVEK postoji nešto iza, gotovo sigurno tvrdimo da je zapravo tako!

Da ne poznajemo sad ljude, ali i narodne poslovice u stilu vuk dlaku menja ali cud nikada, zacudila bi nas navala izjava i datih na javnim mestima, u medijima, pojedinih Kostolcana: “da je jedini izlaz za ovaj grad da postane opština...”, drugi pak “jure” razne koalicije sa ostalim strankama “da svi zajedno to odradimo, da se sacini neka zajednicka deklaracija... (što je, uzgred budi receno, uradeno i pre sedam godina, ali i mnogo ranije)...

Treci, kao razlog pominju, tek sada kada je sve gotovo, novo radno vreme Pošte, “ukidanje” Doma zdravlja... što se ovih institucija tice, unazad, mesecima kada se nešto, reagovanjem na vreme, dok je procedura bila u toku i moglo uciniti, zvanicnim reagovanjem lokalne samouprave (setite se Autobuske stanice...), ili ucešcem šireg gradanstva, svi su cutali. Sad su izgleda, tek primetili šta se dešava sa Kostolcem.

Medutim, ipak nije tako. Slušamo i citamo izjave pojedinih “celnika” iz Kostolca (koji misle da to jesu) o neophodnosti opštine Kostolac. Da ih obavestimo ako su slucajno zaboravili: svojevremeno je zvanicno razgovarano sa svima njima, kao i sa svim predsednicima okolnih seoskih Mesnih zajednica, direktorima, predsednicima stranaka... za šta postoje (i sa kojima raspolažemo), dokumentacija, kao i audio zapisi, šta su odgovorili, njihov stav i mišljenje. Svi oni koji se danas pojavljuju kao najveci zagovornici za opštinu Kostolac, uglavnom su odgovarali: “Pa, nije još vreme, kako cu kada je moja stranka protiv...” A za neke se sa pravom, obzirom da su ovih dana “isplivali” na kostolacku politicku scenu kao predstavnici novih stranaka, može reci: Gde ste bili do sada?

Pored toga, postoji i kompletna informacija odnosno objašnjenje o zakonskoj proceduri kako treba sprovesti sam proces u Republickom Parlamentu, kako se, i šta znaci samo podnošenje amandmana i ko treba, po Zakonu, da sprovede, o cemu vecina njih ništa ne zna, ali, i kako je i zašto kada je bilo vreme, propuštena ukazana prilika za sprovodenje ovog postupka.

Zbog onih koji se sada javljaju da su za Kostolac opštinu! Možda je, za neke, opravdanje za ovakve postupke, predizborna kampanja, kao, tu je sve dozvoljeno. Pitanje je, zar mora baš tako i kuda ce nas sve to odvesti? Ipak, može se i drugacije, pa ma koliko tvrdili da je politika... Malo iskrenosti nikome nece škoditi. A pogotovo ako shvate da uvek postoji, ipak, neko, ko zna.

NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE OO NOVE SRBIJE U POŽAREVCU

NEZADOVOLJNI RADOM AKTUELNE VLASTI

Posle male letnje pauze, Opštinski odbor Nove Srbije u Požarevcu nastavlja sa redovnim obaveštavanjem javnosti o svojim aktivnostima. Na prošlonedeljnoj Konferenciji za novinare, predstavnici rukovodstava OO NS Požarevac i MO NS Kostolac Dejan Krstic, Jovica Stanic i Slobodan Gajic, kao i Miloš Veljkovic, odbornik ove stranke u Skupštini opštine govorili su o problemima funkcionisanja vlasti u Požarevcu i Kostolcu. Pre toga je Krstic podsetio na akciju omladine Nove Srbije u Požarevcu pod nazivom “Ponos Nove Srbije” koja je naišla na dobar prijem kod gradana od kojih su se mnogi potom i uclanili u ovu stranku. Krstic je izrazio zadovoljstvo što medu novim clanovima ima visokoškolovanih ljudi i omladinaca.

Miloš Veljkovic, odbornik u SO Požarevac podsetio je na stav Nove Srbije da ne ucestvuje u radu Skupštine.

- Kao i ostali iz opozicije cekamo o tome mišljenje resornog ministra što se malo odužilo. Licno mislim da odlazak na sednice SO ne znaci davanje legitimiteta aktuelnoj vlasti. Na primer, mi ne priznajemo republicke organe na Kosovu, ali opet naše rukovodstvo sa njima pregovara. O mom ucešcu u Skupštini odlucuje Opštinski odbor, i u našem interesu je za sada da ne idemo na sednice. Ukoliko se desi da Opštinski odbor drugacije odluci, mi cemo ici, sigurno da sa govornice Skupštine imamo šta da porucimo gradanima, da im kažemo kako funkcioniše ova opštinska vlast cijim radom nismo zadovoljni.

I Dejan Krstic, predsednik OO NS izrazio je nezadovoljstvo radom aktuelne vlasti:

- Veliki problem u opštini Požarevac je što još uvek nije pocela gasifikacija koju je sadašnja vlast toliko obecavala gradanima. Takode, nije rešena ni deponija smeca, celnici opštine i direktori javnih komunalnih preduzeca su putovali po inostranstvu, trošili narodni novac a nikakvo konkretno rešenje nisu doneli. Što se tice NS mi cemo i dalje istrajavati u tome da se ova Opština gradi i da se uvede u red normalnih opština. Zato javno tražimo od prvog coveka Opštine, Dušana Vujicica da raskine ugovor sa menadžerom Opštine Pajicem i da imenuje novog menadžera koji ce bolje raditi taj posao, rekao je Krstic i napomenuo da ce, ukoliko se to ne desi, razmotriti mogucnost pokretanja peticije za smenu predsednika Opštine.

O situaciji u Kostolcu govorio je predsednik MO NS Kostolac Jovica Stanic. Po njegovim recima Kostolac je jedno nedefinisano mesto, ni grad, ni selo.

- Ovi ljudi koji sada kreiraju politiku u Kostolcu i podržavaju politiku koalicije na vlasti u Požarevcu, hvale se nekim grejanjem u Kostolcu koje je po mom mišljenju trebalo da bude odradeno pre 10, 15 godina, Sada bi trebalo da je aktuelno grejanje svih sela oko Kostolca. Koristim ovu priliku da iznesem još jedan veliki problem u Kostolcu koji nadležni ne sagledavaju. Rec je o problemu nezaposlenosti mladih, prema evidenciji Službe zapošljavanja u Požarevcu ima ih oko 1.800. Problem su i Romi koje cemo mi iz Nove Srbije gledati da ukljucimo u izgradnju Kostolca, da njihovu decu smestimo u vrtice i škole...rekao je Stanic podsecajuci da Kostolcu fale javni radovi, biciklisticke staze, novi blok termoelektrane od 350 megavata. On je izrazio zadovoljstvo sve vecim brojem novih clanova NS u Kostolcu medu kojima je mnogo mladih ljudi.

Na Konferenciji je saopšteno da je centrala NS odnedavno postavila svoju internet prezentaciju, a da ce to uskoro uciniti i OO NS Požarevac.

S.E.

SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE U OPŠTINSKOM ODBORU G 17 PLUS U POŽAREVCU

ŠTA JE SA GASIFIKACIJOM?

Redovna Konferencija za novinare održana prošlog utorka u sedištu Opštinskog odbora G 17 plus u Požarevcu bila je posvecena problemima komunalne izgradnje. Slavko Živkovic, clan Opštinskog odbora ove stranke podsetio je da se oni vec duže vreme bave ovom problematikom i da su svojevremeno formirali strucni tim za tu oblast. -Od dana formiranja ovog Tima posecivali su nas mnogi gradani i obaveštavali nas o komunalnim problemima koje imaju što govori da u gradu i okolini nije onako kako tvrde službe zadužene za komunalnu izgradnju i cistocu grada. Nije sve “med i mleko” kako oni pricaju...Mi smo više puta isticali da se Direkcija za izgradnju Opštine Požarevac ne radi ono zbog cega je osnovana, ima veliki broj radnika, veliki broj strucnjaka, veliki broj inženjera, posebno arhitekata koji se ne bave onim poslovima zbog kojih postoji Direkcija, podvukao je Živkovic koji je ovom prilikom izneo i niz primedbi na rad Javnog preduzeca koje se bavi javnom higijenom.

Na Konferenciji je dosta reci bilo o gasifikaciji. Živkovic je podsetio na ugovore koji su svojevremeno potpisani kako bi otpocela gasifikacija, “ali se u meduvremenu ništa konkretno nije uradilo. Pre godinu i po dana Skupština opštine je odobrila zakljucenje ugovora o gasifikaciji koji je i tada bio problematican, imali smo primedbe od kojih su neke usvojene, a veci deo nije. Obaveza investitora bila je da uradi projekte, da sprovede gasovod i da gradani Požarevca, odnosno, što je još važnije, da privreda grada dobije gasovod. Mi smo i tada rekli da je neophodno da Opština locira industrijsku zonu, a kako to nije ucinjeno, pozivamo strucne službe lokalne samouprave da to urade, jer još nije kasno... Takode smo, pre pola godine, bili svedoci postavljanja kamena temeljca jedne podstanice na periferiji grada, u blizini lokacije “Buvljak”. Od tada do danas nije se otišlo dalje od kamena temeljca. Sled dogadaja mora da bude onakav kakav predlaže G 17, a to je da se pozovu predstavnici Preduzeca koje gazduje gasovodom, da se sa njima obavi razgovor i da napokon pocnu da se rade projekti za gasifikaciju... Neophodno je i da predstavnici lokalne samouprave zapocnu razgovore sa nadležnim Ministarstvom koje prati realizciju NIP-a, jer u tom budžetu ima para i za izgradnju gasovoda, rekao je Živkovic i pozvao funkcionere lokalne samouprave i svih javnih preduzeca u cijoj je nadležnosti izrada planskih i projektnih dokumenata kao i izgradnja samog gasovoda da “napokon krene realizacija ovog velikog projekta na teritoriji Opštine Požarevac”.

S.E.

JAVNO PREDUZECE “TOPLIFIKACIJA” POŽAREVAC

TRISTA PEDESET ODŽAKA MANJE

U Javnom preduzecu “Toplifikacija” Požarevac teku pripreme za predstojecu grejnu sezonu. Istovremeno se radi na širenju toplifikacione mreže, kao i na planiranju aktivnosti za predstojeci investicioni period.

Generalni direktor JP “Toplifikacija” Požarevac, Toma Janicic, istice da je ovo preduzece spremno za pocetak grejne sezone, koja bi trebalo da pocne 15. oktobra, ali, ukoliko bude bilo potrebno, kako kaže, Toplifikacija je spremna da grejanje pusti i pre zvanicnog roka.

U angažovanju Toplifikacije u tekucoj godini, rukovodstvo ovog preduzeca narocito istice proširenje toplifikacione mreže i, time, do pocetka grejne sezone, 350 toplih domova više, što znaci 350 ugašenih odžaka i utoliko zdraviju životnu sredinu.

Bitna novina koja ce interesovati svako domacinstvo odnosi se na cenu toplotne energije po kvadratu. Od iduceg meseca bice povecana 7,5 posto, tako da ce umesto dosadašnjih 23,60 iznositi 25,12 dinara po kvadratu, što i dalje ostaje, kako istice Janicic, najjeftinije grejanje u Srbiji.

Spremni da puste grejanje

Zvanican pocetak grejne sezone je petnaesti oktobar, sa završnicom petnaestog aprila, ali smo mi spremni da idemo i van tih okvira ukoliko to bude bilo potrebno, kaže generalni direktor JP “Toplifikacija” Požarevac, Toma Janicic, na pitanje o toku priprema za još jednu zimu:

-Vec od 1. oktobra imamo “tople probe”, nezavisno od toga kolike budu bile temperature. S tim što, ukoliko se dogodi da se u roku od tri dana temperatura znacajno menja, a nocu ide i ispod 12 stepeni, mi smo spremni da ukljucimo naše sisteme i na veoma brz i kvalitetan nacin progrejemo i dogrejemo domove.

Javno preduzece “Toplifikacija” Požarevac, u realizaciji svog poslovanja, krece se u dva pravca, kako istice Janicic, i dodaje:

-Prvi pravac je osnovni i odnosi se na to da se sve što je bilo i ostalo nedovršeno u prošloj godini dovede u red. Mi smo u proteklih nekoliko meseci proverili sve instalacije, obaveštavali gradane da i oni ucine isto po pitanju kucnih instalacija, kako bi spremno docekali grejnu sezonu. U pitanju je zajednicka, udružena akcija Toplifikacije i gradana. Da bismo to realizovali mi smo primarne vodove ispuštali i smanjivali pritisak, kako bi se mogli odredeni radovi završiti, a, u tom pripremnom delu, poslednje što cemo raditi je zamena okana. To znaci da ce u ulicama Šumadijskoj, Sindelicevoj i Bratstva i jedinstva biti zamenjena okna koja su dotrajala, i time ugrožavala saobracaj i životne uslove samih gradana. To smo vec odradili u Sindelicevoj, sada krecemo ka Šumadijskoj, sa namerom da i to završimo u roku od 5 do 6 dana. Naši su radnici zaduženi za održavanje na terenu, i intenzivno proveravaju toplopredajne stanice, po potrebi ih ciste i doteruju, i, sve u svemu, smatram da necemo imati problema.

PRAVCI ŠIRENJA MREŽE

Jedan od osnovnih zadataka Toplifikacije je i širenje mreže i, time, omogucavanje što vecem broju gradana da na ovaj siguran i po životnu sredinu zdraviji nacin ugreje svoje domove u hladnim zimskim i jesenjim danima. Otuda, gen. direktor Toma Janicic to istice kao prioritet ovog požarevackog Javnog preduzeca:

-Stigli smo na jednu trecinu kapaciteta centrale koja je ove godine, 1. aprila, završena. U pitanju je osnovna centrala koja je uradena da daje ekeltricnu energiju, a u povratnom delu da greje vodu i na taj nacin osigura bezbedno grejenje. U ovom trenutku, posle te osnovne, mi imamo još dve centrale, tako da je ta sigurnost trostepena, što sigurno ni jedan grad u Srbiji nema.

-Kao što znate, prošao je rok hiljadu prikljucaka, gde je uloženo stotinu miliona. Kredit koji smo tada dobili revnosno vracamo, sa kamatama. Zatim smo krenuli da iz svojih sredstava i sredstvima gradana udemo u jednu novu akciju širenja toplifikacione mreže i mislim da cemo u tome uspeti do pocetka grejne sezone, kaže Janicic i dodaje:

-Vec smo završili radove u Kosovskoj ulici, dakle, u drugom delu kod Spomenika. Ovih dana krecemo sa velikom akcijom i najvecom finansijskom intervencijom, a to je Kosovska 1, gde ce se u okviru toplopredajne stanice u ul. Zviškoj definisati stotinak kuca i gde cemo dovesti toplopredajnu stanicu reda velicine 4,5 megavata za ceo taj kraj. Na taj nacin omogucicemo da se do pocetka ove sezone prikljuci Kosovska ulica, a u sledecoj fazi prikljucice se lokacija Karadordeva, pošto smo i nju doveli do nivoa da može da bude prikljucena. Inace, da bi smo to odradili imali smo dobru pripremu. Uradili smo prelazak preko ul. Cede Vasovica, a u okviru zgrade Kosovska 47 odradili jednu toplopredajnu stanicu. Na taj nacin smo rasteretili toplopredajnu stanicu koja se nalazila u Šumadijskoj 67 i omogucili da za sledecu godinu radimo u ul. Boška Vrebalova, a na toplopredajnoj stanici koja se nalazi u ul. Cede Vasovica 47 zakacicemo zgrade od 43 do 49 i dalje Zelengorsku ulicu. Tako da cemo u sledecoj godini imati mogucnost da se Zelengorska i Industrijska ulica realizuju u sekundarnom delu. Da bismo prikljucili Kosovsku ulicu morali smo da napravimo još jedan veliki zahvat, a to je prikljucenje od komore iz Cede Vasovica sa “FI” 219 na toplopredajnu stanicu u Zviškoj ulici, kako bi zbog kolicine energije od 4, 5 megavati prikljucili veci broj gradana.

Namera je da se to radi u dva nivoa. Prvi nivo se odnosi na obezbedenje materijala, cevi i slicno, a drugi, finansijski, odnosi se na sredstva dobijena iz Fonda za zaštitu životne okoline, iz kojeg je Toplifikacija dobila 15 miliona dinara, što je namera rukovodstva da se iskoristi za dalje širenje mreže.

-Da bismo uradili i druge lokacije uložili smo dosta napora i svojih sredstava, tako da smo lokaciju, koja je bila veoma interesantna i ostala kao “slepo crevo”, a to je slepa ulica Vasa Pelagic, u kojoj je i izuzetan odziv gradana, predložili našem Upravnom odboru da se prihvati, kaže Janicic i dodaje:

-Što se tice lokacija o kojima smo ranijih meseci pricali, iz Fonda za zaštitu životne sredine, mi smo odredili neka zajednicka sredtsva, kako bismo prikljucili jedan deo Ratarske ulice, gde smo prošle godine uradili toplopredajnu stanicu, ali iz zbog velikog finansijskog zahvata na tim velikim lokacijama nismo poceli da radimo. Mislim da cemo lokaciju Ratarska krenuti iz dva pravca, prvi pravac je Rudarska ulica sa Partizanskom, koja ima šanse da se završi do kraja godine, a cim se to završi krecemo na lokaciju Ratarska druga faza, za što je potrebno nešto više novca, tako da cemo morati da sacekamo sa radovima. Inace, planirali smo još neke lokacije, rezimo, Ðerdap 1, 2, medutim, iz finansijskih razloga, stavili smo ih na nivo izvodenja i cim se obezbede sredstva pocecemo sa širenjem mreže u tom pravcu. Medu ostalim lokacijama koje smo predvideli je lokacija prema crkvi Sveta Petka. Tu je takode veliko interesovanje gradana, ali morace da saceka iducu godinu iz razloga nemogucnosti zatvaranja finansijskog kruga. Otuda, za sledecu godinu planiramo te dve lokacije kao prve, a potom cemo sa gradanima utvrditi i druge lokacije.

Janicic je potom istakao da ce JP “Toplifikacija” Požarevac

Napomenuo bih da cemo preko Toplana Srbije i NIP- a da uradimo 2 do 3 projekta kojima cemo pokušati da dobijemo novac i kredite kako bismo što lakše i kvalitetnije nastavili širenje mreže. To se pre sveg a odnosi na Busije, levu i desnu stranu Lucickog puta, Burjan, deo Bulevara i Radnu malu.

VECA CENA PRIKLJUCKA

-U okviru realizacije prikljucka mi nismo menjali cene. Mi u ovom delu zajednickog stanovanja, red velicine je 1 200 dinara po kvadratu, a u okviru realizacije kuca mi to gledamo kroz realizaciju kilovata, što znaci da za stotinu metara kvadratnih imamo red velicine oko 20 kilovata i pošto je jedan kilovat nešto više od 9 000, sa PDV- om, to znaci da za realizaciju kuce od 100 kvadrata treba izdvojiti oko 170- 180 000 dinara.

-To povecanje cene bice razmatrano na Upravnom odboru.

-Zbog velikog povecanja cena materijala možda ce doci do povecanja cena za participaciju, tako da napominjem ljudima koji imaju mogucnosti da se u zajednickim stanovima, gde smo davali nekoliko zahteva da se prikljucuju omogucimo tim ljudima da se prikljuce po staroj ceni kako bi i nama kao preduzecu omogucili da širimo mrežu koja je dosta skupa. Red velicina koliko ce biti povecanje nisam siguran, ali postotak koji bi mogao da kažem je najmanje tridesetak, jer samo je cena cevi uvecana za pedeset posto... Inace, cena nije menjana još od 2003. godine. To je povecanje jedino moguce kako bi se širila mreža.

U okviru novembarskih dana mi predvidamo i lokaciju Brdo 2 i 3, gde cemo samo u ovom trenutku odvuci primar, i gde cemo u prolecnom delu pokušati da gradanima koji su vec uložili dosta napora da se prijave da na tim lokacijama omogucimo za sledecu godinu realizaciju prikljucaka.

Sigurno JP ulaže velike napore da svakom gradaninu dovede toplifikaciju, koja je u predinvestiranju dosta skupa, ali je zato dugotrajna u kvalitetu, dakle, grejanje od 24 sata.

-U okviru racuna za avgust mesec gradani su dobili obaveštenje kako bi svi oni koji duguju za grejanje doši i regulisali svoja dugovanja kako ne bi došlo do utuženja. To ne želimo ni mi , ni oni. Stanje mogu proveriti kod nas na blagajni. Ukoliko dode do utuženju troškovi ce biti znatno veci, ukljuciti i sudske takse i slicno. U obostranom je interesu da se to izbegne.

A. Maksimovic

ZAVRŠENI SUSRETI SELA U OPŠTINI KUCEVO

KOLO SELO ODRŽALO

Živopisno selo Neresnica sa 740 domacinstava i 3.000 stanovnika ovogodišnji je pobednik takmicenja Susreti sela u opštini Kucevo.

Drugo mesto dele Kaona i Radenka a trece Mustapic i Duboka.

Nagrade su ,posle nastupa oko 110 foklorista, urucene predstavnicima nagradenih sela u subotu uvece na završnoj svecanosti u Neresnici ,koja je republicki pobednik Susreta sela za 2003 godinu.

- Kultura je najbolja forma da izrazimo ono što mi svi ovde i pokazujemo. Takmicenje ili bolje reci susrete sela negovacemo kao okosnicu srpskog brenda,jer ko ne poštuje svoju tradiciju,poreklo i kulturu,nema drugog identiteta po kome bi se razlikovao od ostatka sveta. Ovo je najbolji dokaz da koreni prošlosti žive duboko u sadašnjosti. Od 2004.godine oživeli smo ovu manifestaciju koja traje i koja ima sve veci broj ucesnika i pristalica.Zato iz opštinske kase izdvajamo znatna sredstva,da kultura bude deo našeg razvoja i cuvanja narodnih obicaja i tradicije,kaže predsednik opštine Kucevo, Zoran Milekic.

Na završnoj svecanosti nastupili su harmonikaš Milan Obretkovic koji je završio Muzicku školu u Požarevcu, violinista Darko Dragnic, ucenik šestog razreda a kolo na fruli izveo je Prvoslav Avramovic. Pevao je pesmu o Neresnici Dragi Zaric,kolo na harmonici izveo je Bojan Mariokovic, ucenik srednje muzicke škole u Požarevcu,a Jasmina Kovacevic pevala je izvornu vlašku pesmu.

Svirao je i violinista Vladimir Marijokovic,dok je Nikola Marijokovic svirao na harmonici.

Posebno su publiku raznežili stihovi “Devojko rumenih obraza kad jutrom kreneš za stadom belim, podari mi bar jedan osmeh’’, pevali su igraci iz Mustapica.

-Hvatajmo se u kolo jedno,veliko kolo sveta,veselo kolo nepregledno igrace sa nama cela planeta,pevali su fokloristi iz Kaone.

-U selu se nalazi crkva Vaznesenja gospodnjeg,osveštana 2003 godine. Škola u kojoj se nalazi seoska biblioteka i koja doprinosi kulturnom razvoju naših meštana su dika i ponos sela.U centru sela nalazi se Dom kulture,pošta-kaže predsednik mesne zajednice, LJubiša LJubomirovic.

Kraljev dvor je sagraden 1923 godine, ,,Bambi’’ fabrika kisele vode je ponos sela, a Osnovna škola je stara 185 godina.

Zagorka Srbovic otvorila je ove godine slikarsku etno galeriju ,,Zaga art’’.

Foklorna grupa Neresnica postoji cetredeset godina i ucesnik je na otvaranju prvih Homoljskih motiva.Ucestvovala je na brojnim manifestacijama u zemlji i inostranstvu i dobitnici su brojnih priznanja.

Splet igara iz Homolja izvela je najmlada folklorna grupa Osnovne škole ,,Ugrin Brankovic’’ pod vodstvom uciteljice Nade Petrovic,a pod rukovodstvo umetnickog rukovodioca Božidara Ungurjanovica omladinski folklor izveo je splet igara iz Istocne Srbije.

Foklorna grupa Osnovne škole iz Neresnice pobenik je opštinskog takmicenja Homoljski motivi 2007 i dobitnik nagrade,, Zlatni opanak’’ u Valjevu 2007.

Etno kuca u zaseoku Popovac je takode ponos sela, a kafana,, Lipa radi ‘’,vec punih dvadeset godina;

U selu postoji prvi ribnjak pastrmke u naselju Komša ciji je vlasnik LJubiša Pupazic.

Najpoznatiji pcelar u selu je Dragiša Martinovic iz zaseoka Popovac, a Mijucic Ratomir je jedan od najuspešnijih poljoprivednih proizvodaca, šampion Branicevskog okruga u stocarstvu.

Selo Neresnica nalazi se jugoistocno od Kuceva na površini od 132 km ,sa leve i desne obale reke Pek. Neresnica ima idealne uslove za razvijanje seoskog turizma

Duvan u Homolju

Clanovi Okružne komisije takmicenja sela Branicevskog okruga u Neresnici imala je priliku da vidi i plantažu duvana.- Proizvodnja duvana je jedinstveni primer da ova biljka može da se gaji i u Homolju. Medutim,na površini od 7 hektara jedno domacinstvo gaji duvan i ima dobru zaradu. Ovo je primer i za ostale naše proizvodace da krenu sa proizvodnjom duvana u ovom kraju,kaže clan Okružne komisije magistar, Radiša Jovanovic.

Vasini foklorci

Vasa Babic (72) iz Kaone kod Kuceva, tokom cetiri decenije svoje posvecenosti srpskom fokloru ,naucio je srpskim igrama i obicajima u narodnom kolu oko 5.000 momaka i devojaka !

-Pravilan korak je zakon u kolu,od njega sve pocinje i sve završava.Ko za korak i ritam nema osecaj, taj bolje da se ne hvata u kolo u kome je sve lepo nadigravanje -veli Vasa.

-Kolo je nas Srbe održalo, njemu hvala. Narod koji nema svest o sopstvenoj foklornoj prošlosti i tradiciji, kao da ne postoji, kaže Vasa Babic koji je u subotu uvece na svecan nacin, u selu Neresnica, primio svoje sto prvo priznanje ,u ime KUD iz Kaone.

LJ. Nastasijevic

KUCEVACKO VINOGORJE

RODILO GROŽÐE

KUCEVO. - Grožde je ove godine na plantažnim zasadima u kucevackom vinogorju,na oko 500 hektara,rekorno rodilo. Na najrodnijim cokotima je rodilo i više od 15 kilograma grožda. Stone sorte su vec u prodaji,a vinske ce poceti da se beru sredinom septembra. Devetogodišnji decak Jovan Radovanovic bio je medu prvima u Rabrovu koji je pohrlio u vinograd svojih roditelja u potrazi za zrelim i socnim plodovima. -Volim mnogo grožde i ono je za mene prava poslastica. Dok ne stigne za jelo,redovno odlazim sa svojom bakom Živadinom koja vodi brigu o vinogradu. Ima mnogo da se radi i prska, dok ne stigne da se bere,kaže Jovan.

LJ.Nastasijevic

U GALERIJI NARODNOG MUZEJA POŽAEVAC

AKVARELI SLOBODANA KOVACEVICA

Prošlog cetvrtka u Galeriji Narodnog muzeja Požarevac otvorena je izložba akvarela Slobodana Kovacevica, akademskog slikara iz Novog sada. Izložbu je otvorio dr Milorad Ðordevic, direktor Muzeja, a o delu mladog talentovanog novosadskog slikara govorila je Violeta Tomic, kustos cija je i postavka izložbe.

- Slobodan Kovacevic je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku za graficki dizajn. U apstrakcijski konceptiranoj slici boja je primarni element Kovacevicevog slikarskog izraza. Širokim potezima cetkice vešto upotrebljava boje kojim sugerira formu. Spojem toplih i hladnih, svetlih i tamnih boja ostvaruje poetski lirsku atmosferu. Veliku pažnju je usmerio i na svetlost koja stvara najraznovrsnije vizuelne efekte cime njegove slike dobijaju suptilnost izraza. Kovaceviceve apstrakcije imaju geometrijsku tendenciju. Svojim odnosom shvatanja i na autentican nacin interpretiranja slika, Slobodan Kovacevic se uklapa u tokove savremene umetnosti, naglasila je Violeta Tomic.

M. K.

POSLEDNJA VEST

NAJLEPŠA JE POŽAREVLJANKA

Prošle nedelje, na svecanosti u prepunoj dvorani hotela “Hajat” održano je finalno takmicenje za “Elit model luk 2007.” Takmicenje je organizovala agencija “Forma viva” , a titulu najlepše ponela je cetrnaestogodišnja Kristina Stefanovic iz Požarevca. Kristina je ovim izborom stekla pravo da predstavlja Srbiju na svetskom takmicenju za izbor “Elitovog” modela godine, što je u rangu izbora za MIS sveta.

R.D.

NARODNI MUZEJ POŽAREVAC - ARHEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NA LOKALITETU „TODICEVA CRKVA" U STAROM KOSTOLCU

OTKRIVENI PRVI EKSPONATI

Porta crkve u starom Kostolcu, poznatija kao Todiceva crkva, ovih dana pruža zanimljivu sluku, naime arheolozi Narodnog muzeja u Požarevcu, u saradnji sa kolegama Arheološkog instituta u Beogradu uveliko rade na iskopavanjima ovog lokaliteta, za koji se pretpostavlja da je nekadašnji srednjevekovni grad, Branicevo. Arheolozi se nadaju da donji slojevi lokaliteta kriju i nalaze iz praistorije, a možda i antickog perioda.

Direktor Narodnog muzeja, Milorad Ðordevic kaže da je sredstva za ova istraživanja obezbedila Opština Požarevac, a da ce ona trajati oko mesec dana, odnosno koliko to vremenske prilike dozvole.

-„Narodni muzej iz Požarevca je zapoceo arheološka istraživanja na lokalitetu „Todiceva crkva”, zajedno sa Arheološkim institutom iz Beograda. Sacinjen je istraživacki projekat na cijem je celu Vujadin Ivaniševic i deo tima koji cine iskusni kustosi Narodnog muzeja Požarevac - Dragana Spasic Ðuric i Dragan Jacanovic. Otvorene su dve sonde 5H5 metara; ocekuje se pre svega nalaz iz kasnog srednjevekovnog perioda, ali i iz praistorije, što znaci da debljina sloja koji se istražuje treba da bude preko 3 metra. Što se tice samog lokaliteta, on je izuzetno znacajan, jer je predstavljao najvereovatnije prvo naselje na prostoru Viminacijuma, gornji grad u vreme procvata provincije Gornje Mezije u drugom i trecem veku; predstavljao je Viminakion u ranovizantijskom periodu, a u srednjem veku je to bio grad Branicevo, koji je, po svemu sudeci, postojao negde do 12.-13. veka. Ono što je veoma važno, po prvi put se rade arheološka istraži-vanja na prostoru porte Todiceve crkve i to uz blagoslov i dozvolu vladike Ignatija. Narodni muzej u Požarevcu je od Upravnog odbora Episkopije branicevske dobio odobrenje da koristi Todicevu vilu u Kostolcu, da tamo otvori odeljenje muzeja, koje ce predstavljati Muzej Kostolca, od najranijih dana do Viminacijuma, Braniceva do rudarstva u savremenom periodu”- kaže Ðordevic.

Kustos Narodnog muzeja u Požarevcu, arheolog, Dragana Spasic Ðuric istice znacaj srednjevekovnog Braniceva:

-„Prve pretpostvke o srednjevekovnom gradu Branicevu izrecene su i njih je prvi prepoznao i dokumentovao grof Marsilji davne 1926.godine i pri tom je ostavio vrlo detaljne i precizne planove. Sama konfiguracija terena pokazuje da se tu radi o jednom kompleksnom lokalitetu, koji se sastoji iz malog i velikog grada. Veliki grad je južno i do sada nije arheološki istraživan. Nakon Marsiljija, istraživanja manjeg obima obavljao je profesor Vasic, koji je postavio stratigrafiju ovog lokaliteta. Ovaj lokalitet, pored ostalih civilizacijskih tragova sadrži i vrlo snažne ostatke iz kulture eneolita, kao i vrlo poznate kostolacke kulture. Arheološka ekipa koja je startovala ovih dana treba da dokaže ove pretpostavke i eventualno otkrije neke nove elemente koji za sada nisu poznati, a to su pre svega protoistorijski i prvi istorijski period antickog Viminacijuma, za koje postoje samo neke pretpostavke, izrecene upravo od profesora Vasica. Naša ocekivanja su velika, ali dok se to ne potvrdi arheološkim rezultatima moramo biti vrlo strpljivi. Znacaj lokaliteta je takode veliki, za naš okrug posebno je znacajno Branicevo, jer se radi o srednjevekovnom gradu i jednoj od najvecih episkopija”.

Kako tvrde arheolozi, rad na ovom lokalitetu mogao bi da traje desetinama godina, a prva faza iskopavanja, koja je upravo zapoceta, zavisice, kao što se to i inace dešava, od finansija. Ono što je poseban aspekt, ali nikako manje važan je mogucnost da vremenom lokalitet preraste u turisticku atrakciju i doprinese promovisanju citave regije.

Nenad Lazarevic, student arheologije

-„Površina „Malog grada” je dva hektara i trideset osam ari, približno, a površina „Velikog grada” 4,9 hektara, to je ono što mi pretpostavljamo. Do sada smo pronašli keramiku i dosta metalnih predmeta i sada ti predmeti treba da se obrade da bismo znali na kom smo sloju, pošto je na lokalitetu dosta uništeno obradom zemljišta. Keramika se prikuplja, pere, obraduje i nakon obrade možemo utvrditi u „kom smo veku”, odnosno o kom se periodu radi. Mi smo najpre skinuli sloj oranice, a ovih dana smo poceli da skidamo prve kulturne slojeve koji su jasno definisani. U jednoj sondi smo otkrili pod jedne kuce i sada sakupljamo materijal koji je na podu te kuce, tako da cemo na osnovu tog materijala saznati iz kog je perioda”.

Ivan Bugarski, arheolog Arheološkog instituta iz Beograda

-„Cilj iskopavanja na lokalitetu Mali grad, za koja se svi nadamo da ce biti prva kampanja u nizu koji bi trebaloda se ostvaruje narednih godina je da se uradi stratigrafija prvih slojeva, odnosno da se utvrdi postojanje hronološki bolje definisanih slojeva na lokalitetu - ranosrednjovekovnih, ranovizantijskih i eventualno starijih, antickih i praistorijskih. To je nešto što je prvi ovogodišnji cilj, a uz sve to smo zapoceli radove na cišcenju jugozapadne ugaone kule malog grada, ne bismo li bolje definisali taj, jedini vidljivi element fortifikacije - utvrdenja. Pretpostavljamo da je fortifikacija iz šestog veka”.

L.L.

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

ROD PO MILOSTI NEBA

Poljoprivredni proizvodaci na podrucju Branicevskog okruga obavljaju žetvu suncokreta, soje i berbu kukuruza. Suncokret koji je na podrucju Okruga posejan na oko 5.000 hektara, požnjeven je sa oko 50% od ukupno posejanih površina, a prosecni prinosi se krecu oko 1.700 kg/ha. Soja je skinuta sa 30% od ukupno posejanih površina, a prosecni prinosi su oko 1.100 kg/ha. Kukuruz je obran sa 5% od ukupno posejanih 85.000 hektara, a prosecan prinos se krece oko 2.700 kg/ha. Poljoprivredni proizvodaci su zainteresovani više nego ranijih godina za setvu uljane repice, tako da se ove jeseni ocekuje prisustvo uljane repice u setvenoj strukturi Branicevskog okruga u nešto vecem procentu.

D.D.

SELO KULA U OPŠTINI MALO CRNICE CUVA SVOJ ISTOCNIK

IZVOR PREDAKA I POTOMAKA

Na cetvoromedi sela Kula - Kobilje - Aljudovo -Boževac,u podnožju doline recice Meljak,ispod usecene uvale brda koja se koja se uzdižu u okruženju bogatom šumom i rastinjem, tece izvor “Tocak”. Stalno istom snagom.

Žed su gasili preci i potomci vodom sa izvora,bistrom i hladnom i, kako ljudi pricaju - lekovitom.

Povod naše posete izvoru Tocak u Kuli bila je akcija meštana na prosecanju i uredenju puta do izvora. Oko podneva,kod skretanja sa puta Kula-Aljudovo prema izvoru Tocak,zatekli smo parkirani bager i sveže prosecen i izravnat zemljani put koji nas je odveo do izvora.

Kraj izvora je grupa ljudi u poslu,jedni oko samog izvora,drugi na ugradivanju stolova i klupa koje ce tu stalno ostati a treca grupa kraj vatre u okretanju ražnjeva na kojima su se pekla dva jareta i dva praseta za akcijaše i njihove goste.

O akciji smo saznali nešto više od meštanina Kule Predraga Lukica koji se najviše angažovao da se ova akcija sprovede. Do danas put do izvora je bio neprohodan ,jucerašnjim i današnjim radom meštana Kule prosecen je i zemljani radovi su uredeni da je od danas prohodan za sve meštane i namernike.

“Ovaj izvor Tocak,jedinstven je izvor u požarevackom kraju .Koristili su ga naši preci i mi ga koristimo .Voda je zdrava i lekovita.LJudi su bili zainteresovani da se ovo uradi i dobrovoljnim prilozima pomogli su ovu akciju. Dragoljub Stokic iz Kule dobrovoljno ce finansirati uredenje samog izvora u vrednosti od 1.000evra.

Sigurno je da smo imali više razumevanja od predsednika MZ Kula,više bismo prikupili sredstava za realizaciju ovog projekta.Ocekujemo da i država shodno uloženim našim sredstvima i ona pomogne, - rekao je Lukic

Ovo je pocetak,lepo druženje ljudi koji su uradili put .okruženje izvora,postavili trajno sto i klupe, ali radovi ce biti nastavljeni u narednim danima uredenjem platoa za kucicu i kako lovci ovoga podrucja misle nije iskljuceno da tu kraj izvora Tocak nikne “Lovacki dom”

Na licu mesta su bili predsednici lovackog udruženja Kobilja, Kule i Aljudova, kao i glavni donator Dragoljub Stokic i druge gosti. Inace, ovaj Kuljanin je posle 35 godina rada u inostranstvu,ponovo sa svojim meštanima.

Sa izvora smo poneli vodu, ali i sliku prirode u okruženju koja je odisala svojom lepotom i sliku ljudi vedrih lica zadovoljnih pocetkom uredenja izvora i puta do izvora, buduce nove izletnicke destinacije zalju-bljenika prirode.

I. Dimitrijevic

ZA POZAJMICE IZ FONDA UZAJAMNE POMOCI U SAVEZU SAMOSTALNIH SINDIKATA ZA VIŠE OPŠTINA BRANICEVSKOG OKRUGA

VELIKO INTERESOVANJE ZA POZAJMICE

- Fond odobrava pozajmice za školarine, zimnicu, ogrev...

- Iznos pozajmice zavisi od visine mesecne štednje svakog clana

Septembar je oduvek bio veoma kritican mesec za porodicni budžet onih domacinstava koja iskljucio žive od prosecne plate. Polazak dece u školu, priprema studenata za odlazak na fakultet, troškovi ogreva i zimnice... samo su neke od nezaobilaznih obaveza kojima su ovih dana “pritisnuti” mnogi gradani.

Kako sve to namiriti, a da pri tom ostane nešto para i za komunalije, struju koja je nedavno poskupela, za nabavku osnovnih životnih namirnica kao šo su brašno, hleb, šecer, zejtin... koje takode odnedavno imaju nove, naravno, više cene? Celokupnu situaciju dodatno otežava cinjenica da su odlukom Narodne banke Srbije pre izvesnog vremena otežani uslovi za dobijanje gotovinskih kredita koji su mnogima u ovakvim prilikama bili jedini spas.

Kada se sve ovo ima u vidu ne cudi što je Fond za uzajamnu pomoc koji vec niz godina uspešno funkcioniše pri Vecu Saveza samostalnih sindikata za više opština Branicevskog okruga, veoma posecena i aktuelna institucija. Prema recima predsednika Veca Milosava Mihajlovica, interesovanje je narocito povecano ove godine.

—Trudimo se da našim clanovima izademo u susret tako što im pod veoma povoljnim ulovima odobravamo tražena sredstva koja oni najcešce koriste za školarinu, ogrev, zimnicu, nabavku odece i obuce za zimu... istice Mihajlovic.

Inace, od pocetka godine do danas mesecno je odobravano izmedu 15 i 20 pozajmica. NJihov iznos u direktnoj je vezi sa visinom mesecne štednje koja minimalno iznosi 2 posto od zarade, mnogi clanovi opredeljuju se za znatno višu štednju. Pravo na pozajmicu imaju clanovi Fonda kojih je trenutno oko 2 000.

Prilikom uclanjenja obavezna je uplata 100 dinara. Kako nas je obavestila Olivera Jokic, uslovi za odobravanje pozajmica su veoma povoljni jer je namera Sindikata da na ovaj nacin, koliko toliki pomogne svojim clanovima da reše neke trenutne životne probleme. Pozajmice se odobravaju na rok vracanja od godinu dana, a može i na krace vreme ukoliko zajmotražilac to želi.

Od ove godine proces odobravanja opozajmica je znatno ažuriran tako da od podnošenja zahteva pa do korišcenja sredstava ne prode mnogo vremena. U Fondu isticu da se pozajmice odobravaju i penzionerima, clanovima Fonda. Najniži iznos pozajmice je 20 000 dinara.

S.E.

U POŽAREVACKOM CENTRU ZA SOCIJALNI RAD

SVE VIŠE NOVCANIH POMOCI

Pored osnovnih prava koje ostvaruju u Centru za socijalni rad, gradani koji se nadu u stanju socijalne potrebe mogu u ovoj ustanovi da iskoriste i takozvano dodatno pravo koje se ogleda u dobijanju trenutnih novcanih pomoci. Stanje socijalne potrebe, kako nas je obavestila Snežana Nikolic, rukovodilac Tima za zaštitu materijalno neobezbedenih lica, podrazumeva nemogucnost pribavljanja novcanih sredstava za ishranu porodice, za popravku stanova, za placanje odredenih komunalnih obaveza:

— To nisu neka enormna sredstva, ali pomažu ljudima koji su se našli u takvom stanju. Ja vec duži niz godina radim na ovoj problematici i iznenadujuce je koliko je ove godine povecan broj zahteva za primenu prava na trenutne novcane pomoci. Zahtevi su, inace, jako razliciti, traže se novcana sredstva za placanje komunalija, elektricne energije, poreza koji je vezan za ostvarivanje drugih prava kao što je pravo na zdravstvenu zaštitu, na prijavljivanje Zavodu zap-ošljavanja, pravo na decji dodatak... Kad god smo u prilici izlazimo u susret takvim zahtevima, cesto bez neke vece procedure procenjujemo opravdanost takvih zahteva i hitno ih rešavamo. Vrlo je mali broj zahteva koje smo odbili. Do ovih dana imali smo ukupno 371 zahtev za priznavanje prava na trenutnu novcanu pomoc, a ilustracije radi, toliko je bilo tokom cele prošle godine. Neverovatno je da su se ljudi javljali za pomoc i tokom letnjih meseci kada je obicno zatišje. Sada se ta granica izgubila obzirom da veliki broj ljudi živi u izrazitoj bedi zbog prestanka radnog odnosa ili zato što nemaju kvalifikacije, a neki i ne žele da rade teže poslove, istice Snežana Nikolic.

Praksa potvrduje da tokom septembra i oktobra kada se priprema zimnica i daci polaze u školu, narocito raste broj zahteva za trenutnom pomoci. Lokalna samouprava nastoji da i tako povecanom broju molbi udovolji, da pozitivno reši svaki zahtev i da se pare isplate što je moguce pre. Ove godine, znatno je veci i broj prvaka u Opštini za koje su traži novcana pomoc.

— Taj podatak nas posebno raduje, jer to znaci da se sve veci broj siromašnih porodica odlucuje da šalju svoju decu na školovanje. Prošle godine imali smo samo pet prvaka, ove godine javilo nam se 11, toliko ih je prvobitno bilo, u meduvremenu su se pojavila još dva, nadamo se da ce ih biti još. Da ne bi bilo zloupotrebe para mi smo sredstva za prvake uplacivali na žiro racune škola, tako da su ona upotrebljena za ono za šta su i planirana, objašnjava Snežana Nikolic i dodaje da Centar obezbeduje i srednjoškolce kojih doduše nema mnogo i uglavnom su iz romske populacije.

—Za udžbenike obezbedujemo kompletan iznos, pladamo i prevoz dece do škole, svako opremanje ucenika podrazumeva i sredstva za nabavku odece, obuce... To je velika stavka u našim davanjima ali kada su deca u pitanju i njihovo osposobljavanje za dalji, samostalan život, ništa nije mnogo.

U Centru se, inace, ovih dana prave spiskovi korisnika sredstava za nabavku ogreva. Ukupan iznos para koji ce svakom pojedincu sa spiska za te namene biti uplacen, još nije poznat, ali je izvesno da ce ovo pravo, pored korisnika materijalnog obe-zbedenja, ostvarivati i sve porodice za koje se pouzdano zna da su u veoma teškom položaju, na ivici egzistencije, a da iz nekih razloga nisu korisnici novcane pomoci. Opština obezbeduje cak i sredstva za korisnike prava na dodatak za pomoc i negu drugog lica. Ima i onih koji se Timu javljaju sa zahtevom za obezbedenje para za lecenje i kupovinu lekova. I u svim tim slucajevima ne pravi se pitanje.

Što se visine trenutnih materijalnih pomoci tice one se u proseku krecu od 5 do 6 hiljada dinara, u izuzetnim slucajevima to može biti iznos od 10.000 dinara. Visina pomoci zavisi od procene težine situacije u kojoj se našao podnosilac zahteva. Inace, prema važecim zakonima tokom jedne godine korisnik može da dobije tri materijalne pomoci.

S.E.

POŽAREVACKE JAVNE CESME POD MIKROSKOPOM

KIŠA DIKTIRA KVALITET

Prema dogovoru sa nadležnima u Opštini, Zavod za javno zdravlje, odnosno služba higijene i zaštite životne sredine, periodicno kontroliše kvalitet vode sa požarevackih javnih cesama. Kako nam je rekao dr Branko Staletic, nacelnik ove službe i pomocnik direktora Zavoda, takozvani kaptirani izvori su nesiguran vid alternativnog vodosnabdevanja zbog moguceg prodora zagadenih površinskih voda pri vecim atmosferskim padavinama.

- Poslednjeg avgustovskog dana naši terenci uzeli su 10 uzoraka sa cesama na podrucju grada Požarevca, Planiramo da krajem septembra slicne analize obavimo uzimanjem uzoraka vode iz vodnih objekata u školama na teritoriji opštine, kao i sa kriticnih cesama kod kojih je u ranijem periodu bila registrovana bakteriološka ili hemijska neispravnost. Kada je u pitanju ispravnost vode iz arterskih bunara, može se reci da su sva cetiri (ispred pijace u krugu, u pasažu Parma, na Pionirskom trgu i kod OŠ“Vuk Karadžic”) bakteriološki izpravna, a hemijski neispravna zbog povecane kolicine amonijaka koja se krece izmedu 1,89 i 2,36 mg/l. Upotreba ove vode za pripremu hrane ili za pice je iskljucena, posebno kada su u pitanju bebe, male deca i hronicni bubrežni bolesnici- istice dr Staletic.

Analize su pokazale da je donja cesma na Cacalici ima vecu kolicinu nitrata od dozvoljenih 50 mg/l (56,58 mg/l). Takode, ovde je registrovana iznad dozvoljene granice i elektroprovodljivost. Kako se krecete uz brdo, voda je kvalitetnija. Na srednjoj cesmi, samo par stotina metara od prve, kolicina nitrata je više nego prepolovljena (24,30 mg/l), dok na cesmi Crvenog krsta iznosi 35 mg/l. Možda zbog udaljenosti naselja, odnosno ljudskog nemara, najkvalitetnija je voda na obilaznici Petrovac-Žabari 921,76 mg/l) i izletištu Miljinim vodama (98,92). Cesma u Poljoprivrednoj školi “Sonja Marinkovic” je neispravna zbog velike elektroprovodljivosti koja iznosi 1 303 jedinica mikro simensa.

R.R.D.

PRIVREDNO DRUŠTVO TERMOELEKTRANE I KOPOVI "KOSTOLAC" - EKOLOGIJA

DOZVOLE - OGRANICAVAJUCI FAKTOR ZA VELIKE INVESTICIJE

- Stanje dozvola u direkciji za proizvodnju elektricne energije PD Termoelektrane i kopovi Kostolac

Veliki elektroenergetski objekti kao što su termoelektrane, hidroelektrane, hidroakumulacije, toplane i drugi objekti koji su u sklopu elektroenergetskog sistema ( trafo stanice, dalekovodi i drugo ) se grade po Zakonu o planiranju i izgradnji i podležu odobrenju od strane Ministarstva za infrastrukturu Republike Srbije. - kaže Nebojša Mišic, direktor sektora za integralni menadžment kvaliteta u PD TE Kostolac i dodaje:

Izgradnja ovih objekata se vrši u nekoliko koraka. Da bi se obezebedila legalnost izgradnje ovih objekata, pored investicione odluke mora se prvo proveriti opravdanost izgradnje nekog energetskog objekta preko Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom. Ovim korakom se analiziraju mogucnosti izgradnje ovakvog objekata na nekom terenu, moguce varijante i finansijska i ekonomska opravdanost izgradnje i kasnije ekspoloatacije. Na osnovu rezultata prethodne studije opravdanosti u slucaju pozitivnog rezultata definiše se najbolje rešenje i to je ulazni podatak za sledecu fazu, Studiju opravdanosti sa idejnim projektom. U ovom se koraku razraduje usvojeno idejno rešenje iz prethodne studije i definiše se dispozicija objekta , glavni delovi postrojenja, potrebna sredstva i nacin finansiranja. Provera ispravnosti ova dva koraka se vrši preko revizione komisije ministarstva za infrastrukturu koja daje saglasnost na idejno rešenje. Potvrda da je predloženo rešenje dobro odabrano je ulazni podatak za dobijanje odobrenja za izgradnju od strane Ministarstva za infrastrukturu. Tada se može poceti sa izgradnjom objekta.

Sledeci korak je izrada glavnog projekta koji daje konkretnu razradu idejnog rešenja i po kome se gradi objekat. Za vreme izgradnje se vrše dorade glavnog projekta preko izmena a koje se evidentiraju u projektu izvedenog objekta. Po završetku radova se vrši prijem radova , dokazivanje parametara i vrši tehnicki pregled projekta i zajedno sa dodatnim uslovima dobija se upotrebna dozvola. Tada se može pristupiti verifikaciji objekta u smislu knjiženja i dalje eksploatacije.Tek tada je posao na izgradnji završen.

Tradicija proizvodnje elektricne energije u Termoelektranama Kostolac datira od pocetka prošlog veka. Blokovi TE Kostolac A izgradeni su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka po tadašnjim propisima o izgradnji i poseduju upotrebne dozvole.

TE Kostolac B je graden osamdesetih godina prošlog veka po gradevinskoj dozvoli koju je po tadašnjem zakonu izdala opština Požarevac a na osnovu detaljnog urbanistickog plana Termoelektarne Drmno iz 1982 godine. Gradnja je završena 1989. i 1991. kada je izvršen i tehnicki pregled. Zbog dobro poznatih dogadanja u poslednjoj dekadi dvadesetog veka na ovim prostorima nikada nije završena procedura legalizacije elektrane i nije dobijena upotrebna dozvola. Zbog toga su tek pocetkom 2000 godine pocele aktivnosti na završetku posla legalizacije elektrane. Zbog promene zakona o izgradnji 2003. i promeni niza zahteva i tog zakona kao i zbog usvajanja novih zakona, prvenstveno iz oblasti zaštite životne sredine, legalizacija objekta, upotrebna dozvola i uknjižba elektrane znatno je posložena pa su aktivnosti na rešavanju tog problema znatno usporene. TE Kostolac je prepoznala znacaj tog problema i u narednom periodu se ocekuje da se i ovaj posao privede kraju i da se ovim objektima obezbedi nesmetan rad.

EPS i TE Kostolac prepoznaju svoju ulogu u razvoju elektroenergetike u Republici, kao i u regionu i vidi svoj opstanak samo kroz održivi razvoj. Zato se poslednjih godina znatno ulaže u eliminaciju problema zagadenja životne sredine a što ce biti usko vezano i za rešavanje problema dozvola.

U TE Kostolac je u toku nekoliko projekata koji su u tesnoj vezi sa zaštitom životne sredine: rekonstrukcija sistema otpepeljivanja, odsumporavanje dimnih gasova, tretman otpadnih voda a u perspektivi je i izgradnja novog termokapaciteta. Ogranicavajuci faktor za ove velike investicije je i nedostatak upotrebne dozvole za samu termoelektranu (urbanisticka osnova postoji) i nedostatak urbanisticke osnove za objekte koji ce se graditi izvan kruga termoelektrane.

Da bi se prevazišao taj problem EPS je inicirao izradu Prostornog plana posebne namene za kostolacki ugljeni basen sa pripadajucim regulacionim polanovima, a koji radi Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. Definisan je projektni zadatak i realizacija tog projekta je u toku.

TE Kostolac B je na osnovu kredita Evropske banke za obnovu i razvoj poceo rekonstrukciju sistema otpepeljivanja koji ima za zadatak da spreci sadašnje vliko aero zagadenje od strane deponije pepela. Za radove u samom krugu TE obezbedena je dozvola za izgradnju na osnovu idejnog projekta i urbanistickog projekta TE Drmno od strane Ministarstva za infrastrukturu i na osnovu studija uticaja na životnu sredinu. Problem izgradnje pepelovoda do novog odlagališta pepela u PK cirikovac i izgradnje samog pepelišta u PK a imajuci u vidu da ne postoji još uvek urbanisticka osnova za te delove kompanije ( nasledeno stanje iz ranijih vremena) a do donošenja navedenog prostornog plana ce se prevazici rudarskom dozvolom koju ce izdati Ministarstvo rudarstva i energetike (obavljene su konsultacije) jer se radi o rudarskim objektima. - kaže Mišic i zakljucuje:

EPS i TE Kostolac prepoznaje znacaj obezbedivanja legalnog rada svojih objekta i zadovoljenje zakonskih propisa o izgradnji objekta i rudastva, pa u narednom periodu želi da razreši ove probleme na zadovoljstvo svih zainteresovanih strana. Zato ce se u narednom periodu raditi na ispunjavanju svih zakonskih propisa o izgradnji, zahteva zaštite životne sredine i drugih zahteva a što treba da ishoduje obezbedivanjem Integralne ekološke dozvole do 2015. što ce termoelektrane Kostolac uvesti u red društveno odgovornih kompanija.

L.L.

VODOSNABDEVANJE - VELIKI PROBLEM ŽITELJA PETKE

IMA REŠENJA - NEMA PARA

Selo Petka ima 396 domacinstava, nešto više od 1600 stanovnika a na birackom spisku 1108 upisanih. Nakon konstituisanja, novi Savet Mesne zajednice cekao je ogroman posao. Mnogo problema a malo para, pa i nerazumevanja. U svojoj istoriji ovo selo imalo je i dva predsednika opštine Požarevac, ali u 21. vek ušlo je bez vodovoda i kanalizacije. Najveci problem meštanima trenutno je vodosnabdevanje. Pre tacno deset godina, nakon iscrpnih analiza, brojnih sastanaka i još više polemika izgradeno je izvorište koje je trebalo da vodom za pice snabdeva i širu okolinu, postavljen je primarni vod do Kostolca i uraden veci deo sekundarne mreže, I to je sve. Ispostavilo se da voda nije bakteriološki i hemijski ispravna. Rešenja ima, ali ne i para, još manje strpljenja…

KORAK DO VODE

- Pre deset godina uradeno je izvorište sa tri ogromne pumpe kapaciteta ne samo za naše selo vec se planiralo i napajanje pijacom vodom Kostolca i okolnih naselja. Medutim, posle toga ispostavilo se da je voda neispravna za pice, ali mislim da to nije jedini razlog što mi ni posle deset godina nemamo vodu. U to vreme bila je zatvorena finansijska konstrukcija od strane kostolackog Kombinata, opština Požarevac je bila garant a izvodac radova JKP Vodovod i kanalizacija. Posle uradenog izvorišta, primarnog voda od Kostolca do izvorišta i odatle do naselja Petka, kao i sekundarnog dela od 10, 5 kilometara, preostale cevi u dužini oko tri i po kilometra jednostavno su nestale. U saznanju smo da su odnete u Kostolac, a pošto je u tamošnjoj Mesnoj zajednici ista koalicija na vlasti, cudno je da zapoceti posao ne mogu ili ne žele da dovrše. Mi smo imali sastanak sa predsednikom opštine Dušanom Vujicicem koji je naložio JKP Vodovod i kanalizacija da naprave predracun za prikljucak meštana na mrežu, mecutim, prošle i ove godine od Fonda za razvoj nismo dobili ni dinar. Sada smo konkurisali kod Fonda za zaštitu covekove okoline s obzirom da se tamo u deset alineja kao najveci problem istice vodosnabdevanje, problem koji je kod nas baš izražen. Ukoliko ni taj Fond ne bude imao razumevanje, bicemo prinudeni da se organizujemo na sve moguce nacine i da taj deo koji preostaje dovršimo. Posle toga cekamo prikljucak. Da li ce to biti preko buduceg prstena Poljana, Dragovac, Živica i Brežane, jer imamo mogucnost sa napajanjem sela Drmna iz svog izvorišta, da vodu sa kojom se to selo ranije napajalo, da se preusmeri prema našem naselju obzirom da smo za njih vec vezani. LJudi se godinama unazad snabdevaju iz bunara cime ne samo da ugrožavaju sebe, vec i Kostolcane pošto vecina svoje poljoprivredne i prehrambene proizvode iznosi na njihovu pijacu. Vecina meštana se vodom za pice snabdeva donošenjem iz Kostolca i okolnih mesta, ili kupuje vodu iz prodavnice. Mi smo u aprilu ove godine nosili vodu sa našeg izvorišta na analizu koja je pokazala da ona sadrži 207 procenata nitrata što je retkost za bilo koje izvorište. Naša voda je izricito zabranjena za upotrebu, cak i za životinje. Nekoliko ljudi iz sela redovno odvoze u požarevacku bolnicu na hemodijalizu, Petka je poput Kostolca i okolnih sela ekološki zagaden prostor zbog cega bi naša lokalna samouprava, pa i sama Republika Srbija morali da povedu malo više racuna kada je rec o našim problemima, pogotovo u vodosnabdevanju, upozorava Dragan Stojadinovic, predsednik Saveta MZ Petka.

POKRENULI SELO IZ LETARGIJE

- Bez obzira na pomenuti problem, za razliku od prethodnog saziva Saveta mi smo uradili dosta u našem dosadašnjem mandatu. Uspeli smo da aktiviramo fudbalski klub koji se u prethodne tri godine nije takmicio, takode i kulturno umetnicko Društvo koje je ove godine bilo domacin Opštinskog takmicenja folklornog stvaralaštva. Potom smo i mi odlucili da obeležimo Dan Mesne zajednice, to je Trnova Petka osmog avgusta, a po treci put organizovali smo corbarijadu- takmicenje u pripremanju riblje corbe. Kada je rec o infrastrukturi, proširen je asfaltni put od Kostolca do naselja Petka, a planiramo da to odradimo do samog centra sela. Takode, afaltirana je deonica od Mesne zajednice do Osnovne škole cime povezujemo te tri naše ustanove- Školu, Crkvu i Mesnu zajednicu. Posle toliko godina asfaltiran je i Stadion malih sportova gde predstoje dodatni radovi oko uredenja i puštanja samog objekta u funkciju. Usput smo u Domu kulture uradili mokri cvor na dva dela, sredili prostorije Mesne zajednice sa inventarom, pomagali Osnovnoj školi, radili na uredenju seoskog groblja i deponije i niz sitnih aktivnosti. Ove godine smo konkurisali I od Fonda za razvoj dobili dva miliona dinara, a u proceduri je izrada predracuna od strane “ Elektromorave” u saradnji sa Direkcijom za izgradnju, na sredivanju niskonaponske mreže u vrednosti 4 miliona dinara. Ovo je za nas jedan od vecih poslova obzirom da u pojedinim delovima naselja imamo i monofaznu struju. Same bandere i izolatori postavljeni su posle rata i do danas u tim delovima nisu menjane, kaže predsednik Saveta MZ Petka.

Savet MZ Petka planira održi novi sastanak sa predsednikom opštine, jer kako kaže Dragan Stojadinovic, predsednik Saveta, kakvi su to predstavnici vlasti u Mesnoj zajednici kada zbog nedostatka sredstava nisu u mogucnosti da rešavaju egzistencijalna pitanja meštana, kao što je na primer vodosnabdevanje.

KRIVICNA PRIJAVA

- Slobodan Milovanovic iz SPS bio je dva mandata odbornik, sada je clan Saveta Mesne zajednice Petka, i on je najodgovorniji za svojevremeno volšeban nestanak cevi u dužini od tri i po kilometra. Prema nekom mom saznanju te cevi su nekim nalogom prosledene Kostolcaninu Petru Cabovicu, i kako po tom pitanju do sada ništa nije uradeno, do kraja mandata ja cu bez obzira na sve, zbog interesa naših meštana pokrenuti inicijativu o podizanju krivicne prijave protiv Milovanovica, kaže Dragan Stojadinovic.

M. Kuzmanovic

HUMORESKA

MOŽ DA BIDNE- NE MORA DA ZNACI

Pocelo je jesenje fudbalsko prvenstvo u našem kraju. E, sad tu imaš svašta u upravama klubova:sveznalice i neznalice,ladoleže i lenjivce,gurmane i ljude za nameštanje rezultata.Naravno, naše i njihove sudije, naklonjene i nenaklonjene delegate. Al ono što je smislila glavudža Mirka Jorgandžije iz Gornje Strnjike,niko nije. Ma, idi begaj, svaki mu kapu skida.

Ne mož, naš klub nikako da pobedi FK “Gujin otrov” iz susednog Makadama. Osvrni,obrni, okreni,ne ide na ne ide. E, onda Mirko završi posao.

Nade jedanaest Rumunki, plati im po sto evrica i svaka dobije zaduženje. A zaduženje je slatko,slace,najslace. Svaka da spava sa po jednim fudbalerom protivnicke ekipe iz Makadama. Ma idi, begaj, ne buše samo pare di burgija nece! Tu je bilo u subotu uvece. Kad sutra u nedelju po podne, tri cuda da vidiš i sto puta da se prekrstiš.

Komšije ni da sastave tri unakrs! Zaboravili koja je leva koja desna noga, leopta dus dibidus neposlušna,idi tamo dod ovamo, na gol ne uputiše ni jedan šut.

“Šta je, bre,ovim našim,ko da su cavolice jahali cele noci. Pa ne mož se sastave s loptu”- pita Mita Gugutka, seda starina koji svaki utakmicu prati.

“More, Cica, nekog je jahanja bilo, da su cista nisu nista posla. Vuckaraju se po terenu ko prebijene kuce.”, rece mu Mirko Jorgandžija i šeretski namignu.

I kad je sudija odsvirao kraj cela publika ulice u teren. A zašto. Em što smo ih pobedili sa jedanaest nula, em što smo ih odrali i tri kože skinuli,još grde. Odmah po završetku utakmice popadali ko snolje po terenu.

“Ne znam koji su nam travku dali”, kaže kapiten Makadama Nidža Murat.

“Ovaj naš Mirko Jorgandžija kaže da mlade travke odlicno pomažu” veli DŽoda Šrafciger. “Šta znam, mož da bidne ne mora da znaci”.

Po Milivoju Mici Ilicu

LAZARIZMI

- Od imovine imam samo bogatu prošlost!

- Da li ce se pojaviti neka vlada koja ce raditi za narod!

- Stalno isticem da sam Srbin, i ne vredi!

- I na tarabi je pisalo,a onda se pojavili kompjuteri!

- Pocela je nova školska godina. Jedan nastavnik tako lepo prica kao da ima samo osmoljetku!

Miodrag LazareviC

KOD SVETLANE I MAJSTOR SPASE

RAJSKA OAZA U CENTRU GRADA

U nastavku predstavljanja ovogodišnjih pobednika takmicenja za najlepše uredeno dvorište u Branicevskom okrugu, na redu je drugonagradeno dvorište Svetlane i Dragana Spasojevica.

Nije bilo lako osmisliti i za samo cetiri sezone urediti dvorište, kakvim se danas dici požarevacka porodica Spaso-jevica, nastanjena u strogom centru grada. Ali, upravo zato što su okruženi asfaltom i brojnim vozilima (domacin Dragan je medu vlasnicima automobila poznatiji kao majstor Spasa), nisu žalili truda, vremena, pa i novca da od sive svakodnevice otrgnu bukvalno svaki kutak i urede ga kao posebnu celinu.

Prostor dvorišta je “rastrzan” izmecu dva stambena objekta, radionice i “letnje kuhinje” sa tremom ispod koga je roštilj i garniture za sedenje, odnosno kako nam rece Dragan “kutak za letnje uživanje”. A koje bi to uživanje bilo da se domacica Svetlana, sa dve svoje ljupke cerke Tatjanom i Jelenom nije latila posla i ceo ambijent dopunila zelenilom i cvecem izmedu koga izviruju nocne svetiljke i gde se baškari kucna ljubimica – macka Liza.

-Centralni deo dvorišta je ujedno deo koji je potpuno zaklonjen od ulice, što nas štiti od mnogo cega, pa i radoznalaca, tako da ovde cesto organizujemo porodicne sedeljke. Pre bombardovanja tu su bile po jedna kajsija i breskva, ali su se ubrzo osušile. Kasnije je taj prostor služio kao otpad za neispravne ili havarisane delove automobila. Bio je pravo ruglo, a onda sam rešila da to promenim i uredim. Nisam imala neku vecu strucnu pomoc, osim saveta koje sam nalazila u casopisu “Moja bašta”, odnosno u emisijama BBS-ija.

Kako bih ideje pretocila u delo, obilazila sam sve rasadnike u okolini i izložbe cveca u Požarevcu i Beogradu. U nedostatku strucne literature koja bi mi bila vodic oko nege biljaka, povremeno se konsultujem sa dvojicom poznanika. Oni imaju duže iskustvo u ovoj oblasti, medutim, i su oni ta znanja stekli, što bi se reklo, samouki, pa nam se dešavaju greške u smisli šta kojoj biljci prija.

Svaka od ovih oko 200 biljnih vrsta je prica za sebe i potreno je naci joj pavu meru izloženosti suncu, odnosno prija li joj možda više senka, manje ili više zalivanja, koja je optimalna velcina saksija ili kada treba obaviti orezivanje -prica Svetlana.

Najbliže stocicu za kojim se porodica najcešce okuplja zasadila je starinske ruže-bele i roze buketare koje se vec pužu uz drvene stubove trema. Kaže, ovako su joj nabliže pogledu i – srcu, odnosno potsecaju je na detinjstvo i majcine ruže koje se viju oko bunara. U stvari, u svemu što danas radi ima mnogo korena koje je uspešno “presadila” iz roditeljskog doma i još uspešnije prenosi na narednu generaciju, njen stvarni ponos, uspeh i ljubav: Tanju i Jelenu.

-Da ne ispadne kako je za ovo ovde zaslužna samo ženska ruka, istakla bih da podršku koju mi je Dragan, sa svojim saradnicima, pružio oko rašcišcavanja terena i svih fizicki težih radova. I danas je tako. Kada treba pomeriti neku težu saksiju, tu je muška ruka. Nas tri smo zadužene za košenje, održavanje biljaka i njihovo zalivanje- dodala je Svetlana Spasojevic.

R.R.D.

PRIPREMA ZIMNICE

“BAKIN RECEPT” - UKUSAN A JEFTINIJI

Nije potrebno da budete gastronomski strucnjak pa da vec na prvi pogled ocenite da je domaca daleko ukusnija od industriski pripremljene zimnice. Uz to, i pored bar dvostruko viših cena povrca i voca u odnosu na prošlu godinu, priprema zimnice u domacoj režiji je još uvek jeftinija. Naravno, uz uslov da ne racunate utrošeno vreme i trud. Uz dobru volju potrebno je da imate i dobar, proveren recept (najbolje onaj koji je “prošao” sud više generacija). Važno je i da izberete kvalitetne, zdrave plodove.

Da bi se zimnica dobro ocuvala do upotrebe, a da bi izbegli upotrebu rznih hemikalija tipa salicila, vinobrana ili konzervansa, dobro je poštovati principe pasterizacije ili sterilizacije. Bud, najveci neprijatelj zimnice, “voli” blago slatku ili kiselu površinu. Možete mu “doskociti” poklopcima koji ne propuštaju vazduh i “malim tajnama iz bakine škrinje”. Gotov džem ili pekmez pre zatvaranja pospite sa malo meda, a za kiselo slanu zimnicu, tipa ajvara, pindžura ili ljutenice na površinu stavite komadic ciste gaze, predhodno potopljen u esenciju.

Ukoliko imate dobar termostat na rerni kompote ili krastavcice i papriku ne morate pasterizovati iskuvavajuci tegle u šerpama. Voce, odnosno povrce naredajte u tegle, skuvajte sirup, odnosno presolac. Nalijte vrelu tecnost preko voca ili povrca, zatvorite poklopcem i vratite u rernu zagrejanu na 100 stepeni. Ostavite tako desetak minuta i iskljucite rernu. Kada se tegle prirodnim putem ohlade (oko 24 sata) zimnica je pasterizovana.

Ostavljanje džemova, pekmeza i slatkog sada se svelo na šljive i vinogradarske breskve. Cene šljiva se krecu od 25 do 30 dinara, a bresaka od 40 do 50. Kilogram šecera košta izmedu 49 i 56 dinara. Za brzu pripremu džema, možete kupiti takozvani “džem fiks”proverene marke “Dr Etker” u nekoliko varijanti, zavisno od kolicine šecera koju cete dodati na kilogram voca.

Ako stavite sve “na olovku” cena ce biti upola niža od cene industrijski pripremljenih džemova. Kako “Rodic” i “Maksi” važe za jeftinije prodavnice u Požarevcu, zabeležili smo njihove cene. U prvoj koštaju izmedu 129 i 161 dinar, a u drugoj od 157 do 175 dinara (standardna pakovanja).

Paradajz je na izmaku, pa ako ga vec niste skuvali, ostaje vam veliki izbor industrijski konzervisanog: od pirea, preko kašastog do soka. Obzirom da su i u sezoni bile visoke cene ovog “rajskog povrca”, cena gotovih proizvoda je prihvatljiva.

Litarska tegla krastavaca sadrži izmedu 350 i 500 gr ploda. Ako se uz cenu krastavaca ima u vidu i cena zacina (slacica, mirodija, so, sirce..), priprema u kucnoj režiji je veoma isplativa. U “Maksiju” se kilogram krastavaca prodaje po 54 dinara, a konzervisani koštaju od 98 do 166 dinara za teglu (“Rodicu” koštaju od 100 do 135 dinara). Cena i u ovom slucaju dosta zavisi od krupnoce plodova, uostalom kao i na pijaci, gde džak košta 600 i 700 dinara, a “na biranje”od 60 do 100 dinara po kilogramu. Naravno, viša cena je za sitnije plodove, što u obrutom smislu važi za papriku koja košta od 30 do 60 dinara, a ako se kupuje “na kutiju” cena je 40 dinara za kilogram.

Za dobar ajvar potreban vam je i plavi patlidžan, cija je cena izmedu 30 i 50 dinara za kilogram. Ni kod jednog proizvoda razlika izmedu domace i industrijske pripreme zimnice nije tako evidentna kao kod ajvara, jer je i najlošiji domaci, kud i kamo bolji od gotovog, a da ne pominjemo cenu. U domacoj režiji, doduše uz mnogo truda i vremena, sve i da kupite najskuplje povrce, tegla vas nece koštati ni 100 dinara. U “Rodicu” ce vas ovo zadovoljstvo kštati od 155 do 198 dinara (za ljutenicu), dok cete u “Maksiju” platiti od 179 pa do 374 dinara (ova skuplja varijanta trebalo bi da vas potseti na ukus domaceg ajvara, ali mi se u to nismo uverili).

R.R.D.