Header

USLED PUCANJA VODOVODNE CEVI U LENJINOVOJ ULICI U CENTRU POŽAREVCA

AUTO PROPAO KROZ ASFAL T

- Ekspolozija cevi imala snagu bombe

- Po pitanju obeštecenja Vodovod spreman da ucini što Zakon nalaže

Putnicko vozilo vlasnika Slobodana Stevica iz Maljurevca, prošlog petka, propalo je kroz asfalt u Lenjinovoj ulici u Požarevcu usled pucanja dotrajale vodovodne azbestne cevi.

Povredenih nije bilo, iako je vozilo, marke Ford Eskort, velikom brzinom uronilo ispod asfalta prednjom, suvozacevom stranom, nakon eksplozije cevi, koja je po recima zamenika direktora JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac, Nebojše Jocica, imala snagu bombe.

Srecna okolnost bila je to što je supruga vozaca Slobodana Stevica, koja je sedela na suvozacevom mestu, desetak minuta pre nesrece napustila vozilo. Slobodan je ostao sam u autu i bio dovoljno priseban da u trenutku pucanja asfalta napusti vozilo.

Vrlo brzo nakon nesrece stigle su ekipe Javnog preduzeca “VIK” Požarevac, ispred kojeg je zamenik direktora Nebojša Jocic, unesrecenoj porodici Stevic, po pitanju nadoknade nastale štete rekao da ce JP “VIK” uciniti sve što Zakon nalaže.

Ovo Javno preduzece istog dana je izolovalo mesto nesrece i pocelo radove na popravci nastalog kvara. Inace, do pucanja azbestnih cevi u Požarevcu došlo je i dan ranije, u cetvrtak, u ul. Cede Vasovica, koje je vrlo verovatno i uzrok havarije u Lenjinovoj ulici, saznajemo od Nebojše Jocica:

-Pucanjem cevi u ul. Cede Vasovica u vodovodnoj mreži su formirani vazdušni cepovi, a kada ne postoje vazdušni ventili putem kojih bi vazduh mogao da izade, onda se usled pritiska, na najslabijim mestima, mogu dogoditi ovakve nesrece. Ovde je mreža radena od 1962. do 1965. godine i tada je trebalo uraditi i vazdušne ventile, što nije ucinjeno. Inace, azbestni cevovodi radeni su u centru grada, odakle je i pocelo gradenje vodovodne mreže, dok su na periferiji pretežno postavljane plasticne i celicne cevi. Svakako da bi trebalo planski pristupiti zameni azbestnih cevovoda, jer su to slabe tacke naše vodovodne mreže.

A. M.

VELIKI USPEH NA SVETSKOM TAKMICENJU MATEMATICARA

TRECI MATEMATICAR SVETA

Požarevljanin Marko Radovanovic treci je matematicar sveta, osvojivši trecu nagradu na ovogodišnjem Svetskom takmicenju matematicara.

Inace, Marko je student Beogradskog Matematickog fakulteta i na ovom nadmetanju izborio se za prestižno mesto sa cak više od dve stotine studenata najvecih univerziteta sveta: Prinstona, Harvarda, Kembridža, Oksforda, kao i univerziteta iz Moskve, Pariza, Kolumbije, Teherana, Tokija, NJujorka...

Marko Radovanovic je do sada na zvanicnim svetskim takmicenjima osvojio cak cetiri srebrne i tri bronzane medalje, i postao jedan od najuspešnijih matematicara svih vremena, kako Srbije, tako i cele bivše Jugoslavije.

A. M.

SA SEDNICE UPRAVNOG ODBORA FONDACIJE "POŽAREVACKI MIR"

UBRZATI UREÐENJE SPOMEN OBELEŽJA NA TULBI

Na prošlonedeljnoj sednici Upravnog odbora Fondacije “Požarevacki mir”, kojom je predsedavao mr Zvonimir Blagojevic, zakljuceno je da se u cilju kompletnog uredenja Spomen obeležja na Tulbi nastavi sa aktivnostima oko izgradnje objekta-šatora, postavljanja postamenta za ploce sa natpisima, da se pocnu pripreme za organizovanje simpozijuma koji bi se održao naredne godine i da se privede kraju prevodenje knjige o Požarevackom miru sa starog italijanskog na srpski jezik. Bilo je reci i o drugim pitanjima vezanim za tekuce radove i aktivnosti oko uredenja Spomen obeležja.

Upravni odbor je konstatovao da se kasni sa izdavanjem dozvole od strane nadležnih opštinskih službi za izgradnju zida i uredenje cesme u neposrednoj blizini Spomen obeležja, a za to je svojevremeno doneta odluka. Takode, ima dilema i oko projekta za objekat koji bi simbolizovao šator pod kojim je potpisan Požarevacki mir. Radi razrešenja te dileme Upravni odbor je saglasan da se uputi javni poziv, odnosno organizuje konkurs za idejno rešenje projekta šatora i da se izmedu više predloga izabere najbolje.

- Pored izgradnje šatora namera nam je da postavimo obeležje u vidu pisanog traga koje bi svakom posetiocu ovog prostora objasnilo o cemu se radi. Bio bi to, ustvari, jedan kraci tekst na posebnim plocicama utisnut na šest jezika: na jezicima zemalja - ucesnica i zemalja - posmatraca, kao i na srpskom jeziku. O samom idejnom rešenju posatemenata tek ce biti reci, i ovde cemo ici na jednu širu ponudu kao kod projekta šatora, objašnjava predsednik UO Zvonimir Blagojevic koji o znacaju Simpozijuma koji bi se organizovao naredne godine u Požarevcu na temu: Evropa i Srbija u vreme “Požarevackog mira”, Blagojevic kaže:

- Rec je o naucnom skupu medunarodnog znacaja koji bismo morali ozbiljno da pripremimo i da sa pripremama blagovremeno krenemo. Naravno da jedan ovakav dogadaj iziskuje i odredena materijalna sredstva, obavezali smo direktora Muzeja da osmisli sadržinu simpozijuma i predloži troškovnik prema kome bi se odredili, da se nešto i budžetom predvidi. Bilo bi dobro da deo para obezbedimo i iz drugih izvora, iz Republike, iz resornih ministarstava, možda od zemalja ucesnica i njihovih ambasada. Zamisao je da se na Simpozijumu predstavi knjiga o Požarevackom miru koja se trenutno prevodi sa starog italijanskog na srpski jezik. Autor je Vedramino Bjanki, jedan od svedoka potpisivanja Požarevackog mira. Knjiga je redak i dragocen zapis o ovom dogadaju, dobili smo je zahvaljujuci ljubaznosti zaposlenih u Biblioteci Novog Sada. Pisana je na starom italijanskom jeziku za ciji je prevod bilo teško pronaci strucnjaka, ali smo i to rešili i ocekujem da krajem novembra knjiga bude kompletno prevedena. Sledi nam potom pisanje odgovarajucih komentara i recenzija, kako bi ona postala istorijski dokument i edukativni instrument, možda obavezna literatura za odredene škole,

Zbog visokih temperatura ovoga leta, mnoge sadnice u parku Požarevackog mira su se osušile, pa je neophodna njihova obnova. Na sednici je dogovoreno da se sadnja intenzivira u oktobru i da se taj posao realizuje sa Goranskom organizacijom. Bilo je reci i o odvodenju atmosferskih i otpadnih voda iz parka Požarevackog mira koje onemogucavaju izradu i uredenje staza kroz park i za Etno sela. Na sednici se culo da je projekat za regulaciju ovih voda uraden od strane “Vodoprivrede” i da je Fond svojevremeno konkurisao za sredstva kod Fonda za zaštitu životne sredine, ali je odbijen pa se sada traže druga rešenja u saradnji sa “Vodovodom i kanalizacijom” i Direkcijom za izgradnju Opštine.

S.E.

NA POCETKU OVE ŠKOLSKE GODINE

ZDRUŽENO DO BOLJE BEZBEDNOSTI DECE

Sa prvim školskim zvonom, koje se oglasilo 3. septembra, zapocela je koordinirana akcija Policije, Saobracajne policije, Auto moto saveza i Crvenog krsta Požarevca, oko podizanja nivoa bezbednosti daka. Posebna pažnja se poklanja najmladima koji ovih dana ulaze u jedan novi i ozbiljniji svet i u kome ce igracke sve cešce zamenjivati knjigama, sveskama i ostalim školskim priborom.

- Tradicionalno, kao i svake godine pripadnici Policije i Saobracajne policije nalaze se u blizini svih škola, posebno osnovnih. Tu ce i ostati, dok god to bude trebalo. Naš onovni zadatak je da u ovim prvim sedmicama je da mališane uvedemo u saobracaj i pokažemo im kuda da se krecu i kako da na najbezbedniji nacin stignu od škole do kuce i obratno. To podrazumeva i da im pokažemo nacin gde i kako da predu ulicu. Uz to adekvatno sankcionišemo sve nesavesne vozace u zonama oko srednjih i osnovnih škola, bilo da im naplacujemo mandatne kazne, ili im pišemo krivicne prijave. Sa zadovoljstvom mogu da istaknem da prošle godine, kao ni u ranijem periodu, nismo imali povredenih daka u zonama oko škola, mada bilo povredene dece u ostalim delovima gradova Požarevac i Kostolac, kao i u seoskim naseljima. Tokom ovog perioda bice održana predavanja, u saradnji sa Crvenim krstom i AMS-om, namenjena najmladim dacima i njihovim roditeljima, kao novim ucesnicima u saobracaju. Ucešce roditelja je od izuzetne važnosti zbog toga što deca u 99% slucajeva upravo njih oponašaju- rekao nam je Darko Jeremic, nacelnik Saobracajne policije u Požarevcu.

I kada smo vec kod roditeljskog uzora, treba imati u vidu i cinjenicu da ni oni nisu uvek u mogucnosti da svojoj deci daju pravi primer. To ne cine zbog nesavesnih vlasnika vozila koji svoje cetvorotockaše nepropisno parkiraju na trotoaru ne ostavljajuci ni minimalan prostor da se makar jedan pešak pored njih provuce. Doduše, oko samih škola nema ovakvih pojava, ali ih u malo udaljenijim ulicama itekako ima. Nedavno na primer, u jedno kišno jutro mimoišli smo se nekolicinom roditelja koji su svoje dake prvake vodili u školu sredinom kolovoza. Nije to bilo njihovo neznanje, ne poštovanje propisa ili hir, vec prosta cinjenica drugu mogucnost nisu imali. Tog jutra, samo na levoj strani Toplicine ulice izbrojali smo, ni manje ni više, 36 vozila parkiranih na trotoaru, od kojih je vecina zauzimala celu njihovu površinu. Kako u ovoj ulici nema kišne kanalizacije, voda uz trotoar je roditelje sa decom kao i ostale pešake prinudila da idu sredinom kolovoza. Na žalost, ovo nije usamljeni primer. Vreme je da nadležni ucine neophodne korake i vrate pešacima trotoare.

Prvacice su prvih septembarskih dana ispred škola docekivali podmlatkari Crvenog krsta i u saradnji sa saobracajcima, upucivali ih kako da pravilno prelaze ulicu, deleci im rasporede casova. Takode, Crveni krst priprema potreban broj brošura i letaka vezanih za bezbednost dece u saobracaju, koji ce biti podeljen po školama.

R.R.D.

PREDSEDNIK OPŠTINE POŽAREVAC DUŠAN VUJICIC OBIŠAO RADOVE U TRI MESNE ZAJEDNICE

USKORO KRAJ SVIH PLANIRANIH RADOVA

Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic i predstavnici JP “Direkcija za izgradnju” obišli su u petak radove na nekoliko gradskih lokacija.

Izgradnjom južnog kolektora u ulici Alekse Nenadovica uništen je postojeci asfalt . Zbog velike dubine i širine iskopa u ovoj ulici ostalo je veoma malo asfalta, pa je u Direkciji za izgradnju odluceno da se uradi nov. Osim toga ova ulica ce se spojiti sa ulicom Sedam sekretara SKOJ-a.

- Time cemo imati asfaltiran putni pravac od ulice 27. aprila, preko Alekse Nenadovica, Vukice Stankovic, Sedam sekretara SKOJ-a do škole “Desanka Maksimovic”, što ce mnogim dacima olakšati put do škole, rekao je Zoran Peric iz Direkcije.

U ulici Mihajla Pupina u toku su radovi na fekalnoj kanalizaciji. Izvodac radova je hidro-gradevinsko preduzece “Hidrogradnja i erozija” a rec je o nastavku radova iz ulice 8.juna. Završetak radova ocekuje se za desetak dana.

Jankovic Verica, iz Saveta MZ Gornja Mala, u kojoj se nalaze ove ulice, istakla je da se uz zalaganje lokalne samouprave, ispunjava program ove Mesne zajednice.

U MZ Cacalica, u toku je priprema za asfaltiranje ulice Stevana Jakovljevica, dužine 230 metara. Vrednost radova je milion i dvesta hiljada dinara a izvodac radova “Preduzece za puteve” Požarevac. Aca Pavlovic, strucni saradnik za investicije JP “Direkcija za izgradnju”, najavio je, nakon ove, asfaltiranje i ulice Alekse Garibaldija. Menadžer Opštine, Predrag Pajic napomenuo je da se vodi racuna o svim žiteljima Opštine, i onima koji žive u manjim ulicama, a kao primer naveo je upravo ulicu Stevana Jakovljevica.

U ovoj Mesnoj zajednica u toku je i asfaltiranje Uskocke ulice u dužini od 305 metara. Vrednost radova je oko dva miliona dinara, a do obilaska asfaltirana je polovina ulice.

U MZ Radna Mala, u ulici Rade Slobode pre tri meseca otvoreni su radovi na kolektoru, investiciji koja ce koštati oko 40 miliona dinara. Nakon tri meseca radovi su privedeni kraju, kolektor je spojen sa onim u Zmaj Jovinoj ulici, cime su stvoreni uslovi da se naredne godine krene sa izradom programa Crpne stanice 6 koja bi trebalo da se nalazi pored “Proleterovog” stadiona u ulici Rade Slobode, najavio je Nenad Simic, direktor JP “Direkcija za izgradnju”.

Trenutno se u Skadarskoj ulici radi sekundarna mreža fekalne kanalizacije, investicija je vredna oko 2,5 miliona dinara a radove izvodi preduzece “Hidrogradnja i erozija”.

T.R.S.

PROŠLE SUBOTE U POŽAREVACKOJ KASARNI

ZAKLETVA IZ HILJADU GRLA

Prošle subote je u požarevackoj kasarni “Veljko Dugoševic” održana svecanost za oko hiljadu regruta septembarske klase koji su tom prilikom položili zakletvu. Svecanosti su, pored rodbine i prijatelja vojnika prisustvovali i brojni gosti, medu kojima i zamenik nacelnika Generalštaba Vojske Srbije, gospodin general potpukovik Miloje Miletic, komandant Komande za obuku, gospodin general major Vladimir Stoiljkovic, komandant Vojnog odseka Požarevac, gospodin pukovnik Goran Ivoševic, Dušan Vujicic, predsednik Opštine Požarevac i mr Zvonimir Blagojevic, njegov zamenik, kao i Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga. Plato u krugu kasarne, okupan septembarskim suncem odjekivao je od reci zakletve koje su regruti izgovarali za komandantom Centra za obuku kopnene vojske pukovnikom Vinkom Markovskim, a potom je procitana telegram cestitka Dragana Šutanovca, ministra odbrane. Vojnicima i njihovim roditeljima obratio general pukovnik Miloje Miletic, koji je pored ostalog rekao:

-Vojnici, vi ste se opredelili da izvršite castan i moralno uzvišen zadatak. Služenje domovini i narodu oduvek je predstavljalo najvecu ljudsku, moralnu i patriotsku dužnost. Danas je za vecinu vas odlazak na odsluženje vojnog roka potvrda zrelosti i odgovornosti za sopstvenu i za buducnost pokolenja . To potvrduje odziv regruta septembarske partije koji iznosi 99%. Ocena bezbednoste situacije u Srbiji i okruženju je relativno povoljna, ali je opterecena nerešenim politickim, ekonomskim, socijalnim i drugim problemima. Državno i vojno rukovodstvo sa predstavnicima medunarodne zajednice ulažu napore da u cilju postizanja stabilnosti mira izgrade odnose medusobne saradnje, uvažavanja, tolerancije i poverenja. Vojska Srbije, pored teškoca sa kojima se suocava, u ocima madunarodne javnosti i gradana naše zemlje, predstavlja faktor stabilnosti. Zadaci koje naše jedinice, odnosno pripadnici vojske izvršavali u okviru medunarodne vojne saradnje i koje se i dalje izvršavaju, kao i obavezena jugu Srbije u zoni bezbednosti, ocenjeni su visokom ocenom, a realizuju se vrlo odgovorno, strucno i krajnje profesionalno. Uspešno je privedena kraju znacajna etapa reforme sistema odbrane i bezbednosti ukljucujuci i organizacijsko mobilizacijske promene u Ministarstvu odbrane i Generalšabu Vojske Srbije. Krajnji cilj je stvaranje brojno manje, ali efikasno organizovane i moderno opremljene vojske.

Pre potpisivanja svecane obaveze, vojnicima se obratio i Goran Petrovic, poželevši im na kraju da znanja stecena u vojsci ostanu u domenu teorijskog.

R.R.D.

DRŽAVNI SEKRETAR MINISTARSTVA ZA RAD I SOCIJALNA PITANJA SNEŽANA LAKICEVIC STOJANCIC U POSETI BRANICEVSKOM UPRAVNOM OKRUGU

SUZBIJANJE RADA NA CRNO

Sastanak Odeljenja inspekcije rada opštine Požarevac sa državnim sekretarom resornog ministartstva, Snežanom Lakicevic Stojancic održan je prošlog cetvrtka u kabinetu nacelnika Branicevskog okruga. Teme sastanka obuhvatile su najznacajnija pitanja iz ove oblasti. Uz pozdravnu rec, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Goran Petrovic je na konferenciji za štampu koja je usledila, rekao:

-„ Ovo je dobar nacin da se sagledaju problemi koji postoje na terenu, a koje je inspekcija rada evidentirala, da se približe i da se pokuša kasnije njihovo rešavanje. Mi smo, kao Upravni okrug i Savet Upravnog okruga doneli zakljucke sa kojima je javnost upoznata, radi se o zakljucku koji se odnosi na rad „na crno” i ovo je danas prilika da krenemo u realizaciju onoga o cemu smo govorili, a ne da razgovaramo o problemima bez ozbiljnijih efekata.”

Iskazavši iznenadenje da je ovo prva poseta državnog sekretara iz oblasti koji je ikada posetio Požarevac, Snažana Lakicevic Stojancic se novinarima obratila, uz informaciju da ce njena sledeca poseta biti Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja i dodala:

-„Drago mi je da je Požarevac bila prva opština koju sam, kao državni sekretar posetila. Mi smo vec krenuli u kampanju borbe protiv rada „na crno” i pretpostavljam da ste informisani da je u vašem okrugu 13. i 14. ovog meseca obavljeno 412 inspekcijskih nadzora, 22 nadzora po inspektoru, inspektori su bili i iz drugih delova Srbije, jer na taj nacin obezbedujemo pouzdaniji, kvalitetniji inspekcijski nadzor, a rezultati su ocekivani - zatecenih na faktickom radu je 85, pokrenuto je 55 postupaka, kod pravnih lica 14 i kod preduzetnika 41. Ovo je veliki problem, Srbija se sa tim suocava svakodnevno, podaci Saveta Evrope govore da cak 38 posto ima prihodovano od rada na crno, to je naravno najveci procenat u Evropi, prosek u severnoj Evropi je izmedu 16 i 20 posto. Situacija u kojoj se Srbija u ovom trenutku nalazi je da imate oko 850 000 nezaposlenih, da imate oko milion i po penzionera i nešto više od dva miliona zaposlenih, što je najveci problem, jer shvatata da jedan zaposleni ne može da izdržava penzionere i nezaposlene. Prinudeni smo da jacanjem državnog sistema i državne ekonomije, u pravnoj regulativi tražimo suzbijanje rada na crno. Ja sam optimista iz razloga što sam naišla na ljude koji imaju želju da se stvari pomere, a želja mi je da uloga inspekcije rada u narednom periodu bude mnogo veca i mnogo ozbiljnija i na višem nivou. Do kraja ove godine cemo obnoviti inspekciju rada sa 20 vozila, u toku sledece godine cemo zameniti ceo vozni park, ocekujemo i osvremenjivanje tehnologije. U ovom trenutku jedan od vecih rizika je procena rizika radnog mesta, iako je zakonski rok istekao, svega jedan posto poslodavaca u Srbiji se upustio u ovaj vrlo važan, i za radnike i za državu, proces, ali moramo insistirati na vecoj zaštiti i bezbednosti na radu i organizovanom aktivnošcu naterati poslodavce da vrše procenu rizika radnog mesta.

L.L.

NEPRIJAVLJENI SE BOJE DA PRIJAVE POSLODAVCE

Što se tice radnika koji rade „na crno” jako je teško davati savete, u zemlji u kojoj imate toliko nezaposlenih. Tim ljudima je jedini nacin da pronadu egzistenciju ako pronadu neki posao, pa makar bilo i na crno. Tu je problem države koja mora da nade nacina da takav rad suzbije i da natera poslodavce zaposle za stalno. Ukoliko bismo mi tražili od njih da prijavljuju poslodavce, to ce ici mnogo teže, jer se ljudi boje za sopstveni život, u ovoj zemlji se i dalje živi teško, životni standard je nizak...Ja nikada ne bih zamerila ni jednom coveku koji, tražeci nacina da sebi zaradi hleb pristaje na razlicite uslove rada koji su vrlo cesto ponižavajuci. Ja tu odgovornost tražim od sebe, tražim od države, od svih nas koji imamo nacina da pomognemo velikom broju nezaposlenih, pre svega mladih nezaposlenih ljudi, da prosto primenimo zakone koji važe u Republici Srbiji i smanjimo rad na crno na najmanju mogucu meru. Naravno, svako od njih ko želi uvek može da se obrati i Ministarstvu, mi smo otvorili telefonske linije putem kojih nas mogu kontaktirati, potpuno smo otvoreni za svaki vid komunikacije, na našem sajtu su naši mejlovi i svi kontakti i mislim da nikada nece proci više od 48 sati, a da mi ne odgovorimo. Ministarstvo je ogromno i dnevno rešava probleme koji su ovoj oblasti zaista veliki, ali smo spremni da odgovorimo tim izazovima. Niko ne bi radio na crno da ima alternativu, a mi smo ti koji moraju da obezbede da na ovim prostorima, kroz ekonomski razvoj, stvaranje politicke klime za strane investicije i ulazak kapitala da se takav rad smanji i, na kraju, da se podigne životni standard, što je svima nama cilj.

KONTROLA PLODNOSTI I KALCIFIKACIJA KISELIH ZEMLJIŠTA

Program sistematske kontrole plodnosti zemljišta za 2007. godinu finansira Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a celokupnu organizaciju posla na teritoriji Branicevskog okruga vrši Zavod za poljoprivredu “Stig” Požarevac. Organizacija ovog posla obuhvata: uzimanje uzoraka, izradu agrohemijskih analiza zemljišta i izradu preporuka za dubrenje. Za registrovane poljoprivredne proizvodace kontrola je besplatna, a pravo na besplatno korišcenje sredstava za kalcifikaciju imaju fizicka lica upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava koja su vlasnici odnosno korisnici obradivog zemljišta od 1. - 5. katastarske klase, na cijem zemljištu je agrohemijskom analizom utvrdena ph vrednost do 5 i koja sprovode postupak kalcifikacije.

Da bi rezultati agrohemijskih analiza bili tacni najvažnija mera je pravilno uzorkovanje zemljišta. Uzorci zemljišta uzimaju se sa parcela sa kojih je ubran usev u periodu posle žetve, a pre rasturanja dubriva. Pojedinacan uzorak se uzima sa više razlicitih mesta parcele, a koji pokriva približno 10 ari po odredenom rasporedu (cik -cak kretanjem po parceli). Za uzimanje pojedinacnih uzoraka koristi se ašov. Dubina uzimanja uzoraka za gajenje ratarskih ili povrtarskih kultura je od 0 -30 cm, a za vocarske kulture i vinovu lozu uzorci se uzimaju sa dve dubine od 0 -30 i od 30 -60 cm sa istog mesta. Ašovom se iskopa rupa u zemljištu 40 h40 cm, dubine 30 cm, zatim se odsece sloj zemljišta debljine 3 -5 cm i sa površine ašova uzme srednji sloj zemljišta širine 5 cm, a zemlja sa strane se odbaci. Prosecan uzorak se dobija zbirom svih pojedinacnih uzoraka koji se mešaju i izdvaja se oko 1 kg mase od ukupne kolicine u plasticnu kesu.

Analiza zemljišta ima za cilj da utvrdi stanje bogatstva i plodnosti zemljišta u hranjivim elementima, humusu i ph vrednosti, što ima za rezultat upotrebu odgovarajucih kombinacija dubriva u odgovarajucim kolicinama, cime se postiže popravka plodnosti zemljišta, smanjenje troškova proizvodnje, visoki i stabilni prinosi po jedinici površine. Prijem uzoraka za kalcifikaciju je do 31.oktobra, a za besplatnu kontrolu plodnosti zemljišta je do 15. oktobra.

D.D.

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

PADAVINE USPORILE ŽETVU I BERBU

Pocetak septembra obeležilo je umereno toplo vreme sa temperaturom vazduha oko proseka za ovo doba godine i povremenom pojavom padavina koje su prekidale žetvu suncokreta i soje i berbu kukuruza. Padavine su znacajno uticale na povecanje zaliha vlage u zemljištu koja je neophodna za setvu uljane repice, lucerke i deteline, a kasnije i ozimih useva, pa ce poljoprivredni proizvodaci u narednom periodu moci kvalitetnije da obave obradu zemljišta i pretsetvenu pripremu za jesenju setvu.

Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” na podrucju Branicevskog okruga, kukuruz je do sada obran sa oko 15% od ukupno zasejanih površina i prosecan prinos se krece oko 2.700 kg/ha, dok je žetva suncokreta obavljena na 75% od ukupno zasejanih površina i prosecan prinos je oko 1.700 kg/ha. Soja je skinuta sa 40% od zasejanih 1.000 ha, a prosecan rod je oko 1.100 kg/ha. Setva uljane repice je obavljena do sada na oko 350 ha, što ukazuje na vece ucešce ove kulture u setvenoj strukturi u odnosu na prethodnu godinu. Uljanu repicu u jesen napada veci broj insekata, cije su štete zanemarljive i ne traže mere zaštite, osim repicine lisne ose koja se mora suzbijati.

“Suzbijanje se vrši kada se po biljci ustanovi više od jedne pagusenice. Koriste se insekticidi kao što su: Talstar, Fastac, Fury, Decis i drugi. Zaštita je uspešna dok su pagusenice manje od 10 milimetara, a da bi se izbegla veca šteta repicu treba posle nicanja redovno obilaziti i pratiti pojavu pagusenica”, istice Monika Rajcic, strucni saradnik za zaštitu bilja u Zavodu za poljoprivredu “Stig”.

D.D.

I TO SE DOGAÐA: OBRALI POLA TUÐEG VINOGRADA U POŽAREVCU

UKRALI TUÐ ZNOJ

U prepodnevnim satima, prošlog utorka, bili smo svedoci nesvakidašnjeg neprijatnog iznenadenja koje je doživela porodica Zorana Markovica iz Nabrda. Desetak clanova ove porodice pristiglo je na Tulbu, dobro opremljeni korpama i gajbama, kao i traktorskom prikolicom obloženom plasticnom folijom. Planirali su da oberu nešto više od trideset ari pod vinovom lozom. Kažu, grožde je bilo dobro rodilo, a veliki broj suncanih, toplih dana ucinio je da bude i izuzetno slatko.

Medutim, umesto ocekivanog bericeta, zatekli su obrane cokote negde do pola vinograda. Ogroman trud oko orezivanja, okopavanja, zalamanja, prskanja i svega ostalog što je potrebno da bi se došlo do kvalitetnog roda ostao je uzaludan. Kažu, da su izletnici sa Miljinih voda poželeli da se malo zaslade, ne bi im bilo krivo, ali ovako....zaista je za svaku osudu. NJihovo ogorcenje je opravdano i pored cinjenice da vinograd nije zagraden pored puta.

Vracajuci se u grad, obratili smo pažnju na druge vinograde. Cokoti su bili prepuni velikih i lepih grozdova, ali zašticeni visokim “negostoljubivim” ogradama sa bodljikavom žicom. Bez odgovora ostaju pitanja šta je sa našim poštenjem, poštovanjem tude imovine i rada, odnosno moramo li se od neželjenih “pomagaca” štititi ogradama.

R.R.D.

SUNCOKRET SA 60 CVETOVA

U domacinstvu Srboljuba Živkovica(61) iz Golupca vec tri godine bez setve rastu tri stabljike suncokreta na kojima ima 110 cvetova. Kada stignu za žetvu,od ovih plodova porodica Živkovic dobije oko desetak kilograma suncokretovog semena.

- Medu tim stabljikama ima jedna koja dostiže visinu i do 3 metra. Na njoj se sada nalazi 60 cvetova,kaže Srboljubova supruga Nedeljka koja se brine o ovom ,,retkom’’ plodu. Redovno ih zalivam i okopavam da oko njih nema korova.

U porodicnoj bašti ove golubacke porodice, zajedno sa suncokretom nicu i tri biljke na kojima rode lubenice. Živkovici godišnje uberu i desetak lubenica teških od 8 do 10 kilograma.

LJ.Nastasijevic

FINALE TURISTICKE SEZONE U VELIKOM GRADIŠTU

DRUGA PASULJIJADA GRADIŠTANAC

- Prvonagradena ekipa “Beli bagrem” iz Požarevca.

Više od dve hiljade ljudi posetilo je ovogodišnju “Pasuljijadu Gradištanac 2007”, drugu po redu, održanu 15. septembra, na Gradskom keju. Tom je manifestacijom u najboljem raspoloženju zatvorena turisticka sezona Velikog Gradišta, koje se i ove godine izborilo za visoku poziciju na listi najatraktivnijih turistickih destinacija Srbije.

Prvonagradena je ekipa “Beli bagrem” iz Požarevca. Drugo mesto osvojio Slaviša Okic iz Velikog Gradišta, a trece, takode Gradištanac, Velibor Mladenovic.

Inace, u nadmetanju je ucestvovalo cak 23 kuvana pasulja, a privilegija posetilaca manifestacije bio je tzv. vojnicki pasulj, koji je van takmicarske konkurencije pripremao Garnizon vojske Srbije iz Požarevca i podelio osam stotina besplatnih porcija.

Pokrovitelj Pasuljijade je SO Veliko Gradište, a organizatori Kulturni centar Veliko Gradište i Turisticka organizacija ove opštine.

-Ova je manifestacija nastala prošle godine, s ciljem da proširi znacaj brenda Velikog Gradišta- pasulj Gradištanac. Gradište, osim što je poznato po Srebrnom jezeru, Carevcevim danima, Alaskim danima.., prepoznatljivo je i po svom cuvenom pasulju, inace, autohtonoj vrsti koja je nastala u ovom kraju, a potom se proširila po celoj Srbiji, i to, baš pod tim imenom- Gradištanac. Naše je namera da ova manifestacija istraje i postane tradicionalna, istice direktor Kulturnog centra opštine Veliko Gradište, Nenad Mihajlovic- Goja.

Krajem dana prireden je kulturno- umetnicki program, u kojem je ucestvovao Ansambl narodnih igara i pesama “Vlastimir Pavlovic Carevac” iz Velikog Gradišta, deo GANIP- a iz Požarevca, “Golupcanke” iz Golupca, KUD “Rom” iz Velikog Gradišta i Pevacka grupa “Gradištanke”.

A. M.

JKP “KOMUNALNE SLUŽBE” POŽAREVAC - ZA LEPŠI I CISTIJI GRAD

OTPOCELI SA SELEKCIJOM OTPADA

- Za pocetak, specijalizovani kontejneri za odlaganje papira i kartonske ambalaže postavljeni na tri lokacije u gradu

- U oktobru startuje selekcija plasticne, a narednih meseci, do kraja godine, i limene ambalaže

- Na lokaciji “Nikola Krga 2” uskoro mini reciklažni centar

Od prošlog petka, tacnije od 21. septembra, u JKP “Komunalne službe” Požarevac startovali su sa prakticnom primenom programaa selekcije smeca. Obzirom da je u pitanju takozvani Pilot program, selekcija je primenjena samo na tri lokacije u gradu Požarevcu, a nakon sagledavanja njenih pozitivnih efekata, proširice se i na ostale delove grada i naselja. Primena selekcija otpada u ovom trenutku podrazumeva postavljanje specijalizovanih kontejnera u ulicama Takovskoj, 15. Oktobra i Lenjinovoj Za pocetak su to specijalni kontejneri za papir i kartonsku ambalažu, a zašto baš na ovim lokacijama, direktor JKP “Komunalne službe” Saša Valjarevic objašnjava:

- Naše je saznanje da upravo na ovim mestima postoje veliki problemi sa odlaganjem papira i kartona, jer su ovde locirane brojne prodavnice koje koriste tu ambalažu. Brzo su punile postojece kontejnere koji su bili za sve i svašta i da bi smo te lokacije ocistili, ponekad smo morali da intervenišemo i tri puta dnevno, pa su tako trošena velika sredstva. Sa ovim specijalnim kontejnerima situacija ce biti sasvim drugacija, u njih se odlaže samo papir i karton i to spakovana ambalaža za šta su odgovorni vlasnici radnji koji koriste kontejnere. U skladu sa važecom Odlukom o komunalnom uredenju, naime, u kontejnere se ubacuje spakovana kartonska ambalaža, u protivnom inspekcija ima pravo da interveniše. Ona ce najpre ojacati svoju službu i pojacati nadzor nad ovim mestima, a onda upozoriti sve one koji budu kršili opštinsku Odluku. Ukoliko upozorenje ne da rezultate slede mandatne kazne. Do sada je u ovoj oblasti vladao pravi haos, jedino su u Bambijevoj “Slatkoj kuci” poštovali ovu odluku. Uostalom o tome šta se i kako može odlagati u ove kontejnere, blagovremeno smo upoznali sve korisnike tako što smo im dostavili odgovarajuci propagandni materijal. Napo-minjem da smo za sam pocetak postavili samo tri kontejnera, do kraja godine bice ih mnogo više i u Požarevcu i u Kostolcu, i to ne samo za papir i karton, vec i za ostale vrste specijalnog otpada. Kada je u pitanju individualni sektor stanovanja umesto kontejnera podelicemo specijalne vrece u kojima ce gradani odlagati papirnu i kartonsku ambalažu, odnosno limenke ili plastiku, pojašnjava Valjarevic.

U narednom periodu, iz JKP “Komunalne službe” Požarevac treba ocekivati i druge novosti. Naime, Fond za zaštitu životne sredine odobrio je sredstva za kupovinu jedne balir mašine i kontejnera za selekciju plasticne ambalaže koja je takode veliki problem u gradu. Mnogo je kafica i prodavnica u kojima se koristi plasticna ambalaža, a i u domacinstvima više ne znaju šta ce sa flašama od piva, sokova...Sa kupovinom ove mašine taj problem ce biti sasvim rešen, sredstva u iznosu od dva miliona dinara, koliko je odobreno iz Fonda, omogucice realizaciju i ovog programa. Projekat podrazumeva da se i u Požarevcu i u Kostolcu, na svim onim mestima na kojima se uoci velika kolicina plasticne ambalaže, postave kontejneri za tu vrstu otpada. Gradani ce, kao i za odlaganje papira i kartona dobiti specijalne vrece samo u drugoj boji, možda u žutoj ili zelenoj, možda u plavoj boji za karton i za papir, a u žutoj ili zelenoj. Prilikom odnošenja upakovanog otpada radi pražnjenja, ne sme biti mešanja kesa i kontejnera. Posebno ce se transportovati plasticna ambalaža, posebno kartonsko smece, odnosno limenke. I upravo ova poslednja vrsta smeca odnosice se na lokaciju “Nikola Krga 2”, gde se planira jedan mini reciklažni centar. U njemu ce se vršiti deponovanje i baliranje otpada, a svu kolicinu baliranog smeca odmah ce otkupljivati jedna firma iz Novog Sada koja je ponudila saradnju na tom planu.

- Ovaj mini reciklažni centar doprinece da za izvesno vreme, bar za godinu dana dok ne pocne da funkcioniše nova, regionalna deponija u Smedervu, produžimo radni vek glavnoj deponiji u Požarevcu.

Inace, sa selekcijom smeca koju smo zapoceli znatno cemo poboljšati higijenu, prvo u samom Požarevcu, potom u Kostolcu, a onda i u seoskim naseljima Opštine. Ukoliko ima dileme, obaveštavam da svi stari kontejneri ostaju, a da pored njih uvodimo ove nove, specijalizovane.

Kako cena specijalizovanih kontejnera nije nimalo zanemarljiva, svaki od njih košta oko 30.000 dinara, iz JKP “Komunalne službe” apeluju na gradane i vlasnike radnji da se prema ovoj imovini domacinski odnose, da posebnu izbegavaju plamen u njihovoj blizini jer su oni veoma osetljivi na vatru. Bez obzira na sav trud koji komunalci ulažu kako bi stvorili uslove za što lakše održavanje higijene, ništa se ne može postici ako u svemu tome ne pomažu i gradani. A ukoliko molbe i apeli na saradnju ne urode plodom, Javno komunalno preduzece morace da posegne za drugim merama. Kao što su svojevremeno, uvodenjem video nadzora uspeli da sprece stvaranje divljih deponija tako ce pokušati da sacuvaju nove kontejnere. Izgleda da se bez kažnjavanja nesavesnih gradana, ništa ne može. Ilustracije radi nekada se za cišcenje divljih deponija na godišnjem nivou izdvajalo do tri miliona dinara. Lane su za postavljanje video nadzora na ugroženim lokacijama uložena dva miliona dinara i rezultati su postignuti.To ce se, verovatno uciniti i ove godine na pojedinim mestima, a posebno tamo gde nema portirske službe, na primer na Starom i Novom groblju.

“Pilot program” u selu Bare

Posle gradova, sa selekcijom otpada krenuce se po selima. Prvo ce biti Bare u kome su meštani sami kupili specijalne kante, rešili su da svaka kuca ima istu posudu. Nabavice ukupno 150 kanti koliko ima i domacinstava. Javno komunalno preduzece im je pomoglo oko obezbedivanja prvog kontigenta, uskoro im stiže i drugi. “Pilot program” u ovom selu, pored nabavke specijalnih kanti za svako domacinstvo, podrazumeva i postavljanje specijalnih kontejnera.

- Nastojacemo da narednih godina povecamo broj korisnika naših usluga, iako je on znacajno vec povecan u odnosu na ranije godine. Cilj nam je da dopremo do svake ulice, do svakog domacinstva, kako u gradu, tako i u selima naše Opštine. U ovom poslu ne sme biti privilegovanih, niti gradana drugog reda, svi su nam isti, isticu komunalci.

I BECLIJAMA JE TREBALO VREME DA SE NAVIKNU

Naredna godina ce za zaposlene u JKP “Komunalne službe” biti veoma znacajna, jer se u njoj ocekuje kompletna primena primarne selekcije otpada, kao i prelazak na odlaganje smeca na novoj, regionalnoj deponiji. Takode, krenuce sa radom i mini centar za reciklažu. Ocigledno, stvaraju se mnogi uslovi za promenu nacina shvatanja pojma ekologije i u našem okruženju. Da li nam je za to trebalo mnogo vremena?

- Prošle su godine a da mi tek sada pocinjemo da shvatamo šta znaci živeti ekološki i kako se ponašati u selekciji otpada koji je svuda oko nas. Ali, ne treba zbog toga mnogo brinuti, pa i velikim evropskim gradovima je trebalo podosta da prihvate neke civilizacijske norme ponašanja u ovoj sferi. Naprimer, u Becu su tek posle pet godina primene odredenih programa navikli svoje gradane da posebno odlažu papir, posebno staklo, posebno aluminijumsku ambalažu. I sada to tamo odlicno funkcioniše. Kažu da su uspeli angažujuci medije i kasnije primenom mandatnih kazni. I mi cemo tako. Ocekujem podršku inspekcijskih službi. One do sada nisu mogle tako da se ponašaju jer nismo imali specijalizovane kontejnere. Sada kada ih imamo koristicemo mogucnosti koje nam pruža aktuelna Opštinska odluka o komunalnom uredenju, kaže Valjarevic.

DOKLE SE STIGLO SA IZGRADNJOM KARANTINA ZA PSE I MACKE LUTALICE?

CEKA SE SAMO UPOTREBNA DOZVOLA

Kako nas je obavestio direktor JKP “Komunalne službe”, završena je izgradnja karantina za smeštaj pasa i macaka lutalica u Požarevcu i ovih dana na adresu preduzeca stiglo je rešenje od republickog Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Uprave za veterinu, o obrazovanju strucne komisije za pregled objekta- prihvatilišta. Za prošli petak bio je najavljen dolazak clanova komisije i njihov obilazak objekta nakon cega sledi izveštaj o tome šta su na licu mesta videli i odobrenje upotrebne dozvole. U “Komunalnim službama” su se za pocetak rada karantina pripremili, osnovana je zoohigijenicarska služba, obezbedena su neophodna vozila i ostala tehnicka sredstva za rad na terenu...

- Napominjem da je sve ovo radeno ekspresno, za razliku od nekih gradova, naprimer Kragujevca koji je na upotrebnu dozvolu cekao godinu dana, mi to rešavamo za vrlo kratko vreme. Obecavam da cemo u karantinu raditi prema zakonu i da ce ovaj objekat biti stalno u funkciji bez obzira što to organizacijama koje se bore za zaštitu životinja, ne odgovara. Moramo imati u vidu interes i zaštitu 90 hiljada ljudi. U izgradnju karantina zajednica je uložila velika sredstva, oko 100 hiljada evra, a sa tim parama mogli smo da izgradimo jedan vrtic. Procenjeno je, medutim, da je karantin, u funkciji zaštite, pre svega dece, a zatim i ostalih gradana, prioritet, istice Valjarevic.

S.E.

BIO ŠKOLA U PETROVCU

TURIZAM I ZDRAVA HRANA - ŠANSA ZA RAZVOJ OPŠTINE

U organizaciji Agrarnog fonda opštine Petrovac, prošle srede, u Skupštini opštine održana su strucna predavanja na kojima je bilo reci o znacaju proizvodnje organske hrane u Srbiji, a posebno je bilo interesantno izlaganje posveceno agro eko turizmu. Ovom zanimljivom skupu prisustvovali su i Aca Životic zamenik predsednika Skupštine opštine, Dragoljub Milo-savljevic sekretar Skupštine opoštine, Snežana Jovanovic, nacelnik Opštinske uprave, sa šefovima mesnih kancelarija, a tu je bio i jedan broj direktora preduzeca, predstavnika turisticke organizacije i proizvodaca organske hrane.

Sve prisutne pozdravio je Radovan Davidov, direktor Agrarnog fonda a zatim je rec uzeo prof. Dr. Jordan Aleksic iz Fonda futura koji je govorio o turistickim potencijalima ove regije, istakavši izmedu ostalog sledece: „ Mi u Petrovcu radimo vec dve godine i izraden je master plan razvoja turizma koji obuhvata Dunav, Stig i Kucajske planine. On opredeljuje glavne investicije i planove u turizmu na relaciji Viminacijum - Petrovac - Žagubica - Kucajske planine - Despotovac. Uvezani su svi potencijali i napravljen plan razvoja od Dunava do Beljanice. Tu je veoma važna komplamentarnost kao priredan red stvari. Uvezan je kulturni turizam, sa ago eko turizmom i zašticen je prirodni potencijal. Pomenuti master plan povezuje opštine Petrovac, Despotovac i Žagubicu sa Beljanicom i time je izvršena turisticka rezervacija prostora od potencijala Dunava, u vašem okrugu, odnosno Viminacijuma, Rama, Srebrnog jezera i Golubackog grada, do Homolja i Gornjaka. Na Beljanici je planirana izgradnja devet skijališta i to na severnoj strani koja je okrenuta prema vama, a mi bismo želeli da se prirodni i turisticki kapaciteti na ovom prostoru koriste citave godine.

Za realizaciju ovih ciljeva vec su odredena podsticajna sredstva Ministarstva turizma, kao i povoljne kreditne linije finasijskih institucija, a opština Petrovac je tu prisutna preko Turisticke organizacije, Agrarnog fonda i drugih organizacija”.

O osnovama Agro eko turizma govorila je dipl. Turizmolog Ksenija Jovanovic: i„Agro eko turizam je nastao kao negativna posledica brzog i masovnog razvoja. On predstavlja simbiozu turizma i organske proizvodnje. Naglasak je na rurarnom ugostiteljstvu koje omogucava zapošljavanje lokalnog stanovništva. Podrazumeva hotele manjeg kapaciteta i domacu radinost sa zašticenim prirodnim dobrima i kulturnim vrednostima. Predvida aktivnosti kao što su pecanje, šetnje, vožnju bicikla, jahanje, skupljanje plodova, posetu manastirima, kao i organizovanje festivala zdrave hrane, škole kuvanja i slicno. Tu je i organska proizvodnja i boravak na farmama uz pomoc domacinima u tim poslovima”.

Zakljucujuci predavanje profesor Aleksic je posebnmo naglasio da savremeni turista želi aktivnost u svakom trenutku, da tacno zna unapred šta ce raditi za vreme svog odmora. On želi da vidi i arheološka nalazišta, ali i da ruca u etno selu zdravu domacu hranu i da boravi u cistoj sredini. U turizmu nema administrativnih granica i zato je ovakav zajednicki nastup više opština veoma znacajan.

D.Ilic

NARODNA BIBLIOTEKA „ÐURA JAKŠIC” PREDSTAVILA NOV PROGRAM

VIRTUELNA BIBLIOTEKA I U PETROVCU

Narodna biblioteka „Ðura Jakšic” kao znacajna kulturno obrazovna institucija dobila je nove prostorije, a ovih dana pored redovnih poslova, napravila je pomak u onome što je kulturna misija bilblioteke. O cemu se zapravo radi culi smo na konferenciji za novinare prošlog cetvrtka . O pomenutim novinama govorili su Danilo Radojkovic, direktor i Ksenija Ilic, bibliotekar.

„Nastojimo da osavremenimo bibliotekarske poslove, što je podrazumevalo stvaranje tehnickih uslova za to i to je ostvareno nabavkom tri racunara i prikljuckom na internet,- istice Danilo Radojkovic, direktor Narodne biblioteke u Petrovcu - Bilo je neophpodno da se ukljucimo u sistem Virtuelne biblioteke Srbije. To je jedan projekat u kome smo se ukljucili kako bi i mi ušli u najsavremnenije bibliotekarske delatnosti koje podrazumevaju umre-žavanje svih biblioteka u Srbiji”.

O tom projektu govorila je Ksenija Ilic, bibliotekar: „Radi se o jedinstvenom bibliotecko - informacionom sistemu u Srbiji. Obaveza svih nadležnih opštinskih biblioteka i opštinskih vlasti je da obezbede osnovne preduslove za ukljucivanje biblioteka u sistem uzajamne katalogizacije. Jednostavno receno ukljucivanjem svih kataloga formira se jedna jedinstvena biblioteka Srbije. U okviru ovog projekta do sada je umreženo 65 biblioteka širom Srbije, medu kojima su sve vece bibliotekacke ustanove. Da bi se pristupilo ovom projektu bilo je neophodno stvoriti odredene preduslove. Na prvom mestu to je opremljenost racunarima, internet veza i obuceno osoblje za rad u ovom sistemu. Naša bibloteka je pocetkom septembra ispunila sve ove uslove, dobili smo licencu i pored Požarevca, mi smo jedina biblioteka u okrugu koja je do sada ukljucena u ovaj projekat. Ulaskom u ovaj projekat naša biblioteka konkretno dobija katalog, a sve knjige signature i time cemo tacno znati koje knjige imamo u našem fondu i gde se one nalaze, što ce bitno olakšati posao nama bibliotekarima, ali naravno i citaocima. Tu je dobijanje i elektronskog kataloga i ukljucivanje u program virtuelne bibloteke Srbije”.

Što se tice citalaca, oni su dobili mogucnost da se upoznaju i sa fondom knjiga svih 65 bibloteka koje su ukljucene u ovaj projekat i time ce mnogo lakše doci do željenih naslova kojih nema u petrovackoj biblioteci, a ako se stvore mogucnosti biblioteka ce te knjige iz drugih gradova dopremiti u Petrovac, po želji citalaca ili ce im omoguciti da oni u tom mestu podignu knjigu.

Direktor Radojkovic je još naglasio da se do sada nije radilo na izradi kataloga zbog nedostatka adekvatnog kadra, ali i zbog nedostatka potrebnog prostora. Od šezdesetih godina od kada bibloteka zvanicno radi, bilo je pokušaja da se to uradi, ali taj posao nije bio završen. Novinama u radu Narodne biblioteke „Ðura Jakšic” obradovani su mnogi citaoci u gradu na Mlavi, a posebno ucenici i studenti koji ce sada mnogo lakše doci do željene knjige.

D.Ilic

PROMOCIJA DRUGOG IZDANJA KNJIGE „CRKVE I MANASTIRI HOMOLJA, MLAVE I STIGA"

RUKOPIS VEKOVA

U Narodnoj biblioteci „Ðura Jakšic" održana je konferencija za novinare povodom knjige Radeta M. Obradovica „Crkve i manastiri Homolja, Mlave i Stiga" . O ovom književnom delu govorio je Danilo Radojkovic, direktor biblioteke naglasivši sledece: „ Ovu knjigu objavili smo uz znacajnu pomoc Narodnog muzeja u Požarevcu. Prvo izdanje je nestalo zato što su mnogi pojedinci i institucije tražili ovu knjigu i ona je naišla na jedan odjek i kada je u pitnju autor ali i izdavac, koji nismo ocekivali, pa smo ponovo, uz blakonaklonost muzeja, uspeli da obnovimo ovo izdanje. Knjiga je štampana u 500 primeraka, tako da ce sada zadovoljiti interesovanja citalaca i strucne javnosti koja je zainteresovana za naš kraj kada su u pitanju kulturno istorijski i religiozni spomenici.

Rade M. Obradovic je obradio sve manastire i crke, pa cak i neke druge spomenike koji su u sastavu ili u vezi sa crkvama i manastirima. To je bio jedan prilježan i mukotrpan rad da se sve opiše i zapiše, vidi i snimi, ili neke cinjenice istraže. U tom pogledu je taj rad vrlo znacajan na cemu možemo da mu budemo zahvalni.

Što se tice manastira u dolini Mlave, o njima je i dosada pisano i postoji u strucnoj javnosti obradena grada. Malo je poznato o crkvenim gradevinama na našem podrucju i nisu bile poznate široj javnosti. Nacin na koji je on prikazao ove objekte zaslužuje pažnju, jer je pošao od samog nastanka crkve, preko nekih drugih pokazatelja i ko je služio u toj crkvi, ko je bio sveštenik i sa brojnim drugim podacima koji su na neki nacin izmicali crkvenoj istoriji. Rade Obradovic je uz geografski opis i crkve i naselja u kome se ona nalazi i uz još neke brojne podatke ostavio jedan dokument, jedno svedocanstvo našeg vremena o onome što je odredena crkvena gradevina i u tome je veliki znacaj njegove knjige i cini mi se da je to upravo ono što je izazvalo interesovanje za ovu knjigu".

Rade M. Obradovic, autor, govoreci na konferenciji za novinare rekao je: „ Mi predstavljamo knjigu cije je prvo izdanje izašlo pre 4 godine i gde je biblioteka bila izdavac. Pisao sam je pet godina. Bio je to mukotrpan rad kako bih došao do što veceg broja cinjenica i podataka. Manastiri su obradeni u mnogobrojnim studijama i monografijama, ali su crkve seoskih sredina koje su zidane još u doba Karadorda i Miloša Obrenovica, kao i u novijem vremenu, veoma znacajne jer se u njima nalazi veliko pokretno kulturno blago koje služi za obavaljanje crkvenih delatnosti. Tu su biblioteke, spisi i razna dokumenta o postojanju pojedinih naselja i ljudi koji su u to vreme živeli.

Manastiri iz 13 i 14 veka koji su bili na ovim prostorima ostavili su veoma zapažene knjige. Ždrelski manastiri iz dosadašnjih istraživackih radova koji su vršeni govore da je samo u Gornjackoj klisuri bilo 12 manastira do 15 veka. U široj okolini u Ranovcu, Krškoj reci, Velikom Popovcu i Tabanovcu bilo je još 6 manastira. Neki su nestali bez ikakvog traga, kao što je bio manastir Zlataric. Bila je to mala Sveta gora u petrovackom kraju .

Za nas je bitno da manastiri koji i danas postoje u Gornjackoj klisuri, Mala crkva, Mitropolija koja je nešto unikatno, zahvaljujuci projektu Narodnog muzeja u Požarevcu i Skupštini opštine Petrovac bice uredeni u narednom periodu, i uz manastir Blagoveštenje, predstavice se javnosti i turistima kao znacajni istorijski spomenici".

D.Ilic

SEDAM GODINA NAKON POŽARA U JADRANSKOJ 9.

OCIGLEDNO A “NEVIDLJIVO”

Milosav Andrejic, šezdesetdvogodišnjak, penzioner, nekada radnik Termoelektrane “Kostolac B” pre tacno sedam godina, za jednu noc, ostao je bez stana i opreme u njemu. Nije se u stan niko nasilno uselio, ali jeste nasilno ušao. To je bila noc koju u Kostolcu mnogi nece nikada zaboraviti. Noc kada je zbog nepažnje jednog stanara izbio požar u Jadranskoj 9. Ipak, ni požar nije opravdanje onoga što se kasnije desilo sa stanom Andrejica, koji se nalazi u zgradi koja je krovom spojena sa onom u kojoj se desio požar.

Te noci u stanu Andrejica, br.34 u Jadranskoj 11. nije bilo nikoga. Milosav i njegova, sada pokojna, supruga , bili su van Kostolca. Ta godina je po njih, najblaže receno, bila zastrašujuca. Milosav je od januara do juna, te, 2000. godine preživeo cetiri operacije. Operisan je od raka, jednom u Požarevcu, tri puta Beogradu. Daleko od toga da je zdrav, ali živ je. NJegova supruga nije bila te srece. Umrla je dvadeset dana nakon požara, ne izašavši iz “šoknog stanja” jer njeno bolesno srce, nije izdržalo.

Milosav, ni posle sedam godina, ne može a da se svakoga dana ne seti noci koja ga je mnogo koštala. Na to ga svakodnevno podsecaju vlažni plafoni i zidovi, nagorele grede, kofe, u koje sakuplja vodu, koje i nakon muka koje je imao oko popravke krova, još uvek stoje. Požar u Jadranskoj 9. buknuo je zbog ostavljene ukljucene kvarcne grejalice. Baš te noci duvao je i vetar:

-Da bi sprecili širenje požara i na našu zgradu, te noci, komšije su nasilno ušle u moj stan, da bi gasili požar i sacuvali svoje stanove. Kada sam ujutru stigao, neki od njih su mi pricali šta je ko u njemu uradio, na primer,” Ja sam ti pocepao zavesu”, “Ja polomio garnišu”, “Ja sam skinuo prekrivac, izbacio krevet” itd. Vecina njih više ni ne pominje požar od pre sedam godina. A meni stan vec sedam godina prokišnjava, u šta smo se i sami uverili prilikom posete Andrejicu.

(Samo) Dokazivanje

Teško je ne upotrebiti grublju rec , ali je zaista neverovatno “ne videti” tako ociglednu štetu. Andrejicima je, ni krivima ni dužnima, oštecen stan i krov iznad, ali, to kao da nije bilo dovoljno. Prave muke su tek predstojale:

- Trebalo je “dokazivati” da je iznad mog stana izgoreo krov, da je obijen, da je iz njega gašen požar. U podrumu zgrade bilo je vode skoro do kolena, a sva ta voda, prošla je kroz moj stan. Morao sam da obezbedujem uverenja iz SUP-a. Nisam se nalazio , kao ošteceni, na spisku koji je sacinio jedan “komšija”. Morao sam sam da obezbedim komisiju iz Opštine. I prouzrokovac požara, kao i ostali, dobila je pomoc od Sindikata EPS-a i od Sindikata “TEKO” . Ja sam dobio 50% od sindikalne pomoci “TEKO”. Iz EPS-a nisam. Nema me na famoznom spisku. Od strane tadašnjeg “IEK” obecano je da ce srediti sve stanove. I sredili, osim meni. Pa cak, u cetiri stana, povecali stambeni prostor. Jedan od njih pripada i prouzrokovacu požara, ogorcen je Anrejic.

Nakon bezbroj usmenih i pet pismenih zahteva dodeljena mu je polovina od vrednosti potrebnog materijala za sanaciju stana. Posle još moljakanja, dodeljena mu je još polovina za materijal, ali za izvodenje radova ništa.

Do 2005. godine zbog prokišnjavanja, koje je i dalje, kroz novoprojektovan i novopostavljen krov, trajalo, konstantno dolazi do oštecenja poda, plafona i nameštaja. Andrejic je više puta menjao laminat, lamperiju, krecio…

VIDELI LAICI, ZNALI MAJSTORI, POTVRDILI STRUCNJACI

- Preko novog krovnog pokrivaca koji je i dalje prokišnjavao, postavio sam lim, ali i dalje prokišnjava. I tako sedam godina. Konsultovao sam majstore, strucnjake, koji su davali razlicita mišljenja ali su se svi složili u tome da krov nakon požara nije dobro uraden.

To je utvrdilo i strucno lice iz sadašnjeg PD “TE-KO” Kostolac, što stoji u izveštaju sacinjenom pocetkom ovog leta:

“Prilikom sanacije krovne konstrukcije susedne zgrade nije sanirana krovna konstrukcija aneksnog dela izmedu zgrada, ispod koga je pomenuti stan, vec je samo izvršeno dašcanje i pokrivanje. Treba uraditi zamenu oštecenog dela krovne konstrukcije, novu, sa dašcanjem i pokrivanjem…, “ stoji u izveštaju koji je dobio pre oko mesec dana.

Od tada, ništa. Andrejic i dalje pokušava da na sedmogodišnjicu požara , stan vrati u “normalno” stanje. Iako ima sve potrebne izveštaje, “izvršna naredba” mora da stigne sa višeg položaja. Zato pokušava da zakaže sastanak kod generalnog direktora Privrednog društva , sve u nadi da ce napokon uspeti da preostale godine proživi bez posebnih problema i trzavica. Trebalo bi da je, nakon radnog staža od 40 godina, 5 meseci i 18 dana, to zaslužio.

T.R.S.

PAO SPOMENIK TEŽAK CETRI TONE

MIR, MIR, MIR - NIKO NIJE KRIV

Spomenik, težak oko cetiri tone, koji se kratko vreme nakon premeštanja nalazio ispred Sportske hale u Kostolcu, nedavno je pao i polomio se. Pukom srecom izbegnuto je najgore, da neko bude ozbiljno povreden.

Spomenik se, do pocetka izgradnje aneksa hale, godinama nalazio na istom mestu, sa bocne strane. Premešten je sa razlogom, ali ocigledno, nestrucno. Postavljen je na zemljanu podlogu, bez adekvatno uradenog postolja. Nakon kiše zemlja je omekšala, a cetiri tone mermera palo na prostor na kome se svakodnevno okupljaju deca.

Odgovor na pitanje ko je nadgledao premeštanje spomenika nismo uspeli da dobijemo u Gradskoj mesnoj zajednici, te smo ga tražili od upravnika sportske hale u Kostolcu Bogica Andelica koji je rekao da je sportska hala odredila mesto premeštanja, te da su u taj proces bili ukljuceni strucni ljudi, inženjeri i gradevinci. Andelic nije želeo da odgovori na pitanje ko su i gde rade pomenuti strucnjaci.

Upravnik Sportske hale uporno je ponavljao da ne želi nikoga da optužuje, da ne treba “dizati prašinu” oko toga, te da ce spomenik biti popravljen i stabilno postavljen.

Pitanje je ko bi preuzeo odgovornost da je spomenik pao na glavu prolaznika, kada niko ne želi da odgovara ni za mnogo manju , materijalnu, štetu.

T.R.S.

POCELO SREÐIVANJE BIBLIOTEKE

PROŠIRENJE - BUDŽET ILI SAMODOPRINOS

Opštinskim budžetom za 2007. godinu predviden je i novac za sredivanje biblioteke u Kotolcu.

Nakon devet meseci pocela je realizacija dugo ocekivanog posla. Biblioteka ce biti okrecena, “utegnut” parket, a planirano je i sredivanje dela krova koji prokišnjava.

- Voda je kapala direktno na knjige. Mi smo improvizovali njeno sakupljanje, kako bi sacuvali knjige a sada se nadamo da ce “krpljenje” biti uradeno kako treba, jer nas tek ocekuju kišni dani, kažu u Biblioteci.

Inace Odeljenje biblioteke “Ilija M. Petrovic” u Kostolcu, uz saglasnost GMZ, tražilo je vec godinama neophodno proširenje ili izgradnju novog prostora.

Zahtev ce se naci medu predlozima za budžet 2008. a odredena sredstva mogla bi da budu obezbedena i kroz samodoprinos, ukoliko bude izglasan,kažu.

T.R.S.

SLIKE U DRVETU

Kada je pre desetak dana Branislav Paleževic iz Kostolca isekao drvo koje je godinama raslo u blizini njegove kuce zatekao je neobican prizor. U središtu panja nalazila se neobicna “slika”.

- Svako u njoj vidi nešto drugo, neko ženu sa detetom, neko devojcicu… Interesantno je to što se slika prostire dužinom celog drveta i što je delimicno crvene boje. Dolazile su i televizijske ekipe, kaže Branislav , dok se komšiluk okuplja da fotografiše ili uzme delice koje je Branislav isekao.

Slike u drvetu vidane su i ranije ali je retkost da, kao ove, sadrže neku jarku boju.

T.R.S.

PREDUZECE “VODOPRIVREDA” D.O.O. TRI MESECA POSLE PRIVATIZACIJE

DA DOBRO PREDUZECE POSTANE BOLJE

Krajem šestog meseca ove godine, tacnije 26. juna 2007. požarevacko Društveno preduzece “Vodoprivreda” promenilo je svoj status u Društvo sa ogranicenom odgovornošcu. Toga dana, naime, na sprovedenoj aukciji “Vodoprivreda” je prodala 70 posto društvenog kapitala. Za kupovinu firme vladalo je veliko interesovanje, o cemu svedoci pet ucesnika-mogucih kupaca od kojih je najpovoljnije uslove i najvišu cenu u nadmetnju ponudio Konzorcijum na celu sa Draganom Živojinovicam. Ostali clanovi Konzorcijuma su Rudolf Domonkoš i Svetislav Trickovic. Pocetna prodajna cena na aukciji bila je 13.600.000 dinara, dok je procenjena vrednost kapitala iznosila 56.093.000 dinara. Firma je prodata za 76 miliona dinara, dakle, za daleko vecu cenu od pocetne. Pored dobre cene koju je dao, kupac se obavezao da u prvoj godini privatizacije investira najmanje 3.945.000 dinara i da najmanje dve godine ne menja delatnost. “Vodoprivreda”, inace, ima 144 zaposlena radnika, poseduje pet bagera i isto toliko kamiona, deset traktora sa kosacicama, dva buldožera i ostalu opremu, upravnu zgradu i mašinsku radionicu. Ugovor sa republickom Agencijom za privatizaciju, kupac je potpisao 31. jula ove godine, nakon obilaska i pregleda firme.

Šta posle sprovedene privatizacije i da li se nešto bitnije promenilo u “Vodoprivredi”, obzirom da je od njene prodaje odnosno vlasnicke transformacije prošlo tri meseca, pitali smo direktora Milana Perica:

- Mislim da smo imali srece kod prodaje, mogu da kažem da smo zadovoljni kupcem, njegovim najavama u ulaganja, organizaciju i razvoj preduzeca. Predstavnici Konzorcijuma su obišli “Vodoprivredu”, izneli svoje primedbe na dosadašnji rad i organizaciju rada i predložili nam neke svoje korisne sugestije. Konkretno, sugerisali su nam šta treba promeniti u organizaciji i poslovanju firme. Jedna od osnovnih zamerki je na veci broj zaposlenih, što se direktno odražava na visinu plata radnika. Od nas se traži da organizaciju posla prilagodimo tržišnim uslovima pri-vredivanja i mi smo vec preduzeli prve korake na reorganizaciji poslovanja. Pobolj-šana je radna disciplina, smanjili smo neke troškove, uveli red u organizaciju rada. Sticem utisak da novi vlasnici imaju ozbiljne namere da se bave vodoprivrednom delatnošcu, jer su u meduvremenu kupili još jedno vodoprivredno preduzece u Srbiji, tacnije u Senti, istice direktor.

“Vodoprivreda” i u novim uslovima nastavlja da obavlja poslove za poznate investitore, medu kojima su najvažniji hidro sistem Ðerdap, Javno preduzece Srbija vode, Privredno društvo Termoelektrane i Kopovi Kostolac, Javno preduzece Direkcija za izgradnju Opštine Požarevac.

Kako isticu u Sindikatu preduzeca, sa novim vlasnicima potpisan je aneks Ugovora koji se odnosi na sprovodenje socijalnog programa. Zaposleni u “Vodoprivredi” ne kriju zadovoljstvo što je preduzece kupio Konzorcijum koga cine ljudi iz struke i što ce preduzece nastaviti da posluje u kontinuitetu. Kroz socijalni program definisace se obaveze kupaca prema zaposlenima, a uz korišcenje svih raspoloživih unutrašnjih rezervi, vec uspešno preduzece “Vodoprivreda”, postace još uspešnije.

S.E.

SINDIKAT KOPOVA KOSTOLAC

JOŠ JEDAN TALAS OTPREMNINA?

LJubiša Lazic, predsednik Sindikata “Kopova Kostolac” , u intervjuu nedavno datom za naš list, najavio je konsolidaciju Sindikata EPS-a. Na nivou najvecih sindikata intenzivno se razgovara o ovom pitanju, kaže Lazic i dodaje da mu nije jasno zašto su pregovori uopšte prestajali.

- Posle tri godine bavljenja ovim poslom sindikalci su pokušali da izigravaju lidere i da okrecu leda centrali. To ide na ruku Poslodavcu i Vladi a ne zaposlenima. Poslodavac koristi svaku neslogu medu sindikalcima da sprovede mere koje nisu najbolje za radnike. Te podele vide se, kako na nivou Sindikata EPS-a, tako i na nivou Sindikata Kopova, kaže Lazic, najavljujuci prevazilaženje nesuglasica zarad potpune zaštite radnickih prava.

Vrlo bitan oblik zaštite je i kolektivni ugovor potpisan u maju. Iako je u njemu ojacana uloga sindikata, Lazic kaže da je jedna od spornih tacaka definisanje rehabilitacije i rekreacije radnika.

- Pojedini predsednici dali sebi za pravo da samostalno sklapaju ugovore sa turistickim organizacijama i da milionske iznose koje je poslodavac uplacivao usmeravaju na racune tih firmi. Moje, i zalaganje poslodavca je da se ta sredstva kontrolišu, te da radnici budu zadovoljni uslovima boravka u rekreacionim centrima, što nije uvek slucaj kada se smeštaj obezbeduje preko agencija. Napravicemo zajednicku komisiju za ova, kao i rešavanje stambenih pitanja, najavljuje predsednik Sindikata “Kopova Kostolac” i dodaje da je Sindikat zadovoljan delom kolektivnog ugovora koji se odnosi na prevoz, ishranu i nadoknadu za rad ali da postoje problemi zbog zavisnosti od poslovne politike Elektroprivrede Srbije.

- Naši radnici ponekad ne mogu adekvatno da naplate rezultate koje ostvaruju jer Vlada pokušava da ogranici zarade u EPS-u. Zahvaljujuci snalažljivosti poslovodstva i našoj istrajnosti u tome da rezultati rada moraju biti adekvatno placeni, do toga ne dolazi. Dokle cemo izdržati, ne znam.

Radnici u poslednje vreme poslodavcima i Sindikatu postavljaju pitanje o novcanoj pozajmici koja je bila obecana ali nije isplacena. Lazic kaže da poslovodstvo radi na tome da ona bude isplacena, ali za sada nema odgovor na pitanje kada ce se to desiti.

- Izvršeno je placanje prema Institutu zaštite na radu za radna mesta sa otežanim uslovima rada tj. radnim mestima sa beneficiranim radnim stažom. Nadamo se da su se time stekli uslovi da oko dvesta radnika bude na listi za odobravanje stimulativnih otpremnina. Ocekujemo još jedan talas otpremnina do kraja godine, iako ne možemo da garantujemo jer to više ne zavisi ni samo od EPS-a vec i politike Vlade Srbije, napominje Lazic.

BRZA PRIVATIZACIJA - SINDIKALSKA NOCNA MORA

Prelaskom mašina sa kopa Cirikovac na kop Drmno dobice se veci kapacitet i sigurnost za radnike koji su prešli na novi kop, ali ostaje nerešeno pitanje 650 radnika koji su ostali u Klenovniku i Cirikovcu.

- Kolektivnim ugovorom predvideli smo mogucnost da se traži poseban program za te radnike koji su pregurali tri cetvrtine svog radnog veka. Regulisanjem beneficiranog radnog staža i donacijama EPS-a ili Ministarstva ti radnici mogli bi da se zbrinu, kaže Lazic i dodaje da montaža petog BTO sistema ide po planu.

- Sigurno je da ce Kostolac po završetku ovog posla biti od velikog znacaja za region, a to znaci rešavanje još jednog velikog problema - prijema mladih radnika. Ova Vlada ima umereniji kurs i nije za prodaju EPS-a , što je po nama, sindikalcima, dobro. Pribojavamo se nekih novih odnosa , jer znamo koje politicke stranke zagovaraju brzu privatizaciju. Nažalost, takve stranke imaju svoje pulene u Sindikatu i medijima, ali i poslovodstvu EPS-a, naglasio je Lazic.

Revizija restruktuiranja

Pocetkom septembra predstavnici izdvojenih preduzeca razgovarali su sa menadžerima projekta Agencije za privatizaciju. Mile Blagojevic, predsednik sindikata PRIM-a kaže da su teme razgovora bili nerešeni imovinsko pravni odnosi preduzeca, a da je podvuceno i pitanje socijalnog programa i opravdanosti izdvajanja preduzeca jer su , tvrde sindikalci, sada skuplje usluge održavanja koja ova preduzeca pružaju bivšim osnivacima.

-Sledeci korak jeste razgovor sa ministrom za energetiku Aleksandrom Popovicem, koji bi trebalo da se održi naredne nedelje. Nadamo se da cemo utvrditi rokove za reviziju opravdanosti izdvajanja preduzeca koju bi trebalo da uradi nezavisna revizorska kuca, najavio je Blagojevic.

T.R.S.

ODRŽANA SKUPŠTINA AKCIONARA

IZABRAN UPRAVNI ODBOR

- Predsednik Upravog odbora bice imenovan na konstitutivnoj sednici UO

- Do imenovanja novog direktora preduzeca, tu funkciju i dalje obavlja dipl. ing. Milan Peric

U skladu sa važecim zakonskim propisima, dva i po meseca posle uspešno sprovedene privatizcije, tacnije 13. septembra, u Vodoprivredi je održana Osnivacka skupština Akcionarskog društva. Usvojen je Osnivacki akt, izabrani predsednik Skupštine, Upravni i Nadzorni odbor i prihvacen izveštaj o sprovedenoj privatizaciji. Skupština je zasedala u zakonom predvidenim rokovima i uslovima, uz prisustvo delegata, vecinskog vlasnika i predstavnika zaposlenih kojima je u privatizaciji besplatno podeljeno 30 posto akcija.

Osnivacki akt koga je Skupština usvojila, zajedno su pripremili i definisali predstavnici vecinskog i manjinskog vlasnika.

Kako nas je obavestio direktor Milan Peric za predsednika Skupštine izabran je Živomir Nešic, radnik “Vodoprivrede”, a clanovi Upravnog odbora su Rudolf Domonkoš, Svetislav Trickovic i Jožef Gebleš. Upravni odbor nije u istom danu održao konstitutivnu sednicu, vec ce to uciniti u novom terminu.

- Sa održavanjem ove konstitutivne sednice znacemo i zvanicno ko je predsednik Upravnog odbora. Pretpostavljamo, na osnovu razgovora posle Skupštine, da ce to biti Jožef Gebleš, lice koje nije zaposleno u AD “Vodoprivreda” vec je direktor Vodoprivredne organizacije Sente koje je takode privatizovano i nalazi se u vlasništvu istog Konzorcijuma, istice Peric koji nas je obavestio i o tome da su u Nadzorni odbor kooptirani, iz Preduzeca Slaviša Randelovic, dosadašnji finansijski direktor, zatim Dragan Živojinovic koji ce biti i predsednik Nadzornog odbora, a predstavnik je vecinskog vlasnika i Kajari Ištvan, finansijski direktor Akcionarskog društva Vodoprivreda Senta.

Na Skupštini je bilo reci i o unapredenju rada preduzeca i otklanjanju svih negativnosti koje su prilikom obilaska preduzeca uocene od strane vecinskog vlasnika. Novi direktor bice izabran na prvoj narednoj sednici Upravnog odbora, a do tada, dogovoreno je da tu funkciju nastavi da obavlja Milan Peric.

Na dan održavanja Skupštine, predstavnici Vodoprivrede sa vecinskim vlasnikom bili su gosti predsednika Opštine Požarevac Dušana Vujicica. Clanovi Konzorcijuma obavestili su predsednika da žele da se ukljuce u društveni život požarevacke Opštine i da im je namera da razvijaju vodoprivrednu delatnost na ovom prostoru. Najavili su i neke vece poslove vezane za korišcenja Dunava, medunarodne reke u komercijalne svrhe, a što podrazumeva upošljavanje novih radnika.

S.E.

U SUSRET 11. MEÐUNARODNOM BIJENALU " U SVETLOSTI MILENE"

KOMPLETIRA SE SPISAK IZLAGACA

“Ulica kulture” je zatvorena a u Galeriji Milena Pavlovic Barili nastavljaju sa pripremama za predstojeci kulturni dogadaj godine- 11. Medunarodni likovni bijenale “ U svetlosti Milene”.

- Bijenale je jedan izuzetan dogadaj, jedna svojevrsna transfuzija ukupnoj delatnosti Fondacije u cuvanju dela Milene Pavlovic Barili i njenog publikovanja u širem smislu. Na osnovu obavljenih konsultacija i razgovora, ovo-godišnji selektor Radislav Raša Trkulja opredelio se do sada za dvadeset autora, domacih i stranih, ali spisak nije konacan. Stvari teku planiranim tokom, nadam se da cemo spremno docekati 5. novembar, dan rodenja Milene Pavlovic Barili i otvaranje Bijenala, kaže tim povodom Ranko Milinkovic, organizator marketinga u požarevackoj Galeriji.

O “ Ulici kulture” dosta je bilo reci nakon njenog zatvaranja. Izreceno je dosta pohvala, ali ono što je najvažnije, projekat Ranka Milinkovica prihvacen je kao nezobilazna prateca manifestacija u sferi kulturnih zbivanja tokom LJubicevskih konjickih igara.

- Cinjenica je da je to bilo jedno veliko iskustvo u traženju formi i sadržaja koji ce privuci ljude i koji ce izbrisati jednu granicu koja inace postoji. Rec je o nevidljivoj granici, ali osecamo je svi. LJudi jednostavno misle da je jezik likovne umetnosti namenjen samo odredenim ljudima. Projekat “ Ulica kulture” je upravo pokazao, naravno, nije jedini, da ljudi sagledavaju potrebu, da su cešce u galerijama, ne samo u Galeriji Milena Pavlovic Barili, u Muzeju, Biblioteci i slicno. Jednostavno osecaju potrebu za duhovnom hranom. U suštini svaki projekat mora da ide uzlaznom linijom ako hoce da se ocuva, da izgubi pecat kratkog trajanja. I ove godine imali smo ucesnike u programu, one koji su uveliko afirmisani, koji imaju svoje ime i cija rec, poruka ili interpretacija imaju snagu dubokog uvažavanja. Recimo, dr Nikola Šuica u traženju odgovora na pitanje “ Cežnja u slikarstvu Milene Pavlovic Barili “ licno je iznenaden, rekao je da ce u Beogradu, tamo gde može propagirati citavu ideju, ne samo zbog Požarevca, nego zbog drugih gradova. Imali smo Pavla Aksentijevica, poznatog pojca, književnike Slavišu Radovanovica i Petra Arbutinu. Naravno, i one koji tek kroce put uspeha, a to su “ Lazarice” koje postižu vrhunski nivo uvažavajuci kao mladi ljudi tradiciju u kojoj nalaze inspiraciju. Ono što su priredili ucenici Srednje muzicke škole pod umetnickim rukovodstvom profesora Ilije Rajkovica je jedna nova forma iskazivanja stecenog znanja, muziciranje mlade pijanistkinje Sanje Martinovic iz Vrnjacke Banje, pobednika Evropskog takmicenja u Italiji donelo je nove doživljaje, naglašava Milinkovic.

Ovogodišnja “ Ulica kulture” pokazala je da domaci, požarevacki stvaraoci ni malo nisu inferiorni u odnosu na one koji su ucestvovali iz vecih sredina.

- Mi teško medu sobom uocavamo ljude medu sobom, u stvari uocavamo ih ali ih još brže i zaboravljamo. Kada smo u prilici da pravimo komparaciju, onda tek progledamo i shvatimo koliko aktivnih stvaralaca imamo, tu su oko nas, treba da ih prepoznamo i da im damo mogucnost da se iskažu. Kada je u pitanju master plan razvoja turizma u ovom delu Srbije, bez kulture mi necemo moci da dobijemo duhovnu dimenziju koja je neophodna zbog onoga što nudimo, neophodnu za svakog onog turistu koji ce u buducnosti krociti u ovaj grad, kategorican je organizator marketinga Galerije Milena Pavlovic Barili.

M. Kuzmanovic

NEDOSTATAK PROSTORA VELIKI PROBLEM PRETŠKOLSKIH USTANOVA

MONTAŽNI OBJEKTI KAO PRIVREMENO REŠENJE

Sudeci prema nedostatku prostora u pretškolskim ustanovama, malo ko bi poverovao da i u Srbiji vlada “ bela kuga”. Sa ovim problemom suocene su sve sredine, pa i Branicevski i Podunavski okruzi koje pokriva Školska uprava Požarevac.

- Kada je u pitanju pocetak školske 2007- 2008. godine, na podrucju Školske uprave Požarevac nalaze se dva okruga, Branicevski i Podunavski sa 96 škola, koje srednjih, koje osnovnih. Tu racunam i pretškolske ustanove koje su pocele sa radom i one su pripremljene koliko je to u njihovim mogucnostima jer mnogo toga zavisi od prostora. Ja sam nekoliko puta u medijima najavio da je tu situacija dosta teška kao u celoj Srbiji, pa i samom Beogradu, gde je velika lista cekanja dece za prijem u pretškolske ustanove. Konkretno, u našem gradu je oko 400 dece, u Smederevu 200, u Smederevskoj Palanci 150 tako da taj broj nije baš zanemarljiv. Dobro je da ima dece, ali ne i to što nemamo dovoljno prostora da ih smestime u pretškolske ustanove. Re-šenja su bila na vidiku od one prvobitne ideje da se u ulici Draže Markovica bivši Urbanisticki zavod adaptira i pripremi za ovu namenu, ali u tome se nije uspelo, mutim, postoji više nacina kako rešiti taj problem. Meni se dopada ona ideja koju je predložila potpredsednica grada Beograda, a to je da se uzmu neki objekti u zakup. Medutim, posle izvesnog vremena, pošto ja obilazim škole, shvatio sam da je možda najbolja ideja da se izgrade montažni objekti, nisam se još raspitao za cenu po kvadratnom metru ali znam da je njihova trajnost najmanje 30 godina što je dovoljno da se prevazide sadašnja situacija a da se vremenom zidaju objekti od cvrstog materijala. Ovo što se radi na objektu “ Pcelica”, dogradnja i pokrivanje, to je dobro, kasnije ce se raditi i na objektu “ Leptiric”, ali mogu da kažem da to nece zadovoljiti potrebe. Možda je bolje rešenje, ali to mora da odradi strucna služba, da se na pojedinim lokacijama u gradu izgrade montažni objekti tako da bi to bilo rešenje za pretškolske ustanove. Ja hocu na svaki nacin kao i Školska uprava, Ministarstvo prosvete i lokalne samouprave da se potrudimo da nademo rešenje za tu našu decu, kaže tim povodom Siniša Ognjanovic, nacelnik Školske uprave Požarevac.

Kao što smo opširnije izveštavali, sve osnovne i srednje škole u opštini Požarevac spremno su docekale pocetak nove školske godine. Tako su listom tvrdili svi direktori, a to ce uskoro potvrditi, ili demantovati savetnici školskih uprava koji su trenutno na terenu, po nalogu Ministarstva prosvete Republike Srbije.

- Kada su u pitanju 72 osnovne i 24 srednje škole na podrucju Školske uprave Požarevac, one su uglavnom spremno docekale pocetak školske godine. Medutim, potrebno je proveriti tu spremnost, ne možete samo da ostanete na recima, zato smo napravili upitnike i naši savetnici se nalaze na terenu gde na zahtev Ministarstva prosvete prikupljaju podatke na osnovu kojih ce se znati kakva je situacija u školstvu, osnovnom i srednjem, i to na podrucju svih školskih uprava na teritoriji Republike Srbije, naglasio je Ognjanovic.

M. K.

FELJTON

PUT ZAPADNE SRBIJE

Vec dvadesetak godina Turisticka agencija preduzeca «Litas» iz Požarevca organizuje slobodne aražmane svojim autobusima u obilazak: Istorijskih, kulturnih i duhovnih spomenika širom ondašnje Jugoslavije, a danas i Srbije. «Zadužen» u ulozi vodica prošlih godina i danas, vrsni poznavalac istorije, geografije i duhovnih svetilišta, neumorni Srba Kukolj, i ovog puta se nade u toj ulozi. Maršruta je slobodno izabrana za ljubitelje pomenutih destinacija - ZAPADNA SRBIJA, dobro poznata vodicu, njegov rodni kraj.

Jutro 14. aprila 2007.god., polazak iz Požarevca prema Beogradu, pa preko Obrenovca stiže se u Posavsko - Tamnavski kraj. Na tridesetom kilometru od Obrenovca selo Debrc, poznato iz vremena Prvog Srpskog ustanka i skretanje na jug u središte Posavske Tamnave. Iste dužine od skretanja, preko «valovite» Šumadije, kroz plodne njive, šume i šljivike put vodi prema manastiru Kaona. Za kratko vreme ukaza se u svojoj prekrasnoj lepoti. «uklješten» brdima pokrivenih šumom, u kotlini sa svim svojim objektima odiše, mirom i duhovnošcu koju pruža. Na blagom brežuljku nalik na sedlo leži crkva Svetog Arhangela Mihaila, sagradena na temeljima stare crkve 1892.god. Stara crkva na kojoj leži nova, sagradena je krajem 14. veka, i po predanju sagradila ju je sestra Miloša Obilica Ikonija. Sam manastirski kompleks leži na 3-4 hektara oivicen šumom, cuvajuci tu lepotu i blagodet što vredni monasi urediše sa svojim narodom. Objekti sa crkvom odišu lepotom arhitekture i uredenošcu. Pored crkve tu su dva velelepna konaka, prihvatilište za mnogobrojne vernike i goste koji su svakodnevno u manastiru. U krugu manastirske porte sagradena je i prelepa sobrašnica - sjenica, a nešto niže ispod nje sveta cesma i savremena krstionica, koja u opremljenom bazenu «oglasi» ime novorodenceta.

Tu je i velika zvonara koja cini celinu porte i oglašava sve obrede pravoslavne vere. Sa istocne strane od porte vodi lepo uredena staza u improvizovani, baš u brdu, Vitlejemsku pecinu koju sagradiše monasi uz blagoslov episkopa šabackog - Valjevskog Lavrentija, 2000. god., obeležavajuci time dva milenijuma od rodenja Isusa Hrista. Ispod pecine dva su potocica koje su vredne ruke uz dobro osmišljeno arhitektonsko rešenje, napravile dva jezerceta. Jedno je uz Vitlejemsku pecinu plovno za camce gde se može provozati putnik i namernik, a drugo nešto niže prema zapadu posta ekonomski objekat, ribnjak. Lepo i korisno spojiše ti plemeniti ljudi. Iznad ribnjaka je stara zgrada srednjovnjkovne arhitekture, nazvanom u našem narodu, cardak. Tu nešto više iznad cardaka prema severu je i spomen obeležje izgradeno u vizantiskom stilu, Posavskotamnavskom obor - knezu Ranku Lazarevicu, koga ubi Bego Novljanin - Turcin u Šapcu 1800. god. Sve te prelepe objekte vizantijskog stila u manastirskom kompleksu Kaona, prati i ona nasušna infrastruktura: parkiralište, mesto za piknik i druge važne usluge koje su neophodne coveku. Brigu i ljubav prema manastiru o njegovom izgledu a i gradnji pojedinih objekata pruža arhitekta Peda Ristic sa svojim studentima iz Beograda, gde je cest gost u manastiru.

Videvši svu lepotu manastira Kaone, on osta za nama cekajuci u svom prostoru i vremenu, cuvajuci duhovnost i istoriju našeg naroda. Put pred nama u zapadnu Srbiju vodio nas prema Loznici, a kako su velike saobracajnice Šabac - Loznica bile u rekonstrukciji, mi se uputismo ka centralnoj Macvi našem prebogatom kraju. Prodosmo najpre pored Mišara i Šapca, istorijskih mesta prvog Srpskog ustanka a pravo prema Bogaticu, a onda duž Drine na jug. Pred nama beše i Crnobarski salaš macvanski, koga Janko Veselinovic ovekoveci u svom «Hajduk Stanku». A na par kilometara putokaz Badovinci. Tu naspram Badovinaca, levu i desnu stranu spoji Pavlovica most, koji sagradi naš covek iz dijaspore 90-ih godina prošlog veka, poput nekih graditelja kroz vekove na Drini. Spoji isti narod sa jedne i druge strane. Nažalost, most u ovom sadašnjem vremenu nekih svetskih mocnika posta i meda istih naroda! Osta Drina prirodna - neprirodna granica koja je spajala i razdvajala i tako kroz vekove, cekajuci vreme kada ce prestati razdvajati svoj narod. Autobus produži dalje ostalim destinacijama. Prodosmo Macvanski Prnjavor sa istorijskom cokešinom, njenim ustanickim šancem i manastirom.

Autor: Slavoljub Stojadinovic

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA PENZIONERA POŽAREVAC

PARA NI ZA LEK

Opšte je poznato da je u Srbiji jedna od najugroženijih socijalnih kategorija - kategorija gradana koji su u penziji. Opštinska organizacija penzionera Požarevac traži nacina da se izbori sa teškim materijalnim položajem, kao i nemogucnošcu da dopre do državnih institucija i utice na penzijsku i socijalnu politiku.

Predsednik Opštinske organizacije penzionera Požarevac Momir Pejanovic, za “Rec naroda” kaže:

-”Pezionerska organizacija je u vrlo delikatnom položaju, jer u našoj republici ima 1.580.000 penzionera, cija je prosecna penzija za jun bila 14.839 dinara. Od toga, oko 400.000 penzionera ima penziju ispod 8.000 dinara. Oko 800.000 penzionera ima penziju manju od proseka u Republici. Prosecna peznija je u odnosu na prosecne plate svega 53,10 odsto, iako je zakonom predvideno da prosecna penzija ne može biti manja od 60 odsto. Što se tice naše opštine, mi imamo oko 15.000 penzionera, a prosecna penzija iznosi 13.724 dinara. Od tog broja pezionera koji primaju penzije kod Fonda PIO odnosno 11.585 penzionera, 441 penzioner ima manju penziju od 7.500. Peziju vecu od 7.500 ima 585 penzionera. Novim zakonom o uskladivanju penzija od 1.januara 2006.godine se uskladuju penzije na bazi rasta licnih dohodaka, 37,5 odsto za ovu godinu, a 63 procenata na bazi troškova života. Ukupno, penzije su povecane u aprilu za 3,75. odsto, trebalo bi u oktobru da se usklade za oko 4 procenta, medutim ako imamo u vidu troškove života, cene, nepovoljnu godinu u poljoprivedi, onda možemo da vidimo da su penzioneri dovedeni u izuzetno težak položaj. Cene lekova, grajanja, komunalnih usluga i drugih su povecane, tako da ova sirotinja koja ima penziju do 6-7 hiljada može samo da preživljava, a ne može cak ni lekove da kupi. Prošle godine u Srbiji je umrlo 10.000 penzionera, ranijih godina je to bilo oko 45 - 50 hiljada, tako da sada zbog teškog položaja imamo i slucajeve da penzioneri umiru od gladi. Ova država o ovoj populaciji ne vodi racuna, zbog toga je više puta Savez penzionera Srbije, na predlog opštinskih organizacija penzionera predlagao Izmene i dopune Zakono o penzijskom i invalidskom osiguranju i to je dostavnjeno Vladi i ministru. Naš je predlog da se penzije uskladuju na bazi rasta plata, ukoliko bi se nastavio dosadšnji sistem povecanja na bazi troškova života, iduce godine bi penzija pala na Z6 procenata u odnosu na rast licnih dohodaka. U pogledu standarda penzionera predloženo je da se iz ukupne mase izdvaja 0,20 odsto, odnosno jednomesecna prosecna penzija, kako bi penzioneri mogli da se pošalju u klimatska lecilišta, da se usklade najviše i najniže penzije, jer oni koji sada idu u penziju imaju 20 posto više, od onih penzionera koji su otišli ranije.

Mi se, kao opštinska organizacija, odnosno udru-ženje gradana, finasiramo uglavnom od clanarine i donacija organizacija kod kojih nailazimo na razu-mevanje trudimo da obezbedimo najugroženijim penzionerima odlazak na oporavak”.

SEKRETAR OPŠTINSKE ORGANIZACIJE PENZIONERA, RADMILA STEPANOVIC

NA IVICI BEDE

U opštini Požarevac ima 11.587 penzionera iz radnog odnosa, 2.770 poljoprivrednika i 502 zanatlija, za vojne penzionere nemamo tacne podatke. Prosecna penzija je niska, tako da se može reci da su penzioneri u katastrofalnom položaju, da se nalaze u socijalnoj bedi. Potrebno je preduzeti radikalne mere u smislu radikalnog poboljšanja zakonskih propisa. Savez penzionera Srbije je uradio jedan nacrt zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju koji je predat Vladi Srbije.

Opštinska organizacija penzionera je dobrovoljna organizacija - udruženje gradana koje se finansira iz clanarine i donacija. Imamo oko 4.500 clanova. Pokušavamo da život penzionerima ucinimo lakšim, tako što organizujemo nabavku ogreva na više mesecnih rata, ove godine je to bilo na 7 rada, preko naše mesne organizacije Kostolac, snabdevamo ih namirnicama po nižim cenama. Zavisno od novca kojim raspolažemo dajemo i jednokratnu novcanu pomoc onim clanovima koji su najugroženiji. Ove godine nismo imali mogucnost za novcanu pomoc, ali pokušavamo da to ucinimo do kraja godine.

L.L.

OSNOVNE I SREDNJE ŠKOLE I CRVENI KRST POŽAREVCA

U ZAJEDNICKOJ HUMANOJ MISIJI

- Na sastanku predstavnika obrazovnih ustanova u opštini i Crvenog krsta usvojen zajednicki program humanitarnih aktivnosti u novoj školskoj godini

Opštinska organizacija Crvenog krsta u Požarevcu vec godinama ostvaruje dobru saradnju sa svim osnovnim i srednjim školama. Rezultat tih dobrih odnosa je realizacija zajednickih programa aktivnosti koji se utvrduju na pocetku svake nove školske godine. Višegodišnja tradicija se nastavlja, zajednicki skup predstavnika svih osnovnih i srednjih škola u Opštini, Školske uprave i Crvenog krsta održan je prošlog cetvrtka. Programom aktivnosti koji je na ovom sastanku usvojen predvideno je da se u u narednom mesecu organizuju: Trka “Za srecnije detinjstvo”, prijem prvaka u podmladak Organizacije i akcija dobrovoljnog davanja krvi za srednjoškolce.

Humanitarno-sportska i rekreativna akcija “Trka za srecnije detinjstvo” okupice ucenike iz svih škola koje ce im podeliti startne brojeve, cena jednog startnog broja je 50 dinara. Trideset posto od prodatih startnih brojeva ide za aktivnosti CK u školama, a 70 posto se opredeljuje Crvenom krstu za realizaciju programskih aktivnosti. Kao i prethodnih i ove godine, u trci ce ucestvovati i mališani iz požarevackih vrtica. U takozvanoj “Decijoj nedelji” priredice se prijem prvaka u podmladak Crvenog krsta kojima ce nakon odgledane lutkarske predstave biti podeljene clanske knjižice. Pored prijema prvaka u Požarevcu, isti dogadaj planira se i u Kostolcu. Što se tice akcije dobrovoljnog davanja krvi za srednjoškolce koja je takode predvidena u oktobru, 25. i 26, ocekivanja su da odziv tradicionalno bude dobar. Predstavnik beogradskog Instituta za transfuziju krvi porucio je ovom prilikom da je dobro obezbediti što veci broj davalaca medu srednjoškolcima, prevashodno zbog toga što se time proverava zdravlje te populacije. Suština je, naime, u tome da je svako dete koje da krv, zdravo dete.

Od ostalih aktivnosti iz programa Crvenog krsta u novoj školskoj godini izdvajamo Školu o bolestima zavisnosti u novembru, pocetak akcije “Jedan paketic-mnogo ljubavi” u decembru kada se obeležava i 1. decembar, Svetski dan borbe protiv AIDS-a, svecanosti povodom novogodišnjih i božicnih praznika i Dana Svetog Save u januaru, seminar za edukatore u oblasti borbe protiv SIDE, akcija dobrovoljnog davanja krvi za srednjoškolce u martu , obeležavanje 7. aprila, Svetskog dana zdravlja i 8. maja Svetskog dana Crvenog krsta. Nece biti zaboravljeni ni Svetski dan bez duvanskog dima kao i dan borbe protiv droge. Tokom juna u školama ce biti organizovana akcija “Drug drugu” koja se sastoji u prikupljanju školskih udžbenika i pribora za siromašne dake. Program predvida i obeležavanje 14. juna, Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi kada ce se na prigodnoj svecanosti uruciti priznanja višestrukim davaocima i nagraditi ucesnici na konkursu “Krv život znaci”.

Na prošlonedeljnom sastanku je saopšteno je da je u novoj školskoj godini Crveni krst poklonio siromašnim dacima 190 kompleta školskog pribora. Rec je o ucenicima od prvog do cetvrtog razreda osnovne škole. U kompletima su se nalazile sveske, bojice, blokovi...

Kako je na sastanku rekao Zdravko Milojevic, predsednik Organizacije CK Požarevac, Srbija je prvak Evrope u takmicenju pružanja prve pomoci. Upravo za jedno takvo nadmetanje pripremala se ovih dana i terenska ekipa CK Požarevca koja, ukoliko, prode kvalifikacije ide na Republicko takmicenje.

OSLONAC NA PODMLADAK

- Ima mnogo oblasti u kojima mi saradujemo sa osnovnim i srednjim školama, od prijema prvaka u Organizaciju Crvenog krsta do pripreme srednjoškolaca- maturanata za prvo u životu dobrovoljno davanje krvi. Opredelili smo se za humanu ulogu, za pružanje pomoci ljudima u nevolji i taj posao Crveni krst radi zajedno sa armijom drugih ljudi od kojih je veliki broj u školama. Pored odlicne saradnje koju imamo sa direktorima i nastavnicima zaduženim za rad Crvenog krsta u školama, veliki oslonac u ovoj humanoj misiji su nam naši daci, podmlatkari. Sa njima i njihovim uciteljima, nastavnicima i profesorima, svake školske godine realizujemo nove programe aktivnosti. Jedan takav smo upravo definisali na ovom sastanku i on ce se sprovoditi tokom ove školske godine, kaže Zdravko Milojevic, predsednik Crvenog krsta Požarevac.

S.E.

MILJINE VODE SU IZLETIŠTE NA KOJE UVEK VREDI OTICI

KAPI ZLATA VREDNE

Poslednji septembarski dani poceli su da boje pejzaže zlatnim i bakarnim tonovima, pa je svaki odlazak u prirodu vredan i lep doživljaj. Ukoliko imate malo vremena, predlažemo vam da ga potrošite na posetitu izletištu Miljine vode koje se nalazi na domak Požarevca, a opet je dovoljno daleko da ce vam omoguciti uživanje u tišini koju remeti jedino cvrkut ptica. Razlog više je i hladna, zdrava pijaca voda koja sadrži malu kolicinu nitrata, svega 8,92 mg/l, a uz to je bakteriološki uvek ispravna, jer izvire daleko od ljudskog staništa.

Ovaj mali raj u podnožju Tulbe prema Mogili prvi su “otkrili” požarevacki izvidaci, koji su ga godinama održavali svojim malim rukama, jedva kadrim da drže neku ozbiljniju alatku. Vremenom su izgubili bitku sa bujnom prirodom koja je ucinila put do izvora neprohodnim. U šiblje je zarastao i sam izvor Miljinih voda posvecen Svetoj Petki. Kako bi ovaj prirodni dragulj postao dostupan Požarevljanima, opštinsko rukovodstvo je prošle godine donelo odluku da se krene sa uredenjem. Nešto novca je izdvojeno iz opštinskog budžeta, a kao i uvek kada su dobre stvari u pitanju, našli su se i donatori. Pred radnicima “Vodoprivrede” koji su se prvo uhvatili u koštac sa 2 kilometara puta obraslog u rastinje nabujalog do dimenzija stabala, stajao je posao pun izazova. Radile su testere, trimeri...pa i buldožeri. Put je ponovo dobio nekadašnje konture, a onda se krenulo sa izradom podloge i nasipanjem. Ispred šumarka u kom izviru Miljine vode raskrcen je i nasut plato-okretnica za izletnike koji dodu automobilom. Utabana je šumska staza, a na najstrmijem delu kojim se silazi do samog izvora uradene su stepenice. Oko izvora je raskrceno šiblje, a iznad njega su napravljene kaskade kako se zemlja ne bi obrušavala. Pokušana je rekonstrukcija kaptaže, ali nije u potpunosti uspela. Ipak, niz kameni oluk lepo ozidane cesme sada tece znatno veca kolicina vode zlata vredne i “grabi” ka Mogili niz produbljeno korito, delimicno obloženo kamenom. Kako bi izletnicima bilo što udobnije, postavljena su i tri stola sa klupama, kao i ognjišta za roštilj. Kako bi ceo prostor ostao cist, izgraden je VC, a postavljeno je i nekoliko korpi za smece.

R.R.D.

RADE PO MEÐUNARODNIM STANDARDIMA

Požarevacki Zavod za javno zdravlje dobio potvrde koje ukazuju da se u ovoj Ustanovi radi po zahtevima koje diktiraju medunarodni standardi

Zavod za javno zdravlje Požarevac organizovan je kao preventivna zdravstvena ustanova koja prati i istražuje zdravstveno stanje i zdravstvenu kulturu stanovništva Branicevskog i Podunavskog okruga. U fokusu su i stanje, odnosno kvalitet životne sredine. Takode, ispituju se uzroci pojava i širenja zaraznih i drugih bolesti od socijalno medicinskog znacaja, uz pratecenje organizacije rada i razvoja zdravstvene službe.

-Rad “na terenu” je neophodan kako bi nadležnim organima predložili preduzimanje odgovarajucih mera u cilju zaštite i unapredenja zdravlja stanovništva. Od osnivanja nekadašnjeg Higijenskog zavoda, 1953. godine, kako se tada zvala ova ustanova, težilo se osavremenjavanju rada. Ovakav odnos prema preventivnom zdravlju ljudi je uslovio da se Zavod vremenom razvije u modernu specijalisticku ustanovu. Izuzetno krupni koraci na ovom planu napravljeni su od pocetka novog milenijuma-istakla je prim. dr Zorica Mitic, direktorka Zavoda.

Kontinuirano unapre-divanje i razvoj specijalistickog rada u oblasti preventivne medicine i zaštite životne i radne sredine, a posebno ispitivanja u svrhu ocene zdravstvene ispravnosti životnih namirnica, vode za pice, predmeta opšte upotrebe, cistoce vazduha uslovili su da akcenat rada Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu bude stavljen na kvalitet i tacnost rezultata obavljenih ispitivanja.

-Radi unapredenja sistema rada i održavanja kontinuiteta u oblasti preventivne zdravstvene zaštite u domenu laboratorijskih ispitivanja rukovodstvo Zavoda je uspostavilo Sistem standarda JUS ISO 9001:2001 od 2004. godine. Takode je akreditovao i Centar za higijenu i humanu ekologiju, odnosno laboratoriju za sanitarnu hemiju i ekotoksikologiju prema zahtevima standarda SCS ISO/IEC 17025:2006, što je potvrdeno dve godine kasnije. Ovi medunarodni standardi uslovljavaju koordinisane aktivnosti u odnosu na organizacionu strukturu, odgovornosti, postupke, procese, resurse, metode... Cilj je obezbedivanje kvaliteta proizvoda ili usluga, uz zadovoljenjezahteva same organizacije. Ovim se po-boljšava efektivnost i efikasnost sistema upravljanja kvalitetom. U usvojene nove metode rada ukljuceni su svi zaposleni koji imaju mogucnost kreativnosti. Krajni cilj je rad bez grešaka-rekla nam je dr Zorica Rogožarski, specijalista higijene.

Zavod za javno zdravlje Požarevac je uspostavio sistem upravljanja kvalitetom, ali je istovremeno u obavezi da ga stalno primenjuje, održava i dokumentuje.

-Da bi se verifikovalo da je neka organizacija ili institucija usvojila pravila iz datih Medunarodnih standarda, odnosno da li je sposobna da prakticno primeni pravila ovakvih sistema, neophodno je da neko nezavisno i ovlašceno telo izvrši zvanicno ocenjivanje (naravno, ovome predhodi interna kontrola). Provere vrše obuceni i nezavisni eksperti rada kako bi se došlo do informacija kojima se mora verovati-dodala je dr Rogožarski.

Zavod je od 2004.godine, kada je zapoceo proces uskladivanja rada po zahtevim medunarodnih standarda i dobio prve Sertifikate, uspostavljajuci sistem upravljanja kvalitetom, imao pet nadzornih provera kvaliteta rada. Poslednja provera je obavljena 15. septembra ove godine. Obavila su je dva nezavisna tela: Društvo za sertfikaciju i nadzor sistema kvaliteta i Akreditaciono telo Srbije. Oni su dali pozitivna mišljenja, cime je još jednom potvrdeno da nema odstupanja od zahtevnih dokumenata koji diktiraju metode i postupke rada, odnosno potvrduju da nije bilo odstupanja u sistemu upravljanja koji se izmedu kontrola primenjuje.

- Zavod ce nastaviti da radi u okviru zahtevanih standarda sistema kvalitata, usresredujuci se na dobrobit korisnika. Ujedno, mogu da kažem da je naša ustanova sposobna da i ubuduce zadovolji ocekivan visok nivo rada i time opravda ukazano poverenje-naglasila je mr Mitic.

R.R.D.

CUVARI TRADICIJE - KOLO SRPSKIH SESTARA

OSNOVCI U NARODNOJ UMETNOSTI

Clanice Kola srpskih sestara Požarevac, u okviru organizovanja letnje škole narodnih umetnosti, poducavale su ucenike škole “Vuk Karadžic” vezu i drugim “starinskim” rukotvorinama. Ðacki radovi izloženi su u školskom holu. Prilikom njihovog predstavljanja javnosti, Živanka Stamatic, sekretar Kola srpskih sestara požarevacke podružnice, rekla je da je rec o obnavljanju aktivnosti koje su nekada, nakon prvog svetskog rata, vodile clanice Kola. Tada su clanice Kola osnovale “Školu za žensku decu”, a danas, kroz oživljavanje slicnih aktivnosti, Kolo pokušava da održi tradiciju.

- Kolo srpskih sestara tokom sto godina postojanja izraz je hrabrosti, istrajnosti i velikodušnosti srpskoga roda, posebno u pomoci bližnjima. Kolo je izvorno udruženje nastalo na tlu i u duhu srpskog naroda, kao takvo nosilac je ideje ocuvanja tradicije srpstva ponikle u prosvetiteljstvu, svetosavlju i vekovnoj borbi srpskog naroda za opstanak i ocuvanje svojih korena , jer samo narod koji poznaje i poštuje svoju prošlost može da ima buducnost.

Ovom dogadaju prisustvovao je i Ranko Milinkovic, organizator marketinga Fondacije Milenin dom - Galerija Milene Pavlovic Barili.

- Srecan sam što narodna umetnost, plava ptica, dobija krila zahvaljujuci deci koja su pokazala ne da mašta može svašta, vec da mašta može nešto. To predstavlja tanku, finu liniju koja ce biti sve jaca i jaca, koja povezuje tradiciju Kola srpskih sestara i našeg naroda sa ovom generacijom. Onda nam ni sadašnjost ni buducnost nisu pod znakom pitanja, rekao je Milinkovic.

Clanice Kola iskoristile su priliku da se zahvale i direktoru kulturnog centra “Srpska kuca” Bati Golicu, u kojoj se, zbog toga što nemaju sopstvene prostorije, redovno sastaju.

- Ova aktivnost širi se iz Srpske kuce po školama, što je za pohvalu i podršku. Trebalo bi i drugi da slede taj primer, jer ce ova deca znati da prenesu to što su naucila buducim poko-lenjima, rekao je Golic.

Pomoc siromašnim pojedincima i porodicama, ucenicima, porodicama sa troje i više dece, poseta Domu starih u Smederevu i Centru za smeštaj dece bez roditeljskog staranja u Miloševcu, obeležavanje duhovnih praznika , poseta i pomoc manastirima Branicevske eparhije, organizacija Svetosavskog bala i Uskršnje zabave, samo su deo su aktivnosti ove humanitarne organizacije.

T.R.S.

ODRŽANA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA FONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC

RASPODELJENA SREDSTVA ZA 2007.

Pre nekoliko dana je zasedao Upravni odbor Fonda za zaštitu životne sredine opštine Požarevac, kako bi doneo odluku o raspodeli ostatka sredstava namenjenih realizaciji projekata iz ove oblasti. Cetiri dana pre sednice Odbora, strucna Komisija fonda je završila temeljnu procenu opravdanosti svakog od preko 20 prispelih zahteva. Procenjujuci svaki od njih ponaosob, vecina zahteva je bar delimicno prihvacena. Nisu svi mogli da dobiju tražene jer je u kasi Fonda ostalo još oko 60 miliona dinara za projekte iz oblasti zaštite životne sredine u 2007.

R.R.D.

VELIKO GRADIŠTE- U PODRUCNOJ ŠKOLI OSNOVNE ŠKOLE “IVO LOLA RIBAR” VELIKO GRADIŠTE U POŽEŽENU

NOVA STARA ŠKOLA

- Tri miliona dinara iz budžeta uloženo u renoviranje.

Osnovna škola u Mesnoj zajednici Požeženo izdvojeno je odeljenje Osnovne škole “Ivo Lola Ribar” u Velikom Gradištu, a stara je dvanaest decenija, tokom kojih je nacinila velike podvige u pripremanju mladih generacija da na životne izazove odgovore izborom obrazovanja...

U nju, medutim, nije ulagano cak dvadeset godina unazad. Otuda, danas sa pravom govorimo o novoj staroj školi.

Lokalna samouprava opštine Veliko Gradište, na celu sa predsednikom Draganom Milicem, sasvim je “preobukla” ovu malu školu, izmenivši njen izgled spolja i iznutra. Uredeno je dvorište, fasada, sredeni podovi, ucionicki prostor je opremljen novim nameštajem, napravljeni su toaleti.., a dobrom voljom meštana Požeženo sakupljeno je dovoljno novca i za kupovinu dva kompjutera, štampaca, televizora...Tim povodom, prošlog ponedeljka, predsednik opštine Dragan Milic, njegov zamenik Zlatko Šulovic, zajedno sa direktorom OŠ “Ivo Lola Ribar” Veliko Gradište, Miodragom Milutinovicem, kao i predstavnicima Privremenog organa Opštine i Školskog odbora, posetili su podrucnu školu u Požeženu, u kojoj su ih docekali predsednik Mesne zajednice Požeženo, Nenad Živic, dve uciteljice, osamnaest daka i brojni meštani.

-Nema veceg zadovoljstva nego kada otvaramo ovakve objekte. Mi smo sebi postavili cilj da što više ovakvih objekata sredimo, što ovim i ostvarujemo. Drugi cilj nam je da sve naše škole imaju racunare i potrebnu dodatnu opremu, koji ovde u Požeženu, uz pomoc Mesne zajednice i meštana, takode uspevamo da realizujemo. Inace, ova investicija finansirana je iz sredstava budžeta i iznosi oko tri miliona dinara. Zahvalan sam svima koji su ucestvovali: Školi, Mesnoj zajednici, izvodacu radova, Nadzornom organu, svima iz lokalne samouprave. Ostaje mi još da poželim da naša deca, deca Požežena, u što vecem broju pohadaju ovu lepu školu, porucio je predsednik opštine Dragan Milic.

-Naša lokalna samouprava renovirala je našu školu i ostavila našoj deci i selu da možemo u njemu da okupljamo najmlade da se u njemu druže, da uce, sticu znanja. Škola je stara oko 120 godina i poslednji put je renovirana 1972. godine, kada je dobila i priznanje za najbolje uredenu malu školu u Srbiji. Od tada u nju više nije ulagano, sve do sada.., istakao je Nenad Živic, nakon cega se meštanima Požežena obratio i direktor Škole, Miodrag Milutinovic:

-Ovo je škola sa dugom tradicijom i doživela je da se “preporodi”. Verovatno da u našoj opštini nema lepšeg i funkcionalnijeg objekta. Neka je na radost našoj decici da ovde steknu svoja prva znanja i neka je u funkciji našim uciteljicama.

Ðacima, uciteljicama i meštanima je ispred Privremenog organa Opštine, prigodne poklone i cestitke urucila LJiljana Stevic:

-Deco, buducnost je pred vama, ucite kako bi strucnošcu savladali prepreke koje vas ocekuju. Uciteljicama želim da na starom putu ka pravom cilju imate još puno generacija.

A. Maksimovic

NA MALOCRNICKOM BRDU VRANJEVAC KOD KULE:

“DUH SLAVNE SRPSKE ISTORIJE”

- Uskoro spomenik ratnicima Dunavske divizije, palim 18. oktobra 1915. godine u otporu Makenzenovoj soldateski

U znak secanja na bitku od 18. oktobra 1915. godine, kada su se kod sela Kula, na malocrnickom brdu Vranjevac, iznad manastira Bradaca, suocile srpska i nemacka vojska, ove ce jeseni biti podignut spomenik. Pokrovitelj je opština Malo Crnice na celu sa predsednikom, Miodragom Dragancetom Markovicem, a pomoc su najavili i donatori, sponzori i ljudi dobre volje, poštovaoci srpske istorije.., kao i bratstvo manastira Bradaca i Rukumija.

NA POSLEDNJEM BEDEMU ODBRANE

Postavljanje i osvecenje temelja za spomenik usledice predstojeceg 18. oktobra, na godišnjicu ovog znacajnog dogadaja srpske istorije i istorije Braniceva.

Spemenik ce biti postavljen na samom mestu bitke, na mestu na kome su se u noci 18. oktobra 1915. godine, suocili 18. i 9. puk Dunavske divizije i Makenzenova soldateska.

Predsednik opštine Malo Crnice, Miodrag Dragance Markovic, inace, i sam iz Kule, najavljuje izgradnju spomenika “u duhu slavne srpske istorije”, a s tim ciljem formiran je i Odbor za podizanje spomenika, na celu sa predsednikom opštine, Miodragom Dragancetom Markovicem i predsednikom Mesne zajednice Kula, Nebojšom Jovicem. Upucen je i zahtev Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Smederevu za dobijanje uslova i dozvole.

Inace, ova inicijativa rezultat je velikog istraživackog projekta naslovljenog “Srpske pogibije u 20. veku u Branicevskom okrugu”, a ova je bitka ostala u našoj istoriografiji zabeležena kao poslednji bedem odbrane Stiga i Srbije.

SECANJE NA BITKU

Zauzimanje položaja na liniji Bubanj- Vranjevac- reka Mlava, kao i borbi na tom položaju, opisao je dak- narednik, Vlastimir S. Petkovic, inace, student filozofije, koji je kao pripadnik 3. cete 2. bataljona, 9. puka Dunavske divizije vodio dnevnik o ondašnjim zbivanjima.

U ranu zoru, 5. oktobra, nemacke vojne snage artiljerijskom kanonadom napale su srpske odbrambene snage na desnoj obali Dunava, koja je nastavljena i sledeceg dana. Sedmog oktobra srpske snage su bile prinudene da se povuku. Tog dana, nemacka 11. armija, sa glavnokomandujucim general- feldmaršalom fon Makenzenom, prešla je Dunav kod Rama.

Povlaceci se srpske snage su pružale snažan otpor uz velike gubitke. U ovim borbama ranjen je i sin poznatog književnika Branislava Nušica- Ban Nušic, koji je ubrzo posle ranjavanja preminuo je u jednoj od vojnih bolnica.

U ranim vecernjim satima 18-og oktobra Nemci su iznenadnim prepadom potisnuli srpske snage. U toj borbi ranjen je i prvi srpski atletski olimpijac Dragutin Tomaševic, rodom iz sela Bistrica kod Petrovca.

Pošto su 18. i 12. puk bili potisnuti sa borbenog položaja, komandant Divizije, Milivoje Andelkovic- Kajafa, nareduje da se uz pomoc 9. puka izvrši protivnapad i povrati izgubljeni položaj. Prvi i treci bataljon 9. puka, zajedno sa reorganizovanim 18. i 12. pukom, krenuli su u protivnapad. Prvi bataljon je uspeo da istera neprijatelje iz rovova, a kaplar Nikola Stojanovic sa nekoliko boraca oteo je i dva mitraljeza. Nakon borbe bajonetima, prsa u prsa, srpske snage su bile prinudene da se povuku pred brojnijim neprijateljem.

Iz Petkovicevog dnevnika izdvajamo i zapis: “Glavni predmet pažnje bio je Janko Trifunovic iz Kule, kasnije poginuo pri povlacenju u Rugovskoj klisuri, telefonista koji je neumorno šapatom referisao šta se sve dogadalo na mestu bitke.”

Krajem oktobra, uz borbe pri povlacenju sve do Resave, krenulo se ka Kosovu.

A. Maksimovic

VELIKO GRADIŠTE- PREDSEDNIK OPŠTINE U OSNOVNOJ ŠKOLI “IVO LOLA RIBAR”

ULAGANJE U ŠKOLE - ULAGANJE U BUDUCNOST

- Vodeci se maksimom da je ulaganje u škole, ulaganje u buducnost i, time, najprofitabilnija investicija, lokalna samouprava opštine Veliko Gradište nastavila je uredivanje školskih objekata i unapredivanje uslova za rad i kvalitetnu realizaciju nastave

Predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic, zatim, zamenik predsednika, Zlatko Šulovic i predstavnici Privremenog organa, sa direktorom Osnovne škole “Ivo Lola Ribar” Veliko Gradište, Miodragom Milutinovicem, i clanovima Školskog odbora, proteklog ponedeljka obišli su gradištansku Osnovnu školu ‘Ivo Lola Ribar”, vaspitno- obrazovnu ustanovu sa tradicijom s prve polovine 19. veka i cak 180 generacija pripremljenih za “pohode” na putu sticanja obrazovanja.

Konkretan povod za ovu posetu bili su radovi na sredivanju maticne škole u Velikom Gradištu, koja je opremljena novim školskim nameštajem i osigurana od hladnih zimskih dana novouredenom kotlarnicom. Takode, kompletno je renoviran i objekat podrucne škole u Mesnoj zajednici Požeženo. Pomenuti radovi realizovani su sredstvima iz budžeta opštine Veliko Gradište, iz kojeg je izdvojeno ukupno oko 15 miliona dinara.

U NOVOM RUHU

Osnovna škola “Ivo Lola Ribar” Veliko Gradište svojih više od hiljadu daka, u školskoj 2007/08. godini, primila je u nove školske klupe...

Svih dvadeset i sedam ucionica opremljeno je sasvim novim nameštajem, a ovih se dana privode kraju i radovi na kotlarnici, koja ce toplu zimu osigurati kako u školskoj zgradi, tako i u decjem vrticu i sportskoj hali.

- Uspeli smo da školu opremimo novim ucenickim klupama, stolicama, nastavnickim katedrama.., i to, kako u maticnoj školi tako i u izdvojenom odeljenju u Mesnoj zajednici Požeženo. Nadam se da ce u narednoj godini i preostalih devet izdvojenih odeljenja naše škole takode dobiti priliku da budu opremljene novim nameštajem. Time školski prostor postaje umnogome prijatniji, što znaci da se i naši daci u njemu bolje osecaju.., istakao je izmedu ostalog direktor OŠ “Ivo Lola Ribar” Veliko Gradište, Miodrag Milutinovic, tokom obilaska novoopremljenih ucionica i kabineta.

Tok radova u školi pozitivno je ocenio i predsednik opštine, Dragan Milic, koji je narocito ukazao na znacaj renoviranja postrojenja za grejanje:

- Izuzetno sam zadovoljan tokom izvodenja radova na ovoj investiciji. Inace, za opremanje novim nameštajem maticne škole u Velikom Gradištu i isturenog odeljenje u Mesnoj zajednici Požeženo izdvojili smo više od 2 miliona dinara. Zatim, vrlo bitno ulaganje odnosi se na kotlarnicu, u kojoj se završavaju radovi zapoceti pre dve godine. U pitanju je renoviranje kompletnog postrojenja za grejanje, koje greje preko 15.000 kvadratnih metara korisnog prostora, dakle, 0snovnu školu, Decji vrtic i Sportsku halu. Inace, moram da izrazim zahvalnost na pomoci Ministarstvu za omladinu i sport, od kojeg smo dobili nešto sredstava i prošle godine, dok smo iz budžeta opštine izdvojili 12,5 miliona dinara za ovu investiciju. Ovim sredivanjem kotlarnice i njenim dovodenjem u funkcionalno stanje trajno ce biti rešen problem grejanja za sve ove tri ustanove. Namera nam je da nastavimo da ulažemo u naše najmlade, u njihovo obrazovanje i, time, našu buducnost.

OSAMNAEST MINULIH DECENIJA

Gradištanska Osnovna škola “Ivo Lola Ribar” datira iz 1826. godine, koliko su stara i prva pisana svedocanstva o njenom postojanju, zabeležena rukom Joakima Vujica, u rukopisu “Puteše-stvije po Serbiji”.

Kao velika obrazovna ustanova, sa velikim ambicijama, “rodena” je 1976. godine. Tada su se dve osnovne škole, “Ivo Lola Ribar” iz Velikog Gradišta i “Ðura Jakšic” iz Kisiljeva, ujedinile u jednu, centralnu školu, smeštenu u Velikom Gradištu, koja je tri godine kasnije dobila i novu zgradu.

Danas ovu osmogodišnju školu pohada više od hiljadu daka, rasporedenih u skoro šezdeset odeljenja u maticnoj školi u Gradištu i još deset podrucnih škola: u Ramu, Zatonju, Biskuplju, Kisiljevu, Topolovniku, Kumanu, Ostrovu, Požeženu, Kusicu i Tribrodu. Uz to, okuplja i cetiri odeljenja, od prvog do cetvrtog razreda, za decu lakše ometenu u razvoju.

Inace, posebna se pažnja posvecuje obdarenim dacima, za koje se organizuje dodatna nastava, uz niz slobodnih aktivnosti: hor, orkestar, sportske sekcije, tehnicke sekcije, likovna kolonija, kreativna radionica... Ucenici koji postižu zapažene rezultate ukljuceni su u sva takmicenja školskog, opštinskog i okružnog nivoa, na kojima ostvaruju zapažene rezultate.

U godinama od osnivanja do prerastanja u veliku školu nizali su se burni dogadaji, u kojima je ova vaspitno- obrazovna ustanova uvek istrajavala.

Za vreme Prvog svetskog rata škola u Gradištu nastavila je da živi, iako pritisnuta teškim okolnostima.., i u posleratnim godinama okupila je 380 daka u šest odeljenja.

Odoleva i u vreme Drugog svetskog rata. Nastava se odvijala cak i u vreme nadiranja neprijatelja.

Školske 1956/57. godine, škola menja svoju organizacionu strukturu, naziv i organizaciju rada. Od osnovne cetvororazredne škole, odlukom Narodnog odbora opštine Veliko Gradište od 1956. godine, prerasta u osmogodišnju školu, a od 6. februara 1958. godine nosi ime narodnog heroja Ive Lole Ribara.

Ubrazni ekonomski razvoj opštine tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka zahvatio je i oblast obrazovanja. Tako je 1978. godine uz pomoc šire društveno- politicke zajednice, na prostoru od oko 2 hektara, sagradena velika, savremeno opremljena škola sa 4.200 kvadratnih metara. Nastava je osavremenjena i odvijala se u kabinetima. Škola ima medijalni centar, biblioteku, savremeni saobracajni poligon i kuhinju sa trpezarijom.

Izgradnja novog školskog objekta zapoceta je 1978. godine, da bi 11. oktobra 1981. godine zvanicno po prvi put primila dake. Projektovao ju je arhitekta Kosara Rozman, a po idejnom rešenju arhitekte Ðorda Vasiljevica.

U vreme kada je izgradena, prednjacila je u onda-šnjem smederevskom regionu po velicini i opremljenosti, cime se i danas može pohvaliti i, iznad svega, ponositi rezultatima celokupnog kolektiva i svojih daka.

VELIKO GRADIŠTE NA KONKURSU ZA SREDSTVA IZ NACIONALNOG INVESTICIONOG PLANA

SPREMNO VIŠE OD TRIDESET PROJEKATA

Pocetkom protekle nedelje lokalna samouprava opštine Veliko Gradište, na celu sa predsednikom Draganom Milicem, postigla je konsenzus o cak više od 35 projekata, kojima ce konkurisati za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana.

Tim povodom, 17. septembra, okupljeni lideri svih politickih stranaka zastupljenih u SO Veliko Gradište, usaglasili su se o pomenutim projektima i dogovorili dinamiku radova.

A. Maksimovic

OSNOVNA ŠKOLA “ DOSITEJ OBRADOVIC” POŽAREVAC

ŠKOLA DOSTOJNA DVA JUBILEJA

Osnovna škola “ Dositej Obradovic” ima 937 ucenika smeštenih u 37 odeljenja redovne nastave o cijem obrazovanju brine 61 strucno osposobljeni nastavnik, kao i dva odeljenja ucenika sa posebnim potrebama u kojima rade defektolozi. Zbog svega toga, ovde s ponosom isticu da su jedina osnovna škola u opštini Požarevac koja ima potpuno strucnu zastupljenost nastave.

REZULTATI ZA PONOS

- Osnovna škola “ Dositej Obradovic” u ovoj školskoj godini se priprema da 2008. godine proslavi svoj veliki jubilej- 275 godina postojanja škole, druge škole po starosti u Srbiji, što daje jedan poseban znacaj u tradiciji vaspitavanja mladih ljudi. Osim ovog, našoj školi predstoji još jedan jubilej vezan za samo ime škole. Ova godina po odluci Vlade Republike Srbije proglašena je godinom Dositeja Obradovica, što je od posebnog znacaja jer se ujedno slavi i 200 godina od postojanja Velike škole ciji je on bio prvi ministar i osnivac. Na taj nacin se i aktivnosti koje naša škola planira u narednoj, tacnije u ovoj školskoj godini i tokom cele naredne kalendarske godine su u stvari prvenstveno vezane za ova dva velika jubileja. Tim povodom, formiracemo Odbor za proslavu jubileja i on ce u okviru toga raditi na izradi monografije škole što je, smatram, bitna stvar kad se radi o tako velikim jubilejima. Naravno, mi nismo cekali da se sve to desi da bi se pripremali, na pocetku ove školske godine kada su usvojeni Izveštaj o radu, Godišnji program rada škole i školski programi, mi smo na neki nacin sumirali rezultate iz prethodne školske godine i mogu da kažem da smo zadovoljni onim što je postignuto u tom periodu. Pocev od rezultata na kvalifikacionim ispitima iz srpskog jezika i matematike, a imamo i neke rezultate koji su nesumnjivo pokazatelj kvaliteta rada naše škole. Naime, tokom prethodne školske godine na nivou Opštine bila je dodela nagrada iz Fonda za stipendiranje ucenika i studenata ucenicima koji su na Republickim takmicenjima osvojili jedno od tri prva mesta. Ono što je moglo da se primeti na svecanoj dodeli, to je da je iz Osnovne škole “ Dositej Obradovic” najviše ucenika dobilo priznanja. Tacnije, pet ucenika iz pet razlicitih predmeta- engleskog, srpskog, matematike, hemije, biologije i tehnickog obrazovanja, što je poseban kvalitet. Zatim, u toku prethodne školske godine Požarevacka gimnazija je tradicionalno delila Vukove nagrade najboljim ucenicima, gde je na spisku od 18 “ vukovaca”, osmoro bivših ucenika OŠ “ Dositej Obradovic”, što govori o kvalitetu znanja koje su poneli iz ove škole. Ako tome još dodamo da je Ema Stojanovic ucenik generacije društveno- jezickog smera Požarevacke gimnazije, naša bivša ucenica kao i naš bivši ucenik Aleksandar Paunovic, matematicar generacije u gimnaziji, na nivou osam osnovnih škola koliko ih ima u opštini Požarevac, skoro polovina “ vukovaca” je iz naše škole, s ponosom istice Branislav Stojanovic, direktor škole.

NOVI PROJEKTI

- Na pocetku ove godine škola je izvršila sve pripreme za pocetak školske godine, naravno, sa nekim skromnim sredstvima kojima je raspolagala i koja smo dobili od lokalne samouprave. Ono što je svakako bitno, to je da se nastavi posvecuje velika pažnja i u okviru projekta vrednovanja i samovrednovanja rada škole oformili smo tri tima. Jedan je vec postojeci i bavi se resursima, tacnije njen moto “Moja ucionica- prozor u svet komunikacije” u stvari je projekat koji je postavljen još pre tri godine kada je raden prirucnik za vrednovanje i samovrednovanje škola. Taj projekat se nastavlja obogacivanjem multimedijalne zbirke za medijateku, predmetne i razredne nastave, zatim, drugi projekat ima akcioni plan pod nazivom “ Dositejevo sunce ponovo sija” i vezan je za podizanje ugleda i promovisanje škole, poboljšanje meduljudskih odnosa, kako na relaciji ucenik nastavnik, tako i na relaciji roditelj nastavnik. Želimo da u tom smislu još više usavršimo i poboljšamo tu saradnju i na neki nacin postignemo jedan viši kvalitet. Tim projektom ocekujemo da cemo moci malo više da se u javnosti prezentujemo kao škola, kao i to da se više cuje o rezultatima koje postižu naši ucenici, cime se izbegavaju bilo kakve dezinformacije koje ruše ugled ove najstarije škole. Što se tice treceg tima, on na osnovu ankete koja je sprovedena medu ucenicima i na osnovu predloga Saveta roditelja, opredelio za bezbednost ucenika, kao novi projekat koji je inace obaveza škole, ali koji smo mi želeli da posebno produbimo, tako da smo formirali tim za bezbednost ucenika u okviru kljucne oblasti podrške ucenicima. Planiramo da uradimo novi, detaljniji Pravilnik o bezbednosti ucenika i nastavnika u školi, zatim da celokupne i sve procedure koje su vezane za ovu oblast budu do detalja razradene, tako da se apsolutno zna šta ko radi u odredenim trenucima, u vanrednim situacijama, kao što su požar, zemljotres ili slicno. U okviru ove kljucne oblasti, radice se i sa ucenicima koji imaju nekih drugih problema, u pitanju je podrška ucenicima sa socijalnim i drugim problemima što se inace i radi u školi, ali što cemo sada sistematizovano da uradimo, o cemu ce postojati i pisani materijal. O svim tim stvarima moci cemo nešto više da kažemo kasnije, kada svi akcioni planovi budu napisani i usvojeni na Školskom odboru. Pred odlazak ucenika osmih razreda na ekskurziju za njih smo namerno organizovali predavanje, tribinu “ Prevencija narkomanije za ucnike osmog razreda”, što je takode deo aktivnosti naše škole, jer u pitanju je nimalo bezazlena problematika, naglašava direktor Stojanovic.

UVEK ZA SARADNJU

- Od aktivnosti koje su vezane za promociju škole, kao najznacajniju koju smo zapoceli prošle godine, to je ponovno štampanje dackog lista “ Sunce”. Na tom planu radicemo i ove godine, jer je to jedan od nacina prezentovanja nekih od mnogobrojnih ucenickih radova, od kojih se neki, pre svega iz oblasti likovnog vaspitanja, mogu videti na hodnicima škole, cime smo napravili prijatniju atmosferu kada je u pitanju školski prostor. Naša škola saraduje sa brojnim institucijama, kao što su Centar za kulturu, Narodna biblioteka Ilija M. Petrovic”, Istorijski arhiv, Narodni muzej, a redovno organizujemo izlete i posete, kao što su Viminacijum i drugi znacajniji lokaliteti. Ucenici nižih razreda ce posetiti manifestaciju “Smederevska jesen”, a na taj izlet ici ce i deca sa posebnim potrebama za koje je ovo veoma važan edukativni korak, jer se uce da se sami snalaze u vozu kao vrsti prevoza. NJima ce se ove i tokom narednih godina posvetiti više pažnje, što je tendencija u samoj prosveti, da se izvrši neki oblik inkluzije. Težnja je da se oni ukljuce u neku vrstu redovne nastave, pri cemu bi saradnici uciteljima i nastavnicima bili školski pedagog, psiholog i defektolozi. Kao i svake godine, daci prvaci naše i drugih osnovnih škola imaju pocetkom školske godine obuku ponašanja u saobracaju, gde se prakticni cas održava na raskrsnici ispred same škole. Pored toga, jako dobro saradujemo i sa Opštinskom organizacijom Crvenog krsta, a ove godine bili smo i domacini Medunarodne likovne kolonije “ Barili Požarevac”, a za uzvrat, u znak zahvalnosti slikari su nam poklonili 13 jako vrednih umetnickih slika koje se nalaze u razlicitim prostorijama škole, kaže direktor OŠ “ Dositej Obradovic”.

AKCENAT NA STRUCNO USAVRŠAVANJE

Kada je rec o strucnom usavršavanju nastavnika, u ovoj školi i ove godine planiraju veliki broj casova seminara, prvenstveno onih obaveznih, kasnije i izborne kojima ce pokušati da održe nivo strucne i kvalitetne pripremljenosti nastavnika.

- Zapocet prošle školske, ove godine završice se treci ciklus seminara “ Nauka u prirodi” za nastavnike razredne nastave, biologije, fizike i hemije. Rec je o obaveznom seminaru koji se nalazi u katalogu propisanih seminara Ministarstva prosvete Republike Srbije. Naša škola je u odnosu na druge najcešce domacin razlicitih seminara i strucnog usavršavanja, kako nastavnog, tako i vannastavnog osoblja. Dvanaestog septembra bili smo domacini seminara za racunovode škola, pod nazivom “ Instrukcija za finansijsko poslovanje”, seminara sa ciljem da poboljša i da da neke smernice kada je u pitanju finansijski rad škola, a jedna od sporednih aktivnosti, ne manje bitnih je i inicijativa za formiranje Strukovnog udruženja racunovoda škola, pojašnjava direktor Stojanovic.

Zadužbina Dositeja Obradovica u Beogradu pokrenula je inicijativu o saradnji izmedu 29 škola koje nose ime velikog srpskog prosvetitelja, što podrazumeva uzajamne posete, upoznavanja i druženja.

- Ja prikupljam podatke o svim školama koje nose ime Dositeja Obradovica, ne samo u Srbiji, vec i u svim bivšim jugoslovenskim republikama i naravno, naših u dijaspori. Sve to cu publikovati, prvenstveno u monografiji naše škole, koja ce, kao što smo pomenuli, iz štampe izaci iduce godine povodom našeg velikog jubileja. Na kraju, pomenuo bih i saradnju sa lokalnom samoupravom koja bi mogla biti još bolja. Prema Zakonu, obaveze lokalne zajednice prema školama ne svode se samo na sektor obezbedivanja materijalnih troškova, vec i na aktivnije ucešce u problemima i radu škole. Primera radi, mi imamo clanove Školskog odbora iz lokalne zajednice koji ne dolaze na sednice, što dovodi u pitanje zainteresovanost za rad ove škole. Postavlja se i logicno pitanje, da li škola sa ovakvim rezultatima kao što je naša zaslužuje da bude delimicno zapostavljena, lišena mogucnosti komunikacije sa višim instancama lokalne samouprave, kaže na kraju Branislav Stojanovic, direktor OŠ “ Dositej Obradovic”.

M. Kuzmanovic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 14.09.2007.godine do 21.09.2007.godine u porodilištu opšte bolnice Dr.”Voja Dulic “ u Požarevcu rodeno je 30 beba, 16 decaka i 14 devojcica.

Blizance ,dve kcerke dobili su Nikolic Aleksandra i Nikolic Vladimir iz Salakovca.

Sinove su dobili: Jovanovic Irena i Goran iz Požarevca , Jovanovic Vesna i Vladan iz Bradarca, Bogdanovic Ivana i Petrovic LJupce iz Požarevca,Beriša Kada i Bajrami Zorjani iz Starog Kostolca, Stanojevic Ana i Borko iz Miljevica, Paunovic Danijela i Lazarevic Vladan iz Požarevca, Miškovic Vesna i Kesler iz Velikog Gradišta , Dimitrijevic Ivana i Rajcic Nenad iz Batovca, Aleksic Jelena i Grujic Vladimir iz Požarevca, Mirkovic Silvana i Nenad iz Crljenca,Vukadinovic Saša i Zoran iz Trnjana ,Vukolic Ivana i Antonijevic Zlatan iz Požarevca , Stojicevic Dragana i Igor iz Dubocke, Mihaljevic Sladana i Stojkovic Saša iz Velikog Gradišta,Vuksanovic Nevena i Baralic Patrik iz Kostolca, Lepojevic Radmila i Saša iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Vasic Suzana i Stojadinovic Jaroslav iz Smoljinca, Markovic Ivana i Aradinovic Badilj iz Požarevca ,Gudaj Magbulja i Edman iz Kostolca, Milojkovic Sladana i Miloš iz Golupca, Ðordevic Radmila i Saša iz Kuceva ,Velickovic Rano i Ivica iz Salakovca, Pavlovic Sanela i Dragiša iz Duboke, Paunovic Mladena i Šoršokovic Staniša iz Bukovske, Vojinovic Zorica i Davor iz Dubravice, Marjanovic Sladana i Saša iz Kostolca,Jevremovic Jelena i Ilic Jovan iz Petrovca, Markovic Nataša i Zoran iz Požarevca,

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU OO PSS POŽAREVAC

GASIFIKACIJA - NAJPRECA

Na konferenciji za štampu OO PSS Požarevac, koja je održana pod radnim naslovom “Vi pitate - mi odgovaramo”, na pitanja novinara odgovore su davali odbornici PSS-a u parlamentu opštine Požarevac.

D.D.

PRVA KONFERENCIJA ZA MEDIJE OO LDP POŽAREVAC

“DRUGACIJI A NE DRUGI POŽAREVAC”

OO LDP Požarevac na konferenciji za štampu kojoj je predsedavao Goran Stefanovic ukazao je da je u proteklom periodu ova stanka pokrenula niz akcija. Neke od njih su: “Drugacija Srbija”, “Stop politickoj mafiji”, “7 odsto i raste”, naišle su na dobar prijem kod gradana Požarevca. Prošle subote održan je i skup u okviru turneje “Karavan mladih” na Trgu oslobodenja.

D.D.

SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE OO NOVA SRBIJA

NAJVIŠE O RADU MLADIH

Prošlog cetvrtka Opštinski odbor Nove Srbije u Požarevcu održao je konferenciju za medije, na kojoj je najviše reci bilo o radu Omladinske organizacije te stranke. Razmatrana je i aktuelna situacija u SO Požarevac, sa akcentom na rad opštinskog menadžera Predraga Pajica

M.K.

PISMO ADVOKATA DRAGANA SOKNICA PREDSEDNIKU OPŠTINE POŽAREVAC DUŠANU VUJICICU

I SUKOB I INTERES - KOD VELJKOVICA

Iz dodatka Branicevo ,koji se štampa i prodaje uz dnevni list "Danas"od 14.9.2007.godine,saznao sam da je Vama podnet zahtev za izbor novog predstavnika javnosti za rad u Komisiji za rešavanje pritužbi na rad policije ,a koji je potpisao Momcilo Veljkovic.

S obzirom da su u tom zahtevu iznete neistine ,poluistine i precutani bitni podaci koji ukazuju na pravu istinu zbog kojih se podnosi takav zahtev ,osecam obavezu da Vam dam odgovor na tako tendeciozno i sramno podneti zahtev.

Naime podnosilac zahteva je precutao cinjenicu da na sajtu MUP Srbije piše da Komisija za rešavanje pritužbi na rad policijskih službenika ,kao drugostepena komisija ,rešava pritužbe samo za zaposlena lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i da ona ne ucestvuje u disciplinskoj odgovornosti "otporaša " i "bivših policajaca ".

U vreme mog izbora za clana ove Komisije Rešenjem Ministra policije Republike Srbije dana 13.12.2006.godine imenovan sam kao clan drugostepene Komisije za rešavanje pritužbi na rad policije ,i u vreme imenovanja nisam zastupao kao advokat ni jednog zaposlenog policijskog službenika MUP Srbije.Od dana pocetka rada ove Komisije do dana podnošenja tog sramnog zahteva Vama,održano je 14 sednica Komisije na kojima sam ja prisustvovao i na kojoj je rešavano isto toliko pritužbi na rad policijskih službenika i sve su odluke donete jednoglasno od svih prisutnih clanova Komisije.

Ni na jednoj od ovih sednica nije bilo pritužbi na rad tri policijska službenika ,a koji su u meduvremenu tražili da ih ja zastupam u jednom istom parnicnom postupku,a za naknadu štete protiv pisca teksta dodatka "Branicevo"iz dnevnog lista "Danas " Dušanke Novkovic ,a koji dodatak ureduje Mile Veljkovic, rodeni brat podnosioca zahteva Momcila Veljkovica i protiv dnevnog lista "Kurir" i "Glas javnosti", za koje je isti tekstopisac pisala isti tekst u kojem je napisana neistina za rad ovih policijskih službenika.

S obzirom da ja zastupam samo tri policijska službenika kao tužioce u tom jednom parnicnom postupku ,a koji su kao tuženog oznacili i list "Danas" i dodatak Branicevo , to je sasvim razumljiva licna zainteresovanost Veljkovica ,da na nekorektan i neistinit nacin prikazuje Vama neki navodno moj sukob interesa u radu ove Komisije za pritužbe na rad policije i moje ucešce u njenom radu ,i ako toga nikada nije bilo,a osim toga ja ih licno ne tužim ,vec to rade moji klijenti , i da nisam ja njihov punomocnik bio bi neki drugi advokat.

Takode u podnetom zahtevu je precutana istina da je samim Pravilnikom o postupku rešavanja pritužbi na rad policijskih službenika predvideno i izvršeno imenovanje zamenika clanova ove iste Komisije,i koji su do sada i ucestvovali takode u radu Komisije,a kada su bili ispunjeni zakonski uslovi za takvo njihovo ucešce.

U konkretnom slucaju nije istina da ja imam sukoba interesa u radu ove Komisije ,jer protiv tri policijska službenika koje zastupam u jednom parnicnom predmetu ,u kome su tužena tri dnevna lista i pisac tog spornog teksta ,nikada nije bilo pritužbi po kojima je rešavala ova Komisija ciji sam ja clan,a u slucaju da se naknadno tako nešto desi,predvideno je navedenim Pravilnikom da se takav clan komisije izuzima iz rada po tom predmetu ,a njega menja njegov zamenik i koji postupa umesto tog clana samo u tom predmetu.

Znaci, moje imenovanje kao clana navedene Komisije uradeno je po zakonu i moj rad u Komisiji je u skladu sa navedenim Pravilnikom ,a podnošenje navedenog zahteva u ovom slucaju uradeno je samo iz licnih razloga Veljkovica,pa sam bio prinuden da preduzmem za pocetak zamrzavanje svih odnosa sa podnosiocem zahteva,njegovim bližim i daljim huškacima i fabrikantima neistina,koji umišljaju da treba da "VEDRE I OBLACE " u svim segmentima života opštine Požarevac, i to sve dok, kao clan Komisije ne dobijem pismeno izvinjenje za neistine koje su iznete u podnetim zahtevima Vama i MUP-u Srbije.