Header

SVECANI DEFILE UCESNIKA 44. LJKI

BOŽE PRAVDE, NIKAD LEPŠE!

Intoniranjem himne “Bože pravde” u petak pred više hiljada Požarevljana otpocela je ceremonija otvaranja 44.LJubicevskih konjickih igara. Posle fanfara koje su dale zvanican ton ovom jedinstvenom spektaklu okupljenima se obratio predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic sledecim recima:

“Dragi prijatelji, uvaženi gosti, cenjeni takmicari, velika mi je cast da vas pozdravim i da vam se zahvalim što ste došli da uvelicate 44. LJubicevske konjicke igre. Želim da ova manifestacija protekne u najboljem redu, da pobedi najbolji i da se Igre završe na opštu radost. Lokalna samouprava je ucinila velike napore da grad i Opštinu u celini uredi na najbolji nacin za ovu veliku svecanost i omogucila je takmicarima da se adekvatno pripreme, kako bi postigli što bolje rezultate. Na lokalnoj samoupravi je da stvara uslove za bolji život svih gradana i da zajedno sa Republikom utice da Kosovo i Metohija kao kolevka srpstva vecno ostane u sastavu Srbije i da ravnopravno postanemo clanovi Evropske unije”.

Predsednik Organizacionog odbora 44. LJKI mr Zvonimir Blagojevic porucio je sledece:

“Pred nama su još jedne LJubicevske konjicke igre koje su u neprekidnom nizu zagazile u petu deceniju svog postojanja. Ova sportsko -turisticka manifestacija je prema svom sveukupnom sadržaju nadmašila bilo kakvu drugu slicnu, u cijem sedištu je sportsko nadmetanje jedne od najplemenitijih životinjskih vrsta na planeti - konja. Ni na jednom drugom mestu osim ovde i ovom prilikom, niko nije uspeo da organizuje istovremeno odmeravanje snaga najboljih galopera, preponaša i kasaca, kao i onih koji se takmice za titulu najboljeg u disciplinama daljinskog jahanja i konjskih zaprega. A krunu viteštva predstavlja borba ljubicevskih višebojaca za sablju i purpurni plašt najboljeg medu najboljima.

Žitelji opštine Požarevac spremno docekuju i predstojecu manifestaciju sa željom da se još jednom dokažu kao dobri domacini, a isto tako i sa cvrstom namerom, da pokažu i gostima i sebi samima kako sve može da bude još lepše, maštovitije i razigranije nego prethodnih godina. Sportskom delu pridodat je i kulturno -zabavni sadržaj sa nizom pratecih priredbi, kao što su koncerti vrhunskih umetnika na centralnom gradskom trgu, izložbe rasnih konja, kucnih ljubimaca, umetnickih slika i fotografija.

Izuzetna zbivanja u “Ulici kulture” koja povezuje tri opštinske ustanove, Galeriju “Barili”, Narodni muzej i Narodnu biblioteku, zatim izložbe pcelara, automobila, “street ball” i turnir u malom fudbalu. U okviru Igara odvijace se i Sajam preduzetništva u organizaciji Regionalne privredne komore, što daje još jedan zanimljiv sadržaj koji predstavlja privredni prilog Igrama. Koristim ovu priliku da se još jednom zahvalim clanovima Organizacionog odbora, kao i svima ostalima koji su pomogli da i ove 44. LJKI mogu da se održe u punom sjaju, kako svi od njih i ocekuju. Posebno odajem priznanje svim sponzorima bez cijeg doprinosa Igre ne bi mogle da budu u tako blistavom ruhu.”

Paradu ucesnika uz dozvolu predsednika Organizacionog odbora, poveo je Rade Milovanovic, petostruki pobednik “LJubi-cevskog višeboja”. Mnogo sati provedenih u sedlu, ogromno iskustvo i briljantni takmicarski rezultati stvorili su od njega živu legendu LJKI. Za njim u koloni prodefilovala je jedinstvena povorka vitezova. Po tradiciji, prošlogodišnji pobednik LJubi-cevskog višeboja Sladan Mladenovic predao je sablju koju je cuvao godinu dana predsedniku Organizacionog odbora, kako bi je on i ove godine predao u ruke najboljeg medu najboljima.

Svecani defile nastavljen je paradom clanova KD “Knez Mihailo”, KK “Milenko Nikšic” Cacak, Konjicke akademije “Ekvus” Cacak, Smederevo, Jagodina, Dolovo, Svilajnac, Šabac koji ove godine ucestvuju u daljinskom jahanju - endjuransu. Najmlade ucesnike, malene voltižere koji predstavljaju buducnost konjickog sporta predvodio je trener Ratibor Miljkovic. Posle njih na glavnoj gradskoj ulici pojavili su se ucesnici takmicenja paradnih zaprega. U fijakerima nalazili su se clanovi folklornih društava iz Požarevca i okoline. Svoje umece na bini demonstrirali su clanovi jedinstvene borilacke družine “Svibor” i clanovi plesne grupe “Bolero” višestruki državni šampioni i osvajaci medunarodnih nagrada i priznanja.

Na kraju veliko oduševljene kod okupljenih gradana izazvao je vatromet i koncert legendarnog Zvonka Bogdana, inace promotera ovogodišnjih Igara. Generalni sponzor svecanog defilea ucesnika 44.LJKI bila je Skupština opštine Požarevac.

D.Dinic

SA OTVARANJA 23. MEÐNARODNE IZLOŽBE SITNIH ŽIVOTINJA, NARODNE RADINOSTI I CVECA

“LJUBIMCEVI” LJUBIMCI OPLEMENJUJU

Prošlog petka, u hangaru na dragovackom putu, otvorena je 23. medunarodna, odnosno 28. izložba Društva prijatelja prirode “LJubimac”. Generalno, ovakve izložbe su praznik za oci i melem za dušu, a za upravo održanu može se reci da je svojim brojnim eksponatima sitnih životinja, cveca i narodne radinosti znacajno oplemenila našu svakodnevicu. Cilj ove, kao i predhodnih izložbi “LJubimca” jeste da prikaže najlepše jedinke koje je covek odgajio, ali, mada to nikad posebno nije isticano, dominira nastojanje da se kod posetilaca probudi ljubav prema prirodi i želja da se ukljuce u njenu zaštitu.

Ovogodišnju izložbu je otvorio Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga, naglasivši da je ona ujedno i najveca prateca manifestacija Igara. Ujedno je izrazio nadu da ce u godinama koje slede Vlada Republike Srbije imati više sluha za podršku, pa i finasiranje rada društava poput “LJubimca”. Svecanom cinu, pored brojnih gradana, direktora ustanova i preduzeca, prisustvovalo je i komletno opštinsko rukovodstvo, sa Dušanom Vujicicem na celu, koji je ovde bio u dvostrukoj funkciji: kao prvi covek Opštine i kao doživotni pocasni predsednik “LJubimca”.

-Na prostoru cetvrtine hale Veternarski institut je organizovao prodajnu izložbu hrane za ptice i životinje, baštensku opremu i slicno, dok je ostatak ovog zaista velikog prostora prepušten “LJubimcu”. Brojni odgajivaci iz Srbije, Republike Srpske i Austrije izložili su oko 200 najlepših primeraka kunica, isto toliko ukrasne živine i plovuša. Oku posetoca bilo je dostupno i preko 200 egzota medu kojima su domirali kanarici i papagaji najrazlicitijh vrsta. U delu cvecarstva predstavljeno je 7 izlagaca iz Nabrda, Kusica, Cuprije i Požarevca. Najviše je bilo izloženo saksijskog cveca i ukrasnog šiblja, dok su i ove godine cvetne aranžmane pripremili ucenici Poljoprivredne škole “Sonja Marinkovic”, iz Požarevca. Oni su uz pomoc svoje profesorke Dragane Ivoševic organizovali i dežurstvo. Samo na štandu eksponata narodne radinosti nisu bile vodonoše, dok je svim ostalima bila i te kako potrebna voda. O hrani, specificnoj za svaku vrstu, brinuli su sami odgajivaci, odnosno izlagaci. Nije izostala ni popularna prodaja predmeta kucne radinosti koje su izradile žene KPZ-a, pa su posetoci izložbe za sebe i clanove porodice kupovali kvalitetne i jeftine odevne predmete, jastucice,stoljnjake i slicno. Posle dvo-godišnje pauze, na štandu narodne radinosti, ponovo su izložene i slike, od kojih su posebnu pažnju privukle slike napravljenih od prirodnih materijala. Grupa žena iz Subotice, uz maštovite rucne radove, izložila je i više slika uradenih od slame, a NJujorcanka našeg porekla, Radinka Uroševic mozaicke slike od presovanih raznobojnih latica cveca. Ovaj štand je imao još jednu zanimljivost; Žagubicanka Julijana Ðordevic je izložila deo svoje kolekcije starina, uglavnom keramike i manjih komada nameštaja- ispricao nam je Mladen Beric, predsednik ovogodišnjeg Organizacionog odbora izložbe.

R.R.D.

DUŠAN VUJICIC,PREDSEDNIK OPŠTINE POŽAREVAC SPECIJALNO ZA „REC NARODA”

LEPO JE BITI POŽAREVLJANIN

Posle ovako uspešno pripremljenih i održanih igara,lepo je i casno biti Požarevljanin širom Srbije.

Ceo Požarevac sa okolinom,ali i sa svim svojim gradskim i seoskim mesnim zajednicama, kao i Kostolcem spremno je docekao brojne goste iz zemlje i inostranstva.Dali smo se u posao da gest požarevackog gostoprimstva bude lako i svugde prepoznatljiv.

Mi smo otvoren grad, goste primamo otvorena srca i iskrene duše. I sada, kao i nebrojeno puta ranije dokazali smo da nam je gost svetinja. Naravno, bilo je ljudi koji prvi put dolaze i koji ce opet dolaziti,kao i naših starih znanaca i dugogodišnjih prijatelja koji ne propuštaju ni jedne LJKI.To su oni koji vole naše gradane i grad, LJubicevo i konje,naše podneblje.

Vec dve i po godine trudimo se da svaku mesnu zajednicu preporodimo radom u gradu. Ali, cinimo da i selo približimo gradu. Želimo da se svuda lepo dobro i udobno živi. Mi nemamo gradane drugog reda. Nama su svi gradani isti.

Ergela LJubicevo imala je pre koju godinu problema. Danas je ona sredena. Opstala je i traje zahvaljujuci ljudima dobre volje. Celo rukovostvo opštine, maksimalno radno i finasijski, ucinilo je da ergela stane što se kaže na „zdrave noge” i ona to doista danas i jeste: stabilno preduzece sa velikom konjickom perspektivom. Nekada je bilo divota raditi i živeti u LJubicevu. To smo gledali da povratimo.

Videli ste unazad dve godine kakve rezultate postižu grla iz Ergele LJubicevo. Šampioni. Da nismo stabilizovali to preduzece ništa ne bi bilo. I ne samo njega , vec i sva druga javna preduzeca u Požarevcu su stabilna,dobro posluju,sa kvalitetnim programima rada, te,dakle, imaju svoju buducnost.

REC NA OTVARANJU 44 LJKI: DOKTOR SLOBODAN MILOSAVLJEVIC, MINISTAR POLJOPRIVREDE, VODOPRIVREDE I ŠUMARSTVA

POPRAVLJANJE IMIDŽA SRBIJE

“Poštovani domacini, uvaženi gradani Požarevca, poštovani takmicari zadovoljstvo mi je da vas pozdravim u ime Vlade Republike Srbije i da poželim uspeh i ovogodišnjih- 44.LJubicevskih konjickih igara. Požarevac je oduvek bio jedna od prestonica Srbije.

U novije vreme Požarevac je zahvaljujuci i LJubicevskim konjickim igrama prestonica viteštva, tradicije, konjickog sporta i jedna od prestonica poljoprivrede centralne Srbije. Ocekujem da ce takmicari pokazati veštinu, da su se dobro pripremili, a posebno mi je drago što sam video da i najmladi ucestvuju u odredenim takmicenjima i da razvijaju ljubav prema konjima, sportu i viteštvu.

Verujem da cete narednih nekoliko dana imati lepo vreme i da ce ova manifestacija ove i narednih godina doprineti popravljanju imidža Srbije, doprineti atraktivnosti Srbije, uciniti Požarevac jednim od centara dešavanja u Srbiji.

Svi znaju da se u Guci sluša truba, da je u Novom Sadu na Egzitu najbolja tehno muzika, da je u Beogradu najveci Festival piva i evo Požarevac je jedan od tih gradova koji ima svoje konjicke sportske igre. Želeci vam još jednom lepe dane, uspeh takmicarima, koristim ovu priliku da proglasim 44.LJubicevske konjicke igre otvorenim !”

NACELNIK BRANICEVSKOG OKRUGA GORAN PETROVIC O LJKI

LJUBICEVSKE IGRE - SRPSKI BREND

Ja sam i ranije rekao da cu se kao nacelnik Branicevskog okruga ukljuciti i pomoci ovu manifestaciju koliko god mogu i da ce zasigurno to isto uciniti i Vlada Srbije. Obecanje sam održao,napor sam ucinio prema Ministarstvu poljoprivrede i posle dugog niza godina evo i ministar je otvorio LJKI. Ucinio je to doktor nauka Slobodan Milo-savljevic. Tu su bili i gotovo svi važniji ljudi iz njegovog kabineta. Mislim da je to veoma znacajno za Požarevac, jer time igre dobijaju na znacaju. Na sajtu Ministarstva poljopprivrede nalazi se prezentacija LJKI pa je prakticno ono i promoter ove manifestacije. Osim toga, Ministarstvo poljoprivrede,vodoprivrede i šumarstva je bilo pokrovitelj svecanog defilea i otvaranja LJubicevskih igara. Ministarstvo je cak i dalo sredstva u iznosu od 400.000 dinara.

Na kraju, respektivno je to što iza ovakve manifestacije stoji Vlada Srbije , to je na dobrobit konjickog sporta i ovog dela Srbije. Još nešto: LJKI ne mogu da budu bilo cija licna promocija, ni pojedinacno, ni stranacki, niti je to mesto za sakupljanje politickih poena. Ona je manifestacija svih gradana opštine Požarevac i Branicevskog okruga i po svom znacaju prevazilazi mesto gde je nastala.

S.Ristic

PRIJEM ZA MINISTRA POLJOPRIVREDE DOKTORA SLOBODANA MILOSAVLJEVICA U SO POŽAREVAC

PRIJEM PRE OTVARNJA IGARA

Prošlog petka u 18 sati u svecanim salonima SO Požarevac uprilicen je prijem za doktora nauka i ministra poljoprivrede,vodoprivrede i šumarstva Slobodana Milosavljevica. Ministar Milosavljevic je bio primljen od strane nacelnika Branicevskog okruga Gorana Petrovica, prdesednika opštine Požarevac Dušana Vujicica, zamenika predsednika opštine i predsednika Organizacionog odbora 44. LJKI, magistra Zvonimira Blagojevica.

Milosavljevic se posle obilaska prostorija i salona, intersovao za istorijat zdanja i salona zgrade opštine Požarevac i smatra da je rec o prelepom objektu.

O lepotama i istorijatu požarevackog nacelstva Milosavljvica i clanove njegovog kabineta upoznao je potparol Skupštine opštine Požarevac Branislav Popovic. On je,izmedu ostalog rekao da su tragovi vladavine kneza Miloša u Požarevcu i okolini vidljivi.

NA ŠTANDOVIMA SAJMA PREDUZETNIŠTVA U POŽAREVCU

KVALITETOM OSVAJAJU SVET

Medu 149 izlagaca, na ovogodišnjem Sajmu preduzetništva pojavio se i Miodrag Lazic iz Žagubice, vlasnik Poljoprivrednog gazdinstva registrovanog za proizvodnju prirodnih rakija od voca. Zbog ove manifestacije u Požarevcu Lazic je propustio Sajam šljiva u Osecine, a ono cime se on vec pune tri godine organizovano bavi je upravo vezano za proizvodnju šljiva.

—Posetiocima Sajma želim da pokažem rakiju - šljivu prepecenicu bogatu lekovitim biljem sa obronaka Homoljskih planina. Rakija je prepoznatljiva pod imenom “Homoljska zdravica”, radim je u svom domacinstvu u ogranicenim kolicinama. Potražnja je sve veca, za sada uspevam da zadovoljim neveliko tržište naše Srbije. Ide nešto i preko granice, ali ne kao organizovani izvoz. Ja sam sebi postavio zadatak da od ovoga napravim suvenir Srbije i to ce jednoga dana i biti proglašeno srpskim suvenirom, samo da se neko seti da to uradi, kaže Miodrag Lazic koji na naše pitanje - namerava li da proširi proizvodnju, odgovara:—Veoma rado ali mi je za to neophodna finansijska podrška koju za sada ne nalazim ni u jednoj bankarskoj ponudi. Povoljnih kredita nema, doduše ima ih, ali samo u televizijskim porukama.

Snabdevaju 150 poljoprivrednih apoteka

Milutin Filipovic, vlasnik PP “Filip” iz Požarevca, firme poznate ne samo u Branicevskom i Podunavskom okrugu vec mnogo šire, imao je želju da posetiocima Sajma pokaže ono cime se uspešno bavi vec duže godina.

—Bavimo se velikoprodajom i maloprodajom, imamo 14 poljoprivrednih apoteka i stovariše u Požarevcu, snabdevamo preko 150 poljoprivrednih apoteka semenom, sadnicama, sredstvima za zaštitu bilja, veštackim dubrivima... Pored toga “Fipil” poseduje sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju na 15o hektara sa kompletnom mehanizacijom, od obrade do žetve. Imamo i veoma razvijenu kooperaciju na oko 2.400 hektara individualnih proizvodaca. NJihovu proizvodnju kreditiramo na dva nacina: novcano putem kredita do 12 meseci sa mesecnom kamatom od 1 posto i naturalnom razmenom. Mi cemo i dalje okupljati proizvodace i na taj nacin doprinositi unapredenju poljoprivredne proizvodnje na ovim prostorima.

Tri i po decenije autoelektrike

Ratko Rakic, vlasnik “Elpora” iskoristio je ovogodišnji Sajam preduzetnika da prikaže proizvodnju svih vrsta zakovica i autoelektriku sa kojom se bavi od 1971. godine u svojoj autoelektricarskoj radnji.

—Meni je, ustvari, autoelektrika osnovna delatnost, a sporedna je proizvodnja i prodaja auto delova. Radimo i sa proizvodacima akumulatora, prodajemo i servisiramo njihove akumulatore, zastupnici smo nekoliko vrsnih proizvodaca sa kojima imamo izvanrednu saradnju. Što se radionice tice nastojimo da pratimo savremenu tehnologiju, da prodajemo savremene proizvode. Kada je u pitanju sama auto elektrika, naprimer alternatori, alnaseri, prateci delovi za sve vrste vozila, i putnickih i teretnih, mislim da držimo primat u okruženju, u stanju smo da obavimo svakakvu dijagnostiku i popravku. Uspevamo da obezbedimo sve vrste delova kako za vozila novije proizvodnje tako i za one iz takozvanih deficitarnih serija.

Ne odustaju od kvaliteta

Proizvodaci nameštaja su i na Sajmu u Požarevcu bili u žiži interesovanja. Svojim kvalitetom, elegantnim ali i modernim linijama posebno su plenili komadi nameštaja iz radionice “Dralonija”. I sam predsednik Privredne komore Srbije na štandu ovog izlagaca primetio je da je u pitanju vrhunac kvaliteta. A šta na to kaže vlasnik ove firme Draško Stojicevic:

—Predsednik Komore Srbije je malopre ovde rekao da je zadovoljan što može da vidi nešto cega nema na drugom mestu. Ovi koji proizvode jeftin nameštaj, nameštaj od iverice, dolazili su i gledali kako to mi radimo. Oni i dalje ne lakiraju ništa, a umetnost u nameštaju je upravo ta završna obrada. Mi smo tehnologiju savladali u svim stilovima za vrh proizvodaca, medutim potrebno je dodati malo tehnika da bi mnoge komade radili u serijama obzirom da zadnjih nekoliko godina dosta razmišljamo i o takozvanim srednjim kupcima kojih je najviše. Drvo, medutim ostaje naša osnovna sirovina, mi ne umemo da obradimo ivericu.

PREDUZETNICI - PROFESIONALCI

Dr Stojan Jevtic, predsednik Privredne komore Srbije:

Nakon obilaska svih štandova na Sajmu, Stojan Jevtic nije krio zadovoljstvo onim što je u požarevackoj Hali sportova video. Na pitanje novinara koliko ovakvi sajmovi pomažu razvoju privrede i u kojoj meri Privredna komora Srbije ucestvuje u njihovoj organizaciji predsednik je odgovorio:

—Privredna komora je neprestano u tim tokovima, na neki nacin je inicijator i suorganizator ovih velikih sajmova koji se na podrucju skoro svih regionalnih privrednih komora održavaju. Ovo je drugi Sajam u Požarevcu i mislim da je vrlo znacajno napredovao, da je veliki broj izlagaca, da su izvanredni programi i ono što me posebno raduje je to da su ovi

privrednici-profesionalci, ljudi koji imaju mnogo ideja, koji se mnogo bore za podizanje kvaliteta. A taj kvalitet je upravo preduslov i osnova za osvajanje i našeg ali i inostranog tržišta. Ova naša privreda koju još uvek nazivamo malom ustvari nije mala, ona ucestvuje u stvaranju bruto domaceg proizvoda sa 11 posto a isto toliko i u izvozu. Mi u Komori se zalažemo da to ucešce bude i vece kako bismo maksimalno pomogli rešavanju probleme nezaposlenosti i izvoza. Ova naša mala privreda i srednja preduzeca mogu tome mnogo da doprinesu.

ZADIVLJENI ODZIVOM IZLAGACA

Sladana Jovanovic, predstavnik delegacije Privredne komore Leskovca:

Na poziv da ucestvuju na Sajmu s posebnim zadovoljstvom odazvali su se i iz Privredne komore Leskovca. Delegaciju leskovackih izlagaca zastupala je Sladana Jovanovic.

—Ovde je prisutno desetak naših preduzetnika, to su “Strela” koja proizvodi leskovacki ajvar i leskovacku ljutenicu, zatim Samostalna zanatska radnja “Nikolic” sa decjim programom krevetica i ostalih proizvoda iz decjeg programa, na štandu je i “Nutriko” koji proizvodi hranu za domace životinje, onda “Mladost”, industrija gradevinskog materijala, pa “Binteks” sa mrežicama za mesnu industriju, Bane komerc sa plasticnim džakovima za pakovanje poljoprivrednih proizvoda, malo veci proizvodaci kao što su Bi voda Akva heba... Ucestvovali smo na sajmovima u Pancevu, Sremskoj Mitrovici, Knjaževcu i moram da priznam da je ovde odziv najveci i mislim da ce ovi susreti preduzetnika iz cele Srbije i te kako doprineti boljoj i plodonosnijoj saradnji naših privrednika i malih preduzetnika.

SRBIJA U POŽAREVCU

Dušan Vujicic, predsednik Opštine Požarevac:

—Veoma sam zadovoljan organizacijom ovogodišnjeg Sajma, Regionalna privredna komora u Požarevcu na celu sa predsednicom Milicom Mitkovic i u saradnji sa ostalim ucesnicima, uspela je da požarevacku Sportsku halu pretvori u pravo Sajmište u vreme održavanja LJubicevskih konjickih igara. Ovo nije Sajam reda radi, vec s namerom da se mnogo toga cime Srbija raspolaže pokaže u ova dva dana. Svoju proizvodnju pokazali su ne samo privrednici i preduzetnika iz Požarevca, vec iz cele Srbije. Obilazeci štandove stekao sam utisak da naši privrednici imaju ideje, da se trude da rade raznovrsne poslove i da im je cilj da u te poslove uvuku još više ljudi odnosno da zaposle nove radnike, a to je velika stvar. Meni ovakvi sajmovi nagoveštavaju prosperitet.

TURISTICKA PONUDA U PRVOM PLANU

NA ŠTANDU RUMUNA

Da ce Sajam preduzetnika u Požarevcu vremenom prerasti granice Srbije najavili su ove godine Rumuni koji su “pod kapom” Privredne komore Rešice koja pokriva podrucje Karaš-Severina u prvom redu promovisali svoju turisticku ponudu. Predsednik Komore Petru Buci, uz pomoc prevodioca rekao nam je:

—Dolazimo sa jedne prezentacije u Zrenjaninu i mogu vam reci da je ovaj Sajam u Požarevcu mnogo bogatiji i raznovrsniji, nudi se sve i svašta pocev od hrane. Ja nisam znao da ste vi ovako razvijeni, tek sada sam to uvideo. Svakako se možete uporediti sa Temišvarom, ne sa našom županijom, ne sa Rešicom i Karaš Severinom. Što se tice naše ponude ona je izrazito turisticka, mi želimo da razvijamo turizam, želimo da predstavimo našu županiju jer mislimo da nismo dovoljno poznati ovde. Obaveštavam vas da je naš turisticki potencijal ogroman, da imamo cuvene banje. Pored toga duga nam je tradicija u proizvodnji motora i mašina, imamo opremu za hidroenergetiku i autobuse, kod nas je razvijena drvna industrija i ovde predstavljamo nekoliko fabrika nameštaja. Naredne godine doci cemo sa preduzetnicima koji bi našli zajednicki interes sa vašim preduzetnicima, odnosno sa proizvodacima iz citavog okruga.

S.E.

NA SASTANKU PREDUZETNIKA, PREDSTAVNIKA KOMORA, BANAKA I OSIGURAVAJUCIH KOMPANIJA

KAKO POMOCI PREDUZETNICIMA?

Po otvaranju Sajma i razgledanju štandova, u zgradi opštinskog zdanja u Požarevcu, održan je plenarni sastanak kome su pored zainteresovanih preduzetnika prisustvovali i predstavnici komora, Službe zapošljavanja, banaka i osiguravajucih kompanija koje svojom poslovnom politikom pospešuju razvoj privrede, malih i srednjih preduzeca. Sastanak je otvorila Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore u Požarevcu.

Prva tema sastanka bila je :Pretpristupni fondovi Evropske unije o cemu je govorila dr Radmila Milivojevic, potpredsednica Privredne komore Srbije. Ona je prisutnima prezentirala osnovne informacije i mogucnosti sa ciljem da krenu razmišljanja o tome kako na najbolji nacin iskoristiti fondove EU u ovoj fazi pridruživanja a pogotovo onog momenta kada Srbija dobije status kandidata.

—Naše je verovanje da ce se neki teški dosijei politickog karaktera vezani za proces evropskih integracija uskoro zatvoriti, a onda cemo se fokusirati na osnovno pitanje društveno-ekonomskog razvoja Srbije odnosno na formiranje Srbije na nacin da ona može da postane ravnopravan clan porodice EU, rekla je potpredsednica Komore i najavila mogucnost da se u komorskom sistemu Srbije ide na edukaciju eksperata kako bi se stvorio tip usluga u komorama odnosno centri za razvoj i upravljanje projektima koji ce, ne samo omoguciti komorama da se pojave kao kreatori projekata u saradnji sa lokalnom samoupravom vec i pružiti pomoc privrednicima u smislu sagledavanja mogucnosti raspoloživih fondova EU kod kojih bi oni kandidovali svoje projekte.

U nastavku sastanka o uslovima kreditiranja i osiguranja privrednika, kao i drugim oblicima pomoci preduzetnicima u cilju pospešivanja njihove proizvodnje i razvoja govorili su predstavnici Pro kredit banke, Agro banke, Delta Ðenerali osiguranje, DDOR Novi Sad i Nacionalne službe zapošljavanja - Poslovnog centra u Požarevcu.

S.E.

DRUGI SAJAM PREDUZETNIŠTVA U POŽAREVCU

VIŠE KAPITALA U PREDUZETNIŠTVO

U dane vikenda Regionalna privredna komora Požarevac organizovala je drugi Sajam preduzetništva koji je okupio preko sto preduzetnika, skoro dvostruko više nego prethodni. Osim izlagaca sa našeg okruga izlagali su i privrednici Regionalne privredne komore Leskovac i Pancevo, a medunarodnu dimenziju Sajmu dalo je prisustvo Komore Rešice iz Rumunije.

Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac rekla je da su ucesnici koji su svoje štandove postavili u Hali sportova, gde je održana sajamska manifestacija, jedan deo privrednih potencijala regiona.

- Predstavljaju se preduzetnici, mala i srednja preduzeca, koja svakim danom sve više jacaju, ali se stvaraju i nova, sa novim vrstama proizvodnje i proizvoda. Osim naših privrednika sa nama su i privrednici drugih regiona, koje su organizovale regionalne komore iz Leskovca, Panceva, Sremske Mitrovice, koji su došli da bi se upoznali, razmenili iskustva, uspostavili poslovne kontakte i ostvarili saradnju, rekla je Mitkovic, izrazivši posebno zadovoljstvo prisustvom predstavnika Komore Rešica iz Rumunije, koji su predstavili svoje firme, a sajam iskoristili kao priliku za uspostavljanje novih kontakata sa preduzetnicima van granica svoje zemlje. Predsednica Privredne komore Požarevac naglasila je želju da se ova privredna manifestacija koja se odvija u sklopu 44. LJubicevskih konjickih igara , širi, razvija i raste , da postane tradicija, kao što su to i LJubicevske igre, te da Region bude prepoznatljiv i po ovoj privrednoj manifestaciji.

Sajam preduzetništva zvanicno je otvorio predsednik Privredne komore Srbije dr Stojan Jevtic koji je izrazio zadovoljstvo zbog postojanja ovakvog sajma u Požarevcu jer se, kako je rekao, time podstice preduzetništvo i pokazuje šta može taj deo privrede.

-U Srbiji preduzetništvo ucestvuje u stvaranju bruto domaceg proizvoda sa 11% , a isti procenat ima u izvozu. To nije malo, vec je veoma znacajan doprinos našoj privredi i društvu. Možemo biti ponosni na ono što je izloženo na Sajmu i mislim da ce država shvatiti da je ovo velika šansa naše privrede, rekao je predsednik Privredne komore Srbije.

SAJAM PROFESIONALNO ORGANIZOVAN I DOBRO POSECEN

Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic, koji je sa saradnicima, obišao Sajam pohvalio je Privrednu komoru, kao dobrog organizatora i domacina i bio iznenaden velikom posetom, obzirom na to da je subota bila prvi dan takmicenja u okviru LJubi-cevskih konjickih igara. Vujicic je istakao da je Sajam profesionalno organizovan, te da je u razgovoru sa izlagacima došao do zakljucka da je napredovao u odnosu na prethodni.

Identicna je i ocena ovogodišnjih izlagaca koji su ucestvovali u , kako kažu, veoma uspešnim, bilateralnim razgovorima.

Veliki broj štandova bio je interesantan i “za oko” a bogatu sajamsku ponudu pokušacemo da predstavimo na nekoliko primera.

Autocentar NR, ovlašceni Volksnjagen diler predstavio se privrednim i putnickim programom, ciji je deo bio izložen u otvorenom delu Sajma. Najviše pažnje izazvao je Eos, Volksnjagenov kabrio model za 2006. godinu. Rec je o automobilu za mladu populaciju, koga, kao i druge Volksnjagen modele, nakon sajma, svi zainteresovani mogu da se testiraju u Autocentru NR u Požarevcu, rekla nam je Otilija Radojcic, direktor prodaje u Autocentru.

Deo sajamskog prostora zauzeo je i “Markop” , koji se bavi prodajom novih i polovnih vozila iz programa Mercedes benz i Craisller jeep. U “Markopu” se mogu kupiti i originalni rezervni delovi iz programa Dajmler Craisller i kvalitetna ulja i maziva, a na sajmu su predstavili i ponudu guma Mishelin, Continental , Dunlop i Sava. Dejan Milivojevic, upravnik servisa istakao je i uvoz polovnih specijalnih vozila marke Mercedes benz sa Euro 3 motorima, vozila za odnošenje smeca, cišcenje kanalizacije sa pumpama visokog pritiska, autodizalice…

PD “Pit komerc - Panefino”, koje se dvanaest godina bavi proizvodnjom raznih vrsta hleba i peciva, grisina, keksa i drugih konditorskih proizvoda. po drugi put se pojavilo na Sajmu izloživši dobro poznat asortiman , ali i kolace i zamrznuta lisnata testa sa raznim punjenjima, kao nove proizvode.

Privatno preduzece “Tec elektronik” koje posluje od 1985. godine a bavi se prodajom fiskalnih kasa, fiskalnih štapaca i kompletne opreme te vrste, na štandu je izložilo svoju najnoviju ponudu - navigacione sisteme. Tokom trajanja sajma svi uredaji mogli su se kupiti uz 10% popusta.

“Grof MBM” iz Petrovca na Mlavi ove godine pojavio se na požarevackom Sajmu , a ova firma redovan je izlagac na sajmovima u Novom Sadu i Nišu . “Grof” je izložio nov asortiman lovackog i sportskog oružja, kao o pratecu opremu za lov.

SZR “Elsol” iz Požarevca bavi proizvodnjem projektovanjem i montažom solarnih sistema. Postoji 15 godina a može se pohvaliti sa preko stotinu instalacija. Kolektori “Elsola” funkcionišu na crnogorskom primorju, Zlatiboru i gradovima širom zemlje ,a jedan deo izvezen je u Italiju i Švedsku. Na sajmu je akcenat stavljen na isplativost solarnih sistema koja je za kucne instalacije od dve do tri godine, a za vece sisteme do godinu dana.

I banke na Sajmu

Poseban deo sajma , zauzele su ponude banaka ciji se broj na našem tržištu povecava iz dana u dan. Reklamiranjem aktuelnih kampanja , nudenjem povoljnijih kamatnih stopa i pojednostavljenih procedura , banke su i na Sajmu privukle pažnju posetilaca.

Medu njima je Komercijalna banka. Sladana Popovic, direktorka požarevacke filijale Komercijalne banke pohvalila je Komercijalnu kao najvecu domacu banku, poznatu kao lidera u štednji.

- Sa 250 ekspozitura u Srbiji imamo najvecu bankarsku mrežu , a posedujemo filijale u Crnoj Gori i Republici Srpskoj , dok se uskoro ocekuje i otvaranje filijala u Makedoniji. Radimo sa stanovništvom i privredom, a klijent banke postaje se vrlo lako, naglasila je.

Na sajmu preduzetništva Komercijalna banka koju, kako kažu zaposleni, najbolje oslikava slogan “ Sa nama je lakše” reklamirala je i aktuelne preduzetnicke kredite, sa povoljnim kamatnim stopama i velikim brojem rata. Efektivna kamatna stopa kod ove vrste kratkorocnih kredita na godinu dana je oko 15% na godišnjem nivou, dok je kod dugorocnih za tri procenta niža.

Agrobanka sa tradicijom dugom 75 godina, jedna je najstarijih banaka, osnovana još u Kraljevini Jugoslaviji, kao agrarna privilegovana banka. Na štandu ove banke zatekli smo direktorku filijale u Velikom Gradištu Vukicu Živkovic koja nam je rekla da se i dan danas cuvaju akcije te banke. Nastavljajuci tradiciju Agrobanka je nastavila emisiju akcija.

- Imali smo cetiri emisije, vrlo uspešne, i svrstani smo u petanest najatraktivnijih akcija na berzi. Sa tim emisijama uspeli smo da povecamo akcijski kapital za više od deset puta. Akcijski kapital Agrobanke je trenutno dvesta miliona evra .Imamo 5200 uglavnom malih akcionara , 70 hiljada klijenata, 170 hiljada štediša sa 120 milione evra orocene devizne štednje. To smo uspeli zahvaljujuci stimulativnim kamatnim stopama, koje se krecu od pet do sedam posto na godišnjem nivou . Visoka kamata nudi se na dinarski orocenu štednju koja na godišnjem nivou doseže 19,5%, Banka sem toga nudi i najrazlicitije vrste kredita, o kojima je takode bilo reci tokom prezentaciji ponude Agrobanke.

Na tržištu Srbije Piraeus banka pojavila se pre dve godine, a svoju ponudu predstavila je na 2.Sajmu preduzetništva u Požarevcu. Ova banka u Grckoj važi za banku malih i srednjih preduzeca, te je ta iskustva prenela je i prilagodila srpskom tržištu, kaže Ivan Perišic, iz sektora prodaje Piraeus banke u Beogradu. Aktuelni su Aktiv biz krediti, zamišljeni kao kreditiranje preduzetnika do 200 hiljada evra i vecih pravnih lica, koje banka kreditira iznosom do 700 hiljada evra. Direktor Filijale Požarevac Gordana Atanackovic izrazila je posebno zadovoljstvo time što su štand Piraeus banke posetili mnogi klijenti banke, a za usluge se interesovali i oni koji to još nisu.

Rame uz rame sa bankama predstavila su se i osiguravajuca društva.

Kompanija “Dunav osiguranje” prisutna u svim delovima Srbije deo svoje ponude od preko osamdeset proizvoda, takode je predstavila na Sajmu preduzetništva. Donedavno je bila aktuelna kampanja osiguranja poljoprivrede a za jesen u “Dunav osiguranju” najavljuju nove akcije.

U osiguravajucem društvu “DDOR Novi Sad” koje se bavi se svim vrstama osiguranja, ali u kome je akcenat stavljen na životno osiguranje, rekli su nam da ocekuju da sa Sajma odu sa novim ugovorima, što je naravno, bila želja svih izlagaca. Koliko su u tome uspeli pokazace 3. Sajam preduzetništva.

T.R.S.

U PETROVCU ODRŽANA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE

BUDŽET- IZRAZ POTREBA GRAÐANA

Prvo zasedanje Skupštine opštine Petrovac, posle letnje pauze, održano je prošlog petka u Petrovcu. Na dnevnom redu 20 sednice opštinskog parlamenta našlo se devet tacaka dnevnog reda.

Izmedu ostalog, odbornici su usvojili rebalans Opštinskog budžeta za 2007. godinu, gde je došlo do preraspodele sredstava unutar budžetskih prihoda i rashoda. Uvodne napomene dao je predsednik opštine Radiša Dragojevic, koji je tom prilikom rekao:

„ Mi po prvi put ove godine vršimo rebalans budžeta, verovatno cemo do kraja godine to uciniti još jednom, druge opštine iz okruženja su to vec uradile, i mi smo danas u obavezi da odedene korekcije izvršimo, ali u okviru onog što je vec planirano za ovu godinu, što znaci da ne povecavamo ni prihode ni rashode. Ja sam optimist i verujem da cemo sledeci rebalas da vršimo zato što ce doci do povecanja prihoda. Ovo danas potvrduje da smo budžet dosta realno planirali u celini, i sa dvadesetim avgustom imamo realizaciju budžeta od 60 odsto, što znaci da je u osam meseci ostvaren budžet za 90 odsto.

U prihodnoj strani su manje korekcije, osim pozicije naknade za korišcenje gradevinskog zemljišta, gde smo plan od 10 miliona vec ispunili i sada je povecan na 15 miliona. Smanjeni su prihodi sa transfera iz drugih nivoa vlasti u korist opštine, jer se investicije iz NIP-a direktno finasiraju iz republike i ne idu preko opštinskih budžeta.

Kada se radi o rashodnoj strani ozbiljnije korekcije su u finansiranju Turisticke organizacije, informativno izdavacke delatnosti, finansiranja manifestacija i stipendiranja studenata”.

Na predlog rebalansa primedbe je izneo Gradimir Ivankic odbornik Demokratske stranke koji je rekao: „ Po ko zna koji put dolazimo do neverovatne cinjenice da je budžet probijen na devet pozicija. Drugim recima, ako hocete da se ne poštuje budžet onda hajde da donesemo odluku da donesemo otvoren budžet i da ga usvojimo na kraju godine. Ukoliko je usvojen pocetkom godine, onda vas molim da se pridržavate tih stavki koje su predložene. Devet pozicija uopšte nije malo, pri cemu su neke probijene i deset puta. Ne ulazim da li je realno planirano ili nije, ali zato postoji budžetska rezerva koja služi za to. Koliko vidim i ona je probijena.

Ono što je izuzetno znacajno za naredni period, a to je finasiranje stavke „projektne dokumentacije”. Ta stavka treba da bude sve veca i veca, a ona se smanjila sa 4,5 na 2,5 miliona dinara, a da do sada ima realizaciju od samo 250.000 dinara. Ove godine se prave planovi za nerednu godinu. NIP nece da traje vecito i mi moramo da uhvatimo taj voz. Ako nemamo projekte, ne možemo da konkurišemo jer nemamo cime. Insistiracu da vidimo ko je to stopirao i zašto se ne rade projekti.

Drugo, dolazi do smanjenja sredstava i na poziciji Agrarni budžet sa milion i po na milion dinara, što je malo nelogicno jer smo mi poljoprivredna opština i ta sredstva moraju biti veca i da se realizuju”.

Odgovarajuci na primedbe odbornika, Radiša Dragojevic je istakao da projekata ima i da se vecina finansira sa pozicija mesnih zajednica, a to se posebno odnosi na putnu infrastrukturu. Za sredsta NIP-a uradeni su projekti za putne pravce Petrovac - Dobrnje - Viteževo, Starcevo - Dubocka, kroz Kamenovo i most na Mlavi, za nekoliko škola i vodosnabdevanje. Slaže se da treba više raditi na projektima i to ce se ciniti.

Što se tice poljoprivrede, predsednik Dragojevic je napomenuo da postoje stavke Agrarni fond i Agrarni budžet. Iz Agrarnog budžeta finasiran je samo rad protivgradnih strelaca i u ovoj godini ta sredstava su dovoljna za te namene. Nesporno je da u poljoprivredu treba više ulagati, ali Agrarni fond ima i druge izvore prihoda koje mora realizovati.

Posle diskusije odbornici su velikom vecinom glasova usvojili predložen rebalan budžeta.

U nastavku sednice prihvacen je Izveštaj o radu i Program rada decijeg vrtica „Galeb”, mada su pojedina pitanja izazvala interesovanje odbornika, naracito oko prijema dece sa sela u sedište vrtica i oko korišcenja prostorija po mesnim zajednicama. Zatim su prihvacene izmene i dopune Odluke o odredivanju naziva neobeleženih i novoformiranih ulica, ovog puta u jednom broju sela. Prihvacene su i manje izmene u Odlukama o komunalnim taksama i gradevinskom zemljištu.

Izvršena je kategorizacija putnih pravaca i status opštinskih puteva dobili su pravci : Ranovac - Manastirica, Tabanovac - Covdin, Starcevo - Ranovac, Starcevo - Manastirica i Orljevo - Kocetin.

Doneta je Odluka o proglašenju suše za elementarnu nepogodu na teritoriji opštine Petrovac, jer šteta nastala od nje prelazi iznos od 10 odsto nacionalnog dohodka ostvarenog na teritoriji opštine Petrovac u 2006. godini.

U delu sednice posvecene kadrovskim pitanjima, za direktora KJP „Izvor” ponovo je izabran Milenko Vicentijevic, a za direktora Centra za socijalni rad za opštine Petrovac i žagubica, Dušica Mitic. Takode izvršena je i dopuna i zamena jednog broja clanova Upravnih odbora u javnim preduzecima i ustanovama.

Po završetku sednice Miletic Mihajlovic predsednik Skupštine opštine Petrovac je okupljenim novinarima, izmedu ostalog rekao: „ U celini uzev imali smo jednu sednicu koja je tekla uobicajnim nacinom sa diskusijom svih prisutnih predstavnika odbornickih klubova, mislim da je rad bio konstruktivan, sve je proteklo u najboljem redu, što govori o jednoj politickoj stabilnosti u opštini Petrovac i ide u prilog optimizmu da cemo sve programe, predvidene u lokalnoj samoupravi ostvariti do kraja godine”.

D.Ilic

KROZ OPŠTINU PETROVAC

U RANOVCU OTVORENA APOTEKARSKA STANICA

U mesnoj zajednici Ranovac, pri zdravstvenoj ambulanti, u ponedeljak 27. avgusta, posle višegodišnje pauze ponovo je otvorena apotekarska stanica koja ce u septembru raditi cetiri dana, a od oktobra tri radna dana. Apoteku je otvorio Radiša Dragojevic, predsednik opštine, uz prisustvo Nebojše Jorgovanovica, direktora Apotekarske ustanove Požarevac. Medu zvanicama su bili i Zorica Stojiljkovic Stolica, direktor Zdravstvenog centra Petrovac, predstavnici mesne zajednice i drugi gosti. U finansiranju adaptacije prostora ucestvovala je mesna zajednica sa 150.000 dinara, a Apotekarska ustanova je obezbedila nameštaj i opremu. Direktor Zdravstvenog centra Zorica Sojiljkovic Stolica je najavila skori pocetak i rada ginekološke ambulante u Ranovcu, a iz Apotekarske ustanove otvaranje još jednog broja apoteka.

Uspešan nastup u Novom Sadu

U organizaciji Americke fondacije za razvoj u Novom Sadu je održan Etno festival na kome su ucestvovali i predstavnici petrovacke opštine. Kako je izjavila Žana Milenkovic iz Udruženja za razvoj opštine Petrovac, festivalu su prisustvovali clanovi kulturno umetnickih društava iz Ranovca, Velikog Laola i Dubocke, a predstavnici mesne zajednice Stamnica prezentovali su zdravu hranu pod nazivom „Etno rukotvorine”.

Izložba „Iz mog ugla”

U Petrovcu je u bašti kafea „Man”, održana druga izložba radova u digitalnoj formi pod nazivom „Iz mog ugla”. Izložbu je i ovog puta organizovalo Udruženje za razvoj opštine Petrovac u cilju jacanja kulturne ponude grada. U kategoriji pojedinacnih digitalnih fotografija nagradeni su Milan Petrovic, Leon Dragojevic, Aleksandar Filipovic, Aleksandar Jankovic, Igor Ilijevski.U kategoriji kolekcija nagradeni su Rajko Vukosavljevic, Dejan Miletic i Dragan Blagojevic.

JKP “KOMUNALNE SLUŽBE” POŽAREVAC- RADNA JEDINICA KOSTOLAC

OBNAVLJA SE VOZNI PARK

Radnici kostolacke radne jedinice Javnog komunalnog preduzece “Komunalne službe” Požarevac tokom leta imali su pojacanu aktivnost, što zbog manifestacija koje se leti održavaju na otvorenim prostorima, što zbog cinjenice da je kostolacka plaža “Topoljar” jedno od omiljenih mesta za letnje osveženje žitelja cele Opštine.

- Zbog velike posete otpad smo iznosili gotovo svakodnevno, i kamionom i traktorom. Nismo se držali rasporeda vec smo smeca iznosili prema potrebama, Na zahtev Nautickog društva odnosili smo i travu koju su njihove ekipe sakupljale sa površine vode, kako bi kupacima omogucili prijatniji boravak na plaži, kaže Slavica Pavlin Rokvic, upravnica RJ Kostolac.

Leto, koje su pratili cesti talasi visokih temperature bilo bi u gradu mnogo teže podnošljivo da nije bilo pranja ulica. Jedna cisterna iz Požarevca locirana je u Kostolcu, a grad, tehnickom vodom kojom se komunalno snabdeva iz Termoelektrane “Kostolac A”, prema ustaljenom rasporedu. U vreme velikih vrucina zalivane su i zelene površine u centru grada, Jadranskoj, ulici Stevana Nemanje i Bože Dimitrijevica, gde se nalaze mlade sadnice, koje teško da bi, bez ovog tretmana, preživele preko 40 u hladu.

Gradska slava, Sveti Prokopije podrazumevala je detaljnije uredenje grada u smislu održavanja zelenih površina, cistoce ulica, kao i dodatne radove kod Crkve i na plaži, gde je organizovan moto skup. Komunalci su više radili i tokom obeležavanja Dana rudara kada je uredivano spomen obeležje u Starom Kostolcu, na ulazu u jamu, i plaža gde su se odvijala sportska takmicenja. U ranim jutarnjim satima, cak i pre duvackog orkestra koji je razbudio Kostolcane, 6. avgusta izvršeno je detaljno pranje grada.

NOVIM KAMIONOM LAKŠE ODRŽAVANJE GRADA

Kada je rec o higijeni, novina je prošlonedeljni dolazak deset novih konterjnera, koje je finansirala Opština, a koji su rasporedeni po gradskom centru. Direktor Komunalnih službi Saša Valjarevic u prethodnom broju našeg lista najavio je i dolazak u Kostolac, novog kamiona za iznošenje smeca. Valjarevic je istakao da je novo vozilo namenjeno iznošenju smeca iz samog centra Kostolca, jer je prošle godine obavljena revitalizacija jednog traktora koji ce raditi u selima, a koji se sada koristi u užim ulicama, te da ce veliki kamion smecar biti korišcen u narednom periodu i za odvoženje smeca ka Smederevu kada profunkcioniše regionalna deponija.

Kostolac ce vozni park obnoviti i jednim vozilom marke “jugo” koje bi trebalo da bude isporuceno danas, a koje ce se koristiti za obilazak terena, jer ova radna jedinica do sada nije posedovala vozilo za službene svrhe.

Divlje deponije pod nadzorom

U toku je odredivanje lokacija i postavljanje video nadzora na mestima gde se iznova obnavljaju divlje deponije koje Komunalno u velikim akcijama cišcenja grada svake godine uklanja. Dva najkriticnija mesta su kod plaže i groblja . I te divlje deponije uskoro ce ponovo biti ocišcene jer u JKP vec od septembra planiraju nastavak prolecne akcije “Za lepši i cistiji grad” .

Kada je rec o najavama, uskoro se ocekuje realizacija proširenja novog dela groblja sa kojim ce se uci u zimsku sezonu . Kapacitet parcela koje ce se na tom delu nalaziti zadovoljice gradske potreba za narednih 5-7 godina.

Na zelenoj pijaci, kojom takode upravljaju “Komunalne službe” pocela je zamena oluka u delu gde su stari dotrajali, kao i farbanje stubova koji nose “krovnu” konstrukciju nad istim delom pijace. Postoji mogucnost da u narednoj sezoni prodaja bude osavremenjena jednim brojem rashladnih vitrina za cuvanje lako kvarljivih namirnica, kao što je uradeno na požarevackoj pijaci “Krug”.

GMZ KOSTOLAC

NEMA PARA ZA SVE PROGRAME

- Nemamo bitan uticaj na kvalitet izvedenih radova. To ce, u smislu nadzora, morati da se promeni, kaže Grubetic i naglašava da status Kostolca, kao Gradske mesne zajednice, mora da bude drugaciji.

Zahtevi GMZ Kostolac koje svake godine Savet ove Mesne zajednice upucuje Direkciji dostižu i do 100 miliona dinara. Kada se uzme u obzir da je ove godine, za radove koji se finansiraju iz budžeta, preko JP “Direkcija za izgradnju”, dobijen 21 milion jasno je da ce ova MZ morati da “ostane kratkih rukava” za mnoge radove, a kostolacki celnici imati dodatne muke oko odredivanje prioriteta.

- Ove godine novac je dobijen za nekoliko pozicija: javnu rasvetu,uredenje prostora i asfaltiranje. Radovi na prvoj pomenutoj stavki su 100% realizovani tj. uradena je rasveta za Partizansku, Trudbenicku, Drvarsku i Romanijsku ulicu , kao i projekat osvetljenja pet navecih raskrsnica. Sve ovo koštalo je oko tri miliona dinara, kaže Dragan Grubetic -Kepa, predsednik Odbora za pracenje radova koji se finansiraju iz budžeta a sprovode preko Direkcije za izgradnju Opštine Požarevac.

Kada je rec o uredenju prostora, postoji projekat za Rudarsku ulicu u kojoj se nalazi “cuveni” tržni centar, a njegova realizacija ocekuje se ovih dana. Projekat obuhvata nov parking, prostor za igru, kao i oplemenjivanje zelenilom. Kod kompleksa “Crne udovice” postavljena je cesma, nekoliko klupa i korpi za otpadke. Naselje Kanal dobilo je novo igralište malih sportova i deo za najmlade sa ljuljaškama i klackalicama. Grubetic najavljuje i pocetak radova na izgradnji Parohijskog doma, koji ce koštati oko pet miliona dinara, ali ce ova investicija zbog svog obima biti podeljena u nekoliko faza.

- Kada je rec o asfaltiranju uradene su Drvarska i Sarajevska, a obezbedena je projektna dokumentacija za Dositejevu, Nušicevu i NJegoševu, dok za asfaltiranje Užicke projekat vec postoji. Trotoari su uradeni u ulici Saveza Boraca, Rudarskoj i Partizanskoj a tokom naredne godine ocekuje se veliki posao na asfaltiranju, oko 600 metara dugacke, Kozaracke ulice.

Završen je i projekat elektroinstalacije i rekonstrukcije Didinog naselja. Ova investicija iznosice oko 6-7 miliona dinara a u GMZ planiraju da tim projektom konkurišu za sredstva iz NIP-a.

Ove godine Kostolac je ostao uskracen za radove na kanalizaciji i vodovodu koji bi se finansirali iz budžeta, ali je novcem iz Fonda za razvoj uradena druga faza kanalizacione mreže u naselju Kanal.

PREUREÐENA POŠTA

Novo radno vreme

Tokom leta detaljno je preuredena pošta u Kostolcu. Pošta je najpre zamenom stolarije “našminkana” spolja, zatim okrecen radni prostor, zamenjena i farbana stolarija, dok se trenutno radi na renoviranju šalterskog dela. Novo je i krace radno vreme, tj. kostolacka pošta otvorena je radnim danima do 16 sati.

FELJTON

TOPONIMI “STARCI “

Prepoznatljivog je naziva u narodu, ali u blizini manastirskog kompleksa Rukumija nosi i misticnost nastanka naziva. Nalazi se na severnoj strani od manastira i hrastove šume Gaj-granici. Kompleks je površine preko 20 ha, nekada vinogradi, danas zapušteno i delimicno uništeno zbog prelaska bagera sa kopa Drmno na Klenovnik, Cirikovac i obratno. Sa istocne strane Staraca je Selište, sa severne drmski i klenovnicki atar vinograda-nekada, kao i kolski put Drmno-Klenovnik .Sa zapadne strane takode klenovnicki atar i deo toponima Galija. Prostran je po sredini istocne kosine Sopotskog brda, sever-jug iznad Selišta, Kaluderskog brda i Gucica.

O manastiru Rukumiji - nije nam poznata uloga ovog manastira Lazarevog doba, ali ako usvojimo tezu da ime manastira dolazi od grcke reci “Gerokomija “, što znaci bolnica za stare, onda je moguce, bar pretpostaviti da je manastir u najranijoj svojoj prošlosti, možda služio kao dom, prihvatilište ili bolnica za stare.

Kako su pak ovim imenom -”Starci “u srednjem veku nazivani stari monasi, kaluderi, to je opet moguce pretpostaviri da je Rukumija, u davnoj prošlosti, jednostavno bila - bolnica za stare i iznemogle, monahe, kaludere. Ova pretpostavka je utoliko opravdanija kada se zna, na primer za manastire u mlavskom Ždrelu da su imali u doba Despota Visokog, naslednika Lazarevog na srpskom prestolu i po 300-400 kaludera!... I još nešto, slicne ustanove ni manastiri sa ulogom monaškog lecilišta i bolnica u starom Branicevu nemamo!....Zašto to ne bi bila Rukumija (grcki -gerokomija)? U prilogu traganja za nastankom naziva Starci ,treba napomenuti i jedan toponim u delu drmskog atara ,par stotina metara sa severozapadne strane Staraca .To je toponim Leštar. Nalazi se na vencu Sopotskog brda na kolskom putu koji se pruža od Ramskog puta do St.Kostolca .Udaljen oko 1000 metara puta Drmno -Klenovnik ,na najvišoj koti(200)metara.Od Gaja pa preko sredine Staraca ,sece put Drmno-Klenovnik pa do Leštara postoji i danas degradiran kolski put. Put je u novije vreme, do polovine sedamdesetih prošlog veka, služio za prilaze vinogradarima radi njihove obrade. Na vencu izmedu puta Drmno-Klenovnik i Leštara gradnjom trase za prelaz bagera sa kopa Cirikovac na polje Klenovnik, prilikom rada gradevinskih mašina otkrivene su nekropole iz Rimskog perioda 3 ili 4 veka, koje se i danas mogu videti. Inace Leštar je u svom središtu imao i kultno drvo ,brest ,koji je bio zapis sela Drmna, sve do 60-ih godina 20 veka kada je istrulelo i panj izvaden.Nije više obnovljeno. U stara vremena u Leštaru su rasli najlepši divlji plodovi lešnika, gde su kaluderi iz Rukumije brali plodove i rese, pa su od njih pravili razne cajeve i stavljali u razna peciva kao mirodije ,pa se zato zove Leštar. Ne slucajno monahinja manastira Rukumije u svojoj publikaciji zapisa :”Leskove rese -Prvo dobro prokuvaju, procede i suše, pa se osušene mrve, melju i dodaju hlebnom testu.” Sva kazivanja o položaju toponima Starci mogu dati relevantne cinjenice za rešavanje misticnosti naziva i uloge manastira Rukumija.

Izvori

Medu toponimima koji okružuju manastir Rukumiju, ili su u manastirskom kompleksu, izvori lekovite i pijace vode.

Izvor Jerinac

Nalazi se sa istocne strane ispod manastira ,pored puta sa leve strane od Bradarca. Naziv Jerinac dobio je po supruzi Ðurda BrankoviCa, Jerini, rodene Kantakuzen, po kazivanju, za vreme gradnje grada Smedereva, Jerina je dolazila u ove krajeve, kada je vaden kamen iz Viminacijuma i grada Braniceva ,dolazila je i u manastir Rukumiju. Kad god je došla išla je na izvor i zahvatala vodu.Od tada narod prozva Jerinim izvor-Jerinac.

Izvor Reduša

Nalazi se sa istocne strane Gaja na padini blizu podnožja brda i blizini SeliŠta. Nazvan je Reduša po tome što su uvek bili redovi da se zahvati voda ,umije lice, ili oci, jer lecila je vid i druge bolesti.Ti redovi su uvek bili na mladu nedelju i blagoslovene praznike

Iz neobjavljene monografije “Selo Drmno Toponimi”, Slavoljub Stojadinovic

KOLEKTIV POLJOPRIVREDNE ŠKOLE IZ POŽAREVCA NA DEDINJU

USPOMENE ZA CEO ŽIVOT

Krajem avgusta, na kraju školske 2006/2007. godine clanovi Nastavnickog veca i zaposleni u Poljoprivrednoj školi sa domom ucenika iz Požarevca, na celu sa direktorom Vidojem Vukašinovicem, posetili su kompleks dvorova na Dedinju u Beogradu. U prelepom ambijentu Kraljevskog i Belog dvora i dvorskog parka, a u pratnji strucnog vodica, dva sata razgledanja ovih objekata, brzo je prošlo.

Uz oduševljenje arhitekturom, enterijerom i umetnickim delima i prelepm zelenilom koje krasi park, grupa je poslužena osvežavajucim napicima i slatkišima u jednoj od salona Dvora. Takode, direktor škole je domacinima urucio prigodan poklon sa školske ekonomije.

Kako je dan posete bio vrlo topao i sparan, ljubazni domacini su se potrudili da boravak u dvorskom kompleksu bude što prijatniji.

Mnogobrojne fotografije sa Dvora, udobna vožnja klimatizovanim “Litas”- autobusom i šetnja Beogradom vrelog avgustovskog dana ostace u prijatnom secanju svih zaposlenih iz Poljoprivredne škole Požarevac.

TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC – EKOLOGIJA

REKONSTRUKCIJA SISTEMA ZA TRANSPORT I ODLAGANJE PEPELA IZ TE KO "KOSTOLAC B"

Pepelište na Srednjem kostolackom ostrovu, po prvobitnoj zamisli, trebalo je da bude privremeno rešenje za odlaganje pepela i šljake iz Termoelektrane B, ali se to “privremeno” nešto odužilo, pa je sada, po svim projektima, predvideno da se odlaganje pepela (iz Termoelektrane B) na ovu destinaciju prekine do druge polovine 2008. godine. U protivnom, po recima direktora Direkcije za proizvodnju elektricne energije TE KO Kostolac, LJubiše Stevica, nece biti prostora za odlaganje pepela sa Termoelektrana A.

- Za Termoelektranu Kostolac B 2H350 MNJ uraden je idejni projekat rekonstrukcije sistema za transport i odlaganje pepela i šljake. Ova rekonstrukcija bi se sastojala od unutrašnjeg prikupljanja i pneumatskog transporta pepela do silosa za pepeo i hidraulicnog sakupljanja šljake i transporta šljake do silosa za šljaku, a potom hidraulicni transport pepela i šljake u odnosu 1:1 iz Termoelektrane do PO Cirikovac. Na osnovu tog idejnog projekta uraden je tender i raspisan medunarodni konkurs. Posao je dobila firma Dobersek Meler iz Nemacke. Ugovor je potpisan u oktobru 2006. godine. a radovi treba da se završe u septembu 2008. godine. Ukupna vrednost ugovora je 23,500 miliona evra iz kredita EBRD banke i domaceg dela, koji procenjujemo da ce biti oko 5 miliona evra (finansije iz sopstvenih sredstava EPS-a).

Posle ugovaranja pristupili smo izradi projekta i ona je u toku. Ocekujemo da glavni projekat sukcesivno pocne da pristiže u septembru i to za izgradnju silosa 2H3000 kubika za pepeo i dva silosa po 500 kubika za šljaku. Ti radovi treba da pocnu u septembu.

Da bismo poceli sa radovima treba da imamo odobrenje za gradnju, Ministarstva za infrastrukturu i mi smo podneli taj zahtev, sa potrebnom dokumentacijom. Idejne projekte revidovala je Republicka komisija, stavila je odredene primedbe i mi cemo te primedbe do 5.septembra otkloniti. Veoma je važno reci i to da se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu u krugu Termoelektrane, kao i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za pepelovod i deponiju u PO Cirikovacu razmatrali kao celina i ako smo postupili po primedbama za prvu studiju...

Poseban problem je dobiti odobrenje za izgradnju pepelovoda i deponije pepela i šljake u Cirikovcu, obzirom da Prostorni plan Kostolackog basena nije uraden, nije usvojen od državnih organa i da taj postupak traje veoma dugo. Prostorni plan radi Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije . Mi smo prošle nedelje imali sastanak u Republickioj agenciji za prostorno planiranje i dogovorili se o onome što je potrebno uraditi.

Pepeo i šljaku cemo transportovati u vidu guste hidromešavine, što je receno više puta, a takva hidromešavina, za razliku od dosadašnje ima znatno vecu specificnu gustinu i vetar je nece razvejavati, kao što razvejava ovu sadašnju. U okviru projekta deponije pepela i šljake koja ce se uraditi po evropskim standardima i normativima, predvidene su obimne mere zaštite uticaja na podzemne vode, koje ce podrazumevati jedan sloj vodonepropusne gline i specijalnu plasticnu foliju koja ce spreciti oticanje vode. Predvideno je dreniranje i prikupljanje otpadnih voda i ponovno vracanje u Termoelektranu, to je jedan zatvoreni kružni ciklus, tako da je sa stanovišta ekologije to znatno poboljšanje u odnosu na postojeci sistem. Ponavljam, razvejavanje pepela i šljake prakticno nece ni postojati - kaže Stevic i dodaje. -Postoje još neke prednosti ovakvog sistema za prikupljanje pepela i šljake, jer ce suv pepeo iz silosa moci da se koristi u cementnoj industriji, a šljaka i pepeo se mogu koristiti kao podloga za puteve.

Kada se uradi postrojenje za odsumporavanje ( naredne 2-3 godine ) dimnih gasova gde se kao sporedni proizvod dobija gips, njegovim dodavanje u pepeo i šljaku ce se, sasvim sigurno dobiti još kvalitetnija masa na deponiji pepela i šljake i time cemo spreciti i minimum razvejavanja.

Imali smo primedbe od gradanstva i NVO Lokalna agenda 21 da smo dobili dopis Ministarstva nauke i životne sredine, na koji nismo odgovorili, medutim, to nije tacno, mi smo 25. maja odgovorili Ministarstvu. Od Ministarstva smo dobili 05.07.2007.god. odgovor, gde se kaže da nemaju primedbe na tehnicko - tehnološko rešenje, ali su nam naložili da uradnimo Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za novi pepelovod i novu deponiju pepela u PO Cirikovac.

Studija je uradena i predata Ministarstvu pre deset dana. Posle pregleda i javnog uvida eventualne primedbe cemo otkloniti.

L.L.

SA 44. LJUBICEVSKIH KONJICKIH IGARA U POŽAREVCU

OD DAVNINA LEPI SRPSKI KONJI

Organizator izložbe konja i na 44. LJKI u Požarevcu bilo je Konjicko društvo “Knez Mihailo”, koje je svoj deo posla kao i uvek do sada obavilo besprekorno. Za takmicenje se prijavilo 124 grla visokog kvaliteta, tako da komisija za ocenjivanje grla nije imala nimalo lak zadatak. Clanovi komisije bili su: Rajko Jotic, direktor KD “Knez Mihailo”, dr Stanislav Jastšenski, Institut za primenu nauke u poljoprivredi Beograd i dipl. inž. Jovan Grozdic, Zavod za poljoprivredu “Stig” Požarevac.

Šta je pokazala ovogodišnja izložba konja u Požarevcu?

Pokazala je pre svega da se u požarevackom kraju i dalje gaji znacajan broj visokokvalitetnih grla. Ne kaže se uzalud da je konjarstvo Srbije tesno vezano za razvoj konjarstva u Požarevcu. Od davnina se na ovom podrucju gajio kvalitetan konj, jer je to naprosto vezano za ovdašnje ljude i tradiciju kraja.

Prvo kolo jahaca “Knez Mihailo” osnovano je u Požarevcu 1892. godine i sa manjim prekidima održalo se sve do današnjih dana. Sadašnje društvo funkcioniše preko svojih sekcija : Kasidol, Bratinac, Bradarac, Kurjace, Ðirikovac, Poljana, Žabari, Nabrde, Lugavcina, Malo Crnice, Požarevac i sekcije sudija kaskadera. Društvo okuplja više od 2 250 clanova i kao takvo jedno je od najbrojnijih društava u Srbiji.

Epitet elite na ovogodišnjoj izložbi ponela su u kategoriji priplodnih pastuva grla: Šir kan, vlasnika Nebojše Blagojevica iz Požarevca, grlo Vireo, vlasnik KD “Knez Mihailo”. Ovo grlo je odmah i nominovano za šampiona izložbe. U elitu u ovoj kategoriji svrstano je i grlo Vispi, vlasnika Draška Ðurica iz Drmna.

U kategoriji priplodnih kobila, po opceni Komisije, elitna su:grlo Trouca, vlasnik Dejan Nikolic iz Požarevca, Rajt daun, vlasnik Miroslav Vujcic iz Kasidola, Nela, vlasnik DOO Autotehna Požarevac, Riana skot, vlasnik Saša Filipovic, Jakinta boli, vlasnik Jovica Ostojic, Požarevac, grlo Lantara, vlasnik Srboljub Simic iz Požarevca i Emi DŽejn, vlasnik Boban Stanojlovic iz Bratinca.

LIPICANERI

Izložba konja lipicanerske rase uvek je i veoma atraktivna i dobro posecena. Na ovogodišnjoj izložbi za elitna proglašeno je 6 grla, 25 grla je svrstano u Prvu A klasu i 8 grla u Drugu A klasu.

PRVENSTVO SRBIJE U TAKMICENJU PARADNIH ZAPREGA

U okviru 44. LJKI u Požarevcu i ove godine održano je Prvenstvo Srbije u takmicenju paradnih zaprega.

U klasi jednoprega prvo mesto osvojio je Nedeljko Srdic iz Vojne ustanove Karadordevo. Drugo mesto pripalo je Milanu Cobicu, KK BEGEJ Zrenjanin, a trece Žarku Milanovicu KK Srem Dobanovci.

U klasi dvoprega prvi je Milan Cobic, KK BEGEJ Zrenjanin, drugi Nedeljko Srdic, VU KARAÐORÐEVO, a treci Miloš Madžarevic iz Surcina.

U klasi cetvoroprega prvo mesto, kao jedini takmicar osvojio je Marko Popovic iz Vršca.

DALJINSKO JAHANJE

Takmicenje u daljinskom jahanju je relativno nova takmicarska disciplina, ali svejedno je to jedno lepo, zanimljivo i veoma uzbudljivo takmicenje, za koje je, kao i u vecini ostalih disciplina neophodna vrhunska utreniranost grla i jahaca, kao i njihova dobra koordinacija, poznavanje i razumevanje.

U ovoj disciplini na 44. LJKI pobednici su Andrija Sterdevic na grlu Cile. Drugo mesto osvojio je Dušan Jankovic sa grlom Kolenko, a trece Marko Milenkovic na grlu Crna.

Interesantno je da su sva tri prva mesta osvojili clanovi KD Knez Mihailo iz Požarevca, iako je na samom takmicenju ucestvovalo 19 grla i jahaca iz Smedereva, Jagodine, Svilajnca, Dolova, Cacka i drugih mesta Srbije.

SVECANO OTVARANJE IGARA NA HIPODROMU

44.LJubicevske konjicke igre na Hipodromu otvorio je mr Zvonimir Blagojevic, predsednik Organizacionog odbora, a zastavu je na jarbol podigao prošlogodišnji vitez LJubiceva, Sladan Mladenovic. Potom je održan mini defile u kome su pred prepunim tribinama na stazi prodefilovali svi ucesnici ove jedinstvene manifestacije.

SUBOTA - KASACKE TRKE

TRKA MLAVA

Za Prvu kasacku trku u subotu, trku MLAVA, bilo je prijavljeno 12 takmicara. U uzbudljivoj trci pobedilo je grlo Šagor i vozac LJubivoje Nevenkic. Drugo mesto pripalo je grlu Spirit i Zoranu Petrovicu, a trece grlu Mun Voker i Miodragu Panticu.

TRKA MORAVA, ( 2000 - 4000 bodova)

U kasackoj trci MORAVA ucestvovalo je 13 grla i vozaca. Pobedilo je grlo Starlajt Lobel i vozac M. Nenadovic, drugo mesto osvojilo je grlo Hanibal sa vozacem K. Sibinovic, a trece Gal spid i vozac, poznati Srba Simic.

TRKA DUNAV (1000- 2000 bodova)

U kasackoj trci DUNAV bilo je 12 takmicara. Prvo mesto osvojilo je grlo Suprem Viktorija, drugo je bilo grlo Fa, a trece grlo Munja.

TRKA RESAVA

U kasackoj trci RESAVA ucestvovalo je 12 grla i vozaca. Prvo mesto osvojilli su grlo Adelito i V. Tomic, drugo grlo Felza i Z. Petrovic, a trece grlo Asna i J. Radovanovic.

GALOPSKE TRKE

TRKA MILIVOJE ŽIVANOVIC

U galopskoj trci Milivoje Živanovic na 1. 100 metara nastupli je 8 takmicara. Prvo mesto pripalo je grlu Mama mia, koje je jahao Željko Ilic, drugo grlu Konseko i Siniši Trbojevicu, a trece grlu Triger i Ilji Moskovom.

MEMORIJAL BLAGOJE UROŠEVIC

U galopskoj trci dana Memorijalu Blagoje Uroševic, ucestvovalo je 12 grla i džokeja. Prvo mesto osvojilo je grlo Elektra drim i Ilja Moskov, drugo grlo, grlo Emilija i Ž.Ilic, a trece Ajron lejdi i G. Krstic.

VOLTIŽERI

Popularni požarevacki voltižeri ulepšali su i 44. LJKI svojim lepo pripremljenim nastupom. Bilo je desetoro najmladih ucesnika priredbe: Ana Gnjatic 16 meseci, Veljko Vukas 3 god, Jovan Spasov 3 god, Nevena Stanojlov 4 g. Elena Bankoviski 4,5 g. Nemanja Selakovic 4,5 g, Vera Bojic, 4 g. Ðorde Vukas 5,5 g, Miloš Spasov 5,5 g i Milena Vujic 6 godina.

Trener voltižera je Rade Miljkovic, a pomocnik trenera Dušan Rajic.

VELIKI LETNJI BAMBI KARAVAN U POŽAREVCU PO DRUGI PUT

JEDAN BAMBI- MILIONI DETINJSTAVA

Bambi karavan 01. septembra 2007. godine po drugi put je gostovao u Požarevcu, u Tabackoj caršiji, Ucesnicima je omogucio da se takmice i zabave u porodicnim sportskim igrama.

U takmicenju je ucestvovalo deset ekipa, i to : Leptiric, Dream Team, Mali Zmaj, Tada, Aleksa, Pcelica Maja, Jagodica Bobica, Kikica, Miki Maus, Palcica.Sve ekipe su dale maksimum od sebe.

Najbolja ekipa “Tada” je osvojila prvo mesto, dobila dva bicikla, Drugo mesto su osvojile tri ekipe “Aleksa”, “Dream Team”, “Pcelica Maja”, i trece mesto pripalo je ekipi “Mali Zmaj”, Ostale , koje su ucestvovale dobile su utešne nagrade Bambijevih proizvoda.

Bambi-Banat karavan koji je zabavljao mališane i njihove roditelje u zabavnom sportskim porodnicnim igrama u deset gradova Srbije, prošao je kroz: Vršac, Beograd, Suboticu, Novi Sad, Šabac, Cacak, Kruševac, Kragujevac, a završio se u Požarevcu

Ucestvovanjem u Bambi karavanu roditelji su sa svojom decom poslavili 40 godina postojanja Koncerna Bambi-Banat.

D.N.

PRIJEM PRVAKA U MUZICKOJ ŠKOLI “STEVAN MOKRANJAC”

UPISANA NOVA GENERACIJA “MUZICARA”

Recima dobrodošlice direktora Muzicke škole “Stevan Mokranjac” u Požarevcu, Zorana Marica, zapoceo je svecani prijem polaznika prvog razreda. Ova škola, koja ukupno ima oko 700 ucenika, ukljucujuci i isturena odeljenja u Kostolcu, Velikom Gradištu, Kucevu i Malom Crnicu, ove godine upisala je 80 prvaka, a za njih je prošlog cetvrtka održan koncert dobrodošlice. Koncert je održan u svecanoj dvorani Muzicke škole, a nastupili su ucenici: Uroš LJubisavLJevic, drugi razred klavira, Jovana Stokic, drugi razred gitare, Ivana Bakic, solo pevanje, Jovana Stanojevic, treci razred violine, Miloš Mitic, drugi razred, saksofon, Andrija Oderkovic, treci razred, harmonika i Mladen Mihajlovic, treci razred, truba.

L.L.

PETROVAC

ODRŽANA MANIFESTACIJA „POD HRASTOM SE KOLO RAZIGRALO”

U organizaciji Udruženja za razvoj Petrovac, u dvorištu stare osnovne škole u Petrovcu, u kome dominira krošnja starog hrasta, prošle subote održana je druga po redu manifestacija „Pod hrastom se kolo razigralo” koju je proglasio otvorenom Dragoljub Milosavljevic, sekretar Skupštine opštine Petrovac. Ispod krošnje stoletnog hrasta priredena je izložba zdrave hrane spremljne na tradicionalan nacin, tu je bila i izložba rukotvorina, meda i rakije, dok je posebno interesantno bilo takmicenje u pecenju prasica na tradicionalan nacin. Najbolje su ispekli prase predstavnici ekipe iz Tabanovca na cijem je celu bio Perica Bogosavljevic.

Posle defilea kroz grad ucesnika u muzickom delu programa, na igralištu malih sportova izveden je program u kome su nastupili vokalni solisti, instrumentalisti i folklorne grupe. Ovu uspešnu manifestaciju pomogli su Skupština opštine i opštinska Turisticka organizacija.

NARODNI MUZEJ POŽAREVAC U “ULICI KULTURE”

POD NEBOM MUZEJA

IZLOŽBA U MALOJ GALERIJI

Šetajuci Ulicom kulture u subotu 1. septebra, Poža-revljani i brojni posetioci LJubicevskih konjickih igara mogli su da prisustvuju nizu kulturnih manifestacija koje je organizovao Narodni muzej Požarevac.

Vecernje programe otvorila je izložba slika Jasmine Kneževic, akademske slikarke iz Novog Sada. Slikar Slobodan Kovacevic, govoreci o delu Jasmine Kneževic, izmedu ostalog je rekao: - U radu Jasmine Kneževic možete prepoznati dosta crtackog umeca. Ova serija nastala je u periodu od 2003. do sada i krece se u rasponu od ciste apstrakcije do motiva riba, camaca i pejzaža. Boje su zasicene, koristi se kombinacija tehnika, a vecina slika je radena akrilima. Ja smatram da se u njenom radu ogleda videnje slobode.

HOR BARILI I PAVLE AKSENTIJEVIC

Dvorište Narodnog muzeja u subotu je bio više nego zanimljiv okvir za koncert duhovne muzike na kome su nastupili Gradski ženski hor Barili i srpski pojac duhovne muzike, Pavle Aksentijevic. Pod dirigentskom palicom Katalin Tasic, pažnju mnogobrojnih posetilaca, od kojih su neki stojeci, bez daha otpratili koncert, izvedena su dela u rasponu od srpskih srednjevekovnih autora do savremenih kompozitora.

Margum na filmu

Film “Margum”, autorke Dragana Spasic Ðuric prikazan je u improvizovanom bioskopu na otvorenom, takode u dvorištu Narodnog muzeja, a o samom filmu autorka kaže:

- Nastao je u periodu 2003.-2004. u produkciji Narodnog muzeja, producent je bila tadašnji direktor Violeta Tomic. Nastao je kao jedna polueseisticka prica, zasnovana na filozofiji Marka Aurelija, a suština je da je u filmu korišcen autentican materijal sa arheološkog lokaliteta Margum, cije je istraživanja zapoceo Narodni muzej 2004.godine. Neke slike su veoma metaforicne, pre svega vode Marguma, vode Morave i Dunava, koje su, sudeci prema onome što kaže arheologija, bile veoma zanimljive za naseljavanje od petog milenijuma, pa sve do savremenog doba. Film simboliše tu veritikalu koja se proteže na ovom lokalitetu.

L.L.

IZLOŽBA SLIKA SLOBODANA POPOVICA- ŠOA

SLIKARSTVO-RADOST PODELJENA SA LJUDIMA

Prošlog petka, povodom 44. LJubicevskih konjickih igara, u svecanim salonima opštine Požarevac otvorena je izložba slika Slobodana Popovica- Šoa.

-U nizu pratecih manifestacija povodom ovogodišnjih LJubicevskih igara, sa zadovoljstvom otvaram izložbu renomiranog umetnika, akademskog slikara i našeg sugradanina, Slobodana Popovica- Šoa. Ova izložba ce tokom dana igara biti otvorena za sve posetioce i goste. Slike gospodina Popovica, na njemu svojstven i prepoznatljiv nacin, delom su i njegovo sponzorstvo ovoj manifestaciji na cemu mu ispred Organizacionog odbora, opštine Požarevac i gradana srdacno zahvaljujem i želim da i ubuduce saradujemo. Ova izložba ce kao vlasništvo opštine Požarevac biti stalna postavka za buduce manifestacije i susrete u svecanim salonima, ali ako se ukaže prilika, radovi ce biti izloženi i u drugim sredinama, naglasio je na otvaranju izložbe mr Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac.

Petnaest radova u kombinovanoj tehnici i tematski vezani za LJubicevske konjicke igre dela su sa kojima se ljubitelji umetnosti susrecu posle dužeg odsustva ovog renomiranog umetnika sa požarevacke likovne scene.

-Kao slikari, ja i moja supruga u ovakvim kulturnim manifestacijama u gradu ucestvujemo punih cetrdeset godina. Odazvali smo se ljubaznom pozivu gospodina Blagojevica i opštine Požarevac da doprinesemo ovim svecanostima vezanim za LJubicevske konjicke igre i potrudili smo se da ih predstavimo u jednom posebnom svetlu. Slikar uvek mora da da posebnu klimu, posebnu atmosferu, posebno svetlo i luminaciju, da izdigne svoj zavicaj, da ga drugi vide u tim novim bojama. Te boje odgovaraju onome što smo mi želeli da bude ovaj Požarevac, i sve ovo što mi cinimo u okviru naših napora je da ovo bude pravi grad gde žive pravi ljudi koji su uvek sa nama. Bio sam profesor na Prizbiterijum koledžu u Melburnu, ali sam se posle kratkog vremena vratio, ne zbog toga što Milena kaže da je nebo najlepše iz njenog dvorišta. Znate, postoje druge oci, oci srca i duše kada se vi secate Požarevca i vidite one zavicajne slike i osecate onu toplinu, a kako ja nemam tvrdo srce, vratio sam se iz inostranstva da budem sa vama i podelim svaku radost, pa neka je i minorna i bilo kakva, ali ona je naša zajednicka. Požarevac ima svoju krv, svoju toplinu u kojoj mi živimo, podsetio je Slobodan Popovic- Šo.

M.K.

U GOLUPCU IZABRANA MIS DUNAVA

MILENA NAJLEPŠA

GOLUBAC

- Prvu titulu za mis Dunava, medu dvedeset najlepših devojaka u Golupcu ponela je Milena Peljto iz Kostolca. NJene pratilje su Ankica Radovanovic iz Velike Plane i Ana Grujovic iz Kragujevca. Domacin ove lepe manifestacije koja ce vec od naredne godine postati i tradicionalna bio je Hotel ,,Golubacki grad''.

LJ.Nastasijevic

DEŠAVANJA U GALERIJI MILENA PAVLOVIC BARILI

MILENINIM TRAGOM

Prateca manifestacija 44. LJubicevskih konjickih igara, pod nazivom “Ulica kulture ‘07.” zvanicno je otvorena prošlog utorka u dvorištu zadužbine Milenin dom Galerija Milena Pavlovic Barili. Direktor Galerije, Rade Stanojevic je, obracajuci se prisutnima izrazio želju da prva srpska nadrealistkinja, Milena Pavlovic Barili i na ovaj nacin bude promovisana u tokovima evropske kulture i zauzme mesto koje joj s pravom pripada i dodao: “Ja sam još prošle godine najavio da ce ova manifestacija prerasti u pravi festival i da ce ova lepa tradicija biti nastavljena.”

Potsetimo, organizatori “Ulice kulture” su Galerija Milene Pavlovic Barili, Narodni muzej Požarevac i Narodna biblioteka “Ilija M. Petrovic”. Manifestaciju je zvanicno otvorio zamenik predsednika Opštine Požarevac i predsednik Organizacionog odbora 44. LJKI, mr Zvonimir Blagojevic.

“Sa velikim zadovoljstvom konstatujem da Ulica kulture vec sada postaje tradicija u okviru LJKI, koje su najprepoznatljiviji brend opštine Požarevac i celog ovog podrucja, ona postaje i nacionalna tradicija - LJKI su pred nama, naravno naša želja nikada nije bila da to bude jednostrana sportska manifestacija, vec da bude oplemenjena i kulturnim prilozima. Ove godine, pored drugih sportskih sadržaja, kao što je, primera radi, moto šou, imamo i privredne i druge sadržaje za sve koji dodu u Požarevac. Ulica kulture je nešto što nas posebno raduje - želimo da iskoristimo ovaj divni prostor i stvaralaštvo porodice Barili. Bez institucija poput Galerije, Biblioteke i Muzeja to ne bi bilo moguce. Nadam se da cemo svake godine imati sve bogatije sadržaje u okviru Ulice kulture i sa zadovoljstvom proglašavam manifestaciju otvorenom.”

Po svecanom otvaranju, u samoj Galeriji, medu bogatstvom slika koje je Milena zaveštala svom rodnom gradu, održano je vece pod nazivom “Cežnja u slikarstvu Milene Pavlovic Barili”. Docent Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, dr Nikola Šuica, uz pratece slajdove sa video bima i kratki film koji je prikazan, analizirao je mesto i znacaj umetnice u korpusu svetskog nadrealistickog stvaralaštva. Ovo vece obogatio je i nastup ucenica srednje Muzicke škole “Stevan Mokranjac” iz Požarevca, Marije Jotic i Aleksandre Novkovic, gitaristkinja u klasi profesora Mladena Nicica.

Mala Škola portreta

Požarevacki osnovci, zainteresovani za likovnu umetnost imali su prilike da u okviru “Ulice kulture” pohadaju “Malu školu portreta”, koju je od 28.avgusta do 1.septembra svakodnevno održavao slikar i istoricar umetnosti Željko Ivanovic u dvorištu Galerije Milene Pavlovic Barili.

Portret za svakog

Umetnik Željko Ivanovic je od 28.08. do 1.09. “dežurao” u krugu Zadužbine Milenin dom i u popodnevnim casovima, od 16 do 19, u umetnickoj misiji, naime Požarevljani su tokom pomenutih dana mogli da poziraju i otkupe svoj portret po ceni od 800 dinara. Ovaj deo programa nosio je naziv “I ja hocu portret”.

L.L.

TRADICIJA KROZ NOTE I STIH

U petak 31.avgusta Galerija je ponovo bila hram umetnosti. Ucenici Požarevacke gimnazije i Muzicke škole “Stevan Mokranjac” izveli su program “Na krilima tradicije”. Gimnazijalci su na srpskom i francuskom citali poeziju Milene Pavlovic Barili, a Bend i vokalno-instrumentalni ansambl Muzicke škole, pod umetnickim rukovodstvom profesora Mladena Nicica i Ilije Rajkovica ocarao je brojnu publiku popularnim i etno kompozicijama u originalnim aranžmanima i besprekornom izvodenju.

Nakon muzickog dela veceri, polaznici “Male škole portreta” su, uz predavaca, slikara Željka Ivanovica, prikazali svoje radove koji su nastali tokom pohadanja cetvorodnevne nastave.

REC I SLIKA-EPICENTAR STVARALAŠTVA

Mnogi Požarevljani koji su u galeriji svoje i svetske slikarke Milene Pavlovic Barili bili nekada davno još sa školom, ili su možda još samo jednom sa nekim gostima posetili taj prostor, a ima ih koji nažalost tamo još nisu krocili ni jednom, ove godine ponovo su u prilici da u galeriji, ili u njenom lepo uredenom dvorištu, provedu nekoliko prijatnih veceri. Povod je ovoga puta “Ulica kulture”, koja se specijalno otvara u vreme LJKI u Požarevcu, ali koja je naravno tokom cele godine uvek tu na tom mestu, spremna za nove i stare posetioce i da im podari neke nezaboravne trenutke i utiske.

Dešavanja u Ulici kulture tokom sedmice uoci 44. LJKI bila su i raznovrsna i kvalitetna i što se kaže bilo je tu za svakoga po nešto da se vidi. cuje, doživi... U odnosu na prethodnu godinu primetan je pomak na bolje i u smislu kvaliteta organizacije i izbora manifestacija, pa i posecenosti.

Lazarice

U ovom pregledu bice reci o nastupu gimnazijske etno grupe LAZARICE, koja je pod rukovodstvom art direktora Ðorda Jankovica, nastupila sa programom “Igram, pevam, milo mi je”. Grupa LAZARICE je i ovoga puta u galeriji slikarke, koja je vec odavno jedan od simbola ovoga grada, pokazala da i sama izrasta u novi zaštitni lepi znak Požarevca. U vreme raspusta, kada su po prirodi stvari vežbe i probe svedene na najmanju mogucu meru, nastup je svejedno bio besprekoran, profesionalan i na opštu pohvalu.

Etno vece upotpunio je svojom umetnickom uverljivošcu i mladi muzicar, pobednik ovogodišljih “Carevcevih dana” u Velikom Gradištu - Zoran Pavlovic.

SLAVIŠA RADOVANOVIC

Naredne veceri program u Galeriji Milena Pavlovic Barili naslovljen je: “Književnik slikaru”. Naš istaknuti pisac Slaviša Radovanovic, svojevremeno je jednu svoju pesmu posvetio slikarki Mileni Pavlovic Barili. Slaviša Radovanovic živi u selu Prugovo kod Požarevca, pa se tako ulica kulture od centra ovog grada produžila sve do prugovskih sokaka i salaša.

O Radovanovicevom književnom radu govorio je Petar Arbutina, književni kriticar, urednik izdavacke kuce DERETA, Beograd. On je rekao da je Slaviša Radovanovic sa svojim romanom “Francuska kutija šibica” prošle godine pobedio na prvom konkursu kuce “Dereta” za neobjavljeni roman, na kome je ucestvovalo više od 150 naših proznih pisaca.

Milena Pavlovic Barili je bila, ne samo uspešna slikarka, nego je pisala i poeziju, najcešce na francuskom jeziku. Radovanovic, profesor francuskog, radnju svog romana smestio je u francusku prestonicu, Pariz, pa bi i to mogla da bude spona izmedu ovo dvoje požarevackih umetnika.

Slaviša Radovanovic, prethodne sedmice u Domu Milene Pavlovic Barili u Požarevcu je predložio da se neke od narednih godina organizuje posebno jedno vece o književnom stvaralaštvu ove umetnice.

Publika

Lepo vece u ulici kulture upotpunila je muzickom pratnjom na klaviru, mlada umetnica iz Vrnjacke Banje, Sanja Martinovic, pobednica 17. medunarodnog takmicenja Muzicke omladine Evrope.

Sva dešavanja u ulici kulture u Požarevcu uvek su bila dobro posecena, što govori da je tako nešto ovom gradu bilo potrebno, ali i da je Požarevac veliki grad koji ima publiku i za ovakve ipak specificne programe.

R.D.

OSNOVNA ŠKOLA “MOŠA PIJADE” ŽAGUBICA”

PRIPREMLJENIJI NEGO IKADA

U osnovnim školama na teritoriji opštine Žagubica tokom letnjeg raspusta ubrzano se radilo kako bi sve bilo spremno za pocetak nove školske godine. U opštini postoje tri osnovne škole: OŠ “Moša Pijade” Žagubica, sa sedam izdvojenih odeljenja, OŠ “Jovan Šerbanovic” Laznica, sa podrucnim odeljenjem u Selištu i OŠ “Jovan Šerbanovic” Krepoljin, koja ima pet izdvojenih odeljenja.

Osnovna škola “Moša Pijade” u Žagubici je najstarija škola u opštini i pocela je sa radom daleke 1836. godine kod Trške crkve, u naselju Trg koji je tada bio centar Homolja. Do 1852. godine ona je bila jedina u Homoljskom srezu, pa su je nazivali i “Homoljska škola”. Nova školska zgrada izgradena je 1906. godine, a 1946/47. godine formirana je prva državna progimnazija koja je 1950. godine pretocena u osmogodišnju školu. Sadašnja školska zgrada gradena je u tri navrata, 1967. 1971. i 1985. godine kada je podignut sprat.

Školu pohada 630 ucenika, a izdvojena odeljenja nalaze se u Suvom Dolu, Milatovcu, Vukovcu, Izvarici, Jošanici, Ribaru i Osanici. Strucni kadar škole cini 21 profesor u predmetnoj i 19 u razrednoj nastavi, od kojih je 60% sa višom i 40% sa visokom strucnom spremom. Broj ucenika je iz godine u godinu manji i ako se takav trend nastavi, za pet godina Škola ce biti prepolovljena. Maticna škola je površine 2.550 m2 i poseduje 12 ucionica, fiskulturnu salu, kuhinju, kabinet za tehnicko, informatiku, hemiju, biologiju i fiziku. Ukupno ima 8 kompjutera, a ovih dana treba da pristignu još tri, tako da ce to biti sasvim dovoljno za normalno odvijanje nastave. Kada je rec o kadrovima ima problema sa engleskim jezikom i matematikom gde nedostaje po jedan profesor, dok je kod ostalih predmeta situacija dobra i ima dovoljno mladih i strucnih ljudi.

“U toku letnje pauze dosta toga je uradeno na sredivanju školskog prostora. U maticnoj školi je odradena kompletna rasveta, donatori su bili GTC (Nemacka fondacija za razvoj) i Opština, a vrednost radova je iznosila 16 hiljada eura. U projekat je uvrštena i Srednja tehnicka škola u kojoj su radovi u toku. Konkurisali smo kod Ministarstva prosvete za zamenu stare, dotrajale stolarije, predlog je prihvacen, ali se još uvek ceka na realizaciju. U prethodnom periodu adaptirana je nastavnicka kancelarija, a zatim je kompletno renovirana i fiskulturna sala. Cela škola je okrecena, sredena je kuhinja i kupljena je nova pec”, istice direktor Neša Pecic.

Podrucne škole u Suvom Dolu i Osanici imaju 50 -60 ucenika, dok su ostale manje, a postoje i nepodeljene, gde se na istom casu nastava realizuje za sva cetiri razreda.

“U svih sedam škola uradeno je farbanje podova, krecenje zidova, dezinfekcija, tako da spremno docekujemo novu školsku godinu. Škola u Osanici je ovih dana dobila sanitarni cvor u okviru školske zgrade, tako da ce deca imati dobre uslove za normalno školovanje. Vrednost radova je iznosila 250 hiljada dinara, a pokrovitelj je bila Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije. Takode, užurbano se izgraduje i sanitarni cvor u isturenom odeljenju u Jošanici. Zahvaljujuci lokalnoj samoupravi u svim seoskim školama adaptirani su stanovi za ucitelje”,napominje Neša Pecic, direktor OŠ “Moša Pijade”.

U vannastavnim aktivnostima, kao što su takmicenja i smotre ucenici ove škole postižu vrhunske rezultate, od opštinskog do saveznog ranga. Takode, oni vrlo uspešno ucestvuju na brojnim folklornim smotrama, fudbalskim i karate turnirima.

OŠ “JOVAN ŠERBANOVIC” LAZNICA

SPREMNI ZA POCETAK ŠKOLSKE GODINE

Osnovnu školu “Jovan Šerbanovic” u Laznici pohada 150 ucenika od prvog do osmog razreda i 26 ucenika u pripremnoj grupi. Od ove godine pripremni program realizovace se u dve grupe u Laznici i isturenom odeljenju u Selištu. Šeszdesetih godina škola je imala 600 - 700 ucenika, a sada je taj broj višestruko smanjen zbog migracije stanovništva u inostranstvo, pre svega Italiju. Podrucna škola u Selištu ima 24 ucenika i tamo rade u kombinaciji dva odeljenja. Maticna školska zgrada ima površinu od 1095 m2 i poseduje: 9 ucionica, biblioteku, fiskulturnu salu, sanitarni cvor, kuhinju, trpezariju i školsku radionicu. Školski odbor je usvojio sve programe od prvog do cetvrtog razreda, a sada je na redu usvajanje programa za peti razred.

“Sve organizacione i tehnicke pripreme su uradene valjano, tako da u potpunosti spremno docekujemo novu školsku godinu.U obe škole okrecene su ucionice, kupljeno je osam klupa i tridesetak stolica, pre svega za predškolski razred. Što se tice kadrova raspisan je konkurs za profesore srpskog jezika, matematike i engleskog jezika. Za srpski i matematiku obezbeden je nestrucni kadar, dok se za engleski jezik nije javio ni jedan kandidat, pa cemo najverovatnije obnoviti konkurs ili ce biti primljen tkz. nestrucni kadar”, kaže direktor Staniša Zrnkarevic.

Škola ima 26 radnika, a sada je raspisan konkurs za dva vaspitaca koji ce raditi sa pripremnom grupom. Prošle godine reflektorima je osvetljeno dvorište, asfaltiran je manji deo za odbojku i košarku i postavljeni su koševi. Donacijom “Dandija” i lokalne samouprave uradeno je centralno grejanje, dok je izolaciju zidova, tavanice i postavljanje nove stolarije omogucila Agencija za energetsku efikasnost. U narednom periodu predvideno je da se rekonstruiše kompletna unutrašnjost škole, srede ucionice, zidovi, elektroinstalacija i plafon, jer su u lošem stanju.

MESNA ZAJEDNICA SELIŠTE

BRŽE IZ NERAZVIJENOSTI

Naselje Selište u opštini Žagubica ima oko 140 domacinstava i 400 stanovnika koji se pretežno bave poljoprivrednom proizvodnjom. Selo je od Žagubice udaljeno 8,5 kilometara. Oko 70% stanovništva se nalazi na privremenom radu u inostranstvu i oni imaju velikog udela u izgradnji seoske infrastrukture.

“U prošloj godini uz pomoc Opštine sanirani su kvarovi na vodovodnoj instalaciji koja je dotrajala, a problem su i slaba izvorišta, pa cesto dolazi do restrikcije vode. U centru sela popravljena je trafo stanica, a vrednost radova je iznosila 50 hiljada dinara. Za popravku vodovodne mreže utrošeno je oko 150 hiljada dinara. Investirano je i u prostorije Mesne zajednice gde je popravljen krov i napravljen je spušteni plafon”, istice Ilija Jerinic predsednik Saveta mesne zajednice.

Sa parama od Nacionalnog investicionog programa prošle godine Selište je asfaltom, preko Milatovca povezano sa Žagubicom. Uradeno je 3,5 kilometara kvalitetnog asfalta sa svim potrebnim propusnim kanalima, a saniran je i most koji se nalazio u veoma lošem stanju. Investicija je iznosila nešto preko 20 miliona dinara. U narednom periodu, kada je u pitanju putna infrastruktura potrebno je presvuci asfaltom put prema Laznici u dužini od 3 kilometra. Uz pomoc opštine uvedena je kablovska televizija i ona se sada proširuje prema Milatovcu.

Od poljoprivrednih kultura stanovništvo najviše seje kukuruz i pšenicu, a ostali usevi izostaju zbog nepostojanja tržišta. U Selištu postoji 7 -8 vecih proizvodaca mleka koji cuvaju 5 - 10 rasnih krava i mleko predaju otkupnoj stanici u centru sela.

MESNA ZAJEDNICA MILATOVAC

PUTEVI CEKAJU NA RED

Naselje Milatovac udaljeno je od Žagubice 8 kilometara, ima 230 domacinstava i 800 stanovnika. Meštani se uglavnom bave ratarskom i stocarskom proizvodnjom, a 7 -8% stanovništva se nalazi u inostranstvu. Prema recima predsednika Saveta mesne zajednice Radiše Stojanovica u selu se godinama unazad vrlo malo radilo na poboljšanju infrastrukture. Danas, uz pomoc predsednika opštine Žagubice, kupljena su dva placa u centru sela. Uradeno je igralište za male sportove, regulisani su kanali u dužini od 50 metara, pravi se nova cesma, a takode se i stara izmešta. Selo je dosta razudeno i sredivanje centralnog dela doprinelo je da se mladi sve više okupljaju i druže.

“Milatovac je jedino selo u opštini Žagubica koje nema vodovod. Uraden je projekat, konkurisali smo kod Ministarstva za infrastrukturu, ali smo odbijeni, tako da nam to predstavlja izuzetan problem. Od puteva nismo ništa radili, imamo plan da pošljuncimo neke sporedne ulice u centru sela. Uradena je javna rasveta u jednom delu polja i centru sela. Uz pomoc opštine adaptirana je škola i stan za uciteljice, a planirano je i uvodenje kablovske televizije u jednom delu sela. Postoji obecanje nadležnih da ce u toku septembra biti sanirane sve rupe na kolovozu”, rekao je Radiša Stojanovic.

Stanovništvo se bavi proizvodnjom kukuruza, pšenice, uzgojem duvana, proizvodnjom mleka, a postoje i dve otkupne stanice.

U selu funkcioniše Fudbalski klub “Buducnost”, dok se kulturno -umetnicko društvo sprema da narednog meseca krene sa probama.

OVO LETO U ŽAGUBICI

BEZ RESTRIKCIJE VODE

- Iz JKP “Belosavac” stizala upozorenja da se voda ne rasipa, ali se ni jednog trenutka nije posezalo za restrikcijom

- Zahvaljujuci visokoj prisutnosti RN u vodi, “Belosavac” u svom ribnjaku proizvodi veoma kvalitetnu pastrmku

Osnovna delatnost Javnog komunalnog preduzeca “Belosavac” je sakupljanje i distribucija vode, odnosno snabdevanje vodom dva naselja: Suvi Do i Žagubica. Direktor preduzeca Goran Milunkic objašnjava da je u pitanju potisni, a ne gravitacioni vodovod, da je crpna stanica na Belosavcu, na samom izvorištu, pa je u ceni vode dosta prisutna elektricna energija koja godišnje cesto poskupljuje. A cena vode ovde nije menjana vec dve godine.

—Pored snabdevanja gradana vodom bavimo se i održavanjem javnih površina, povereni su nam i poslovi održavanja lokalnih puteva u zimskom periodu, povremeno i u letnjem u smilsu krpljenja rupa, presvlacenja asfaltom, održavanja bankina, kanala... U okviru firme postoji mali ribnjak, višak vode na izvorištu koristimo za uzgoj ribe. prošle godine napravili smo svoje mrestilište. Da se kojim slucajem bavimo samo distribucijom vode trebalo bi nam oko 20 zaposlenih, ali kako je na platnom spisku oko 40 radnika, to znaci da se bavimo i drugim, dopunskim poslovima koje sam pomenuo, istice direktor Milunkic, koji na naše pitanje -kako su se ovoga leta snalazili u uslovima tropskih žega što se snabdevanja gradanstva vodom tice, odgovara:

—Mi imamo mali broj korisnika usluga, a vodovodna mreža nam je veoma razudena. Žagubica je malo mesto, ima oko 3.500 stanovnika, Suvi Do oko hiljadu i nešto, a prikljucaka je još manje. Vodovodna mreža je dosta dotrajala, imamo mnogo kvarova, veliki su troškovi održavanja ali uspevamo da vodovodna mreža bude u funkciji. Visoke temperature ovoga leta beležilo je i naše podneblje, pa su ljudi vodu dosta koristili neracionalno, za zalivanje bašti, rashladivanje, poneki i za pranje automobila. Preko medija slali smo im upozorenja i tako uspeli da održimo kompaktnost sistema, nije bilo restrikcija vode, ali je u kriticnim periodima, popodne oko 17 sati evidentiran nešto slabiji pritisak u Suvom Dolu. Napominjem da cena vode koju mi obezbedujemo gradanstvu nije menjana dve godine i tvrdim da smo posle Petrovcana najjeftini. Kod nas je kubik 18 dinara zajedno sa PDV-om i doprinosom za vodoprivredu i jedino je ta cena niža u Petrovcu, mislim da voda tamo košta 15 dinara ali ne treba smetnuti s uma da je kod njih u pitanju gravitacioni vodovod koji ne zavisi mnogo od struje pa nema te troškove. Ja bih iskoristio priliku da obavestim javnost da smo mi autori programa koji je prošao kod NIP-a, a odnosi se na izgradnju sistema za precišcavanje koji je veoma bitan za zaštitu Mlave kao vodotoka prve kategorije. Vrednost tog projekta je oko 500 hiljada evra. Sistem za precišcavanje plus izgradnja kolektorske mreže, odnosno nastavak kolektorske mreže ciji je jedan deo izgraden 2004. godine, dva su velika posla koje smo dobili na tenderu. I pored problema u finansiranju držacemo se planova i dogovora u ovim investicijama.

U dodatne poslove ovog preduzeca spadaju i oni koji se realizuju po ugovoru sa javnim vodoprivrednim preduzecem “Srbija vode”. Za njih održavaju vodoprivredne objekate, obezbeduju odbranu od poplava...

—Možemo se pohvaliti veoma kvalitetnom gradevinskom operativom koja radi na renoviranju stambenih i poslovnih zgrada. Sklopljen je ugovor sa Poreskom upravom o održavanju svih zgrada poreske uprave u Srbiji. Radili smo na njihovim popravkama i obnovi i spolja i unutra, dosta su ti objekti bili zapušteni pa je u njihovu rekonstrukciju mnogo i uloženo. Verovatno da su se naša “dela” svidela i drugima pa broj ugovora koje po tom osnovu sklapamo je sve veci. Sada cemo te iste poslove raditi i za Trezor. Majstori su nam osposobljeni da rade i krecenje, i zamenu stolarije, i postavljanje podova i spuštenih plafona, da ugraduju vodovodne i elektroinstalacija... U Kucevu smo, naprimer, radili zamenu krova, krecenje, zamenu stolarije, izveli elektro radove... To isto prošle godine radili smo u Petrovcu, napominje direktor u okviru cijeg Preduzeca posluje i mali ribnjak sa godišnjom proizvodnjom od 6 do 20 tona pastrmke. Voda je ovde veoma kvalitetna, njena RN vrednost je veoma visoka, zamucenje je retkost, pa je to osnovni razlog što je pastrmka kvalitetna i proizvodnja uspešna. Riba se prodaje širom Srbije, ponuda ide i preko sindikalnih organizacija Bora, Zajecara, Niša, moguca je i kupovina na rate. Cena pastrmke po kilogramu je 300 dinara, a kada se odbiju troškovi njene proizvodnje: troškovi mrešcenja, lecenja, klasiranja, hrane, obezbedenja i rada radnika, preduzecu ostaje trecina. Nije mnogo, ali je kao dopunski prihod veoma znacajna stavka u poslovanju.

Da raznovrsnost poslova kojima se bavi ovo javno preduzeca nije njegova jedina osobenost govori i sledeca cinjenica. “Belosavac” je jedina firma u opštini, a možda i šire u Okrugu koja je za sve svoje radnike, pored obaveznog uvela i dopunsko penziono osiguranje. Ugovor o tome sacinjen je sa osiguravajucom firmom TBI i primenjuje se vec dve godine.

S.E.

NAKON DVE I PO DECENIJE OBECANJA I CEKANJA

“STIGAO” ASFALT IZMEÐU IZVARICE I SUVOG DOLA

- Od polovine maja ove godine, put od Izvarice prema Petrovcu do Požarevca skracen za 25 kilometara u oba pravca

- Meštani zadovoljni kvalitetom uradenog posla vrednog oko 10 miliona dinara

Stanovnici dva sela u žagubickoj Opštini, Izvarice i Suvog Dola, cekali su punih 25 godina da poteraju traktore i automobile asfaltnim putem. Pred svake lokalne izbore, naime, njima je obecavano da ce se upravo u toj izbornoj godini urediti postojeci put koji vodi do Petrovca. Investicija je prenošena iz godine u godinu, da bi u decembru ove godine pocela da se postavlja podloga za asfalt , a u maju i asfalt. Dragiša Bogdanovic, predsednik Saveta MZ Izvarica koja je od Žagubice udaljena desetak kilometara, potvrduje da je upravo ova mesna zajednica bila nosilac citavog posla:

— U pitanju je makadamski deo puta u dužini od 2 hiljade i 75o metara. Posebno sam zadovoljan dinamikom izvršenog posla, kako je isplanirano tako je i sprovedeno, obicno se to ranije drugacije radilo, padnu dogovori, pa se rokovi prolongiraju. Licno sam zadovoljan i odnosom aktuelne izvršne vlasti prema ovoj investiciji i aktivnošcu samih izvodaca radova. Moram da priznam da sam, imajuci u vidu dosadašnje iskustvo, bio pomalo sumnjicav da ce se to sve završiti ove godine, ali evo, na našu srecu sve je ispalo kako treba, kako je planirano i dogovoreno. Inace, poslovi su otpoceli pocetkom decembra, od 3. do 10. decembra radena je podloga, kako bi se ona tokom zime slegla i utabala. Posle te podloge nasut je još jedan sloj, moja je pretpostavka da svaka podloga koja prezimi postaje mnogo jace konstrukcija odnosno baza za asfalt koji se kasnije postavi, objašnjava Bogdanovic.

Inace, znacaj ovog puta je veliki, ne samo za meštane Izvarice, vec i za stanovnike Suvog Dola. Sada se, pre svega, do Krepoljina, odnosno Petrovca i Požarevca stiže mnogo brže nego ranije, put je skracen u oba pravca za najmanje 25 kilometara. Donedavno ruinirani putni pravac stvarao je velike probleme prilikom transporta robe do pijaca i vašara, a narocito je bilo nevolja tokom zime, kada je trebalo transportovati bolesnike i kada su u pitanju odlucivale minute i sekunde da se spase život pacijenta. Znacaj asfaltiranog puta je dugorocan.

—Javnosti je poznato da ce se uskoro u ovom našem okruženju graditi Turisticki kompleks “Ski centar” na Beljanici. U toku je izrada projekta, predstoji javni uvid u Despotovcu, master plan treba da usvoji Vlada Srbije. ..Sela Izvarica i Suvi Do bukvalno su ispod padina Beljanice pa ce tako pristup buducem Ski centru neminovno biti preko naših naselja, što ce i te kako imati veliki znacaj za nešto ozbiljniji privredni razvoj ovdašnjeg seoskog turuzma. Cinjenica je da mi još nemamo slicna iskustva na ovim prostorima, jedna takva ideja teško ce se implementirati ali vredi uložiti truda, jer cemo tako stvoriti uslove da ljudi više zarade, da turisti dodu u podnožje Beljanice, da izgradnjom i drugih, a ne samo turistickih sadržaja zadržimo mlade u selima, da se jedan deo njih opredeli za turizam, a drugi za poljoprivredu koja ce pratiti tu turisticku ekspanziju, istice predsednik Saveta MZ Izvarica.

Dobijenim asfaltom, pored odraslih meštana dva sela, veoma su zadovoljni i najmladi koji sada upravo, zahvaljujuci toj cinjenici stižu do bazena, odnosno popularno nazvane Banje u Suvom Dolu, za nekoliko minuta. Put je ravan, pa se mnogi do kupališta upucuju biciklima. U okolnim selima se nadaju da ce sada uslediti ulaganja kapitala i u druge sadržaje oko bazena, da ce se izgraditi sportski tereni, restorani, objekti uslužne delatnosti. Sve u svemu, Izvarica i Suvi Do na putu su preporoda. U kojoj meri ce se meštani oba sela držati tog puta i sa njega ne skretati, zavisi od njih samih. Za sada je velika stvar što su zajedno sa opštinskim rukovodstvom uspeli da realizuju za njih dugogodišnju kapitalnu investiciju, asfaltiranje pomenutog puta. Sredstva za ovaj posao obezbedena su iz Fonda za regionalni razvoj, preko Direkcije, uloženo je oko 10 miliona dinara.

S.E.

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD U KUCEVU

POMOC STARIM I BOLESNIM LICIMA

- Pocela realizacoja projekta za pomoc starim i iznemoglim licima u 45 domacinstava u naseljima Kucevo, Neresnica, Duboka,Radenka i Bukovska

- Izabran Savet za socijalnu politiku opštine Kucevo

KUCEVO.- Centar za socijalni rad opštine Kucevo sprovodi zajednicki projekat ,,Niste sami,pomoc u kuci’’koji je podržan od strane Fonda za socijalne inovacije,Ministartva rada,zapošljavanja i socijalne politike i programa za razvoj Ujedinjenih nacija, uz finansijsku podršku vlade Republike Srbije,Evropske Unije i Evropske agencije za rekonstrukciju.

-Ovo je treci konkurs Fonda za socijalne inovacije.Centar za socijalni rad za opštinu Kucevo se do sada sa svojim projektima nije javljao,ali tokom prošle godine smo doneli odluku da i mi pokušamo da ucestvujemo na ovom konkursu.Prvo,bila nam je želja,da ucestvujemo,a na kraju izuzetno veliko zadovoljstvo da je Centar za socijalni rad prošao na konkursu, gde je bilo oko 300 podnetih projekata. Veliko je zadovoljstvo što se projekat realizuje u partnerstvu sa opštinom Kucevo,Udruženjem gradana ,,Entuzijasti’’ Kucevo i Asocijacijom za razvoj opštine Kucevo. Vrednost projekta je 3 miliona i 614 hiljada dinara,od kojih je Fond za socijalne inovacije obezbedio 3 miliona i 381 hiljadu dinara,a ostatak sredstava obezbedeno je iz opštinske kase. Svi partneri imaju ucešce u korišcenju prostorija i drugih resursa koja udruženja imaju, kaže direktor Centra za socijalni rad, Sanja Vukojevic.

Opština Kucevo u okviru pomoci starijoj populaciji stanovništva odlucila se za realizaciju projekta ,,Pomoc u kuci’’,jer mnoga staracka domacinstva na podrucju ove Homoljske opštine ne mogu da dodu do centra za socijalni rad i do Doma zdravlja. Ovim projektom obuhvaceno je 45 korisnika iz Kuceva i mesnih zajednica iz Neresnice,Duboke, Radenke i Bukovske.

Do Radenke i Bukovske je najteže doci,ova naselja su razudena,nalaze se u brdsko-planinskom podrucju. Obezbedeno je jedno terensko vozilo sa kojim nadležne službe Centra za socijalni rad obilaze svoje korisnike i ukazuju im potrebnu pomoc.

- Deset naših domacica koje su bile bez posla,obilaze staracka domacinstva i pružaju im usluge. Pomažu im u održavanju stana,licne higijene, pranju i peglanju rublja,da nabave i pripreme odredene namirnice,donesu lekove. Posle pet meseci rada na ovom projektu stekli smo utisak da su ovim starim licima mnogo važnije ove usluge,odnosno da im neko pokuca na vrata,kaže dobar dan,da sednu i sa njima popiju kafu i da razgovaraju. Mnogima je najveci problem to što su usamljeni,da nema ko da ih posecuje i da ih zapita kako su,i kako se osecaju,treba li im pomoc. U pocetku projekta bilo je otpora u prijavljivanju korisnika,ne otpora od ljudi u kuci kojima je pomoc potrebna,vec otpor u okviru porodice. Ovo je prilika da kažem da roditelji zaslužuju da se o njima brinemo kada ostare,jer oni su nekad brinuli o nama kada smo bili mali, kada smo se školovali, sve dok nismo krenuli svojim drugim putem. Sada kada su stari i iznemogli,treba im pomoci da mirno i bolje žive,dodala je Sanja Vukojevic.

Centar za socijalni rad i opština Kucevo pored ovog rade i na realizaciji projekta ,,Podrška sprovodenja strategije za reformu sistema Socijalne zaštite u Srbiji’’ Ministartva za rad i socijalnu politiku Republike Srbije. Ovaj projekat traje tri godine i u prvoj fazi njegove realizacije opština Kucevo je formirala strucni Savet za Socijalnu politiku ciji je zadatak definisanje prioriteta u oblasti Socijalne politike i izrada opštinskih strateških dokumenata gde ce usluge dobiti one socijalne kategorije kao što su mladi,stari i bolesni,invalidi,raseljena lica i Romi.

LJ.Nastasijevic

ŽITELJI STAROG KOSTOLCA NA VELIKIM MUKAMA

SELO OD STOTINU MUKA

U mnogim gradskim i seoskim mesnim zajednicama opštine Požarevac od pocetka godine do danas mnogo toga uradeno je u oblasti infrastrukture, od tekuceg održavanja do vecih investicionih zahvata. U Mesnoj zajednici Stari Kostolac u pomenutom periodu održan je samo jedan turnir u malom fudbalu! Realna predpostavka za nerad Saveta Mesne zajednice njen predsednik, ali predsednik Mirko Marjanovic tvrdi suprotno. Kaže, Program i projekti postoje, ali rec je o macehinskom odnosu lokalne samouprave što izaziva veliki revolt kod meštana.

- U julu mesecu održali smo referendum koji nažalost nije uspeo. Od 734 upisanih, na referendum je izašlo 168, od kojih je 144 glasalo za. Tim sredstvima, oko pet miliona dinara za pet godina, planirali smo da uradimo projektnu dokumentaciju i zapocnemo izgradnju fekalne kanalizacije, što je, obzirom na podignuti nivo voda i svakodnevno prelivanje septickih jama, rak rana u selu Stari Kostolac. To je veliki, ekološki problem, zagadenje je možda i vece od onog koje stvaraju obližnje Elektrane i Kopovi. Pored toga, deo sredstava planirali smo i za tekuce održavanje sportskih objekata, groblja, crkve, medutim, ljudi su vecinom glasali protiv, ubedeni da lokalna samouprava kroz rentu pre svega i sredstvima Fonda za ocuvanje covekove sredine ne ispunjava obaveze prema ovom selu. Bar ne kada su u pitanju infrastrukturne investicije koje stanovnike Požarevca i Kostolca ne koštaju ništa. Trenutno, u selu je najveci problem vodosnabdevanje, problem koji traje deset godina unazad. Kada je presušio bunar u selu Drmno, oni su privremeno vezali to selo za starokostolacki vod u centru sela kod stadiona malih sportova. Stari Kostolac se napaja vodom sa cevima fi 200, a sa istim precnikom cevi vezali su i selo Drmno, odakle napajaju Georad, Drobilanu i takozvano kontejner naselje. Tako se cevima fi 200 razvodnjava na dva kraka fi 200 i viši krajevi sela nemaju vodu za pice. Zbog toga ljudi svakodnevno dolaze u Mesnu zajednicu i protestuju, zahtevajuci razrešenje problema. Problema ima i zimi, a pogotovo leti na ovim vrucinama kada vode nema uopšte, tvrdi Marjanovic.

Zbog poljoprivrednih radova, dodatni problem meštanima Starog Kostolca predstavlja i novi put od obližnje Termoelektrane do Viminacijuma.

- Izgradnjom deonice asfaltnog puta od Termoelektrane do arheološkog nalazišta Viminacijum ugroženo je polje od oko 400 hektara. Put je raden bez dozvole, bez projekta, izdignut je za jedan metar, a negde i više iznad nivoa njiva, tako da ljudi ne mogu da izlaze sa mehanizacijom. Izvodaci radova su obecali da ce napraviti pristupne rampe, ali do danas ništa nisu uradili, a predstoji berba kukuruza i drugih poljskih radova. Cak su ugrožene i tri rampe koje su komasiranim putevima spojene sa ovim putem, izdignute su i nepristupacne. Nemamo mi ništa protiv puta koji je od velikog znacaja za ovo arheološko nalazište, ali jedan problem se ne rešava stvaranjem drugog, jer ljudi žive od tih njiva. Drugo, Opština Požarevac je nakaradno rešavala sve probleme Starog Kostolca, pocev od prošlogodišnjih poplava. Osim interventnih pet miliona dinara, uprkos brojnim obecanjima i samog ministra Velimira Ilica, mi do danas nismo dobili ništa, a štete su velike. U Opštini je zatajila Komisija za procenu štete, a i to što su uradili odneo je Milan Miljevic, državni sekretar Ministarstva za kapitalne investicije, i to je sve. Savet mesne zajednice Stari Kostolac poslao je otvoreno pismo ministru Velimiru Ilicu, sa molbom da reši naše probleme nastale prošlogodišnjim poplavama koje su proglašene elementarnom nepogodom, jer je raspoloženje kod meštana bilo takvo da su bili spremni da izvrše blokadu prilazima elektroprivrednih objekata koji se nalaze na katastarskoj opštini sela. Od te ideje se nije odustalo, rok nije orocen, ali strpljenja je sve manje, naglašava predsednik Saveta MZ Stari Kostolac.

Vezano za ovaj problem je i izgradnja zaštitnog nasipa cija realizacija, uprkos brojnim obecanjima, još nije zapoceta.

- Mi smo se kao Mesna zajednica izborili za idejni i glavni projekat, snimanje i istraživanje terena, geodetske troškove, medutim, Opština administrativno nikako da krene u realizaciju svojih, preuzetih obaveza. Do sada je trebalo da urade Elaborat tehnicke izvodljivosti, odnosno eksproprijaciju svega tri hektara, da izvrše popis cinjenicnog stanja na parcelama koje vec imaju snimljene i slikane situacije, kako bi se krenulo sa radom. Imali su jedan sastanak u maju i jedan u avgustu, ali kako kažu, ne mogu da nadu investitora za pomenuiti Elaborat. I tu obavezu je prihvatio Danilo Rodic, direktor sektora za investicije HE “Ðerdap” koji ceka odobrenje od direktora Srbija vode, kako bi se odradila eksproprijacija, poslednji posao do pocetka izgradnje zaštitnog nasipa. Projekat postoji, dobijeni su krediti od Evropske unije i medunarodne zajednice, od kojih su pojedini za takve objekte bespovratni, znaci para ima, moglo bi odmah da se krene u realizaciju ovog znacajnog projekta, cija vrednost iznosi oko 76 miliona dinara. Pored toga, konkurisali smo za sredstva od rente projektom, restauracije crkve koji je uradio Institut za istraživanje materijala iz Beograda. U pitanju su bila sredstva od 8, 6 miliona dinara, priložili smo i dokumentaciju, ali naš zahtev je odbijen. LJudi u selima prilozima grade nove crkve, a mi nismo u stanju da jednu crkvu, koja je pod zaštitom države i koja je olicenje srpske kulture, sacuvamo od zuba vremena. Rezervna varijanta sa kojom smo konkurisali bila je rekonstrukcija lokalnih ulica u dužini od 1, 5 kilometar. Projekat za crkvu nisu uvažili, rezervnu varijantu nisu ni videli, i tek na moju intervenciju obecali su da cemo sredstva dobiti od eko takse. Medutim, od te komisije sam dobio odgovor da ta sredstva nisu predvidena za izgradnju ili rekonstrukciju putne mreže, tako da smo na kraju ipak našli neko rešenje i sredstvima iz tekuceg održavanja odradicemo pomenuti posao za dvadesetak dana, kaže na kraju razgovora Mirko Marjanovic, predsednik Saveta MZ Stari Kostolac.

M. Kuzmanovic

CRVENI KRST POŽAREVAC

DUGA REKA DOBROTE I COVEKOLJUBLJA

Danas u svetu postoji mnogo humanitarnih organizacija, ali je medu njima Crveni krst najstarija, najmasovnija i najrasprostranjenija organizacija koja okuplja preko 140 miliona clanova.

Istorijski momenat, koji je uslovio nastanak Crvenog krsta, vezuje se za surovu bitku kod gradica Solferino u severnoj Italiji, gde su se 24. juna 1859. godine sukobile austrougarska i francuska vojska. Boj je trajao 16 bespoštednih sati. Tada je samo u jednom danu ubijeno ili ranjeno preko 40 hiljada ljudi, medu kojima je bilo mnogo Italijana, Francuza, Austrijanaca, Madara, Hrvata... pa i Srba iz Krajina i Vojvodine, koje su tada bile pod vlašcu Austrougarske. Švajcarac Anri Dinan, trgovac platnom, ali i filantrop, prošao je pored bojišta i dirnut patnjom na hiljade ranjenika, kao i stravicnim prizorom izginulih, angažovao je žene i ostale meštane koji nisu bili mobilisani da pomognu, bez razlike svim ranjenicima, uz geslo “svi ljudi su braca”. Nesebicno im je podelio platno, ukljucujuci se i sam u zbrinjavanje vojnika obe zaracene strane. Po povratku u Švajcarsku objavio je knjigu “Secanje na Solferino”, apelujuci na svest covecanstva da se u vreme mira osnivaju društva za pomoc, koja bi sa bolnicarima u vreme rata bila sposobna da brinu o ranjenicima. Takode, tražio je da oni volonteri koji pomažu vojnim sanitetima budu priznati i zašticeni nekim medunarodnim sporazumom. Prvo je osnovano Ženevsko društvo za socijalno staranje, 1863. godine, koje je imenovalo komisiju, sa zadatkom da razmotri mogucnost primene Dinanovih ideja. Sam Dinan je bio jedan od 16 najvidenijih Švajcaraca koji su cinili komisiju. Tako je osnovan Medunarodni komitet za pomoc ranjenicima, koji je kasnije postao Medunarodni komitet Crvenog krsta. U cast Švajcarske, kojoj je zastava crveno polje sa belim krstom, novoformiran Crveni krst je oznacen belom zastavom sa crvenim krstom. Ukljucenjem islamskih organizacija u armiju humanih ljudi, prihvacena je i bela zastava sa crvenim polumesecom. I dalje Medunarodni komitet Crvenog krsta, koji je organ upravljanja globalne svetske organizacije Crvenog krsta, kao i u vreme osnivanja, u Švajcarskoj cine 16 najvidenijih industrijalaca, politicara, umetnika, javnih licnosti...U nameri da institucionalno reguliše zaštitu saniteta na bojnom polju i izdejstvuje medunarodno priznanje Crvenog krsta i njegovih ideala, švajcarska vlada je 1864. godine organizovala diplomatsku konferenciju u Ženevi. Na ovom skupu je usvojena i potpisana “Ženevska konvencija za poboljšanje položaja ranjenih pripadnika oružanih snaga u ratu”, što je ujedno i prvi medunarodni sporazum iz humanitarnog prava. Kako su ratovi postajali sve suroviji i bespoštedniji i po civilno stanovništvo “Ženevska konvencija” je dopunjavana još cetiri puta, kako bi pod svojim okriljem obuhvatila sve ugrožene populacije. U medunarodnom pravu danas Crveni krst ima prilicno velika ovlašcenja.

Na prostoru Balkana, prvu organizaciju Crvenog krsta proklamovali su Crnogorci 1875. godine na Cetinju. Godinu dana kasnije i Srbija je potpisala Konvenciju i postala clanica ove medunarodne organizacije.

-Ubrzo zatim i u Požarevcu je osnovan Crveni krst, a za prvog predsednika je izabran Cedomir Popovic, u to vreme videna licnost varoši. Od nastanka pa do danas rukovodimo se sa 7 osnovnih principa, a to su: humanost, nepristrasnost, neutralnost, nezavisnost, dobrovoljnost, jedinstvo i univerzalnost. Delovanje Crvenog krsta i Crvenog polumeseca ima jedan osnovan cilj: da bez ikakve diskriminacije spreci i olakša ljudsku patnju i zaštiti ljudsko dostojanstvo. Sve akcije se odvijaju pod “kišobranom” Medunarodne organizacije Crvenog krsta , uz saradnju nacionalnih Društava CK. Crveni krst ima znacajno mesto u današnjem društvu i na neki nacin je pomoc državi u smirivanju raznih tenzija. Moglo bi se reci da danas delujemo u dva pravca: socijalne i zdravstvene zaštite. U okviru prve grupacije aktivnosti prikupljamo, pokucstvo, ogrev, odecu, obucu, školski pribor i slicno, koje potom delimo socijalno ugroženoj kategoriji stanovništva. Trenutno za najugroženije pripremamo i 450 toplih obroka dnevno. Zahvaljujuci razumevanju lokalne samouprave naša narodna kuhinja ni u jednom trenutku nije prekidala sa radom – istakao je Branislav Živulovic.

U okviru zdravstvene zaštite stanovništva, najpoznatiji je rad na organizovanom dobrovoljnom davalašvu krvi, sa bazom podataka od 3.300 aktivnih dobrovoljnih davalaca krvi. Cesto se održavaju i kursevi prve pomoci, kakav je, na primer, proletos organizovan za pripadnike saobracajne policije. Tokom leta je intenzivirana briga o starima, posebno kroz akcije merenja nivoa šecera u krvi i visine krvnog pritiska. Za septembar je planiran niz akcija vezanih za bezbednost dece u saobracaju...i tako redom.

-Sve ovo su uobicajene, moglo bi se reci i rutinske aktivnosti. Uporedo sa njima intenzivno radimo na realizaciji par velikih projekata vezanih za socijalno zbrinjavanje dve znacajne populacije, a odnose se na gradnju Doma za smeštaj starih lica i takozvanu sigurnu žensku kucu- obavestio nas je Živulovic.

R.R.D.

ŽIVOTIJE MIRKOVIC NEMA IMENJAKA U SVOM KRAJU

JEDAN ŽIVOTIJE U 15O SELA !

VELIKO GRADIŠTE

Zemljoradnik Životije Mirkovic (57) iz Miljevica kod Požarevca jedini nosi to retko ime u 150 sela, pet gradova i isto toliko opština Branicevskog okruga.

-Ponosan sam na svoje ime koje mi je nadenuo kum DŽina Radosavljevic-kaže Životije. Davanjem takvog imena kum je želeo, rekli su mi jednom prilikom moj otac i moja majka, da mi poželi dug i srecan život. A ja se na život ne žalim, veliki sam veseljak i šaljivdžija, lepo živim i uživam u svakom danu.

Kad se razveselim, narucujem pesmu -Ej moj crni Životije, nemaš srece pa to ti je.

Životije je obišao opštinske maticare u pet gradova i nigde nije našao imenjaka. Obišao je Veliko Gradište, Kucevo, Golubac, Malo Crnice i Žagubicu.

Svira frulu kada ima vremena, a roden je 24. juna 1950. godine na dan crkvenog praznika, poznatog u narodu kao Vrtoloma.

I njegova cerka Donka ima retko ime.

-Seoski sveštenik joj je na rodenju dao ime Potomka, kao mojoj naslednici, ali maticari to nisu uvažili pa su joj ime skratili u Donka, navodi Životije.

LJ.Nastasijevic

SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE OO PSS BOGOLJUB KARIC

SRBIJA DANAS I NEZAPOSLENOST

Predsedništvo PSS Bogoljub Karic održalo je prošlog cetvrtka u Požarevcu sednicu u sedištu Opštinskog odbora ove stranke, a potom je u restoranu LJubicin konak uprilicena i konferencija za medije.

Ucesnici konferencije bili su: Predrag Pajic,predsednik OO PSS, Dragomir Karic,potpredsednik PSS BK,Tihomir Simic,potpredsednik stranke i potpredsednik Izvršnog veca Vojvodine, Dragan Miloševic,predsednik Izvršnog odbora PSS BK i Vladimir Zelenovic, predsednik Pokrajinskog odbora PSS za Vojvodinu i pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo.

Teme koje su ucesnici konferencije prezentirali medijima bile su pre svega “Srbija danas i problemi nezaposlenosti”. Naravno, bilo je još reci i o spoljnoj politici Srbije, koncesiji puta Horgoš - Požega.

Konferenciji je, osim novinara prisustvovao i veliki broj clanova stranke.

M.K.

KOZERIJA

AJMO MALO PO NAŠKI

Eto, pre neki dan,cujem da je Jova zaposlio celu familiju u jednom gradevinskom preduzecu. Ništa neobicno. Samo malcice pre toga bacao je drvlje i kamenje na tu istu firmu. Pominjao je neki višak spratova, sad moli za cutanje.

- Što,bre,Jovo ?

- Imam interes!

- Je l veliki?

- Ko kuca.

- Jesi l’ ti s juga?

- Ja sam s ladu.

- I to si uradio pred LJKI. Baš si konj.

- Nemo da vredaš i nemo mi lepiš tudi nadimci, el to meni ne pristoji. Ja sam covek covecan.

- Ono možda si i u pravu. Kad si cuo da je konj konju podmetnuo nogu? A covek coveku kad oceš,zašta oceš i koliko oceš.

- U redu, al’ što?

- Ajde bogati, još pitaš što. Najcešce se to ne pita.

- Mora da si obro sam zelen bostan.

- Ako mi pukne ova firma, il malo se dublje u nju zaviri, di cu ja s toliku glotu.

- Kako di ceš? Prefarbaš se u novu farbu, nadeš novi ineters,starog izblatiš, novom šefu udeš pod kožu i eto tebe na konju.

- Ajd na konju -koje kako. Nego, da ne bude malo po naški.Na magarcu. Daleko bilo! Krs i andeli!

Po Milivoju Mici Ilicu

LAZARIZMI

- Srpski švedski sto je zajednicki kazan.

- Trebalo bi vec jednom da prestanemo da hranimo pola Evrope.

- Srbi slabo jedu voce, odmah ga pretvaraju u rakiju.

- Mnogi vode borbu za goli život u krevetu.

- Kad vec vole da majmunišu, zašto nisu ostali na drvetu?

Miodrag LazareviC

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 24.08.2007. do 31.08.2007.godine u porodilištu opšte bolnice Dr."Voja Dulic " u Požarevcu rodeno je 18 beba ,8 decaka i 10 devojcica.

Sinove su dobili:

Ðordevic Marija i Saša iz Požarevca, Demirovic Igbala i Murina Redžep iz Kostolca , Paunovic Ružica i Sladan iz Oraškovice, Živojinovic Slavica i Dejan iz Kostolca , Cosic Tatjana i Stanojevic Nenad iz Suvog Dola, Dregic Verica i Atanackovic Aca iz Carevca, Jovanovic Gorica i Mališa iz Osanice, Murina Elvira i Adnan iz Kostolca .

Kcerke su dobili:

Petkovic Suzana i Saša iz Brežana, Mitic Nevenka i Stevanovic Branko iz Požarevca, Miladinovic Sanela i Dalibor iz Dubravice, Milenkovic Svemirka i Bojan iz Žagubice, Milic Danijela i Vladimir iz Požarevca, Sretenovic Marijana i Nenad iz Kostolca, Vasic Marija i Jezic Aleksandar iz Požarevca, Stanojevic Sladana i Ilic Darko iz Milanovca, Stojadinovic Jelena i Živkovic Dragan iz Toponice, Jovanovic Nataša i Vladan iz Požarevca.

POBEDNICI AKCIJE ZA NAJLEPŠE DVORIŠTE BRANICEVSKOG OKRUGA U ORGANIZACIJI LISTA “REC NARODA”

NAGRAÐENI

Prva nagrada- Meri i Mica Tomic, ul. 27. aprila br. 106 a, Požarevac, godišnja pretplata na list “Rec naroda”.

Druga nagrada- Svetlana i Dragan Spasojevic iz Požarevca, polugodišnja pretplata na list “Rec naroda”.

Treca nagrada- Gordana i Dušan Paunovic, ul. Viminacijumska br. 5, Požarevac, tromesecna pretplata na list “Rec naroda”.

Pozivamo nagradene da se jave licno u redakciju lista “Rec naroda” ili na telefon 012/221-580

ZAVRŠENE 44. LJUBICEVSKE IGRE U POŽAREVCU

SINIŠA STOKIC VITEZ LJUBICEVA

- Igre odlicno organizovane,a drugog dana na Hipodromu bilo oko 15.000 gledalaca

- U glavnoj Galopskoj trci “Kup LJubiceva” trijumf beogradskog grla “Galjarda”

Drugog dana, u nedelju, na požarevackom Hipodromu pred petnaestak hiljada gledalaca iz raznih krajeva Srbije, održano je drugo kolo u preskakanju prepona, finale višeboja, više galopskih i kasackih trka.

Vreme je bilo idealno, a neposredno pred nastup takmicarskih grla, na Hipodrom je izvršen padobranski “desant”. Naime, padobranci, clanovi Aero kluba “Smederevo” izveli su atraktivne skokove, a potom su malenim voltižerima podelili slatke Bambi pakete.

Pobede favorita

Posle finalne utakmice u preskakanju prepona prvo mesto pripalo je Zoranu Jovanovicu iz KK “Favorit” koji je sa grlom “Del Boy” takmicenje završio bez kaznenih poena u vremenu 69,38. Drugo mesto zauzeo je Boško Ristic sa grlom Trotil (KK “Impuls”) takode bez kaznenih poena, ali sa vremenom 74,85. Pehar pobedniku urucio je Nebojša Jocic, pomocnik direktora JKP “Vodovod i kanalizacija”. Zatim su na scenu, pred prepunim tribinama stupili voltižeri, najmladi clanovi KD “Knez Mihailo” starosti od 1,5 - 6 godina. Oni su pod budnim okom trenera Radeta Miljkovica izveli razne vratolomije sa kobilicom “Suzom”.

Usledila je galopska trka za dvogoda grla na 1300 metara, pod nazivom “Kostolac”. Titula je pripala surcinskom grlu “Ginna” sa jahacem Ðordem Perovicem. Ono je za “njušku” bilo brže od drugoplasirane Kopejke, koja je pak za dužinu i po ostavila treceplasiranu “Gionu”. Pobednicki pehar urucio je Miroslav Ivkovic, zamenik direktora PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, a vreme postignuto u ovoj trci je 1.21,2. U polubrzoj kasackoj partiji “Stig - Litas” na 1600 metara ubedljivo je trijumfovalo grlo “Stela Victory” sa Stevanom Sicem mladim u sulkama i postignutim vremenom 1.19,2. Drugi na cilj stigao je “Arkobaleno K“ sa vozacem Novicom Andrejicem, a treca pozicija pripala je grlu “Little NJest” sa Vladanom Popovicem u sulkama. Pokrovitelj trke je bilo preduzece Litas A.D Veolia Transport, a nagradu je urucio Nebojša Matic, tehnicki direktor. Posle toga održane su tri discipline finala višeboja: gadanje topuzom, strelom i kurirsko jahanje. U tom momentu najviše poena imali su Ivan Stankovic, najbolji polufinalista i najbrži u kurirskom jahanju, Siniša Stokic i Zoran Bejta.

U glavnom galopskom nadmetanju grupe jedan na 2400 metara, “Kupu LJubiceva”, erupciju oduševljenja izazvao je “Gallardo” sa jahacem Željkom Ilicem, koji je u vremenu 2.30,6 doneo pobedu beogradskoj štali “Potkovica - Spaija”. Drugo mesto pripalo je surcincu “Trinitrotoluolu” koga je jahao Ðorde Perovic, a trece “Šakiri Bomi” sa Tihom Vujkovicem u sedlu. Pehar u ruke vlasniku štale, Bobanu Petrovicu predao je Nenad Simic, direktor JP “Direkcija za izgradnju opštine Požarevac”.

“Ocekivali smo pobedu Galjarda i to se ostvarilo. On je u izuzetnoj formi i posle tri godine lecenja i raznih pehova, napokon trci izuzetno dobro i sve trke dobija relativno lako sa jednom ili dve konjske dužine prednosti. Kup LJubiceva je njegova šesta uzastopna pobeda ove sezone i planiramo da se oproba i u Francuskoj”, istakao je Boban Petrovic, vlasnik štale “Potkovica- Spaija”.

SIGURNA RUKA VIŠEBOJACA

Brza kasacka partija na 1600 metara “Knez Mihailo” za grla koja su zaradila preko 12.000 evra donela je puno uzbudenja. Nakon mnoštvo plasmana usledila je ubedljiva pobeda grla “Didžy Joe Vita” sa Miodragom Panticem u sulkama i postignutim vremenom 1,18.5. Za njom kroz cilj prošli su drugoplasirani “Active Road” sa vozacem Vladom Bjelogrlicem i treceplasirani “Everlasting” sa Zoranom Tasicem u sulkama. Pehar pobedniku urucila je Jasna Jovic - Vukovic izvršni direktor Findomestik banke.

Poslednje galopsko nadmetanje, trka “Branicevo” na 1800 metara bila je rezervisana za trogoda grla. Nakon Hrvatskog derbija još jedna pobeda pripala je surcinskom grlu “Princu Surcinskom” koga je jahao Ðorde Perovic. On je za cetiri dužine u vremenu 1.50,7 ostavio iza sebe grlo “Playmate Arrogance” sa Željkom Ilicem u sedlu i treceplasiranog “Tornado Sura” koga je jahao Saša Trbojevic. Pokrovitelj ove trke bila je JP “Toplifikacija”, a nagradu je urucio direktor Toma Janicic.

U odlucujucim disciplinama višeboja, bacanju koplja i seci sabljom, Siniša Stokic na grlu Prolaznik osvojio je maksimalan broj poena i sa ukupno trinaest bodova pripalo mu je prvo mesto, ispred drugoplasiranog Ivana Stankovica i treceplasiranog Zorana Bejte koji su sakupili po deset bodova. Tako je Siniša Stokic, trener galopskih grla postao cetvorostruki pobednik višeboja i približio se legendarnom Radetu Milovanovicu. Predsednik Organizacionog odbora mr Zvonimir Blagojevic predao je pobedniku višeboja pehar i crveni plašt, dok mu je sablju urucio Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac. Siniša Stokic je potom sa jarbola skinuo zastavu Igara cime je ova manifestacija završena.

D.Dinic

SINIŠA STOKIC - POBEDNIK VIŠEBOJA

DO POSLEDNJEG DAHA...

“Posle prošlogodišnjeg peha kada sam promašio kopljem metu, ove godine sam bio skoncentrisaniji, to je urodilo plodom i cetvrti put sam postao vitez LJubiceva. Tri nedelje sam marljivo trenirao, borio se do poslednjeg daha i iskustvo i hladnokrvnost su mi doneli još jednu titulu. Organizacija celokupne manifestacije bila je na visokom nivou. Planiram da ucestvujem još jednom, eventualno dvaput, a onda cu se povuci”, rekao je izmedu ostalog Siniša Stokic, Vitez 44.LJubicevskih konjickih igara.