Header

REAGOVANJA

Poštovana redakcijo,

Drago mi je da ste pokrenuli rubriku “Reagovanja” u kojoj objavljujete mišljenja vaših citalaca. Ja sam rodena Požarevljanka koja vec trideset godina živi u Beogradu. Sticajem okolnosti u poslednjih nekoliko godina dosta putujem po Srbiji i zemljama u okruženju. Svuda sam uporedivala ta mesta sa svojim rodnim gradom i njegovim razvojem. Na prvom mestu bih istakla turisticke potencijale. Oduševljena sam velicinom i grandioznošcu poduhvata na podrucju Viminacijuma. Takode smatram da je u Etno parku na Tulbi napravljen ogroman pomak u smislu ocuvanja tradicije i duhovnosti. Prirodno okruženje Požarevca je veliki potencijal za razvoj citavog kraja u turistickom i ekološkom smislu, za razliku od opredeljenja koje je u prethodnim decenijama forsirano, u smislu industrijskog razvoja, što se naravno može zadržati u potrebnim razmerama. Uredivanje centra grada, njegovih trgova, trotoara, zelenih površina, ustanova kulture, pa cak i prilaza gradu svakako raduje.

Ono što želim da porucim celnicima ovoga grada je da pothitno razmišljaju o izgradnji hotela koji bi mogao da primi turiste i namernike koji žele da vide ono što nudi ovo okruženje i što ce u buducnosti nuditi u još vecoj meri.

Citalac sam nedeljnika “Rec naroda” i primecujem promene u smislu modernizacije sadržaja i nameru da se list “otvori” za gradane, jer svako dobronamerno mišljenje i sugestija svima nama su svetionici na putu buduceg razvoja. Oni koji su u poziciji da donose odluke, a znam da su citaoci ovih novina, doci ce možda do novih ideja, ili usavršiti one koje su vec zapoceli.

Raduje me svaki napredak Požarevca i uvek želim da se vratim.

S poštovanjem

Bojana Radakovic, Beograd

NIPD “Rec naroda” A.D.

Požarevac

Takovska br. 5

Kolumna u “Reci naroda”! Konacno! Slobodno novinarstvo, urednici, novinari ali i književnik. Kolumnist. Bilo je potrebno 3019 brojeva ovog lista da se pojavi tekst sa inverznim pogledom na stvarnost. Cestitam!

Mnogo je tema koje treba na “kolumnisticki” nacin obraditi - ako je realan pristup stvarnosti “obrada”.

Naš region je veliki. Požarevac je vec duže vremena veliki grad (za srpske uslove). Premnogo toga što nosi jedan grad treba na realan nacin predstaviti citaocima. Nadam se da se ne treba(m) izjašnjavati zbog cega.

Postoje dobre i loše stvari i pojave: u gradu, u našim glavama, u vlasti, u upravi i t.d.

Nisam sklon da predlažem teme ali molim da mi bude dopušteno da kažem da postoji gotovo bezbroj tupadžija, šibadžija, štetocina, lažova, lezilebovica, dodoša, doseljenika, došljaka, divljaka, pobegilja, raznih hulja, i da je objektivno da se dogada ekstremeno veliki broj raznih ekscesa.

Nekontrolisana potrošnja državnog novca, neregulisani troškovnici, demokratska zapošljavanja, stranacka preletanja, socijalizam i njegov status u srpskom kapitalizmu (sic!), demokreteni, a niko da:

- pomene bombardovanje 1999., rasprodanu državu, (šta je sa narodom?), stucen novac u Viminacijum - kao da je srpski budžet pravni sledbenik Rimskog carstva, akcijaški pristup “projektima” glad, bedu, korupciju, nezaposlenost, “poštenu” privatizaciju, školovanje po Bolonji (užas), Srbiju sa ko zna cijim kapitalom u srpskim novcanim tokovima...

Da li je Požarevac bivši geofizicki i topografski prostor grada Požarevca, kao što je, možda, gledano na razne nacine i Srbija bivši prostor Srbije.

Za Kosovo i Metohiju meni nije poznato, meni nije poznato, ko je, zašto i kako zadužen.

Mladen Brankovic

br. l.k. 173176, Požarevac

MUZEJ VOŠTANIH FIGURA

Leto Gospodnje 2008. godine izmami sijaset državnih funkcionera da otputuju na odmor. Ko pomno prati politicku scenu zemlje Srbije, može saznati gde ko, iz „politicke elite” letuje. Aferim.

Gospodin Dragan Markovic Palma, neprikosnoveni predsednik opštine Jagodina, naprimer, putuje u London, u obilazak Muzeju voštanih figura. Gradonacelnikova poseta Londonu ima radni karakter. Pored ljubavi prema umetnosti - voštanim figurama, Gospodin Palma ce verovatno poucen iskustvom londonskog muzeja, pospešiti rad slicnog Muzeja u Jagodini. Prihod od turista namernih da otputuju medu Jagodince je neizbežan. Para na paricu. Posao na prvom mestu.

Da li su odmarali požarevacki funkcioneri?

Turisticke destinacije im se nudiše: Egipat, Tunis, Turska? Kako im je bilo? Jesu li patili od uobicajenih turistickih bolesti? Što se ne pohvale? Cega se stide? Nije sramota ugledati se na Gospodina Palmu.

Kod nas državni poslovi uobicajeno miruju tokom citave godine. Fascikle sa projektima, ako one, uopšte postoje prašina dokusuri tokom letnjeg ferija. Ipak, ne treba biti nepravedan prema požarevackim funkcionerima, unapred ih podceniti, ili preceniti, nije fer. Da tako ne bi bilo, možda je pravi trenutak da ih gradani upitaju, gde, i kako, provedoše leto, šta se dešava sa njima? Možda i oni, „vrednice”, poput Gospodina Palme, doneše kakvu ideju sa puta? Pelcer, egzoticnu sadnicu? Ono, ako jagodinski gradonacelnik zahvaljujuci godišnjem odmoru, sazda Muzej voštanih figura, što ne bi ko od požarevackih funkcionera za pocetak, podigao ogledni plastenik za povrce - zelenu salatu i feferone. Moravska zemlja im se nudi za takav poduhvat, i to bez po muke, mogu videti, vracajuci se sa puta, cim predu moravski most. Po ugledu na Palmu, može nekom od njih „pasti na pamet” da sagradi „Muzej požarevackom konju”. Što da ne?

Požarevacke zloce, a takvih medu nama, da se ne lažemo ima, mogle bi kazati da su požarevacki funkcioneri najjeftiniji po gradsku kasu i gradane, kad se odmaraju. I bili bi, bar delimicno, u pravu. Požarevacki lajavi šereti, inace bezobrazna sorta, danima vec, prepricava negdašnja službena putovanja opštinskih funkcionera diljem evropskih metropola u potrazi za idealnim rešenjima iz tih prestonica koja bi se dala primeniti u Požarevcu. Anegdota o Fabrici za komunalni otpad i reciklažu smeca, i mada kraca od mišjeg repa dok se sluša, deluje kao zaštitni znak u biografiji jednog od funkcionera. Obecanje o prilivu investicija ruskog oligarha Gospodina Abramovica u ergelu LJubicevo slovi za mastan vic.

Mesto za spomenik siromašnom Paji Patku u Požarevcu ne postoji. Da li ce se naci mesto za bogatog Ujka Baju, pitanje je današnje?

Jesu li doista požarevacki funkcioneri bili džaba na odmoru?

Svako može pretpostaviti kako naši funkcioneri, sa konkretnim imenima i prezimenima upisanim u srpsku putnu ispravu - pasoš, otputovaše u Rim, a da se otud vratiše u svoje nahije, pokršteni kao Nušicev „Gazda Mata”, ili koji drugi lik iz „Ožalošcene porodice”, sa leciderskim srcima u krcatim zembiljima.

Požarevljani ce dobiti redovnu porciju jesenjeg sledovanja. Popravke i prepravke požarevackih ulica. Lakirovku. Ovde zakrpi asfalt, onde zameni trotoar, tamo prefarbaj grafit. Posadi sadnicu, zalij korupciju. Bar, deceniju unazad takva praksa tužno traje. Naše „Gazda Mate”, nikako da lice na Gospodina Palmu. Makar u centru grada zidali javni WC, makar on bio sklepan u poljskoj varijanti, da postoji, gradani bi u velikoj nuždi, imali gde da se olakšaju.

Za vece poslove naši funkcioneri nemaju sluha. Veliki poslovi zaobilaze Grad Požarevac. Jesu li Požarevljani zaslužili takvu sudbinu? Jesu li gradani dužni da ispaštaju, tudu osionost i neinventivnost za velikim poslovima?

Odsustvo velikih radova, je ocito. Oni koji tvrde drugacije, potvrduju žalosnu cinjenicu, da sa nama odavno nešto nije u redu. Zapitajmo se šta je to „nešto? Ne oslanjajmo se na praksu, ovde literarnog „Gazda Mate” i Nušica. Život je surovo stvaran. Lekcija o životu, tako veli.

Požarevac i bez izgradnje Muzeja voštanih figura, svojim izgledom predstavlja Muzej voštanih figura?

Aleksandar Lukic, književnik

CENTAR ZA OBUKU KOPNENE VOJSKE U POŽAREVCU

POSETA PODOFICIRA IZ OHAJA

U sklopu razmene iskustava u obuci i usavršavanju podoficira, podoficirska delegacija Nacionalne garde americke države Ohajo posetila je prošlog ponedeljka Centar za obuku kopnene vojske pri požarevackom garnizonu '' Pavle Jurišic- Šturm''. Ovoj poseti prethodila je poseta najviših oficira Nacionalne garde iz Ohaja prošle godine, a docekao ih je pukovnik Dušan Šljivancanin, zamenik komandanta Centra za obuku kopnene vojske pri požarevackom garnizonu.

- Hvala vam što ste nas ponovo primili ovde, to je moja treca poseta Srbiji i svaki put od kako dolazimo sve smo više inspirisani. Ohajo i Srbija su partneri i kao što je pukovnik Šljivancevic vec rekao, ovo je razmena ideja i iskustava tako da možemo da ucimo jedni od drugih i na taj nacin ojacamo vojske naših država. Nadam se da cemo isto toliko nauciti od naših kolega iz Srbije kao što su i oni od nas. Težište ove današnje posete je usavršavanje podoficira i nadamo se da ce to uštedeti novac na duže staze za ljude ovde u Srbiji, ali ne samo to, nego ce doprineti i unapredenju, odnosno jacanju Vojske Srbije, izjavio je tom prilikom Mansi Krist, viši podoficir, savetnik generala za vazdušne komponente Nacionalne garde Ohaja.

M. K.

U SUSRET NOVOJ ŠKOLSKOJ GODINI - VELIKI LIKOVNI KONKURS FORME IDEALE

NACRTAJ, OBOJI I OSVOJI!

Od prvog do tridesetog septembra predškolci i prvaci imace priliku da nacrtaju, oboje i ožive svoju IDEALNU KUcU! Najmaštovitiji ce imati priliku da osvoje decje sobe,kompjuter stolove, radne stolice i sveske za novu školsku / predškolsku godinu!

Kompanija Forma Ideale d.o.o. odlucila je da ovaj septembar bude ne-zaboravan za sve predškolce i prvake koji ce tokom Velikog likovnog konkursa Nacrtaj, oboji i osvoji! biti u prilici da svojim idejama, maštom i talentom, ostvare svoje snove i osvoje neku od dvesta trideset sjajnih nagrada! Mališani ce imati prilike da iskažu svoj talenat od prvog do tridesetog septembra u svojim školama i predškolskim ustanovama, nakon cega ce njihovi radovi biti ocenjeni. Rang lista najmaštovitijih mališana koji su uzeli ucešca u Velikom nagradnom konkursu bice objavljena u listu «Blic» nakon prvog novembra. Nagrade ce se dodeljivati na kucnom sajmu u salonu nameštaja Forma Ideale u Krivolackoj ulici br. 7 u Beogradu, a Forma Ideale je odabrala najbolje za najmaštovitije klince i klinceze na temu IDEALNA KUcA:

I nagrada - 10 decijih soba KOLIBRI (po 5 u obe starosne kategorije)

II nagrada - 10 decijih soba LASTA (po 5 u obe starosne kategorije)

III nagrada - 10 kompjuter stolova SNJING KS1 i radnih stolica A11/D (po 5 u obe starosne kategorije)

IV nagrada - 200 svezaka Forma Ideale (po 100 u obe starosne kategorije)

Svi mališani koji budu ucestvovali u Velikom likovnom konkursu Nacrtaj, oboji i osvoji!, listove za crtanje, flajere, koverte za konkurs i postere, moci ce da dobiju u svojim školama i predškolskim ustanovama, koje je unapred obezbedila Kompanija Forma Ideale d.o.o. Svi zainteresovani informacije mogu dobiti na broj telefona 034/308-100 ili na e-mail: deciji.konkursŽformaideale.co.yu. Klincima i klincezama preostaje samo da maštaju, crtaju, boje i OSVOJE ove privlacne nagrade, koje ce im svakako mnogo pomoci u novoj školskoj / predškolskoj godini!Ucinimo našim klincima ovaj septembar posebnim, a mi podelimo zadovoljstvo njihove radosti!

Adresa: Industrijska bb

Tel: 034/308-100 lok. 1157

Faks: 034/308-109

USTANOVA “LJUBICA VREBALOV” POŽAREVAC

ZAŠTITA PO MERI DETETA

Predškolska ustanova “LJubica Vrebalov” Požarevac organizovala je prošle nedelje seminar na temu “Zlostavljanje i zanemarivanje dece - Prevencija i zaštita u lokalnoj zajednici”. Seminar je organizovan u saradnji sa požarevackim Domom zdravlja, ZZJZ Požarevac i požarevackim Centrom za socijalni rad. Pored predstavnika tih organizacija, seminaru su prisustvovali i strucni saradnici, vaspitno osoblje i preventivne službe ove Ustanove, kao i predstavnici Decjeg dispanzera, Savetovališta za mentalnu higijenu, predstavnici MUP-a i pravosuda, koji se bave zaštitom dece.

Predavaci, prof dr Veronika Išpanovic - Radojkovic, neuropsihijatar, clan Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije i Slavka Lakicevic, diplomirani pravnik iz beogradskog Instituta za mentalno zdravlje, govorili su o uzrocima, rizicima, oblicima i posledicama zlostavljanja i zamenarivanja dece, mreži za sprecavanje zlostavljanja i zanemarivanja i zaštitu dece u lokalnoj zajednici, zatim o opštem protokolu za zaštitu dece i specificnim ulogama i odgovornostima pojedinih sistema u zaštiti, kao i o integrisanoj medusektorskoj saradnji.

- U Požarevcu smo, zahvaljujuci inicijativi direktora ove Ustanove, Dragana Nikolica, kako bismo doprineli kvalitetnom preventivnom delovanju u pravcu zaštite dece, u uzrastu koji pohada vrtic, izuzetno osetljive na sve oblike zlostavljanja i zanemarivanja. Istraživanja na velikom uzorku u našoj zemlji i svetu pokazala su da se te pojave u 70 do 90slucajeva dešavaju u porodici. Upravo saradnja sa porodicom od strane vaspitnog osoblja ove Ustavnove, ali i svih koji vec tesno saraduju sa Ustanovom, veoma je važna u prepoznavanju i pomoci u rešavanju problema, ako do njih dode. Cilj ovog seminara je da zajednicki ustanovimo preventivne programe. Edukacija svih segmenata obuhvacenih ovim programom je i „najisplativija investicija” u oblasti zaštite dece predškolskog uzrasta. Želim da istaknem: Požarevac, pre svega ova Ustanova na celu sa ovim direktorom, je jedan od retkih gradova koji je sam prepoznao potrebu da reaguje, da se posveti zaštiti dece. Skupština Ujedinjenih nacija donela je Rezoluciju „Svet po meri dece”, na osnovu toga, sve države clanice u obavezi su da donesu svoja dokumenta „Gradovi po meri dece”. Neke države su vec pocele realizaciju tog programa, direktor ove Ustanove je pokretac kampanje da Požarevac bude „grad po meri deteta”, odnosno „grad - prijatelj dece”. To podrazumeva ne samo zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, što jeste jedan od prioriteta, vec i pomoc i podrušku porodici u delu vaspitanja, obrazovanja, pravilnog usmeravanja, da bi svako dete postalo zdrav, koristan clan ove države, slobodan i podržan od svih struktura zajednice da se iskaže, da doprinese opštem napretku i boljitku, - porucila je javnosti Slavka Lakicevic, jedan od predavaca seminara.

- Problem predškolskih ustanova je cinjenica da još nemamo Zakon o predškolstvu, godinama ceka na proceduru donošenja. NJime bi brojne oblasti i nadležnosti bile regulisane, nama olakšan rad i dat pravni okvir na mnoge sadašnje dileme i nedoumice, ne samo u ovoj oblasti, vec u celokupnoj materiji predškolskog obrazovnog i vaspitnog rada. Inace, niz edukativnih sadržaja koje organizujemo i brojne aktivnosti sa kojima cemo se tek pojaviti, ciljane su na unapredenje odnosa prema deci, jacanje prava i uloge deteta u društvu, a sa namerom da se nacine brojni pomaci i ostvari ukupan ambijent kakav vec pomenuta Rezolucija sugeriše, kako bi grad Požarevac stekao pravo da postane „grad - prijatelj dece”. Smatramo da je to dostižno, sve organizacije i institucije sa kojima vec dugo uspešno saradujemo spremne su da ucine korak više i daju svoj doprinos tom cilju, imamo podršku Osnivaca, takode veoma važnog subjekta u citavom projektu, korak po korak, ubeden sam da je inicijativa nešto što ce svako ko imalo može da doprinese, rado to da ucini. Zbog dece, pre svega. Ali, ne samo zbog dece. Projekat ima za cilj da citava zajednica svoje odnose, težnje i ciljeve realizuje na jednom naprednijem i humanijem nivou, i to, ne bih rekao dajuci, vec ustupajuci deci širi prostor koji im realno pripada, kako bi, zajedno sa odraslima, mogli da uticu na kreiranje ambijenta u kome odrastaju, odnose po meri kakva im godi, stvarajuci tako ambijent u kome, sutradan, kad odrastu i postupno preuzmu poluge razvoja zajednice, oni nastavljaju da unapreduju, poštujuci ulogu i mesto neke „nove” dece. Možda, na prvi pogled, sve ovo deluje preambiciozno, medutim, svi koji su makar površno sagledali suštinu i pravce projekta koji smo pokrenuli, slažu se da je i te kako ostvariv, da je svrsishodan, poželjan i potreban. Ovaj seminar i sadržajniji pristup zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja, samo je jedna karika u podužem lancu aktivnosti koje su pred nama, - kaže Dragan Nikolic, direktor PU „LJubica Vrebalov” Požarevac.

D. Milenkovic

IZVODI IZ KNJIGE “PROSVETLI ME, GOSPODE”

BLAGOSLOV BOŽJI

Gospode Bože moj,

Blagoslovi narod Tvoj.

Blagoslovi grad i selo,

da nam bude sve veselo.

Gospode Bože moj,

Blagoslovi narod tvoj.

Recima ove pesme Sveti Nikolaj Srpski priziva blagoslov Božji na srpski narod. Episkop - sveštenik blagosilja narod u toku Svete Liturgije recima:- Blagoslovenije Gospodnje na Vas,...-, a takode daje blagoslov pojedincima za razne životne potrebe.

Kada tražimo blagoslov, stavimo desnu ruku preko leve i kažemo : - Oce, blagoslovi!- Otac odgovara: -Bog te blagoslovio i pri tom nas zakrštava desnom rukom sa prstima složenim u vidu slova IS - HS ; što znaci: Isus Hristos. Posle toga Episkopu tj. ocu-svešteniku celivamo ruku.

Blagoslovom se daje blagodat Božja onome koji ište, onome bratu ili sestri koji pravo veruju i pravoslavno žive.

Blagodat Božja ili Blagodat Svetoga Duha je Božanska energija nestvorena i NJome se jedino može služiti Bogu u Istini i LJubavi uz sadejstvo naše slobodne volje. Bez Blagodati Božije, naše snage su slabe za službu Bogu i zato bez NJega - Gospoda Hrista ne možemo ništa dobro ciniti, a svako dobro cinimo Hrista radi i on ce nam dati blagodat Sv. Duha.

Božansku energiju koristimo za vršenje zapovesti Božjih za vežbanje u dobru, a to su : molitve, postovi, milostinje, pokajanje, rad i red, bdenje, citanja Svetog Pisma, Psalama, žitija Svetih, Duhovnih pouka, zatim pobožni razgovori, gostoprimstvo, unutrašnja pažnja i straženje nad sobom, cuvanje bližnjih od nas samih, saosecanje sa nevoljnicima itd. Sve u svemu da bude prema recima Sv. Apostola Pavla koji kaže: “Blagodacu Božjom ste spaseni,” i još veli: “Podvižnici zadobijaju Carstvo Nebesko.”

Obratimo pažnju braco i sestre da živimo i radimo sa blagoslovom svojih duhovnika i roditelja - oca i majke, jer dobro koje oni blagosiljaju i Gospod blagosilja ako je to dobro i blagovremeno za naše spasenje, za naš život.

Pripremajmo se za Sveto Pricešce narocito u toku svetih Postova, ali i van njih, pred vece praznike. Sa strahom Božjim, verom i ljubavlju pristupajmo sjedinjenju sa Gospodom Hristom, hraneci se NJime tj. NJegovim Telom i Krvlju - radi otpuštanja (opraštanja) grehova, za isceljenje duše i tela i nasleda života vecnoga i radosti kojoj kraja nema. Da Bog blagoslovi. Amin.

MAJCIN BLAGOSLOV

(Blagoslov majke)

Sve ce dobro biti,pevali su sveci,

Sve ce dobro biti,pevaj majko deci.

Od pokojnog oca Tadeja, igumana manastira Vitovnice cuo sam ovu pouku o važnosti i potrebi blagoslova roditelja, a u ovoj prici radi se o blagoslovu majke. Evo price o.Tadeja:

Brat Vladimir iz okoline Požarevca imao je stolarsku radionicu, mašine i nekoliko radnika. Oni su izradivali, vrata, prozore, kucni nameštaj i sl. Prica je negde iz sredine prošlog veka, a otac Tadej bi pricao dalje ovako:

- Vlada je bio vredan i sposoban stolar. Nedeljom i praznicima nikad nije radio, redovno je išao u Crkvu na Službu, molio se Bogu, držao postove, davao milostinje, roditelje je poštovao tj. majku, jer mu otac beše umro. Uclanio se u Narodnu Hrišcansku Zajednicu u Kragujevcu, koja je postojala s’ blagoslovom Crkve, predvodena Svetim Vladikom Nikolajem Velimirovicem; jednom recju brat Vlada se trudio da živi strogo pravoslavno i da tako usmerava i svoju porodicu, ženu i decu.

Jednoga dana stade mu posao i ništa nisu mogli da urade. Jedan dan je bilo manjih šteta, pa vecih. Tako danas, tako sutra, tako prekosutra. Treci dan zaustavi pos’o brat Vlada, ugasiše mašine, a on sam sede na neki obližnji panj i poce da razmišlja i pita se zašto se ovo dešava. U tom razmišljanju dode mu na pamet da majka možda nije ljuta na njega. Nije se secao da ju je ne što ljutio, ali ipak odluci da proveri svoje razmišljanje, pa je nade i upita: - Mamo, jesi l’ ljuta štogod na mene, nešto mi ne ide pos’o, treci je dan kako ništa ne možemo dobro da uradimo.

- Nisam, sinko, ljuta, samo sam se brinula kako ceš da isplatiš radnike. Brat Vlada je uveri da ce to moci, jer ima para, a ona mu rece:-Idi, sinko, radi!

Posle toga poceli su da rade i za svega tri sata uradili su kao za tri dana.

Iz ovog poucnog dogadaja vidimo koliko je važan blagoslov majke, odnosno koliko njena zabrinutost može da utice na decu i ono, šta oni rade. Gospod Bog je dao veliku vlast roditeljima nad decom, ali takode i veliku odgovornost narocito po pitanju vaspitanja i obrazovanja, a manje po pitanju sticanja znanja u školi, koja su upotrebljiva za ovozemaljske potrebe telesne, staranje za jela i odela, sticanja..

Blagoslov je Božji ali i roditeljski, jer Gospod tako hoce da se ucimo poslušnosti i poštovanju svojih roditelja. Da nije njih ne bi bilo ni nas.

Ako su roditelji ateisti i ne mare za veru i Crkvu opet treba da ih poštujemo, znajuci da je svaka duša stvorena po obrazu i podobijeu Božijem. Molimo se Bogu za roditelje da se duhovno potrude, da se pokaju i ispovede, da se ociste duhovnim lekovima, epitimijom i da se Priceste Sv. Tajnama.

Nisu deca dužna da uce roditelje, niti im to prilici, ali ako brinu o njihovim telesnim potrebama i služe ih u bolesti i nevolji i mole se Bogu za njih, tako ce ih najlakše okrenuti Suncu Pravde - Gospodu Hristu, koje ce granuti u njihovim dušama i doneti im zdravlje na zracima svojim. Amin.

DOKTOR ZA VAS

ALERGIJA - MEDECINSKI IZAZOV

Cinjenica je da su alergijske bolesti u porastu, da se može govoriti cak o epidemiji.

Koji su to faktori koji su odgovorni za ovu masovnost oboljenja?

Izmenjeni uslovi i nacin života i rada, boravak i stanovanje u mestima sa povecanim aerozagadenjem, sve veca upotreba aditiva, konzervansa, hormona u ishrani, nekontrolisana upotreba lekova, bili bi samo neki nabrojani faktori spoljne sredine,tzv. egzogeni faktori.

Pa ipak svi ne oboljevaju od alergijskih bolesti, što namece zakljucak da su potrebni još neki faktori koje nazivamo unutrašnjim endogenim faktorima.

To je, ustvari, naša urodena sklonost, predispozicija, koja je genetski odredena, i predstavlja poremecaj našeg imunog odgovora na delovanje faktora spoljne sredine.

Alergijske bolesti, maligne i autoimune bolesti kao bolesti imuniteta, predstavljaju danas najveci medicinski izazov, još uvek nedovoljno razjašnjene, uglavnom neizlecive ali kontrolisane.

Šta cini imuni sistem i koja je njegova funkcija ?

Imuni sistem je sastavljen od:

-imunoloških organa (koštana srž, jetra, limfni cvorovi, limfno tkivo mnogih organa, grudna žlezda-timus….)

-imunoloških celija (granulociti, limfociti, monociti ,eozinofili, bazofili, trombociti….)

-produkata imunoloških celija i organa ( antitela, citokini, komplementi….).

Osnovni zadaci imunog sistema su:

-odbrana organizma od infekcije patogenim mikroorganizmima,

-razlikovanje sopstvenih struktura (sopstvenih antigena) od stranih, i pokretanje imunološke reakcije sa ciljem uništenja,

-reagovanje kada sopstveno promeni strukturu i preti da postane “agresor”,

-borba protiv proliferacije (umnožavanja) maligno izmenjenih celija.

Odgovor imunog sistema može biti:

-normalan (poželjno )

-smanjen do odsustva

-prejak,preosetljiv

Ukoliko je odgovor prejak, govorimo o alergiji. Ova prekomerena reakcija koja je štetna naziva se još i hipersenzitivnos (preosetljivost).

Znaci, kod alergijskih reakcija, koje su u osnovi alergijskih bolesti poremecaj odgovora imunog sistema je dvostruk:

-reakcija je nekontrolisana, prejaka, destruktivna,

-reakcija se pokrece i protiv neštetnih materija ( antigena - alergena ) iz našeg okruženja (polen,životinjska dlaka….) koji nas ne ugrožavaju.

Cinioce spoljne sredine, organizmu strani antigeni, kod alergijskih reakcija nazivamo alergeni.

Pored alergena kao favorizujuci faktori za razvoj alergijskog zapaljenja deluju :infekcije posebno virusne, aerozagadenja, pušenje aktivno /,pasivno, vremenske promene, psihicki stres...

Vrste alergena:

-inhalatorni (u organizam dospevaju udisanjem): kucna prašina, produkti grinja,bud,izlucevine kucnih ljubimaca, poleni, trave, drveca korova,

-nutritivni (u organizam dospevaju putem hrane): kravlje mleko, belance ,kikiriki, orasi, riba i ostali morski plodovi, obojeno voce i povrce, konzervansi,aditivi, veštacke boje i sladila,

-lekovi uneti na usta ili putem injekcija,

-otrovi insekata, pcela, zolja, stršljen.

Alergijske bolesti:

Predstavljaju klinicku manifestaciju izmenjenog imunog odgovora Za oboljevanje potrebno je sadejstvo spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Pošto na gene odgovorne za alergiju na ovom stupnju med. razvoja ne možemo da uticemo, svu pažnju i u lecenju i u prevenciji usmeravamo na faktore spoljne sredine..

Alergijske bolesti smo podelili prema nacinu ulaska alergena i ispoljenih simptoma bolesti, ali pravilnije je reci da se radi o ‘alergijskom sindromu” odnosno “šetanju” alergije kroz organizam.

Najcešce korišcenja klasifikacija je:

-respiratorna alergija

-nutritivna alergija

-kožna alergija

-alergija na ubod insekta

-alergija na lekove

U narednom broju: Respiratorna alergija

Dr Ranka

ZAVRŠETAK RADOVA U ULICI DRAŽE MARKOVICA DO 15.OKTOBRA

KALDRMA SE DELIMICNO VRACA

Požarevljani su vrlo emotivno doživeli “podizanje” kaldrme u ulici Draže Markovica, ili Šarampou, kako je još zovu, te posle brojnih komentara i kritika u javnosti, gradonacelnik Saša Valjarevic i direktor Direkcije za izgradnju Saša Isakovic daju detaljno objašnjenje o pocetku radova, njihovom toku i konacnom izgledu ulice, koja ce, kako se ocekuje biti završena do Dana oslobodenja grada, 15. oktobra.

Na ovu temu, gradonacelnik Saša Valjarevic, za “Rec naroda” kaže:

- U ulici Draže Markovica koja je pod zaštitom države zapoceti su radovi po projektu iz 2007.godine koji je uradila Direkcija za izgradnju; on nije sadržao izradu podzemnih instalacija, odnosno sanaciju i izmenu azbestnih cevi vodovodne mreže, onda su se javili gradani koji žive u toj ulici kojima nisu bili odobreni prikljucci za toplifikaciju, a javio se i Telekom, jer se radi nova digitalna centrala za grad Požarevac, kao i Elektromorava koja ce, umesto nadzemnih, uraditi podzemne instalacije. Po planu i programu Direkcije za izgradnju to je trebalo da bude završeno do 1.septembra i da se u okviru LJubicevskih konjickih igara svecano otvori ta ulica. Mi smo mogli da završimo kompletnu ulicu do 1.septembra, bilo je dovoljno vremena, Direkcija je sprovela jednu javnu nabavku, imala je izvodaca radova, ali pošto smo sagledali kompletnu situaciju na toj lokaciji i videli da bi nakon uredenja ulice trebalo da radimo ponovo iskopavanja, onda sam ja pozvao sve direktore javnih preduzeca, održali smo sastanak u julu i ja sam stopirao rekonstrukciju te ulice, pozvao direktora Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture i zadužio svog pomocnika za urbanizam da zajedno sa direktorom Direkcije podnese projekat, jer su oni imali samo usmenu, a ne i pismenu saglasnost, potom su oni tražili da dode do izmene i dopune projekta u smislu da se mora zadržati kaldrma na pocetku i na kraju ulice. Kada je to završeno, projekat je predat i 1.avgusta izdato je Rešenje od strane Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture da se može pristupiti rekonstrukciji ulice Draže Markovica. Na Gradskom vecu doneli smo odluku da pocnemo sa zamenom azbestnih cevi koje radi JP “Vodovod” Požarevac, sa prikljuckom svih gradana koji do tada nisu imali prikljucak na toplifikacionu mrežu i dali smo saglasnost da Telekom izvrši radove. Izdvojili smo sredstva iz budžeta za zamenu azbestnih cevi, jer to vec radimo po projektu Evropske agencije za rekonstrukciju i zamenu elektroinstalacija. Cekalo se na sve te saglasnosti, kao i izvore finansiranja, a to su sredstva iz dugovanja JP Direkcija za izgradnju i JP “Vodovod i kanalizacija” prema opštini Požarevac, sada gradu Požarevcu. Takode smo izdvojili sredstva iz budžetske rezerve, gde je “Elektromorava” ucestvovala sa 50 procenata, a grad sa 50 procenata. Smatrali smo da je to prilika da sada izvršimo rekonstrukciju kompletne ulice, a da tek onda krenemo sa radovima Direkcije koja treba da uradi izmenu kolovoza i pešacke zone. Prema mojim informacijama, za sada radovi teku dobro, Vodovod je pri kraju završetka vodovodne mreže, Elektromorava je vec završila svoj deo, ostalo je da Telekom završi svoj deo, a Direkcija radi finalni deo, poplocavanje. Ocekujemo da radovi budu završeni do Dana oslobodenja Požarevca, 15. oktobra. Ulica ce biti slicna beogradskoj Skadarliji. To ce biti pešacka zona, samo ce gradani koji žive u njoj moci da prolaze kroz ulicu, eventualno dostavna vozila.

Kada su u pitanju kocijaši koji su do sada stajali u ovoj ulici, oni ce biti izmešteni na lokaciju kod starog buvljaka, odnosno stocne pijace.

Direktor Direkcije za izgradnju, Saša Isakovic kaže da je odgovorni projektant arhitekta Danijel Radulovic, a projekat za uredenje ulice uradila je prošle godine Direkcija. Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo 1.avgusta prosledio je Rešenje o davanju saglasnosti - Projekat uredenja, sanacije ulice Draže Markovica u Požarevcu od 1.08.2008. Po ovom projektu ulica ce biti nešto uža, širine 5 metara (do sada je bila široka 6,5), kaže Isakovic i dodaje:

- Jedna od varijanti je da ulica bude jednosmerna u pravcu od Takovske ka Pionirskom trgu, bez prava parkiranja, druga varijanta je da bude zatvorena za saobracaj, osim za stanare. O režimu saobracaja odlucice naknadno Gradsko vece. Imace brušene ivicnjake koji ce biti obojeni, visina trotoara u odnosu na kolovoz bice oko 3-4 santimetra. Oko ivicnjaka ce imati kanalete za odvod vode. Kolovoz ce biti poplocan betonskim kockama dimenzije 20h10 sa smaknutim redovima, žuto-sive boje, dubine 8 santimetara, a trotoar ce biti poplocan oker i sivim plocama dimenzija 30h30. Ove ploce proizvodi firma “Dekra S” Ledinci kod Novog Sada, a takvim plocama je radena i Kosovska ulica i za sada su se pokazale kao kvalitetne.

Po odluci Regionalnog zavoda iz Smedereva, u obavezi smo da vratimo jedan deo kaldrme na kolovoz i mi smo se odlucili za jednu od varijanti - na pocetku ulice, na raskrsnici LJubovijske, Takovske i Draže Markovica u širini od 2 do 3 metra i dužini od 5 metara bice uradena kaldrma kao podsetnik da je tu nekada postojala. Nije moguce vratiti kompletnu kaldrmu, nje i nema dovoljno, nedostaje nekih 30 do 40 odsto, jer je prilikom izrade raznih podzemnih instalacija iskopana i negde odnesena. Kaldrma ce postojati na nekoliko mesta u ulici, na nekih 10 odsto površine. Ona ce istovremeno predstavljati i neku vrstu ležecih policajaca. Bice postavljena nova kandelaberska rasveta i sa leve i sa desne strane ulice i to ce biti rusticna rasveta, daleko skuplja nego ona koja je korišcena u Kosovskoj ulici, imace dve svetiljke, levo i desno, kako bismo docarali vreme kada je ta ulica bila u funkciji.

Poslednje radove i najduži rok za njihovo izvodenje ima “Toplifikacija”, ali i to bi trebalo da bude završeno za narednih desetak dana. Kada oni završe, Direkcija krece sa poplocavanjem kolovoza i trotoara.

Što se tice gradilišta na uglu LJubovijske i Draže Markovica, ono pripada privatnom licu koje je dobilo uslove od Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Prilikom završetka gradnje Direkcija ce proveriti da li je objekat uskladen sa uslovima koje je propisao Zavod

U ovoj ulici problem je predstavljalo i korenje lipa koje je “podizalo” trotoare, a odluku o tome kako ce se rešiti pitanje zelenila donece strucne opštinske službe, najverovatnije Komisija za sanitarnu secu stabala u gradu, u skladu sa zakonskom regulativom.

Kako navodi Isakovic bice postavljene klupe za odmor, korpe za otpatke, a pri kraju ulice formirace se mali trg sa mestima za sedenje.

Ukupna vrednost radova iznosi oko 21 milion dinara.

L.L.

KADROVSKE PROMENE U TURISTICKOJ ORGANIZACIJI PETROVAC

DRAGAN ILIC - NOVI DIREKTOR

- Od 1. avgustra za novog direktora imenovan je Dragan Ilic,diplomirani politikolog novinar, do nedavno dopisnik našeg lista i glavni i odgovorni urednik Radio Petrovca - U središtu pažnje novi koncepti postojecih manifestacija,ofanzivnija medijska probojnost i razvoj seoskog turizma

Odlukom odbornika Skupštine opštine Petrovac za novog direktora Turisticke organizacije u ovom delu Srbije izabran je Dragan Ilic,diplomini politikolog- novinar,doskorašnji glavni i odgovorni urednik Radio Petrovca i naš dopisnik iz ove mlavske opštine. Ilic je bio i predsednik SO Petrovac.

Izborom Dragana Ilica za direktora otvaraju se nove mogucenosti za brži razvoj turizma i turisticke ponude iz mlavskog kraja. Ovih dana užurbano se vrše analize kako je do sada bilo ne zbog kritickih primedbi nego zbog efikasnijeg rada svih subjekata u turizmu.

„Turisticki potencijali opštine Petrovac su veliki jer naše podrucje ima mnogobrojne recice,potoke, šume,pitomu severozapadnu padinu Homoljskih planina,plodnu i bogatu dolinu Mlave sa divnim pejzažom i rodnom zemljom na kojoj sve dobro uspeva. Imamo i dva manastira: Vitovnicu iz 12. i Gornjak iz 14. veka, što su izuzetno privlacne destinacije verskog turizma, - kaže Dragan Ilic, direktor TOP.

Valja pomenuti i Gornjacku klisuru u dolini Mlave,izmedu Homoljskih planina i organaka Beljanice,inace, jednu od najlepših u Srbiji. Na njenom izlaznom delu je, na relativno malom prostoru, dosta ostataka sakralne arhitekture i utvrdenja iz perioda poznog srednjeg veka.Kategorisani spomenici kulture su Mitropolija,Blagoveštenje i Gornjak.

U selu Bistrici desetak kilometara od Petrovca ima tri valjavice,deset vodenica, kao i crkva sa crkvištem. Najstarija sacuvana vodenica prema sacuvanim tapijama je Brane Tomaševica iz 1819. godine.

Na devetom kilometru od Petrovca ka Gornjaku nalazi se najmlada srpska banja Ždrelo cija je voda topla 40 celzijusovih stepeni i koja leci psorijazu, reumatizam, hronicni ekcem, posledice trauma i stanja kostiju i druge bolesti.

Nesumnjivo, razvojna šansa u ovoj opštini je i seoski turizam u cemu prednjace sela Ždrelo, Bistrica, a u dogledno vreme možda Stamnica, Melnica, Malo Laole i druga naselja. No, za takvu u Srbiji sve rasprostranjeniju ponudu valja se dobro pripremiti i smeštajno i na planu spremanja hrane. Naravno, turisticki poslenici Petrovca imaju u vidu lov i ribolov, jezero u Busuru, planinarenje na Vukanu i Ježevcu,arheološki lokalitet Belovode u Velikom Laolu i niz drugih ponuda i desetinacija.

„U središtu pažnje jesu novi koncepti postojecih manifestacija,kao što je, na primer, Sabor bacijara Srbije u Stamnici, ofanzivnija medijska probojnost u prezentaciji turistickih sadržaja naše opštine, i stvaranje uslova za postojanje još nekih priredbi, naravno u skladu sa finasijskim mogucnostima”, dodaje Dragan Ilic.

Turisticka organizacija Petrovac nedavno je formirala svoju karnevalski grupu sa ciljem da ucesvuje na karnevalima Srbije i ima što bolje rezultate. I nije se dugo cekalo.Naime, Karnevali su orgaizovani u Brnjackoj Banji, Beogradu (karneval brodova) i na Leskovackoj roštiljijadi. Maske ove grupe u sva tri grada bile su veoma zapažene. Idejni tvorac maski je profesorka Jadranka Cvetkovic koja je gotovo cudesno oživela likove Josipa Broza Tita i Jovanke Broz. širokom leskovackom caršijom odjeknuo je buran aplauz kada je videna grupa iz Petrovca na Mlavi. Slicno je bilo u Beogradu i Vrnjackoj Banji.

Sledece gostovanje karnevalske grupe je 19 oktobra na šabackoj civijadi. Vadrana Babic, strucni saradnik u TOP-u veli da uvek u turizmu treba imati novih ideja i da ce to ubuduce i ovde biti praksa.

PETROVAC

GRADILIŠTA NA SVE STRANE

- Grade se putevi, ureduju tereni pored nove hale i popravlja pet ulica u Petrovcu - Radovi na „Stanulovcu” izmedu Ranovca i Melnice pocinju za koji dan - Vrednost novoizgradene Sportske hale je oko 2,5 miliona evra - 33 ulice asvaltirano u Petrovcu

U istoriji opštine Petrovac na Mlavi nikada više puteva nije izgradeno i asvaltirano nego u poslednjih nekoliko godina. Gotovo da nema sela u kome nije popravljen, delimicno ili potpuno asvaltiran. U tom smislu, mlavski kraj je veliko gradilište.

No, sudeci po najavljenim planovima udvostrucice se broj asvaltiranih kilometara puteva i, što je najvažnije, blagovremeno su obezbedeni izvori sredstava.

Radovi u Petrovcu

Trenutno se u gradu Petrovcu radi na uredenju zemljišta oko Sportske hale,objekta cija je izgradnja poduže trajala skoro kao zidanje Skadra na Bojani.No, to se odnosi na neke ranije politicke garniture.Ova sadašnja i aktuelna je izgradnju hale privela kraju. Niko sa sigurnošcu ne može da tvrdi koliko je koštala ali prema nekim procenama oko dva i po miliona evra. Oko hale se ureduju i prilazne ulice sprovode vodovod i kanalizacija kao i dovodi struja.Ceo taj posao oko uredenja košta oko trideset miliona dinara. Novac je obezbeden zajednickim naporima opštine Petrovac i Ministarstva za infrastrukturu Srbije.

To, naravno, nije sve. Petrovac jeste i treba da bude veliko gradilište jer ima narasle potrebe gradana. Trenutno se ureduje pet ulica u gradu:Osmi oktobar, Mike Milekica, Veljka Dugoševica, Izvidacka i Moravska. Ti radovi ukupno koštaju oko 20 miliona dinara,a sredstva su zajednicki obezbedili gradani, Mesna zajednica i opština Petrovac. Mi smo u poslednje vreme, dok je ova garnitura na vlasti, asvaltirali ili popravili 33 ulice u gradu. Mnogo i malo, pitajte gradane,oni znaju istinu i naša obecanja, rekao nam je predsednik opštine Radiša Dragojevic.

Planovi asvaltiranja

U poslednje tri godine na podrucju opštine Petrovac u izgradnju putne mreže uloženo je mnogo sopstvenih i republickih sredstava. Ukupno je izgradeno 70 kilometara puteva, regionalnih i lokalnih,asvaltirano i privedeno nameni. U planu je još toliko u narednom periodu. Primera radi, neka naselja koja nikada nisu imala asvalt dobila su ga po prvi put, a u mnogim kod kojih je put bio pohaban stigao je novi sloj asvalta.

„Oko 20. septembra krece asvaltiranje puta Melnica Ranovac u naselju „Stanulovac” u dužini od 2, 8 kilometra i ocekuje se da ce put biti završen do kraja gradevinske sezone. U tu svrhu izdvojice se 23 miliona dinara, 17 iz NIP,a šest ce obezbediti meštani i opština Petrovac. Ovo je prvo asvaltiranje te deonice regionalnog puta i to je nesumnjiva dobrobit za sve meštane”, rekao nam je Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac.

ISPUNJAVANJE OBECANJA

Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac za „Rec naroda” kaže:

„Sve što smo u predizbornim i izbornim vremenima obecali moramo da uradimo, zajednicki i ja i moji saradnici i svako ko je išta obecao. Nema vrdanja za data obecanja. Svi podleženo javnom mnjenju i sudu javnog mnjenja. Narod nas je prepoznao kao granituru od reci i mi moramo tako da se ponašamo”.

ODRŽANA MANIFESTACIJA „U PETROVCU SE KOLO RAZIGRALO"

"PRASICIJADA" - ŽIVA ATRAKCIJA

- U takmicenju za najbolje i najukusnije peceno prase pobedila ekipa Kamenova od ukupno 13 ucesnika

- Ucesvovalo i 14 kulturno-umetnickih društava iz Arandelovca, Dolova, Osipaonice, Žagubice i Petrovca

Treca „Prasicijada” verovatno najneobicnije takmicenje u Srbiji, održano je nedavno u Petrovcu. Cilj je bio da jedna ekipa ispece što ukusnije i bolje prase od desetak do 25 kilograma.

Vladalo je zavidno interesovanje.Naime, ucestvovalo je 13 ekipa, uglavnom, iz opštine Petrovac. Konkurencija je bila žestoka,pa je prakticno pobednik bio proglašen u poslednjem trenutku jer su prvog od trinaestog samo nijanse delile.

Najbolja ekipa je bila iz Kamenova koja je pokazala kako se ujedinjuje moderno i tradicionalno u pecenju praseta. Po oceni žirija posebna aroma,izvrstan kvalitet i divan ukus bili su opredeljujuci kriterijumi da se Kamenovci proglase šampionima.

„Na jednoj strani pecenje prasadi, na drugoj nastpu 14 kulturno-umetnickih društava to je bio sadržaj manifestacije „U Petrovcu se kolo razigralo”.

Ucestvovala su društva iz Petrovca, Arandelovca,Osipaonice,Dolova, Žagubice. Igrale se izvorne i igre u koreografiji, a folklorni ansambli su ostavili sjajan utisak”, rekao nam je direktor Turisticke organizacije Petrovac Dragan Ilic.

Osim pecenja prasadi i folkora toga dana održane su i dve velike izložbe:etno hrane i narodnog rukotvora. Inace, pre pocetka manifestacije od petrovacke Gimnazije do Kulturno-prosvetnog centra održan je defile dug jedan kilometar.

Na kraju, svaka ekipa koja je ispekla prase imala je desetak ljudi sa kojima ga je i pojela,naravno uz pice i muziku.Kažu, ta nedelja bila je ljubiteljima pecenja i pravim boemima za dugo pamcenje i još duže secanje.

S.R.

KULTURNA HRONIKA PETROVCA

PREMIJERA DECJE PREDSTAVE

Za cetvrtak 17. septembar u velikoj sali Centra za kulturu zakazana je premijera decje predstave „Snežana i pet šest patuljaka" koju je pripremila i režirala glumica Vesna Stankovic.

Ovu predstavu igraju clanovi Decjeg pozorišta „Bata Bulic" iz Petrovca i za nju vlada veliko interesovanje. Veruje se da ce ova kao i mnoge druge predstave pre toga biti reprizirane.

„Radionica za dobre duhove"

Pocetkom septembra u bašti Doma kulture održan je rok nastup u okviru „Radionice dobrih duhova". Koncert je organizovan u spomen poginulih u ratovima do 1999. godine i izazvao zavidno interesovanje.

Nastupili su: U.P.S., Meda - Vuk i Sandokan, Art Diler i Keri. Ovom koncertu prisistvovao je prilican broj mladih ali i drugi ljubitelji rok grupa i njihovih melodija.

Price Srbe Mitica

Kulturno-prosvetni centar i Narodna biblioteka „Ðura Jakšic" Petrovac za nekoliko dana objavice posthumno price velikog pesnika i stiškog barda Srboljuba Mitica.Naime, jedan broj prica objaljen je u periodici, a jedan broj pojavljuje se prvi put pred citaocima.

Zbirka prica nosi naziv „Jaka krv" a njen priredivac je profesor Danilo Radojkovic. Kažu da su ove price jednako vredne, kao i pesme autora. Ova knjiga se objavljuje povodom petnaestogodišnjice smrti Srboljuba Mitica koja je bila 28 jula ove godine.

S.Ristic

U KOSTOLCU

PODRŽAN PREDLOG STATUTA BUDUCE GRADSKE OPŠTINE

Javna rasprava na kojoj se govorilo o predlogu Statuta buduce Gradske opštine Kostolac održana je u ponedeljak 8. septembra u organizaciji NVO “Lokalna Agenda 21 za Kostolac- opština”.

Iako veoma bitna za Kostolac, tema nije bila adekvatno propracena, kako od strane pozvanih celnika požarevacke gradske uprave, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu tako ni od strane samih Kostolcana, kojih se najviše i tice. Naime, sala Doma kulture, iako su u njoj sedeli predstavnici GMZ Kostolac, kostolacki odbornici i predstavnici seoskih mesnih zajednica, koje bi predlogom Statuta trebalo da se nadu u Gradskoj opštini Kostolac, bila je polu-prazna te su mnogi Kostolcani propustili priliku da se izjasne o tome kakvu opštinu žele, što je, prema recima Nenada Nikolica, predstavnika NVO “Lokalna agenda”, i bio cilj skupa.

U predlogu Statuta koji je prosleden Gradu stoji da Gradska opština preko svojih organa donosi Statut, budžet i završni racun, donosi programe i sprovodi projekte razvoja. Takode, gradska opština Kostolac ima javna preduzeca Vodovod i kanalizaciju, Komunalne službe, JP za izgradnju i JP za toplifikaciju. Narodna biblioteka i muzej, Vrtic, Sportski centar, Turisticka organizacija i Centar za kulturu su ustanove koje predlog Statuta predvida. Takode,predvida se da u buducoj Gradskoj opštini funkcioniše Fond solidarnosti dok je prof. dr Jasminka Ðordevic Miloradovic predložila da buduca Gradska skupština treba da odlucuje o formiranju fondova za zaštitu životne sredine, razvoj, protivpožarnu zaštitu, agrarnog i drugih fondova. Ona je porucila da grad Kostolac sa svojim termoenergetskim i rudarskim kapacitetima ne može da ima isti status kao druge gradske opštine vec se može porediti sa Obrenovcem, Pancevom i drugim gradovima u kojima je ugrožena životna sredina.

Predsednik Saveta GMZ Kostolac Vladimir Vila na skupu je naglasio da je ovaj predlog Statuta zasnovan na naucnom radu Stalne konferencije gradova i opština kao i Zakonu o teritorijalnoj organizaciji.

-Želimo da uzmemo onoliko koliko nam sleduje, koliko se iz ovog grada i od ovih hiljadu megavata sliva u zajednicki budžet. Deo cemo ostaviti gradu Požarevcu , da se razvija, jer naš je interes da imamo iznad sebe jedan grad, rekao je.

- Predlog Statuta podrazumeva i uvodenje prakse Evropske unije u radu lokalnih vlasti, jacanje gradanskog ucešca , etnicke jednakosti ali i eticki kodeks ponašanja lokalnih funkcionera, naglasila je Irena Ajdacic, odbornik DS Kostolac u gradskoj Skupštini. Ona je dodala da ce najteže biti izboriti se za javna preduzeca i ustanove ali je dodala da ce prihvatanjem ovog Statuta grada , Skupština Grada potvrditi svoju spremnost za unapredenjem života i rada gradana Kostolca.

T.R.S.

GRAÐEVINSKA SEZONA U KOSTOLCU PRIVODI SE KRAJU

SPOMENIK RUDARSTVU U CENTRU GRADA

- Svecano otvaranje 13. oktobra l Ulice u centru u potpunosti asfaltirane l Tri nova igrališta za najmlade

Infrastrukturni radovi koji su planom i programom Direkcije za izgradnju Grada Požarevca predvideni za Kostolac privode se kraju. Ipak, neki projekti, drugaciji, koji za cilj imaju pre svega estetiku a ne funkciju tek pocinju.

Naime, kako najavljuju celnici ove Gradske mesne zajednice, u samom centru grada, parku, preko puta zgrade GMZ, podici ce obeležje ciji je radni naziv “Spomenik rudarstvu” .

Toliko rudara, nigde obeležja

- Kostolac je rudarski grad i prava je šteta što do sada nemamo u gradu ništa što bi goste ali i Kostolcane podsecalo na to. Nakon obavljenih razgovora sa direktorima Privrednog društva “TE-KO” Kostolac dogovoreno je da na dan oslobodenja Kostolca 13. oktobra Kostolcani dobiju mali podsetnik na ono iz cega je grad iznikao. To obeležje bice parna lokomotiva, koja je sav ugalj sa površinskih kopova prenosila u Termoelektranu. Lokomotiva ce vuci i vagon a sve ce biti postavljeno na pravim šinama, “pravoj” imitaciji pruge, sasvim originalno, onako kako je to i nekada izgledalo. Nece biti veceg izdvajanja sredstava jer na projektu rade preduzeca koja posluju u Kostolcu, “PRIM” “Autotransport”, Privredno društvo i drugi. Radovi su u toku, reakcije su veoma pozitivne a sada se radaju i neke nove ideje, da se na primer, u starom delu parka, postavi spomenik cirilici. Zašto da ne? To su naravno za sada samo predlozi, ali veoma konstruktivni, koje cemo u narednom periodu razmotriti jer mogu da donesu pozitivne pomake u gradu, kaže Stevan Crncevic, predsednik Izvršnog odbora Gradske Mesne zajednice Kostolac.

Spomenik rudarstvu samo je deo šireg plana koji podrazumeva celokupnu rekonstrukciju ovog prostora koji ce uci u plan i program za narednu godinu. Sarkofag koji se sada nalazi na mestu gde ce stajati parna lokomotiva bice premešten na prostor iza zgrade Mesne zajednice gde ce se, nakon rušenja ograde i izgradnje staza, omoguciti pristup posetiocima.

Asfalt za periferiju naredne godine

Kada se govori o komunalnoj infrastrukturi plan i program Direkcije za izgradnju bice uskoro u potpunosti ispunjen.

U Kostolcu su za asfaltiranje bile predvidene tri ulice.

NJegoševa ulica, dužine 220 metara završena je pre nekoliko dana a asfaltiranje je izvršio “Neimar put”. Ovim radovima, koji vrede dva miliona dinara, NJegoševa ulica, od “slepe” postala je, spajanjem sa Cvijicevom ulicom, kružna.

U toku su radovi na asfaltiranju ulice Dositejeve, dugacke 180 metara koja ce, kao i u prethodnom slucaju, postati kružna, povezivanjem sa Sarajevskom. Za nedelju dana ocekuje se završetak i ovih radova koji takode iznose oko dva miliona dinara a izvodi ih “Preduzece za puteve” Požarevac.

Nešto duže od planiranog traju i radovi na asfaltiranju Kozaracke ulice dužine 650 metara. Imali smo probleme sa proširivanjem ove ulice i pomeranjem stubova niskonaponske mreže.

- Poprecnim spajanjem u dužini od 150 metara ovu ulicu povezacemo sa Poreckom. Radove na ovom potezu izvodi “Srmeks” iz Petrovca a njihov završetak ocekujemo oko dvadesetog septembra. Time ce severni deo grada, fakticki ceo centar Kostolca, biti pokriven asfaltom, a u narednoj godini, kada budemo pripremali program investicionih radova planiracemo ulice na periferiji grada, kaže Dragan Grubetic - Kepa, predsednik Odbora za infrastrukturu Gradske mesne zajednice Kostolac.

U meduvremenu najmladi Kostolcani dobili su nekoliko novih mesta za igru. Parkic je postavljen u Sarajevskoj, a klackalice i ljuljaške nalaze se i u ulici Nikole Tesle. Veci neiskorišcen prostor u malopre pomenutoj Kozarackoj ulici bice takode iskorišcen u ove svrhe. Preduzece “Stil” uredice ovaj prostor klupama i ljuljaškama a kasnije ce biti oplemenjen i zelenilom.

Za krovove ili lokale? Odlucice Skupština

Iz budžeta, preko Direkcije za izgradnju, ostalo je neiskorišceno još 12 miliona dinara, namenski opredeljenih za Kostolac.

- Savet Mesne zajednice doneo je odluku da se 12 miliona dinara iz budžeta koji su najpre planirani za izgradnju nekoliko stanova, od cega se kasnije odlustalo, uloži u izgradnju lokala cije bi izdavanje donosilo profit Mesnoj zajednici. U Požarevcu, medutim, smatraju da bi taj novac trebalo uložiti u izgradnju kosih krovova i time rešiti problem ravnih krovova na nekoliko zgrada. Medutim mi bi u tom slucaju imali problem, jer ne znamo po kom kriterijumu bi birali na kojim zgradama raditi kose krovove. O tome, da li ce i na koji nacin biti prenamene ovih sredstava, konacan sud dace, nakon Gradskog veca, Skupština.

Stanovnici Kolišta i Didinog naselja koji vec godinama imaju problem sa snabdevanjem strujom do kraja godine mogu da ocekuju rekonstruisanu niskonaponsku mrežu.

- Rekonstrukcija mreže u Kolištu i delu Didinog naselja je u toku a za to smo izdvojili 7,5 miliona dinara dok ce ucešce “Elektromorave” biti još tri miliona dinara. Završetak radova ocekujemo do sredine novembra, najavljuje Grubetic.

Sredstva iz Fonda za razvoj, 8 miliona, “otišla” su za vodovod i kanalizaciju.

- Rekonstrukcija vodovodne mreže izvršena je u NJegoševoj ulici, Kolištu 3 i 4, a u istom naselju i kanalizacija u dužini od 250 metara. Novina je i prepumpna stanica za fekalne vode na plaži “Topoljar” u Poreckoj ulici cime plaža i vikend naselje oko nje mogu da se povežu na kanalizaciju, što je do sada bio veliki problem. Ovaj projekat izvodio je “Hidrokop” iz Beograd, kaže Grubetic i dodaje da je ova gradevinska sezona, koja se bliži kraju, uz manje teškoce koje su u hodu rešavane, protekla kako je i planirana.

T.R.S.

PZP “POŽAREVAC” A.D.

PUTARI - “PUNOM PAROM”

Ove jeseni požarevacki putari imaju “posla preko glave”: ugovoreni su radovi na nekoliko lokacija i tokom septembra, oktobra i novembra naporedo ce raditi tri ekipe asfaltera sa tri finišera PZP “Požarevac”. Istovremeno, veoma veliki posao na iskopu i ostalim zemljanim radovima ovih dana dovršava posebna ekipa, angažovana u Beogradu, na gradnji Fabrike vode “Makiš 2”.

U meduvremenu, u susret “LJubicevskim konjickim igrama”, na podrucju šire zone centra Požarevca osvežena je kompletna horizontalna signalizacija. Radi se na izgradnji i održavanju lokalnih puteva u Branicevskom i Podunavskom okrugu...

Jesen - kao prolece

- Kako su se klimatski uslovi poslednjih godina izmenili i “Miholjsko leto” traje do duboko u jesen, tako i naše ekipe u ovom periodu godine imaju posla, reklo bi se, kao da je prolece i pocetak gradevinske sezone. To ima svojih prednosti: ugovorene investicione i druge poslove realizujemo u celini, a da prve zimske dane docekamo sa putevima bez udarnih rupa, što olakšava zimsko održavanje a saobracaj u zimskom periodu cini bezbednijim i kvalitetnijim, - kaže Željko Lukovic, direktor PZP “Požarevac”.

Zahvaljujuci stalnom nastojanju vecinskog vlasnika “Primorje” d.d. da se požarevacko Preduzece za puteve što bolje opremi modernom mehanizacijom i gradevinski mašinama, i pre nekoliko nedelja stigla je dodatna tehnika: dva valjka i jedan grejder, a u planu je i proširenje delatnosti PZP-a. Istovremeno, u ovom preduzecu sa zadovoljstvom isticu da su letošnje nesuglasice i nerazumevanja prevazidena.

- Zahvaljujem se Gradskom vecu grada Požarevca što je na najbolji moguci nacin prevazišlo probleme, nastavili smo da dobijamo poslove u Požarevcu i trenutno su u završnici ulica Jefimijina i Ustanicka u kojoj krecemo sa iskopima, kao i Dositejeva u Kostolcu, koja ce ovih dana biti i asfaltirana, - kaže Lukovic.

Smederevsko šetalište

- Ove godine, najvece investicione poslove dobijali smo u Smederevu, gde trenutno radimo u pet ulica, a posebno nam je zadovoljstvo što smo dobili posao na potpunoj rekonstrukciji i izgradnji Trga izmedu Omladinske i Vuka Karadžica. To je, u stvari, strogi centar, šetalište i najlepši centralni deo pored smederevske Crkve. Projekat je zahtevao da se ukloni kocka, sruše trotoari i citav prostor poploca, nešto nalik na trotoare u Kosovskoj, i bice gotova za njihovu manifestaciju “Smederevska jesen”. Kad je rec o našoj manifestaciji, uoci “LJubicevskih konjickih igara” dosta poslova smo odradili na zahtev ljudi koji se bave konjickim sportom, a u saradnji sa Direkcijom za izgradnju, obeležili smo ulice u gradu, tako da je Požarevac goste docekao sa potpunom horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, - kaže Željko Lukovic.

Pored poslova na podrucju grada Požarevca, PZP ovih dana radi na rehabilitaciji lokalnih puteva na podrucju opštine Malo Crnice, lokalne zajednice koja je s proleca ove godine prva potpisala ugovor sa ovim izvodacem radova.

Ekipa i mehanizacija PZP “Požarevac” tokom minulih meseci veoma intenzivno je radila na iskopu i pripremi terena za pobijanje šipova, prvoj gradevinskoj fazi velikog objekta u Beogradu “Makiš 2”, Fabrike vode koju gradi “Primorje” Ajdovšcina, a u okviru koje PZP “Požarevac” posluje. Požarevacki putari ce davati logisticku podršku svojom mehanizacijom i u postupku pobijanja šipova (stabilizacija terena za gradnju temelja buduceg objekta), a na prolece PZP “Požarevac” radi asfaltiranje celokupnog okruženja Fabrike vode i pristupnim saobracajnicama.

Spremni za zimu

Ovih dana požarevacka Direkcija za izgradnju raspisuje tender za izbor izvodaca radova na zimskom održavanju lokalnih puteva i gradskih ulica. PZP “Požarevac” se ozbiljno priprema da ucestvuje, ocekujuci da taj posao, kao i ranijih godina, i dobije.

- Ocekujem da cemo mi dobiti taj posao. Jer, što se tice strucnosti i tehnicke opremljenosti, ubedljivo smo najpovoljniji i najorganizovaniji za takvu vrstu poslova. Upravo zato što vec nekoliko godina radimo te poslove, u meduvremenu smo nabavili odgovarajucu mehanizaciju - male i velike roto posipace, kako bismo mogli da reagujemo u trenutku, što se u praksi moglo jasno videti prošle zime, narocito u periodu izmedu Nove godine i Božica, kada nije bilo vecih zastoja u saobracaju, ni na regionalnim i magistralnim putevima, a ni na gradskim ulicama, uprkos ledenoj kiši. Kapaciteti kojima raspolažemo garantuju da možemo veoma efikasno da radimo i u uslovima velikih snežnih padavina, ledene kiše i svih nedaca koje zima može da donese. Nabavili smo i novi grejder marke “Nenj holland”, koji sneg može da ocisti kvalitetnije nego kamioni sa raonikom, s obzirom da treba raditi opreznije kako se ne bi oštetile šahte, ivicnjaci, trotoari... Ako bi se poslovi na zimskom i letnjem održavanju puteva i gradskih ulica ugovarali na tri do pet godina, pristupili bismo i nabavci dodatne specijalizovane mehanizacije za te svrhe. Kad je zimsko održavanje u pitanju, bili bi to cistaci sa elevatorom, koji bi sneg odmah uklanjali sa površina koje se ciste, kao i druga moderna tehnologija za održavanje u zimskim uslovima. Požarevac je specifican po tome što je na ulicama živ saobracaj u svako doba dana i noci, bilo da je leto ili zima. To namece potrebu korišcenja savremene mehanizacije, koja bi u takvim uslovima mogla neometano da radi, a da pri tom ne ometa kretanje drugih vozila. Takva mehanizacija je prilicno skupa i, kad bismo dobili siguran posao na duži rok, tri do pet godina, svakako bismo je nabavili, Požarevac zaslužuje da bude održavan kao svi veci gradovi u Srbiji, kao i Beograd, uostalom, - naglašava direktor PZP “Požarevac”.

Uskoro i betonska baza

Zahvaljujuci nastojanju vecinskog vlasnika “Primorje” d.d., PZP “Požarevac” je sve opremljenije savremenim mašinama za izgradnju i održavanje saobracajnica, ovih dana raspisan je konkurs za još jednog gradevinskog inženjera, iako ih ovo preduzece vec ima šest, a predstoji i proširenje delatnosti.

- Radimo na otvaranju kamenoloma u Kaoni, ušli smo u proceduru otvaranja šljunkare, sve u pravcu gradnje betonske baze na našem podrucju. U saradnji sa “Primorjem”, koje instalira svoju betonsku bazu na “Makišu” zbog ogromne kolicine betonskih radova, poslacemo naše ljude sa jednim gradevinskim inžinjerom na obuku, tako da cemo kasnije tu ekipu angažovati na našoj betonskoj bazi. Plan je da se ubuduce bavimo i visokogradnjom, a da u oblasti niskogradnje možemo da realizujemo i asfalterske i betonske radove. I to, veoma kvalitetno. Jer, kvalitet proizvedenog i ugradenog asfalta nama prati naš strateški partner Institut za puteve Beograd. Kontroliše se kvalitet ugradenog kamena, geomehanika i kvalitet proizvedenog i ugradenog asfalta. Saradujemo i sa njihovim projektnim biroom: sve projekte magistralnih i regionalnih puteva, mostova i ostalih objekata radi nam Institut za puteve. Najaktuelniji je, recimo most na reci Busur u Tabanovcu, gde je Institut uradio projekat i uskoro ce se izgraditi novi most, kako bi se ponovo osposobio regionalni put 108, koji povezuje Petrovac sa Svilajncem, dovede u normalno stanje, - kaže Lukovic.

Mrkonjic predložio trecu traku

PZP “Požarevac” je i ove godine, po nalogu i za racun JP “Putevi Srbije” radilo na održavanju, popravci i rekonstrukciji magistralnih putnih pravaca. Tako, na putu M-24, rehabilitacija je obuhvatila nešto više od 3,5 kilometra, nov asfalt je postavljen kroz naselje Rabrovo i izmedu Mišljenovca i LJešnice. U toj oblasti je i proširenje puta od Petrovca prema Gornjaku, kao i asfaltiranje dela puta Petrovac - Kucevo.

- Prilikom dolaska u Požarevac, u vreme otvaranja ovogodišnjih LJKI, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjic izrazio je nameru da se put od naplatne rampe do Požarevca proširi trecom trakom, kako bi se sma-njile gužve i saobracaj odvijao normalnim tempom. Trenutno se radi na iznalaženju najboljeg rešenja za taj zahvat, nadam se da ce uslediti i projektovanje i, ako sve bude teklo po planu, može se desiti da do kraja ove godine pristupimo i izgradnji, odnosno proširenju tog puta. Postoje i inicijative da se obilaznica i ulazak u Požarevac osvetli, što bi svakako bilo veoma korisno i lepo, jer Požarevac je vec grad koji to zaslužuje. Inace, Požarevac je medu retkim gradovima u Srbiji po veoma dobro rešenom izmeštanju tranzita sa ulica na obilaznice kojima je okružen, tako da nijedno teško vozilo od Beograda ka Ðerdapu ili Homolju i obratno, uopšte ne mora da ulazi u grad. Stoga se maksimalno i trudimo da obilazni putni pravci budu što kvalitetnije održavani, - kaže Željko Lukovic.

SNAŽNA PODRŠKA “PRIMORJA”

“Primorje” d.d. Ajdovšcina, vecinski vlasnik požarevackog Preduzeca za puteve, najveci gradevinski sistem u Sloveniji sa oko 4.000 zaposlenih, bavi se projektovanjem i izgradnjom raznorodnih objekata: puteva, mostova, tunela, vodovodnih i kanalizacionih sistema, ukljuciv i postrojenja za preradu vode za pice i preradu otpadnih voda, u oblasti visokogradnje - gradi stambene i poslovne zgrade, velike tržne centre...

Vizija “Primorja” je da postane vodeci gradevinski sistem, ne samo u Sloveniji i državama bivše Jugoslavije, vec i u zemljama Evropske zajednice. Danas, “Primorje” gradi u Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, BIH, Italiji, Austriji, imaju zajednicku firmu u Francuskoj. Otvaraju se projekti u Rumuniji, ima nagoveštaja da se radi i u Ukrajini... U celoj prici, PZP “Požarevac” ima svoje mesto i sve znacajniju ulogu.

- Naš menadžment smatra da PZP “Požarevac”, preduzece u kome smo vlasnici sa više od 90kapitala, treba i može da naraste u jednu od jacih firmi u Srbiji. PZP zasad radi na poslovima putogradnje, ali je naš cilj je da se razvija i širi i na oblast gradevinarstva. Time ce dobiti vecu stabilnost u poslovanju i mogucnost da sa drugim firmama u sistemu “Primorje” zajednicki ucestvuje na poslovima u Srbiji, možda i van Srbije. Pre mesec dana ekipa radnika PZP-a nam je pomogla kod gradnje u Crnoj Gori na sistemu “Perucica”, gde su radili sa drugim radnicima sistema “Primorje”. Danas rade u “Makišu 2” u Beogradu, gde je PZP znacajnim udelom prisutno u gradnji Fabrike vode. Mi se zalažemo da PZP “Požarevac” sa znanjem i kvalitetom dignemo na još veci nivo. I sadašnji nivo je veoma visok, ali može biti još veci. Takode, cilj nam je da sa opremljenošcu osnovnim sredstvima bude spreman da realizuje bilo koje investicije koje sistem “Primorje” ugovori. Krajem prošle i pocetkom ove godine dovezli smo iz Slovenije još nekoliko mašina, u planu je da ove i sledece godine još pojacamo tehnicku opremljenost PZP-a, - kaže Štefan Cinc, prokurista “Primorja” d.d. u PZP “Požarevac”, i dodaje:

- PZP “Požarevac” je veoma konkurentna firma na srpskom tržištu. Ali, izvesno je, dolaze i firme iz Evropske zajednice sa svojim kvalitetom, na tenderima su sve prisutnije i firme iz Hrvatske i drugih delova eks-Jugoslavije i mi mislimo da uz dalja ulaganja u tehnologiju i znanje, ovo preduzece može sutra da doceka velike investicije i da parira na konkursima velikim firmama koje dolaze iz inostranstva. U tom pravcu, znacajna sredstva i radovi uloženi su u šljunkaru i kamenolom, a pocetkom iduce godine ce se izgraditi i betonska baza, tako da cemo obezbedivati gradilišta sa vlastitim agregatima. Ovih dana se ljudi PZP-a osposobljavaju za proizvodnju betona na gradilištu “Makiš 2” u Beogradu, na betonskoj bazi “Primorja”, kako bi sutradan ta znanja primenili na svojoj betonskoj bazi. Naš je plan da PZP ima ne samo jednu, vec dve, pa i tri betonjerke, u skladu sa potrebama koje imamo na vidiku. Dakle, pred PZP-om je period daljeg intenzivnog razvoja, a širenje delatnosti i povecanje obima posla iziskivace i nove, mlade i strucne radnike. Sveukupno, PZP vidimo kao znatno mocniju i uspešniju firmu u narednim godinama, što je bila vizija “Primorja” i u vreme kad je kupovala ovo preduzece, - kaže Štefan Cinc.

D. Milenkovic

PROMOCIJA ROMANA VLADISLAVA BAJCA

HAMAM BALKANIJA

Prošlog petka je u Narodnoj biblioteci “Ilija M. Petrovic” u Požarevcu održana promocija najnovijeg romana Vladislava Bajca “Hamam Balkanija”. Goste je pozdravila direktorka biblioteke Beba Stankovic, a o knjizi je, pored autora govorio književni kriticar i urednik izdavacke kuce “Arhipelag”, Gojko Božovic.

- Ova knjiga ne prestaje da izaziva pažnju javnosti i imala je mnogo odjeka u javnosti. Po mnogo cemu “Hamam Balkanija” je neobicna zahtevna knjiga, ona govori i o istoriji koja je davno minula i o svakodnevici u kojoj živimo. Dešava se na prostoru Balkana. Junaci su neki od najvecih sultana turske imperija, a na prvom mestu, kao centralna figura je Mehmed Paša Sokolovic.

Pisac, Vladislav Bajac koji spada u najpoznatije savremene srpske pisce, u dugom obracanju publici naglasio je da je ovim romanom tragao za istorijskim cinjenicama, ali da one nisu u prvom planu, vec predstavljaju samo scenografiju u potrazi ka paraleli sa savremenim svetom, te tako dogadaje i likove iz 16. veka stavlja u ravan sa savremenicima, kao što su Orhan Pamuk i Bob Dilan. Bajac kaže da se radi o epskom romanu u kojem nema ženskih likova.

Zanimljivo je da knjiga sadrži poglavalja na cirilici i latinici, a kako kaže autor, u njemu se susrecu dva sveta i ono što je mnogo teže - dva sveta u jednom te istom coveku. Dva grada Beograd i Istambul takode se susrecu na nacin posmatan iz neobicnog ugla.

L.L.

U IZDANJU NIPD “REC NARODA” I BIBLIOTEKE IZ MALOG CRNICA

NAJLEPŠE PESME SRBOLJUBA MITICA

Antologija obuhvata izbor pesama iz raznih perioda stvaralaštva Srboljuba Mitica, a povodom petaestogodišnjice smrti.

U izdanju NIPD “Rec naroda” i Biblioteke “Srboljub Mitic” iz Malog Crnica do kraja ove sedmice iz štampe ce se pojaviti antologija najlepših pesama Srboljuba Mitica, znamenitog stiškog i srpskog pesnika pod nazivom “Stolpnik i ukun”. Knjigu od skoro 130 stranica je priredio i predgovor napisao Siniša Ristic, recenzent je Veliša Joksimovic a direktor izdanja Ilija Dimitrijevic. Inace,”Rec naroda” je ovog leta objavio feljton u nekoliko nastavaka o poeziji i životu Mitica.

Antologija obuhvata izbor pesama iz raznih perioda stvaralaštva Mitica, a objavljuje se povodom petanestogodišnjice smrti. U njoj su i pesme iz tri zbirke koje su posthumno ugledale svetlost dana.

Kako se ocekuje, u okviru svecanosti - Fedrasa bice uprilicena promocija ove antologije cije su izdavanje pomogli opština Malo Crnice, “Rec naroda” i Veterinarski specijalisticki institut iz Požarevca.

S.R.

PEVAC DIJAMANTSKOG GLASA

„Covek koji nema muzike u sebi, i koji nije dirnut harmonijom skladnih tonova, sposoban je za izdaju, prevaru, pobude su mu u duši tmurne kao noc, osecanja mracna kao Ereb. Nemoj da veruješ takvom coveku! Slušaj muziku!"

V. Šekspir

Ovo što sada sledi je prica o muzickoj internacionalnoj zvezdi iz Rusije koja je poznata ljudima iz razlicitih zemalja sveta. Ovo je prica o vrsnom muzicaru, tehnicaru preciznog pevanja ( sa ambitusom glasa od pet oktava) koga bih mogla da svrstam u inovatore novih muzickih stilova, harmonija i zvuka. Jedinstveni pevac dijamantskog glasa svojom muzikom opija svest ljudima širom sveta. Imam izuzetnu cast da Vam predstavim Vitalija Vladasovica Graceva, poznatijeg kao VITAS.

Vitas Vladasovic Gracev, roden je 19. februara 1981. godine u Litvaniji. Prvi put se pojavio u Rusiji, decembra 2000. godine sa svojim hitom Opera 2 koji je komponovao sa samo sedam godina. Poštovanje teksta i reci koji zapravo diktiraju ovu jednostavnu, ali veoma ekspresivnu kompoziciju, satkanu od ekstrema dinamike i registara, Vitas piše pravo iz duše, a njegova muzika je jasnog izraza, potpuno rasterecena i iskrena.

Od tada pocinje Vitasova dugogodišnja i mnogostrana delatnost. On je pevac, glumac, kompozitor i modni dizajner.

U njegovoj muzici oseca se uticaj klasicne opere a do dan danas i tehno muzike. Svakoga dana Vitas provodi po 6 sati dnevno radeci na svom glasu.

"Svoje pesme komponujem kada noc odlazi, a novi dan se budi. Kada ih izvodim potpuno sam izolovan, visoko skoncetrisan…imam osecaj da svakog slušaoca dodirujem svojom energijom," izjavio je mladi Vitas.

Vitas je poznat širom Evrope i Azije. Ovakva harizma i izodenje nije videno decenijama.

Reci su cesto nemocne da objasne emocije koje je u svima nama budi njegovo virtuozno pevanje, improvizacije, glasovno poigravanje sa vrlo visokim tonovima. Složene melodijske deonice na kojima Vitas briljira nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Prepoznatljiv je po izuzetno visokom rasponu glasa (cak pet oktava) i time je dobio svoje mesto u Ginisovoj knjizi svetskih rekorada.

Vitas je poceo sa radom pre osam godina. Prvo pojavljivanje 2000. godine u Rusiji, sa pesmom Opera 2.

2002-2003

29. marta, 2002 godine, kao najmladi izvodac Vitas je održao solo concert u Kremljinskoj palati. Snaga i visina Vitasovog glasa zatresla je kristalni luster u sali. Od tada, Vitas peva bez mikrofona kako bi zaštitio istorijske eksponate pomenute palate.

U martu 2003. godine, održao je 264 solo koncerata u Rusiji, Australiji, Americi, Kanadi, Izraelu, Nemackoj, Kazahstanu, Litvaniji, Latviji, Estoniji, Ukrajini, Belarusiji.

2004-2006

Album “Poljubac dug kao vecnost” , realizovan je oktobra 2004. godine. Ovaj talentovani Litvanac postavio je rekord, prodavši više od 2 miliona primeraka svog albuma za manje od pola godine.

2007

Vitasova premijera Povratak kuci, održana je marta 2007, u hali Kosmos. Više od 20 novih kompozicija bilo je predstavljeno. Izdvajaju se sledece: “Plac ždrala”, “Molio sam svece”, “Mali princ”, “Ponavljam tvoje ime”...

Albumi: “Filozofija cuda” - 2001, “Osmeh” - 2002, “Mama” - 2003, “Pesme moje mame” - 2003, “Poljubac dug kao vecnost” - 2004, “Povratak kuci” - 2006, “Vitas - Myth of the Shaking Soul Voice (The China release njith the best of Vitas)” - 2007, “Plac ždrala”, “Povratak kuci II”- 2007.

Nagrade i dostignuca

2001, 2002, 2003. - Nagrada za najprodavaniji ruski singl "Opera # 2", 2001 -"Komsomolskaya Pravda" and Internet Survey "FORUM 2001" Muzicko otkrice godine, 2000, 2001, 2002 - Tri puta laureat na festivalima "Pesma godine 2000", " Pesma godine -2001" i " Pesma godine -2002", 2001, 2002. - Dva puta laureat i dobitnik nagrade Zlatni gramofon "Opera # 2", "Osmeh!", 2001, 2002, 2003. - Tri puta laureat muzicke nagrade PODIJUM za naj dostignuce u pop muzici, 2001, 2002, 2003. - Ruska nagrada "People's HIT", "Opera # 2", "Osmeh!" ,"Zvezda", 2001, 2003. - Radio stanica "HIT FM" Nagrada "100 Per Cent HIT", 2002. - Nacionalna muzicka nagrada "Ovation" Solista godine, 2004. - Ruski internet portal AFISHA.COM - 2007. - Order of Service to the Arts.

Ono što još više privlaci slušaoce Vitasu je misterija kojom je okružen. Dugo vremena se nije znalo njegovo pravo ime ili mesto gde živi.

Vitasov producent, gospodin Sergej Pudovkin objašnjava Vitasovu usamljenost:" Smatram da niko iskreno ne može da shvati njegov tajni unutrašnji svet, Vitas uživa da bude sam."

Vitas je genije improvizacije. Za njega ne postoje granice u muzici, za njega postoji samo muzika.

Poželecu sebi da ga uskoro vidim i cujem, a Vama da ne propustite neki od njegovih buducih nastupa jer tako nešto se ne da baš cesto doživeti. Vitasov glas i muziku reci ne mogu nikada dovoljno deskriptivno objasniti.

"Tamo gde prestaje moc reci…pocinje muzika!"

Hofman

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PESNIKA

PORODICNO STABLO NEKOLIKO GENERACIJA

- Kasijana Miloševic: „Mi, medu sobom”, Izdavacka kuca „Srpska knjiga” Ruma, 2008.

Ovih dana iz štampe je izašla nova knjiga, tacnije troknjižje romana „Mi, medu sobom”, požarevacke spisateljice Kasijane Miloševic koju je objavila eminetna izdavacka kuca „Srpska knjiga” u Rumi, a ciji je glavni urednik Dobrica Eric.

Pogovor ovoj knjizi napisala je poznata srpska pesnikinja Ana Dudaš koja veli da je rec o veoma zanimljivom troknjižju u kome se „beleži splet dogadaja porodicnog stabla nekoliko uzastopnih generacija”.

Po videnju Ane Dudaš prvi deo troknjižja „Ukleta kotlina” ukazuje „na jedno zlo vreme koje se trnovito uvrežilo u ljudske duše, ranjavalo nedužne i dužne. Drugi deo „Od ponedeljka do petka” uglavnom je posvecen radanju ljubavi „koja može da pomera i sama brda, a u cijem je središtu zbivanja iznenadni susret Ane i Ivana”. Treci deo troknjižja „nosi u sebi snažne poruke i pouke,vecite nedoumice i traganja, sudbine koje su nalik jedna drugoj”.

U romanu je dosta licnosti koje su manirom iskusnog pisca osvetljene dubinski, smeštene u neocekivane situacije koje se vazda bore za opstanak pod kapom nebeskom. Troknjižje je ispisano briljantnim jezikom kultivisanim stilom, nadahnuto i ubedljivo.

S.Ristic

GOLUBACKI KOMUNALCI U TEŠKOJ BESPARICI

SUVE SLAVINE ZA DUŽNIKE

- Veliki dugovi privrede i gradana - Za utrošenu vodu, iznošenje smeca i korišcenje kanalizacije komunalcima korisnici duguju 9,2 miliona dinara

- Pocela proizvodnja žicanih kontejnera za plasticnu ambalažu po projektu GTZ I SO Golubac,cija je vrednost oko 2 miliona dinara

Kolektiv Javnog komunalnog preduzeca ,,Golubac’’ upozorava ovih dana na teške uslove privredivanja i na probleme ubiranja prihoda za utrošenu vodu i komunalne usluge. Nasledeni dugovi iz prethodnih godina su oko 27 miliona dinara za utrošenu elektricnu energiju a prema ostalim dobavljacima za preuzetu opremu i prema državi je 1,7 miliona dinara. Sve je veci broj korisnika koji ne žele da plate utrošak vode i usluge što je komunalce dovelo u veoma tešku finansijsku situaciju.

Zbog ovogodišnje suše ali i zbog povecanih troškova elektricne energije koja se koristi u proizvodnji vode za pice, golubacki komunalci vec drugi mesec sprovode restrikciju u snadbevanju vode za pice.

Stanje je alarmatno i zbog nelekvidnosti, jer preduzece nije više u mogucnosti da obnovi sredstva za dalji rad, a bez nove opreme nema i kvalitetne usluge. Komunalci pozivaju gradane i vlasnike preduzeca i radnji da izmire svoja dugo- vanja, u protivnom obustavice se dalja isporuka vode, a naplata ce se realizovati i sudskim putem.

- Problem koji je nasleden, ali problem sa kojim smo se svi uhvatili zajedno u koštac i krenili smo ka realizaciji naplate dugova. Kao što znate, utuženja, opomene pred iskljucenje i sama iskljucenja su u toku i nikakvog respekta sa naše strane nece biti prema nesavesnim gradanima zbog kojih ovo preduzece godinama tavori i zbog kojih ovi isti radnici mnogo rade ali zato izostaju u primanju zarada i preko cetiri meseca. Naravno, bili smo prinudeni na restriktivne mere snadbevanja vodom za pice, one su u poslednjoj fazi i ovih dana ocekujemo da prestane, jer je sistem vodosnadbevanja sada vec stabilan i u narednom periodu toga više nece biti. Nastojacemo da procentualno smanjujemo gubitke i po mom obecanju koje sam dao po dolasku na ovo radno mesto, prvog jula naredne godine, Komunalno javno preduzece ,,Golubac’’ ce analizu stanja za prethodni mesec imati pozitivan rezultat, kaže v.d direktora JKP Golubac, Aleksandar Ðukic.

U Javnom komunalnom preduzecu ,,Golubac’’ u toku je izrada mrežastih kontejnera za prikupljanje plasticne ambalaže, po projektu u oblasti ekologije, na cišcenju i uredenju deponija koji zajednicki realizuju opština Golubac i nemacka nevladina organizacija GTZ, cija je vrednost oko 2 miliona dinara.

- To je projekat koji ce svim gradanima opštine Golubac da pomogne u rašcišcavanju ogromnih kolicina plasticne ambalaže. Naša radionica u okviru preduzeca je osposobljena da sprovede proizvodnju tih elemenata i nadam se da ce sve druge opštine koje imaju u planu uvodenje ovakvih kontejnera na svojoj teritoriji da nam se obrate i da za njih pocnemo proizvodnju. Zadovoljstvo mi je što je proizvodnja u okviru radionice za mašinsku obradu Komunalnog javnog preduzeca pokrenuta posle petnaestak godina pauze, dodao je Ðukic.

Proizvedena voda iz vodovoda za Golubac i okolna naselja u proteklih šest meseci je 470 hiljada kubika vode. Fakturisano je za naplatu samo 120 hiljada kubika, pa gubitak u mreži je ocigledan i on po ovim podacima iznosi 75 odsto. Komunalci imaju i problem naplate vode i usluga. U poslednje tri godine gradani duguju 5 miliona a pravna lica oko 4,2 miliona dinara. Protiv ovih nesavesnih potrošaca kako najavljuju golubacki komunalci, vec su preduzete restrektivne mere prinudne naplate i iskljucenja sa mreže.

LJ.Nastasijevic

CRVENI KRST POŽAREVAC

VELIKI ODZIV HUMANISTA

Crveni krst Požarevac sproveo je prošlog petka vanrednu akciju dobrovoljnog davanja krvi za potrebe beogradskih klinika na kojima desetak naših sugradana ceka na operaciju. Od 78 prijavljenih, 64 zdravstveno sposobnih dalo je krv, od kojih osmoro prvi put i 22 žene.

- Došli smo u situaciju, ne samo Institut za transfuziju nego cela Srbija da su kolicine krvi svedene na zaista minimalne rezerve. Kad god smo u Požarevcu, ne odemo a da ne uzmemo apsolutno zadovoljavajuce kolicine krvi, Požarevljani su, to stalno ponavljam, izuzetno osecajni u ovom smislu i oni dobro reaguju. Ovo je cisto gradska akcija, nema ni jedne firme, ovo su ljudi koji su zaposleni u trafici, banci, domacice, penzioneri, deca koja prvi put daju krv. Svi oni došli su iz jednog jedinog razloga, a to je da budu humani, da mogu danas spasiti jedan život, a to je nešto najlepše što može da im se desi, kaže Vukašin Ðordevic iz Instituta za transfuziju krvi, uz napomenu da im je Crveni krst Požarevac izuzetan partner i saradnik u ovom poslu.

M. K.

HALO 92

- Požarevacka policija je odredila meru zadržavanja Darku D. (1974) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo neovlašcena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

Izvršenim pregledom putnickog vozila marke “opel vektra” kojim je upravljao osumnjiceni, pronadeno je šest paketica, u kojima se nalazi praškasta supstanca braon boje za koju se osnovano sumnja da predstavlja opojnu drogu heroin.

Izvršenim pretresom njegove porodicne kuce policija je pronašla vecu kolicinu tableta “trodona”, “taramadola”, “bromazepama”, “ksalola” i “ flormidala” kao i prirucna sredstva za korišcenje opojnih droga.

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Dragana Ž. (1985) iz Klicevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo falsifikovanje. Vršeci redovnu kontrolu saobracajna policija je pokušala da zaustavi putnicko vozilo marke “fiat uno” koje se kretalo Ulicom Bože Dimitrijevica u Požarevcu. Neobaziruci se na upozorenja policije, vozac je nastavio kretanje, gde je od strane policije zaustavljen nakon što mu je policijskim autom preprecen put.

Izvršenim proverama utvrdeno je da se na pomenutom vozilu nalaze registarske tablice koje pripadaju drugom putnickom vozilu, a kod vozaca registrovano je 1,33 promila alkohola u krvi.

Osim krivicne prijave protiv Dragana Ž. podneta je i prijava za carinski i saobracajni prekršaj.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE U GALERIJI MILENA PAVLOVIC BARILLI

U NAREDNOJ ULICI - MILENA FEST

“Ulica kulture” i znacaj ovog projekta za afirmaciju i popularisanje kulturnih vrednosti tema je o kojoj su na konferenciji za medije prošlog petka govorili Radoslav Stanojevic, upravnik Galerije, Ranko Milinkovic, autor projekta, Zoran Gligorijevic, direktor Požarevacke gimnazije i Zoran Maric, direktor Muzicke škole “Stevan Mokranjac”.

- Ja sam od onih ljudi koji uvek insistira da kad se nešto lepo osmisli, lepo organizuje i lepo realizuje, da se i nakon toga vidimo i kažemo šta smo uradili, valja li to ili ne, da napravimo nekakvu neformalnu analizu. Posebno mi je zadovoljstvo što smo, evo sada prvi put posle tri godine u društvu i sa dva ugledna direktora dve još uglednije škole koje su svaka na svoj nacin odrednica kulturnih zbivanja u našem gradu, posebno kada je rec o projektu Ulica kulture u kome su ne samo ucesnici, vec i suorganizatori. Ja im se u to ime još jednom zahvaljujem, kao i vama novinarima koji ste redovno izveštavali o svim dogadanjima u Mileninom domu tokom ove kulturne manifestacije. Kao upravnik Fondacije u potpunosti sam zadovoljan nacinom na koji je realizovan ovogodišnji projekat Ulica kulture, pre svega cinjenicom da smo ispoštovali sve termine, nije bilo otkazivanja od strane bilo kog ucesnika. Zahvaljujuci našem marketingu, ali i vašem izveštavanju publika se odazvala u velikom broju, Galerija je iz veceri u vece bila dupke puna. To nas posebno ispunjava ponosom, jer nije bilo lako sve ovo organizovati sa petoro- šestoro zaposlenih u Galeriji, trebalo je docekati i ispratiti veliki broj ljudi kao i ucesnike u programu. Mi smo sve to izdržali, i to nam daje za pravo da razmišljamo i o Milena festu koji smo Ranko i ja vec najavili, naglasio je na konferenciji Radoslav Stanojevic, upravnik Galerije.

- Pokušacu da sve svedem na tekst jedne licne karte. Kao prvo koncept, ostvarili smo ga u potpunosti, on je rezultat programskih opredeljenja Galerije od pre dve godine sa željom da se poveca broj ljudi koji su bili u prilici da zaista uživaju u ovom prostoru, ne kroz Ulicu kulture nego kroz Galeriju ukupno. Želja je bila da se napravi jedna forma cije jezgro je Milenino delo vecno, nezaboravno i bogohulno je bilo šta uciniti, a ne ciniti tako. Forma koja ce privuci ljude, omoguciti ljudima da saznaju više na jedan poseban nacin i dar ovom gradu u predvecerje LJubicevskih konjickih igara i u vreme samog trajanja Igara. Višestruki ciljevi, a postigli smo ih, naravno, ne sami. Sa ponosom isticem da ove godine smo saradivali i u programu su ucestvovali prof. dr Nenad Makuljevic sa Filozofskog fakulteta, mr Jovanka Stanojevic, laureat 11. Bijenala U svetlosti Milene, Dragan Ristic, strucni saradnik na nekoliko akademija i predavac na Višoj školi za dizajn, književnica LJiljana Habijanovic Ðurovic, Radoslav Zelenovic, direktor Jugoslovenske kinoteke, Aleksandar Erdeljanovic, u pravnik Arhiva kinoteke. Ucestvovali su Hor “Lazarice” Požarevacke gimnazije, osvajaci srebrne medalje na Medunarodnom festivalu “Slovacka peva” u Bratislavi, i Vokalno instrumentalni ansambl Muzicke škole “Stevan Mokranjac”, osvajaci zlatne medalje na nedavno održanom Medunarodnom takmicenju u Ohridu. To stvarno treba da bude ponos nas ovde, ali ponos grada, da shvati da se nije prekinula nit bogacenja vec bogate kulturne baštine. Da podsetim samo koliko smo pažnje posvetili Mileni. Imali smo umetnicki film LJubiše Jocica- 16 minuta i 22 sekunde, listanje porodicnog albuma što mnogi ljudi nisu ni deo videli, uvažili smo umetnicki opus preko ilustracija i dizajna sa digitalnom projekcijom preko 40 Mileninih umenickih radova, culi smo deset pesama na dva jezika u interpretaciji ucenika Požarevacke gimnazije, imali smo segment iz TV drame Slobodana Stojanovica “Devojka sa lampom” inspirisane Milenom. Imali smo 108 ucesnika u programu, racunajuci ucenike Muzicke škole, dva hora, goste iz Beograda, recitatore iz Gimnazije koji su po meni licno pokazali da je Požarevacka gimnazija i dalje rasadnik onih koji talenat iskazuju recitovanjem i glumom. I da ne zaboravim, bili ste svedoci koliko je samo emocija uneo nastup polaznika Male škole portreta. Mentor je bila Gordana Miladinovic, nastavnik likovnog iz škole “Kralj Aleksandar Prvi”, a na neki nacin saradivao je i covek koji je besedio na otvaranju, to je Dragan Ristic koji je u potpunosti podržao ideju i rekao da je originalna i da je treba proširiti. Najmladi ucesnik “Male škole portreta” bio je Marko Andelkovic koji ima samo šest godina. Hvala publici koja je na jedan kultivisani nacin doživela sve i uzvratila ucesnicima cak do ovacija u petak i subotu vece. Sve je to lepo kada se na taj nacin završilo, ali ne smemo ni jednog trenutka da zaboravimo da sve to, uz svu kooperativnost, koordinaciju sa Požarevackom gimnazijom, sa Muzickom školom, sa akademijama, ne bismo mogli bez onih koji su nam pružili ruku, a to je pre svega grad Požarevac i gradonacelnik Saša Valjarevic koji je svecano u Mileninom domu otvorio ovogodišnju “Ulicu kulture”. Imali smo prijatelje kulture, mnogo puta dokazane, to su PD TE- KO Kostolac i EFES, i imali smo podršku cvecare “LJiljan”, frizerskog salona “Figaro”, “Vinarije Živkovic” i restorana In, svima njima hvala. Odjeci u Beogradu su mnogo veci nego što mislimo, pogotovo u krugovima Filozofskog fakulteta i profesor Makuljevic vec najavljuje grupu svojih kolega koji žele da posete Galeriju, istakao je Ranko Milinkovic, autor projekta Ulica kulture.

Na konferenciji su govorili i direktori Požarevacke gimnazije i Muzicke škole “Stevan Mokranjac” kojima su u znak pažnje i izuzetne saradnje urucene reprint grafike Milene Pavlovic Barilli.

- Pre svega želim da cestitam domacinima na dobro uradenom poslu i da im se zahvalim jer godinama ovde pružaju prostor našim talentovanim ucenicima da pokažu svu svoju nadarenost i talenat. Požarevacka gimnazija ima obavezu da podržava sve kulturne akivnosti u gradu i da bude jedan od njenih glavnih nosioca, mi se trudimo da odgovorimo tom zadatku, i nadam se da je i Galerija, ali pre svega grad Požarevac zadovoljan kako to Gimnazija radi. Naša saradnja sa Galerijom nije vezana samo za “Ulicu kulture”, ona se kontinuirano odvija tokom cele godine i verujem da cemo u narednim zajednickim akcijama da budemo još uspešniji i još bolji, napomenuo je Zoran Gligorijevic, direktor Požarevacke gimnazije.

- Ja se pridružujem cestitkama kolege Gligorijevica jer ovo je zaista jedan lep kulturni podvig, pogotovo od malog kolektiva kakav je Galerija. Mi smo vec pomalo navikli na njihove sjajne programe i naravno da smo ponosni što možemo ucestvovati u tome. Citav kolektiv Muzicke škole zaista se trudi da kulturi ovog grada da svoj doprinos, izuzev “Ulice kulture”, mi u septembru imamo trinaest programa na kojima su u vecini deca vec nastupila zajedno sa svojim profesorima, završno sa koncertom u ženskom Zavodu koji imamo krajem meseca, i koncertom u okviru “Mokranjcevih dana” u Negotinu u utorak 16. septembra. Mnogo je tih nastupa, no sreca je biti na celu ovakvog kolektiva gde imamo šta i da prezentujemo. Hvala Galeriji i svima vama što nam dajete prostor da predstavimo našu najbolju decu i njihove profesore jer oni to zaista zaslužuju, naglasio je Zoran Maric, direktor požarevacke Muzicke škole.

Milena USKORO U RIMU

- Izložba Mileninih radova u Rimu je nešto što Galerija vec duže vreme ocekuje, rec je o planiranom projektu koji je u dva navrata iz raznoraznih razloga odlagan. Mi smo u potpunosti spremni za tu izložbu, naš muzejski savetnik Jelica Milojkovic, autor izložbe vec je izvršila odabir slika, katalog je u pripremi i svi kontakti sa Ministarstvom spoljnih poslova su napravljeni, sredstva u visini od milion dinara vec davno su prebacena na racun Galerije. Sve ono što je bilo do nas uradeno je, sada je iskljucivo na Ministarstvu inostranih poslova i naše ambasade u Rimu da u kratkom roku do kraja godine pronadu odgovarajuci prostor, kaže upravnik Galerije Radoslav Stanojevic.

- Izložba ce se koncepcijski sastojati od pet sekcija- prva sekcija ce putem arhivske grade i licnih Mileninih predmeta biti posvecena njenoj biografiji; druga sekcija ce obuhvatiti dela iz Mileninog ranog, akademsko- realistickog perioda; treca sekcija ce se odnositi na Milenin postnadrealni period, cetvrta ce biti zastupljena delima iz “americkog" perioda, dok ce se peta sekcija odnositi na Mileninu primenjeno- umetnicku oblast stvaralaštva. Znacajno je reci da je obiman posao na pripremi kataloga izložbe priveden kraju i da je kompletan katalog preveden na italijanski jezik. Rezime strucnog teksta preveden je u Bostonu na engleski jezik, naglašava Jelica Milojkovic, autor izložbe.

M. Kuzmanovic

PRIVREDNO DRUŠTVO “GEORAD”

KOLUBARA “ZATVORILA” FINANSIJSKU KONSTRUKCIJU

Privredno društvo ‘’ Georad’’ je specijalizovana organizacija za geološka istraži-vanja, vodoprivredne radove i projektovanje. Od prvog maja 2005. godine kada je restrukturiranjem izdvojeno iz tadašnjeg JP PO Kostolac, ovo preduzece izuzetnim zalaganjem svih zaposlenih uspelo je da stvori dobar poslovni imidž i na eksternom tržištu što je donelo dodatne poslove, a samim tim i sigurniji materijalni položaj radnika.

- Što se tiice poslova za ovu godinu, mi smo preko nekoliko ugovora vezanih za Privredno društvo TE- KO Kostolac uradili i dalje radimo na poslovima tekuceg održavanja i investicionim poslovima. Kada je rec o tekucim poslovima, to su stalni poslovi za koje smo vezani ugovorima na polju odvodnjavanja- dubinskom i površinskom. Na dubinskom odvodnjavanju radimo na ispumpavanju voda, vršimo snižavanje nivoa podzemnih voda kako bi rudarska mehanizacija mogla da nesmetano otkopava jalovinu i ugalj. U radu je oko 170 bunara i mesecno prosecno se ispumpava negde oko 1, 3 miliona kubika. To su znacajni poslovi bez kojih kopovi ne bi mogli da otkopavaju ugalj. Sve ono što bunari na dubinskom ne mogu da odvodnjavaju, prihvata površinsko odvodnjavanje gde putem sistema otvorenih vodozahvata i cevovoda iz unutrašnjosti kopa vrši se prepumpavanje vode centrifugalnim i drugim pumpama van kontura kopa. Na kopu ‘’ Drmno’’ sa površinskog odvodnjavanja ispumpava se mesecno negde oko 400.000 kubika vode, kao i sa kopova ‘’Cirikovac’’ i ‘’ Klenovnik’’. Da bi dubinsko i površinsko odvodnjavanje bilo uspešno, postoji remontni centar koji prati to odvodnjavanje- remontovanje svih vrsta dubinskih pumpi koje posedujemo i time se doprinosi realizaciji svih tih poslova, kaže Marko Dragicevic, direktor ‘’ Georada’’.

Investiocioni poslovi po planu

- Na planu investicionih poslova, gde smo takode sklopili nekoliko ugovora, jedan od njih vezan je za istraživanja po projektu geoloških istraživanja kopa ‘’ Drmno’’ gde smo realizovali sve radove, oko 35 istražnih bušotina u vrednosti od 45 miliona dinara. Drugi veliki posao za koji je ugovor bio sklopljen još avgusta prošle godine završili smo još u aprilu ove godine, a vezan je za LC 11 liniju bunara. Sve poslove oko bušenja mi smo završili, cekamo na aktiviranje tih bunara, odnosno na opremu pumpe i pratecu elektromašinsku opremu koju treba da nabave kopovi. Za ovu liniju bilo je planirano da se izdvoji 100 miliona dinara, medutim ti poslovi nisu nažalost okoncani zbog cega nismo uspeli da zatvorimo finansijsku konstrukciju i bili smo prinudeni da se snalazimo na strani. Ovog meseca radimo na sklapanju ugovora za revitalizaciju linije bunara LB 2, LB 3, LC 4 i ŠLA, u pitanju je veoma važan posao jer se radi o obodnim bunarima koji ce služiti za odvodnjavanje unutrašnjeg odlagališta obzirom da se kota odlaganja jalovinskih masa diže na 105 metara. Istražna bušenja su pokazala da je telo unutrašnjeg odlagališta puno vode i da su cak neke bušotine bušile vodu pod pritiskom tako da nece moci da se odlažu mase dok se ne izvrši snižavanje nivoa podzemnih voda. Ponuda nam je prihvacena, ugovor je pred potpisivanjem, a mi smo pre mesec dana da ne bi stajali zapoceli sa izvodenjem radova. U pitanju je takode ogroman posao gde smo se izborili da osim usluga bušenja radimo i usluge opremanja, ugradnje i nabavke opreme i materijala na toj liniji kako bi poslovi bili što efikasniji, brži i da se uspešno okoncaju, naglašava Dragicevic.

Dobar imidž - novi poslovi

- Poslednjih nekoliko godina, od kada smo se izdvojili iz PD TE- KO Kostolac, prisutni smo i u ‘’ Kolubari’’, uglavnom na bušenju bunara i bušenju bušotina gde smo dobro izvedenim radovima stekli ugled, dobar imidž. Vrednost tih radova iznosi negde oko 70 miliona dinara, a sklopili smo i nov ugovor vezan za izgradnju linije bunara 1 i 2 koji ce služiti za odvodnjavanje površinskog kopa ‘’ Tamnava’’- zapadno polje. Pre toga radili smo na bušenju bunara za vodosnabdevanje grada Lazarevca, kao i bunara u okviru površinskog kopa ‘’ Kolubara’’. Ovi poslovi su takode znacajni što se tice odvodnjavanja kopa ‘’ Tamnava’’- zapadno polje, i služice za snižavanje nivoa podzemnih voda kako bi njihova pomocna i rudarska mehanizacija mogla nesmetano da otkopava jalovinu i ugalj. Poslovi na izradi ove dve linije bunara su zapoceti, sklopili smo ugovor na 125 miliona dinara bez PDV što je za nas od velikog znacaja obzirom da nismo imali zatvorenu finansijsku konstrukciju za 100 miliona. Radom i rezultatima u ‘’ Kolubari’’ mi smo se izborili za taj posao, ali ne samo na bušenju, jer tu smo ponudili kompletan sistem Kljuc u ruke, sve ono što je vezano za opremanje bunara, elektro mašinsku pripremu i aktiviranje tih linija bunara. Nadam se da cemo i taj posao uspešno okoncati i da cemo i dalje imati ugled i imidž koji smo dosad imali, kategorican je direktor PD ‘’ Georad’’.

- Pedeset posto radnika ‘’ Georada’’ vezano je za norma sat i poslove tekuceg održavanja, a druga polovina radnika, što se tice bušenja i održavanja, vezan je preko realizacije poslova koje imamo ovde na kopu i elektranama gde ove godine nismo imali dovoljno poslova koji bi zadovoljili realizaciju naših planova, koji bi mogli da prate i isplatu, licne dohotke i ostalo. Zato je nalaženje poslova na strani vrlo bitno, imace pozitivne finansijske efekte u našem preduzecu. Da te poslove koji su zagarantovani nismo ugovorili, a ciji deo cemo najverovatnije preneti i u sledecu godinu, plate bi svakako bile umanjene. Uporedo sa nalaženjem ovih poslova na strani za treca lica, mi smo povecanjem fizickog obima proizvodnje morali da izvršimo i prijem odredene radne snage. Primili smo dvadesetak radnika bravarske i elektricarske sruke, a ima dosta i NK radnika vezano za poslove bušenja. Svi oni koji se dobro pokažu imace prilike da ostanu u firmi, da zasnuju stalni radni odnos obzirom da su poslovi na bušenju vezani za smenski rad i sve vremenske uslove rada na terenu. Ovom prilikom apelujem na sve zaposlene radnike i rukovodno osoblje Georada da da zasuku rukave jer posla ima dovoljno koji treba kvalitetno odraditi kako bi ugled koji smo stekli i dalje održavali i funkcionisali na najbolji moguci nacin, porucio je na kraju Marko Dragicevic, direktor PD ‘’ Georad’’.

M. K.

RADNICKE SPORTSKE IGRE

NAREDNE GODINE KOSTOLCANI DOMACINI

- Ukupno drugo mesto u ekipnom takmicenju najbolji je rezultat Kostolcana od kada se održavaju Radnicke sportske igre

Povod prošlonedeljne konferencije za štampu Privrednog društva “TE-KO” Kostolac bili su rezultati radnika -takmicara postignuti na Radnickim sportskim igrama ugljenog sektora održanim krajem avgusta u Vrnjackoj Banji, gde su Kostolcani osvojili cetiri prva mesta: u fudbalu (seniori i veterani), sportskom ribolovu i nadvlacenju konopca.

Kostolacki ugljari su od petnaest disciplina, koliko ih je bilo, u cetrnaest osvojili pehare što je najveci uspeh od kada se održavaju Radnicke sportske igre. Kostolacka ekipa ovim rezultatom plasirala se na Radnicke sportske igre Elektroprivrede Srbije a domacini narednih Sportskih igara ugljara bice upravo Kostolcani.

- Ne mogu ipak, da ne pomenem da smo u odredenim disciplinama, kao što su tenis, odbojka i košarka, bukvalno pokradeni, što ne služi na cast onima koji su “švercovali” takmicare tj. umesto radnika doveli profesionalne sportiste, rekao je Lazic.

Privredno društvo pomoglo je u opremanju i smeštaju takmicara, a neke od njih, prisutne na konferenciji, kao i predstavnike Sindikata kopova Kostolac, ugostio je Dragan Živkovic, generalni direktor, kome su sindikalci u znak dobre saradnje poklonili zastavu sa znakom Sindikata.

- Pokušali smo da kao poslovodstvo aktivno ucestvujemo u pomaganju radnicima koji su ucestvovali na Igrama, jer ako ponekad za dobar rad ne uspevamo novcano da ih nagradimo onda možemo da pomognemo u druženju koje je njima namenjeno. Mislim da je, pored osvojenih rezultata, najveca dobit Radnickih sportskih igara druženje sa kolegama iz drugih firmi. Nadam se da cemo sportske aktivnosti uspeti da proširimo, da se što više radnika bavi sportom i više druži medu sobom. Kostolac je tradicionalno ostao veran ucešcu u radnickim sportskim igrama kao ucesnik a, vrlo cesto i kao domacin. Nadam se da cemo naredne godine biti pravi domacini i da cemo pokazati kako se to radi. U dogovoru sa radnicima bice dogovoreno mesto i ostale pojedinosti oko Igara koje cemo mi organizovati, istakao je Živkovic.

Sportska ekipa Kostolca bila je, sa 140 clanova, najbrojnija a sem takmicara na igre su otišli i zaposleni koji su se u proteklom periodu posebno istakli u radu.

- Posebno sam srecan što su u toj ekipi bili i radnici izdvojenih preduzeca “PRIM”, ”Autotransport”, “Kostolac-usluge”, “RIO”. Na dostojanstven nacin smo pokazali da restruktuiranju nije bilo ni mesto ni vreme, na štetu nas samih. Ovo je samo dokaz da nisu uspeli da nas podele i da ova ekipa dok smo mi tu ostaje na okupu, rekao je LJubiša Lazic, predsednik Sindikata Kopova Kostolac.

T.R.S.

“RIO” KOSTOLAC

NOVI PROJEKTI SA POLJOPRIVREDNIM FAKUL TETOM

U svakom broju obaveštavamo vas o aktivnostima preduzeca ciji poslovi Kostolcu, kao gradu ciju životnu sredinu ugrožava rad površinskih kopova i termoeletrana, znace mnogo. Bez rekultivacije i ozelenjavanja, termina koji su kljucni u nazivu ovog preduzeca život u Kostolcu bio bi sigurno drugaciji, cak nemoguc.

Novina je to što ce, nakon tehnicke rekultivacije, koju, kako je naglasila direktorka ovog preduzeca Nataša Savic, nije radio “RIO”, iako je postojao ugovor sa PD “TE-KO” Kostolac, na spoljašnjem odlagalištu kopa Drmno, parceli od oko 6-10 hektara, po nalogu Inspekcije za zaštitu životne sredine, vec tokom ove nedelje morati da bude zasadena uljana repica. Ona nece biti korišcena kao proizvod, vec za zelenišno dubrivo, i vec u aprilu bice zaorana.

- Takode na 4 hektara bice uraden zaštitni pojas pošumljavanja bagremom, kao i podizanje rasadnika šumskog zasada, na površini od oko 3 hektara. Na pepelištu, ravnom delu kasete, radi se setva trave, na oko 30 hektara, kao i pošumljavanje topolom i bagremom, kaže.

Sa Poljoprivrednim fakultetom iz Zemuna “Rekultivacija i ozelenjavanje” radi na projektu gajenja kultura na peskovima sa kopova.

- Poslali smo im uzorke peskovitog zemljišta sa unutrašnjeg odlagališta kopa Drmno, pepeo sa pepelišta i ugljenu prašinu. Na osnovu tih analiza, na unutrašnjem odlagalištu kopa bice odredena jedna ogledna površina od pedesetak ari na kojoj ce biti posadena kultura za koju strucnjaci budu smatrali da je najadekvatnija. To bi bio uzorak i dobra podloga za zemljišne površine koje ce kasnije takode morati da budu vracene svojoj prvobitnoj nameni, naglašava Savic i dodaje da na spoljašnjem odlagalištu kopa postoji oko 140 hektara zemljišta koje planom i dinamikom u narednih pet godina treba rekultivisati.

- Pošto se žurilo sa tehnickom rekultivacijom pa se nije poštovala ta dinamika od pet godina, stoga ce i biološka rekultivacija morati da se ubrza jer u suprotnom nece biti svrhe. Sve u svemu, ove godine, kao što sam na pocetku razgovora rekla uradicemo, na spoljašnjem odlagalištu kopa Drmno, desetak hektara uljane repice, potez od tri hektara za radsadnika, cetiri hektara dela šume, kao i desetak hektara pošumljavanja na obodnom pojasu. Možda cemo u toku godine na unutrašnjem odlagalištu kopa uraditi desetak hektara oglednog dela za pošumljavanje kako bi malo sprecili razvejavanje pepela prema selima Drmno i Bradarac. Ostatak posla ocekuje narednu godinu, kažu u “RIO”-u gde se vec aktivno radi na planovima za 2009. godinu.

T.R.S.

PRICA O RADNIKU

LJUBIŠA CETIRI GODINE SPAVA NA CACALICI

Ekološki dom na Cacalici, od trenutka kada je udaren kamen temeljac suocava se sa brojnim poteškocama u funkcionisanju. Posle svih peripetija koje je prošao od pocetka izgradnje do danas, održavaju ga tri radnika, zaposlena u Ekološkom domu koji je zadužen za vodenje brige o zgradi i prirodi Cacalice. Aleksandar Orlovic, Dragan Stankovic i LJubiša Jelicic su radnici na održavanju. Posle godinu dana, prošle nedelje primili su plate za cetiri meseca unazad. Pre toga clanovi Ekološkog društva dovijali su se kako su znali i umeli da im obezbede nekakve prihode.

LJubiša Jelicic, po recima Dragoslava Bogdanovic Bucica, volontera koji 60 godina brine o zelenilu "gradskih pluca" nema radno vreme, nema slobodne vikende, godišnje odmore i cetiri pune godine svake noci spava u Ekološkom domu, ujedno cuvajuci zgradu i rastinje celokupnog kompleksa parka Cacalica. Pored ovoga on je zadužen za košenje trave oko Doma, cuvanje spomenika i svega što u ovoj oazi zelenila treba cuvati.

- Radimo u tri smene, po 7 sati, ali radi se po potrebi, ako treba ostaje se koliko je potrebno, nekada non-stop, i zimi i leti i vikendom i praznikom. Platu nismo primili cetiri meseca, poslednja je bila u maju i to za april, tako da je i radni dan teži, jer razmišljaš kako ceš platiti struju, komunalije i ostale dažbine. Plata je 15.000 dinara. Imam porodicu, ženu i sina od 18 godina. Ono što me najviše "drži" je ljubav prema Cacalici i prirodi. Voleo bih da se što pre krene nabolje, jer ce za sve stanovnike Požarevca, posebno decu i mlade biti bolje. Trebalo bi malo "pogurati" da se sve na Cacalici što pre završi, jer je ostalo još dosta posla. Želeo bih da porucim mladima da što više dolaze na Cacalicu, da se druže sa prirodom, a da manje sede u kaficima, gde su u opasnosti od pica i droge, kaže LJubiša.

Jeliciceva požrtvovanost, bez adekvatne novcane naknade mogla bi svima koji se zalažu za ekologiju da služi kao primer, a da li ce se njegove želje vezane za ljubav prema Cacalici ostvariti, proverice vreme koje dolazi.

L.L.

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

POCELA BERBA KUKURUZA

Na podrucju Branicevskog okruga u prolecnoj setvi zasejano je oko 105.000 hektara. U setvenoj strukturi po tradiciji najzastupljenija ratarska kultura je kukuruz koji je zasejan na oko 79.000 hektara, dok su uljane kulture zastupljene na oko 6.000 hektara. Agrometeorološki uslovi u julu i avgustu su bili nepovoljni za razvoj ovih kultura. Izuzetno visoke temperature vazduha u fazi oplodnje i mala kolicina padavina u fazi nalivanja zrna su uticali na skracenje vegetacije, smanjenje prinosa i ubrzavanje pocetka berbe i žetve za dve nedelje.

“Žetva suncokreta je u punom jeku i usev je požnjeven sa oko 60površina od ukupno zasejanih 5.000 hektara, gde je ostvaren prosecan prinos od oko 2.100 kilograma po hektaru. Soja koja je zasejana na oko 1.000 hektara skinuta je sa oko 20površina sa prosecnim prinosom od 1.600 kilograma po hektaru. Pocela je i berba kukuruza i to hibrida ranijih grupa zrenja. Berba je obavljena na oko 20površina sa prosecnim prinosom od 4.100 kilograma po hektaru suvog zrna.

U odnosu na prošlu godinu što se tice ratarskih prolecnih kultura u prvom delu vegetacije agrometeorološki uslovi su bili povoljni za razliku od prošle godine. Ocekuju se veci prinosi u odnosu na prošlu godinu, ali zbog loših agrometeoroloških uslova u drugom delu vegetacije bice umanjeni prinosi i ispod višegodišnjih proseka za Branicevski okrug”, istice Jorgovanka Vlajkovac, samostalni strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig”.

D.Dinic

KUKURUZNA POLJA NA UDARU ŠTETOCINA

NAJEZDA DIVLJIH SVINJA

GOLUBAC.- Golubacki domacini suocavaju se sa pravom najezdom divljih svinja, koje uništavaju letinu, a posebno su na udaru kukuruzna polja. Ugroženi su atari naselja Klenja, Mrckovca, Dušmanica, Zelenika, Žitkovice, Snegotina i Kudreša. Zemljoradnici su nemocni,jer ubijanje životinja nije dozvoljeno, pa se brane bacajuci petarde i paleci vatre.Poljoprivrednik Draško Jovanovic iz Klenja kod Golupca ostao je bez useva kukuruza na površni od jednog hektara. Ne pomažu ni lovacka udruženja,jer im ni ona nemaju dozvolu za uništavanje ove crne divljaci. U Savetu za poljoprivredu opštine Golubac kažu da ovaj problem,iz godine u godinu,sve prisustniji. U saradnji sa golubackim lovcima Savet ce pokrenuti ovaj problem kod Lovackog saveza Srbije,da zbog brojnosti,proglasi svinje za štetocine i dozvoli odsrel u vreme njihovog lovostaja.Veleku materijalnu štetu krdo od 30 divljih svinja nanelo je u ataru ,,Dubrava'' u naselju Zelenik,opština Kucevo,gde je potpuno uništen kukuruz na površini od oko dva hekatara ciji su vlasnici Nebojša Radivojevic,Verko Pantic i Vlasta Blagojevic.

LJ.Nastasijevic

U SPECIJALNOJ USTANOVI ZA LICA OMETENA U RAZVOJU „GVOZDEN JOVANCICEVIC" U VELIKOM POPOVCU KOD PETROVCA

OSPOSOBLJAVANJE ZA SAMOSTALAN ŽIVOT

- Uzajamna pomoc mesne zajednice, ustanove i meštana Velikog Popovca

- Jelenu Mader vec prihvatila hraniteljska porodica u Beceju

Više decenija Specijalna ustanova za lica ometena u razvoju u Velikom Popovcu kod Petrovca vrši humanu misiju osposobljavajuci 285 korisnika sa samostalan život. Istovremeno, to je u prilika da se ovdašnji korisnici integrišu u sredinu iz koje su došli.

U ovoj usanovi ima 195 muških i 96 ženskih korisnika, razlicitog doba i uzrasta. Zahvaljujuci razumevanju meštana Velikog Popovca i Mesne zajednice korisnici imaju dosta prostora za rad i šetnju.

Rade svih 24 sata

Valja napomenuti da korisnici nisu samo iz Srbije vec iz svih bivših Republika SFRJ. O njima se stara 91 radnik, a cak 54 korisnice se nalaze na novoj ekonomiji, dok je 15 korisnica van ustanove. Staranje o korisnicima je svih 24 sata dnevno, uz strucan nadzor lekara, defektologa i drugog osoblja.

„U Velikom Popovcu postoje cetiri radne jedinice koje dobro i skladno funkcionišu po odgovarajucim programima rada, pre svega, kroz negu i zbrinjavanje korisnika,vaspitanje i obrazovanje za rad, radno angažovanje i ospobljavanje i kroz rad ostalih pravnih, racunovodstvenih i opštih službi. Krajnji cilj ovakvih smeštenih lica u ustanovama socijalne zaštite je decentralizacija ovakvih lica van isntitucije. Od 2005 godine postoji zašticeno stanovanje uz podršku u okviru ustanove, gde je edukovano 11 korisnika i pripremljeno za manje restriktivni vid zbrinjavanja, - rekla nam je Zorica Milivojevic, socijalni radnik u ovoj ustanovi.

Od 11 korisnika uz podršku u okviru zavoda prošle godine smo izdvojili njih šestoro koji su van ustanove koji žive i rade i od svog rada delimicno sami stvaraju prihod. Korisnici rade razlicite poslove: recimo bave se tovom pilica, neguju koke nosilje koje proizvode jaja za ishranu zaposlenih, cuvaju svinje i ovce.

Boravak korisnika van ustanove

Od tih šest pomenutih korisnika prvog jula 2008. u saradnji sa lokalnom zajednicom i Centrom za socijalni rad iz Beceja otišli smo korak dalje u cilju ukljucivanja takvih lica u lokalne zajednice i jednu korisnicu Jelenu Mader preuzela je jedna hra-niteljska porodica, što je i krajnji cilj za sve korisnike, narocito za ovih preostalih petoro, - kaže Branislav Jovanovic, zamenik direktora.

Inace, ovde korisnici vrlo cesto idu u šetnju, na vašare, izlete. Recimo, prošlog cetvrtka posetili su Zaovacko jezero i pod strucnim nadzorom proveli u prirodi više sati, što u ovoj ustanovi ocenjuju kao vrlo važnu stvar.

Ucestvuje se i na raznim eto manifestacijama kakva je bila nedavno „Prasicijada” u Petrovcu. Valja na kraju reci da se ustanova finasira iz republickih sredstava sa 70 odsto, a 30 odsto prihoda ostvaruje iz svojih izvora.

S.R.

CRVENI KRST SRBIJE

U KUCEVU OBELEŽEN SVETSKI DAN PRVE POMOCI

Povodom Svetskog dana prve pomoci, koji se tradicionalno obeležava svake druge subote u septembru, Crveni krst Kucevo je, u petak, 12.septembra, organizovao pokaznu vežbu pružanja prve pomoci, koju su izveli pripadnici Opštinske višenamenske terenske jedinice (OVTJ) za delovanje u nesrecama, koja se nalazi u sastavu organizacije Crvenog krsta.

Tema ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana prve pomoci u 2008.godini je glasio "PRVA POMOC ZA ŽIVOT".

Na ovaj dan nacionalna društva Crvenog krsta i Crvenog polumeseca širom sveta organizuju razlicite aktivnosti kojima je za cilj da privuku pažnju javnosti i ukažu na važnost prve pomoci i prevencije povredivanja.

Crveni krst Kucevo je uputio poziv svim gradanima da prisustvuju pokaznoj vežbi iz prve pomoci, kako bi i na ovaj nacin stekli saznanja koja mogu da im zatrebaju u svakodnevnim situacijama.

Pokaznoj vežbi, koja se sastojala od prikaza saniranja tri vrste povreda, su prisustvovali i ucenici srednje škole iz Kuceva, koji se cesto nalaze i sami u situacijama kada nastaju razna povredivanja.

Crveni krst Kucevo

Markovic Grozdana

OBELEŽEN 13. SEPTEMBAR- SVETSKI DAN PRVE POMOCI

VELIKI ZNACAJ EDUKACIJE GRAÐANSTVA

U okviru obeležavanja Svetskog dana prve pomoci, u organizaciji Apotekarske ustanove Požarevac, Medicinske škole i Crvenog krsta Požarevac prošlog petka na platou ispred Centralne požarevacke apoteke održana je pokazna vežba ukazivanja prve pomoci i priredena izložba materijala i pribora za ukazivanje prve pomoci.

- Izuzetno mi je zadovoljstvo da obeležavamo ovaj Svetski dan prve pomoci u našoj Zdravstvenoj ustanovi Apoteka Požarevac iz razloga što se ovo obeležava u celom svetu, ove godine pod sloganom Prva pomoc za život. To je jedan cin humanosti a ujedno i dobra obucenost stanovništva da u datom trenutku pruže prvu pomoc. Apoteka Požarevac u svom savetovalištu koje redovno sprovodi i koja sagledava sve aktivnosti Svetske zdravstvene organizacije, ovog meseca je ucrtala u svoj plan i obeležavanja Svetskog dana prve pomoci tako da smo mi unutar našeg objekta pripremili jednu malu prezentaciju koja ce da vas podseti kako treba da izgleda prva pomoc u jednom kucnom, porodicnom ambijentu, u radnoj organizaciji i prva pomoc u automobilima. cin prve pomoci je jedan humani gest bez obzira na rasu, versku pripadnost i to je obaveza svakog gradanina. Da bi neko pravilno pružio prvu pomoc, treba da bude i dobro edukovan, naglasio je Nebojša Jorgovanovic, direktor Apotekarske ustanove Požarevac.

- Ovo je prvi put ispred Centralne apoteke da se javno organizuje jedna manifestacija koja prati citave naše aktivnosti. Pokazna vežba koju su izveli ucenici Medicinske škole ima za cilj da se kod ljudi pobudi interesovanje, da znaju elementarno ukazivanje prve pomoci. Bitno je istaci da prema podacima Medunarodne federacije Crvenog krsta godišnje preko milion ljudi savladalo je osnovne veštine prve pomoci i ucestvovalo u razliciim aktivnostima u ovoj oblasti, napominje Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta Požarevac.

M. K.

OTROPEDIJA POŽAREVACKE BOLNICE

U KORAK SA SVETOM

Prošle nedelje je u Bolnici u Požarevcu po prvi put pacijentu ugradeno veštacko koleno po metodi kompjuterski asistirane hirurgije. Rec je najsavremenijem hirurškom pristupu, koji se u svetu primenjuje u poslednjih 5 - 6 godina i doživljava ekspanziju, jer daje izvanredne rezultate, zahvaljujuci ovom tehnološkom napretku. Požarevac se, prakticno, pridružio Beogradu, Nišu i Kragujevcu, jedinim gradovima u Srbiji koji primenjuju ovakvu metodu.

- Tehnika je u tome da se odredenim sistemom unesu odgovarajuce tacke - koordinate, sa regiona koji se operiše. Kompjuterski softver na osnovu tih podataka nacini model regiona koji se operiše i omoguci veoma preciznu orijentaciju implatata koji se unosi. To omogucava da se najmanjom mogucom incizijom, rezom, postigne apsolutna sigurnost u postavljanju implatata. Uredaj poseduje kameru kojom se unose podaci sa regiona koji se operiše, kolena ili kuka, nakon obrade podataka se dobije šablon po kome se odredi mesto i ugao kojim se kost priprema za ugradnju implatata, - kaže prim. dr. med nauka Miodrag Bogosavljevic, jedan od ortopeda požarevacke Bolnice, obucen za korišcenje nove metode ugradnje veštackog kuka i kolena.

Pre dve godine, Dr Bogosavljevic i dr Zoran Pavlov bili su na usavršavanju u “Rusch Univerzity Hospital” u Cikagu, gde su se upoznali sa novom tehnologijom i ucestvovali u njenoj primeni, a istim povodom su prošle godine boravili i u Gracu, u bolnici “Stolz Alpe”.

Kompjuterski sistem, koji požarevacka Bolnica koristi u postupku ugradnje veštackih zglobova, vlasništvo je “Magnafarmacije” Beograd, koja je na tenderu Bolnice dobila pravo isporuke proteza, proizvedenih u firmi “Zimmer”, ciji je zastupnik. Jedan od elemenata ponude bio je upravo ustupanje kompjuterske tehnologije i tehnicara koji prati taj sistem pri ugradnji zglobova.

- Ova metoda, kompjuterski asistirana hirurgija, prevashodno na minimum svodi grešku. Preciznost aplikacije implatata je gotovo apsolutna, što je kasnije od presudnog znacaja za dužinu trajanja implatata, kao i za njegovu funkciju, odnosno kvalitet života pacijenta. Delu koji se operiše pristupa se manje agresivno, rez je sveden na minimum, pa je i oporavak pacijenta mnogo brži, krace je bolnicko ležanje, time i smanjena cena lecenja, - istice dr Bogosavljevic.

Po recima strucnjaka, ugradnja veštackog kuka ili kolena neminovna je kad nastupe degenerativne promene, odnosno dode do propadanja hrskavice na zglobovima. Vek implatata uradenih od savremenih materijala u proseku je oko 20 godina. Postoji i mogucnost revizione hirurgije, zamena dotrajalog dela ili citavog veštackog zgloba, što dodatno produžava trajnost proteze.

Tokom prošle godine, u požarevackoj Bolnici ugradeno je oko 250 veštackih zglobova kuka i oko 70 proteza kolenog zgloba. Zahvaljujuci naporima Ministarstva zdravlja i republickog zdravstvenog Fonda, požarevacka Bolnica je dobila zadovoljavajuci broj proteza i lista cekanja pacijenata na ugradnju veštackog kuka ili kolena naglo se smanjuje. Prema nekim ocekivanjima, u narednih godinu dana mogla bi da bude svedena na minimum. Uz to, nacin na koji se od pocetka septembra proteze ugraduju na odeljenju Ortopedije požarevacke Bolnice, kao i kvalitet samih proteza, niucemu se ne razlikuje od bilo koje moderne klinike u Srbiji i svetu.

D. Milenkovic

PREVENCIJA NARKOMANIJE

NIKAD NE POCETI!

Zdravstveni centar Požarevac organizovao je krajem prošle nedelje Konferenciju za štampu, kako bi širu javnost upoznao sa aktivnostima i rezultatima Centra za prevenciju i Savetovališta za mentalno zdravlje, koji funkcionišu pod okriljem Doma zdravlja Požarevac. Na skupu kome su, pored predstavnika zdravstvenih organizacija i ustanova, prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave, Medicinske škole, Crvenog krsta i drugih organizacija, najavljen je i višednevni naucni skup - Savetovanje o bolestima zavisnosti, koji ce se krajem septembra održati u Požarevcu.

Prema podacima koje je saopštila dr Svetlana Radovic, direktor požarevackog Doma zdravlja, Centar za prevenciju, otvoren pre dve godine, zahvaljujuci radu mobilnih jedinica na terenu, na podrucju opština Požarevac i Malo Crnice danas raspolaže sa oko 3.500 preventivnih karti gradana tog podrucja, kao i velikim brojem preventivnih karti otvorenih u sedištu Centra. Realizovana su cetiri velika projekta. Prvi, “Skrining karcinoma grlica materice u Branicevskom okrugu”, obuhvatio je pregled 12.300 žena i kod oko 700 njih nadene su predkancerske lezije, na osnovu cega su upucene na lecenje sa sigurnim izlecenjem.

Projekat “Prevencija kardiovaskularnih promena kod Roma opštine Požarevac”, pokazao je da, od oko 800 pregledanih, više od 70njih ima više od tri faktora rizika obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, dok je rizicno ponašanje - korišcenje cigareta ili nikotina, prisutno kod oko 80Roma.

Treci projekat, u trajanju od šest meseci, pregledom ginekologa i radom psihologa, obuhvatio je 250 Romkinja i adolescednata, dok je ovih dana okoncan projekat usmeren na rano otkrivanje karcinoma dojke kod Romkinja u opštini Požarevac, obuhvatio je 300 Romkinja i pokazao da kod 17 pregledanih postoje pocetne promene na dojkama koje zahtevaju lecenje i koje su izlecive.

- Osnovni cilj buduceg rada Centra za prevenciju je rano otkrivanje malignih bolesti, kardiovaskularnih bolesti i dijabeta. Od posebnog znacaja je rad na preveniranju nastanka bolesti, narocito bolesti prouzrokovanih rizicnim ponašanjima - suzbijanju upotrebe alkohola, pušenja i upotrebe droge. U borbu protiv narkomanije morace da se ukljuce svi subjekti - lokalna samouprava, zdravstvena služba, škola, javnost..., - porucila je dr Radovic.

Savetovalište za mentalno zdravlje, koje po recima Dr Jasmine Stokic, šefa Savetovališta, tretira mlade školskog uzrasta, od sedam do 26 godina, realizovalo je niz edukativnih obracanja školskoj omladini, kroz akciju “Požarevac - zdravo mesto”, nastupe u elektronskim medijima, a i po školama su držana predavanja, kako bi se ta populacija odvratila od rizicnih ponašanja još pre nego što posegnu za cigaretom, alkoholom, narocito drogom. Lajt-motiv citave kampanje je: “Najbolja prevencija u borbi protiv zavisnosti je NIKAD NE POCETI!”

Najavljujuci medunarodni simpozijum, koji ce se u Požarevcu održati potkraj septembra, a biti posvecen prevenciji i borbi protiv bolesti zvisnosti, sa težištem na alkoholizmu, dr Živadin Jotic, pomocnik gradonacelnika za zdravstvo i zdravstvenu zaštitu, istakao je da ce taj multidisciplinarni projekat, posvecen prevenciji, sadržati i posetu srednjoškolcima, ali poruke i iskustva u odvikavanju prikupiti i tokom organizovanog susreta sa bivšim, izlecenim zavisnicima.

O sadržini i ciljevima tog naucnog skupa i težišnim ciljevima ukupne borbe protiv bolesti zavisnosti, prevashodno preventivnim delovanjem, govorio je dr Slobodan Petrovic, nacelnik Psihijatrijske službe požarevacke Bolnice.

- U pitanju je tradicionalna aktivnost, ovo je 24. savetovanje i ono ce, okupljajuci najeminentnije strucnjake koji se bave ovom materijom, sadržati preventivne aktivnosti, radionice, sa ucenicima Požarevacke gimnazije i OŠ “Dositej Obradovic”. Drugi radni dan odreden je za prezentaciju rezultata istraživanja i podacima o efektima u prevenciji i lecenju bolesti zavisnosti, kako alkoholizma, tako i narkomanije. Sem saopštenja iz gradova Srbije, ukljucujuci i Požarevac, bice i saopštenja strucnjaka iz Slovenije, Hrvatske BiH i Makedonije. Treci segment bice posvecen razmeni iskustava, donošenju odredenih zakljucaka na osnovu prezentovanih radova, a razmatrace se i mogucnosti da se na ovim prostorima formira odredeni oblik interesnog povezivanja zavisnika i njihovih porodica, u cilju kvalitetnijeg organizovanja u zajednickim naporima, odvikavanju, - rekao je dr Petrovic.

Gost ovog skupa bio je i Mensur DŽankovic, promoter borbe protiv narkomanije, biciklista - maratonac, koji je uoci Olimpijade od Lovcena do Akropolja, prevalio 1.200 kilometara, pronoseci poruku “Sportom protiv droge”. I na skupu u Požarevcu, porucio je da ce nastaviti sa borbom da se prevencijom i edukacijom mlada generacija odvrati od namere da uopšte proba neki od narkotika, okrene zdravom životu i licnoj sreci. Zagovornik je ideje da se edukativni materijal, osim podele u kampanjama i drugim propagandnim aktivnostima, odštampa u udžbenicima biologije za osnovne i srednje škole, kako bi mladima svakodnevno bio dostupan, kao pouka i opomena.

Pomocnik direktora Zdravstvenog centra Požarevac i PR menadžer dr Aleksandar Matic, saopštio je da ce se, u saradnji sa Biciklistickim savezom Požarevca i požarevackim maratoncima, u okviru obeležavanja Dana oslobodenja Požarevca, 15. oktobra organizovati biciklisticki maraton od Požarevca do LJubiceva ili neke slicne destinacije, sa ciljem da ucesnici gradanstvu još jednom skrenu pažnju na problem bolesti zavisnosti i znacaj preventivnog delovanja u toj oblasti.

D. Milenkovic

ISTORIJSKI ARHIV POŽAREVAC PUBLIKOVAO ZBIRKU RAZGLEDNICA

POŽAREVAC NA STARIM RAZGLEDNICAMA

Povodom obeležavanja 150 godina Ergele LJubicevo i 45. LJubicevskih konjickih igara, u okviru pratecih kulturnih manifestacija, Istorijski arhiv Požarevac i grad Požarevac predstavili su se javnosti setom luksuznih razglednica sa temom starog Požarevca.

- Set obuhvata pet razglednica iz zbirke Tanasija Bate Dimitrijevica koja se cuva u Arhivu Požarevac, a to je Požarevac na starim razglednicama. Smatrali smo da ovom prilikom treba da publikujemo razglednice na kojima se predstavljaju pojedina zdanja u našem gradu, kao što je stara Tabacka caršija, Apoteka “Dušmanic” koja je jedna od najstarijih apoteka u Srbiji, svecano otvaranje spomenika Knjazu Milošu u gradskom parku 1898.godine, razglednica na kojoj se vidi požarevacko izletište LJubicevo i, naravno, novosazidano okružno zdanje, tada nacelstvo, u koje je danas smeštena gradska uprava grada Požarevca, kaže direktorka Istorijskog arhiva, Jasmina Nikolic.

Razglednice su publikovane u tiražu od 1000 setova, predate su gradu, odnosno gradonacelniku, koji ih je darivao gostima Požarevca u vreme održavanja LJubicevskih konjickih igara. Pored ovoga predstavljaju i lep poklon poslovnim partnerima, gostima iz drugih gradskih uprava i prigodan nacin da se grad na još jedan nacin predstavi kao grad sa bogatom tradicijom, istorijom i kulturom.

Grad je u posed starih razglednica došao tako što je sin pokojnog Bate Dimitrijevica poklonio digitalnu zbirku “Požarevac na starim razglednicama” i dao ovlašcenje da zbirka vodi u Istorijskom arhivu Požarevac i da se koristi u prigodnim prilikama, što je i ucinjeno.

L.L.

NOVA ŠKOLSKA GODINA

POKLONI PRVACIMA

Udruženje Roma “Kosta Abraševic” i njen predsednik Kosta Nikolic poklonili su romskoj deci 30 paketa školskog pribora a za dake prvake i posebne poklone.

Sa predstavnicima Crvenig krsta iz Požarevca podenjeni su RASPORED CASOVA i letak o BEZBEDNOSTI UCENIKA U SAOBRACAJU.

R. N.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 5. do 12. septembra u porodilištu Opšte bolnice “Dr Voja Dulic” u Požarevcu rodeno je 15 beba, 7 decaka i 8 devojcica.

Sinove su dobili: Kristina i Srdan Cvejanovic iz Kostolca, Sanela i Saša Obradovic iz Mrckovca, Ana i Saša Grujic iz Požarevca, Jelena Antic i Nikola Milojevic iz Crljenca, Sladana i Saša Radunovic iz Požarevca, Volica Petrovic i Zoran Ðordevic iz Velikog Sela i Almira Yeljanovic i Orhan Morina iz Kostolca.

Kcerke su dobili: Tanja Nešic i Novica Ignjatovic iz Požarevca, Ivana i Bojan Krstic iz Požarevca, Sanja Drikic i Dragiša Stankovic iz Krivaca, Fakreta Gudinci i Ekrem Ahmedovski iz Kostolca, Ana Stamenov i Mališa Obradovic iz Bradarca, Jeldza Arifovska i Bekteši Ramon iz Kostolca, Slavica i Darko Pavlovic iz Petrovca i Anela i Boban Ivkovic iz Sirakova.

HUMORESKA

DOK SU RADILI - RADILI SU

Postoje razna zanimanja na ovom svetu, kao što su, recimo: pevac, disk-džokej, konjski džokej, operska diva, operski divac, košarkaš itd., ali ima i takvih koji ceo život rade samo ono što rade.

A ako su oni radili to što su radili, oni onda ništa drugo nisu ni radili. Jer, da su radili nešto drugo, oni ne bi radili to što su radili.

A da bi uradili to što su radili, oni ništa drugo nisu ni mogli da rade.

Pitace ih starost šta su to radili, kad ništa drugo nisu radili?

Da bi uradili valjano to što su radili, oni ništa drugo, valjano, nisu mogli da urade.

I da bi uradili to što su uradili kako treba, oni, kako i treba, nisu ništa drugo radili.

I tako, lepo su oni radili to što su radili, nauštrb onoga što nisu radili.

Ocena je, da ce, ako su oni radili to što su radili, štetu pretrpeti ono što nisu uradili.

Ako oni stvarno misle da su uradili to što su uradili, oni onda nisu mislili o onome što nisu radili.

Oni mora dobro da se zamisle sledeci put kad pocnu da rade to što ce da rade, kako ništa drugo ne bi radili.

Jer, ako ne urade tako, onda ono što ce da rade, nece dobro da urade, iako, ni tada nece ništa drugo da rade, osim onog što ce da urade.

Kad se dobro razmisli oni ni onda nisu ništa uradili (niti ce nešto da urade!), jer su radili samo to što su radili, a kad su radili samo to što su radili, oni onda ništa drugo nisu ni radili.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Puna škola daka - jede bostan!

- I mi konja za trku imamo. Naš kandidat je pod rednim brojem...

- Kad Srbija ude u Evropu, ima da je rasture!

- I Srbi u NATO. Trebaju im glineni golubovi!

- Gledam i nešto mislim: da li to što vidim vredi razmišljanja!

Miodrag Lazarevic

RIBOLOVACKI KUTAK

JAVITE SE - NAGRADE CEKAJU

U cilju popularizacije sportskog ribolova na vodama Branicevskog okruga, pozivamo vas da nam se javite sa fotografijama ulova ostvarenih na sportski nacin i u skladu sa važecim propisima - objavicemo ih u »Ribolovackom kutku« i u listu »Ribolov«, a zatim i nagraditi. Potrebno je samo da popunite kupon iz »Ribolova« i da ga overite pecatom udruženja i potpisima svedoka, a naša adresa je: »Rec naroda« (za »Ribolovacki kutak«), Takovska 5, Požarevac.

GDE NA PECANJE?

POŽAREVAC I OKOLINA: Iako je veoma nizak, Dunav se »otvorio« i daje dobre ulove. Na kostolackim terenima smud se doduše retko javlja, ali kad udari obicno je krupan (ada Žilava, ušce Gajackog Dunavca...). šaran se dobro lovi na hranjenim mestima, na kukuruz i proju, a babuška i dalje grize na skoro svim zatravljenim mestima, pogotovo izmedu Klicevca i Rama, kao i u klicevackim balatovima. Poslednjih dana ponovo je krenuo i som, tako da smo sa revira oko Klicevca, Rama i Golupca redovno dobijali informacije o ulovima komada do desetak, a palo je i par primeraka od 15-20 kila. Kao i svake godine u ovo vreme, štuka je sve aktivnija i o tome bi najviše racuna trebalo da povedu smudaroši.

Na Toploj Mlavi je i dalje mršavo, a na loše rezultate utice i ekstremno nizak vodostaj. Redovni posetioci ove vode kažu da love samo belu ribu, dok se šaran izuzetno retko javlja. I varalicari slabo prolaze u lovu bucova i smuda (na ušcu). Nešto je bolje na Hladnoj Mlavi, gde se pored bodorke, deverike i babuške povremeno upeca i poneki lep šaran, a uz travu se javlja i štuka.

Vodostaj Morave na terenima izmedu LJubicevskog i Novog mosta po recima kolega sa kojima smo razgovarali vec godinama nije bio ovako nizak. Smud se rede javlja na varalice i mahom je sitan, a i dubinkaši koji cekaju soma po pravilu love primerke ispod mere. Na mestima sa mirnijim tokom lepo radi bela riba, uz obaveznu primamu. U ataru Brežana primecena su ogromna jata tek izmrešcenog tolstolobika! Uzvodno, na terenima oko Poljane, Simiceva i Žabara, na varalicu se dobro lovi klen od 400 grama do preko kilograma, najbolje na »Mepps 2«, kasno popodne i predvece, pa cak i po mraku. Na tim revirima sve se bolje peca i mrena.

Na Kostolackom Dunavcu se uvece i nocu dobije po koja lepa deverika, ali daleko slabije nego pre mesec-dva. šaran je još redi, rano ujutru kod pumpe udara bucov do kilograma, a primecena je i znacajnija aktivnost štuke. štuka je pocela da se javlja i na Pecanskom Dunavcu - uporni varalicari dobijali su i primerke preko dva kilograma.

Na bagerima duž Beogradskog puta je slabo i ulovi se svode na sitnu belu ribu, cverglana i ponekog krupnijeg bandara, koji dode na malog živog kedera (bager sa panjem i jezero kod »Jatagana«).

Ni kolege koje skoro svakodnevno odlaze na Orašje kod Dubravice nisu zadovoljne ulovima. Na toj vodi ovih dana grize sitna bela riba, mada je u granju pocela da se javlja i štuka, uglavnom na kedera, na plicem delu, prema Moravi. štuka polako krece i na barama kod Brežana, ali je varalicarenje veoma otežano zbog trave - javlja Zoran Stojanovic iz požarevacke prodavnice »Imago«.

PARADA ULOVA

Prokopavanjem korita Velike Morave od ušca u Dunav do LJubicevskog mosta, konfiguracija dna zauvek je promenjena, što je za posledicu imalo proredivanje nekada brojnih ribljih vrsta, kao što su klen, mrena, krkuša, skobalj i vretenar. S druge strane, pretvaranje Morave u spori kanal pogodovalo je babuškama i šaranima, a na neke vrste sve ovo kao da nije ni uticalo. Jedna od njih je i jegulja, koja se na Moravi veoma retko lovila nekada, baš kao i sada. Zato su ulovi ove zmijolike i izuzetno ukusne grabljivice po pravilu vredni, narocito kada se radi o krupnim primercima, poput ove na fotografiji. U pitanju je jegulja duga 85 cm, koju je 4. septembra upecao mladi kolega Igor Trpeski iz Živice. Mamac je bila šumska glista, a Igor je u prijavi naveo da je borbenu ribu savladao za oko tri minuta i to skromnim priborom, kupljenim na buvljaku. Svedoci su bili Duško i Miloš Ilic, a prijavu je overio naš izveštac Zoran Stojanovic iz OSR »Imago«. Ovaj zanimljiv ulov objavicemo i u »Ribolovu« br. 203, posle cega ce Igoru na kucnu adresu biti poslata nagrada - 300 metara najlona »Anja-Shima«.

AKCIJE RIBOCUVARA

Ribocuvarska služba SRD »Dunavac« iz Kostolca ovih je dana najviše angažovana na Velikoj Moravi. Od nacelnika dela RP »Srbija Centar« Siniše Dražica saznajemo da izuzetno nizak vodostaj pogoduje mrežarošima, a najviše nedozvoljenih alata po pravilu se oduzima u ataru sela Batovac i uzvodno od Novog mosta.

- U poslednjoj akciji zaplenili smo tri senkera i tri krace metlice, a u narednom periodu pozabavicemo se ekipom mrežaroša iz Požarevca, koja po informacijama koje dobijamo od sportskih ribolovaca redovno »operiše« na terenima oko Novog mosta - izjavio je Dražic za »Ribolovacki kutak«.

On dodaje da nizak vodostaj pricinjava probleme ribocuvarima, koji na pojedinim mestima u okolini žabara moraju da prevlace camce preko sprudova. Dražic istice da su u toku završni radovi na izradi srednjorocnog programa kojim ce se definisati i plan poribljavanja u narednom periodu. O toj temi, koja veoma interesuje naše ribolovce, pisacemo u narednim brojevima.