Header

JP DIREKCIJA ZA IZGRADNJU POŽAREVCA

SAD “KASAPE” I LIPE!

Sve lipe u ulici Draže Markovica u Požarevcu bice uskoro posecene, najnovija je odluka Gradskog veca Požarevca, doneta na osnovu predloga Komisije za sanitarnu secu stabala, nedavno formirane od strane gradskih vlasti.

Na prošlonedeljnoj Konferenciji za štampu, održanoj u prostorijama požarevacke Direkcije za izgradnju, Vesna Veljkovic, strucni saradnik za uredenje zelenih površina Direkcije za izgradnju i predsednik Komisije za sanitarnu secu stabala, pojasnila je da ce tokom narednih dana kostolacko preduzece “RIO” poseci svih 40 stabala i povaditi panjeve, nakon cega ce se nastaviti radovi na zapocetom uredenju ulice Draže Markovica, a da ce, prema ustanovljenom projektu, u toj ulici biti zasadeno oko 50 sadnica “Sorbusa”, u narodu poznatog kao “Jarebika”. Ta stabla bice zasadena na medusobnom razmaku 6 - 8 metara, drvored nece biti na istom mestu, ukladice se prema rasveti i ulazima u dvorišta.

Kako je novinarima objašnjeno, polovinu drvoreda cine stabla cije su krošnje nadvisile objekte, koren je, zbog toga što pri izgradnji trotoara nije ostavljen slobodan prostor oko stabla, podigao trotoar i preti da ugrozi objekte. Pojedina stabla su preblizu objekata, neka su i kapije zaklonila. Uz to, culo se, javna preduzeca koja su tokom rekonstrukcije ulice ukopavala svoje instalacije tik uz drvored, sasekla su žile sa obe strane, “Telekom” sa desne, “Toplifikacija” sa leve, pa bi snažna košava mogla da sadašnja stabla poruši. Poseci ce se i mlada stabla lipa, kako je pojašnjeno, upravo zato što im je oštecen koren i kora pri postavljanju podzemnih instalacija.

- Hteli smo da ostavimo te mlade sadnice. Medutim, nemoguce je jer su one oguljene sa donje strane, kora je oštecena. O tome ko je izvodio radove i da li nije vodio racuna, Komisija nije upucena, o radovima i stanju drvoreda Komisija je upoznata pre poslednje sednice Gradskog veca, - rekla je Vesna Veljkovic.

Dodato je i to da bi sutradan, kad se ulica poploca, bilo nemoguce lipe orezivati pomocu kamiona sa kranom i korpom, jer su ta vozila teška i oštetila bi kolovoz i trotoar.

Oko ovakve odluke, kako se moglo cuti, ni unutar Komisije nije bilo apsolutne saglasnosti, ali je odluku, donetu vecinom glasova, podržalo Gradsko vece i sada su se stekli svi uslovi da lipe nestanu sa lica zemlje. Na sasvim razložno novinarsko pitanje šta ce ostati od ulice Draže Markovica, i kakav ce smisao ona imati, ako se najpre uklonila kaldrma, a sada ce i lipe, nije se mogao cuti narocito smislen odgovor:

- Zavod za zaštitu spomenika, u uslovima koje je dao, nije se bavio drvoredom. Bavili su se prevashodno kolovozom i trotoarom, drvored ni spomenuli nisu. Postoje stabla koja su zakonom zašticena kao prirodno dobro, a taj drvored ne spada u prirodno dobro, - glasi dobijen odgovor.

Komisija, prilikom nekoliko izlazaka na teren i utvrdivanja stanja stabala u pomenutoj ulici, nije anketirala ljude koji tu žive, ali je na Konferenciji za štampu receno da su u vecini oni koji takvu odluku odobravaju, samo su oni koji se protive - glasniji. Uostalom, dodato je, i u Kosovskoj su se žitelji bunili, pa su po završetku radova “i najveci protivnici prihvatili da je dobro što su lipe posecene i što je poplocana”.

Kao što nije završena u prvobitno predvidenom roku, do ovogodišnjih “LJubicevskih konjickih igara”, jer se ispostavilo da je rekonstrukcija ulice zgodna prilika za postavljanje podzemnih instalacija, cega se, po svemu sudeci niko pri planiranju nije setio, ulica Draže Markovica teško da ce biti gotova i za Dan oslobodenja. “Dogodile su se lipe”. “Dogadaj” ce tek biti ako pri vadenju panjeva budu oštecene taman postavljene podzemne instalacije.

- Seca stabala pocece cim bude spremna firma kojoj su povereni poslovi (“RIO” Kostolac, pr.a.), da nabavi korpu i da krene sa radovima. Znaci, od mehanizacije i ljudi, kako se budu organizovali, zavisi pocetak. Svi ostali radovi cekaju na to da se rašcisti ulica, da bi mogli da se postave ivicnjaci i sve što treba. Jer, ne može niko ništa da radi dok se to ne završi, - pojasnila je Vesna Veljkovic.

U citavoj, vec po mnogo cemu neobicnoj, nesvakidašnjoj i kontroverznoj prici oko rekonstrukcije i prave “pretumbacije” ulice Draže Markovica, jedine u Požarevcu koja je do skora uspevala da sacuva autenticnost, svakako je kuriozitet za sebe upravo taj podatak sa ove Konferencije za štampu: izvodac radova nema korpu, vec prvo treba da je nabavi, da bi realizovao posao koji mu je poveren, secu stabala!

I, zaista, cim su elektronski mediji u petak javnosti dali do znanja da je lipama “odzvonilo”, u subotu je u Draže Markovica osvanula “korpa”. Ako nema “RIO”, ima “Gorionik”.I, pocelo je...

U meduvremenu, neki Požarevljani probaju da se slože oko toga po cemu ce nove generacije pamtiti da je to “Ulica kulture”. Zlobnici tvrde, u znak secanja na “Lenin bar” koji je u toj ulici godinama imao veoma sadržajne programe. Drugi, pak, da je zbog “Prosvete”, štampale su se knjige u njoj. Ima tumacenja da je zbog “Faraona”, na kraju ulice, daju se filmovi... Malo zlobniji celu stvar povezuju sa napuštenom zgradom u kojoj su nekada radili projektanti i arhitekte kojima nije smetala kaldrma pod prozorom. A kocijaši, koji i dan-danas strpljivo cekaju mušteriju na pocetku dojucerašnje kaldrme, “mudruju” da je to, mora biti, zbog Saveza slepih i slabovidih, koji je jedini o(p)stao u toj ulici: tumace da “i ovi što zatiru jedini trag starog Požarevca, mora da su prilicno slabovidi”.

Sve u svemu, ostaje nada da ce “Ulica kulture” biti gotova (i da ce bar malo liciti na sebe) bar za “Novembarske dane kulture”. Ako “novi kasapi” uciniše da se sve lipe “iskasape”, jer su rešili da one moraju da “umru”, makar nada umire poslednja! Tako, bar, kažu...

D. Milenkovic

“PLAVA GROBNICA”

Valjda najvece vojnicko groblje iz Prvog svetskog rata na Krfu, opevano u srpskoj literaturi, a u narodu poznato sa imenom Plava grobnica, nije bilo uzor da se požarevacka šecerana gradena tokom osamdesetih godina HH veka, krsti tim imenom. Ako, pak, jeste, onda nam nema pomoci. Naopak smo narod.

Istoriju požarevacke šecerane, po nameni za koju je gradena, cini period od tri decenije, u kome nije stekla ni cestito punoletstvo. U jednom od njenih pogona, na današnji dan, tavori nekoliko skladišta datih u zakup malim privrednicima - trgovcima. Zardala i od svih napuštena, nikog se ne tice.

Stotinak radnika je u vremenima njene eksploatacije, otuda izdržavalo porodice. Poljoprivrednici sa oranica, takode prihodovaše, plasirajuci šecerani sirovinu - repu. A, onda se preko noci sve surva do vraga. Privredni objekt osta napušten, i neocišcen, tokom jedne kampanje, nakon otkupa i prerade šecera. U postrojenjima i cevima šecerane još uvek pociva melasa - slatka „gvozdena trava”. Krajem devedesetih godina HH veka, tokom održavanja pozorišne manifestacije posvecene imenu Milivoja Živanovica, „Plava grobnica” beše nudena jednom visokom funkcioneru JUL-a ne bi li od nje napravio prestižno pozorište požarevljanima, ali i to propade. Ako je verovati upucenima, „Plava grobnica” je otišla na „talambas”, te, ceka kupca - prodaju kod Republicke Agencije za privatizaciju.

Cudo je da Požarevljani, a i glavešine grada, na tu cinjenicu gledaju olako? Sme li se nekretnina sa beogradskog puta, na najboljem mestu za industrijsku zonu ostaviti na cedilu? Bude prodata budzašto? Požarevljani i ako dosad nisu imali dar za gazdovanje, moraju ga steci. Dobro od vanrednog znacaja za naš grad, tik ispred nosa Požarevljana, zaslužuje pozornost.

Šta valja ciniti sa požarevackom šeceranom? Kako ociglednu propast takvog privrednog objekta pretvoriti u opštu dobrobit? Gradonacelnik, a i koalicioni mu partneri u gradskoj vlasti, bi morali iznaci rešenje. Požarevljani ih placaju za to. Najpose, u izbornim kampanjama i trci za fotelje, oni na sva usta obecavaše gradanima, pokretanje ekonomije, vecu uposlenost i stvaranje industrijske zone. Kad vec tako obecaše i rekoše, vreme im je da zasucu rukave i krenu na posao. Ostvarivanje obecanja i uslova za industrijsku zonu im se nudi, na tacni.

Podsetnik: „Plava grobnica” se prostire na deset hektara zemljišne površine sa neophodnom infrastrukturom za proizvodnju - biznis. Lokacija Bogomdana, za pametne i preduzimljive privrednike. Gradonacelnika. Upuceni tvrde, kako pomenuto dobro kod Republicke Agencije za privatizaciju, ima pocetnu cenu od pedeset i pet miliona dinara. To su cinjenice. Šteta propale šecerane bi se dala pretvoriti u dobitnu kombinaciju po grad Požarevac i njegove gradane, na osnovu ovih saznanja.Kako?

Gradonacelnik bi za pomenuto dobro, u ime Grada Požarevca, kod Republicke Agencije za privatizaciju morao pokazati sušto interesovanje. Ako se da sprovesti i istakao pravo prece kupovine pri prodaji požarevackog dobra. Cena od pedeset ili sedamdeset miliona dinara za propalu šeceranu, mali je izdatak za budžet grada, ako se ima na umu, kako su dosad iz istog budžeta potrošene stotine miliona dinara na razne „kolenike i vretena”. Šeceranu ne bi trebalo da kupe požarevacki i srpski tajkuni, koji bi potom jevtino kupljeno dobro, skupo prodali - zgrcuci milione evra. Požarevac ne sme to dopustiti. Razlozi za kupovinu šecerane, izmedu ostalog, mogu imati sledecu argumentaciju:

Deset hektara pomenutog zemljišta daju se pretvoriti u minimum trideset i tri placa buducih preduzeca. Gradonacelnik sa svojim profesionalnim službama, i menadžerom, mogu pronaci solidne investitore, te da po projektima isplativim za grad Požarevac, utemelje uslove, po kojima bi buduci privrednici dobijali placeve na javnom konkursu. Jedan od uslova bi mogao biti da ti buduci privrednici moraju u svoj biznis uposliti po dvadeset radnika. To, je vec nešto opipljivo i važno za Požarevljane. Šest stotina uposlenih radnika. Vredi, zar ne? Plus, prihod od poreza, od (?), izracunajte sami. Zahvaljujuci pametnom promišljanju, evo, industrijske zone. Nudi se sama. cami ispred nosa.

I to, naravno nije sve? Zardala gvoždurija šecerane, (druge mu nema) može se, prodati direktnom pogodbom US Steel-u. Ameri se ne libe da kupuju otpad. Gvožde na kilo. Kažu da novac od prodaje zardalog gvožda, može da dostigne cenu od polovine nivoa placanja dobra kod Agencije za privatizaciju, no, ni cetvrtina te cene nije za bacanje. Neka eksperti uzmu olovku i izvedu preciznu racunicu. Nema smisla da doveka, okrivljujemo druge za sopstvene nedostatke. Jer, „kad bi se sreca prodavala, covek bi svracao u ducan i kupovao od nje koliko mu je potrebno”. Ali, sreca se ne prodaje, nju covek mora da traži sam.

Aleksandar Lukic, književnik

GRADSKO VECE POŽAREVCA

SKUPLJE GREJANJE

Jedna od odluka koja ce sa desete sednice Gradskog veca privuci pažnju stanovnika Požarevca koji koriste toplotnu energiju koju isporucuje JP “Toplifikacija” jeste najavljeno, i na Vecu usvojeno povecanje cene grejanja. Naime, gradani ce od sledeceg meseca iz JP “Toplifikacija” dobijati racune za grejanje uvecane za 6jer ovo preduzece nije iskoristilo mogucnost korekcije cena, kao što su to uradila druga.

Dva projekta iz oblasti socijalne zaštite

Na poslednjoj sednici gradskog veca, održanoj prošle nedelje, razmatrana je Strategija razvoja socijalne zaštite za grad Požarevac od 2008. do 2012. godine.

Ministarstvo rada i socijalne politike uputilo je prošle godine poziv opštinama za ucešce u projektu planiranja lokalnih usluga socijalne zaštite. Odeljenje za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti Požarevca zajedno sa službom za investicije i privredivanje podnelo je prijavu na konkurs, a opština Požarevac našla se medu cetrdeset opština koje su dobile pravo da uz sponzorstvo Ministarstva za rad i socijalnu politiku urade nacrt Strategije za socijalni razvoj Grada.

- Rezultat tog rada je nacrt koji nam otvara vrata za konkurisanje za projekte iz oblasti socijalne zaštite. Zahvaljujuci nacrtu sada grad Požarevac priprema dva projekta za Ministartvo i Fond za socijalne inovacije. Rec je o projektima “Pomoc i nega u kuci za stara lica” i “Klub za mlade”, koji se odnosi na mlade koji imaju probleme u ponašanju i u sukobu su sa zakonom, objasnila je svrhu Stategije Jasmina Milenkovic, šef službe za investicije, projekte i privredivanje u gradskoj upravi Požarevca.

U izradi Strategije ucestvovalo je preko pedeset osoba iz svih sektora bitnih za socijalnu zaštitu koji su bili organizovani u nekoliko radnih grupa.

Deponija i transfer stanica

Projektni tim za izgradnju nove regionalne deponije “Jelen Do” u Smederevu i izgradnju nove transfer stanice u Požarevcu koji se delom finansiraju iz sredstava Nacionalnog investicionog plana proširen je zbog potrebe projekta izgradnje transfer stanice. Gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic rekao je da je projekat deponije u završnoj fazi i da ce se u narednom periodu raspisati tender za izbor izvodaca radova, sredstvima koja su opredeljena iz Fonda za zaštitu životne sredine RS u vrednosti od 106 miliona i 50 miliona koji su prošle godine obezbedeni iz Nacionalnog investicionog plana.

- Sem što Požarevac ucestvuje u zajednickom projektu izgradnje regionalne deponije, u okviru svojih potreba bice izgradena transfer stanica, za ciju je izgradnju odluceno na osnovu studije o ekonomskoj isplativosti koju je uradila Evropska agencija za rekonstrukciju, a koja je koštala 120 hiljada evra. Zakljucak Studije je da je ekonomski neisplativo svakodnevno odvoženje smeca na smederevsku deponiju. Transfer stanicu bi mogle da koriste i druge opštine u regionu koje imaju problem sa upravljanjem komunalnim otpadom, najavio je Valjarevic i dodao da Požarevac ima izuzetno dobru saradnju sa Agencijom za reciklažu Republike Srbije sa kojom ce uskoro biti potpisan protokol o saradnji.

Iz Opštine u Grad

Deo desete sednice Gradskog veca bio posvecen uskladivanju pravnih akata, tacnije odluka o osnivanju javnih preduzeca, sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, a sve zbog promene opštinskog, u status grada. Gradonacelnik je istakao da je republicki inspektor koji je nedavno boravio u Požarevcu iz Grada otišao sa izveštajem da je Požarevac medu retkim gradovima koji su uskladili sva pravna akta sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, a sa promenama izglasanim na poslednjoj sednici Gradskog veca ovo uskladivanje bice kompletno.

Takode, data je informacija o pripremljenosti škola na teritoriji Grada uz obrazloženje da su sve škole spremno docekale novu školsku godinu u šta se gradsko rukovodstvo uverilo nedavnim obilaskom. Ipak, na sednici je konstatovano da u školama, narocito seoskim, iz godine u godinu ima sve manje daka.

Turistickoj organizaciji Požarevac odobrena su dodatna sredstva za pokrice troškova na 41. Medunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu i najavljena reorganizacija TOP-a koja ce se, kako je najavljeno, baviti celokupnom turistickom ponudom Okruga.

Od ostalih odluka, koje su clanovi Veca jednoglasno usvojili izdvajamo izveštaj Veterinarsko specijalistickog instituta o izvršenom pregledu namirnica životinjskog porekla na zelenim pijacama u Požarevcu i Kostolcu za drugi kvartal ove godine kao i utvrdivanje predloga odluke pristupanju izrade plana generalne regulacije obilaznice Požarevac-Kostolac.

T.R.S.

PROGRAM PODRŠKE OPŠTINAMA SEVEROISTOCNE SRBIJE

ZNACAJNA GRAÐANSKA INICIJATIVA

Program podrške opštinama severoistocne Srbije(MSPNE) koji sa 6,7 miliona evra, finansira Evropska unija a sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju zapoceo je u junu 2007. godine sa ciljem unapredenja ekonomskog razvoja i životnog standarda stanovnika ovog dela Srbije. Prilikom posete požarevackoj kancelariji sa delatnostima MSPNE Srbia i do sada postignutim rezultatima upoznao nas je Timothy M. Madigan, viši koordinator za lokalni ekonomski razvoj.

Program ima šest komponenti: rad na strucnom usavršavanju lokalnih vlasti kako bi uspešnije sprovodili proces lokalnog i regionalnog razvoja, usavršavanje rukovodstva u sektorima za finansije i administraciju, povecanje nivoa angažovanosti ucesnika u procesu donošenja odluka na nivou lokalne uprave, rad na unapredenju Regionalne razvojne agencije Banata i formiranje RRA za Branicevski i Podunavski okrug, jacanje uloge Stalne konferencije gradova i opština i identifikacija priprema i sprovodenje odabranih projekata sa prioritetom.

- Od postojecih 27 u Banatu i Branicevskom okrugu, odabrano je 11 lokalnih uprava, od cega se pet opština nalazi u Branicevskom okrugu. Prva aktivnost obuhvata strucno usavršavanje organa lokalne uprave za sprovodenje lokalnih ekonomskih razvojnih planova. Zato je neophodno formiranje Regionalne razvojne agencije, koju bismo želeli da imamo ustanovljenu i registrovanu do sredine oktobra, tako da trenutno završavamo detalje koji se odnose na zakonske korake po tom pitanju. Do završetka programa želeli bi smo da svih 11 lokalnih uprava deluje po svojim strateškim planovima, a mi cemo pokušati da im na razlicite nacine omogucimo da to postignu. Druga aktivnost koja podrazumeva unapredenje lokalne administracije tesno je povezana sa strateškim planiranjem i razvojnim šansama regiona. To se posebno odnosi na sektore koji se bave finansijama. Takode, kao trece, nastavicemo da ohrabrujemo gradansku inicijativu u donošenju odluka na lokalnom nivou. To je posebno znacajan deo, da gradani imaju glas u donošenju odluka koje se njih ticu i da razvijemo sistem u kome u donošenju odluka svi imaju jednaku šansu. Kada govorimo o jacanju uloge Stalne konferencije gradova i opština sa cijim predstavnicima tesno saradujemo, ustvari govorimo o pomoci u razvijanju materijala, studija i najbolje prakse, metodologije, koje se mogu koristiti kao smernice organima lokalne uprave u Srbiji. Na kraju, tu su i infrastrukturni projekti koji imaju visok prioritet, kao što je za Požarevac, na primer projekat širenja vodovodne mreže. Nastavicemo da identifikujemo prioritetne projekte, kako na nivou opština tako i regiona a putem Regionalne razvojne agencije u godinama koje dolaze bice im omogucen pristup IPA fondovima, istakao je Madigan.

Vasna Ðordevic, iz požarevacke kancelarije istakla je da je saradnja sa lokalnim vlastima odlicna kao i da postoji volja da se projekti što pre realizuju.

- S obzirom da je skoro 200 ljudi bilo ukljuceno u rad radnih grupa pokazali su visok stepen profesionalnog rada i dobru volju da uce nove principe na kojima mi radimo, a koje podrazumeva izrada Stategije i predloga projekata, dodala je.

T.R.S.

SOLUNCIMA U CAST

SVETSKE SILE NA NAŠOJ STRANI

Godišnjica proboja solunskog fronta obeležena je u ponedeljak, 15. septembra, pomenom poginulim ratnicima, koje je organizovalo Društvo za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije do 1918. godine. Nakon pomena na Spomenik srpskom vojniku vence su položili predstavnici Društva, Vojske, SUBNOR-a, gradske vlasti, kao i predstavnici požarevacke podružnice Udruženja potomaka ratnika.

- To su bili sudbonosni dogadaji jer je srpska vojska odnela blistavu pobedu... Moramo povuci paralelu i izvuci iz toga pouku. U ono vreme, u prvom svetskom ratu, glavne sile, saveznice, bile su na našoj strani, kao i u drugom svetskom ratu. Šta se to desilo zadnjih decenija pa su se svetske sile i svetski tokovi okrenuli protiv nas? Na nama je da zajedno izvucemo pouku. Nesloga nas prati od ranije, na nama je da je prevladamo, rekao je Srbislav Stojanovic, predsednik Društva za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije do 1918. godine.

Poginulim vojnicima odata je pošta minutom cutanja a sastav na temu “Proboj solunskog fronta” procitala je ucenica Gimnazije Nevena Milosavljevic, dok je pesnik Zoran Stojicevic-Rikardo ovom bitnom dogadaju srpske istorije posvetio pesmu.

T.R.S.

POŽAREVLJANI NA 10. SPORTSKIM SUSRETIMA RADNIKA INSTITUTA I ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE, U SOKOBANJI

NAJUSPEŠNIJI DO SADA

Osma je godina kako radnici požarevackog Zavoda za javno zdravlje redovno ucestvuju na Sportskim susretima zaposlenih u institutima i zavodima za javno zdravlje Srbije. Ova godina ostace upamcena po najboljim rezultatima koje su ostvarili na ovoj sportskoj manifestaciji. Bili su to 10. po redu Susreti održani u Sokobanji od 9. do 14. septembra na kojima je ucestvovalo 19 zavoda. Zavod za javno zdravlje u Požarevcu predstavljalo je 26 takmicara koji su se nadmetali u 18 takmicarskih disciplina. Na drugom mestu plasirala se muška ekipa u pikadu, a na trecem ekipa takmicara u nadvlacenju konopca. Zapažen rezultat, osvojeno cetvrto mesto, imale su i ekipe takmicara u muškom basketu, u stonom tenisu -žene i u šahu. U ukupnom plasmanu, Zavod za javno zdravlje Požarevac plasirao se na 8. mestu i to je veoma dobar rezultat i vidno napredovanje u odnosu na 2006. kada su zauzeli predposlednje, 16. i u odnosu na prošlu godinu kada su zauzeli 13. mesto. Za iducu godinu obecavaju još bolje rezultate. Inace, na ovogodišnjim Susretima iz požarevackog Zavoda ucestvovalo je 15 muškaraca i 11 žena.

S.E.

NOVI PROJEKAT OMLADINE JAZAS-a POŽAREVAC

ZNACAJ REPRODUKTIVNOG ZDRAVLJA

"Zdravo! - za zdravlje mladih" naziv je novog projekta koji Omladina JAZAS-a Požarevac realizuje u saradnji sa Omladinskim savetom i Zavodom za javno zdravlje, a koji je podržan od strane Ministarstva omladine i sporta u okviru Nacionalne strategije za mlade. Projekat koji za cilj ima vršnjacku edukaciju o polno prenosivim bolestima i reproduktivnom zdravlju poceo je 1. septembra a trajace sedam meseci. Volonteri Omladine JAZASA trenutno rade na animiranju novih aktivista, buducih edukatora, u srednjim školama na teritoriji Požarevca i Kostolca. Borisav Ilic, predsednik Omladine JAZAS-a Požarevac izrazio je ocekivanje da ce time biti obuhvaceno cetiri hiljade srednjoškolaca, od kojih ce dvadeset postati lideri koji ce steceno znanje o reproduktivnom zdravlju preneti na svoje vršnjake.

Zavod za javno zdravlje Požarevac dugogodišnji je partner Omladine JAZAS-a a zajednicka im je briga o prevenciji i zdravlju.

- Iz ovog opšteg cilja proizilazi niz specificnih: podsticanje mladih na aktiviranje i uzimanje ucešca u projektima tj. sprovodenje kampanja medu vršnjacima , podizanje nivoa zdravstvene svesti medu srednjoškolcima, kao i nivoa rada vršnjackih edukatora, rekla je Zorica Mitic, direktorka ZZJZ Požarevac.

U periodu od decembra 2007. do marta ove godine Omladina JAZAS-a bila je partner Omladinskom savetu na projektu formiranja razvojnog tima Omladinskog saveta za podršku i unapredenje rada nevladinih organizacija na teritoriji opštine Požarevac a sada im Omladinski savet pomaže u pripremi i podeli zdravstveno-vaspitnog materijala, kontaktu sa školama i medijima i ostalim aktivnostima koje prate realizaciju novog projekta.

T.R.S.

DOKTOR ZA VAS

ALERGIJA - MEDICINSKI IZAZOV - RESPIRATORNE ALERGIJE

Kada se alergijsko zapaljenje odigrava na sluznici organa za disanje, i kada na gensku predispoziciju (sklonost) kao pokretaci deluju uglavnom respiratorni alergeni (poleni, kucna prašina, grinja, bud….) onda govorimo o respiratornoj alergiji.

Važnu ulogu u ispoljavanju simptoma bolesti imaju i tzv. favorizujuci faktori: akutne virusne infekcije, zagadivaci zatvorenog prostora (duvanski dim), urbani zagadivaci (izduvni automobilski gasovi, atmosverski zagadivaci kao što je ozon, oksidi azota, sumpora).

Obzirom da se organi za di-sanje dele na gornje i donje, i respiratorne alergije se mogu podeliti na gornje cije je klinicko ispoljavanje ALERGIJ-SKI RINITIS (alergijska, polenska kijavica), i donje koje se ispoljavaju kao ASTMA. U osnovi je to jedinstveni poremecaj, cesta je i udruženost, što upucuje na koncept "jedan disajni put, jedna bolest "

Ove dve bolesti pripadaju atopijskim bolestima uz ATOPIJ-SKI DERMATITIS (ekcem) koji se javlja rano. u vidu hrapavosti i crvenila obraza kao prva manifestacija atopijske konstitucije i atop. konjuktivitisa. Ovu konstituciju koja je genski odredena i nasledna karakteriše brza i nekontrolisana produkcija (stvaranje) antitela IG-E klase koja na uobicajne neškodljive alergene pokrecu kaskadu štetnog imunološkog odgovora U tom procesu stvaraju se monoge materije tzv..medijatori alergijskog zapaljenja (histamine, prosaglandini, leukotrijeni…) koje su odgovorne za mnoge simptome (svrab, otok, kijanje, curenje iz nosa….)

ALERGIJSKI RINITIS (ALER-GIJSKA, POLENSKA KIJAVICA)

To je hronicno zapaljenje nosne sluznice nastalo u reakciji antigen (poleni,grinja,k prašina,bud) i antitelo IG-E klase u toku koje se oslobadaju mocne materije narocito histamin, koje deluju na krvne sudove(povecavaju njihovu propustljivost dovodeci do otoka), na glatke mišice (kontrakcija) i žlezde sluznica povecavajuci njihovo lucenje.

Posledica je, razvoj tegoba, simptoma:

-povecana sekrecija -rinoreja

-zapušenost nosa

-svrab nosa

-kijanje.

Uzimajuci u obzir izraženost tegoba vreme ispoljavanja, kao i narušenost kvalteta života, prihvatljiva je podela na:

-sezonski (intermitentan)

-celogodišnji (perzistentan)

-blag

-umeren-težak

Pored alergena i favorizujucih faktora,izazivaci i astme i rinitisa mogu biti i lekovi (aspirin, brufeni drugi lekovi iz te grupe)

Udruženost sa drugim bolestima:

-najcešce sa astmom (kod dece u ranom uzrastu cešca je astma a u školskom kijavica.).Ako nema simptoma astme, alergijska kijavica je faktor rizika za njeno ispoljavanje, "misli globalno, deluj globalno"

-udruženost sa zapaljenjem sinusa, zapaljenjem konjuktive

-udruženost sa nosnom polipozom, zapaljenjem srednjeg uha.

Dijagnoza se postavlja:

-na osnovu klinicke slike (tegoba -simptoma),

-na osnovu alergološkog testiranja (kožno testiranje - PRICK test na inhalatorne alergene,

-pregledom nosa -rinoreja

-specificni rinoprovokativni test(rede se radi, a bazira se na ispoljavanju simtoma nakon ukapavanja alergena).

U lecenju alergijskog rinita kombinuje se:

-izbegavanje alergena kada je to moguce (preporuke za kontrolu životne sredine, uništavanje korova, narocito ambrozije, koja uz polen trave i grinju pripada grupi najjacih alergena)

-farmakoterapija (lekovi),

-imunoterapija (vakcine)

Izbor lekova:

-primenjuju se lokalno na nosnu sluznicu ili oralno(piju se)

-u akutnom pogoršanju i kao terapija održavanja.

Grupe lekova:

-antihistaminici (Presing, Loratadin…..),oralno ili lokalno,otklanjaju svrab,slabije deluju na zapušenost

-kortikosteroidi (hormoni), daju se lokalno u vidu spreja, da se piju samo kratkotrajno kod težih simptoma, najefikasniji deluju protiv svih simptoma,

-intranazalni dekongestanti (kapi za nos),otklanjaju otok i zapušenje,ne davati ih duže od deset dana jer oštecuju krvne sudove nosa-rinitis medikamentosa

-oralni dekongestanti (kombinacija antihistaminika i dekongesta), imaju dosta neželjenih dejstava

-antileukotrijeni

Najcešca je sada kombinovana terapija (antihistaminici, anti-leukotrijeni i hormonska)

U narednom broju Alergijska astma

Dr Ranka

ZAVOD ZA POLJOPRIVREDU “STIG” POŽAREVAC

KUCA U KOJOJ STE UVEK DOBRODOŠLI

Društveno preduzece Zavod za poljoprivredu “Stig” registrovano je za sve najvažnije usluge u poljoprivrednoj proizvodnji kao što su poljoprivredne usluge za biljnu proizvodnju, stocarsku proizvodnju, laboratorijske usluge. Zavod raspolaže potrebnom opremom za laboratorijsko ispitivanje semena, analizu masnoce mleka, prognoznu službu, agrohemijska, pedološka i hemijska ispitivanja. Organizovan je u pet službi: ratarstvo, zaštita bilja, stocarstvo, laboratorijska služba i vocarsko -vinogradarska služba. Trenutno je u Zavodu zapošljeno 16 ljudi od kojih je devet sa visokom strucnom spremom, ostalo je pratece osoblje.

Po ovlašcenju Ministarstva poljoprivrede službe u okviru Zavoda izmedu ostalog obavljaju: organizaciju baze podataka i edukativne aktivnosti u vidu održavanja seminara i izdavanja strucnih publikacija i drugih oblika informisanja o tehnološkim inovacijama, savetodavno -konsultanske poslove u cilju izrade tehnologije u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, poslovi prognozno - izveštajne službe o pojavi biljnih bolesti i štetocina, izvodenje makro, mikro i demonstracionih ogleda svih najvažnijih biljnih vrsta u razlicitim ekološkim uslovima, obavljanje svih poslova prenetih na poljoprivredne službe po osnovu zakona, pracenje naucnih saznanja, saradnja sa naucnim institutima i transfer znanja i tehnologija.

Projekti i kontrola kvaliteta

- Pocetkom oktobra 2007.godine Zavod je uveo ISO standard 9001/2001, i dobili smo dva sertifikata YULJS i ILJNET. Sada u oktobru predstoji nam ocenjivanje istih gde ce se videti da li uvedeni standard funkcioniše i ovaj proces obnavljanja sertifikata ce trajati tri godine. Uvodenje standarda je znacajno, jer omogucava proširenje asortimana savetodavnih usluga i otvaraju se mogucnosti za lakšu akreditaciju hemijske i semenske laboratorije, a samim tim povecace se obim poslovanja.

Kao regionalna poljoprivredna služba, Zavod pokriva osam opština Branicevskog okruga sa 160.000 hektara obradivih poljoprivrednih površina. Uglavnom je ustaljena struktura setve i po tradiciji je najzastupljeniji kukuruz koji otprilike zauzima oko 50obradivih površina. Zadnjih godina je tendencija da se povecavaju površine pod uljanim kulturama, - istice Jovan Grozdic, direktor Zavoda za poljoprivredu “Stig” u Požarevcu.

Strucna služba Zavoda “Stig” angažovana je na kontroli kvaliteta i kvantiteta zrnastih proizvoda, kontroli plodnosti zemljišta, stocne hrane, mleka, brašna i proizvoda od brašna, kontroliše zdravstveno stanje sadnog i semenskog materijala. U prostorijama Zavoda je i poljoprivredna apoteka koja se bavi prometom semena poljoprivrednog bilja i pesticida novijih generacija.

- Tokom ove godine Zavod za poljoprivredu je izvršio agrohemijske analize na 715 uzoraka zemljišta koje su obuhvatile 157 domacinstava, tako da je na 665 hektara uradena sistemska kontrola plodnosti. Prema rezultatima koji su dobijeni konstatovano je da u zemljištu ima kalijuma u dovoljnoj kolicini, a da su male kolicine fosfora. To govori da je upotreba dubriva NPK “tri petnaestice” neracionalna i našim preporukama dajemo pravilne kombinacije kako bi se ocuvala plodnost zemljišta kao najznacajnijeg resursa. U svih osam opština distribuirano je 3.250 tona krecnog materijala za popravku kiselosti zemljišta, - naglašava Jorgovanka Vlajkovac, samostalni strucni saradnik za ratarstvo.

U Zavodu je u toku realizacija sledecih projekata: primena dobre poljoprivredne prakse kod korišcenja stajnjaka u stocarsko - ratarskoj proizvodnji poljoprivrednih proizvodaca Branicevskog okruga, edukacija poljoprivrednih proizvodaca za jedinstven nacin vodenja knjiga polja individualnih poljoprivrednika, edukacija proizvodaca i preradivaca o znacaju uvodenja standarda u cilju proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, a završen je projekat podizanja nivoa znanja usavršavanjem mladih srpskih domacina u ruralnoj sredini. Što se tice zaštite bilja, Zavod je od somborskog Agroinstituta dobio svetlosnu lampu koja je bitna za pracenje odredenih štetocina povrtarskih kultura. Pored toga raden je mikroogled gde je sagledano koji su tretmani bili najbolji što se tice dejstva preparata u kukuruzu.

- U ovoj godini odeljenje za vocarstvo i vinogradarstvo je imalo dosta aktivnosti na polju intenziviranja vocarske proizvodnje u Branicevskom okrugu. Izmedu ostalog pomogli smo poljoprivrednim proizvodacima da podignu nove zasade i ostvare subvenciju u Ministarstvu poljoprivrede, tako da je u Okrugu podignuto preko 20 hektara novih zasada vinove loze i vocarskih kultura. Pored toga pomogli smo poljoprivrednim proizvodacima da registruju proizvodnju alkoholnih pica na svojim gazdinstvima i ucestvujemo u odabiru sortimenta i vrsta koje ce se gajiti, nacinu podizanja zasada, sistemu gajenja, obrade zemljišta, nacinu dubrenja i održavanju vocnjaka, - istice Aleksandar Stojanovic, strucni saradnik za poljoprivrednu proizvodnju.

Edukacijom do vecih prinosa

Strucna služba za ratarstvo svake godine na imanju Poljoprivredne škole postavlja makrooglede pšenice i kukuruza i kroz te makrooglede se saraduje sa institutima iz Novog Sada, Zemun Polja, Kragujevca i drugih selekcionih kuca, a cilj je da se što prinosnije sorte uvedu u proizvodnju radi postizanja što boljih prinosa. U okviru svojih aktivnosti Zavod poseban akcenat stavlja na edukaciju poljoprivrednih proizvodaca kroz predavanja koja se svake godine organizuju u zimskom periodu pocevši od novembra, pa do marta meseca. Na predavanjima su zastupljene teme iz stocarstva, ratarstva, zaštite bilja i one se prave na osnovu interesovanja poljoprivrednih proizvodaca.

Pored Dana polja i Zimske škole, Zavod organizuje i savetovanja vezana za prolecnu i jesenju setvu. Tako u cetvrtak sa pocetkom u 10 sati u prostorijama Zavoda održace se savetovanje o jesenjoj setvi, gde ce sorte ozimih strnih žita prezentovati strucnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Centra za strna žita iz Kragujevca. Treba naglasiti da ce ovom skupu prisustvovati dr Srbislav Dencic, doajen u selekciji ozime pšenice.

Transformacija Zavoda u javni sektor

- Kada je u pitanju stocarstvo pažnja se obraca na postojece rase kako bi se putem selekcije još više unapredila proizvodnja mleka i dugovecnost grla, jer se na taj nacin postiže bolji ekonomski efekat. Radimo dosta na selekciji tako što strucnjaci Zavoda zajedno sa osnovnom službom na terenu vrši smotru i odabir grla koja su za maticni zapat i ocenjuju ta grla. To se radi na seoskim izložbama, a posle toga od osnovne službe se prima dokumentacija, koja se proverava, overava i šalje Institutu za stocarstvo u Zemunu. Takode, Zavod u saradnji sa opštinama u Branicevskom okrugu i osnovnom službom radi na organizaciji opštinskih izložbi priplodne stoke i one ce ove godine biti održane u Petrovcu i Kucevu.

Na tim izložbama Zavod uzima ucešce najpre sa osnovnom službom, sa zadrugama “Ranovcanka”, Petrovac i Rašanac gde se zajedno sa njihovim maticarima odlazi na teren i odabiraju ona grla koja svojim kvalitetom zadovoljavaju kriterijum da bi mogla da izadu na opštinsku izložbu. Potom strucnjaci Zavoda zajedno sa veterinarima, osnovnom službom, Institutom za stocarstvo i predstavnikom Centra za veštacko osemenjavanje iz Velike Plane ucestvuju u radu komisije koja ocenjuje grla na samoj izložbi. Prvenstveno se kod grla ocenjuje kvalitet, a to se vidi iz sledeceg: da li su ta grla po svom gabaritu krupna, da li zadovoljavaju po velicini, dubini grudi, dužini. Zatim se procenjuje da li su dobro vezane plecke, kakva je ledna linija, stavovi nogu, da li postoje telesni nedostaci. Sve se to radi u cilju da bi se procenilo kakvog je kapaciteta grlo, kakve ce biti dugovecnosti i koliko ce moci da proizvede mleka.

Izložbe su kruna odgajivackog rada gde zajedno nastupaju proizvodaci, veterinari i selekcioneri. Ove godine sa našeg terena na Novosadskom sajmu su se pojavili odgajivaci ovaca sa svojim kolekcijama, i to Miroljub Pavlovic iz Žabara i Ivan Miljkovic iz Šapina. Ivan je proizvodac koji je uvezao 50 ovaca virtemberg rase iz Nemacke i na Sajmu je izazvao veliko interesovanje odgajivaca i onih koji nameravaju da kupe priplodni materijal. Miroljub je i ove godine dobio pehar Novosadskog sajma, dok je firma “UNION MZ” osvojila titulu apsolutnog šampiona Sajma.

Još jedna novina u radu Zavoda je direktno pracenje poljoprivrednih gazdinstava. Mi imamo sada 240 gazdinstava u Okrugu koje strucnjaci Zavoda prate na jedan drugaciji nacin i to su odabrana ili ogledna gazdinstva. U obavezi smo da takva gazdinstva obilazimo jedanput u tri meseca i da im se stavimo na uslugu direktno na parceli ili u štali i damo preporuku i savet. Pored toga naš zadatak je da snimimo stanje na gazdinstvu, cime raspolaže i kojom se proizvodnjom bavi.

Do kraja godine sva društvena preduzeca treba da izvrše transformaciju u privatni ili javni sektor. Zavodi za poljoprivredu ce biti javni sektor i mi imamo pripremljenu svu potrebnu dokumentaciju i ocekujemo da do kraja godine postanemo javno preduzece, - rekao je na kraju Jovan Grozdic, direktor Zavoda za poljoprivredu “Stig”.

D.Dinic

OPŠTINA GOLUBAC POTPISALA UGOVORE SA EVROPSKOM AGENCIJOM ZA REKONSTRUKCIJU O REALIZACIJI PROJEKTA PREKOGRANICNE SARADNJE SA RUMUNIJOM

REVITALIZACIJA GOLUBACKE TVRÐAVE

- Vrednost sporazuma je oko 207 hiljada evra

- Zajednicki nastup na domacem i inostranom turistickom tržištu

Opština Golubac i Evropska Unija koju zastupa Evropska agencija za rekontrukciju potpisali su dva Ugovora o donaciji za realizaciju programa prekogranicne saradanje izmedu Srbije i Rumunije. Dogovoreno je i da se kroz zajednicki nastup radi na podizanju nivoa postojecih i izgradnju novih turistickih kapaciteta,boljoj valorizaciji postojecih,veoma vrednih turistickih mesta,povecanju broja gostiju i ostvarivanju veceg prihoda u oblasti turizma. Prvi ugovor odnosi se na projekat revitalizacija Golubacke tvrdave i stvaranje uslova za njenu rekonstrukciju.Vrednost projekta je 80 hiljada evra.

-Programi predstavljaju vecu prekogranicnu saradnju Srbije i Rumunije,što je veoma bitno,jer ovim stvaramo jednu atmosferu prijateljskih odnosa. Rezultati projekata i sredstva koja naša opština dobija bice otvaranje novih radnih mesta, a tim koji ce raditi na ovim poslovima su strucnjaci na koordinaciji izmedu Golupca i Rumunskih partnera, strucni kadrovi u administraciji, kao i za nabavku opreme,racunara,brodica za prevoz putnika...

U okviru realizacija ovog projekta je i marketing u okviru brošura,kataloga,turisticke karte,kaže predsednik opštine Golubac, dr Nebojša Mijovic.

Kroz ovu regionalnu saradnju Golubac dobija,a ne gubi svoje specificne ciljeve koji se ticu same opštine. Planirano je da se poveca nivo turisticke ponude i kapaciteti kao i broj zapsolenih u oblasti ove delatnosti. Drugi projekat vredan oko 127 hiljada evra sadrži ,,Gradski odmor’’, stvaranje atraktivne turisticke ponude u tri atraktivna dana u Golupcu nezavisno od sezone,za period od 16 meseci,predstavlja znacajnu razvojnu šansu ove podunavske opštine.

-Rezultati ovog drugog projekta su otvaranje novih radnih mesta,nabavka potrebne opreme,turisticka signalizacija,solarne lampe,a jedna od znacajnih aktivnosti u ovom projektu je izrada tehnicke dokumentacije za rekonstrukciju stare Golubacke tvrdave i studija opravdanosti.

Golubacka opština u okviru turistickih ponuda raspolaže sa marinom na Dunavu koja se ubraja medu najkvalitetnije od postojecih 13 u Srbiji i starim Golubackim gradom, jednim od spomenika drevne istorije. Procenjeno je da je veoma važan i razvoj sportskog turizma cemu ce rukovodstvo Golupca posvetiti dužnu pažnju kako bi ovaj živopisni gradic na Dunavu konacno postao centar sportova na vodi Branicevskog okruga i Republike Srbije. Potpisani ugovori o realiozacija ova dva znacajna projekta obavezuju potpisnike da kreiraju zajednicku regionalnu strategiju razvoja turizma kao i zajednicki nastup na domacem i inostranom turistickom tržištu.

LJ.Nastasijevic

RAPORT SA MLAVSKIH POLJA

BERBA KUKURUZA POSLE KIŠE

- Od 16.000 hektara pod kukuruzom, obrano je blizu 5.000

- Pripreme za setvu pšenice na 5.000 u punom jeku

U opštini Petrovac kukuruz, tradicionalno najrasprostranjenija poljoprivredna kultura, proletos je bio zasejan na 16.000 hektara. Rec je,uglavnom, o visokorodnim sortama kakve su “Pionir” kao i novosadski i zemunpoljski hibridi. Kombajna, odnosno beraca za kukuruz ima dovoljno.

Berba je pocela pa obustavljena zbog višednevne kiše.Nažalost, kada je kkukuruzu bila preko potrebna kiša nije je bilo tako da umesto ocekivanih, rekordnih prinosa bericet ce biti prepolovljena.

“ Procenjujemo da ce ovogodišnji prinos u proseku biti oko 4 tone, što je bolje u odnosu na prošlu, sušnu godinu a mnogo slabije od naših nadanja. Do sada je berba obavljena na oko 5.000 hektara i pošto je “požurila” bice završena do pocetka oktobra, - rekao nam je LJubiša Paunovic”, samostalni strucni saradnik za poslove poljoprivrede u SO Petrovac.

Istovremeno, zemljoradnici mlavske opštine ubrzano se pripremaju za jesenju setvu pšenice koja bi, u ovom delu Srbije, prema akcionom planu, trabalo da bude zasejana na oko 5.000 hektara. Prošle godine pšenica se našla na svega 4.000.

Nesporno je da ce i ova setva biti vrlo skupa i to sve komponente, od mineralnih dubriva do semenskog materijala, a o dizel gorivu ne treba ni trošiti reci. Od kreditiranja, bar za sada nema ništa, tako da su seljaci u prilicno nezavidnoj situaciji. Izostala je ocekivana reakcija države.

S.R.

KULTURNA HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

Rekordan broj predstava

Pozorište “Bata Bulic” iz Petrovca ostvarilo je za lokalne srpske prilike rekord za poštovanje. Naime, predstava “Kako smo voleli druga Tita” odigrana je do sada 37 puta i uvek kada se nova igra sala je prepuna.

Tekst za pomenutu predstavu napisao je Zlatan Doric, a reditelj je Miloš Jagodic. Igrana je u dvadesetak mesta Srbije i uvek glumci ispraceni ovacijama. Inace, glumci su poceli sa probama, bice još predstava.

Opet “Lajanje na zvezde”

Još jedna predstava koja je imala svoju publiku i koja ce još dugo imati je “Lajanje na zvezde” ., ponovo se obnavlja i glumci su na okupu. Tekst je napisao književnik Milovan Vitezovic, a predstavu postavila glumica Vesna Stankovic.

Predstava je igrana deset puta, a glumci Pozorišta “Bata Bulic” pripremaju se da joj daju nove impulse i karakterizaciju likova.

ODRŽANA PREMIJERA DECJE PREDSTAVE

Kako nas je obavestio Mikica Lukic, direktor Kulturno-prosvetnog centra Petrovac u ovom gradu minule srede održana je premijera decje predstave “Snežana i još pet šest patuljaka” koju je režirala glumica iz Beograda Vesna Stankovic.

Predstava je primljena sjajno narocito mecu decom, ali i veliki broj odraslih dugotrajnim aplauzom pozdravilo je glumce Pozorišta “Bata Bulic”. Ocit dokaz da ce se igrati još mnogo puta.

S.Ristic

U SUSRET 25. OPŠTINSKOJ IZLOŽBI PRIPLODNIH KRAVA I STEONIH JUNICA 4. OKROBRA U PETROVCU NA MLAVI

LEPOTICE ZA PRICU

Agrarni fond opštine Petrovac u subitu 4. oktobra organizuje tradicionalnu izložbu priplodne stoke i steonih junica sa ciljem da se pokažu vrednosti i lepota stocnog fonda ovog dela Srbije. Kako je organizator predvideo,ucestvovace izmecu 80 i 100 grla iz Velikog Laola, Ranovca, Covdina,Melnice,Vošanovca,Dubocke, Orljeva i drugih mesta.

Na okupu ce se naci stvarno najbolja i najlepša grla a o nagrdama ce odlucivati strucni žiri. Inace, nagradena grla sa ove 25 izložbe priplodne stoke ucestvovace desetak dana kasnije na Okružnoj smotri priplodne stoke za Branicevski okrug u Požarevcu.

S.R.

SEDNICA ODBORA ZA EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM RPK POŽAREVAC

UTICAJ DEVIZNOG KURSA NA IZVOZNE REZUL TATE PREDUZECA

Imajuci u vidu znacaj izvoza za spoljnotrgovinsku razmenu i njegovo multiplikativno dejstvo na ostala privredna kretanja u zemlji prošlog cetvrtka u kongresnoj sali hotela “Dunav” održana je sednica Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom RPK Požarevac. Na skupu su o deviznom kursu dinara i izvozu govorili Milica Mitkovic predsednica RPK Požarevac i prof.dr Radovan Kovacevic predstavnik PKS, a nakon toga u diskusiji su ucestvovali izvoznici sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga.

Precenjen dinar - gubitak za izvoznike

Prema recima prof.dr Radovana Kovacevica, ovaj Region ima jednu specificnost vezanu za poslovanje sa inostarnstvom, a to je da godinama ima pozitivan bilans razmene, što prakticno znaci da je izvoz uvek bio veci od uvoza. U takvim okolnostima namece se pitanje da li postojeca politika deviznog kursa favorizuje i dalje povecanje izvoza ili ne. Nažalost, precenjena vrednost dinara je uvek na neki nacin destimulisala izvoznike, jer je u tom momentu atraktivnije prodavati na domacem tržištu. Okolnost da vec nekoliko godina imamo aprecijaciju dinara prema evru, ukazuju da su izvoznici pred ozbiljnim problemima. Prilikom preracunavanja svojih ukupnih godišnjih rezultata oni se suocavaju sa manjim dinarskim iznosima, njihovi profiti se tope, tako da vecina je sad na granici rentabiliteta poslovanja i sa razlogom upiru prst u politiku deviznog kursa.

“Nažalost, tu teško šta može da se izmeni, jer se devizni kurs formira pod uticajem odnosa ponude i tražnje na deviznom tržištu, a znamo da vec nekoliko godina imamo znatno vecu ponudu nego što je tražnja za devizama zbog velikog zaduživanja privatnog sektora u inostranstvu, tako da sa te strane i dalje možemo da ocekujemo aprecijaciju dinara, što nije pozitivan signal za izvoznike. Osim toga ako posmatramo nacin formiranja deviznog kursa, lako cemo videti da NBS samo sporadicnim intervencijama na kratak rok može da utice na njegovo kretanje. Na srednji ili duži rok postoje drugi faktori koji opredeljuju kretanje kursa dinara kao što je: fiskalna politika, strukturna politika, cinioci vezani za produktivnost, priliv stranih direktnih investicija i drugi faktori. Trenutno nalazimo se u situaciji da NBS optužuje fiskalnu politiku kao generatora inflacije, a na drugoj strani NBS mora da gasi taj požar, jer je zadužena za kontrolu rasta inflacije, odnosno za održavanje cena na odgovarajucem nivou. Sada politika deviznog kursa dolazi u drugi plan, jer se devizni kurs indirektno koristi kao instrument za održavanje cena, u smislu da NBS nece intervenisati u toj meri da bi sprecila njegovu preveliku aprecijaciju”, istice Kovacevic.

Održavanje cena je poverena NBS, a ona svojim instrumentima kao što je monetarna politika ne može da spreci ostale faktore koji deluju na rast inflacije, a i sama cinjenica da je primarna kamatna stopa jako visoka (oko 16 ukazuje na to da NBS svim silama pokušava da održi inflaciju pod kontrolom, ali da drugi generatori daju podsticaj za rast cena. Uvek kada govorimo o kursu dinara imamo nekoliko faktora. Prvi je nominalni kurs koji je najbitniji za preduzeca, jer preko njega oni preracunavaju svoje ukupne rezultate. Kada je rec o makroekonomskoj politici govori se o realnom efektivnom deviznom kursu , a to je prakticno preracunavanje kursa kada se uzme ponder ucešca dolara i ponder ucešca evra u spoljnotrgovinskim transakcijama i tu vec nekoliko godina imamo realnu aprecijaciju i jednog i drugog. Od nominalne aprecijacije (jacanja dinara prema evru) izvodi se efekat jacanja i realnog efektivnog i nominalnog efektivnog kursa, što u osnovi ukazuje na tvrdu politiku kursa koja se sprovodi. Polovina od ukupnog duga Srbije koji je dostigao preko 30 milijardi dolara odnosi se na privatna preduzeca i država inicijalno govoreci nije pogodena tim delom duga. Ona brine o onom delu duga koji se odnosi na javni sektor i koji iznosi oko 10 milijardi dolara, ali generalno to vrši veliki pritisak na rast kamatnih stopa i to dalje stimulativno deluje na priliv stranog kapitala.

RASTUCI TREND TRGOVINSKOG DEFICITA

“Deficit bilansa tekucih transakcija u Srbiji ima rastuci trend od 2.000 godine. Prošla godina je završena sa nešto preko 15 što ukazuje da se produbljuje trgovinski deficit i on generiše neravnotežu u bilansu tekucih transakcija, tako da se taj problem u ovoj godini zaoštrava. Ako se nastavi ovakav trend ove godine možemo ocekivati trgovinski deficit od oko 12 milijardi dolara, što je rekordna vrednost. Mi nemamo dovoljno kapaciteta u investicionom delu i u narednih nekoliko godina ono što fali jesu nove investicije koje mogu da generišu dodatni izvoz. Politikom precenjenog kursa pogodeni su neto izvoznici, a zbog pada deviznih rezervi kao posledica ogromnog uvoza nema indirektne mogucnosti za kompezaciju gubitaka koji se generišu usled jaceg kursa.

Vec sada se oseca relativno niži ritam industrijske proizvodnje i rasta društvenog proizvoda u odnosu na kraj prošle godine. Problemi se vezuju za samu proizvodnju i izvoz i oni ce se naslanjati jednim delom na devizni kurs.To nije instrument koji može bitnije da preokrene izvozne tokove i njega ne može da koristi država, jer Centralna banka nece da se meša u politiku kursa. Jedino što je moguce jeste da se smanjuju domaci troškovi vezani za izvoz, da se izvoznici povezuju sa stranim preduzecima koja ce automatski preuzeti robu u Srbiji, kako bi se izbegli dodatni troškovi i na taj nacin održala zona pozitivnog komuniciranja sa inostranstvom. Ono što bi moglo u maloj meri da se iskoristi je stimulisanje istraživacko - razvojne aktivnosti u regionima uz pretpostavku da država ima para za to. Svaki rast referentne kamatne stope automatki je signal za povecan priliv kapitala i za jacanje dinara. Restriktivna monetarna politika je iznudena i može se ocekivati da ce ona biti restriktivna i u narednoj godini. Niža kamatna stopa bi znacila automatski povoljnije kredite, ali i manji pritisak na aprecijaciju dinara. Sa porastom ekspanzivnosti fiskalne politike možemo da ocekujemo restriktivnost monetarne politike i nepovoljna kretanja na kamatnom tržištu”, rekao je na kraju prof. dr Radovan Kovacevic.

D.Dinic

U KOSTOLACKIM TERMOELEKTRANAMA POSLE OVOGODIŠNJIH REMONATA I PRIPREMA ZA NAREDNU ZIMU

BLOKOVI SE VRACAJU NA MREŽU

- Posle obavljenih remonata od kraja avgusta u pogonu veci blok u Termoelektrani „Kostolac A” i druga proizvodna jedinica u Termoelektrani „Kostolac B”. Ove nedelje posle kapitalnog remonta treba ocekivati i potpunu stabilizaciju „Jedinice” u Termoelektrani „Kostolac B”, a nešto kasnije iz remonta izlazi i blok od 100 megavata u „Kostolcu A”

Ovogodišnji remonti blokova u kostolackim Termoelektranama, u okviru redovnih priprema za rad naredne zime, sem „Jedinice” u „Kostolcu A”, prakticno su završeni. Od kraja avgusta, posle redovnih remontnih aktivnosti, u pogonu su veci blok u Termoelektrani „Kostolac A” i druga proizvodna jedinica u Termoelektrani „Kostolac B”. Potpuna stabilizacija bloka B-1, koji je van pogona zbog kapitalnog remonta od sredine juna, ocekuje se naredne nedelje. Radovi na remontu „Jedinice” u Termoelektrani „Kostolac A” teku po planu i njen povratak na mrežu se ocekuje krajem septembra. To prakticno znaci da ce svi blokovi kostolackih Termoelektrana vec od pocetka oktobra biti u pogonu i kako isticu u Termoelektranama, potpuno spremni za rad pod punim opterecenjem u toku naredne zimske sezone.

Prema prvim sagledavanjima, ovogodišnji remonti kostolackih termokapaciteta koštace oko 25 miliona evra, što i nije mnogo, imajuci u vidu da je na bloku B-1 raden kapitalni remont. Pored uobicajenih zahvata na gotovo svim blokovima, sem na B-1 gde je rec o potpunom sredivanju ove proizvodne jedinice, pa i ugradnji novog upravljackog sistema - u ovogodišnjim remontima posebna pažnja bila je posvecena zaptivenosti kotlovske opreme.

Na remontu bloka A-1 koji je u toku, pored uobicajenih poslova radi se i revizija turbogeneratora a planirana je i rekonstrukcija kanala aero smeše. Istovremeno, u toku su i odredene aktivnosti vezano za pripremu postrojenja za proizvodnju toplotne energije za grejanje gradova Kostolca i Požarevca. Uobicajeno je da sistem daljinskog grejanja startuje polovinom oktobra. U Termoelektranama nastoje da sve bude spremno za pocetak isporuke toplotne energije i ranije ako to bude bilo potrebno.

Dakle, realno je da pocetkom oktobra sve cetiri proizvodne jedinice u kostolackim Termoelektranama budu u pogonu i potpuno pripremljene za rad u zimskim uslovima. A to prakticno znaci da se ocekuje da kostolacki termokapaciteti, sistemu elektroprivrede dnevno isporucuju i do 20 miliona kilovat-casova elektricne energije i potrebne kolicine toplotne energije za stabilno funkcionisanje daljinskih sistema grejanja u Kostolcu i Požarevcu.

C . Radojcic

DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU UGLJA: REVITALIZACIJA „CIRIKOVACKE RUDARSKE MEHANIZACIJE”

TACKA NA REVITALIZACIJU KRAJEM SEPTEMBRA

Revitalizacija osnovne rudarske mehanizacije, koja je prošle godine preseljena sa kopa „Cirikovac” na kop „Drmno”, spada u red znacajnijih investicionih aktivnosti u Direkciji za proizvodnju uglja, što je u funkciji povecanja proizvodnjih kapaciteta najveceg kostolackog kopa na devet miliona tona uglja godišnje. Nosilac posla, vrednog 3,1 milion evra, je Privredno društvo „Kolubara - metal” iz Lazarevca. Postupak revitalizacije poceo je da se sprovodi krajem prvog kvartala ove godine na dva rotorna bagera i dva band vagena. U drugoj polovini avgusta završeni su svi predvideni poslovi na revitalizaciji bagera „SRs 400” i band vagenu „1400”.

- Realizacija projekta revitalizacije „cirikovacke rudarske mehanizacije” odvija se u skladu sa nešto izmenjenom dinamikom, izjavio nam je diplomirani inženjer mašinstva, Milomir Vratonjic, glavni mašinski nadzor. Ali, najvažnije je, dodaje on, da je prvi deo posla koji se odnosi na bager 400 i band vagen 1400 okoncan do završetka remonta i rekonstrukcije ugljenog sistema na kopu „Drmno” i da su pomenute rudarske mašine na svojim radnim lokacijama.

- Prema dinamici radova preostala rudarska mehanizacija, dakle rec je o dve rudarske mašine, rotornom bageru „SRs 470” i band vagenu „2400” bice spremne za ukljucivanje u proizvodni proces najverovatnije u drugoj polovini septembra. Iz Privrednog društva „Kolubara - metal” nagoveštavaju da ce preostala potrebna oprema biti isporucena do 18. septembra, nakon cega ce se pristupiti njenoj montaži. Ako tako i bude krajem meseca bice stavljena tacka na generalno sredivanje pomenute rudarske mehanizacije. Genaralno mogu da ocenim da je izvodac radova „Kolubara - metal” ovom poslu pristupila veoma profesionalno i odgovorno, tako da ocekujem visok stepen pogonske spremnosti revitalizovane mehanizacije. Ovakva konstatacija proistice iz cinjenice da su svi sklopovi i podsklopovi demontirani, transportovani u pogone „Kolubare - metal” gde je vršeno generalno sredivanje i kao takvi montirani su na kompletno sanirane konstrukcije bagera i band vagena, kaže Vratonjic.

S. Sreckovic

POVODOM 28. SEPTEMBRA, SVETSKOG DANA SRCA

UPOZNAJ SVOJ RIZIK-SACUVAJ SRCE ZA ŽIVOT

- U nedelju, 28. septembra od 10 do 14 casova u Megamarketu M Rodic u Požarevcu bice organizovana akcija merenja krvnog pritiska, pulsa, šecera u krvi, masnoce u krvi...

U preko 100 zemalja sveta, deveti put zaredom, 28. septembra obeležice se Svetski dan srca pod sloganom “Upoznaj svoj rizik!”.

Bolesti srca i šlog su vodece svetske ubice, sa 17,5 miliona žrtava svake godine što je bio osnovni razlog da se ustanovi Svetski dan srca.

Faktori rizika za nastanak bolesti srca i šloga mogu se podeliti u dve osnovne grupe:

1.Faktori rizika na koje možemo da uticemo i

2. Faktori rizika na koje ne možemo da uticemo

I Faktori rizika na koje možemo uticati su:

1. Visok krvni pritisak-faktor rizika broj jedan za nastanak šloga i najodgovorniji za polovinu svih bolesti srca. Povišen krvni pritisak nije pracen vidljivim znacima i simptomima, ali zato znacajno oštecuje srce i arterije. Jedini nacin da saznamo da li imamo visok krvni pritisak jeste redovna kontrola kod izabranog lekara.

2. Visok nivo holesterola u krvi uzrok je jedne trecine svih bolesti srca i šloga.

3. Povišen nivo šecera u krvi-kod dijabeticara postoji dva puta veci rizik za nastanak bolesti srca i šloga.

4. Pušenje duvana-kao faktor rizika broj jedan, pušaci imaju dvostruko veci rizik obolevanja u poredenju sa nepušacima.

5. Prekomerna težina-gojaznost povecava rizik nastanka visokog krvnog pritiska, šecerne bolesti i zakrecenja arterijskih krvnih sudova.

6. Smanjena fizicka aktivnost-povecava rizik nastanka bolesti srca i krvnih sudova 150 odsto.

7.Nepravilna ishrana kao što su masna i slana hrana, nedovoljno svežeg voca i povrca, odgovorni su za oko 20 odsto svih bolesti srca i krvnih sudova.

II Faktori rizika na koje ne možemo uticati su:

1. Starost - rizik se udvostrucava na svakoh 10 godina posle 55. godine života.

2. Bolest u porodici - ako je roditelj ili bliži rodak imao koronarnu bolest, rizik je veci.

3. Pol-do menopauze muškarci imaju veci rizik za pojavu bolesti srca, a posle menopauze rizik je isti i za muškarce i za žene.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut” iz Beograda sa mrežom instituta i zavoda na teritoriji Rublike Srbije organizuju citav niz zdravstveno-vaspitnih aktivnosti u cilju obeležavanja pomenutog datuma.

- Zavod za javno zdravlje Požarevac, kao i svake godine, u saradnji sa svim domovima zdravlja na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga organizovace povodom Dana srca brojne aktivnosti, sa ciljem da povecamo nivo svesti stanovništva o rizicima za pojavu bolesti srca i šloga i promovišemo preventivne mere.

U okviru pomenutih aktivnosti, u nedelju, 28. septembra ove godine u vremenu od 10 do 14 casova, u prostorijama Megamarketa M - Rodic u Požarevcu, Odeljenje za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Požarevac, Služba polivalentne patronaže Doma zdravlja Požarevac i Crveni krst Požarevac organizuju akciju merenja krvnog pritiska, pulsa, šecera u krvi, masnoce u krvi, bodu mass indeksa, kao i davanja strucnih saveta svim korisnicima i kupcima Megamarketa M - Rodic, a koji to budu želeli, istice se u saopštenju Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu dostavljenom medijima povodom obeležavanja Dana srca.

S.E.

SREDSTVIMA FONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC, U POLJOPRIVREDNOJ ŠKOLI

PRI KRAJU RADOVI NA UREÐENJU ŠKOLSKOG PARKA

- Iz Fonda je za ove namene odobreno 855 hiljada dinara, a razliku do milion i 300 hiljada, koliko vredi celokupan projekat, obezbedice Škola

Poljoprivredna škola u Požarevcu veoma polaže na uredenje školskog prostora, kako unutrašnjeg tako i dvorišnog, pa kako uvek ima potrebe za realizacijom novih zamisli na tom planu, tako se ove godine, sa jednim interesantnim projektom uredenja školskog parka, prijavila na konkurs Opštinskog fonda za uredenje životne sredine. Prema zamisli projektanata citava investicija vredna je milion i 300 hiljada dinara, ali je iz Fonda odobreno nešto manje, 855 hiljada. Razliku ce nadomestiti sama škola.

- Projekat je predvidao i izgradnju sistema za navodnjavanje koji treba da pokrije celokupnu površinu parka ali nam sredstva za to nisu odobrena što ne znaci da odustajemo od ove ideje. Pred Fondom cemo se ponovo pojaviti naredne godine i nadamo se prihvatanju našeg zahteva. Radi se o savremenom sistemu za navodnjavanje parka koji je programiran kompjuterski i u momentima reaguje kada padna vlaga u zemljištu, automatski se ukljucuje. Rec je o efikasnom sistemu koji ce ne samo navodnjavati park vec poslužiti i kao jedno ocigledno sredstvo nastave obzirom da naša škola obrazuje tehnicare hortikulture. Inace, deo projekta za koji su sredstva odobrena u završnoj je fazi. Bice to park sa modernim, poplocanim stazama, sa mobilijarom uradenim u samom centru parka, sa novim travnjakom, novim šibljem i drvecem, sa bogatim sadržajima cveca i cvetnim oazama... Želja nam je da imamo park koji ce predstavljati savremeni nastavni objekat, odnosno kabinet za prakticnu nastavu obrazovnog profila-tehnicar hortikulture. Po prvi put smo ove godine upisali generaciju tehnicara hortikulture koja ce imati kvalitetan objekat za izvodenje prakticne nastave, saznajemo od direktora Škole Vidoja Vukašinovica koji takode napominje da su radovi u završnoj fazi, da ih izvode radnici gradevinskog preduzeca izabranog na tenderu. Rec je o pouzdanom izvodacu koji je bio mnogo povoljniji i jeftiniji od drugih.

- Ukupna investicija za koju smo potpisali ugovor je milion i 300 hiljada dinara što znaci da pored ovih 855 hiljada koje smo dobili iz Fonda moramo sami obezbediti razliku para ukoliko želimo da realizujemo citav projekat. A želimo jer je ovo deo Požarevca koji je veoma posecen, pored naših daka u ovom parku uživace i stanovnici Mesne zajednice Sopot i zato smo voljni da ga što bolje uredimo, istice direktor koji na naše pitanje -da li pored završetka ove investicije i sistema za navodnjavanje postoje još neke ideje na planu unapredenja životne sredine Škole, Vukašinovic odgovara:

- Park koji trenutno uredujemo je samo deo, centralni deo jedne parkovske celine.Škola raspolaže zemljišnim kompleksom od tri hektara tako da je sledeca faza - uredenje prostora ispred novog dela škole i prema ulici Ilije Bircnina. Radi se projekat za tu investiciju, to ce biti jedan moderniji pristup za razliku od ovog klasicnog uredenja koji je vezan za trenutne radove. Predstoji nam i ogradivanje škole jednom lepom, prikladnom ogradom cime cemo zaokružiti ovu pricu. Jedna Poljoprivredna škola koja priprema buduce profesionalce za hortikuluturu mora da ima prigodne objekte za tu vrstu nastave i sva naša nastojanja idu ka tom cilju.

O tome dokle se stiglo sa radovima na uredenju parka od Dragana Jovica iz firme “Jovic gradnja” kojoj su na tenderu povereni ovi poslovi saznajemo da su gradevinski radovi okoncani, mobilijar je završen, poplocavanje staza takode, ostalo je još par sitnih pozicija koje su do izlaska našeg lista verovatno i realizovane.

- Rukovodstvo Škole i Nadzorni organ su konstatovali da smo radove izveli prema projektu i u skladu sa raspoloživom dokumentacijom, kao i u granicama raspoloživih sredstava. Drago nam je što je ova saradnja bila veoma uspešna, kaže Jovic.

CESMA

U dvorištu Poljoprivredne škole postoji cesma po kojoj je ova ustanova prepoznatljiva i na kojoj se cistom vodom decenijama, pored daka snabdevaju i mnogi Požarevljani. Trenutno, nažalost, cesma ne radi, došlo je do pucanja cevi i cine se napori da se ova havarija što pre sanira.

S.E.

U BIBLIOTECI GRADA KOSTOLCA

TRI STUPCA ZA PERU ZUBCA

Pero Zubac, naš poznati pesnik i Branko Pražic, novosadski kantautor, kompozitor, pevac i recitator priredili su prošlog cetvrtka u gradskoj biblioteci nezaboravno vece brojnoj kostolackoj publici. Bio je to pravi šlag na torti ovogodišnjeg letnjeg programa koji su organizovali Biblioteka i Klub ljubitelja književnosti Majdan.

Roden u Nevesinju, Bosna i Hercegovina, 30. maja 1945. godine, studirao književnost južnoslovenskih naroda na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i clan je Udruženja novinara Jugoslavije i Udruženja književnika Srbije. Objavio 30 knjiga poezije, 17 knjiga pesama za decu, jednu knjigu eseja, knjigu parodija na jugoslovensko pesništvo, 12 antologija jugoslovenskog i stranog pesništva. Na strane jezike prevedeno mu je 6 knjiga ( dve knjige na makedonski, dve na albanski, jedna na madarski i jedna na italijanski jezik), a pesme su mu prevodene na dvadeset svetskih jezika. Nalazi se u 10 stranih i pedesetak antologija jugoslovenskog pesništva i pesništva za decu.

- Moji najbolji prijatelji bili su Miroslav Antic i Duško Trifunovic. Miroslav je godinu dana bio stariji od Duška i umro je 1986. godine, Duško je došao 1992. godine i ja sam imao tih šest godina slobode da budem najveci pesnik u svome okružju, uvek sam imao vece pored sebe. Onda je Duško došao, i sve dok nije otišao, Branko i ja svaki dan smo bili s njim. Iz ove sveske vidim, ima jedna pesma neobjavljena- Secanje, kako Miroslav Antic i ja primamo nagradu u Mostaru, istog dana smo to dobili. Bio je strašno ponosan na tu nagradu, uvece smo imali književno vece a on se napije sa Franjom Vladicem, fudbalerom Veleža, bio je sretan što smo istog dana nagradu dobili Dušan Bajevic, Franjo Vladic, on i ja. Uvece stignu Hamdija Pozderac i Branko Mikulic da uvelicaju svecanost, da nas vide. Ja odem, a Mika ne može da ustane. šef policije sedi pored njega u hotelu Ružina, ceka da se probudi...

Za književni rad nagraden je znacajnim jugoslovenskim nagradama kao što su: “ Nagrada punoletstva” OK SSO Novi Sad, “ Goranov vijenac”, “ Goranova plaketa” za književnost za decu, “ Jovan Popovic”, “ Žarko Vasiljev”, Oktobarska nagrada Novog Sada, Povelja Novog Sada, Nagrada oslobodenja Mostara, Zlatna plaketa grada Vukovara, Velika povelja grada Kraljeva, Nagrada oslobodenja Kikinde, “ Zlatna kap sunca Mostara”, “ Stražilovo”, “ Zmajev štap”, Nagrada Sremskih Karlovaca “ Pavle Adamov”, Godišnje nagrade Radio Beograda, Nagrade “ Zmajevih decjih igara” za književnost za decu, nagrada “ Stara maslina” za književnost za decu, Bar, “ Gašino pero”, Lazarevac, za životno delo u književnosti za decu, “ Zlatni kljucic” Smederevske pesnicke jeseni za književnost za decu, Zlatna caša manifestacije “ caša vode sa izvora”, Nagrada oslobodenja Vojvodine. Zastupljen je u citankama i lektiri u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

- Te 1971. godine ja dobijem svoju najvecu nagradu tog vremena- Goranov vijenac. U prvom redu sede Oskar Davico, Desanka Maksimovic, Cesaric, Jure Kaštelan, Duško Trifunovic, Miroslav Antic, Izet Sarajlic, glasa publika, 3 000 ljudi. Ja procitam Mostarske kiše i odem da slušam recitatore, kad utrcava neki covek i sav u panici poce da me doziva... Zubac, Zubac. Ja podignem glavu, a Sidran mi kaže, mora mali da si dobio nešto. Izlazim, a onaj covek mi kaže da sam dobio Goranov vijenac. Au, kuku meni i moje sramote, sede svi, izadem ja, okaciše oni meni taj venac, rekao sam nešto, zahvalio se. Ustane Jure Kaštelan, pride mi i kaže- drž se mali, daj izjavu za televiziju koju oceš i ideš sa mnom. Spasi on mene, odvede me u neku kafanu, i kaže- urazumi se covjece, šta ti ima da se stidiš, jel su ljudi birali, jesu, jel si pobjedio, jesi. I treba mladi da pobjede, šta mi tu tražimo? Kako bre šta tražite, velim ja. Sramota, tu sede veliki pesnici... Ama sve si nas spasio, urazumi se. Da je Tadija dobio, Cesaric bi umro u stolici. Ja sam tad nešto naucio što nikako drugacije to ne bih mogao. Ja im nisam bio konkurentan, ja sam spas, oni su svi bili sretni...

Pero Zubac objavio je ( sa Goranom Babicem, Lukom Paljetkom, Vladimirom Nikolicem) dramu “ Mudbol”, izvedenu 1968. godine, pozorišni komad “ Vratio se Nikoletina” ( sa Draganom Jerkovicem), izveden u Beogradu 2000. godine, TV dramu “ Izbacivac”, koja je emitovana 1979. godine, na TV Novi Sad i TV Beograd. Napisao je libreto za balet “ Banovic Strahinja” Stevana Divjakovica i libreto za operu Miroslava štatkica “ Lenka Dunderska”. Na stihove Pera Zubca komponovano je više kantata, solo pesama, oratorijuma, a za stihove je dobio najznacajnije nagrade na jugoslovenskim festivalima u Opatiji, Beogradu, Podgorici, Nišu, Donjem Milanovcu, Pancevu, Rožaju, Nikšicu. Napisao je scenarija za 8 dokumentarnih filmova i celovecernji film “ Centar filma” iz Beograda o Jovanu Jovanovicu Zmaju. Dobio je Zlatnu povelju medunarodnog Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma za scenario filma Karolja Viceka “Pinki”. Realizovao je pedesetak multimedijalnih spektakala (Dani mladosti, logorske vatre, otvaranja olimpijskih takmicenja), a kao televizijski autor i urednik napisao je i realizovao preko cetiri stotine scenarija za dokumentarne, muzicke, zabavne, umetnicke i emisije za decu i mlade. Urednik je popularnih jugoslovenskih serijala za decu “Muzicki tobogan” i “ Fazoni i fore”.

M. K.

U GALERIJI MILENA PAVLOVIC BARILI

KNJIŽEVNI PORTRET DANICE VUJKOV

Kulturno prosvetna zajednica grada Požarevca i Galerija Milene Pavlovic Barilli priredili su prošle srede književni susret pod nazivom ‘’ Portret Danice Vujkov’’. Pored nje, u programu su ucestvovali mr Mirjana Andelkovic, Radovan Vlahovic, Milisav Milenkovic i Veliša Joksimovic. Poeziju Milene Pavlovic Barilli i Milice Stojadinovic Srpkinje citale ucenice Požarevacke gimnazije, a nastupio je i Miroslav Jankeh, profesor Muzicke škole “ Stevan Mokranjac” na harmonici.

Pesnikinja, prozaistkinja i eseista iz Novog Sada, Danica Vujkov, dala je najveci doprinos afirmisanju poezije Milice Stojadinovic Srpkinje. Ona piše onako kako misli i oseca, odrasla i ostala u sferi hrišcanskih moralnih vrednosti i ispisala kao oporo secanje svojevrsne molitve koje su se zadesile za vreme bombardovanja 1999. godine. Smeo i moderan pripovedac.

- Ako bismo želeli da odredimo kljucnu licnost koja povezuje Danicu Vujkov, Požarevac, pa i samu Galeriju Milene Pavlovic Barili, onda bi to svakako bila Milica Stojadinovic Srpkinja. Nema osobe u srpskoj književnoj nauci koja je doprinela popularizaciji književnog dela Milice Stojadinovic Srpkinje kao što je to uradila Danica Vujkov. S druge strane, poznato je da zemni ostaci najvece pesnikinje srpskog romantizma pocivaju na starom požarevackom groblju. Danica Vujkov je napisala nekoliko eseja o poeziji Milene Pavlovic Barili. Ako bismo želeli da oznacimo jedan kljucni simbol koji karakteriše celokupno stvaralaštvo Danice Vujkov, onda bi to svakako bio simbol zrno žita. Danica Vujkov se zalaže za cistotu sveobuhvatnog smisla, cistotu poezije, cistotu duše, cistotu emocija. I taj zahtev nekada se promoviše kao protest protiv necistote, nekada kao bunt, nekada kao molba, a najcešce kao tiha patnja i bol. Ovaj sibol zrno žita razvija se i dobija duhovnu dimenziju. Danica Vujkov smatra da covek može da se vrati nebeskoj suštini, božanskom poreklu,pre svega u molitvi i to knjigu “Zrno žita”, cini knjigom duhovne poezije. Sa druge strane povratak božanskoj prirodi je povratak prirodnoj lepoti. Opasnost koja preti harmoniji ljudskog postojanja je sama stvarnost. O stvarnosti Danica Vujkov peva o onim nesrecnim danima bombardovanja, kada smo svi bili u nekakvim redovima i kada je dovedeno upitanje dostojanstvo coveka. Pevajuci o stvarnosti Danica Vujkov nije mogla da ne prigovori Evropi. Ona peva o jednom društveno- istorijskom trenutku, o trenutku bombardovanja. Tu se pojavljuje jedan bunt protiv vlasti davolske i jedno bolno saznanje o dubini kosovske tragedije, o razaranju kosovskog mita, naglasio je književnik Veliša Joksimovic.

Danica Vujkov je izrazila veliko zadovolstvo zbog promocije u rodnoj kuci Milene Pavlovic Barili i naglasila da se o Mileni mora još puno toga pisati. Dosta se zna o Mileni, ali malo o njenoj porodici, ocu Brunu, majci Danici.....

M. K.

U NARODNOM MUZEJU U POŽAREVCU OTVORENA IZLOŽBA ODEVNIH PREDMETA IZ CACKA

MODA U OGLEDALU ŠEZDESTIH

- O izloženim predmetima govorila etnolog iz Cacka Snežana Šaponjic Ašanin

U Narodnom muzeju u Požarevcu prošlog petka otvorena je neobicna izložba odevnih predmeta iz etnološke zbirke Narodnog muzeja u Cacku. Ovu veoma posecenu izložbu otvorio je direktor požarevackog muzeja Milorad Ðordevic rekavši da ce žitelji Požarevca i okoline narednih petnaestak dana uživati u lepoti jednog vremena.

U Galeriji muzeja u Požarevcu izloženo je blizu 140 odevnih predmeta iz šezdesetih godina minulog veka koje su gradani Cacka i okolnih mesta poklonili tamošnjem muzeju. Potom je govorila autor izložbe etnolog iz cacka Snežana Šaponjic Ašanin.

„ Razmišljala sam o šezdesetim kao godinama posebnog nadahnuca, uspona civilizacije i covecanstva i kod nas i u citavom svetu. U posleratnom periodu moda je bila uniformisana.Otvaranjem naše zemlje i prodorom informacija sa zapada. LJudi su odlazili u Rim, Pariz, London, NJujork i otuda donosili nove modne trendove.U suštini Jugoslavija nije mnogo kasnila za svetskom modom, ne više od godinu dve.Recimo posle prve mini suknje u Londonu, u roku nepune godine taj talas „minica” zahvatio je i našu zemlju. Tome su kumovale štampa, radio i televizija. Od 1965. godine kod nas dolazi do „porasta” mode, - rekla je Snežana Ašanin.

S.R.

DELEGACIJA MINISTARSTVA PRAVDE I EVROPSKE AGENCIJE ZA REKONSTRUKCIJU U POSETI POŽAREVCU

RACUNARSKA OPREMA ZA OKRUŽNI SUD

Okružni sud u Požarevcu posetila je prošlog petka delegacija Ministarstva pravde Republike Srbije koje je uz pomoc Evropske agencije za rekonstrukciju u okviru projekta podrške reforme pravosudnog sistema pocelo sa opremanjem racunarskom opremom 19 okružnih sudova u Srbiji.

- Meni je zadovoljstvo da danas ispred Ministarstva pravde urucim racunarsku opremu Okružnom sudu u Požarevcu koja ce svakako omoguciti i brži i efikasniji rad ovog suda. Želela bih ovom prilikom da podsetim da Ministarstvo pravde izuzetno polaže na informaticku modernizaciju pravosuda, i da smo kao ministarstvo pocetkom ove godine opremili 92 opštinska suda i dva odeljenja opštinskih sudova racunarskom opremom u vrednosti oko milion evra. U ovoj drugoj fazi prakticno opremamo 19 okružnih sudova kojima je namenjeno 35 servera, 264 racunara, kao i razlicite vrste štampaca sa uredajima i za cuvanje podataka, i za neprekidno napajanje. Ukupna vrednost ove donacije iznosi oko 420.000 evra, i to je donacija Evropske komisije koju u Srbiji uz Ministarstvo pravde realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju. Sve je ovo u okviru podrške reformi pravosudnih sistema Republike Srbije, i ono što jeste cilj koji Ministarstvo želi da postigne ovom opremom, jeste da omogucimo jedan brži i efikasnioji, transparentniji rad naših pravosudnih organa, i naravno, da krajnji korisnici budu gradani koji ce moci na jedan bolji i kvalitetniji nacin da ostvaruju svoje pravo na pristup pravdi. Iskreno se nadam da ce i zaposleni u Okružnom sudu nakon ove donacije koja obuhvata dva servera, petnaest personalnih racunara, jedan mrežni štampac sa tim uredajima za neprekidno napajanje i cuvanje podataka, kao i cetiri kancelarijska štampaca prosto pojednostaviti na neki nacin njihov rad i da ce im to omoguciti da svoj rad ucine efikasnijim, istakla je tom prilikom Ivana Markovic, šefica kabineta ministra pravde.

- Okružni sud u Požarevcu i do sada je nailazio na razumevanje Ministarstva pravde i iz redovnih sredstava dobijao racunarsku opremu. Tako je u toku 2 007/ 08. godine dobio ukupno dvadeset kompjutera i deset štampaca, ali to nije zadovoljilo potrebe ovog Okružnog suda. Danas imamo razlog za radost jer sa ovom racunarskom opremom moci ce umnogome da se zadovolje potrebe ovog suda, samim tim što ce sve sudije dobiti racunare, kao i sudijski pomocnici što ce doprineti boljem, uspešnijem i svakako kvalitetnijem radu ovog suda. Ovo ce doprineti i da stranke brže i sigurnije ddu do podataka koji ih interesuju u sudu. Ostaje nam da se zahvalimo Ministarstvu pravde kao i Evropskoj agenciji za rekonstrukciju u okviru podrške reformi pravosudnog sistema, i naša je obaveza da opravdamo ovo poverenje, napomenula je Svetlana Gaco, predsednik Okružnog suda u Požarevcu.

- Ovo je dokaz da Ministarstvo pravde ulaže zaista velike napore u tehnickom opremanju sudova, ja cu samo podsetiti da su u proteklom periodu na nivou Branicevskog okruga opremljeni opštinski sudovi u Petrovcu na Mlavi, Velikom Gradištu i Požarevcu, i danas opremanjem Okružnog suda potrebnom tehnickom opremom se zaista omogucava pravosudu Branicevskog okruga da mnogo bolje radi i da ima bolje rezultate. Pored redovnog opremanja o kome je govorila predsednica suda, ovo možemo nazvati vanrednim opremanjem sudova i mislim da je u svakom slucaju potrebno dalje nastaviti sa ovakvim opremanjem sudova jer ce to dati bolje rezultate, naglasio je Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga.

M. K.

U POŽAREVCU ODRŽANA IZBORNA SKUPŠTINA MAKEDONSKE ZAJEDNICE

NOV PODSTICAJ UNAPREÐENJU ODNOSA SRBA I MAKEDONACA

Gojko Ilievski, predsednik Udruženja Makedonaca u Branicevskom okrugu ponovo je na celu Makedonske zajednice u Srbiji, odlucili su clanovi Skupštine ove Zajednice na prošlonedeljnoj sednici u Požarevcu. Reizboru novih clanova svih organa Zajednice i izboru novog rukovodstva prisustvovali su makedonski konzul Aleksandar Novotni, magistar Todor Petrov, predsednik Svetskog makedonskog kongresa iz Skoplja, Jova Radevski, predsednik Makedonskog nacionalnog saveta, predstavnici požarevacke lokalne samouprave Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada i Milorad Jovanovic, pomocnik gradonacelnika, a poziv da prisustvuju skupu upucen je svim udruženjima Makedonaca u Srbiji-Pcinjskog, Jablanickog, Nišavskog i Branicevskog okruga, grada Beograda,”Jabuke, Panceva, Novog Sada i Subotice. Zašto Skupština baš u Požarevcu, objasnio je predsednik Gojko Ilievski:

—Makedonsku zajednicu trenutno cini 12 udruženja Makedonaca u Srbiji od kojih je Udruženje “Makedonija” u Požarevcu najstarije, osnovano je još 1994. godine. Punih šest godina bili smo jedino udruženje u zemlji posle cega su na našu inicijativu formirana ostala. Takode, Makedonci u Požarevcu zaslužni su i što je osnovan Makedonski nacionalni savet. Jednom recju, veliki smo aktivisti u organizovanju Makedonaca u Srbiji u cemu nam znacajnu podršku pruža lokalna samouprava Požarevca, istice Ilievski.

Pored izbora Ilievskog za novog predsednika Zajednice, na prošlonedeljnom skupu Mekadonaca u Požarevcu Ivan Jovanovic iz Novog Sada izabran je za predsednika, a Pece Ristevski iz Vranja za novog potpredsednika Skupštine.

Da podsetimo, Makedonska zajednica u Srbiji formirana je 5. juna 2003. godine u Požarevcu. Zbog raskola u redovima clanstva dve i po godine nije funkcionisala da bi svoju aktivnost ponovo zapocela prošle subote u Požarevcu izborom novih organa. Da sve nesuglasice u redovima clanstva još uvek nisu prevazidene pokazao je i tok ove sednice koju je napustilo nekoliko clanova.

Više jedinstva i uspešnosti u radu Makedonskoj zajednici ispred domacina poželeo je Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada:

—Drago mi je da se ovim cinom produbljuje saradnja dva naroda, srpskog i makedonskog. Za vreme ovogodišnjih LJKI ugostili smo makedonskog ambasadora u Srbiji sa kojim smo razgovarali o proširenju saradnje i evo samo nekoliko dana posle toga domacini smo Zajednici Makedonaca. Nadam se da cemo te naše odnose još više razvijati i u svetlu toga obnoviti pobratimstvo Bitolja i Požarevca, rekao je Ilic.

U ime gradonacelnika Saše Valjarevica, rukovodstvo Makedonaca i konzula pozdravio je Milorad Jovanovic:

—Nadam se da ce ova Skupština izabrati najbolje ljude sa kojima cemo uspešno saradivati na svim pitanjima u njihovom interesu i interesu gradana Srbije, istakao je Jovanovic.

ALEKSANDAR NOVOTNI, SAVETNIK I KONZUL AMBASADE REPUBLIKE MAKEDONIJE U BEOGRADU:

ZA BRATSKE ODNOSE POŽAREVCA I BITOLJA

—Zahvalan sam gradu Požarevcu na odlicnoj saradnji sa Makedonskom zajednicom i Udruženjem Makedonaca. Danas smo ovde zbog Izborne skupštine Makedonske zajednice koja ima veliki znacaj u unapredenju medusobnih odnosa dve države i dva naroda-makedonskog i srpskog. Vlada Reprublike Makedonije daje i dace punu podršku obnovi starih prijateljstava izmedu Srba i Makedonaca pa s tim u vezi inicijativa koja se tice obnove bratskih odnosa Bitolja i Požarevca odlicna je i veoma dobrodošla, istakao je pored ostalog Novotni.

S.E.

AEROMITING U KOSTOLCU

ZBOG LOŠEG VREMENA SIMBOLICNO OBELEŽEN

Iako je deseti aero-miting u Kostolcu bio zakazan za subotu, zbog loših vremenskih uslova letilice su morale da ostanu na zemlji. Ipak, piloti su se okupili da obeleže ovaj datum i sete se generala LJubiše Velickovica koji je poginuo za vreme bombardovanja 1999. godine a cije ime nosi ova atraktivna manifestacija.

Aero miting u Kostolcu koji se zadnje dve godine organizuje sredinom septembra karakteristican je po akrobacijama, jedrilicama, padobrancima, motornim zmajevima, paraglajderima a posete ga i ljubitelji modelarstva. Na miting obicno dode na stotine pilota,desetinu generala a okupi i mnogobrojne posmatrace iz Grada i Okruga.

T.R.S.

CITAOCI PIŠU

EHO POEZIJE DARE NEDELJKOVIC

“Tražec’ melem-bilja, ja ga nadoh izobilja”.

Zmaj

Naša prijateljica Dara Nedeljkovic izdala je 2007. godine zbirku pesama “Eho moje duše”. Do juce farmaceutski tehnicar, a danas penzionerka, živi u Petrovcu na Mlavi, sa svojim unucima i pesmama kojih se ne odrice.

Pesnikinja nam prenosi eho svoje duše, a citalac cuje odjek njenih motivski raznovrsnih pesama. Tako se obostrano nalaze ti odzivi, kao eho i zvuk.

Zbirka sadrži 39 pesama. Pesme su sa kratkom i izrazito lirskom fabulom. Bez sumnje, one su osveženje u objavljenim knjigama na teritoriji našeg okruga.

U Darinoj peoziji živi realni svet transponovanog pesnikovog licnog života. I sav taj svet i sav taj život opevani su osencenom lirskom, krajnje subjektivnom recju. Od umora, sete i tuge kao naglašenih raspoloženja, preko njenih “labudova, lastavica i drugarica” kao izaslanika njenih želja, do unuka, roditelja i zavicaja kao rasadnika ljubavi, žive reci uzete iz doživljaja, a ne pokupljene iz leksikona i tudih pesama.

U njenoj poeziji priroda je ono cemu je ona nežno i poklonicki odana. “Priroda je svuda utkala svoj dah”. Ona “sklapa pravi mozaik”. Pesnikinja prepoznaje biljku, uživa u laticama cveta, osluškuje list grane, zacudena je bogatstvom žitnih polja, divi se jutarnjoj rosi i zelenoj livadi, razgovara sa ovcama i jaganjcima, prati let pcela, ocarana je nestašnim svicima, oduševljava se letom ptica, prisno se stapa sa suncem i zvezdama, srecna što se sav taj svet kao materinsko srce otvorio njoj. Priroda je za nju mogucnost da savremeni covek povrati poremecenu ravnotežu i da se vrati sebi.

Cetiri pesme odzvanjaju neutihlim zvucima: Biser, Oci, Zavicaj, Petrovac dok spava. U školjci bisera pesnikinja cuva detinjstvo i mladost; pesma “Oci” je trijada najdražih i najlepših pogleda; “Zavicaj” je nostalgicna pesma, sa razradenim opisom prirode u kojoj dominiraju bogati šljivici, na livadama “stada kao cvetovi”, a za njima “cobanice, mirisne, napupele kao vocke zrele”; pesma o Petrovcu posvecena je voljenom gradu koji spava, reci Mlavi ciji je žubor kao najlepša muzika, osvitu zore koji pesnikinji donosi novu nadu i posle svega ona “na krilima mašte leti ka svemiru”.

Sve o cemu Dara Nedeljkovic piše nalazi svoj prvi oslonac na zapamcene slike i najcistija uzbudenja. NJu kao pesnika privlaci ono što je poznato a ne nepoznato. U takvom odnosu susret sa njom je nesumnjivo koristan. Meni je ovo drugi susret sa vec pomenutom knjigom pesama,

U svojim porukama Dara Nedeljkovic pledira za nežnost i plemenitost, jer covek samo tako može da ostvari svoju dobrotu i da se spase nesreca koje sam sebi donosi. I to je, pre svega, širi odjek ove zbirke pesama naše Dare Nedeljkovic.

Hvala joj na tome.

BISER

Ne skrnavite školjku

gde stoji biser:

detinjstvo moje,

tu uspomene na mladost

lepotu i cednost stoje.

Ako školjku takne

ljudska zloba, prljava ruka

biser ce izgubiti sjaj

i zato, molim vas

bez dodira

imajte bar malo obzira.

Da li me ko cuje

i da li sluša?

Školjka tog bisera

je - moja duša.

U ime prijatelja i poštovalaca Darine poezije

Bosiljka Garic

Karolina Rakicevic

O NOVIM KNJIGAMA ZAVICAJNIH PISACA

SPOMENICA SRBOLJUBA MITICA

- „Spomenica Srboljuba Mitica” priredio Raša Peric, Centar za kulturu Malo Crnice 2008.

Pre nekoliko dana iz šatmpe je izašla knjiga „Spomenica Srboljuba Mitica”, separat casopisa za književnost,umetnost i kulturu „Stig” broj 100, a povodom petnaestogodišnjice smrti stiškog i srpskog barda Srboljuba Mitica. Knjigu je priredio književnik Raša Peric koji je za života, poput još nekih stvaralaca iz ovog dela Srbije i Beogra da,bio dugi niz godina prijatelj.

Spomenica je sastavljena iz vrlo zanimljivih delova: Pocetnica, Poezija Srboljuba Mitica, Dve pesme za majku, Zavicajna pesma, Misli uvisne, cerga na utrini, Kosovski krug, Rodoljubive pesme Srboljuba Mitica, LJubavne pesme Srboljuba Mitica,O srpskim piscima, Prevedene pesme Srboljuba Mitica, O poeziji Srboljuba Mitica, Posveta. Proza Srboljuba Mitica, Dva zapisa Srboljuba Mitica, Pesnik o pesniku, Pet pisama Srboljuba Mitica i Završnica.

Ovo je pokušaj da se na jedan nov nacin osvetli život i delo Srboljuba Mitica, posvecenika i patnika,stvaraoca i postmodernistickog pesnika, angažovanog pesimistu i optimalnog stolpnika,vazneseno otkrovanje i nebeskog krajputaša. Po prvi put nalaze se neke neobjavljene pesme i price,delimicno su odškrinuta vrata i njegovim ljubavnim pesmama i proznom stvaralaštvu.

Raša Peric kao preradivac napravio je arhitektoniku ove knjige onako kako je smatrao da je autenticna i uverljiva , bez tendencije da sudi nego da svedoci o vrednosti stvaralackog duha ovog velikana. Ponudio je prilicno raznovrsnu panoramu dokaza od raznih stvaralaca i pesnika,što samo daje draž ovoj knjizi. Ono najvažnije:ova knjiga imace citaoce zbog snage svedocenja i snažnih svedoka.

S.Ristic

NOVE KNJIGE: KATARINA MALIKIEV - GODINA OD MEDA

O VECNOSTI U OGLEDALU SVETA

U izdanju Srpske knjige iz Rume iz štampe je izašla nova zbirka pesama Katarine Malikiev “Godina od meda”. Promocija desete po redu knjige mlade požarevacke poetese bice iduce godine, uoci maturske veceri buduceg studenta književnosti. Pored ove, objavila je pesnicke knjige Detinjstvo zlatnih stihova (2000), Duga u ocima ( 2001), Lane u dvorištu ( 2002), Usvitne godine (2002), Pogled sa Monmartra (2003), Snovi od kristala (2005), i Svetlosti i drhtaji (2007) kao i prozne knjige Bura na tmurnom moru ( 2001) i Smeši se krilato Sunce ( 2004).

- Imati deset objavljenih knjiga u osamnaest godina života- to može samo Katarina Milikiev, devojka iz Požarevca, nesvakidašnji literarni talenat i, po svemu sudeci, velika nada naše savremene književnosti. Išcitavajuci pesme iz “Godine od meda” ne možemo se oteti ustisku da je mlada autorka, po literarnom znanju, veštini, nacinu opažanja i nacinu iskazivanja zapaženog odavno prerasla svoje godine. Tako ce vec na pocetku ove zbirke zagolicati našu maštu zagonetnošcu akrostiha- po cemu je dat naziv i prvom ciklusu u ovoj uspešnoj pesnickoj tvorevini. Neuobicajeno, cak i u odnosu na mnogo poznatija imena, Katarina Milikiev ceo ciklus pretvara u akrostih, ali na taj nacin što ce svako pocetno slovo naslova pesme odgonetnuti jedno ime i prezime koje je zasigurno veoma znacajno i drago pesnikinji. Skoro igrajuci se emocijama, pretocenim u manje- više iskricave stihove, autorka ce izgraditi jedan prelepi svet od snova, zapisao je izmedu ostalog u recenziji Todor Bjelkic, urednik biblioteke Posebna izdanja Srpske knjige.

Katarina Milikiev dobitnik je brojnih priznanja, od kojih dve zlatne medalje i niz nagrada za decije literarno stvaralaštvo ‘’ Gašino pero’’ ( 2001- 2004), drugu nagradu za prozu i drugu nagradu za poeziju ( 2001- 2002) na Smotri ‘’ Izvor žive reci’’, trecu nagradu na Danima decije poezije i stvaralaštva ‘’ Gordana Brajovic’’ ( 2003), pocasnu povelju Karadordevic ( 2002)...

M. K.

LUCICA

VEK JEDNE CRKVE

Crkva Sv Zaharija i Jelisavete u selu Lucica kraj, zadužbina Albijane Babamilicke iz Požarevca, navršila je ovih dana citav jedan vek postojanja. Tim povodom, prošlonedeljna proslava jubileja dostojnog poštovanja, okupila je na stotine vernika, žitelja ovog, ali i okolnih sela, Prugova, Poljane, Popovca...

NJegovo Preosveštenstvo Episkop branicevski Gospodin dr Ignjatije služio je Svetu Arhijerejsku liturgiju, nakon koje je prerezan i Slavski kolac. Ovogodišnji domacin slave bio je Branko Vuckovic - Moravac iz Lucice.

Po završetku verskog obreda, u crkvenoj porti organizovan je prigodan program, uz ucešce mališana vrtica “Sunašce” Lucica i požarevacke “Buba mare”, igru i pesmu clanova KUD-a Lucice i zdravicu Milije Radivojevica - Baje.

Svecanost u crkvenoj porti potrajala je citav dan: organizovan je Svecani rucak sa Vladikom, simbolicno nazvan “Trpeza ljubavi”, tokom koga su dodeljene zahvalnice svima koji su pomogli uredenju crkve, a zatim i narodno veselje okupljenog naroda.

Crkva u Lucici, od 1908. godine, kada je izgradena, do danas, doživela je nekoliko izmena. Najpre, obnovljen je prednji toranj, deo koji su Nemci porušili tokom Drugog svetskog rata, a posebnu pažnju ovom hramu meštani i Savet mesne zajednice, uz pomoc SO Požarevac, posvetili su u periodu od 2000 -te godine naovamo. Tokom prošle godine zapoceta je i gradnja crkvene sale. Ostalo je da se zdanje “stavi pod krov”, a u planu je i živopisanje crkvene unutrašnjosti, što ce, najavljuju u selu, u dogledno vreme svakako biti uradeno, pa da se opet, u prisustvu Vladike, predstavnika lokalne samouprave, donatora, sponzora i meštana, organizuje prigodna svecanost.

Danas je veliki dan

- U održavanje i renoviranje crkve uložili su sredstva, trud i ljubav i gradani i Mesna zajednica, a odazivala se i lokalna samouprava. Od 2000-te naovamo, poraslo je interesovanje i želja meštana da se crkva uredi, da u pravom smislu reci - zablista. Radilo se na unutrašnjem uredenju, krovna pokrivka je obnovljena, uredena je porta... Danas je za naše selo veliki dan: sto godina crkve, došao nam je Vladika, došli su brojni drugi uvaženi gosti, došlo je mnogo meštana iz citavog kraja, deca, omladina... Crkvenu salu, zapocetu februara ove godine, dovršicemo narednih meseci, potrudicemo se posle toga da prikupimo sredstva i da se unutrašnjost crkve oslika, ima tu još nekih sitnica da se i crkva i citav ovaj prostor još upotpuni i ulepša. Lucica to zaslužuje, Lucica ima snage i volje, ima složnosti medu meštanima da to ostvari. Prilika je da se sada i ovde zahvalim svima koji su u dosadašnjim poslovima na bilo koji nacin pomogli, porucio je Radiša Stokic, predsednik Saveta MZ Lucica.

ZALOG BUDUCNOSTI

- Cast mi je što živim u ovom vremenu i što sam domacin stogodišnjice postojanja crkve u Lucici. Zajedno sa Crkvenim odborom, napravili smo veoma lep i sadržajan program kojim obeležavamo znacajnu godišnjicu jednog zdanja u kome su se naši preci, zatim i mi i naša deca, krštavali, vencavali, pricešcivali i o mnogim verskim praznicima okupljali. Veoma sam srecan što smo se i danas u ovolikom broju okupili na zajednickoj svecanosti. Poznato je da crkve traju stotinama godina i, znaci, svako ko bilo koliko pomogne crkvu, u stvari ulaže u buducnost. Zato verujem da cemo zajednicki i složno nastaviti da dovršavamo poslove oko živopisanja, da ubuduce ovakve svecanosti održavamo u crkvenoj sali koju cemo do snega da pokrijemo, da portu još udesimo, pa da, kao ovo danas, ovde naša deca, na radost roditelja i svih koji dodu, što cešce zaigraju i zapevaju, da ocuvamo našu duhovnost i tradiciju, naredne generacije da nastave da je prenose sa kolena na koleno, - porucio je domacin crkvene slave Branko Vuckovic - Moravac.

D. Milenkovic

SVETI PROROK ZAHARIJA

Otac svetog Jovana Pretece. Sin Varahijin, od roda Avije, iz plemena Aronova. Beše nacalnik sveštenika iz roda Avijeva, koje držaše osmu credu služenja u hramu Jerusalimskom. Žena mu beše Jelisaveta kci Sovije, sestre svete Ane, matere svete Bogorodice.

U vreme cara Iroda, detoubice, služaše Zaharija jednoga dana, prema svojoj credi, u hramu Jerusalimskom. I javi mu se u oltaru angel Božji, od koga se Zaharija ustraši. A angel mu rece: „Ne boj se, Zaharija” (Lk 1, 13). I objavi angel Zahariji, da ce mu žena Jelisaveta roditi sina, prema molitvama njihovim. A behu oboje stari, i Zaharija i Jelisaveta.

Kada Zaharija posumnja u reci nebesnog vesnika, rece mu angel: „Ja sam Gavrilo koji stojim pred Bogom” (Lk 1, 19). I onemi Zaharija od toga casa, i ne progovori sve dok mu se sin ne rodi, i dokle on ne napisa na dašcici:” Jovan mu je ime” (Lk 1, 63). Tada mu se otvoriše usta i on velicaše Boga.

Docnije, kada se rodi Gospod Isus i kada Irod poce ubijati decu vitlejemsku, posla Irod ljude da nadu i sina Zaharijina i ubiju. Jer cu Irod o svemu što se dogodi sa Zaharijom i kako se rodi Jovan. Videci vojnike Jelisaveta uze Jovana u ruke - beše mu tada godina i po - i pobeže s njim od kuce, i bežaše po kamenitim i pustim mestima. A kada vide vojnike, gde je gone, ona povika gori: „Goro Božja, primi mater s detetom!” I otvori se stena i sakri u sebi majku i dete. Irod razjaren što Jovan ne bi posecen, naredi te posekoše Zahariju pred oltarom. Krv Zaharijina prosu se po mermeru i stvrdnu se kao kamen, i osta tako kao svedocanstvo zlocina Irodova.

A tamo gde se sakri Jelisaveta sa Jovanom, otvori se pecina, i voda protece i palma rodna izraste Božjom silom. I blažena Jelisaveta upokoji se cetrdeset dana po smrti Zaharijinoj. I osta mladenac Jovan u pustinji, hranjen angelom i cuvan Božjim Promislom do onoga dana kada trebaše da se javi na Jordanu.

NOVI DUHOVNI NASLOVI

KNJIGA ZA POUKU I UKREPLJENJE U VERI

- Monahinja Atanasija Manastir Rukumija:

"Cuda božja naših dana" Lapovo, 2008.

Ovih dana izašla je iz štampe druga knjiga "Cuda božja" monahinje Atanasije iz Manastira Rukumije o istinitim dogadajima. Autorka je imala namere da istinite price budu mnogima na pouku i ukrepljenje vere.

" Želja mi je bila da se osnažimo u veri,da se osmelimo u molitvi i da u molitvi budemo istrajni. Ukoliko bi knjiga doprinela da makar jedna suza pokajanja bude prolivena,makar jedan greh ne bude ucinjen i makar jedno dobro delo ucinjeno,ova knjiga imace svoj puni smisao", konstatuje autorka na poetku ove druge po redu knjige o božjim cudima.

Inace, u ovoj knjizi ukupno je štampano 24 teksta o ljudima iz raznih krajeva Srbije. nesmumljivo je da ce knjiga zasigurno naci put do citalaca.

S.R.

MREŽA SE I DALJE ŠIRI

Ekipe JP “Toplifikacija” Požarevac ovih dana, pored postavljanja instalacija u ulici Draže Markovica u Požarevcu, u susret pocetku grejne sezone, nastoje da blagovremeno remontuju sve “slabe tacke” na distributivnom sistemu. U planu je da se realizuju i planovi širenja primarne mreže u podrucjima na kojima ce se u narednom periodu graditi novi prikljucci.

Po recima direktora, mr Zvonimira Blagojevica, radovi u ulici Draže Markovica bice završeni u predvidenom roku:

- Radovi u ulici Draže Markovica su nam prioritet, iako nisu u ovogodišnjem planu. Prilika je, kad su u toku zemljani radovi, da postavimo toplifikacionu mrežu i izvedemo prikljucke za domacinstva u toj ulici, kako za ona koja su izrazila želju da se odmah prikljuce, tako i za ona koja ce to da ucine u kasnijem periodu. Grad Požarevac nam je izašao u susret i priznao troškove koje smo imali oko izgradnje u toj ulici, to je rešeno prebijanjem dela medusobnih dugovanja.

I primar i sekundar

“Toplifikacija” nastoji da i dalje širi primarnu mrežu: od Fonda za zaštitu životne sredine dobijeno je 30 miliona dinara, radice se primarni toplifikacioni vodovi u požarevackom naselju Busije, ulica Strahinjica Bana, na lokaciji “Brdo 2 i 3” - Homoljska ulica, i “Zabelski krak”, Dunavska ulica.

- Zahvaljujuci sredstvima Fonda, ima mogucnosti da se širi primarna mreža, s obzirom da je rec o krupnim ulaganjima u sistem u kome nema ucešca korisnika. Tenderska procedura je u toku, zakon je restriktivan i mora se ispoštovati do kraja, što prilicno usporava i odlaže pocetak radova. Ali, postupak kvalifikacije dobavljaca i izvodaca radova je okoncan, nabavke moramo da vršimo parcijalno. Medutim, realna su ocekivanja da cemo do kraja ove gradevinske sezone realizovati te poslove, kako bi mogli da planiramo gradnju sekundara u podrucjima na kojima bude proširen primar. Što se tice daljeg širenja sekundarne mreže, ozbiljan posao nas ceka u Ratarskoj ulici, gde, zajedno sa ulicama koje gravitiraju Ratarskoj, plan predvida ulaganja u visini od 20,3 miliona dinara. Prema nekim procenama, od tarifnih kupaca se, na ime participacije, može obezbediti oko 5 miliona, što nije sasvim pouzdano, a i dobar deo toga ce se kroz otplatu realizovati u dužem vremenskom periodu. Sa druge strane, mi treba da uložimo sopstvenih 15 miliona dinara. Treba da se radi i Užicka ulica, gde je predvideno ulaganje od 19,2 miliona, sekundar u ulici Strahinjica Bana, u vrednosti od 12,6 miliona i zona “Ðerdap”, podrucje oko Medicine rada, gde se predvida ulaganje od 13,6 miliona. Ukupno, planirani radovi iznose oko 120 miliona dinara, od cega je ucešce Fonda za zaštitu životne sredine 30 miliona, od gradana se može ocekivati još oko 30, a ucešce “Toplifikacije” krece se oko 60 miliona dinara. Nadamo se da cemo uspeti da obezbedimo dovoljno sopstvenih sredstava, a razmatra se i mogucnost da uzmemo i manji kredit. To cemo uraditi u krajnjoj nuždi, s obzirom da još otplacujemo kredit od milion evra, kojim je sagradeno 1.000 novih prikljucaka. Otplaceno je nešto više od polovine, nova kreditna zaduživanja bi nam dodatno opteretila poslovanje, pogotovu zbog toga što nisu do kraja izmirene obaveze prema “Termoelektranama” za isporucenu toplotnu energiju, - kaže mr Blagojevic, dodajuci da ce pocetkom grejne sezone finansijsku situaciju preduzeca poboljšati uplate pravnih lica, korisnika daljinskog grejanja, s obzirom da oni troškove grejanja izmiruju polugodišnjim placanjem.

Uskoro nove cene

- Ima dosta interesovanja gradana za prikljucenje, dolaze nam pojedinacno, dolaze grupe gradana i traže da toplifikacioni vodovi stignu i u njihovu ulicu. Zahtevi su razumljivi i opravdani, ali valja imati u vidu da postoje odredena ogranicenja i ne bi smo da obecavamo više od onoga što realno možemo. Na Upravnom odboru je zakljuceno da sekundarna mreža mora dalje da se širi, to je jedna od naših osnovnih obaveza, ali nas mnogo koci cinjenica da cena prikljucka vec šest godina nije menjana, a odnos ucešca u izgradnji koji je nekad bio 30:70 u korist “Toplifikacije”, sada se promenio, potpuno preokrenuo u 70:30. Primer Ratarske to najbolje ilustruje: gradani ulažu 5 miliona, a mi 15,3, što je nepovoljno do granica izdržljivosti. Shodno tome, Upravni odbor je doneo odluku da posle šest godina “krenemo sa mrtve tacke” i cenu prikljucka korigujemo za minimalnih 10 Cena ce se primenjivati od pocetka 2009. godine. Ostaje na snazi odluka da gradani koji celokupan iznos participacije uplate odmah, imaju popust u ceni od 10 puna cena je ako prikljucak otplacuju na tri rate, a ako je otplata na 12 meseci, cena se uvecava za 10

ISKLJUCENJA ZA NEPLATIŠE

Pocetak grejne sezone, ako ne bude drasticnijih temperaturnih poremecaja, i ove godine se planira za polovinu oktobra. Korisnike ce sacekati nova cena grejanja. Po odluci Osnivaca od proletos, cena ce se korigovati za 6 slicno ceni prikljucka - posle dužeg vremenskog perioda. Porast cene nece bitno uticati na finansijsko stanje “Toplifikacije”, s obzirom da su u meduvremenu porasle cene energenata, materijala i ostalog, ali se, jednostaljvno, “drži korak” sa realnim finansijskim i tržišnim tokovima. Uz to, treba li posebno naglašavati, korisnici ovog toplifikacionog sistema, za razliku od mnogih gradova u Srbiji, imaju grejanje svih 24 sata dnevno, i to veoma kvalitetno i pouzdano grejanje.

- Tokom poslednjih meseci, nagomilana dugovanja korisnika delimicno smo uspeli da smanjimo. Morali smo da pribegnemo nepopularnim metodama, da pošaljemo opomene, pa i utužimo one kod kojih su se dugovanja nagomilala, tako da je dug, koji je iznosio više od 80 miliona dinara, smanjen za 12 miliona. Ocekujemo da ce do pocetka grejne sezone i preostali dužnici da prihvate realnost da se racuni moraju izmiriti, jer cemo pred pocetak grejanja morati najvece dužnike i da iskljucimo. To je, zaista, krajnja mera i ne bismo da je primenjujemo usred sezone, kad su temperature izrazito niske, ali smatramo da iskljucenje na pocetku sezone može, kao krajnja opomena, da ostvari ocekivani cilj: regulisanje nagomilanih potra-živanja, - kaže direktor “Toplifikacije”.

Stabilna isporuka

Iz “Toplifikacije” i ovom prilikom porucuju svim korisnicima da bi bilo poželjno da ovih dana, pre pocetka grejne sezone, detaljno provere stanje svojih unutrašnjih grejnih instalacija i eventualne uocene nedostatke blagovremeno otklone. U te svrhe, preporucuje se, valja angažovati strucnjake neke od firmi koje se time bave. Ocekivanja da bi to mogli da urade majstori “Toplifikacije” su nerealna, jer su ovih dana maksimalno angažovani na pripremi distributivne mreže za pocetak sezone grejanja.

- U stalnim smo kontaktima sa našim partnerom, “Termoelektranama”, od kojih imamo uveravanja da cemo u predstojecoj grejnoj sezoni imati stabilnu isporuku dovoljnih kolicina toplotne energije, kao što je bilo i u prošloj sezoni. I ovom prilikom, pozivamo sve gradane do kojih je stigla sekundarna mreža i imaju uslova da se prikljuce, da to ucine do pocetka grejne sezone, a ne u pola zime, kad prikljucivanje novog korisnika dovodi do prekida grejanja okolnim domacinstvima. Postoje i odredene pogodnosti za one koji uslova za prikljucak imaju vec poduže, o tome mogu da se bliže informišu u “Toplifikaciji”, - porucuje mr Blagojevic.

D. Milenkovic

U SKUPŠTINI GRADA POŽAREVCA ORGANIZOVANA

SVECANA AKADEMIJA SDITOP-A

Povodom godišnje Skupštine Saveza društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac 12. septembra u Svecanoj sali Skupštine grada organizovana je svecana akademija. Na pocetku skupa prisutnim gostima obratio se Miroslav Ivkovic, predsednik Saveza, koji je podneo Izveštaj o radu Saveza društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac u periodu od 2005. do 2008. godine, a ujedno je i predstavio aktivnosti planirane za naredni cetvorogodišnji period.

Nakon toga prisutne je pozdravio zamenik gradonacelnika, Ivan Grubetic. Priznanja koja se dodeljuju zaslužnim clanovima i preduzecima, urucio je Milutin Stankovic, potpredsednik Saveza društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac. Povelje SDITOP-a dobili su Gordana Ðulakovic, dipl. ing. šumarstva, Vlada Kitanovic, gradevinski tehnicar i Desimir Stevic, dipl. ing. rudarstva. Zahvalnice su urucene Dragomiru Petrovicu, Aleksandru Avramovicu, Radici Milojkovic, Živki Radovanovic, Tatjani Stefanovic, Ratomiru Marjanovicu, Saši Filipovicu, Milici Mitkovic i Vojkanu Jancicu, kao i organizacijama: PD „Ðerdap - Priobalje” (Požarevac), PP „Eldon” (Smederevska Palanka), Muzickoj školi „Stevan Mokranjac” (Požarevac), Poljoprivrednoj školi „Sonja Marinkovic” (Požarevac), „SAT Televiziji” i Istraživacko - poslovnom centru Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. U proteklih godinu dana nekoliko clanova Saveza društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac dobilo je zvanje doktora nauka i magistra, koji su promovisani na svecanosti u Skupštini grada. Zvanje doktora biotehnickih nauka - oblast prehrambena tehnologija stekla je dr Višnja Sikimic, profesor u Visokoj tehnickoj školi strukovnih studija - Požarevac, dok su magistri tehnickih nauka postali Zoran Jankovic, samostalni inženjer za IMS u PD „TE - KO Kostolac” i LJubiša Nikolic, zaposlen u Privrednom društvu „Centar” - Elektromorava Požarevac.

U muzickom delu programa akademije nastupio je vokalno - instrumentalni ansambl Muzicke škole „Stevan Mokranjac”, koji je pod rukovodstvom Mladena Nicica i Ilije Rajkovica osvojio prvo mesto na velikom takmicenju horova u Ohridu. Ovaj ansambl je na originalan nacin izveo pesme „Hajde Jano”, „Makedonsko devojce” i „Kacuša”.

P. Životic

POŽAREVACKO KOLO SRPSKIH SESTARA - U OŠ "SVETI SAVA"

DA SE SACUVA SRPSKA ISTORIJA

Pored dugogodišnjeg, veoma bogatog humanitarnog rada, clanice Kola srpskih sestara u Požarevcu veoma uspešno se bave i jednom novijom aktivnošcu, radom sa mladima u cilju ocuvanja srpske istorije i negovanja srpske tradicije. U tom smislu sedma je godina kako pod okriljem ove organizacije radi Škola narodne umetnosti koja svoj program realizuje u okviru projekta "Plava ptica". Ove godine Škola je realizovana u gradskoj OŠ "Sveti Sava" u kojoj su se pet dana clanice Kola družile sa ucenicima cetvrtog razreda i za koje vreme su nastali interesantni rucni radovi prikazani na prošlonedeljnoj školskoj izložbi.

Zahvaljujuci se ucenicima i clanicama Kola na uspešno izvedenoj akciji u kojoj je manifestovana obostrana spremnost da se sacuvaju neke vrednosti, danas pomalo zaboravljene, direktorka Škole Margareta Sekulovic prilikom otvaranja izložbe, izrazila je zadovoljstvo kreativnošcu svojih daka i obecala slicne akcije i saradnju sa clanicama Kola i ubuduce.

Jasmina Živkovic, predsednica Kola smatra da je njihovo prisustvo u školama, medu mladima veoma korisna stvar zbog cega ce se ova sedmogodišnja praksa negovati i unapredivati.

- Naša Škola narodne umetnosti koja radi po projektu "Plava ptica" ove godine je po drugi u školi "Sveti Sava". Sa ucenicima cetvrtog razreda uspešno smo radili i nadam se da su deca nešto naucila iz naše istorije. Bila je to prilika da Kolo srpskih sestara ukaže mladima na neke vrednosti srpske istorije i srpske tradicije i da tokom petodnevnog druženja ucenici nešto i naprave, a od njihovih radova nastalih u ovoj radionici, mi smo danas priredili ovu izložbu, rekla je otvarajuci izložbu Jasmina Živkovic.

U nastavku ovog druženja, ucenici škole "Sveti Sava" izveli su kraci kulturno-umetnicki program, a zahvaljujuci donatoru, "Srpskoj kuci", ucesnicima škole Narodne radinosti uruceni su prigodni pokloni.

S.E.

HUMORESKA

DUNSTERI

Pred svaku novu sportsku sezonu, pa tako i za ovogodišnju, klubovi se pojacavaju novim igracima. Što štoperima, što špicevima,a nade se i po neki igrac za vezu iliti vezista.

To su tzv. transferi ili, kako navijaci kažu, prodaja igraca. Naravno, ne bi trebalo govoriti da u toj trgovini (ispada da se ovde radi o obicnoj robi?), svi ucesnici zadovoljno prljaju, pardon, trljaju ruke.

Prodavci i igrac su uzeli debele pare i sad gazda kluba može da kupi neke druge (doduše, lošije igrace) i još da mu pretekne za trošak; novi klub je (najzad) dobio igraca za kojim odavno traga da bi popunio šupljinu u timu i time stvorio ekipu za velike domete, kako na domacoj, tako i na stranoj sceni.

Predpostavljate, naravno, da se ovde radi o pravim dunsterima i da prodavci zadovoljno trljaju ruke jer su iz svojih redova najzad oterali najveceg diletanta s kojim nisu znali šta ce da rade. Novom klubu i gazdi ne pada na pamet da zadrže ovog igraca (jer da je dobar ne bi ga se bivši klub tako lako otarasio) i gledace što pre da ga uvali nekom trecem klubu, itd. sve do kraja veoma uspešne karijere ovog igraca.

A dunster, odnosno, taj igrac, izjavi za štampu i ostale medije, da je on od malih nogu, još dok nije ni prohodao, bio dunster i da je, zapravo, cela njegova familija dunsterska!

Cuvši sve ovo, komšija Boško rece da mu to mnogo lici na neke politicare. A ima, kaže on dalje, kada je svaka slicnost slucajna slucajnost, a namera namerna!

A zatim ode da gleda utakmicu izmedu crvenih i plavih.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srpski najveci brend može biti: nemamo ništa!

- I na srpskoj politickoj sceni, dogodio se veliki prasak!

- Kada bi se organizovalo svetsko prvenstvo gladnih, Srbija bi se sigurno kvalifikovala.

- Upecao je zlatnu ribicu. šestoclana porodica se nije baš obradovala.

- Kukuruz je ove godine dobro rodio. Blago svinjama!

Miodrag Lazarevic

SELU U POHODE - VLAŠKI DO

PRVO BUDUCNOST DECI PA - OSTALO

- Izgradeno dosta objekata i uloženo oko 30 miliona dinara

- Na takmicenju u Nemackoj nedavno clanovi Kluba “DŽiju džica” osvojili 18 medalja

Minulog cetvrtka kompletna opštinska garnitura na celu sa predsednikom opštine Žabari Miodragom Filipovicem posetila je Mesnu zajednicu Vlaški Do gde se razgovaralo predsednikom Saveta Mesne zajednice Dragišom Paunovicem, direktorkom ovdašnje Osnovne škole Danijelom Radovanovic, trenerom Kluba “DŽiju džica” doktorom Ivicom Zdravkovicem o aktuelnoj ukupnoj aktivnosti u selu.

Dragiša Paunovic je rekao da se prvo mora obezbediti buducnost deci pa sve ostalo i podsetio da je u razne komunalne namene u poslednjoj godini dana uloženo oko 30 miliona dinara. Istina, to nisu samo pare meštana vec i opštine i nekoliko ministarstava ali su do kraja namenske.

“Imali smo kapitalne poslove: vodovod,rezervoar za pijacu vodu, trafostanica, sredivanje puteva,izgradnja mosta i propusta,stadiona malih sportova. U planu nam je adaptacija Doma kulture, imamo uraden projekat,zamena azbesnih cevi i još nekoliko projekata, - rekao je Dragiša Paunovic”.

“Osmogodišnja škola u Vlaškom Dolu je bila i ostaje briga svih.U njoj je naša buducnost. Cinimo sve što je u interesu dece da budu i odlicni daci i vrhunski sportisti”, veli Danijela Radovanovic, direktor škole.

“Mi imamo ovde oformljen klub” DŽiju džice” u njemu je 28 dece do 16 godina starosti koja marljivo rade. NJihovi rezultati su impresivni.Eto, nedavno, u Nemackoj osvojeno je 18 medalja”, kazao je za “Rec naroda” trener doktor Ivica Zdravkovic. Inace, ovo mišljenje u potpunosti deli i direktor kluba Zoran Bosijokovic.

Inace, posle ovako bogate aktivnosti s pravom žitelji Vlaškog Dola ocekuju povodom Dana opštine i priznanja za rad koji svi vide.

SOPSTVENI TRUD PA POMOC OPŠTINE

“Rec je o vrednim meštanima kojima ne nedostaje inicijativnost i preduzimljivost, ali i o prilicnoj pomoci opštine,finasijskoj i svakoj drugoj koja ce biti preusmerena mesnim zajednicama sa projektnom dokumentacijom shodno njihovim srednjorocnim planovima razvoja. Mi smatramo da se moraju u svim selima stvarati što bolji uslovi za življenje,da se postižu što bolji rezultati i da što više mladih ostaje na selu i u našoj opštini”, rekao je Miodrag Filipovic predsednik opštine Žabari.

S. Ristic

HALO 92

- Požarevacka policija je odredila meru zadržavanja Darku D.(1974) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo neovlašcena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

Izvršenim pregledom putnickog vozila marke “opel vektra” kojim je upravljao osumnjiceni, pronadena su šest paketica, u kojima se nalazi praškasta supstanca braon boje za koju se osnovano sumnja da predstavlja opojnu drogu heroin.

Izvršenim preteresom njegove porodicne kuce policija je pronašla vecu kolicinu tableta “trodona”, “taramadola”, “bromazepama”, “ksalola” i “ flormidala” , prirucna sredstva za korišcenje opojnih droga kao i veci broj predmeta za koje se onovano sumnja da poticu iz krivicnih dela krada.

- Istog dana požarevacka policija je izvršila pretresanje porodicne kuce Srdana A .(1973) iz Požarevca gde je pronašla predmete za koje se osnovano sumnja da poticu iz krivicnih dela teških krada i protiv njega podnela krivicnu prijavu zbog sumnje da je izvršio više krivicnih dela teških krada. On je osumnjicen da je na teritoriji Grada Požarevca tokom 2008. godine izvršio dvanaest provala kuca i stanova i krivicno delo neovlašceno korišcenje tudeg vozila.

Nakon izvršenih premetacina oduzimao je novac, zlatni i srebrni nakit, oružje, tehnicke uredaje, garderobu, kozmetiku...

Tokom krade jedne porodicne kuce u Požarevcu oduzeto je više kompleta bisera”šanel”, bisernih ogrlica, narukvica i minduša, više kompleta ogrlica i narukvica od belo- žutog zlata, više kompleta ogrlica i narukvica od žutog zlata kao i veci broj zlatnog prstenja gde je šteta procenjena na oko 1.200.000 dinara.

Policija je izvršenim pretresima njihovih porodicnih kuca pronašla jedan deo pokradenih predmeta i vratila ih vlasnicima.

Jedan od vracenih predmeta je novcanik koji je osumnjiceni prodao jednom Požarevljaninu zajedno sa zdravstvenom knjižicom i fotografijama pokradenog vlasnika novcanika.

Srdan A. se nalazi u bekstvu, za njim je raspisana potraga, dok policija osnovano sumnja da je osumnjiceni izvršilac i drugih krivicnih dela teških krada na teritoriji Grada Požarevca za koje su provere u toku i gde se na prikupljanju dokaza intenzivno radi.

- Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Dušana B.(1953) iz Malog Laola, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo ubistvo.

On je osumnjicen da je 4. avgusta 2008. godine, u svom domacinstvu u Malom Laolu izvršio krivicno delo ubistvo nad svojom suprugom Bojanom Badžic (1953) .

Istražni sudija Okružnog suda u Požarevcu je Dušanu B. odredio pritvor u trajanju do 30 dana.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC