Header

“RIO” KOSTOLAC, SECA LIPA U “ULICI KULTURE”

STANJE DRVECA PROŠIRILO SPISAK ZA SECU

Mnogo buke diglo se poslednjih nedelja oko rekonstrukcije ulice Draže Markovica. Najpre zbog podizanja kaldrme a zatim i zbog sece drvoreda lipa. Direkcija za izgradnju za ovaj, drugi, posao angažovala je “Rekultivaciju i ozelenjavanje” Kostolac. Direktorka “RIO”-a Nataša Savic kaže da nije istina da su se oko pomenutog posla toliko bunili gradani koliko su celu pricu “podigli” mediji i ona preduzeca koja su ocekivala da preuzmu poslove “RIO”-a.

- Pojedini izvodaci radova ocekujuci da se “RIO” proda pravili su preduzeca koja bi preuzela posao koji mi radimo. Iza svega što je “RIO” uradio stoji kvalitet koji mogu da potvrde eminentne srpske institucije. Razna, na primer, penzionerska udruženja prave firme, rade korekciona orezivanja i secu drveca u Požarevcu. Ne može se firma osnovati sa “dve lopate i dva ašova”. Inspekcija bi tome trebalo da se okrene, da proveri na osnovu kog tendera takve firme dobijaju poslove, ko ih angažuje, da li imaju reference ..., kaže Savic.

Izvodaci ovih radova krajem nedelje izvadili su, nakon sece, panjeve lipa koje su , kako kažu, bile oštecene. Lipe,isticu, nisu isecene iz hira, dodaju da su secu radili zaposleni u ovom preduzecu a, kako istice direktorka, zbog bezbednosti, “RIO” je angažovao dizalice preduzeca “Gorionik” koje jedino ima atest za korpe neophodne za visoku secu.

- Lipa nije zakonom zašticeno drvo, a svako drvo ima svoj vek. Najpre je postojalo rešenje za secu sedam rizicnih stabala ali stanjem na terenu utvrdeno je da su mnoga stabla trula ili im je prilikom izrade podzemnih instalacija i podizanja kaldrme oštecen koren. Bilo je drveca koje je naizgled delovalo zdravo ali koje je opasno zbog oštecenja korena. Desilo se nedavno da drvo koje je bilo potpuno zdravo padne, kod “Triangla”, a to se desilo takode zbog oštecenja korena, jer se u blizini nalazio kanalizacioni odvod.

Ulica Draže Markovica nece ostati “gola”. Nagovešteno je da ce se posaditi Sorbusi, ali ce konacnu odluku o tome dati Direkcija za izgradnju.

- Zasadicemo ono što iz Direkcije bude tražili , jer ce njihovi šumarski i strucnjaci pejzažne arhitekture odluciti koja vrsta je najpogodnija za ovaj prostor.

Planirano je, kažu u “RIO”-u, da bude posaden drvored koji ce sadržati cetrdesetak stabala, koliko je nedavno poseceno u ulici Draže Markovica.

T.R.S.

LUMPENPROLETARIJAT I LUMPENBURŽOAZIJA

Pedeset godina našim društvom dominirala je ideologija o vodecoj ulozi radnicke klase u izgradnji socijalizma. Negdašnji lumpenproletarijat, plus seljaci, (potlaceni i siromašni radnici organizovani u samosvesnu klasu) izgradivaše društveno uredenje po meri svakog pojedinca. U proklamovanim idejama i bi tako, ali, izgradnja idealizovanog društva, je ipak zapela. Bila je jalova. Socijalizam se urušio kao kula od karata za padom berlinskog zida. Socijalisticki zagovornici, prestaše to da budu, kod prve krivine. Utopija se na ružan nacin pretopila u surogat. Zveckanje lanaca i katanaca po kapijama fabrika, stupalo je pred oci radnika. Orkestrirana tiranija socijalisticke birokratske vrhuške, negdašnje vrednosti svela je na meru svog šinjela. Raspadanje socijalistickih vrednosti u Srbiji bilo je mucno gledati. Lopovluk i otimacina diktiraše nove vrednosti, te se cifte i nikogovici prihvatiše posla, a siromašni ostaše ono što su odvajkada bili - najamnici. Jeftina radna snaga, šuplji, kod sopstvenog nosa.

Vredi li konstantovati nakon tako zaudarajuceg socijalistickog eksperimenta, da je svako društvo sa iole uredenim, makar i elementarnim vrednostima, bolje od svakog haoticnog društva? Da je svaki moral, u društvu nemorala, dobrodošao.

Karel Kosik, jedan od blistavijih umova HH veka, (mislilac koji zbog kritickog preispitivanja socijalistickih vrednosti veci deo svog života provede na robiji i onemogucavanju da javno govori i brani sopstvene stavove), to vreme, urušavanja socijalistickih vrednosti i nastupanje jedne nove epohe u postkomunistickim društvima bez zazora preispituje na nacin koji je jedino moguc za odgovornog intelektualca. Šta se to dogodilo u raju negdašnje radnicke klase? Kako pocinje i kako se okoncava tranzicija? Kod njega za sve te nepoznanice postoje odgovori. Od ceha se može štošta nauciti.

Koga zastupa Lumpenburžoazija? Od koga je nastala? Odakle se regrutovala? Lumpenburžoazija medu Srbe nije banula iz inostranstva. Iz sveopšteg haosa koji je razarao srpsko društvo, (rat, sankcije, itd), ona je stigla iz bede raspadanja samog društva. Samoupravnu privredu cerecili su birokrate i tehnokrate, državni cinovnici, parlament, sudstvo i cinovnici, nesavesni policajci, mafija, trgovci i bankari, svako na svoj nacin, preimenujuci radnicko vlasništvo u vlasništvo pojedinca, otimajuci socijalisticke materijalne vrednosti. Vlastito bogacenje izbilo je u prvi plan. Tržište. Superkapital. Vlasništvo savremenog srpskog lumpenburžuja nastalo je iz znoja radnickog decenijskog samopregora. „Ko šta stigne, to i uzima" je deviza gramzivih pojedinaca, vec decenijama. Lumpenburžoazija je iz vlastitog egoizma, ukrala i tekovine „petooktobarske revolucije" kod Srba. O moralu u tako necastivim poslovima ne može biti ni reci. Logika lumpenburžuja je da pored vec otetih dobara, sledi praksu koju je sama nametnula: ici do kraja - oteti i preostalo. U toj prljavoj utakmici- utakmici nezajažljivih apetita, dosad su mnogi izgubili glavu.

Ima li Lumpenburžoazije u Požarevcu?

Naravno, da ima. Po cemu bi se to Požarevac izdvajao od ostalog društva. U poslednje dve decenije, razvoja - nazadovanja (?) grada Požarevca, ta kasta se regrutovala od najgorih medu Požarevljanima: dilera deviza, direktora bivših preduzeca, partijskih funkcionera, trafikanata, ilegalnih trgovaca duvanom, trgovaca svih fela, maminih i tatinih mezimaca - sinova, gramzivih zetova pokupljenih sa buvljaka, lopova i secikesa, mafijoza, korumpiranih cinovnika, novokompovanih gradevinara, spisak je neiscrpan. Oni propovedaju sa svojih predikaonica tipicnim novogovorom za svoj biznis kako predstavljaju „motor - lokomotivu" požarevacke privrede. Setite se tih ljudi. Ali, setite se i zardalih pogona i fabrika na putnom pravcu za Beograd. Nekadašnji plašljivi miševi iz socijalizma, a današnji pacovi uzrastoše da nasrcu na ljude, u ime demokratije, u ime svog poimanja demokratije, u kome nema niceg svetog, osim golih interesa da cilj opravdava sredstva. Tako je tranziciona tragedija stigla medu Požarevljane. Od Lumpenproletarijata do Lumpenburžoazije, malo je rastojanje. Tek, crta.

Aleksandar Lukic, književnik

NA PLACU CRVENOG KRSTA NA TULBI

USKORO SADNJA STOTINU SADNICA

- Sredstva u iznosu od 1.200.000 dinara za uredenje i ozelenjavanje ovog prostora dobijena iz Fonda za zaštitu životne sredine Požarevca

Jedan od mnogobrojnih ovogodišnjih korisnika sredstava Opštinskog fonda za zaštitu životne sredine u Požarevcu je i Opštinska organizacija Crvenog krsta. NJen zahtev za odobrenje para za ozelenjavanje odnosno oplemenjivanje prostora na Tulbi naišao je na razumevanje Upravnog odbora Fonda tako da joj je za te namene odobreno 1.200.000 dinara. Najveci deo sredstava, prema recima sekretara Organizacije Branislava Živulovica, blagovremeno je “povucen” i strogo namenski vec iskorišcen:

—Plac na Tulbi u vlasništvu je Crvenog krsta još od 1927. godine kada ga je CK kupio za ostvarivanje svojih humanitarnih ciljeva i tu je dugo godina bilo odmaralište Crvenog krsta. Stariji Požarevljani dobro se secaju Brda “Crveni krst” odnosno Vazdušne banje koju su lekari preporucivali za ozdravljenje dece od velikog kašlja. Mi smo prošle godine zapoceli a ove godine završili ogradivanje tog prostora, iskrcili smo šumu, ocistili od otpada s obzirom na to da je u jednom trenutku postojala opasnost da to postane gradska deponija, dva puta smo plac prskali kako bi ga “oslobodili” od ambrozije...Predstoji nam da sada oplemenimo taj prostor sadenjem vocaka i ukrasnog šiblja i drveca. Prema projektu nabavicemo i zasaditi 20 kedra, 24 tuje, 29 breze, 20 javora i 10 paluovine, ukupno 103 sadnice bice zasadeno na ovom prostoru do kraja godine. Koristim priliku da obavestim gradane da je na ovom placu iskopan bunar koji ima neverovatno cistu vodu, poslednji nalaz govori da je voda maltene sterilna. Imajuci to u vidu otvoricemo kapije ovog prostora kako bi ljudi mogli da dolaze i koriste tu vodu iz bunara, istakao je Živulovic i istovremeno uputio zahvalnost Fondu za zaštitu životne sredine ali i Preduzecu “Vodoprivreda” koje se maksimalno angažovalo na postavljanju ograde dužine oko 1 000 metara i dve kapije. Inace, perspektiva ovog prostora koji se uveliko ureduje je da se na njemu, pored postojece kuce koja je zašticena kao kulturna baština, izgradi njoj slicna koja bi dobrodošla kao Upravna zgrada buduceg Doma za stare, s obzirom na to da se o ovoj investiciji sve glasnije govori i da je ona, uz pomoc donatora i lokalne samouprave Požarevca, sve izvesnija.

S.E.

GRADSKA SKUPŠTINA ODLUCILA

PRIKLJUCAK NA INSTALACIJE I BEZ GRAÐEVINSKE DOZVOLE

Iako je, gledajuci dnevni red cetvrte sednice Skupštine grada, delovalo da ce odbornici brzo izaci sa ovog zasedanje, odbornici su u cetvrtak zaradili “punu dnevnicu”.

Sednica je pocela izlaganjem predsednika Skupštine o tome šta se u Gradu dešavalo nakon poslednjeg zasedanja, održanog krajem juna. Odbornici su tako obavešteni o izvršenom konstituisanju nekih radnih tela, konkursu koji je raspisan za nacelnika gradske uprave, Aktu o sistematizaciji u gradskoj upravi, infrastrukturnim radovima, poseti stranih delegacija, održanim LJubicevskim konjickim igrama itd.

Izveštaj ili informacija?

Zasedanje je nastavljeno obracanjem gradonacelnika Saše Valjarevica koji je govorio o tome šta je koalicija na vlasti uradila tokom 100 dana rada. Govor je izazvalo negodovanje opozicije koja je smatrala da je ovo pokušaj da vlast na taj nacin prode bez pismenog izveštaja i, samim tim, mogucnosti rasprave o istom. Miomir Ilic, predsednik gradske Skupštine, na ovu primedbu odgovorio je da ce izveštaj biti u pisanoj formi predstavljen na narednoj sednici a da je ovoga puta gradonacelnik samo dao informaciju o dosadašnjem radu.

- Poceli smo da radimo na onome što smo na pocetku mandata obecali, šest principa na kojima cemo insistirati. Poceli smo reorganizaciju javnih preduzeca i gradske urave, osavremenjavanje svih institucija potrebnih za funkcionisanje Grada. Sva pravna akta gradsko vece je usvojilo i uputilo ka Skupštini tako da je kontrolor iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu pohvalio uskladivanje svih akata sa novim statusom. Sva javna preduzeca su funkcionisala bez problema. U letnjem periodu, mi, za razliku od ranijih godina nismo imali iskljucenja vode u višim zonama. Javna preduzeca su planove realizovali skoro do kraja. Svi clanovi gradskog Veca ozbiljno su shvatili svoj posao izvršnog organa, te svakodnevno primaju gradane i pomažu u rešavanju njihovih problema. Uslužni centar dobio je novo radno vreme. Uskoro ce biti izgradena i dva nova vrtica u MZ Burjan. Za ovih 100 dana najviše smo radili na realizaciji postojecih programa a sprovedeni su i tenderi za projekte koji se realizuju u okviru Fonda za razvoj i Fonda za zaštitu životne sredine, rekao je, izmedu ostalog Valjarevic i dodao da je prošle nedelje po- tpisan ugovor za realizaciju projekta Industrijske zone, te da ce nakon zakonskog roka, biti izabran izvodac radova, koji ce uredivati zonu koja bi trebalo da, kako je rekao, reši veliki problem, nezaposlenost. Najavljen je i projekat izgradnje klizališta u Sportskom centru i rekonstrukcija vodovodne mreže, za šta je istog dana potpisan ugovor sa predstavnicima Evropske agencije za rekonstrukciju.

Dve godine za papire

Miodrag Milosavljevic, zamenik šefa odbornicke grupe DS, pre usvajanja dnevnog reda, u ime svoje grupe, tražio je skidanje dve tacke, one koja se odnosi na uslove za prikljucenje objekata bez gradevinske dozvole na infrastrukturne instalacije i obrazovanje Saveta za mlade, kao i dopunu dnevnog reda odlukom o verifikaciji radnog tela koje ce biti zaduženo za pripremu nacrta izmena dopuna Statuta Grada.

Kada je rec o uslovima prikljucka na instalaciju Odluka je predvidela da se u delovima Požarevca i Kostolca, kao i seoskim naseljima, tamo gde postoje izgradene elektricne, toplotne, kanalizacione, vodovodne, gasne instalacije omoguci pojedinacni prikljucak pod uslovom da za to postoje tehnicki uslovi, bez obzira na nepostojanje neophodne dokumentacije (npr. gradevinske dozvole), uz obavezu vlasnika da u roku od dve godine nabavi neophodnu dokumentaciju. U obrazloženju odluke stoji da se postavlja pitanje racionalnog korišcenja postavljenih instalacija i finkcionisanje javnih preduzeca kojima instalacije pripadaju, te da bi se na ovaj nacin rešili i neki od problema u domenu zaštite životne sredine kao što je zaštita vodoizvorišta, eliminisanjem septickih jama.

Miodrag Milosavljevic (DS) sa skupštinske govornice podsetio je odbornike da je 2003. godine doneta odluka da se domacinstva u Memincu, zbog ugrožavanja vodoizvorišta, prikljuce na kanalizaciju bez obzira na nedostatak gradevinske dozole, ali da se tada radilo o neophodnosti zbog ugrožavanja vodoizvorišta, te da ovakvu praksu, ne treba uvoditi kao zakonitu. Milosavljevic je dodao i da se boji eventualne zloupotrebe ove odluke za slucajeve kolektivnog stanovanja. Predlog DS-a je odbijen a ova odluka na sednici usvojena u prvobitnom obliku.

Opozicija je glasala o obrazovanju Saveta za mlade, iako su tražili skidanje ove tacke dnevnog reda, istakavši da je Savet Gradu neophodan, te da su samo želeli da prode kroz proceduru razmatranja na nivou radne grupe da bi odluka bila potpuna.

Irena Ajdacic (DS) pohvalila je rad Omladine JAZAS-a i dodala da je vreme da lokalna samouprava obrati više pažnje na njihov dugogodišnji rad.

Zamenik gradonacelnika Ivan Grubetic u obrazlaganju podnete Odluke rekao je da se razrada, delokrug rada i nadležnost Saveta ne moraju naci u Statutu vec da mogu naknadno biti uneti u odluku te su je, kao takvu, odbornici jednoglasno usvojili.

Savet za mlade ucestvovace u izradi lokalne omladinske politike u svim oblastima života, izradi posebnih lokalnih akcionih planova u saglasnosti sa Nacionalnom strategijom za mlade, davace mišljenje o nacrtima propisa i odluka koje Skupština grada donosi u oblastima znacajnim za mlade a njihov posao bice i obaveštavanje organa Grada o pitanjima od znacaja za ciljnu grupu kojom se Savet bavi.

Predlog opozicije, koji je za razliku od dva malopre pomenuta, prihvacen, tice se radnog tela koje je formirano na prethodnoj sednici i treba da radi na nacrtu izmena i dopuna Statuta, a cine ga predstavnici odbornickih grupa, predsednik Skupštine i gradonacelnik, sa zamenicima, nacelnik Branicevskog upravnog okruga i predsednik saveta GMZ Kostolac.

- Dogovor na prethodnoj sednici bio je da se na ovoj sednici Skupštine verifikuje to radno telo ali to nije ucinjeno uz obrazloženje da je nenamerno ispušteno. Mislim da nema potrebe da se ta tacka ne nade na sednici jer to kod Kostolcana stvara sumnju o tome da ce izmene i dopune uopšte biti unete u Statut. Svi smo obecavali Grad sa dve opštine, Požarevac i Kostolac te nema razloga da tako i ne bude, rekao je Milosavljevic.

Iako kritikovana kao nedovoljno sveobuhvatna na Skupštini je izglasana i Strategija razvoja socijalne zaštite za grad Požarevac od 2008. do 2012. Kroz plan razvoja socijalne zaštite u Stategiji su kao prioritetne grupe, najugroženije kategorije stanovništva, definisane: deca, omladina i porodica, stari, osobe sa invaliditetom i izbegli i raseljeni a Stategija ce po recima predlagaca omoguciti konkurisanje za projekte iz oblasti socijalne zaštite.

Deo sednice protekao je u objedinjenoj raspravi o odlukama o osnivanju gradskih javnih preduzeca, doneta je odluka o pristupanju izradi plana generalne regulacije zaobilaznog puta Požarevac - Kostolac a data je i informacija o aktuelnoj situaciji u poljoprivredi i pripremljenosti škola za i upisu ucenika u novoj školskoj 2008/2009. godini.

Kao dopuna dato je ovlašcenje gradonacelniku da potpiše ugovor sa Evropskom agencijom za projekat rekonstrukcije sistema vodosnabdevanja i prihvaceno osnivanje regionalne razvojne agencije Branicevskog i Podunavskog regiona.

T.R.S.

PROJEKAT REKONSTRUKCIJE SISTEMA VODOSNABDEVANJA

2,8 miliona evra iz Evropske agencije

- Realizacija pocinje u oktobru 2008. godine

Prošlonedeljnim potpisivanjem ugovora sa predstavnicima Evropske agencije za rekonstrukciju i austrijskom firmom “Strabag AG” stvorene su mogucnosti za pocetak realizacije projekta rekonstrukcije sistema vodosnabdevanja u Požarevcu koji se realizuje u okviru programa podrške opštinama severoistocne Srbije. Evropska agencija ce u projekat rekonstrukcije sistema vodosnabdevanja uložiti 2,8 miliona evra i to za izgradnju rezervoara vode za pice i zamenu i dogradnju cevovoda, dok ce lokalna samouprava ucestvovati sa petsto hiljada evra za projekat detekcije i smanjenja gubitaka u vodovodnom sistemu.

Radove ce izvoditi austrijska firma “Strabag” koja je izabrana na tenderu raspisanom od strane Evropske agencije, a projekat, koji je u zgradi Nacelstva prezentovao autor Nenad Colic, obuhvata tri dela. Prvi se odnosi na proširenje vodoizvorišta “Kljuc”, drugi na zamenu cevovoda a treci na poboljšanje efikasnosti sistema kroz redukciju gubitaka vode i uštedu energije.

Ugovor su u svecanim salonima potpisali menadžer programa Evropske agencije za rekonstrukciju u Srbiji, Vassilis Petrides, predstavnik “Strabag”-a Ivica Buljuša, i gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic.

-Ovaj projekat deo je veceg programa u Branicevskom i Banatskom okrugu. Puno posla treba uraditi kako bi se otvorila nova radna mesta, poboljšala socijalna i ekološka infrastruktura. Taj posao radice same opštine, a naš udeo je da omogucimo finansijsku podršku i savete. Ti ciljevi su jasno navedeni u strategijama koje opštine imaju, rekao je menadžer Evropske agencije prilikom potpisivanja ugovora.

Projekat zamene azbestnih cevima od gvožda i zaštite vodoizvorišta startuje u oktobru a trebalo bi da bude završen za 18 meseci.

Podsecamo na to da je od polovine prošlog veka do pocetka devedesetih u mnogim srpskim gradovima vodovodna mreža radena upravo od azbestnih cevi a poslednjih godina nekoliko gradova u Srbiji, kao što su Valjevo i Jagodina, dobilo je sredstva iz NIP-a za projekte zamene azbestnih cevi, zbog upozorenja da je voda koja kroz njih prolazi moguci uzrocnik nekih oblika kancera, kao što su kancer želuca i debelog creva.

T.R.S.

IZ AKTIVNOSTI PENZIONERA

OHRIDSKI BISERI

U okviru svojih aktivnosti Opštinska organizacija penzionera Požarevac ima i jednu posebnost: organizovanje kulturno-zabavnog života, druženja, raznih izleta i sl. Ona se ispoljava na turistickom planu; organizuju se ekskurzije u zemlji, ponekad i u inostranstvu. U tom pogledu uspostavljena je i uspešio se ostvaruje saradnja sa turistickom službom “Litasa”.

Penzioneri vole i žele da se druže, da putuju, da upoznaju nova mesta i krajeve, da dožive nešto lepo i nezaboravno. Tu ljubav i želju ostvaruju na svojim ekskurzijama. Poslednja takva, petodnevna, ostvarena je nedavno. Od 17. do 22. septembra požarevacki penzioneri bili su u Republici Makedoniji. Cilj im je bio Ohridsko jezero i njegov biser - Ohrid. Posetili su sva znamenitija mesta na tom, Bogom danom, jezeru. Divili su se starom gradu Ohridu, sada šticeniku UNESKO-a. Videli su mnoge njegove crkve, Samoilovu tvrdavu, novootkopani i uredeni anticki amfiteatar i veliko arheološko gradilište Strašnik, na kome je izgradena i nova crkva Sv. Klimenta Ohridskog. Obišli su i Biljanine izvore, Sv. Naum, Strugu i Kališta. Ispunjeni prijatnim utiscima oprostili su se od Jezera sa iskazanim željama i namerama da mu opet dodu.

U povratku svratili su u Skoplje, da dopune stecene utiske. Obišli su staru tvrdavu Kale, crkvu Sv. Spasa, Staru caršiju, Kameni most, novoizgradeni veliki trg i pešacku zonu. Na kraju te glavne skopske ulice su ostaci nekadašnje železnicke stanice. Na njenoj fasadi stoji veliki sat zaustavljen na 5 sati i 17 minuta. To je spomenik na zemljotres koji je uništio gotovo citav grad. Preko puta je velika skulptura zgrcene ženske figure, sa jezivim grcem na licu. Jedini zapis na njoj je: “26. jul 1963.” Nedaleko od tog mesta je “Makedonska kuca” - nacionalni restoran, iz koga su takode poneti prijatni doživljaji.

Zaslužni za dobru organizaciju boravka u Makedoniji su “Litasovci”: Dragana Tomic i vozac autobusa sa 25 putnika Nikolic Miroslav Mile.

U CENTRU ZA OBUKU KOPNENE VOJSKE U POŽAREVCU ODRŽANA AKCIJA “OTVOREN DAN”

ŠANSA ZA MLADE U VOJNOJ SLUŽBI

U Centru za obuku kopnene vojske, u kasarni '' Pavle Jurišic Šturm'' u Požarevcu u okviru realizacije programa i aktivnosti Vojske Srbije, prošle subote održana je akcija '' Otvoren dan''. Brojnim posetiocima prikazan je deo naoružanja i opreme, pešadijsko oružje, protiv oklopna sredstva, artiljerijsko naoružanje, oklopne i mehanizovane jedinice, inženjerijska sredstva, sredstva ABHO... Pored toga, prikazane su i prakticne radnje, ukrcavanje i iskrcavanje pešadije u borbenim vozilima, pešadijske prepreke i rad vojnika na njima. Specijalno za ovu priliku postavljen je i štand na kome su svi zainteresovani mogli da se informišu vezano za prijem u profesionalnu vojnu službu, a na kraju je prireden i prigodan kulturno umetnicki program u kome je ucestvovao Folklorni ansambl KUD- a "Kostolac".

Dan uoci ove akcije održana je i konferencija za novinare na kojoj je govorio pukovnik Duško Šljivancanin, zamenik komandanta Centra za obuku kopnene vojske.

- Ova konferencija za štampu ima dva cilja, prvo da sve zainteresovane gradane upoznamo i da ih pozovemo da prisustvuju jednoj akciji u Centru za obuku kopnene vojske a koju sprovode i ostale jedinice Vojske Srbije i koja se zove Otvoreni dan. Drugo, da sve zainteresovane, posebno mlade ljude koji su služili vojni rok starosti do 30 godina upoznamo sa mogucnostima zapošljavanja u Centar za obuku kopnene vojske i Vojsku Srbije na dužnostima profesionalnih vojnika. Akcija Otvoreni dan je redovna aktivnost Vojske Srbije i redovna aktivnost Centra za obuku kopnene vojske koja je ustanovljena pre dve godine. Cilj ove akcije je da pored svih gradana, a pre svega mlade ljude koji nisu služili vojni rok upoznamo na licu mesta o životu i radu Vojske Srbije, a da ljude starije generacije koji su nekada služili vojni rok, upoznamo o promenama koje su nastale u našoj vojsci. Zajednicki cilj za sve ove ciljne grupe jeste da eliminišemo sve eventualne predrasude o Vojsci Srbije koje su možda kod nekoga bile prisutne za vreme svih ovih dešavanja devedesetih godina. U okviru reformi koje su sprovedene u Vojsci Srbije, mi do kraja godine imamo otvoren konkurs za prijem oko 2.000 ljudi za profesionalnu vojnu službu. Za Centar za obuku kopnene vojske prema VS- u, nedostaju nam ljudi za rod oklopne jedinice, inženjeriju i za saobracajnu službu, naglasio je izmedu ostalog pukovnik Šljivancanin.

M. K.

DOKTOR ZA VAS

ALERGIJA - MEDICINSKI IZAZOV

- ASTMA

Da se podsetimo, astma je klinicka manifestacija respiratorne alergije donjih disajnih puteva.

Da ne zaboravimo, koncept “jedan disajni put, jedna bolest”, odnosno, udruženost sa respiratornom alergijom gornjih disajnih puteva.

Šta je astma?

Potice od grcke reci a znaci otežano disanje.

To je hronicna bolest u cijoj osnovi je hronicno zapaljenje hiperreaktivnost i hipersenzitivnost disajnih puteva.

Za ovakvo stanje pluca odgovoran je genetski status (otkriveno je više od 20 gena koji kodiraju ovu bolest).

Astma se ispoljava mirnim fazama i fazama pogoršanja, napadima (egzacerbacije).

Simtomi napada su:

-kašalj narocito u toku noci ili rano ujutru,

-ubrzano i otežano disanje uz korišcenje pomocne disajne muskulature (klimanje glavom zbog angažovanja vratne muskulature, položaj tronoca-sedenje…) kod težih napada,

-uvlacenje mekih tkiva (paradoksalno uvlacenje trbuha pri udahu a ispupcenje pri izdisaju ),

-naduvenost grudnog koša, zbog zarobljavanja vazduha,

-sviranje, šištanje (vizing) pri udahu,

-stezanje u grudima i strah od ugušenja (dispneja).

Izraženost i prisutnost ovih simptoma karakteriše i težinu napada.

Disajne cevi su sa svoje unutrašnje strane obložene sluzokožom cije celije na vrhu imaju produžetke, biceve koji pokretom metle pokrecu sluz ka ustima gde se ona proguta ili kašljem iskašlje. Ova sluz je produkt žlezdanih celija koje normalno stvaraju manju kolicinu sluzi koja ima zaštitnu ulogu u koju se utapaju sve necistoce iz vazduha kao i patogeni mikroorganizmi. Ispod sluznice je podsluznica u kojoj se nalaze krvni sudovi, zatim hrskavica koja nedostaje u malim disajnim cevima i na kraju mišicni sloj.

Imajuci u vidu normalnu gradu bronhoopstrukcija koja je u osnovi svih napada pogoršanja može se objasniti:

-kontrakcijom glatke muskulature, izraženije u vecim disajnim cevima,

-edemom (otokom) sluznice i izlaskom plazme u lumen bronha, izraženije u manjim disajnim cevima,

-stvaranjem gustih i žilavih mukoznih cepova.

Kod vece dece u bronhoopstrukciji dominira kontrakcija glatke muskulature.Takav asmatski napad pocinje naglo, disanje je ubrzano, površno, izražen je vizing kao i disneja ali dobro reaguje na bronhodilatatore (lekovi za širenje pluca koji se uglavnom uzimaju inhalacijom ).

Kod manje dece dominira otok sluznice i hipersekrecija sluzi. Ovi napadi postepeno se razvijaju, više sati ili dana i slabije reaguju na bronhodilatatore te terapiju treba dopuniti i drugim lekovima.

Nastavak u narednom broju.

Dr Ranka Dimitrijevic

INTERVJU: GORAN PETROVIC, PREDSEDNIK OKRUŽNOG ODBORA DS

ISPUNICEMO SVA OBECANJA

Bivši sudija Opštinskog suda u Požarevcu, dugogodišnji advokat i clan Advokatske komore Srbije, Goran Petrovic, aktuelni nacelnik Branicevskog upravnog okruga, na predlog svih opštinskih odbora na podrucju Okruga, odskora je preuzeo dužnost predsednika Okružnog odbora Demokratske stranke. Tim povodom, za list “Rec naroda”, kaže:

- Demokratska stranka je danas najjaca stranka u Srbiji, raspolaže veoma kvalitetnim kadrovima, sposobnim ljudima. Ima ozbiljan program koji treba realizovati, odgovoriti svim zahtevima Demokratske stranke koji, verujte, nisu mali i, biti predsednik Okružnog odbora jeste velika cast, ali, pre svega, ogromna obaveza, ogromna odgovornost. U proteklih dana imali smo više izbornih ciklusa - presednicke, parlamentarne i lokalne izbore, promocija politickog programa Demokratske stranke i obecanja koja smo gradanima dali naišli su na podršku kod vecinskog dela gradana. Na nivou Okruga odneta je briljantna pobeda na parlamentarnim izborima, zatim i pobeda na lokalnom nivou, došlo je vreme da se ispune predizborna obecanja i sprovede program koji ce doneti bolji život gradanima. To nije nimalo lak ni jednostavan projekat, ali cemo angažovati sve svoje potencijale na realizaciji svega što od nas ocekuje velika vecina gradana, uveren sam, ne samo onih koji su svoje opredeljenje izrazili na izborima, vec i gradana koji nisu izašli na izbore, jer, ne vidim razlog da bilo ko bude protiv prosperiteta koji Demokratska stranka nudi i spremna je da ih realizuje, u interesu svih gradana, u interesu Srbije, - kaže Petrovic.

- Jasni programski ciljevi, jasna perspektiva razvoja kakvoj DS teži, uz sve vecu izbornu podršku, pokazuju da rastu poverenje i ocekivanja od vas. Koliko ste spremni da na to adekvatno odgovorite?

- Mi smo i tokom predizbornih aktivnosti, a i od kad je formiran Opštinski odbor DS u Požarevcu, bili i ostali eksplicitni u tome da ne moraju samo clanovi stranke, ako su pametni, vredni i sposobni, da se nadu na odgovornim funkcijama. Za nas su prihvatljivi i oni koji nisu clanovi nijedne politicke stranke, ako svojim znanjem, autoritetom, marljivošcu i vizijama, mogu da daju doprinos razvoju Grada i takvi ljudi su za nas potpuno prihvatljivi i dobrodošli. Izricito smo protiv toga da na odgovornim mestima moraju da budu iskljucivo clanovi naše stranke, makar i ne bili spremni i sposobni da odgovore zahtevima funkcije na kojoj su se našli. Nama nije dato poverenje gradana radi našeg zaposedanja funkcija, vec da realizujemo programske ciljeve i obecanja u kojima su gradani prepoznali svoje interese. Izborni rezultati govore da su gradani u nama prepoznali politicku snagu koja je kadra da želje gradana pretoci u stvarnost. Demokratska stranka ima kvalitetne kadrove, imamo ljude koji mogu da odgovore svim zadacima i u najtežim uslovima, koji su spremni da daju sve od sebe za ostvarenje ciljeva koji donose dobrobit gradanima, tako da smo mi, kao Demokratska stranka, apsolutno sposobni i spremni da preuzmemo odgovornost i time damo puni doprinos daljem razvoju, kao što smo spremni da prihvatimo i druge sposobne ljude koji nisu clanovi stranke. Tacno je da poverenje u Demokratsku stranku na lokalnom nivou sve više raste. To je, pre svega, plod našeg dobrog programa, ali je i podrška kadrovskoj strukturi u Demokratskoj stranci. Svesni toga, svesni smo i sve vece odgovornosti i obaveze da damo sve od sebe i ucinimo sve što je u našoj moci da ne izneverimo poverenje gradana, vec, naprotiv, rezultatima pokažemo da su gradani bili u pravu kad su nam to poverenje ukazali.

- Veoma važan preduslov za realizaciju programskih ciljeva i datih obecanja je pozicija sa koje se deluje, participiranje u vlasti. Uz dužno poštovanje znacaja i mogucnosti koje opoziciono, korektivno delovanje u sistemu vlasti ima, složicete se da su ciljevi bliži ostvarenju kad se poluge vlasti imaju u ruci?

- Svakako. To je sasvim logicno. Veoma je važno da u vlasti ucestvujete, samostalno ili u koaliciji, da imate direktan uticaj u donošenju odluka, u kreiranju strategije i pravaca kretanja u društvu. To je nacin da se ostvare ciljevi izneti u predizbornoj kampanji. Na podrucju Branicevskog okruga, Demokratska stranka je na vlasti u pet od ukupno osam lokalnih samouprava, gde ucestvujemo u koaliciji, pretežno, sa G 17 i Socijalistickom partijom Srbije. To su opštine: Žagubica, Kucevo, Malo Crnice, Veliko Gradište i Žabare. Sve te koalicije su na zdravim osnovama i veoma stabilne i potpuno sam siguran da ce dati konkretne i vidne rezultate u narednom periodu, pre svega zato što postoji potpuna kompatibilnost izmedu ciljeva tih koalicija i strateških opredeljenja republicke Vlade, koju cine isti koalicioni partneri. To ima veoma velikog znacaja za funkcionisanje koalicija na lokalnom nivou, u politickom žargonu, to se zove direktna prohodnost, razvojni rezultati u sredinama koje su to imale u ranijem periodu, vidljivi su.

- Grad Požarevac, sedište Branicevskog upravnog okruga, po brojnim elementima, ne samo po velicini, stožer razvoja citavog podrucja, “nije u toj prici”. Svakako, ne znaci da mora da bude, ali mnogi smatraju da bi trebalo i to smatraju veoma izvesnim. Vaše videnje?

- Gradani, bez obzira na politicko opredeljenje, logicno, imaju jedinstven cilj: da bolje žive, da imaju vece prihode, da imaju sigurnost, jednom recju, da žive pristojno kao svi drugi ljudi u Evropi. S druge strane, za sam grad Požarevac je veoma važno da izade iz perioda u kome se nije razvijao, iz objektivnih, subjektivnih, ili bilo kakvih drugih razloga u koje ne bih da ulazim, srazmerno svojim resursima. Požarevac ima veoma znacajne resurse, to je opštepoznato, i smatram da bi raspoloživi potencijali znatno bolje bili iskorišceni ako bi grad Požarevac formirao koaliciju koja bi bila kompatibilna sa onom na republickom nivou. Komunikacija bi bila jednostavnija i brža, time i mogucnosti razvoja vece i brže. Jasno, kada su ideje i ciljevi dva nivoa podudarni, stepen razumevanja, saradnje i uspešnosti u realizaciji je mnogo bolji i produktivniji. Nelogicno je da na lokalnom nivou budete u koaliciji sa nekim ko ima potpuno razlicite ideje od vas na republickom nivou. Ako ste vi za ulazak Srbije u Evropsku uniju, kako da budete u koaliciji sa nekim ko se sasvim otvoreno deklariše protiv toga. Neko ko je protiv ulaska u Evropsku uniju, time i protiv korišcenja fondova EU, protiv saradnje sa zemljama Unije i protiv potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, protiv toga da dodemo na “belu” Šengen listu, protiv toga da se razvijamo kao sve ostale evropske zemlje, sad taj neko ima ideju razvoja na lokalnom nivou? To je van svake logike, to teško može da funkcioniše i da postigne rezultate kakve gradani ocekuju i zaslužuju. Na republickom nivou je koalicija SPS sa svojim koalicionim partnerima, G 17 Plus, DS sa strankama okupljenim oko nje i stranke manjina, koalicija koja ima jasan socijalni program, jasan program razvoja Srbije, jasan program ulaska u Evropsku uniju, a ovde, na lokalnom nivou, delovi te koalicije su u vezi sa nekima koji imaju potpuno suprotne ciljeve i gledišta na opredeljenja i program republicke vlasti. Mislim da su gradani tu nelogicnost i posledice koje iz toga mogu da proisteknu, jasno prepoznali i smatraju da je logicno da se napravi nova koalicija. Ponavljam, prevashodno zbog izvesnijeg ostvarenja težnje svih gradana - boljeg života, ne zbog toga da personalno neko drugi bude na nekom rukovodecem mestu. Jer, gradani i nisu na lokalnim izborima glasali za pojedinacnu licnost, vec za program u kome je vecina prepoznala svoju šansu za bolji život, za stvaranje ambijenta u kome ce im se iškolovati u sutra zaposliti deca, za otvaranje prema Evropi i svetu, ulazak investicija i pokretanje ukupnog razvoja ovog podrucja. Gradani ne bi smeli da ostanu taoci politike koja ne može da pronade sebe u savremenim tokovima i ne može da ostvari brži razvoj grada Požarevca, - kaže Goran Petrovic, dodajuci:

- Shodno tome, ocekujem da se na svim nivoima uspostavi takva koalicija. Logika stvari upucuje da je to realnost, volja biraca upucuje na to, mudrost postignuta na republickom nivou putokaz je koji bi bilo korisno slediti. Ne vidim nijedan razlog da do neophodnih korekcija ne dode, jer bi, ako eventualno ne dode, na šteti bili gradani, naše neiskorišcene razvojne šanse iskoristile bi neke druge sredine, i mi ne bismo imali nikakva prava da im na tome zameramo i zavidimo.

- Šta ako, ipak, do prestrojavanja ne dode?

- Demokratska stranka svakako ne namerava da koci razvoj i deluje na štetu gradana zbog toga što trenutno ne participira u vlasti pojedinih lokalnih samouprava. Ucinicemo sve, kao što smo cinili i do sada: prošle godine, DS je aktivno ucestvovala u naporima da Požarevac dobije status grada, u saradnji sa SPS-om smo i omogucili dobijanje tog statusa, istovremeno, iako smo samo u Golupcu bili na vlasti, uspeli smo da ubedimo sve da je saradnja sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju veoma važna, to je prihvaceno, inicijatori smo izrade Strategije održivog razvoja, koja je uslov za pristup i korišcenje IPA fondova, promovisali smo mnoge druge projekte, ostvarene preko Narodne kancelarije i na drugi nacin, istovremeno podržavajuci sve što je u interesu gradana. Nismo prikupljali jeftine politicke poene bilo koga sabotirajuci, jer to nije cilj Demokratske stranke. Cilj je razvoj i nikada necemo odstupiti od toga. Trudicemo se da na svaki nacin ostvarimo data predizborna obecanja.

- Jedno od njih je opština Kostolac?

- Jeste, gradanima Kostolca su data jasna obecanja, gradani su i na osnovu tih obecanja dali podršku programu Demokratske stranke, i mi ni od tog dela programa necemo odstupiti. Zalažemo se za dobijanje statusa gradske opštine Kostolac, to je vec i ušlo u Statut, koji je, smatramo, prebrzo donet. Neophodne su njegove izmene, pre svega u delu nadležnosti gradske opštine Kostolac i naša su zalaganja da ta opština dobije one nadležnosti koje joj po zakonu pripadaju i koje ce gradskoj opštini Kostolac omoguciti razvoj. Nikada nismo delili ljude na Kostolcane i Požarevljane, niti na ljude sa sela i ljude iz grada, za nas su svi gradani jednaki, ali smatramo da je nužnost da se formira gradska opština Kostolac, da je to dobro i zbog Kostolcana i zbog Požarevljana.

- Za kraj, još jednom o nastojanju da i u Požarevcu, shodno najvecoj podršci biraca, DS participira u vlasti. Kao i na republickom nivou, sve zavisi od odluke SPS-a. Kakva je saradnja DS-a i SPS-a u Požarevcu?

- U poslednjih godinu i po dana, saradnja je veoma dobra. Na okružnom nivou imamo izuzetno dobru saradnju, rezultat takve saradnje je formiranje koalicija u pet opština Okruga, gde SPS i DS vec participiraju u vlasti. Saradnja je svakim danom sve bolja, ocigledno da su prepoznate veoma velike podudarnosti u ciljevima i idejama kad su u pitanju strateški važne stvari: evropske integracije, ubrzani razvoj kroz sve oblike te saradnje, partnerstvo sa ekonomski razvijenijim zemljama i Zapada i Istoka, socijalni program... Svakako, saradnju treba još poboljšavati, prevashodno u interesu gradana i daljeg ucvršcivanja postignute koalicije, kao i u interesu uspostavljanja koalicije i u lokalnim sredinama gde one još nisu uspostavljene. Kao predsednik Okružnog odbora Demokratske stranke, logicno, zastupam stanovište da na citavom podrucju Branicevskog okruga postignemo saradnju, nastupimo kompaktno prema Republici i njenim razvojnim fondovima, ali i svim drugim domacim i stranim investitorima i donatorima. Takode, da na podrucju celog Okruga složno i jedinstveno sagledavamo strateške pravce razvoja svake clanice, a i Okruga u celini, da u realizaciju projekata ulazimo sa medusobno podudarnih pozicija, cime cemo svakako postici mnogo više, nego ako bi se u planiranju i realizaciji razmimoilazili i, zbog nedovoljnog medusobnog razumevanja, propustili da iskoristimo šansu bržeg razvoja neke od clanica Okruga, ili Okruga u celini, - porucuje Goran Petrovic.

D.Milenkovic

RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE PETROVAC RADIŠOM DRAGOJEVICEM

NEIMARI CE RADITI DO ZIME

Svaki lep jesenji dan u petrovackoj opštini koristi se na najbolji moguci nacin - da se zavrašavaju zapocete gradnje, asfaltiranje puteva, sportskih objekata i slicno. Sadašnja opštinska garnitura u kojoj pretežno vlast cine SPS i DS, nastoji da sve što je gradanima obecano pre izbora bude uradeno i uz striktno poštovanje rokova. To je bio povod za kraci razgovor sa prvim covekom opštine Radišom Dragojevicem.

Posle asfaltiranja puteva, šta je u oblasti izgradnje najaktuelnije a od vitalnog interesa za gradane vaše opštine ?

„Mi se maksimalno ozbiljno i odgovorno pripremamo za gradnju novog stambenog bloka od 24 stambene jedinice za potrebe izbeglih i raseljenih lica. U pretprošloj godini podignuta je zgrada sa 44 stana, a sada usledice još 24 za one koji su u kolektivnom smeštaju i za jedan broj socijalnih slucajeva. Nedavno omo obezbedili za osam porodica koje nisu bile u nekadašnjoj kasarni u kolektivnom smeštaju osam lokacija za gradnju i posredovali kod komesarijata za dobijanje pomoci u delu materijala za gradnju. Ovde je rec o donaciji kada se radi o zgradi od strane Evropske unije a opština Petrovac je u obavezi da obezbedi lokaciju, što smo i ucinili, i da da infrastrukturu. O ceni ovih radova nadležni za izgradnju iz Evropske unije se po poslovicnom obicaju ne izjašnjavaju, a objekat ce biti završen u roku od godinu dana.

Po prvi put se pripremate za izgradnju centra za humanu starost, ocigledno to je nešto novo na srpskim prostorima?

„Kod nas jeste novina, u svetu nije. Dakle, iduci prema naselju Krvije, gde je za pocetak obezbedeno dva hektara zemlje, ali ce se otkupom od privatnih lica doci do vece površine, gradice se kompleks objekata, koji finasira Evropska unija, a opština je kao i malopredašnjem primeru u obavezi obezbedivanja lokacije i infrastrukture. Podvlacim: ovo nije gerontološki centar za stare i iznemogle, vec za one koji ulažu u trece doba. Evo prilike za one koji su spremni da provode aktivnu starost, naravno to ce se placati. Rok za završetak centra je bar dve godine, ako ne i više.

Konacno, šta ce biti sa banjom u Ždrelu? Ko tu šta ulaže u infastrukturu, ima li ikakvog pomaka?

Trenutno nema ali bice. Naime, naša orijentacija na razvoj turizma nije prazna prica, u prvom redu akcenat stavljamo na iskorišcavanje tople vode u Ždrelu, nadomak Gornjacke klisure. Privatni investitor Dragiša Milojevic vec je podigao deo kompleksa i nastavlja gradnju prve faze hotela koji ce imati 120 ležajeva i dva nova bazena. Naravno, turista kao i ljudi koji se lece ima, tako da ce im uskoro biti i uslovi kudikamo bolji nego ranije.

Na dobar odjek kod gradana naišla je opštinska odluka o nadzidivanju krovova, što je u vecim opštinama cešci slucaj?

Mi živimo u ovoj opštini, delimo te probleme koji jesu, dužni smo da ih rešavamo što urgentnije to bolje. Opština je dala saglasnost privatnim investitorima zajedno sa stanarima iz postojecih objekata, sklapaju se ugovori tako da ce se doci do novog stambenog prostora koji ide na tržište. Istovremeno, rešavaju se i problemi koje objekti imaju, radi se o zameni stolarije i uvodenju grejanja i, ono što je najvažnije rešava se problem ravnih krovova koji su dotrajali te prokišnjavaju. Trenutno se radi na dve tri lokacije u gradu a nastavice se na drugim objektima gde ima potrebe.

S.Ristic

KULTURNA HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

„MATICEV ŠAL” IVANU J. PETROVICU

Prošlog cetvrtka u Maloj sali Doma kulture u Petrovcu, održana je promocija knjige „Narucja” pesnika mlade gerenacije iz Petrovca Ivana J. Petrovica. Povod za ovu promociju nije bila samo nova, inace, treca no redu knjiga mladog stvaraoca (roden 1979. ) vec i veliko priznanje „Maticev šal” koje je autor dobio za tekucu, 2008. godinu, u Cupriji, rodnom mestu srpskog nadrealistickog pisca Dušana Matica.

O nagradenoj knjizi su govorili književnici: Branko Manas, Danilo Radojkovic i Vladimir Bogicevic. Stihove kazivali Dobrivoje Petrovic, petrovacki glumac i Jovan D. Petrovic književnik, uz sopran Marijane Radosavljevic i klavirsku pratnju Zorana Vladisavljevica.

Promocija je izazvala veliku pozornost, a mladom pesniku predstoji velika književna buducnost.

DECIJA PREDSTAVA - HIT NAD HITOVIMA

Predvidanja kulturnih poslenika okupljenih oko Kulturno-prosvetnog centra doista se obistinjuju. Naime, nagoveštaj da bi decja predstava koju je spremilo Pozorište „Bata Bulic” iz Petrovca „Snežana i pet šest patuljaka” ne samo što je osvojila Petrovcane vec su i ucestale reprize.

Ova predstava koju je sa velikim uspehom režirala Vesna Stankovic jedna od najboljih mladih glumica Srbije, najavljena je da gostuje u nekoliko gradova: Požarevcu, Velikom Gradištu, Lapovu, Golupcu. Gostovanja ce uslediti u oktobru.

Predstoji formiranje KUD-a Petrovac

Kulturno-prosvetni centar koji je najzaslužniji za razmah kulturnih sadržaja i programa, naravno, u saradnji sa opštinom Petrovac, najavljuje nove akcije u kulturi na radost zaljubljenika folklora. Naime, posle uspešnog formiranja orkestra KPC pod upravom Mikice Lukica, predstoji i formiranje Kulturno-umetnickog društva Petrovac.

Kako se ocekuje ovaj posao bio bi okoncan do kraja godine, a potreba za formiranjem opštinskog folklornog društva odavno se nametala kao prioritet.

S. Ristic

REC DVE SA RADOVANOM RAKOVICEM VRŠIOCEM DUŽNOSTI DIREKTORA JKP „IZVOR” U PETROVCU

RADIMO KAPITALNE OBJEKTE ZA GRAÐANE

Od nedavno, novi vršilac dužnosti direktora JKP „Izvor” u Petrovcu je Radovan Rakovic koji prvi put govori za citaoce „Rec naroda” o prioritetima angažovanja ovog javnog preduzeca i gorucim problemima.

Na cemu sada trošite energiju?

„Trenutno prikupljamo dokumentaciju za gradevinsku dozvolu a radi se o veoma znacajnom projektu za gradane Petrovca i cele opštine i generalnog vodosnabdevanja. Rec je o zameni starih azbestnih cevi novim koje su po predvidenim standardima i propisima. Dakle, zamena ce biti izvršena od izvorišta vode u Šetonju do rezervoara u Petrovcu. Pored zamene cevi uradice se i rezervoar u Petrovcu na lokaciji “Karaula” i novo pumpno postrojenje u Malom Laolu. To je svega skupa 17 i po kilometara cevi i dva rezervoara kapaciteta dva puta po 750 kubika. Ovde treba uložiti ne dosta nego mnogo novca s tim što Evropska agencija za razvoj ce finasirati cevovod, rezervoar i pumpnu stanicu, sve to u vrednosti od dva miliona i 900 hiljada evra. Postrojenje za precišcavanje vode koje se nalazi na samom izvorištu u Šetonju bice finasirano iz zajednickih sredstava Ministarstva ekonomije i regionalni razvoj, zatim sredstvima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, novac iz opštinskog budžeta i mi sami kao javno preduzece ucestvujemo sa 15 miliona dinara. Sve ovo ima za cilj da se znacajnije poboljša vodosnabdevanje u petrovackoj opštini i da gradani budu zadovoljni”.

Šta je sa deponijom u Petrovcu, koja je bila višedecenijski akutan problem?

„Mi trenutno radimo na izgradnji nove deponije. Sanitarna deponija radice se onako kako nalažu svi propisi. Iako smo imali deponiju koja nije bila adekvatna, ova nova treba da odgovori osnovnoj nameni. Dakle, stara deponija je zatvorena, izvršicemo njenu resanaciju u saradnji sa opštinom Petrovac sa Službom za ekologiju, odnosno presadivanje stabala na staroj deponiji. Kad se završi punjenje nove deponije takode ce biti resanirana i obavice se rasadivanje drveca i travnjaka”.

Jesu li skupe komunalne usluge u Petrovcu?

„ Ni skupe ni jeftine, one su zapravo onakve kakve su na nivou republike Srbije. Po cenama koje uskladuju nadležna udruženja radimo i mi. Trebalo bi, u novoj sezoni da startujemo bez problema i novih cena. Istina, mi smo gotovo svakodnevno svedoci rasta cena energije i goriva kao i mazuta.

Šta je sa vašim parkom?

„Park je u nadležnosti opštine, s tim što mi kao JKP održavamo zelene površine. Bilo je problema da se uradeno održi. Inace, naš park je jedan od najlepših i najstarijih u Srbiji. Proteže se pored Mlave, na izuzetno lepom je mestu. U parku imamo zabavni program za decu: ima tu svega od klackalica do ljuljaški i tobogana, to je nešto što se obnavlja a to se mora cuvati od strane i dece i gradana, jer ce u protivnom propasti. Inace, u parku se nece ništa zidati, ni jedan stambeni objekat, niti ima slobodnog prostora niti ce to bilo ko dozvoliti.

U vašem sastavu su zelena i stocna pijaca. Da li su to jeftine pijace?

„Voleo bih da jesu, ali gradani kažu da nisu. Dosta je dobra snabdevenost što cesto obara cenu. Na- žalost ili na srecu vecina robe dolazi sa kvantaške pijace. Placa se prevoz, ima tu troškova pa je nešto skuplje nego recimo u Beogradu i Požarevcu.

Kakva je situacija sa naplatom komunalnih usluga?

„Nije baš dobra. Individualni sektor, odnosno stnovništvo uglavnom redovnije placa što se ne bi moglo reci za privredne subjekte. Apelujemo da pocnu odmah sa uplatama, cekaju ih vrlo neugodne kamate, a neke možda i tužbe.

S. Ristic

DAN OPŠTINE ŽAGUBICA

PRAZNIK OBELEŽEN USPESIMA

Ovogodišnji 25. septembar, Dan opštine Žagubica, obeležen je realizacijom i ozvanicenjem dovršetka veoma znacajnih razvojnih projekata. Najpre, u oblasti modernizacije i približavanja usluga Opštinske uprave gradanima, u cemu je Žagubica vec medu prvima u Okrugu po formiranju veoma kvalitetno organizovanog Uslužnog centra, ove godine se otišlo krupan korak dalje: realizovan je projekat Elektronske uprave.

Rec je o najmodernijem softverskom sistemu, koji ce, zahvaljujuci umrežavanju svih mesnih kancelarija u jedinstven sistem, uciniti dostupnim usluge Opštinske uprave gradanima u svim naseljima ove opštine, pojedinim od Žagubice udaljenim i oko 40 kilometara.

ZAJEDNICKA KORIST

Baza citavog sistema je Opštinski uslužni centar, u kome je gostima, okupljenim za opštinski praznik, ozvanicujuci dovršetak projekta izrade Elektronske uprave, Smederevka Buckic, nacelnica Opštinske uprave opštine Žagubica, porucila:

- Osnovni cilj ovog projekta je: omoguciti gradanima da na što jednostavniji i što lakši nacin dodu do potrebne dokumentacije, da Organi opštinske uprave mogu da odgovore na zahteve gradana, a da gradani ne moraju da dolaze u Žagubicu. Ovim projektom dobili su mnogo i gradani, a i radnici Opštinske uprave. Legalizovali smo softver, dobili smo nekoliko racunara za maticne službe, dobili smo program za maticne knjige, program za pisarnicu i poresku lokalnu administraciju. U susret korišcenju punih kapaciteta celokupnog projekta, predstoji nam stvaranje baze podataka, unošenje veoma velikog broja podataka iz maticnih knjiga, od 1945. godine naovamo. Procenjujemo da ce nam za to trebati oko godinu dana. Istovremeno, ocekujemo da u tom periodu, ili makar relativno brzo nakon toga, doci i do osavremenjavanja zakonskih propisa, koji danas kasne za tehnološkim dostignucima i namecu ogranicenja u potpunom iskorišcenju elektronskih mogucnosti.

Pilot - projekat

Poseban deo svecanosti, organizovane povodom Dana opštine Žagubica, bile su promocije i prezentacije razvojnih projekata. Najpre, pred okupljenima povodom Dana opštine, predstavljen je Pilot projekat lokalnog razvoja “Mlava - Resava - Morava” u okviru Komponente “C” Regionalnog programa za kulturno i prirodno naslede Jugoistocne Evrope.

Predstavljajuci ovaj projekat, nacelnik Odeljenja za mecunarodnu saradnju i Evropske integracije Ministarstva kulture Borislav Šurdic, pored ostalog je istakao:

- Rec je o jednom od kljucnih projekata na kome radi Ministarstvo kulture, zajedno sa opštinama Despotovac i Žagubica, uz ukljucivanje velikog broja drugih partnera. Rec je o projektu lokalnog razvoja, temelji se na korišcenju kulturnog i prirodnog nasleda u pravcu ostvarivanja ekonomske dobiti putem razvoja turisticke ponude. Ovaj projekat ima za cilj da uspostavi veze izmedu kulture, privrede, socijalnog razvoja i ekologije. Vizija je da se ovaj projekat iskoristi kao model i citava Istocna Srbija ude na mapu Evrope kao veliki kulturni koridor, - naglasio je Šurdic.

KORAK BLIŽE SKIJALIŠTU

Na svecanosti je prof Jordan Aleksic sa Fakulteta za primenjenu ekologiju “Futura” Beograd urucio Slobodanu Mirkovicu, koordinatoru za izgradnju skijališta Beljanica, Elaborat o opravdanosti proglašenja turistickog prostora Beljanica (Kucajske planine) i Predinvesticione studije sa fizicko - tehnickim karakteristikama skijališta Beljanica.

Rukovodilac tima za izradu Elaborata prof Jordan Aleksic je naglasio znacaj dokumenta koji je upravo izraden:

- Ovaj dokument nadalje treba podneti Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, koje ce izraditi Uredbu, predati je Vladi Srbije, a Vlada treba da donese odluku o turistickoj rezervaciji prostora Beljanica. Inkorporiran je u Master plan, predstoji dalja realizacija, finansijska podrška, aktivnosti u lokalnoj zajednici, ukljucivanje lokalnog stanovništva, otvaraju se izvanredne perspektive razvoja, - naglasio je Aleksic.

Predinvesticiona studija skijališta Beljanica, po recima arhitekte Slobodana Mitrovica, rukovodioca izrade tog dokumenta, predstavlja i zvanicnu ocenu države o vrednosti turistickog podrucja, kao osnov vizije razvoja. Svrstavanjem Beljanice u red podrucja od znacaja za razvoj turizma u Republici, stice se mogucnost konkurisanja ka namenskim stimulativnim sredstvima za razvoj turizma domacih i ino-fondova.

Radovi na Beljanici

- Ova dokumenta, uz prethodno uradene studije, svrstale su Beljanicu u red prioritetnih ciljeva razvoja zimskog turizma u Srbiji. Iza ovih projekata stoji Vlada Republike Srbije, koja finansira infrastrukturne objekte - pristupne puteve, elektrifikaciju skijališta, sisteme vodosnabdevanja i kanalizacije. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u ovoj godini je izdvojilo 66 miliona za izgradnju dalekovoda od Žagubice do skijališta. Uraden je projekat dalekovoda, izgradena je trafo - stanica na Beljanici, razvuceni su betonski stubovi od Žagubice do skijališta, obezbeden sav repromaterijal i upravo se radi na prikupljanju saglasnosti vlasnika zemljišta kroz koje ce proci dalekovod, koji ce uskoro biti završen. Takode, u poodmakloj fazi je izrada projekta pristupnog puta od Žagubice do skijališta, i deonice puta kroz samo skijalište, - porucio je Slobodan Mirkovic, koordinator za izgradnju skijališta Beljanica.

Na ovom skupu je održana i promocija zaštite geografske oznake porekla Homoljskog meda, o cemu opširnije u narednom broju lista “Rec naroda”. Takode, u narednom broju, donosimo i izveštaj o izložbi umetnickih radova Janka Lalica, vajara i slikara iz Žagubice.

Obeležavanju Dana opštine Žagubica prisustvovali su, izmedu ostalih, nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran Petrovic, predsednici i predstavnici opština u okruženju, ali i udaljenijih krajeva sa kojima se neguje plodna saradnja, predstavnici SKGO, starešina manastira Gornjak sestra Veronika, predstavnici nekoliko ministarstava, visokoškolskih ustanova, privrednih organizacija, udruženja, asocijacija, donatorskih organizacija, nevladinog sektora...

Zbog poslanickih obaveza u Skupštini Srbije, predsednik opštine Žagubica dr Dragi Damnjanovic bio je sprecen da bude domacin svecanosti organizovane povodom Dana opštine Žagubica.

SVECANA SEDNICA SO ŽAGUBICA

Na Svecanoj sednici Skupštine opštine Žagubica, organizovanoj povodom Dana opštine, brojni gosti imali su prilike da se putem projekcije video zapisa upoznaju sa krupnim razvojnim rezultatima postignutim u žagubickoj opštini tokom minule cetiri godine.

Zamenik predsednika opštine Vojislav Babejic, ukazao je na aktivnosti koje se realizuju tokom ove godine:

- Upravo danas, na praznik opštine Žagubica, ozvanicili smo završetak projekta elektronske uprave i umrežavanja svih mesnih kancelarija na teritoriji opštine Žagubica, najmodernijeg oblika obavljanja upravnih poslova, na dobrobit svih gradana opštine. Takode danas, zvanicno smo zaštitili geografsko poreklo “Homoljskog meda”. Ostvareni rezultati nas obavezuju da i dalje intenzivno radimo na privlacenju investicija i otvaranju novih radnih mesta, kao i na razvoju lokalne infrastrukture. Ocekuje se otvaranje pogona za proizvodnju industrijskog cumura, gde bi trebalo da se uposli 30 do 50 radnika. Rec je o investiciji vrednoj oko dva miliona eura. Potpisan je memorandum za izgradnju Vetro - parka i proizvodnju obnovljive energije. EPS je vec montirao merni stub visine 60 metara, koji bi trebalo da potvrdi ocekivanja da postoji opravdanost izgradnje Vetro - parka, vrednost investicije je oko 30 miliona eura. U toku su javni radovi, izuzetno znacajni za opštinu Žagubica, jer, pored zapošljavanja veceg broja radnika, imaju znacajan doprinos zaštiti životne sredine i uredenju prostora u naseljima. Planiramo da u tom pravcu nastavimo i organizujemo javne radove i sledece godine. Kad je rec o infrastrukturnim projektima, ove godine su nam odobrena sredstva u iznosu od 66 miliona dinara, upotrebili smo ih za izradu projekta puta do Beljanice, rezervaciju turistickog prostora na Beljanici i elektrifikaciju buduceg skijališta. Dovršetkom elektrifikacije, stvorice se uslovi za gradnju infrastrukture neophodne za razvoj turizma, koji ce biti od izuzetnog znacaja za gradane i opštine u okruženju Beljanice. U cilju poboljšanja turisticke ponude opštine, cinimo napore na podizanju nivoa kvaliteta manifestacija. Posebne rezultate ocekujemo od realizacije Pilog - projekta lokalnog razvoja “Mlava - Resava - Morava”, u okviru Regionalnog programa za kulturno i prirodno naslede Jugoistocne Evrope. Istakao bih da su u toku i radovi na rekonstrukciji lokalnih puteva u naseljima, za šta smo obezbedili 30 miliona dinara. Ocekujemo potpisivanje ugovora za izgradnju sistema za sakupljanje i precišcavanje otpadnih voda u naselju Žagubica, koji ce omoguciti trajno rešavanje problema otpadnih voda. U sledecoj godini, kod Ministarstva za Nacionalni investicioni plan konkurisali smo sa 17 projekata, navešcu samo neke: Generalni projekat vodosnabdevanja naselja u opštini Žagubica, popravka puteva u naseljima, nabavka minibuseva, izgradnja Pešacke zone u Žagubici, izgradnja bazena i nastavak realizacije ostalih zapocetih projekata. Istovremeno, koristim priliku da se zahvalim na izuzetnoj partnerskoj saradnji firmama “Dandi - plemeniti metali” iz Kanade, koja je u prošloj godini donirala škole i Dom zdravlja u Žagubici, cime je podigla kvalitet života gradana. Ova firma planira da pokrene eksploataciju rude bakra, što ej šansa za upošljavanje mladih ljudi sa obih prostora. I, konacno, istakao bih da ce sve buduce aktivnosti biti usmerene ka unapredenju ukupnog imidža opštine, ekonomskog razvoja i povecanju kvaliteta i standarda života meštana opštine Žagubica, - porucio je Vojislav Babejic.

D. Milenkovic

SEDNICA SO ŽABARI

IZABRANI NOVI DIREKTORI

- Pored direktora na sednici su imenovani i novi clanovi upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeca i ustanova ciji je osnivac opština Žabari

Na trecoj sednici Skupštine opštine Žabari u novom sazivu održanoj 22.septembra na dnevnom redu je bilo 57 tacaka, a odbornici su se najviše bavili kadrovskim rešenjima. Sednica je otpocela usvajanjem Odluke o ustanovljenju Oktobarske nagrade koja ce povodom 8.oktobra Dana opštine Žabari biti dodeljena zaslužnim pojedincima i organizacijama. Imenovani su clanovi skupštinskih radnih tela, a treba naglasiti da novi saziv ima i tri nova saveta: za poljoprivredu, omladinu, sport, kulturu i socijalna pitanja. U radnim telima bice zastupljeni ljudi iz svih stranaka tako da su time stvoreni uslovi za transparentan rad.

Ovom prilikom doneta je Odluka o proširenju prava iz socijalne zaštite. Savet za socijalna pitanja imace za zadatak otvaranje Centra za dnevni boravak starih lica, sa tendencijom da taj objekat kasnije preraste u staracki dom. Takode, opština je donirala jedno od svojih vozila koje ce služiti za prevoz nezbrinutih, starijih osoba i invalida do ustanova gde treba da im se pruži adekvatna pomoc.

Na trecoj sednici izabrana je i druga zamenica predsednika Skupštine, Ivana Dragojevic iz Aleksandrovca koja je iz redova odbornicke grupe Demokratske stranke. Takode, konstatovano je formiranje nove odbornicke grupe “Napred Srbijo” koju cine svih šestoro dosadašnjih odbornika Srpske radikalne stranke. Zatim je verifikovan mandat odbornika Mirka Nestorovica iz Žabara. Dalji tok sednice cinila su razrešenja i imenovanja direktora, upravnih i nadzornih odbora preduzeca i ustanova ciji je osnivac opština.

Vecinom glasova na mestu v.d. direktora Turisticke organizacije postavljena je Dijana Mikuljevic iz Porodina, dok ce funkciju v.d. direktora Narodne biblioteke “Prof. dr Aleksandar Ivic” obavljati Mario Mituljevic iz Vlaškog Dola. Za direktora Javnog preduzeca “Direkcija za izgradnju opštine Žabari” imenovan je Miloš Nestorovic iz Žabara, a na celu Centra za kulturu “Vojislav Ilic Mladi” bice Gorica Stefanovic iz Simiceva. Pri kraju sednice imenovana je i Opštinska izborna komisija.

Obracajuci se odbornicima na skupštinskom zasedanju Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari je naglasio: “Raduje me da smo danas na ovoj sednici Skupštine pokazali zrelost i volju da svi ucestvujemo u radu onako kako smo obecali gradanima na izborima. U Srbiji je verovatno retkost videti opštinu gde na sednici 90 i više posto odbornika takoreci sagledavaju isto odredenu problematiku koja je prisutna na nivou opštine. Uspeli smo najzad da završimo izborni ciklus koji traje još od 15.jula. Verovatno je narasla svest kod svih nas da je jedini put i nacin da vodimo pravilno politiku, tako što cemo svi pokušati da razumemo našu situaciju. To je momenat koji sam dugo godina ocekivao i smatram da u ovakvom kapacitetu sa ovakvim ljudima cinimo napor da u zajednickom radu napravimo iskorak jedni prema drugima, da to razumevanje pretvorimo u akciju od koje ce koristi imati gradani opštine Žabari. Smatram da i zamerke izrecene sa govornice ne treba uzimati u negativnom kontekstu, jer smo sacuvali one koji nisu kompromitovani i imaju iza sebe društveni rad u periodu iza nas i mogu da pomognu da dalje napravimo mnogo više od prethodnika.

Ovo je možda jedina skupština u Srbiji koja može da završi 57 tacaka dnevnog reda za dva i po sata i to je primer drugima, ali sa tim primerom moramo ici duboko u sve naše probleme i rešavati ih. Smatramo da svi koji su izabrani preuzimaju veliku odgovornost u radu i od njih ocekujemo više, a oni su ti koji moraju svakog narednog našeg sastanka da daju izveštaj o radu i koliko su opštini doprineli. Što se tice budžeta od 130 miliona dinara on je veoma skroman i mi moramo raditi na dobijanju sredstava od šire društvene zajednice, odnosno moramo biti u ministarstvima gde se taj “republicki kolac” nalazi, kako bi uradili one poslove koji su za nas vrlo znacajni. LJudi na celu opštine moraju biti jedinstveni i taj tim je potrebno uvek dopunjavati mladim, obrazovanim ljudima koji mogu da pomognu ovoj sredini”.

Momir Blagojevic predsednik SO Žabari ocenio je prošlonedeljnu sednicu veoma uspešnom: “Na današnjoj sednici smo kompletirali sva radna tela, komisije, imenovali direktore, upravne i nadzorne odbore javnih preduzeca i ustanova i cilj je postignut ozbiljnim radom svih odbornickih grupa, jer na dnevnom redu je bilo 57 tacaka. Sama cinjenica da je veliki broj odbornika glasao za pojedine tacke govori o sinhronizovanom radu i moj trud ide u tom pravcu da se više ne delimo po politickim opcijama, vec da idemo u pravcu razvoja naše sredine. Mi smo mala opština sa skromnim budžetom i tim novcem ne možemo uciniti mnogo na poboljšanju vodovoda, puteva i citave infrastrukture, pa je zbog toga neophodno da uspostavimo što bolju saradnju sa nadležnim ministarstvima”.

D.Dinic

JP DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE GOLUBAC

KAPITALNI OBJEKTI ZA BOLJI ŽIVOT GRAÐANA

- Gradani golubackog naselja ,,Parlozi’’ narednog meseca dobijaju završenu kanalizaciju cija je vrednost 26,5 miliona dinara- U toku su radovi ili se završavaju pripreme za investiranje u oblasti infranstrukture i turizma

Javno predizece Direkcija za izgradnju opštine Golubac obavlja poslove izgradnje i održavanja komunalne infrastrukture grada Golupca i ove podunavske opštine. Najveci deo sredstava uloženo je i uložice se u objekte u oblasti putne mreže,obrazovanja,kulture i sporta.

-Završena je izgradnja Kanalizacije upotrebljenih voda za naselje “Parlog” u Golupcu tako da ce gradani moci da vec u oktobru budu prikljuceni na kanalizacionu mrežu, a po prijavama u KJP Golubac kome ce ovaj sistem i biti predat na upravljanje i održavanje. Vrednost izvedenih radova na izgradnji je 26,5 miliona dinara. Iz kreditnog zaduženja opštine obezbedeno je 19 miliona,sredstva NIP-a su 5,85 miliona dinara, a ostatak je iz redovnih sredstava budžeta opšine Golubac, kaže direktor JP Direkcija za izgradnju opštine Golubac, Saša Stokic.

Uraden je projekat dogradnje bunara za crpnu stanicu Vinci odakle se vodom za pice snabdevaju Golubac , Vinci, Vikend naselje Vinci, Usije, Ponikve, Radoševac, Sladinac i Vojilovo. Ovom izgradnjom poboljšace se vodosnabdevanje za pomenuta naselja. Vrše se istražni radovi sa Institutom za vodoprivredu „Jaroslav Cerni” iz Beograda, za poboljšavanje vodosnabdevanja u Brnjici, Maleševu, Dvorištu i Kudrešu.

- Na obali Dunava, u skladu sa Generalnim planom Golupca, predvidena je izgradnja plaže i pratecih sadržaja za plažu, tako da ovu razvojnu šansu za grad Golubac, JP Direkcija koristi tako što je zapocela poslove na izgradnji plaže. Od radova za ovu godinu, izvedeno je grubo nasipanje dela obale, kao vid zaštite obaloutvrde, koje je izvelo preduzece HE Ðerdap, u cijoj je nadležnosti održavanje obaloutvrde. Pored toga, potpisivanjem Ugovora o zajednickoj izgradnji, HE derdap je preuzela i obavezu na izradi Glavnog projekta Gradske plaže - Golubac, cime je JP Direkcija, nastavila uspešnu saradnju sa ovim preduzecem,rekao je Stokic.

MODERNIZACIJA LOKALNE PUTNE MREŽE

Od saobracajne infrastrukture do sada su izvedeni radovi na pojacanom i tekucem održavanju lokalne putne mreže, uz presvlacenje kracih deonica lokalnih puteva u opštini Golubac i ulica u Branicevu, Donjoj Kruševici i Šuvajicu ukupne vrednosti 4 miliona dinara. Iz NIP-a sa Ministarstvom za infrastrukturu u prošloj godini realizovano je 20,8 miliona dinara za modernizaciju lokalne putne mreže, i 14,3 miliona iz kreditnog zaduženja opštine Golubac. U ovoj godini zamenice se i dotrajala gazišta na mostovima na lokalnim putnim pravcima u Šuvajicu i Radoševcu. Takode je u pripremi izrada Projektne dokumentacije za most na Peku u naselju Šuvajic, tako da ocekujemo da ce se stvoriti uslovi da se tokom 2009. godine ovaj dotrajali most zameni novim mostom.

-Direkcija je sa Komunalnim preduzecem sklopila Ugovor i pocela obnovu dotrajalih trotoara u Golupcu i za ovu godinu vrednost investicije je 1,6 miliona dinara. Pored tekuceg održavanja cistoce, Direkcija je i brigu oko gradskog zelenila poverila Komunalnom preduzecu.U pripremi je dogradnja ulicne rasvete u Vikend naselju Vinci u dužini od 300 metara, cija je realizacija planirana za sredinu oktobra meseca,dodao je direktor JP Direkcija za izgradnju opštine Golubac,Saša Stokic.

Iz sredstava NIP-a u visini od 4,3 miliona dinara predvidenih za realizaciju u 2007. i 2008. godini, za otvorene sportske terene i decija igrališta lokalnog znacaja, izgradeni su tereni u Miljevicu, Radoševcu, Vincu i igralište za deciju igru u Golupcu a od preostalih sredstava ovih dana pocece izgradnja terena u Kudrešu koja je kasnila zbog duge procedure pribavljanja potrebnih uslova i saglasnosti. Pripremljeni su i projekti za rekonstrukciju igrališta u Baricu, Snegotinu, Dobri i Brnjici i u skladu sa priba-vljanjem sredstava, u narednom periodu, bice realizovani i ovi projekti.

Pored Plana opšteg uredenja priobalja, kojeg radi Arhitektonski fakultet iz Beograda, ocekujemo zapršetak procedure koja je u toku sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja za relizaciju odobrenih sredstava Nacionalnog investicionog plana u visini od 5,2 miliona dinara za izradu planske dokumentacije za Generalni projekat zaštite Golupca od površinskih voda i Idejni projekat zaštite Golupca od bujicnih voda brdarickog i grobljadskog potoka.Planskim uredenjem grada, pešacke zone, trga, skvera i trotoara, zatim rekonstrukcijom javne rasvete u gradu, Direkcija ima za cilj da grad ucini prijatnijim za meštane grada, kao i za sve gradane opštine, a turistima, koji posecuju ovaj gradic na Dunavu, ucini da ponesu lepu uspomenu i da mu se ponovo rado vracaju,naglasio je Stokic.

LJ.Nastasijevic

PROSLAVLJEN 146. ROÐENDAN POŽAREVACKE GIMNAZIJE

PONOSNI NA USPEH UCENIKA I “LAZARICE”

- Ove godine smo na fakultete ispratili najbolju generaciju ucenika koju je škola imala od 1990. godine, istakao na svecanosti direktor Zoran Gligorijevic

U prisustvu ucenika i njihovih roditelja, sadašnjih i bivših profesora kao i brojnih gostiju medu kojima su bili i predstavnici lokalne samouprave Požarevca - gradonacelnik Saša Valjarevic i predsednik Skupštine grada Miomir Ilic, Požarevacka gimnazija obeležila je prošle srede Dan škole, svoj 146. rodendan. Svecanom skupu prethodile su brojne sportske i druge ucenicke aktivnosti, a u okviru proslave prireden je i kviz znanja.

Centralnu svecanost u holu Škole direktor Zoran Gligorijevic iskoristio je da podseti na ostvarene rezultate u prethodnoj školskoj godini, na izuzetan uspeh najbolje generacije gimnazijalaca kao i na svetski nastup hora “Lazarice” koji se iz Bratislave vratio sa srebrom.

- Gimnazija je opšteobrazovna škola koja priprema dake iskljucivo za nastavak obrazovanja. Mi živimo za to da nam se daci što lakše upisuju na fakultete i da uspešno i redovno studiraju. Prošle godine nam je 56 odsto ucenika upisalo fakultete o trošku budžeta, vecina njih je dobila indekse fakulteta u Beogradu. Ove godine je taj podatak još bolji, preko 60 odsto je budžetskih studenata. Po tradiciji najviše odlazi na Pravni fakultet. Gimnazija koja ima šest odeljenja svršenih daka, prakticno svake godine jedno kompletno odeljenje pošalje na Pravni fakultet. Ove godine naša Tijana Miloševic od 1.800 ucenika našla se druga na prijemnoj listi, a veliki broj naših ucenika plasirao se u prvih 100. Interesantno je da smo i prošle godine imali ucenika, drugog na listi od ukupno 1 800 kandidata, bila je to Jelena Arsic koja je, kako saznajem vec u junu ocistila godinu sa prosecnom ocenom 10. Drugi fakultet po redosledu interesovanja naših daka je Filološki. Prva studijska grupa - Srpski jezik i književnost koja je istovremeno udarna grupa na ovom Fakultetu, dobila je našu ucenicu Aleksandru Radenkovic koja se našla prva na listi. Ove godine imamo i cetiri ucenika na Arhitekturi od ukupno 140 na budžetu, a prošle godine ih je bilo 7. Na Stomatologiji su medu prvih 10 na rang listi, tri ucenika iz naše škole, na Matematici imamo ucenika sa maksimalnim brojem poena, na Bilologiji naš ucenik generacije Aleksandar Jevremovic nije ni polagao prijemni ispit jer je republicki prvak i prvi na listi, na Gradevini je takode naš ucenik izborio maksimalan broj bodova na prijemnom. Meni je takode veoma drago što smo se dokazali i na DIF-u: Pod rednim brojem 1 na rang listi prvi je naš dak, naše je i 4, 11, 28. mesto, pohvalio se direktor.

Sem rezultata u nastavi, Požarevacka gimnazija beleži i zavidne uspehe u vannastavnim aktivnostima u cemu prednjace muzicki nastupi Hora “Lazarice” koji vodi Ðorde Jankovic:

- Kada su u pitanju “Lazarice” pomenuo bih veliki uspeh - osvajanje srebrne medalje u Bratislavi na cemu necemo stati, pokušacemo vec ove godine da idemo dalje. Naš hor postoji samo dve godine, formirali su ga ucenici, vodi ga naš nekadašnji dak. Obzirom kako je nastao i kako radi pravi je fenomen na muzickim kulturnim prostorima u Srbiji. Naš svaki odlazak u inostranstvo je veliki dogadaj, nikada ne brukamo Srbiju. Pored nastupa u Slovackoj, pre dve godine smo ucestvovali na svetskom prvenstvu u odbojci i zabeležili najveci uspeh u istoriji škole, bili smo cetvrti na svetu, rekao je Gligorijevic.

U nastavku svecanosti Dan škole ucenicima i nastavnicima cestitali su Nebojša Jovanovic, nacelnik ŠU u Požarevcu i gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic, a potom su ucenicima koji su ostvarili zapažene rezultate na republickim takmicenjima prošle godine podeljene nagrade. Knjige su dobili: Saša Švikovic, Aneta Stojkovic, Stefan Šeovic, Tanja Ilic, Nevena Peric, Aleksandar Avramovic i Sofija Vuckovic.

Na svecanosti su urucene zahvalnice clanicama Hora “Lazarice” i donatorima koji su omogucili ostvarenje jednog od najvecih projekata u istoriji ove škole - odlazak Hora na takmicenje u Slovacku. Pokrovitelj ovog svetskog nastupa bilo je Ministarstvo prosvete RS, a veliku pomoc pružili su još i JP PTT saobracaj Srbija, Banka Inteza AD Beograd, Rajfajzen banka, Grad Požarevac, PD Termoelektrane Kostolac, Veolia Transport Litas, JP Toplifikacija, PD za distribuciju elektricne energije Centar DO Kragujevac, JKP Komunalne službe Požarevac, Banka Sosiete ženeral, Kompanija Dunav osiguranje-Glavna filijala u Požarevcu, Apotekarska ustanova Požarevac i Direkcija za izgradnju. Škola se ovom prilikom javno zahvalila i Ðordu Jankovicu, najzaslužnijem za uspeh Lazarica.

S.E.

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

POETIKA NEISTRAŽENIH PROSTORA

- Ivan J. Petrovic: "Narucja", Izdavac: „Šumadijske metafore „ Mladenovac 2008.

Ivan J. Petrovic je mlad pesnik a vec je objavio dve knjige pesama „Fleka na zidu" 2005 i „Vartolomejska praskozorja" 2007. godine. Upravo ovih dana u izdanju izdavacke kuce „Šumadijske metafore" Mladenovac izašla je i njegova treca knjiga „Narucja". Urednik knjige je magistar Dušan Stojkovic, a recenzent Radomir Andric.

U pogovoru ove knjige Radomir Andric beleži da je mladi Petrovic (podsecamo citaoce da je i njegov otac Jovan D. Petrovic pesnik i romanopisac sa desetak objavljenih knjiga) zagovornik slobodnog stiha jer je „prednost dao otvorenoj mataforici otvorenoj za magicnosti svojstvene jeziku, oslobodenom tradicionalne poeticke zadatosti.

Istina je da se Petrovic krece u „intimistickim prostorima i mladalackom imeniku”, ali ovo je posve nova, sveža i u mnogo cemu originalna poezija koja odudara od standarda i koja je usredsredena na dubinska izražajna sredstva.

Posebnu car stihovima daje sažeta slika i koncizna metafora, nekad je to cak i sentenca. Ocito, Petrovic zna tajne zanata, sklon je modernoj strukturi, ume da sa margine prodre u središte smislenosti tako da lirski subjekat postaje prepoznatljiv najcešce kada se procita cela pesma. To doista jeste poetika neistraženih prostora i ujedno najdalji pesnikov domašaj do sada.

S.Ristic

U NARODNOJ BIBLIOTECI ILIJA M. PETROVIC PROMOVISANA KNJI-GA ZORICE TOMIC NENJS AGE

O PROMENAMA U OBRASCIMA DRUŠTVENOG PONAŠANJA

Prošle srede u Narodnoj biblioteci “Ilija M. Petrovic” održana je promocija najnovije knjige dr Zorice Tomic- “Nenjs Age”. Rodena u Beogradu, diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je i doktorirala 1996. godine. Zorica Tomic je kulturolog, sociolog kulture, publicista i kolumnista u brojnim novinama i clan je redakcije casopisa “Kultura”. Objavila je nekoliko knjiga- “Komunikologija”, “Komunikacija i javnost”, “Muški svet” i “Poljubac u doba kuliranja”.

Najnovija knjiga Zorice Tomic “Nenjs Age”, vanrednog profesora na Filološkom fakultetu u Beogradu, istražuje nacine na koje savremena kultura, pogotovo tehnologija kao jedan njen deo, utice na promene u obrascima društvenog ponašanja. Promene u oblasti savremenih medija i tehnickih pomagala izvršili su presudan uticaj na obrasce na koje se ugledamo kao i na tip komunikacije medu ljudima. Posledica prvog jesu novi idoli i nacin ponašanja, stila života koji oni diktiraju.

''Gladna i prazna publika hrani se tudim životima. Da nije žuto, sve bi bilo crno. Problem je, medutim, u tome što uljudni, vaspitani, uspešni, vredni plemeniti ili istaknuti ljudi moraju neprekidno da budu na oprezu. Svet savremenih komunikacija i nacina na koji funkcionišu moderni mediji svakodnevno nam pokazuju da nema nedodirljivih, i da idoli služe samo tome da budu opozvani. Jer, ruku na srce, jedna od najvažnijih stvari sa kojom moramo da se suocimo, ma koju vrstu ideala negovali, jeste cinjenica da se uprkos nastojanjima obrazovanih, moralnih i prosvecenih, koji nas uveravaju da treba da se civilizujemo kako bismo ostavili legat svojim naslednicima, savremeni svet ni za trun nije odmakao od klime '' primitivizma'' i '' mracnjaštva'', za koju neuko verujemo da je karakterisala srednji vek...''

M. K.

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PESNIKA

SVETLOKAZ I HODOCAŠCE

- Jovan D. Petrovic: „Uzorak davnog sna", Podružnica UKS i Biblioteka „Srboljub Mitic" Malo Crnice, 2008.

Jovan D. Petrovic je veoma plodan stvaralac i ima blizu dvadesetak objavljenih knjiga, naravno pretežno su pesme, jedan roman i zbornici koje je priredio. Najnovija knjiga „Uzorak davnog sna" koja je nedavno izašla iz štampe i ciji je recenzent poznata srpska pesnikinja Ana Dudaš samo potvrduje najbolje vrednosti prethodnih knjiga.

Po mišljenju Ane Dudaš, ova poezija je „svetlokaz i hodocašce, odzvona covekovog blagovanja, ljubav ovaplocena logosom božjim, niti koje svetle do ustreptalosti". Kako konstatuje recenzent, „naslovljena knjiga sadrži stihove ispevane u slavu žene, ljubavi, covekoljublja i života". Istovremeno to je i knjiga o jednom pesnickom snu koji i jeste i nije java, o jednoj magiji pevanja koja i jeste i nije ovozemaljska. To je jedan „nenametljiv vid trajanja lepote koja je opet životvorna covekova istina".

Deo knjige je posvecen ženi znanoj i neznanoj po mašti i cudima, no bolu i životnosti, po jednom kosmosu pred kojim smo svi nesnalažljivi i po jednom putu koji je budenje svih cula. I kad je žena i kad je molitva ostaje pomalo gorak ukus prolaznosti i oticanja u neku (ne)vecnost sa kojom u dosluhu pesnik više biti nece.

Evo knjige koja ima snažnu unutrašnju arhitekturu i koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. Knjiga je zato da se cita.

S.Ristic

OTVORENA KANCELARIJA ZA RAZVOJ SELA

Sveobuhvatan razvoj Srbije nemoguc je bez razvoja srpskog sela, zbog toga je Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije otpocelo projekat formiranja regionalnih centara za ruralni razvoj. Do sada je formirano 6 regionalnih centara. Regionalni centar za ruralni razvoj nalazi se u Velikom Gradištu. Ovim Regionalnim ruralnim centrom obuhvaceno je 10 podrucnih kancelarija u 10 opština i to: Veliko Gradište, Velika Plana, Žabari, Žagubica, Kovin, Kucevo, Malo Crnice, Petrovac na Mlavi, Požarevac i Smederevo. Tim povodom je u petak 26. septembra u prostorijama Asocijacije za razvoj opštine Malo Crnice u Crljencu otvorena podrucna kancelarija za opštinu Malo Crnice.

Kancelariju je otvorio predsednik opštine dr Esidol Peric u prisutvu uspešnih poljoprivrednih proizvodaca, predstavnika zemljo-radnickih zadruga, Agrarnog fonda opštine Malo Crnice, predstavnika opštinske uprave zaduženih za poljoprivredu i predstavnika udruženja i nevladinih organizacija koje svojim delovanjem uticu na razvoj opštine Malo Crnice.

„Izražena je migracija stanovništava iz opštine Malo Crnice, ova kancelarija ima za cilj da u direktnom kontaktu sa stanovnicima Opštine odredi prioritete razvoja i potrebe stanovništva kako bi se poboljšao standard i smanjila nerazvijenost naše zajednice. Kancelarija svojim delovanjem radice ne samo na podršci razvoju poljoprivrede vec i na razvoju ostalih uslužnih delatnosti medu kojima je najvažniji i razvoj seoskog turizma kao dodatnog prihoda za domacinstva u našoj opštini.”- istakao je Goran Stokic direktor Turisticke organizacija opštine Malo Crnice koji je prisutne upoznao sa projektom i važnosti postojanja kancelarije za razvoj sela.

Kancelarija ce biti glavna spona izmedu stanovnika opštine Malo Crnice i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i pružace potrebne informacije poljoprivrednicima i meštanima sela opštine Malo Crnice o projetima i pogodnistama koje pruža ovo Ministarstvo. Radno vreme kancelarije je svakog radnog dana od 9-13 sati i konsultant Jasmina Jovic bice dostupna za sve informacije.

Cilj postojanja podrucnih kancelarija u opštinama i sistem podrške ruralnom razvoju treba da obezbedi:

• Uspostavljanje kvalitetnog sistema za pružanje informaciono-razvojne podrške u održivom ruralnom razvoju.

• Obezbedivanje interaktivne veze izmedu Ministarstva i lokalnog ruralnog stanovništva, kao i nosica ruralnog razvoja na lokalnom nivou, u cilju povecanja rada efikasnosti Ministarstva. U procesu prepoznavanja potreba ruralnog razvoja programiranje i sprovodenje podrške iz oblasti ruralnog razvoja.

• Obezbedenje participacije lokalnog stanovništva u cilju kvalitetnijeg zadovoljavanja potreba ruralnih sredina, a posebno ugroženih i osetljivih grupa ruralnog stanovništva na teritoriji na kojoj se aktivnost odvija.

• Obezbedenje efektivne pripreme i pracenje implementacije projekta u svim oblastima od znacaja za ruralni razvoj i rad i na diseminaciji pozitivne prakse i stecenog iskustva.

• Podrška lokalnom stanovništvu u prepoznavanju i formulisanju projekta i pronalaženje izvora za finasiranje projekta iz oblasti od znacaja za ruralni razvoj.

Kancelarija ce organizovati obuke i edukacije poljoprivrednika u zimskom periodu, kao i obuke koje ce doprineti formiranju tima za podršku stanovništvu koji ce biti u stanju da „povuce” fondove Evropske unije u pocetku manje fondove iz prekogranicne saradnje Rumunija-Srbija, a kasnije i vece fondove ciji se dolazak najavljuje i ocekuje u narednim godinama - istakla je Jasmina Jovic, koordinator podrucne kacelarije za ruralni razvoj Opštine Malo Crnice.

U POŽAREVCU I KOSTOLCU NASTAVLJA SE BORBA PROTIV “GRADITELJA” DIVLJIH DEPONIJA

JOŠ JEDNA LOKACIJA POD VIDEO NADZOROM

- Pored pet video kamera postavljenih na ugroženim lokacijama u Požarevcu, od prošlog utorka pod video nadzorom je i jedna divlja deponija u Kostolcu

- Projektom predvideno ukupno 15 lokacija koje u Požarevcu i Kostolcu treba pokriti video nadzorom radi njihove zaštite od nesavesnih gradana

Godinama vec prati nas prica da smo mnogo nedisciplinovani kada je u pitanju deponovanje smeca. Ono što preko noci može da zaprlja grupa nesavesnih gradana, ne može sutradan da ocisti armija komunalaca. Jedni ciste, drugi prljaju i stvaraju divlje deponije i tako godinama sve u krug. Od 2006. u požarevackoj opštini cvrsto su rešili da tome stanu na put postavljanjem video kamera na ugroženim lokacijama. Pošto su prve aktivnosti na tom planu u Požarevcu dale odlicne rezultate, borba se nastavlja, pa je tako prošlog utorka prvu video kameru od ukupno tri koliko ce ih ovde instalirati, dobio Kostolac.

— Projekat video nadzora nad divljim deponijama zapocet je u martu mesecu 2006. godine kada je ondašnja Opštinska, a sada Gradska uprava osnovala Komisiju za izradu projektnog zadatka. Komisija je utvrdila 15 lokacija koje su najugroženije, sa ogromnim kolicinama otpada koji je bespravno odlagan na tim mestima. U okviru tog projektnog zadatka, znaci, plan, odnosno obaveza nam je da pokrijemo 15 lokacija video nadzorom. Tokom 2006. godine iz Fonda za zaštitu životne sredine izdvojena su dva miliona dinara za realizaciju prve faze ovog projekta koja podrazumeva uspostavljanje linka video nadzora i kupovinu opreme. Do sada je postavljeno pet kamera odnosno pet lokacija je pokriveno video nadzorom i to su lokacije Metkor, zatim Brežanski kanal kod Hipodroma, lokacija 1 na Lucickom putu, još jedna lokacija na Lucickom putu i naravno, lokacija Igma, istakla je u Kostolcu prilikom postavljanja prve video kamera u ovom gradu, Olivera Najdanovic, nacelnik Odeljenja za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine u Gradskoj upravi Požarevca.

Citav projekat u JKP “Komunalne službe” ocenjuju veoma dobrim i nadaju se da ce plan biti do kraja ostvaren, odnosno da ce svih 15 planiranih lokacija biti pokriveno video kamerama.

—Ovakav nacin rada Gradske uprave treba pohvaliti ne samo zato što ravnomerno pokriva oba grada, i Požarevac i Kostolac, nego i što daje željene i vec videne efekte, kažem vec videne jer ovakva kamera koju danas postavljamo u Kostolcu vec postoji na pet lokacija u Požarevcu. Ostvareni efekti su smanjenje troškova poslovanja Javnog komunalnog preduzeca pa samim tim i Gradske uprave koja izdvaja ne mala sredstva za cišcenje deponija. Ovakvim nacinom borbe protiv nesavesnih gradana koji odlažu smece i šut na lokacijama koje za to nisu predvidene, pogotovu na zelenila kakvo je ovo u Kostolcu, mislim da cemo uspeti da se izborimo za jedan nov nacin ponašanja gradana i da ce nam gradovi postati lepši i cistiji, kaže Slobodan Jovic, direktor JKP “Komunalne službe”.

S.E.

SAVETOVANJE O JESENJOJ SETVI

OPTIMALAN ROK OD 1- 20.OKTOBRA

U prostorijama Zavoda za poljoprivredu “Stig” proteklog cetvrtka održano je tradicionalno predavanje o jesenjoj setvi na kome su ucestvovali: dr Srbislav Dencic i dr Miroslav Maleševic, eminentni strucnjaci u selekciji pšenice iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i predstavnici “Viktoria grup”.

Najpre je Jorgovanka Vlajkovac, samostalni strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” prikazala retrospektivu rezultata makroogleda pšenice koji je ove godine bio medu najboljima u Srbiji. Na osnovu tih saznanja poljoprivrednici imaju mogucnost da u proizvodnju uvedu nove prinosnije sorte pšenice kako bi ekonomski efekat bio što bolji.

Od novosadskih sorti pšenice nekoliko zaslužuju pažnju i one su se dokazale ne samo u Srbiji, vec i u okolnim zemljama. Dve standardne sorte “Renesansa” i “Pobeda” su na visokom nivou što se tice kvaliteta i genetskog potencijala za prinos. To su dokazale u Srbiji, a u Makedoniji 90površina zauzima “Pobeda”, a u Rumuniji 50parcela je pod “Renesansom”. Seme ove godine je izvanrednog kvaliteta tako da ce ove dve sorte zauzeti oko 50površina u Srbiji, što zaslužuju pre svega svojim potencijalom. Zavidnu tražnju ima i “Evropa 90” koja ima izuzetno visok potencijal za prinos, ali je nešto slabijeg kvaliteta. Postoji i niz novih sorti kao što su “Dragana”, “Simonida”, “Rusija” i one su se dobro pokazale i od njih se ocekuje da zauzmu površine koje ima “Evropa 90”.

“Takode, postoji set novih sorti koje su priznate prošle i pretprošle godine i koje smo mi testirali na velikom broju lokaliteta u Srbiji i okolnim zemljama i tu se istice “NS 40 S” cije seme traži pola Evrope i ono se može gajiti u celoj Evropi bez ogranicenja. Radi se o sorti koja ima iznad svih, bar 15 - 20veci potencijal za prinos, što govori podatak da je u Sloveniji jedan proizvodac u proizvodnim uslovima dobio 11,3 t/ha što je evropski rekord ove godine. Ova sorta ce u narednih 3 - 4 godine zauzeti sigurno više od 50površina u Srbiji. Zatim tu je sorta “Arija” koja se u prinosima približuje “NS 40S”, a tu su i “Dragana”, “Milijana”, “Zvezdana” koje su još uvek u makroogledima i proizvodnja semena je u inicijalnom stadijumu”, istice prof.dr Srbislav Dencic, upravnik Zavoda za strna žita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Optimalni rok za setvu pšenice je od 1 - 20.oktobra. Pretsetveno dubrivo treba zaorati na 10 -15 cm, jer fosfor i kalijum ne migriraju nego ostaju u tom sloju. Azota u pocetku treba dati manje zbog eventualne mineralizacije ostataka organske mase od preduseva, a posle treba ici na prihranjivanje, ali uz obaveznu kontrolu plodnosti zemljišta. Pored toga ako je potrebno treba zaštiti usev od bolesti, insekata, glodara i to je agrotehnika koja daje vrhunske prinose.

D.Dinic

MANIFESTACIJA “DANI VOJISLAVA ILICA MLAÐEG”, OREOVICA 2008.

PROGRAM

Petak, 3. oktobar

11,00 - Osnovna škola u Oreovici: Dokumentarno-etnološki filmovi Narodnog muzeja iz Požarevca

- Bele poklade u Homolju

- Drugaricenje

- Bacanje krstova

Autor: Danica Ðokic, muzejski savetnik

12,00 sati - Osnovna škola u Oreovici - Književni susret: “Voji u cast”

Subota, 4. oktobar

11,00 sati - Crkvena porta u Oreovici

Polaganje cveca i paljenje sveca na grobove predaka Vojislava Ilica Mladeg

Nedelja, 5. oktobar

19,00 sati - Svecana akademija: “Oreovicani, vratio se Voja”. U programu ucestvuju: KUD “Vojislav Ilic Mladi” iz Oreovice, ucenici osnovnih škola iz Oreovice i Aleksandrovca.

Gosti, ucesnici programa: Instrumentalni solisti Srednje muzicke škole iz Požarevca i Kulturno-umetnicko društvo “Kostolac” iz Kostolca, umetnicki direktor Nikola Topo.

DOBRO DOŠLI

DOKTOR ZA ENERGETIKU

Radoje Cvejic iz Požarevca je na Univerzitetu u Novom Sadu, prošle nedelje stekao naucno zvanje Doktora tehnickih nauka. Doktorske studije iz oblasti solarne energetike, pod nazivom “Kriterijalne jednacine radnih parametara energetski efikasnog objekta u dinamickim uslovima rada”, upisao je 2006. godine.

Dr spec. Radoje Cvejic, dipl. inž, završio je osnovne studije iz oblasti mašinstva na Tehnickom fakultetu “Mihajlo Pupin” u Novom Sadu, nakon cega je, pod mentorstvom prof. dr Miroslava Lambica, 2000-te završio specijalisticke studije i odbranio rad pod nazivom “Energetski bilans grada Požarevca”. Magistrirao je 2006-e, odbranom teze “Energetski efekti energetski efikasnog objekta nove koncepcije sa vecim stepenom korišcenja sunceve energije”.

Trenutno zaposlen u preduzecu “Agrosistem” na poslovima menadžera mehanizacije, Dr Cvejic za sobom ima višedecenijski radni staž u FM “Morava”, gde je prošavši sve faze rada, bio i generalni direktor.

Ucesnik je i predavac na više naucno - strucnih skupova iz oblasti energetike, ekologije, menadžmenta i oblasti tehnickog održavanja, autor i koautor više knjiga i publikacija.

Clan je Opštinskog i Izvršnog odbora i predsednik resornog odbora za mala i srednja preduzeca OO DS Požarevac.

D.M.

ODRŽAN DRUGI MEÐUNARODNI SUSRET PESNIKA “KOSTOLAC 2008”

KOSTOLAC NA PESNICKOJ MAPI SRBIJE I SVETA

- izjavio Dragan Dragojlovic, predstavnik Udruženja književnika Srbije

Pod pokroviteljstvom PD TE- KO Kostolac, a u organizaciji Odbora za kulturu Saveta GMZ Kostolac, Kluba ljubitelja knjige '' Majdan'' i Udruženja književnika Srbije, prošle subote održan je Drugi medunarodni susret pesnika '' Kostolac 2008'' na kome su ucestvovali pesnici iz Italije, Francuske, Grcke, SAD, Bugarske, Kine, Malte Ukrajine i Slovenije. U programu su ucestvovali i clanovi Folklornog ansambla KUD '' Kostolac'' i Vokalno instrumentalni sastav Srednje muzicke škole '' Stevan Mokranjac'' iz Požarevca koji su svojim vrhunskim umecem oduševili strane pesnike i domacu publiku. Pesnike je pojedinacno predstavljao Dragan Dragojlovic, predstavnik Udruženja književnika Srbije.

- Mi smo po drugi dan medu vama, ove godine održavaju se 45. književni susreti, jedni od najstarijih i najvecih susreta kniževnika u Evropi. Ove godine smo imali goste iz 21 zemlje, ukupno 45 stranih pisaca i danas je dan kada su svi oni otišli na razne strane po Srbiji. Jedna grupa je otišla u Republiku Srpsku, druga krece prema Vranju, treca prema Kosovu, ranije smo imali posete Novom Pazaru i Novom Sadu, tako da se ne održava sve u Beogradu vec u celoj Srbiji. To nam je na kraju i bio jedan od ciljeva, da naši gradani vide žive pisce iz sveta i cuju njihovu poeziju. Iako mali grad, Kostolac je sada na pesnickoj mapi Srbije i sveta koji svojim naporima zaslužuje da se nade na njoj. Kao prva, predstavice nam se naša draga prijateljica iz Francuske Klodin Helt koja je objavila veliki broj knjiga i osvojila niz znacajnih nagrada, clan je raznih književnih asocijacija, pored ostalog i Evropske pesnicke akademije u Luksemburgu.

“Ženece srce burno kuca

covek sa ocima mora

vlada nad zelenim beskrajem

možda misli da ponovo pomeri

jelene i delfine sa tom ženom usamljenom

cije srce burno kuca.

Da li je on sa svojim dvogledom okeana

vec progutao jednu planetu sirena

sa glasovima s ukusom svežeg voca

ili pokušao da oboji cutljive životinje

oker ili plavom bojom...”

- Sledeci pisac, poznat i cenjen u Grckoj, Andonis Fortijeris koji živi u Atini, ima dosta knjiga od kojih su neke doživele i više izdanja. Nikoleta Big Grigorio, Italijanka koja živi u Peskari, prijatelj Srbije i srpskih pisaca i pesnika, pored toga što je pesnik i ima izdavacku kucu, ima i casopis u kome je ove godine izašla jedna kraca antologija srpske poezije sa 27 pesnika. Naš prijatelj iz Amerike koji je prošle godine bio ovde sa još jednim pesnikom iz njegove zemlje Aleksandrom Tejlorom koji je nažalost umro par meseci posle boravka kod nas - DŽems Skali, esejista, ima više nagrada, drugi put je u Srbiji. Posle prošlogodišnjeg boravka kod nas, Skali je napisao putopisnu knjigu o nama, o svetu, tematski na više nivoa, podsticajnu i provokativnu knjigu.

“Kada bogovi odu u dugu pijanu noc

bogovi ovog sveta

pijuci krv, pijuci novac

omrznutog života,

mi cemo posle otici u istu noc

za njima.”

- Ovde je i provereni prijatelj iz Grcke, to je pesnikinja Panagijota Zalonis koja ima objavljenih nekoliko desetina knjiga, ima i svoj casopis u kome iz broja u broj srpski pesnici dobijaju prostor da budu objavljeni na Grckom.

“Penjem se preko oblaka

to jemoj put,

sneg je moj osmeh.

Sunce u svojoj snazi

tako mlado ne topi sneg,

telo se mrzne

i na telefonskim žicama ptice.

Zemlja se skuplja.”

- Sledeci pesnik je iz Kine, navikli smo da kažemo iz daleke zemlje, ali ona je sve bliža. Udruženje književnika Srbije ima dugogodišnju saradnju sa Savezom kineskih pisaca i uvek kao goste imamo kineske pesnike kao goste na našim susretima. Ovde su cetvorica, dogovoreno je da svoje pesme cita Li Sjao Dong, poznati kineski pisac prevoden na više jezika. Imamo i gošcu iz Bugarske, to je Svetala Georgijeva, iz Ukrajine gost nam je Taras Vucuk, a tu su još Ivo Hrbežar iz Slovenije, DŽoe Figieri iz Malte i na kraju imamo još jednog pesnika koji je stranac, a u stvari nije stranac, to je Stenka Šmiton koja decenijama živi u Italiji. Profesor je na univerzitetu, piše poeziju, bavi se prevodenjem srpske poezije na italijanski, jedna od retkih Srpkinja koja živi u svetu od mnogo njih, a toliko cini za svoj zavicaj na kulturnom polju. Na kraju, želim da se ispred Udruženja književnika Srbije zahvalim onima koji su se potrudili da ove godine organizujemo ovaj pesnicki susret ovde u Kostolcu, i da dodam da su utisci stranih pesnika sa prošlogodišnjih susreta ovde bili izvrsni. To neka vam posluži kao neka satisfakcija kao organizatorima, porucio je na kraju Dragan Dragojlovic, predstavnik Udruženja književnika Srbije.

M. Kuzmanovic

REAGOVANJA

MIRIS KNJIŽEVNOG SKANDALA

POŠTOVANI GOSPODINE GLAVNI I ODGOVORNI UREDNICE,

Za nekoliko dana bice dodeljena Književna nagrada "Srboljub Mitic" u znak secanja na velikog stiškog i srpskog stvaraoca. Opština Malo Crnice, svojski se trudila da sa dve knjige obeleži petanestogodišnjicu Mitica,a, verovatno, bice i promocija.

Medutim, uzaludan je trud. Vec se unapred zna da ce nagradu dobiti niko drugi do Milisav Milenkovic,covek koji za života nije bio u najboljim odnosima sa pesnikom i covek po cijem je nalogu privoden sin Srbe Mitica Dobrica Mitic na informativni razgovor jer se nije saglasio da ovu nagradu dobije tadašnji ministar Ðoko Stojicic. Naravno da je citaocima jasno da je sve to smislio i zamesio Milisav Milenkovic, književnik malocrnicki.

Tada, kao i sada namestio je u žiri "svoje ljude". Sada ide i korak dalje,licno hoce da dobije nagradu, ali kao on ne predlaže samog sebe nego to cini njegov izdavac preko "odredenih" kanala,dabome, kako drugacije nego lobiranjem.

Ima li snage porodica Srbe Mitica i opština Malo Crnice na celu sa celim rukovodstvom da spreci ovo samokandidovanje i lobiranje. To je vredanje seni velikog pesnika, skrnavljenje uspomene na njega, greh i sramota. šta ce u žiriju Goran Ðordevic iz Smedereva koji je radio zajedno sa Milenkovicem u KPZ Srbije.Moraju li Branko Lazic i Ana Dudaš da "prelome" onako kako želi Milenkovic preko Dragiše Miloševica svoga SPS kompanjona i predsednika Centra za kulturu? Gde su te demokratske snage,gde su istinski poštovaoci dela Srbe Mitica da kažu "Non pasaran". Izgleda, onaj ko ima ljude i moc taj može da pravi književne skandale.

Srba Mitic je jedan divan pesnik,jedan uman covek i plemeniti stvaralac i sve ovo nije zaslužio.Družio se sa mojim ocem godinama. Ko mu se to sada ruga?

Da li cete i vi, gospodine glavni i odgovorni urednice, ovo pismo da bacite u korpu za otpatke? Na koju cete se stranu svrstati vi i drugi mediji. Samo se pitam.

T.P.

Ime i prezime poznato redakciji

JOŠ JEDNA IZLOŽBA U ZAVICAJNOM MUZEJU PETROVCA

GENERAL ZA VECNO SECANJE

U Galeriji Zavicajnog muzeja u Petrovcu prošlog cetvrtka otvorena je zanimljiva izložba pod nazivom “Ðeneral Božidar P. Terzic” koju je priredio Muzej Rudnicko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca.

Dosta posetilaca i goste sa Rudnika pozdravila je dirrektorka Zavicajnog muzeja iz Petrovca Ancelka Stanisavljevic i rekla da je Božidar Terzic pokazao nesvakidašnju hrabrost i požrtvovanje u prelomnim trenucima naše istorije te da je izložba prilika ya upoznavanje naših sugracana sa jednom velikom licnošcu i delom.

Ukupno je izloženo tridesetak eksponata, spisa, dokumenata, fotografija,predmeta, a o svima njima govorio je autor izložbe kustos i istoricar iz Milanovca Aleksandar Marušic. On je pored ostalog naglasio da je general Terzic bio najistaknutija figura tog kraja u oslobodilackim ratovima od 1912 do 1918. godine,a njegova uloga bila je nezaobilazna i u vojnim krugovima. NJegova slobodarska i dobrano humana orijentacija visoko je ocenjena od njegovih potomaka u Rudnicko-takovskom kraju.

Izložba ce biti otvorena do 20. oktobra.

S.R.

SEDNICA ODBORA UDRUŽENJA ZA POLJOPRIVREDU, PREHRAMBENU INDUSTRIJU I VODOPRIVREDU RPK POŽAREVAC

STVORITI DUGOROCNU STRATEGIJU RAZVOJA POLJOPRIVREDE

Na sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu RPK Požarevac koja je održana proteklog utorka na dnevnom redu bila su privredna kretanja i jesenji radovi u poljoprivredi i aktuelno stanje u stocarstvu Branicevskog i Podunavskog okruga u 2008.godini, a govorilo se i o primeni SSP-a u oblasti poljoprivrede. U radu su ucestvovali: Milica Mitkovic predsednica RPK Požarevac, Dragan Filipovic, predsednik Odbora Udruženja, Milan Prostran, sekretar za poljoprivredu i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije i predstavnici preduzeca i banaka iz Regiona.

Ucešce primarne poljoprivredne proizvodnje u realizaciji BDP Srbije u periodu od 2000 -2007.godine kretao se u intervalu 13 -18 medutim ako se posmatra celokupan doprinos poljoprivrede ostalim sektorima privrede, ovo ucešce nadmašuje 40ukupnog BDP. Za prvih šest meseci u 2008.godini ovaj Region je ostvario izvoz od 844,7 miliona dolara što je za 45,8više nego u istom periodu prošle godine i uvoz od 625,9 miliona dolara što je za 60,8više nego u posmatranom periodu. Ostvaren je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 218,8 miliona dolara uz pokrivenost uvoza izvozom od 134,9 U ukupnom izvozu Srbije naš Region ucestvuje sa 14,8i zauzima drugo mesto iza grada Beograda, a uvozu Srbije ucestvuje sa 5,2

“U oba okruga pšenica je bila zasejana na 41.180 ha, a jecam na 8.290 ha. Prosecan prinos pšenice iznosio je 4,6 t/ha, a jecma 4,1t/ha. U toku je žetva suncokreta, berba kukuruza, voca, povrca i grožda. Proletos u Regionu je bilo zasejano oko 169.000 ha oranicnih površina. Najvece površine su zasejane kukuruzom oko 127.000 ha, povrcem 19.000 ha, a slede krmno bilje sa 10.500 ha i suncokret sa 6.500 ha. Prema prvim rezultatima ocekuje se prinos kukuruza od 4,2 t/ha, suncokreta 2,2 t/ha i soje 1,7 t/ha. Kada je rec o vocarsko - vinogradarskoj proizvodnji svake godine je potrebno 6 -10povecavati površine pod višegodišnjim zasadima i iznaci mogucnosti da se i ova proizvodnja subvencioniše.

U jesenjoj setvi planirano je da se zaseje oko 57.000 ha oranicnih površina. Najveci deo od 40.000 ha se odnosi na pšenicu, jecam 10.000 ha, ostala strna žita 2.500 ha, krmno bilje 3.150 ha i uljanu repicu 1.350 ha. Komora je predložila Vladi Srbije više mera kako bi se plan jesenje setve ostvario od kojih se osnovni sastoji u tome da se proizvodacima obezbedi 150 evra/ha i da se donese odluka o premiji pšenice roda 2009.godine u iznosu od 2 din/kg za ostvaren referentni prinos od 4 t/ha”, naglašava mr LJubiša Selic, predstavnik RPK Požarevac.

Razvojem stocarske proizvodnje na bazi raspoloživih agroekoloških potencijala može se pozitivno uticati na strukturne promene u poljoprivredi, a posebno u biljnoj proizvodnji. Razvoj ove grane uslovljen je mogucnostima plasmana na domacem i stranom tržištu. U cilju uspešnog nastupa na tržištu EU, namecu se redifinisani ciljevi razvoja poljoprivrede i to povecanje konkurentnosti, bezbednosti hrane i ruralni razvoj. Unapredenje stocarske proizvodnje je veliki izazov i ona mora da se pokrene radi izvoza. U Regionu broj grla goveda iznosi 70.236, svinja 400.706, ovaca 139.068, živine 1.132.000. U odnosu na 1990. godinu u 2006.godini u našem Regionu je smanjen broj grla goveda za 43,9 svinja za 11,1 ovaca za 16i živine za 49,1

“Stanje u stocarstvu Branicevskog okruga nije ništa lošije ni bolje nego što je ukupno stanje stocarstva u Srbiji. Stocarstvo u Srbiji vec zadnjih dvadeset godina opada stopom od 2godišnje. Posebno je kriticno stanje kada su u pitanju tkz. osnovna stada. U tom periodu ukupna proizvodnja mesa je opala sa 600.000 tona na 450.000 tona i to je jedan od indikatora u kom stanju je stocarstvo. Ono je na crvenoj liniji i u narednom periodu ili ce dalje nestajati ili ce morati da se donesu takve mere koje ce stvoriti uslove za njegovo dalje oživljavanje. Sigurno, dvadesetogodišnja ekonomska kriza je ostavila velike posledice, blokade, nemogucnosti izvoza, propadanje velikih industrijskih klanica koje su bile nosioci razvoja i sada su veoma zaoštreni uslovi kada je u pitanju naše ukljucivanje u EU. Stocarstvo moramo organizovati prakticno od nule, od obeležavanja stoke do rešavanja pitanja borbe protiv zaraznih bolesti. Da bi se prevazišla kriza moramo imati koncept razvoja do 2013.godine, a to podrazumeva velika investiciona sredstva, sigurnost plasmana, odnosno rešavanje pitanja koja su preduslov da bi se neko bavio poljoprivredom. Takode, država mora rešiti pitanje primarne kreditne politike.

Od EU mogu se ocekivati sredstva posle deblokade potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i kada se “docepamo” nekih pristupnih fondova koji bi se ulagali u razvojne projekte. Manje ce biti direktnih davanja za pojedine proizvodnje i farmerima, a više ce se voditi racuna o ruralnom razvoju. Stocarstvo je oblast koja u EU ucestvuje u stvaranju društvenog prozvoda poljoprivrede sa 70 a kod nas sa 33 Mi imamo kvotu od 8.300 tona juneceg mesa, a svega izvozimo do 2.000 tona, što znaci da nam fale krave simentalke i telad za tov. Što se tice ratarstva mi smo više oslonjeni na klimu, a manje na agrotehniku i ulaganja u poljoprivredu. Pšenica ce u narednim mesecima biti tražena roba i njena cena na svetskom tržištu vec iznosi 15,5 dinara. Kukuruz je pao ispod 10 dinara i ta niska cena treba da bude provokativna za ulazak u tov stoke”, istakao je izmedu ostalog Milan Prostran.

D.Dinic

OKRUGLI STO RPK POŽAREVAC I GRADA SMEDEREVA

ALTERNATIVA U PROIZVODNJI ENERGIJE

Regionalna privredna komora Požarevac i grad Smederevo u okviru 121. turisticko - privredne manifestacije Smederevska jesen proteklog cetvrtka organizovali su okrugli sto na temu: Alternativni izvori energije i povecanje energetske efikasnosti. U Plenumskoj sali grada Smedereva goste je najpre pozdravila Milica Mitkovic predsednica RPK Požarevac sledecim recima: “Turisticko - privredna manifestacija Smederevska jesen živi 121 godinu. Vec poodavno je ušla u drugi vek i naša je obaveza da se prema ovoj manifestaciji apsolutno odgovorno ponašamo. Smatram da je današnja tema koju je Regionalna privredna komora izabrala za okrugli sto veoma ozbiljna, da je važna respekta i da su naši uvaženi predavaci i gosti sa slušaocima dostojni ove teme”.

Okrugli sto je otvorio Goro Redžic predsednik Skupštine grada Smedereva naglasivši da alternativni vidovi energije imaju veliki znacaj i nova vlast ce raditi mnogo u cilju preobražaja grada i prostora u tom smislu, a zatim je poželeo da se i naredne godine obnovi i unapredi ova tematika na slicnom skupu. U radu okruglog stola ucestvovali su: mr Bojan Kovacic, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost, prof. dr Miodrag Mesarovic, generalni sekretar Nacionalnog komiteta u svetskom Savetu za energiju, mr Marina Kutin, direktor Instituta Goša, dr Živoslav Adamovic, clan Gradskog veca, dr Mila Pucar strucnjak Instituta za arhitekturu i urbanizam, Dušan Nikolic ispred Ministarstva za energetiku i rudarstvo, dr Zoran Nikolic strucnjak Instituta Goša i dr Branislav Epic, predstavnik Instituta Vinca.

Energetska efikasnost

Generalno se može ocekivati da naša planeta pocne da gubi sposobnost da usisava iz godine u godinu milijarde tone ugljen -dioksida i to je prihvaceno od medunarodne grupe koja je osnovana da prati problematiku klimatskih promena i globalnog zagrevanja. Došlo se do saznanja da je racionalno korišcenje energije i zaštita životne sredine univerzalna potreba i obaveza svih nas. Energetska efikasnost predstavlja stepen racionalnog korišcenja energije, vodeci racuna pri tome da se zadrži kvalitet korišcenja energije, odnosno da se ne ide na uštrb naših potreba koje moramo da zadovoljimo. Cinjenica je da fosilna goriva imaju ogranicen vek trajanja i bitno je da se energetski izvori što više diverzifikuju, što znaci da se snabdevamo sa što više razlicitih energetskih izvora za slucaj ukoliko jedan presuši. Ekonomski aspekt je vrlo znacajan vezano i za smanjenje troškova za energiju gde Srbija može dosta da uradi, a karakteristicna je mogucnost da korišcenje obnovljivih izvora energije može dovesti do povecanja konkurentnosti naših preduzeca kao i do smanjenja nezaposlenosti.

“Primer vezan za zaštitu životne sredine jeste Kjoto protokol koji je Srbija ratifikovala i mi imamo obavezu da sprovodimo i dajemo svoj doprinos kroz razlicite mehanizme cistog razvoja. Kroz te projekte možemo dobiti zdraviju životnu sredinu i investicije za neke projekte koji ce usput osim poboljšanja životne sredine dovesti do smanjenja troškova za energiju. Akcioni plan EU obuhvata povecanje energetske efikasnosti za 20 udela obnovljivih izvora u totalnoj potrošnji energije na 20 biogoriva na 10i smanjenje emisije ugljen -dioksida za 20 Pretpostavke su da se do 2020.godine za zemlje EU može uštedeti više od 100 milijardi evra godišnje. Politika i mere EU idu u pravcu da se definišu energetske performanse za proizvode, zgrade i usluge. Predlog Evropske komisije je da se emisija ugljen -dioksida smanji na cak 120 grama po kilometru do 2011.godine, a što se tice fondova Srbija može za sada da koristi medunarodno partnersto u smislu izgradnje institucija i prekogranicne saradnje”, istice mr Bojan Kovacic.

Jedan od najuspešnijih primera primene energetske efikasnosti obnovljivih izvora energije jeste Danska koja teži potpunoj energetskoj nezavisnosti gde su u najavi izdvajanja od 150 miliona evra u istraživanja i razvoj, ali je interesantno da se to njima višestruko vraca s obzirom da oni godišnje izvezu energetske efikasne tehnologije u vrednosti od 7 milijardi evra, tako da 50vetrenjaca proizvedenih u svetu je iz Danske. Zakljucak je da moramo povecati korišcenje obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost.

Obnovljivi izvori i kogeneracija

Naš Zakon o energetici identifikuje distribuiranu proizvodnju, odnosno decentralizaciju medu nacela energetske politike, što znaci da ce lokalna samouprava biti obavezana da vodi svoju energetsku politiku oslonivši se na lokalne, obnovljive izvore. Prema recima prof. dr Miodraga Mesarovica, time se izbegava veliki gubitak u prenosnom sistemu, jer je sada proizvodnja skoncentrisana na lokacije gde ima uglja i vode, a potrošnja je van tih lokacija i potreban je snažan sistem da bi preneo energiju od mesta proizvodnje do tako distribuirane potrošnje. Jedan od nacina da se energija racionalno troši je centralizovana proizvodnja i snabdevanje potrošaca toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja. Ako se dode u situaciju da se razmišlja o rešenju koje znaci kogeneraciju ili spregnutnu proizvodnju u istom izvoru i toplotne i elektricne energije, ucinice se usluga zemlji smanjenjem potrošnje neobnovljivog resursa kao što je energent, a istovremeno ce se smanjiti opterecenje životne sredine gasovima i otpadnim materijama.

Na kraju je firma “Jugodanone” prezentovala solarne panele, dok je “Intermehanika” iz Smedereva predstavila rad toplovodnog kotla na biomasu.

D.Dinic

GRADKO VECE NOVI NACELNIK GRADSKE UPRAVE

Dejan Ilic iz Požarevca bice novi nacelnik Gradske uprave, odluceno je nakon razmatranja izveštaja komisije za razgledanje materijala koji je stigao na konkurs raspisan za ovo radno mesto, saopštio je gradonacelnik Saša Valjarevic na sednici Veca održanoj u petak.

Po prvi put nacelnik gradske opštine bira se nakon objavljenog konkursa, a ne imenuje ga, kao što je to do sada bila praksa, Skupština. Ilic, koji je po struci pravnik izabran je medu osam kandidata. Trenutno radi kao advokat ali ima iskustvo sa poslovima u upravi jer je radio u opštinskim upravama u Požarevcu i Malom Crnicu. Ilic, receno je, ispunjava sve kriterijume konkursa i po mišljenju Komisije i clanova Veca, imao je najbolju preporuku za ovo radno mesto.

Fond za izgradnju stanova solidarnosti uputio je dopis Vecu u kome se traži 20 miliona dinara za nastavak izgradnje stanova. Medutim, kako je obaveza Fonda da zbog promene zakonskih odredbi preraste u agenciju ili javno preduzece, odluceno je da nadležne službe gradske uprave i clanovi Fonda u narednom periodu rade na iznalaženju najboljeg oblika buduceg rada kako bi u 2009. godini moglo da se nastavi sa izgradnjom stanova.

U budžetu nema novca za nabavku školskih klupa namenjenih renoviranim kabinetima Visoke tehnicke škole strukovnih studija u Požarevcu, tako da clanovi Veca nisu mogli pozitivno da odgovore na zahtev ove škole uz objašnjenje da ce se o ovome razgovarati pri pravljenju budžeta za 2009. godinu, ukoliko to i dalje bude potreba Škole.

Istorijski arhiv takode je dobio negativan odgovor na šest od sedam zahteva, upucenih Gradskom vecu. Arhivu ce biti placene komunalne usluge za arhivski depo ali ne i naknade clanovima Upravnog odbora, zaposlenima za dolazak na posao, nabavka bonova za benzin, materijala za održavanje higijene, formaldehida (koji se koristi za tretiranje arhivske grade) i održavanje softvera u racunarskoj mreži. Ove potrebe Arhiv ce morati da plati svojim sredstvima.

Na gotovo svakoj sednici Veca nade se i po neki zahtev mesnih zajednica koje se nadaju da ce iz budžeta dobiti naknadna sredstva za potrebe koje prilikom izrade svojih planova nisu predvideli. Ovoga puta izašlo se i u susret mesnoj zajednici "Bulevar" koja je dobila novac za opremanje prostorija rekonstruisane zgrade Mesne zajednice, dok su mesnim zajednicama "Lucica" i "Prugovo" zahtevi vraceni, uz obrazloženje ili na dopunu.

Ostali zahtevi koji su prošli kroz ruke clanova Veca odnosili su se na produženje zakupa poslovnih prostorija kojima gazduje Grad i na sve je, zbog redovnog placanja zakupa, pozitivno odgovoreno.

T.R.S.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 19.09.2008. godine do 26.09.2008. godine u porodilištu Opšte bolnice “dr Voja Dulic” u Požarevcu rodena je 31 beba i to 16 muških i 15 ženskih.

Sinove su dobili: Ivana Dimitric i Siniša Jovanovic iz Ostrova, Dragana Živkovic iz Trnjana, Sandra i Ivan Jeremic iz Poljane, Violeta i Momir Radic iz Kostolca, Irena Stanisavljevic i SašaRajkovic iz Aleksandrovca, Snežana i Filip Radosavljevic iz Požarevca, Sandra i Dejan Markovic iz Majilovca, Vesna Miladinovic i Dragoslav Andelkovic iz Požarevca, Svetlana i Dejan Kreculj iz Požarevca, Sanja Velickovic i Bojan Blagojevic iz Velikog Gradišta, Sebina i Vojislav Bojatovic iz Požarevca, Sladana Savic i Ivan Jankovic iz Prugova, Ðurdica i Saša Rajcic iz Trnovca.

Kcerke su dobili: Žaklina Todorovic i Slaviša Aleksic iz Rakove Bare, Daliborka Petrovic i Nebojša Pavlovic iz Krivace, Naime Dibrani i Ibinci Skender iz Kostolca, Sladana Trailovic i Dejan Jovanovic iz Duboke, Yina i Saša Ilic iz Petke, Jelena i Dragan Jovanovic iz Starog Kostolca, Anai Bojan Tadic iz Požarevca, Ivana i Zoran Banjad iz Požarevca, Vesna Miladinovic i Dragoslav Andelkovic iz Požarevca, Dragana i Darko Ivkovic iz Požarevca, Nada i LJubiša Cikarevic iz Neresnice, Violeta Petrovic i Saša Devic iz Požarevca, Ivana i Ivan Bayic iz Stamnice, Tanja i Dušan Miladinov iz Svilajnca, Dijana Dimic i Goran Mitic iz Požarevca, Marija i Nenad Spasojevic iz Požarevca

DELTA GENERALI OSIGURANJE U AKCIJI BEZBEDNOSTI U SAOBRACAJU

ÐACI SAOBRACAJCI

“Jabuka ili limun” naziv je akcije koju je organizovalo Delta Generali Osiguranje u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova sa ciljem da kroz teorijsku i prakticnu nastavu obrazuje ucenike osnovnih škola o pravilnom ponašanju u saobracaju i ujedno opomenu vozace da poštuju saobracajne propise.

Ðaci Osnovne škole “Dositej Obradovic” uz pomoc saobracajnih policajaca kontrolisali su brzinu kretanja vozila i savesnim vozacima davali jabuku kao nagradu, dok je onima koji su prekoracili dozvoljenu brzinu umesto kazne poklanjan limun, kao opomena.

- Akcija je preventivnog tipa a za cilj ima ne samo edukaciju dece vec treba da utice na vozace da svojim ponašanjem daju primer deci što ce najbolje uciniti poštovanjem saobracajnih propisa, kaže Vladan LJušic, policijski narednik saobracajne policije Požarevca.

Vojin Nikolic, menadžer požarevacke filijale Delta Generali osiguranja istakao je da se akcija organizuje u dvadeset i tri grada u Srbiji te da je ovo jedna u nizu aktivnosti koje su se kao efikasne pokazale i u drugim zemljama Evrope u kojima kuca, koja je organizator akcije, posluje.

Statistike pokazuju da je neprilagodena brzina uzrocnik je naveceg broja saobracajnih nezgoda. Slede vožnja pod dejstvom alkohola i nepoštovanje prava prvenstva.

T.R.S.

HUMORESKA

GREJNA LADOVINA

Ne malo bio sam iznenaden (i prehladen vec nekoliko dana), kada sam u hodniku zgrade ugledao pingvina! Dobro, sad, znam za ono: kao globalno otopljavanje, pa se na severnom i južnom polu otopljava led, ali da pingvini dodu baš u moju zgradu jer im je tu prijatnije, odnosno, hladnije, to nisam mogao ni da sanjam!

Kad sam se povratio od šoka, primetio sam da je to baba Živka uvijena u belo cebe, a ostalo što se vidi je crnina za pokojnim mužem.

- Jao, šinko, šta nam to rade? Toplije mi je ovde u hodniku, nego u stanu! - zakuka baka Živka.

Na odmorištu prvog sprata stanari su izneli sto i stolice, pije se kafa, caj, a, bogami, zamirisala je i vruca, kuvana mucenica, tj. šljivovica.

Na drugom spratu, penzioneri opalili domine i šah, a tablanet samo pršti.

Ušao sam u stan, ali sam brzo izleteo u hodnik, jer je tu bila toplija atmosfera.

- Pridruži nam se, sinko, zajedno nam je toplije - rece cika Sava.

- Jes, majku mu, snade nas zima dok je još zvanicno leto! - komentarisali su ostali stanari.

- Stvarno to nema smisla, placamo centralno grejanje preko cele godine i kad je leto i kad je zima, i kad je grejna sezona i kad nije, pa što onda sad ne puste grejanje?

- Pa, to, ljudi, nema na svetu da placaš nešto što nisi potrošio!

- Jes, šta ih košta da puste paru i gotovo, i ovako odlazi u vetar, a mi se smrzavamo!

- Još su i poskupeli grejanje. Zašto, da mi je samo znati? Valjda za tu paru koju dobijaju yabe, a nama naplacuju! - bio je besan cika Ilija, nekadašnji radnik površinskih kopova.

- Ima, bre, ovde u zgradi male dece, starih i bolesnih i sad njihovi moraju da kupuju TA peci i da placaju struju.

- Oni što imaju rodake na selu, otišli su tamo da se ogreju ko ljudi na drva. Šporet pucketa, miriše vruca pogaca, slaninica...

Dosta, bre, Pero, pode mi voda na usta!

Hodnikom prode mlada komšika u minicu, a starije komšike u horu, uzdahnuše:

- Blago njoj kad je mlada, ona se greje na cvrsto gorivo!

- Jes, dabome, ona nema centralno grejanje!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Posle mene pop - top!

- Neki gradani kupaju se jednom nedeljno samo da bi iduce godine išli na more!

- Ucesnik sam dva rata, ali ovo što me snade u miru!?

- Nekad bio kum Vujica, a danas kum Vojica!

- Negde lipe cvatu, a u Požarevcu lipe seku!

Miodrag Lazarevic

VEOLIA TRANSPORT LITAS U AKCIJI BEZBEDNOST DECE U SAOBRACAJU

FLUORESCENTNI BEDŽEVI ZA SVE PRVAKE

U zajednickoj akciji na jacanju bezbednosti dece u saobracaju koju sprovode Ministarstvo unutrašnjih poslova- Odeljenje saobracajne policije u Požarevcu i Ministarstvo prosvete- školska uprava Požarevac, predstavnici Veolie Transport Litas iz Požarevca poklonili su ucenicima prvih razreda OŠ “Kralj Aleksandar Prvi’’ fluorescentne bedževe sa kojima ce se prikacenim na dackim torbama bezbednije kretati na putu od kuce do škole.

- Danas smo sa našim prijateljima iz Veolia Transport Litas iz Požarevca, predstavnicima MUP- a Požarevac- Odeljenja saobracajne policije i Ministarstva prosvete- školske uprave Požarevac. Kao što znate, danas nam je prvenstveno briga o vašem zdravlju, a prevencija u saobracaju je sastavni deo te brige, porucio je dacima- prvacima Goran Seger, direktor OŠ “Kralj Aleksandar Prvi”.

Najmladim ucenicima se potom obratio i Darko Jeremic, nacelnik Odeljenja saobracajne policije.

- U ime Odeljenja saobracajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova pozdravljam svu decu i prisutne, mi svake godine organizujemo u mesecu septembru akciju « škola». Tu deci pomažemo kako da se krecu na putu od kuce do škole, kako da najlakše i najbezbednije prelaze ulicu, drugim recima, kako da nacine prve korake u saobracaju. I ove godine zajedno sa Ministarstvom za kulturu, nekim drugim organizacijama, kao i Veolia Transport Litas delimo deci prigodne poklone i pokušavamo da na taj nacin damo svoj doprinos bezbednosti u saobracaju. U toku ovog, a i u narednim mesecima videcete ovde prisutne saobracajne policajce u blizini škola koji ce vam prakticno pokazati kako se to radi, a ocekuju vas i neka predavanja koja ce vam oni održati u skorijem periodu. Sve to, uz ovu akciju danas doprinosi vašoj vecoj bezbednosti, vašem sigurnijem i bezbednijem pre svega kretanju od kuce do škole, istakao je nacelnik Jeremic.

- Ispred kompanije Veolia Transport Litas iz Požarevca želim da vas sve skupa pozdravim i da vam kažem da je ova godina na nivou Veolie proglašena za godinu bezbednosti u saobracaju na globalnom nivou. U citavom svetu pošto Veolia, da vas podsetim, ima svoje kompanije na citavoj planeti, na svim kontinentima. Heo bih da podsetim na jednu tragicnu statistiku po kojoj u našoj državi Srbiji nažalost na godišnjem nivou pedeset ucenika nastrada u saobracaju, a preko 200 ucenika biva povredeno. Ovo što vam danas poklanjamo je jedan mali gest i znak pažnje od kompanije Litas, želja da damo doprinos za povecanu bezbednost ucenika u saobracaju. Pored ostalih faktora koji su veoma bitni, to je pre svega porodica i roditelji, škola sa prosvetnim radnicima, tu su mediji i predstavnici MUP- a, na ovaj nacin i Veolia Transport Litas želi da se ukljuci kako bi bezbednost ucenika bila na jednom vecem nivou. Ovog puta u pitanju su veoma simbolicni pokloni, ali veoma prakticni fluorescentni bedževi koji mogu da se prikace na dacke torbe i ranceve i da ih na taj nacin obeležavaju i danju i nocu. Ovo cemo uciniti u svim školama, i ako ovom akcijom uspemo da spasimo i jedan život, jednu tragicnu situaciju, to ce biti veliki uspeh, naglasio je Slavomir Ðordevic, direktor saobracaja Veolie Transport Litas.

M. K.