Header

OSVRT: KAKO JE POCELA PRVA ŠKOLSKA NEDELJA U POŽAREVCU

BEZ STRUJE I VODE U SVET “ODRASLIH”

Prvi dan septembra datum je koji po svom znacaju spada u one koji ostaju urezani u secanju kao prekretnice, sa cim ce se verovatno složiti svako ko je ikada išao u školu. To je trenutak kada mališan, iz bezbrižnog sveta detinjstva, široko raširenih ociju, punih zebnje, nade i išcekivanja “Šta ce sada biti?” stupa u onu misticnu zonu koja je rezervisana za “Velike”. Pamti se citavog života i prepricava potomcima. Tendencija je da “veliki”, tj. odrasli i odgovorni clanovi društvene zajednice prvacicima olakšaju, ulepšaju, osmisle i razvesele taj cudesni prvi septembar, ne bi li što bezbolnije i sigurnije krocili u period obaveza, odgovornosti i odrastanja, a ovaj (period), avaj nikada više ne prestaje. Na to “malce” treba pripremiti, malcice ih prevariti, malcice ih ohrabriti i sve to tako skupa izvesti da im bar bude prijatno.

Prvi septembar školske 2008/2009. godine u Požarevcu zaista zapocinje na cudesan i mistican nacin. Dok se ustreptali školarci jutrom oblace u novu garderobicu, nameštaju frizurice, oblace sandalice i paticice, te krecu put hramova znanja i mudrosti, srpski enegretski gigant rešava (doduše pre toga i najavljeno u nekim medijima) da na 5-6 sati iskljuci dotok elektricne energije u Gradu Požarevcu i okolini. Drugim recima, nema struje, a par minuta potom nema ni vode u Gradu Požarevcu i svim naseljima koja pripadaju opštini Požarevac. Od 9 do 13 sati i nešto minuta. Društvene i privatne firme, banke, agencije, zdravstvene ustanove, prodavnice... i naravno škole prepuštaju se veštini snalaženja po principu “uradi sam kako znaš“, kojoj smo vicni posle silnih “vežbanja” u godinama koje su iza nas.

Ko je doneo odluku da se struja iskljuci baš tog dana? Zar nije mogao da se “uglavi” neki termin tokom tri meseca školskog raspusta? Postoji preduzece koje se zove Elektromreža Srbije (nekada Elektroistok) koje je toga dana, po recima portparola za odnose za javnošcu, Mildena Vujicica vršilo zamenu optickog kabla, skraceno OPGV, na relaciji Požarevac - Kostolac, a koji služi razmeni informacija izmedu trafostanica. Vujicic kaže da je odluka o iskljucenju el. energije doneta u dogovoru sa distributerom u Požarevcu, dok portparol “Elektromorave”, Vesna Pavlovic kaže da je odluka doneta u gore pomenutom preduzecu Elektromreža Srbije, te da je njima, to jest nama samo prosledena. Dobro. To sad više nije ni važno. Snašli smo se. Pripremili svece, baterijske lampe, kanistere i flaše s vodom. No, šta cemo s prvacima? Upravo u vreme nestanka struje u školama su se održavale svecane priredbe za dobrodošlicu dacima prvacima. Bez ozvucenja. Nadamo se da niko od decice nije baš tada imao “malu potrebu”, ili neku drugu, daleko bilo, pa da bude primoran da baulja po mokrim cvorovima, u ovom slucaju suvim cvorovima, bez mogucnosti da i rucice opere, zbog takode pomenutog nestanka vode. Bilo je primera puštanja muzike s kasetofona na baterije, a u jednoj od požarevackih osnovnih škola u svecanu salu uleteo je kroz otvoren prozor i nezvani gost - slepi miš, koji je izvodio vratolomije nad decom, roditeljima i nastavnicima, dok su ucenici starijih razreda izvodili pripremljen program. Bilo je malo meškoljenja medu izvodacima i u publici, malko vrištanja, ali program je kako-tako izveden. Možda “avijaticar” nije imao veze sa nestankom struje, jer bio je lep i suncan dan, srecom, a time i dovoljno svetla u sali.

Svako je ovoga dana izvodio svoje, neko program, neko akrobacije, a neko radove na visokonaponskoj mreži. Ali šta ce prvak, polaznik osnovne škole 2008/2009. poneti kao secanje na prvi školski dan...?

I šta ako se, na primer, neko doseti da nam iskljuci “svetlo” za Novu godinu, Uskrs, Božic, ili ne daj Bože u vreme održavanja LJubicevskih konjickih igara?

L.L.

ŠARAMPOV

Naziv požarevacke ulice, Šarampo, netipican za srpski jezik, (verovatno dobijen od Jevreja, pre stotinak godina), odomacio se, i pri samom pomenu ulicnog imena, vecina žitelja, zna naizust gde se ona nalazi. Za maloletne, i neupucene gradane, (biva i takvih), objasnimo da se ta ulica na gradskoj mapi grada Požarevca, beleži savremenijim imenom: Ulica Draže Markovica. Sa poplocanom kaldrmom po sebi, ulica Šarampo, u kulturno-istorijskom smislu, ima ulogu jedinstvene i najocuvanije celine - potice iz HIDŽ veka.

Lisabon, pak, portugalska prestonica od pamtiveka do danas poplocava svoje ulice, takode kaldrmom. I mada postoje zahvalniji, jeftiniji i moderniji materijali za ugradnju u lisabonske ulice, njima kaldrma predstavlja, ponos, prestiž, zaštitni znak. Gradonacelnik Lisabona, a, i Glavni arhitekta Lisabona (iako se tokom istorije, menjahu nebrojeno puta) predstavljaju tvrd orah - branu skorojevicskim novotarijama, kad je u pitanju istorija lisabonskih ulica, kaldrma.

U Požarevcu se, kultura i istorija ulice “Šarampov” ceni, koliko i izandali svinjski opanak. I ako je ulica, stavljena pod zaštitu Zakona o kulturnim dobrima, to joj ne beše od pomoci da se otme od obesti birokratizovanih vandala. Tek, i za Šarampov osvanu „crni petak”. Posle njega ona osta samo nestvarno svucena, i ogoljena ulica. Kaldrmu koju Požarevljani cuvaše i održavaše vekovima da krasi Šarampov, majstori potpomognuti brektavim mašinama i kamionima, odnesoše neznano kud. Upravitelji grada, vežbajuci moc svojih mišica na nedužnoj ulici, požarevacko kulturno dobro, razrovaše i nabiše peskom, da bi u njemu potom iskopali kanal/rov za neophodne gradske instalacije. Cime se to ulica zamerila da „legne na zub lokalnoj vlasti”?

Zar je zbilja neki jurodivi pojedinac iz gradske vlasti umislio kako je “Šarampov” njegova „babovina” da može da se sprda sa njom, koliko mu je volja, krcmeci je bez reda i poretka? Ako, Glavni Arhitekta grada Požarevca, nema vremena da gradanima objasni, šta se to sa njihovom ulicom dogada, valjda ima kog drugog, kompetentnijeg da na to pitanje odgovori? Opštinske službe - odeljenje za urbanizam, na primer? Direkcija za izgradnju grada? Preduzeca ukljucena u „posao”? Gradonacelnika - kapu nad svim kapama? NJemu bi valjalo, kad vec drugi to nece da ucine, da se isprsi umesto njih. Cutanje može proizvesti lavinu (ne)utemeljenih spekulacija.

Neka od pitanja koja se namecu, oko Šarampova, mogla bi da glase: Da li je Gradonacelnik Požarevca, pre pocetka radova, bio upoznat sa namerama izvodaca radova da se ulica prekomponuje? Ko je i sa cijom saglasnošcu, dozvolio da se kulturno-istorijsko dobro skrnavi? Postoji li Plan, šta se od te ulice htelo postici? Imaju li izvodaci radova saglasnot - odobrenje Regionalnog zavoda iz Smedereva, dužnog da štiti kulturna dobra na našoj teritoriji, da se radovi zapocnu? Važe li Zakoni Republike Srbije u Požarevcu, po tom pitanju? Gde je odneta kaldrma iz Šarampova? Kome je poverena na cuvanje?

ŠARAM(pov) bi, pisan ovim nacinom, mogao predstavljati šifrovanu poruku, za unosan posao u koji se ukljuci nekolicina Požarevljana, recimo? Ili lozinku za tvrdnju: Kaldrma iz ulice Šarampo i mada stavljena izvan Zakona, i mada plavicast kamen, Požarevljanima znaci koliko i koren o sopstvenom trajanju, u odbrani grada. Hoce li te i takve kaldrme, ponovo biti u Šarampou? Ne dao Bog, da kaldrma stekne neslavnu sudbinu, i bude samlevena u tucanik, a zatim postane vezivno tkivo crnom zlatu iz Arabije - asfaltu.

Ulica Šarampov može biti presvucena arabijskim asfaltom, ko zna? Požarevljani bi tako nepromišljenim potezom, „crnog petka”, svakako, bili ošteceni. Uskraceni za užitak, da im se „trese guza”, kao nekad, dok se voziše cezama i automobilima šarampovskom kaldrmom. Taj, užitak, mora da se stice i neguje kroz generacije (poput Lisabona), da bi se umeo braniti. To osecanje, mora da uci i pozna, Gradski arhitekta. Gradonacelnik, Požarevljanin.

O tome, ko bi eventualno imao koristi od novog „ruha” Šarampoa, šta reci? Možda ce cene novopodignutih objekata - stanova poskupeti? U tom slucaju bi na dobitku bili: Kupci? Prodavci? Izvodaci radova? Pršipetlje i bulumenta, da li, neznanih birokrata? Neznanje i nepoznavanje Zakona, nikog ne abolira pred Zakonom.

Kad izracuna korist i štetu, proisteklu od problema našeg kulturnog dobra, Gradonacelnik ce možda odluciti da uzme metlu u ruke, da pocisti dvorište oko sebe, kako ne bi i sam postao prljav?

Kocka je bacena.

Aleksandar Lukic, književnik

OŠ “SVETI SAVA” POŽAREVAC

FISKULTURNA SALA, PREKA POTREBA

Prvi dan školske 2008/2009. godine u Osnovnoj školi “Sveti Sava”, ali i drugim gradskim školama, protekao je u slicnim aktivnostima. Gradonacelnik Požarevca obišao je osnovce i dacima prvacima podelio pokloncice, a kao dobrodošlicu sada vec “starosedeoci” , daci drugog razreda, organizovali su priredbu za prvake i roditelje koji su, cini se, imali najvecu tremu.

OŠ “Sveti Sava” vec skoro sto godina obrazuje i vaspitava mlade generacije a oko sedamdeset zaposlenih u njoj radi sa sedam stotina ucenika.

Grad Požarevac je i ove godine za dake prvake obezbedio poklone kojima je poželeo srecan pocetak školovanja.

-Ovo je jedan od najvažnijih dana u životu svakog deteta jer se sve iz korena menja, pocinju prve obaveze. Mi smo se, kao grad, potrudili da školi omogucimo dobra nastavna sredstva, tople ucionice a u narednom periodu radicemo na tome da školi “Sveti Sava”, koja ima dugu tradiciju, a bila je, cini mi se, u prethodnom periodu malo zapostavljena, obezbedimo fiskulturnu salu. Iskoristicemo sve naše uticaje da generalno, svim školama u Gradu , preko Ministarstva prosvete obezbedimo više novca, kao i to da u narednom periodu dobijemo još jednu novu školu, jer je u Požarevcu poslednja osnovna škola izgradena pre dvadeset godina, rekao je gradonacelnik.

Osnovcima su prvog školskog dana društvo pravili i aktivisti Crvenog krsta koji su u saradnji sa MUP-om organizovali akciju “Bezbednost dece u saobracaju” i dacima podelili raspored casova koji je ujedno i podsetnik na to kako se ponašati i biti bezbedan u saobracaju.

Crveni krst je tokom prve školske nedelje najsiromašnije dake pomogao novim knjigama, sveskama i školskim priborom.

T.R.S.

OŠ “KRALJ ALEKSANDAR PRVI” - POCELA NOVA ŠKOLSKA GODINA

PET ODELJENJA ÐAKA PRVAKA

Držeci mamu i tatu za ruku kako bi jedni drugima cuvali strah buduci školarci seli su u ponedeljak prvog septembra prvi put u školske klupe. Iako vec znaju po neko slovo i broj oni jedva cekaju da u školi steknu nova znanja, ali i da upoznaju što više drugara. U OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” prijemu daka prvaka prisustvovali su Miomir Ilic, predsednik gradske Skupštine i Milic Jovanovic, zamenik predsednika gradske Skupštine.

Poželevši dacima prvacima da budu odlicni ucenici predsednik Skupštine Grada Miomir Ilic je najavio da ce lokalna samouprava zajedno sa Ministarstvom za prosvetu nastojati da poboljša uslove školovanja daka i položaj nastavnog osoblja, jer ove godine upisan je mnogo veci broj ucenika u prvi razred.

Prisutnima se zatim obratio Goran Seger, direktor OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” sledecim recima: “Danas je važan dan za sve nas i nadam se da cete ga zapamtiti kao jedan od najsrecnijih dana u svom životu. Mi kao škola dobijamo jednu novu generaciju koja ce nastojati da pronosi slavu svoje porodice, grada i škole. Draga deco, dobrodošli u školu “Kralj Aleksandar Prvi” koja je osnovana 1939.godine i koja ima dugu i uspešnu prosvetarsku tradiciju. Nadam se da cete u našoj školi steci uz pomoc vaših uciteljica sva potrebna znanja i dosta dobrih drugova i drugarica.

Neka vam dani koje ovde budete provodili ostanu u nezaboravnom secanju po dobrim ocenama, prijateljstvima, druženjima. Svesni smo cinjenice da su našu školu upisali ucenici koji teritorijalno ne pripadaju našoj školi. Iz tog razloga ponovo smo u prilici da otvorimo peto odeljenje prvog razreda, kako bismo udovoljili svim vašim zahtevima. Nastojali smo da maksimalno uvažimo želje kada je u pitanju izbor uciteljice, ali smo morali da poštujemo opšta pedagoška nacela pri formiranju odeljenja. Sa pet odeljenja u prvom razredu rad ce biti u znacajnoj meri olakšan i poboljšan u korist naše dece te se u to ime zahvaljujem na ukazanom poverenju”.

Potom su uciteljice Vezirka Mijatovic, Sladana Nerandžic, Danijela Tomovic, Ivana Martinovic-Nikodijevic i Simonida Jovanovic po azbucnom redu prozvale ucenike, a da bi prvacima prvi dan ostao u nezaboravnom secanju postarali su se predstavnici Gradske uprave, kao i sama škola sa uciteljima priredivši im lepe poklone koje su dobili u ucionicama.

D.Dinic

SEDNICA GRADSKOG VECA POŽAREVAC

NOVI TENDER ZA PUTEVE

Gradsko vece Požarevca na prošlonedeljnoj sednici kojom je predsedavao g. Saša Valjarevic, gradonacelnik grada Požarevca, donelo je odluku da se SR “Neimar put” iz Salakovca isplati oko 16,5 miliona dinara na ime realizovanih radova na održavanju lokalnih i nekategorisanih puteva u opštini Požarevac, u periodu od juna do avgusta ove godine.

O isplati potraživanja odlucivalo je Gradsko vece, jer je, na predlog Komisije za javne nabavke, JP “Direkcija za izgradnju opštine Požarevac” zakljucilo ugovor i poslove poverila “Neimar putu”, na šta je PZP “Požarevac”, jedan od ponudaca na tenderu, najpre zahtevalo obrazloženo obaveštenje o dodeli ugovora, zatim zahtev za zaštitu prava u postupku javne nabavke velike vrednosti, što je Direkcija odbila, pa se PZP “Požarevac” sredinom aprila obratilo Upravi za javne nabavke Beograd - Komisiji za zaštitu prava.

Predsednik stopira - MUP insistira?

Prema dokumentaciji Odeljenja za privredu, finansije i društvene delatnosti, obavešten o tome da PZP “Požarevac” osporava tender i traži stav republicke Uprave za javne nabavke, a na osnovu dokumentacije koji je ovom Odeljenju Direkcija dostavila, predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic je obavestio Direkciju i “Neimar put” da ce dalja placanja iz budžeta biti obustavljena do okoncanja postupka u republickoj Upravi za javne nabavke.

“Medutim, JP “Direkcija za izgradnju opštine Požarevac” nije ispoštovala obaveštenje lokalne samouprave i nastavila je izvodenje radova sa istim izvodacem”, stoji u dokumentu - Izjašnjenju Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti Gradske uprave grada Požarevca, kojim se clanovi Gradskog veca obaveštavaju da, po pomenutoj odluci predsednika opštine, ispostavljeni racuni nisu placeni, a Odeljenje se istovremeno “ne može pozitivno izjasniti” po zahtevu da se racuni namire.

Uprava za javne nabavke, odnosno Komisija za zaštitu prava je krajem jula izvestila požarevacku Direkciju da je zahtev PZP-a usvojen i da se otvoreni postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci u celini poništava.

JP “Direkcija za izgradnju opštine Požarevac” u zahtevu Gradskoj upravi grada Požarevca da se prebace sredstva u ukupnoj visini od 16, 468 miliona dinara, navela je da je bila u obavezi da preko cele godine stalno održava saobracajnice, ulice i trotoare u ispravnom stanju, u skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti saobracaja na putevima, zahtevima mesnih zajednica, nalozima inspekcijskih organa MUP-a i gradske lokalne samouprave, pa je, u cilju bezbednosti saobracaja i bezbednosti gradana, izdavala naloge za rad i otklanjanje udarnih rupa u kolovozu ponudacu SR “Neimar put” iz Salakovca sa kojim ima sklopljen ugovor.

Putari pre snega

- Problem, nastao u prethodnom periodu, morali smo da razrešimo, jer Direkcija za izgradnju je stopirana i ne može dalje da funkcioniše po pitanju održavanja putne privrede. Doneli smo odluku da se izmire dosadašnja dugovanja prema preduzecu “Neimar put”, nastala u prethodnom periodu, do dobijanja izjašnjenja Uprave za javne nabavke, odnosno njihove Komisije za žalbe. U narednom periodu, za održavanje putne privrede od iduce godine, raspisace se novi tender za izbor novog izvodaca radova, - rekao je gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic na Konferenciji za štampu, održanoj neposredno po završetku sednice Gradskog veca.

Po recima gradonacelnika, izbori i imenovanja novih direktora i rukovodilaca uzrok su što Uprava za javne nabavke i Komisija za žalbe nisu funkcionisale redovno, pa je odgovor iz Beograda na žalbu PZP-a iz aprila, uprkos urgencijama, stigao tek krajem jula, kada su i stopirani svi radovi u oblasti održavanja putne privrede na nivou lokalne samouprave.

- Planirani radovi na održavanju puteva za ovu godinu u meduvremenu su realizovani u celini. Tender za novog izvodaca bice raspisan u što kracem roku, kako bismo blagovremeno imali izvodaca radova koji ce preuzeti održavanje puteva u zimskom periodu, - naglasio je Valjarevic.

Advokat u “LJubicevu”

Gradsko vece odlucilo je da odobri Javnom preduzecu “LJubicevo” da raspiše konkurs i uposli valjanog advokata sa iskustvom, kadrog da se izbori sa brojnim zavrzlamama u kojima se ovo preduzece nalazi od raspada DP “Poljoprivreda”. Naime, “LJubicevu” su na leda natovareni astronomski dugovi svih clanica nekadašnje “Poljopri-vrede” a uzete mašine, strucni kadar, pa cak i imovina na volšeban nacin uknjižena na drugo preduzece, ukljuciv cak i legat Knjaza Miloša. Ovo poslednje “LJubicevo” je za proteklih godina nekako uspelo da povrati, ali sustigle presude i postupci pred sudovima u toku, gde je glavnicu potraživanja vec pocela da prestiže kamata, kvalitetan advokat ce, veruje se, uspeti da ukoloteci. Jedno od prvih angažovanja bice spor pokrenut od strane JP “Srbijavode” - Vodoprivredni centar “Sava - Dunav”, kojim se “LJubicevo” tereti naknadom za odvodnjavanje na površinama neuporedivo vecim od onih kojima to preduzece gazduje.

Jedan od predmeta koji ce veoma skoro biti rešavan je i potraživanje DOO “Union MZ”. Presuda u korist te firme je izvršna, a ocekuje se da rešenje bude pronadeno u vansudskom poravnanju, u cemu vec aktivno ucestvuje i lokalna samouprava, kao Osnivac Javnog preduzeca “LJubicevo”.

Gradsko vece prihvatilo je predlog “JP “Toplifikacija” da umesto sedam miliona dinara, pozajmljenih iz budžeta za kupovinu magacinskog prostora od FM “Morava”, budžetu vrati tri miliona, a da preostala cetiri uloži u toplifikaciju ulice Draže Markovica, koja se ovih dana rekonstruiše.

Na ovoj sednici je data i saglasnost školama da izvrše prenamenu svojih finansijskih pozicija, kako bi raspoloživa sredstva najcelishodnije upotrebili, uglavnom za potrebe održavanja školskih zgrada. U tom pravcu, Vece je odlucilo i da budžetskim sredstvima nabavi nov kotao za grejanje škole u Petki.

Lokalna samouprava ce, takode, finansirati i odlazak 50 predškolaca i 50 osnovaca na manifestaciju “Radost Evrope”, koja ce se 5. oktobra održati u Beogradskoj areni.

D. Milenkovic

PD “RIO” KOSTOLAC

ZA VIMINACIJUM NESVAKIDAŠNJE ZELENILO

Koncert Eme Šaplen, koji je 30. avgusta privukao veliki broj posetilaca na rimski lokalitet Viminacium, bio je svojevrstan doživljaj a bitnu ulogu u estetskom delu organizacije imalo je i Privredno društvo “Rekultivacija i ozelenjavanje” Kostolac koje je za tu priliku uredilo, tacnije ozelenilo, deo Rimske kuce koja je u izgradnji.

- Za tu priliku enterijer smo oplemenili drugacijim i, shodno mestu, neuobicajenim, mediteranskim biljnim vrstama, kaže Nataša Savic, direktorka PD “RIO”.

Viminacijumom se, tako, još uvek šire mirisi lavande i ruzmarina a dobra saradnja ce se nastaviti jer ovaj, veliki prostor, zahteva još mnogo zelenila, rekultivacije i uredivanja.

Trenutno, “RIO” radi jesenju setvu na Pepelištu po projektu rekultivacije spoljnog odlagališta površinskog kopa Drmno koji je završen u maju ove godine. Najave su da ce se tamo nalaziti još jedan rasadnik “RIO”-a, a koje ce se vrste u njemu gajiti zavisice od sastava zemljišta koje ce ispitivati strucnjaci Instituta za šumarstvo.

-Novi rasadnik ce biti namenski, za pošumljavanje, dok ce postojeci u Cirikovcu biti prevashodno za hortikulturni deo. Uz uobicajene radove na biološkoj rekultivaciji ove godine radi se vetrozaštitni pojas i setva uljane repice ili drugih slicnih kultura na humuniziranim površinama. Projekat koji je radio Rudarski institut podrazumeva i šumski zasad od bagrema na vetrozaštitnim površinama, koji bi trebalo da bude širine pedeset metara , kaže Nataša Savic i dodaje da bi ubuduce za deo projekta koji se odnosi na biološku rekultivaciju trebalo ukljuciti i preduzece kojim rukovodi, a koje ima izuzetno dobru saradnju sa Instritutom za šumarstvo i poljoprivrednim fakultetom, jer u projektu Rudarskog instituta uvek manjka deo biološke rekultivacije. Projekat ce biti raden u nekoliko faza a tokom jeseni “RIO” ce na njemu aktivno raditi.

U septembru “RIO”-u predstoji seca starog i sadnja novog drveca u “Topoljaru” , uredenje Hipodroma i grada za LJubicevske konjicke igre završeno je na vreme, a u toku su i redovni radovi na održavanju nasipa, košenju, krcenju i ostalim poslovima iz njihovog delokruga rada.

T.R.S.

Esej - meditacija "Vitezi i viteške igre kroz istoriju sa posebnim osvrtom na tradicionalne LJubicevske konjicke igre"

Napisao: Vladimir S. Šukljevic

EVO ŠTA SU LJUBICEVSKE KONJICKE IGRE

Evo vec punih 45 godina u sam smiraj dana u prvi petak u septembru u Požarevcu se cuju famfare koje razbijaju tišinu u gradu. One svecano najavljuju divnu tradiciju i tako pocinje praznik gde grad sa svojim ljudima pokazuje gostoprimstvo.

Oni koji su iz ovog kraja imaju još jedan lep doživljaj, a oni koji su došli sa ushicenjem cekaju celu ceremoniju i pokazuju radost što su došli.

Na pocetku da istaknem, važno je koliko je do sada bilo LJubicevskih konji-ckih igara, ali je još važnije da i dalje budu.

LJubicevske konjicke igre daju nam lepu priliku da se vidi osmeh na licu i prijateljsko rukovanje.

LJubicevske igre su dobrodošao primer i dogadaj da se tako masovno okupimo kao narod bez partijske pripadnosti. Pa samo to, u ovo uzburkano vreme je uspeh i velika je naša ljudska potreba. Tada imamo istu želju i nije nam važno koji je konj prvi, vec da je iz naše štale. Oh, kako je to, dobro i lepo kada svi imamo istu želju! No, ako i drugi pobedi, da i njemu cestitamo. To je sport, to je kultura!

LJubicevske igre su lepa prilika da pokažemo privrženost našoj tradiciji u uzgoju konja i secanje na dane kneza Miloša, Mihajla, pa i svakako kneginje LJubice i pocetka rada Ergele LJubicevo.

LJubicevske igre su prilika da pokažemo naš grad i nas same, koliko smo kulturni, gostoljubivi i da s razlogom imamo da se sa mnogo cim ponosimo.

U blizini Požarevca pronadena je figura od pecene zemlje koja pokazuje ženu u karakteristicnoj nošnji - Klicevacki idol - Za vreme bombardovanja Beograda 1941. nestala.

Dalje, kod Kostolca je najvece vojno i civilno naselje Viminacijum.

U Požarevcu je 1718. sklopljen mir. Ovim mirom se bolje povezuju Balkanske zemlje sa Evropom.

Požarevac, “severna kapija” istocne Srbije ima još velikih dogadaja, znacajnih licnosti i raznih uspeha i proizvoda sa cime se može i treba da ponosi.

Za vreme igre - takmicenja na hipodrom se padobranom spuštaju “ovozemaljci” sa ciljem da pozdrave i slatkišima nagrade male takmicare. Pod budnim okom Radeta Miljkovica, na opšte zadovoljstvo svih, pokazuju svoje veštine, a publika ih nagraduje velikim i toplim aplauzom sa željom da i oni budu zdravi i veseli i tako prihvate ove igre kao tradiciju. Preko njih stariji “dodiruju” buducnost, a naravno preko ove male dece i zajedno sa njima zahvaljujemo se našim precima.

Za pokazane rezultate u raznim disciplinama organizator daje velike novcane nagrade. Posebno je uvažavanje pobednika u višeboju. Pobednik - Vitez dobija veliku nagradu i srdacan pozdrav od gledalaca. Znamo, citav život je igra, ali ako se shvati da i u toj igri ima pravila onda je naša obaveza da ne prekoracimo i više “tražimo” od onog što realno možemo da ostvarimo. Tako je onda svaki “odigrao” što je mogao i zna i time da bude zadovoljan. Zato i svako takmicenje traži misao od takmicara da je sve igra i time se rasterecuje. I kada je tako i malom uspehu se radujemo.

Odboru ovih Igara veliko hvala za organizaciju i želju da naredne godine bude još bolje.

Covek ima potrebu da se vidi sa covekom, a ove Igre su lepa prilika da se opet vide prijatelji i steknu nova poznanstva, pa se i tako cuva tradicija. Mi imamo i veliko “prirodno bogatstvo” volimo da se sastajemo i dboro je što naš grad ima ovu divnu i veliku manifestaciju, te se narod masovno sastaje.

LJubicevske igre su “živi i otvoreni izlog” Ergele LJubicevo. Dobra je to prilika, te igre daju jasnu sliku onoga što Ergela ima, ali i nudi.

Grad u vreme održa-vanja igara ima i svoje kulturne manifestacije, te se tako dobro i lepo povezuju zabava, privreda i kultura na najbolji nacin. Eto, “konjicke igre” “idu kroz vreme”, te narod ovog kraja ima stvarno cime da se pnosi, jer mu je sve to i korisno.

Taj koji je na takmicenju-turniru postao VITEZ bio je i srecan, ali i ostali njegovi drugovi su za veliko poštovanje.

Ostaje i to da se kaže: pa neka se takmicari spremaju za novo takmicenje, a narod da prati nove Igre, naredne godine.

Sve ukupno receno, TO SU LJUBICEVSKE IGRE!

U SVOM "DVORIŠTU"

Ovih dana u kostolackoj ulici Nikola Tesla osvanulo je novo decje igralište. Evo dobre ideje kako spojiti lepo i korisno pa prostor izmedu zgrada iskoristiti da deca ne idu daleko od kuce.

T.R.S.

PROMOCIJA PUBLIKACIJE O LJKI

IGRE SU NARODNI PRAZNIK

U Trofejnoj sali Ergele “LJubicevo” prošlog cetvrtka održana je promocija publikacije o LJubicevskim konjickim igrama pod nazivom “Igre su narodni praznik” u izdanju Turisticke organizacije Požarevac. O publikaciji su pored autora Dragana Živanovica govorili Milan Ivoševic, Predrag Radovanovic jedni od osnivaca LJKI i Radiša Jotic, direktor KD “Knez Mihailo”. Ona predstavlja široku panoramu i bogatu hroniku svega što se na LJKI i oko njih dešavalo od osnivanja do danas, tokom svih proteklih 45 godina. Igre su nastale u vreme specificnih društveno -politickih i ekonomskih okolnosti, odnosno u predvecerje dramaticnih politickih dogadanja u Jugoslaviji. Uprkos svemu one su opstale i zahvaljujuci Požarevcu i Požarevljanima spremno ušle da jacaju svoju trajnost i kvalitet manifestacije sa kojom se Srbija dici.

“Želeo bih da LJKI budu manifestacija koja ce se izdici iznad svake politike, da to bude manifestacija sa kojom ce Požarevljani i narod stiški, pomoravski i podunavski izaci u Evropu u koju svi želimo da izademo. Igre su veliki narodni praznik i “crveno slovo” u kalendaru mnogih požarevackih porodica i domacinstava u Branicevskom okrugu i verujem da ce i ove godine Hipodrom i ulice Požarevca biti pune naroda koji s pravom smatra da su Igre njegova svojina. Zato i plediram da svi se založimo i narednih godina u susret tom zlatnom jubileju - pedesetogodišnjici, da Igre traju citave godine tako što ce pojedini sadržaji i programi biti prezentirani tržištu i od toga prihodovati”, istakao je izmedu ostalog Dragan Živanovic.

D.Dinic