Header

ODBOR SINDIKATA OBRAZOVANJA ZA BRANICEVSKI OKRUG O IZMENAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA

UVAŽENE BROJNE, ALI NE I SVE PRIMEDBE SINDIKATA

Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je usvojen na poslednjoj sednici Skupštine Srbije, bio je centralna tema razgovora na prošlonedeljnoj sednici Odbora sindikata obrazovanja za Branicevski okrug održanoj u Požarevcu. Sednicom je predsedavao Radomir Šojanovic, a pored clanova u njenom radu ucestvovali su i Branislav Pavlovic, predsednik Republickog odbora sindikata obrazovanja Srbije i Vesna Zdravkovic, nacelnica Školske uprave u Požarevcu.

Obzirom na cinjenicu da je 31. avgust bio dan za usvajanje novog Zakona, clanovi Odbora sindikata obrazovanja u Požarevcu bili su u prilici da se samo upoznaju sa osnovnim sindikalnim primedbama na predložene zakonske novine. Opšta je ocena da ponudene izmene u dobroj meri poboljšavaju odnose u sferi obrazovanja ali da ima i oblasti koje nisu pretrpele izmene u pozitivnom smislu. Sindikat je, prema recima Brankovica podneo 22 primedbe od kojih su neke prihvacene, ali jedan broj nije.

- Nismo ni ocekivali da sve što predložimo bude i prihvaceno. Ovo je Zakon koga je predložila Vlada, a usvojila Skupština, nije rec o sindikalnom aktu pa prema tome sve naše sugestije i nisu mogle da produ. Mi smo se uglavnom bavili stvarima bitnim za zaposlene u obrazovanju, znaci normom casova, finansira-njem, direktorima, disciplinskom odgovornošcu i dobar deo tih primedbi je prihvacen. Takode, prihvacene su naše primedbe koje se odnose na penzionisanje u smislu da se postupa po Zakonu o radu i Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju. Naš stav da je preuranjeno finansiranje ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja po modelu per capita -po uceniku, nije uvažen, uz obrazloženje da ce se finansiranje na osnovu ekonomske cene po detetu i uceniku primnenjivati postupno pocev od školske 2011/2012. godine, a na sve ustanove pocev od školske 2014/2015. godine. Mi smo skrenuli pažnju predlagacu da je takav sistem finansiranja obrazovanja dosta loše prošao kod naših suseda Bugara i Madara gde je preko 20.000 ljudi ostalo bez posla. Ali, to je nešto što gura Svetska banka i mora se sprovesti, kroz koliko godina, videcemo, istakao je Brankovic.

Do konacne verzije Predloga zakona ocigledno je došlo zajednickim naporima Ministarstva prosvete i reprezentativnih sindikata i nakon njegovog usvajanja u Skupštini, bez obzira na primedbe koje su ostale bez podrške, obaveza je svih na koje se on odnosi, da ga sprovode i poštuju, culo se na skupu u Požarevcu.

U nastavku sednice bilo je reci i o blokadama racuna školskih ustanova tokom juna, kao i o isplati drugog dela julske zarade. Vesna Zdravkovic, nacelnica Školske uprave za Branicevski i Podunavski okrug napomenula je da u ova dva okruga nije bilo blokade racuna. Tamo gde su racuni škola bili blokirani zatajile su lokalne samouprave, a ne direktori škola ili Ministarstvo prosvete. Što se isplate drugog dela julske zarade tice, predstavnik ŠU zadužen za finansije rekao je da je do zakašnjenja došlo iz tehnickih razloga i da ce svi dobiti plate do pocetka školske godine odnosno 27. i 28. avgusta.

Clanovi Odbora upoznali su se i sa uputstvom za sprovodenje izbora u organizacijama i organima Sindikata obrazovanja Srbije. U sindikalnim organizacijama izbori pocinju od januara 2010. i traju do kraja juna iste godine. Izbori za clanove opštinskih odbora sprovešce se od 1. septembra do 30. oktobra naredne godine, a za clanove gradskih i okružnbih odbora od 1. novembra najkasnije do 31. decembra 2010. godine.

S.E.

UOCI 46.LJUBICEVSKIH KONJICKIH IGARA

PRICA O VITEZOVIMA LJUBICEVA

LJubicevski višeboj je jedinstvena, izuzetno atraktivna manifestacija u kojoj se hrabri vitezovi na konjima nadmecu u nekoliko tradicionalnih disciplina: kurirskom jahanju, gadanju buzdovanom, strelom, kopljem i seci sabljom. Prema recima Radeta Milovanovica, trenera višebojaca na Hipodromu se smenjuju generacije višebojaca i svake godine ima 4 – 5 novih clanova koji jašu u LJubicevskom višeboju. U kvalifikacijama ove godine ucestvovalo je 16 takmicara i od toga se 12 plasiralo u polufinale koje ce se održati u subotu 5.septembra. Inace, Rade Milovanovic je dvadeset puta ucestvovao u višeboju i kako kaže u pocetku sportske karijere je bila dosta jaka konkurencija tako da se deset godina takmicio bez pobede. Prvu pobedu je ostvario 1979. godine, zatim 1983. 1984. 1988. i poslednji put 1992.godine tako da je on za sada jedini petostruki osvajac sablje i crvenog plašta.

“Jedan dobar višebojac treba 3 – 5 godina intenzivno da trenira kako bi savladao veštinu jahanja, jer LJubicevski višeboj predstavlja veštinu jahanja, a ostalo je nadogradnja. Discipline su podjednako teške, ali uglavnom višebojcima najmanje leže kurirsko jahanje i seca sabljom. Svakodnevno treniramo vec dvadesetak dana i u treningu realno odskacu Živkovic i Stokic, tako da postoji velika šansa da neko od njih dvojice osvoji petu titulu viteza” kaže Milovanovic.

Zamenik trenera višebojaca Slobodan Simonovic 15 puta je ucestvovao u višeboju, od toga je samo jedanput bio prvi 1994.godine i pet puta drugi. Kao svog favorita on istice mladog Andriju Sterdevica koji je veoma talentovan i aktuelni je prvak države u daljinskom jahanju.

Evo šta su za naš list pred ovogodišnje takmicenje rekli višebojci: Davorin Živkovic: “Ove godine smo konacno dobili pravu stazu za trening sa dovoljno peska da se konji ne povreduju, trening uveliko tece i ostaje još nekoliko dana do kvalifikacija. Imamo dosta mladih takmicara koji se za sada jako dobro drže i videcemo da li ce uspeti da istraju do kraja. Ja sam prvi put pobedio sa 20 godina 1999. godine, zatim 2004. 2005. i 2008.godine tako da ove godine branim titulu. Sada smo Siniša Stokic i ja izravnati sa 4 pobede i ja ocekujem da cu i ove godine pobediti i dostici trenera Milovanovica.

Siniša Stokic: “Ove godine su pripreme pocele na vreme, izuzetno su dobri kandidati i maltene svi mogu da konkurišu za titulu. Cetvorostruki sam osvajac višeboja i nadam se da cemo Davorin ili ja ostvariti dugo ocekivanu petu pobedu i izjednaciti se sa Milovanovicem”.

Mališa Vujcic: “Dolazim iz sela Kasidola koje je poznato po konjarstvu i vitezovima koji su osvajali prva mesta na LJubicevskom višeboju. Ucestvovao sam 15 puta, a kuriozitet je da sam jedini ostvario pobedu osvojivši maksimalnih 15 poena 2003.godine”.

Andrija Sterdevic: “Trostruki sam prvak države u daljinskom jahanju i ove godine sam odlucio da se oprobam u LJubicevskom višeboju. Konkurencija je veoma jaka, treninzi su naporni i ocekujem da cu uci u finale”.

D.Dinic

SECKALICA

PRETPRVO DETE

Gledam onomad sa svoje osmatrašnice, sa moje terase na Trgu oslobodenja gde godinama posmatram ljude i pretpostavljam njihova dela (i nedela), kako mlad covek - "puko" - peca kod kioska Caneta Subotica /bivši, beogradske Politike/...On je prebrinuo sve brige. Ja nisam, Ti nisii...

Omalilo mi daka po školama, a na istom ovom, mom, našem šetalištu uvece nije dovoljno podmlatka - ni za igru, ni za školu. Ni za puniju, narodom, moju Srbiju. Upravo u ovim novinama za 18. avgust tako tekuce 2009. godine u rubrici "Naši novi sugradani" vidim: za nedelju se u požarevackom porodilištu rodilo 15 beba. Opa bato! Od osam devojcica - roditelji samo jedne (!) su iz Požarevca, a srecne mame i tate trojice od sedam novih sinova su iz našeg grada. Ostale kceri i sinovi dodoše na svet iz sela i manjih varoši. Požarevac je veliki, a male varoši i sela - mali. Da li ce tako biti i sutra? Te htedoh da poarcim temu: sela po Srbiji su ispražnjena, samo je preko plana neoženjenih, vremešnih momaka koji propadaju, pate, samuju i onanišu. Tu podmlatka i boljitka:NI!

Ali, nešto se setim da su sada blagdani u Požarevcu, dani karnevala i Ljubicevskih igara, te da ne kvarimo...Srbi smo, dobro i drugi smo - ali za slavu sklanjamo svoje pijance i kavgadžije, nagvaždala i kritizere, nasilnike i bajala - pa im posle damo /slobodno/ da urlaju, tovare, kovu, psuju, truju, jedu što se ne jede, ili besede...Baš nas briga. Stoga necu, i na pocetku, da se pravim pametan i da se pridružujem onom gore soju. Nije teško biti fin. A i...stalno su mi nešto za mog bogatog novinarskog veka prebacivali cuvari cekmedžeta i nosaci korbaca - da, bre, crne teme pišem i gde ih samo nalazim!?

Zato: ajmo curce, ajmo djecaci - samo BELE.

*

Vrucincina u Požarevcu, pa naravno kad je avgust i kad nismo islandski Bambilend, sretnem oznojenog (i napacenog) prijatelja na našem najlepšem šetalištu - bivša ulica onog druga Tita - gde vodoskok bije u nebesa, fontane šumore, srecni i lepo odeveni penzioneri mrmore, dvoje se ljubi i cuti, a deca se igraju i graje...Gaze travu zelenu, zeleniju nego kod Toma Džonsa i Federika Garsije Lorke zajedno, jer naša srpska travuljina lepša je i bolja i od engleske - one što se poliva i šiša dvesta godina - samo što Inglezi to ne znaju! Mame i dobre tate imaju sve mesto Šetališta Stari Korzo za kolica u kojima se baškari porod, srecan i zdrav i uhranjen. I ni jedne bašte kafica nema i ni jedne stolice da damica-mamica carapicu-svilenicu pocepa, pa ni jedno drvo nije dobilo omcu na stablu od bezveznih vlasnika picerija, kafica i globalistickih ludorija i ludomana, jer im je svega - pa i stolova - malo. Elem, sretnem prijatelja, pa na pice - hocemo li.

-Da sednemo ovde?

-Necu!

-?

-Taj drži bivši policajac, znaš jedan od onih što postanu pametni kad otidu u penziju u pedeset. Akademici!

-Mani to - hoceš da sednemo onde?

-E, tu može!

-Nemaš ti veze sa životom, Brance, i taj drži bivši...

...i nestade mog prijatelja Branceta, išcile covek - i ovako i onako.

*

Arhitekta Miša Karadžic, opet sretne mene i znajuci da sam se zalagao zdušno godinama - kao novinar i gradanin da se zaštiti i sacuva Dušmanica apoteka - pozva me u kultnu požarevacku kafanu "Dva bela goluba". Onu, ma znate, što nije poklekla i nestala pred bankama i tele-operaterima. U "Dva bela goluba", gde kao i u "Malom imperijalu" ili "Pingvinu" i sada - usred globalizma, citaj, glupog americkog komunizma - sede gradske face, zacin grada, pametni zgubidani, pesnici, boemi, lepe žene i lepe bludnice ali...ne i budale!

Saopštio mi je arh. Karadžic da je ova Vlast - svaka joj Cast - e posle mnogo vlasti i slasti i dela ove vlasti, odlucila da se usred DEKE, SEKE i PEKE (Požarevacke ekonomske krize) odvoje šolde, dinari iliti novci da se uspravi, nalicka, uljudi i renovira (fuj, ružne li reci!) - zanovi, obnovi (ove vec idu) jedno od najlepših starih zdanja grada Požarevca - Dušmanica apoteka. Aferim: gradonacelnice, gradsko-vecnici, Vece, slobodni službenici i robovi, kurve, razbojnici i razliciti. Hvala svima i bio je vakat!

Pa, i kad smo vec kod Vlasti, evo ga: zajednickim snagama su onomad presekli vrpcu u Ljubicevu, slika govori, gradonacelnik Miki Milosavljevic i predsednik Skupštine Grada Požarevca Mica Ilic - otvarajuci prostorije mesne zajednice. Nastranu to što baksuz odmah rece: bre, i vrpca im kao i batina ima dva kraja. Na drugoj strani obnavlja se i udešava prostor gradske Mesne zajednice "Ceba", malo asfalta leglo je onamo, neka stotina metara toplovoda ovamo, vodovoda, govnovoda tamo-amo...Ako, to i jeste posao lokalne samouprave i njenih javnih preduzeca.

*

Ali, da li si primetio, poštovani i pametni citaoce, da se ovde SVE radi o materjalnom. A ja bih se, pa te ubedujem da mi se pridružiš, vratio na pocetak. Na naslov. Zbog DEKE, SEKE, a posve mimo PEKE predlažemo (Ti i ja) da se na materjalno više ne arce novci, ili da se malo stisne...A više PUSTI, to jest sve da, na PRETPRVO dete. Da Požarevac, sve manji i tanji, posle Beograda - prvi u Srbiji - iz BUDžETA nadomesti porodiljama, pre porodaja na bolovanju ili zdravima uz bebu, celu platu. Ako rade. I odreže prosecnu, dok gaje bebu, ako su nezaposlene. A?

"CE NAS BIDE, MAL MORGEN, AKO OVO NE BUDE!"

Zoran Simic

JKP “PARKING SERVIS”

BEZBEDNOST GRAÐANA NA PRVOM MESTU

slika

Javno komunalno preduzece “Parking servis” osnovano je 2006.godine i obavlja poslove od opšteg interesa, a posebno sledece: održavanje javnih prostora za parkiranje, napla-tu naknade za korišcenje parking prostora, izgradnju novih prostora za parkiranje, izgradnju novih garaža za parkiranje i premeštanje i cuvanje nepropisno parkiranih vozila. Za protekle tri godine ovo preduzece je imalo dosta veliki razvoj. Uvecan je broj parking mesta kako na ulicama, tako i na zatvorenim parkiralištima, osavremenje-ni su uredaji i oprema i paralelno sa uvecanjem parking mesta povecan je i broj zaposlenih.

Uvecanje obima poslovanja

“U ovom trenutku u Parking servisu radi cetrdesetak lju-di, imamo nešto preko 1.000 mesta za parkiranje na ulici i oko 300 parking mesta na zatvorenim parkiralištima. Mali broj ljudi radi u administraciji, knjigovodstvo nam vodi privatno preduzece koje je specijalizovano za taj posao, a na ulici kao kontrolori radi 16 ljudi i isti toliki broj na zatvorenim parking mestima. Što se tice obima rada, mogu da kažem gledajuci mesec juli da smo imali nešto preko 50.000 casova parkiranja na zatvo-renim parkinzima i nešto preko 35.000 casova parkiranja na ulicnim parkirali-štima. Ocekujemo da ce na ulicnim parkiralištima u avgustu biti još veci broj ostvarenih casova parkiranja”, istice Slavko Živkovic, direktor JKP “Parking servis”.

U odnosu na juli prošle godine na zatvorenim parkiralištima je ostvareno 13% više parking sati, a na ulicnim parkiralištima je cak 69% veci broj parking sati i to je licna karta Parking servisa koji predstavlja jednu od vodecih organizacija za parkiranje u Srbiji, meri se sa najvecim gradovima i jedna je od retkih koja omogucava placanje parkiranja putem SMS-a.

Kontrolori na ulicama poseduju veoma moderne uredaje inostrane proizvodnje cija je cena 1.200 -1.300 evra, nabavljen je jedan deo štampaca, a u postupku je nabavka i preostalih štampaca koji se prikljucuju na taj uredaj, tako da ce se potpuno automatizovati rad ljudi na ulici i ubrzati kontrola i samim tim uredice se još bolje parkiranje u gradu. Usluga parkiranja se može platiti kupovinom parking kartice na kiosku ili putem SMS-a.

“Koristimo softverske us-luge Parking servisa iz Novog Sada i svaka uplata preko SMS-a registruje se na softver i u delicu sekunde možemo da proverimo da li je izvr-šena uplata ili ne. Na taj nacin možemo da kontroli-šemo i rad naših ljudi, jer svaki ulazak u softver, ra-cunar u firmi registruje, tako da možemo da utvrdimo nji-hovu aktivnost na terenu. U ovom trenutku u užem centru grada ima dovoljan broj parking mesta, a u ovoj godini zone parkiranja su proširene na niz ulica i to: deo ulice Bratstva i jedinstva kod Bol-nice, deo ulice Lole Ribara, deo ispred “Ðure” tako da je sada na tim mestima parkiranje uredeno na najbolji mo-guci nacin. Dalje, jedan od najvecih saobracajnih problema je bio u Kosovskoj i Svetosavskoj ulici gde je cesto dolazilo da saobra-cajnog kolapsa zbog nepra-vilnog parkiranja, što smo mi uvodenjem zone parkiranja rešili. Napomenuo bih da je stanarska kartica relativno jeftina i za mesec dana iznosi svega 540 dinara, a cena mesecnog zakupa parkiranja je snižena 50% za sva pravna lica koja zakljuce ugovor za godinu dana”, kaže Živkovic.

Poklon paketici za prvake

Zajedno sa Gradom, JKP “Parking servis” organizovace akciju dodele poklon paketica za sve dake prvake na teritoriji grada Požarevca koji ce pored školskog pribora dobiti fluoroscentni prsluk za bezbedno kretanje u saobracaju. Takode, Gradsko vece je ovom preduzecu dalo saglasnost da vrši zaštitu trotoara. Veliki broj vozila u centralnoj gradskoj zoni se parkira na trotoarima i ugrožava pešake tako da ce vec u septembru biti po-stavljeni zaštitni stubici u ulici 15.oktobra i Drinskoj, zatim u ulici Stari korzo i Moše Pijade sve do zatvorenog parkinga kod Centra za kulturu. Uredice se ulica Voje Dulica od Muzeja do Jugo-viceve ulice, Lenjinova od Takovske do Voje Dulica, desna strana ulice Jovana Šerbano-vica, deo Sindeliceve i To-plicine ulice i desna strana Nemanjine ulice od Bratstva i jedinstva do Užicke.

Preduzece poseduje novo savremeno vozilo “pauk” sa opremom koja ima teleskopski nosac i može da diže nepropisno parkirano vozilo preko dva ili tri vozila, tako da sada mogu da se nesmetano uklanjaju vozila i sa trotoara preko pravilno parkiranih vozila. Takode, kupljeno je jedno kombinovano polute-retno vozilo, jer u skladu sa Zakonom o bezbednosti u saobracaju u narednoj godini koristice se ”lisice” za blokiranje nepropisno parkiranih vozila.

“Saradnja sa Saobracajnom policijom je odlicna, imamo svakodnevne kontakte, a više mesecnih sastanaka imamo i sa nacelnikom i komandirom Saobracajne policije. Takode, više nego dobru saradnju imamo sa komunalnom, odnosno saobracajnom inspekcijom. Vecinu naših projekata Grad je podržao i izdvojio je veliki iznos sredstava za kupovinu “pauka” i možemo biti izuzetno zadovoljni njihovom podrškom.

Sa Gradom i sa Komisijom za saobracaj videcemo da li je još negde neophodno da se ukljuci naše preduzece u regulisanje parkiranja. Potrebno je u potpunosti završiti posao sa zaštitom trotoara u užem centru grada i sledece godine pocece da se prave planovi kako da se štite trotoari van užeg centra, osavremenice se posao sa “paukom” i “lisicama” . Požarevac je jedan od gradova koji po broju stanovnika ima najviše vozila u Srbiji i sve više se uocava potreba za izgradnjom jedne nadzemne garaže. Imali smo više sastanaka sa gradonacelnikom i Komisijom za saobracaj na tu temu i mislim da cemo do kraja godine pokrenuti postupak za izgradnju jedne garaže, naj-verovatnije na potezu sada-šnjeg zatvorenog parkinga kod pijace i u toj varijanti gradu bi bio vracen parking “Nacel-stvo” i “Dom kulture”, zaklju-cio je Slavko Živkovic.

Video nadzor na “pauku”

Parking servis preduzima sve potrebne radnje kako bi se sledece godine uveo video nadzor na “pauku” i preko racunara slali policiji snimci nepropisno parkiranih vozila, koja bi elektronskim putem davala nalog za premeštanje vozila. Na taj nacin izbecice se subjektivnost, ubrzace se rad i saobracaj ce bolje funkcionisati u gradu. Korišcenjem video nadzora smanjice se troškovi policiji, a pružice se gradanima viši nivo u saobracaju. Inace, novo vozilo je specijalizovano za dizanje do 4,2 tone tereta i ono je nabavljeno u saradnji sa Gradskom upravom.

“Premeštanje vozila se vrši po nalogu policije i da bismo uspeli da obezbedimo funcionalnost trotoara novi zakon sada izricito reguliše da je zabrana zaustavljanja i parkiranja vozila na trotoaru, što cemo sa novim paukom vrlo uspešno realizovati. Pauk je u funkciji preventivnog delovanja kako bi vozaci ispoštovali ono što je saobracajnim znakom i horizontalnom i vertikalnom signalizacijom naredeno. Najugro-ženije pozicije u gradu su ispred Bolnice, Doma zdrav-lja, prolaz kod Banke Inteze, Jug Bogdanova i novim pravilnikom bice omoguceno kori-šcenje i tkz. “lisica” za blokiranje nepravilno parkiranih vozila”, istice Miodrag Andelkovic, zamenik direktora JKP “Parking servis”.

D.Dinic

IZ ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC

SACUVATI SVOJE I ZDRAVLJE CITAVE ZAJEDNICE

- Uoci održavanja LJubicevskih konjickih igara, a na predlog Gradske uprave Požarevca, strucni tim Zavoda za javno zdravlje Požarevac, u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom sacinio je predlog neophodnih preventivnih mera

Predstojeca manifestacija LJubicevske konjicke igre nije rizik za zdravlje ljudi ukoliko se svi njeni ucesnici i posetioci pridržavaju mera prevencije na koje je ovih dana skrenula pažnju ustanova koja brine o zaštiti zdravlja gradana i njegovom unapredenju. Iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac, naime, podsecaju na sledece:

preventivne mere

- Ukoliko kijate ili kašljete prekrijte nos i usta papirnom maramicom za jednokratnu upotrebu.

- Papirnu maramicu odmah nakon (te jedne) upotrebe bacite u kantu za smece (ne koristite je više puta, ne odlagati je po stolovima, ne držati je u džepovima...).

- Što cešce prati ruke toplom vodom i sapunom posebno posle kijanja i kašljanja, rukovanja, korišcenja javnog prevoza, liftova... Pranje ruku treba da traje najmanje dvadeset sekundi.

- Ne dodirivati neopranim rukama oci (konjuktive), nos i usta.

- Ukoliko se kod nekog pojave simptomi koji su karakteristicni za grip, potrebno je da se javi svom izabranom lekaru. U tom slucaju treba ograniciti kontakt s drugim osobama.

Ne preporucuje se upotreba hiruških ili drugih maski za vreme boravka na javnim mestima.

Za sve informacije u vezi sa novim virusom gripa A H1N1 mogu se kontaktirati Zavod za javno zdravlje Požarevac i dežurni lekari. Telefoni Zavoda za javno zdravlje su 012/222-682, 012/222-568 i 012/531-628.

- Obzirom na epidemiološke karakteristike bolesti izazvane novim sojem virusa gripa A H1N1, znacajno je da svi znaju koje mere zaštite treba da preduzmu. Postupajuci po smernicama Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut", važno je da svaki pojedinac shvati da ima odgovornost za sopstveno ponašanje u ocuvanju zdravlja, bez obzira da li je sam u prostoriji ili je u neprestanom kontaktu sa klijentima i kolegama, prisustvuje velikim skupovima i sl.Bitno je sacuvati svoje zdravlje, ali i zdravlje citave zajednice-porodice, kolektiva, grada.

LJudi se inficiraju virusom gripa A H1N1 na isti nacin kao i virusom obicnog sezonskog gripa. Širi se od coveka na coveka putem kapljica koje nastaju prilikom kašljanja ili kijanja zaražene osobe, indikrektno kada kapljice ili izlucevine iz nosa i grpa dospeju na ruke ili druge površine pa to onda dodiruju drugi ljudi koji zatim dodiruju svoja usta, oci ili nos, navodi se u informaciji Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Požarevac.

PREVENTIVNE AKTIVNOSTI ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC

NASTAVLJAJU "AKCIJU ZA ZDRAVLJE"

slika

Rad na promociji zdravlja i prevenciji bolesti, prioritetne su aktivnosti Zavoda za javno zdravlje Požarevac. Upravo u cilju popularisanja tih aktivnosti, Zavod je pre otprilike godinu dana zapoceo "Akciju za zdravlje" koja se održava svake poslednje subote u mesecu u istom terminu i na istom mestu. Uvek je to u vremenu od 11 do 13 casova u prostorijama Ekološkog doma na Cacalici. Prošle subote ova akcija doživela je svoje jedanaesto izvodenje. Zajedno sa Crvenim krstom, Centrom za prevenciju bolesti i Službom polivalentne patronaže Doma zdravlja, Omladinom JAZAS-a, Ekološkim društom, a uz medijsku podršku lista "Rec naroda" i Radio Požarevca, Zavod je sproveo još jednu u nizu "Akcija za zdravlje" u okviru koje su posetiocima Cacalice mereni: krvni pritisak, puls, šecer i masnoca u krvi, pružani saveti zdravstvenih strucnjaka i deljeni prigodni, propagandni materijali.

- Zajedno sa ostalim institucijama koje su sve brojnije u ovoj Akciji, želimo da doprinesemo ocuvanju i unapredenju zdravlja naših gradana. Rad na promociji i prevenciji mora da se sprovodi tokom cele godine, a ne samo u okviru obeležavanja odredenih datuma iz zdravstvenog kalendara. To je osnovni razlog zbog koga ova Akcija nastavlja da živi i u narednom periodu, porucuju iz Zavoda za javno zdravlje i Ekološkog društva Požarevac.

S.E.

GRADSKO VECE – KONFERENCIJA ZA MEDIJE

IZDVOJENA DODATNA SREDSTVA IZ BUDžETA

Proteklog ponedeljka održana je 19.sednica Gradskog veca Požarevac, a na konferenciji za štampu koja je usledila zamenik gradonacelnika Vukica Vasic je predstavnike medija upoznala sa zakljuccima koji su doneti. Razmatrana je 31 tacka dnevnog reda i jedna vanredna.

- Razmatrali smo predlog memoranduma koji bi se potpisao izmedu Komesarijata za izbeglice, Centra za socijalni rad i grada Požarevca i Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Naime, NIP, od predvidenih sredstava u budžetu 2009.godine opredelio je za gradove koji imaju uraden lokalni akcioni plan za izbegla i interno raseljena lica, sredstva od 45 do 50 miliona dinara koja idu preko Ministarstva rada i socijalne politike. Potrebno je obezbediti lokaciju i infrastrukturno opremanje prostora, što je obaveza grada, rekla je Vukica Vasic i dodala da se razmatra izgradnja objekta od oko 1000 kvadrata u koji bi bilo smešteno 20 porodica. Lokacija na kojoj bi se gradilo nalazi se pored lucickog puta.

Na Vecu je razmatrana i izrada Studije opravdanosti za precišcavanje otpadnih voda. Donator je francuska ambasada, izvodac Fasep, konsultant francuska Seureka, a ukupno donatorstvo iznosi izmedu 400 i 750.000 evra. Grad bi u ovom projektu bio zadužen za tehnicko opremanje. Vec je dobijena saglasnost tri ministarstva: za državnu upravu i samoupravu, za NIP i zaštitu životne sredine.

Jedna od tacaka dnevnog reda bio je i nacin finansiranja investicionih projekata korisnika budžeta. Prema recima Vasiceve tokom godine se javljaju potrebe za nedostajucim sredstvima, ali je donet zakljucak da svi budžetski korisnici ubuduce detaljnije planiraju svoju investicionu izgradnju, premere i predracune koji ce sadržati sve elemente, a sva eventualna nedostajuca sredstva morace da finansiraju iz sopstvenih izvora.

Tacka koja se odnosila na rebalanst budžeta imala je 14 podtacaka, a sve su se uglavnom odnosile na zahteve za dodatnim sredstvima. Dire-kcija za izgradnju grada Požarevca tražila je dodatnih 7 miliona 700.000 dinara, kao i milion i devet stotina dinara, plus sredstva za zimsko održavanje ulica. Ova sredstva, kako se culo bice upotrebljena za popravku i održavanje liftova, rasvete, zimske službe i mobilijara, kao i za neodradene radove iz prošle godine. Javno komunalno preduzece “Vodovod i kanalizacija” tražilo je prenamenu 10 miliona dinara i 2 miliona dodatnih sredstava; prema recima nacelnika Odeljenja za privredu, resor i finansije, Petra Rajica Vodovod je imao predvidenih 10 miliona dinara za izradu projekta vodosnabdevanja, ali se ukazala potreba za izradom šahti u kojima ce se smeštati novi prikljucci prilikom zamene azbestnih cevi, te su sredstva prenamenjena i dodata su nova. Javno preduzece “Ljubicevo” je za sprovodenje radova na projektu rekonsturkcije i sanacije elektroinstalacije i gromobranske instalacije tražilo 100.000 dinara, Turisticka organizacija Požarevac dodatnih 300.000 dinara za ucešce na medunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu i 580.000 dinara za organizaciju doceka nove godine; Narodna biblioteka je na ime otpremnina radnika koji odlaze u penziju do kaja septembra tražila 183.000 dinara, Crveni krst Požarevac 400.000 dinara za finansiranje programa Narodne kuhinje, kao i 243.725 dinara za isplatu zarada gerontodomacicama angažovanih na projektu “Pomoc u kuci za stara lica i osobe sa invaliditetom”, OŠ “Desanka Maksimovic” je tražila dodatna sredstva za prevoz radnika (markice) u iznosu od 130 000 dinara, a Decija ustanova “Ljubica Vrebalov” je takode tražila dodatna sredstva za izgradnju objekta “Pcelica”.

Svi zahtevi su odobreni, kao i zahtev Tehnice škole “Nikola Tesla” iz Kostolca za kupovinu valjka za peglanje u iznosu od 350.000 dinara, za potrebe doma ucenika koji pocinje sa radom u septembru.

Tri zahteva su skinuta sa dnevnog reda, a ticu se zahteva za upošljavanje novih radnika, zahtev Istorijskog arhiva za prijem radnika sa srednjom strucnom spremom koji bi radio na poslovima digitalizacije arhivske grade i jednog NK radnika i zahtev Narodnog muzeja za prijem radnika – turistickog vodica. Odbijen je i zahtev Osnovne škole “Vuk Karadžic” za placanje prevoza radnika, u iznosu od dodatnih 196.000 dinara, jer bi ta suma prevazilazila za 50 odsto predvidena sredstva. Sa dnevnog reda skinuta je i tacka u kojoj Konjicko društvo “Knez Mihajlo” traži otpis duga na ime utrošene vode. Odbijen je i zahtev likovnih umetnika iz Kostolca koji su na konkursu nevladinih organizacija dobili sredstva od preko 40.000 dinara koja nisu podigli, a tražili su dodatnih 60.000 dinara.

Muzickoj školi “Stevan Mokranjac” odobreno je 100.000 dinara za putovanje hora na medunarodno takmicenje u Ohrid.

L.L.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE NA HIPODROMU

SPEKTAKL MOŽE DA KRENE

slika

Na konferenciji za medije proteklog utorka o kulturno – turistickim i sportskim manifestacijama koje ce se održati u Požarevcu u okviru 46. LJubicev-skih konjickih igara pocev od 30. avgusta do 6.septembra govorili su Miodrag Milosavljevic, gra-donacelnik Požarevca, Miomir Ilic, predsednik Gradske skup-štine, Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika Požarevca, De-jan Savic, direktor Turisticke organizacije, Bojan Gacevic, po-mocnik direktora Centra za kulturu i Radiša Jotic, direktor KD “Knez Mihailo”.

Ove godine program je donekle izmenjen u tom smislu što je obogacen dodatnim dešavanjima. S obzirom da je Požarevac zvanicno uvršten u red karnevalskih gradova Evrope, 30.avgusta se održava prvi Požarevacki karneval i on je po svom sistemu i nacinu organizovanja maltene manifestacija koja je dovoljna sama za sebe. Što se tice ostalih dešavanja, ponedeljak 31.avgust ce biti obeležen koncertom dva trubacka orkestra, Dejana Petro-vica i Ekrema Mamutovica koji su pobednici Guce. Utorak je rezervisan za nastup folklornih ansambala našeg kraja, sreda za koncert Garavog sokaka, cetvrtak “JU grupe”. Svecani defile bice organizovan u petak, kao i nastup “Zvezde Granda” i tradicionalni vatromet. Subota i nedelja su sportski dani i težište svih dogadanja premešta se na Hipodrom.

“Ovogodišnje LJKI obeležice citav niz manifestacija koje su po svom karakteru prilicno razlicite, ali zalaganjem clanova Organizacionog odbora, kao i operativnih timova, odnosno cla-nova komisija koji su radili pri Organizacionom odboru uspeli smo da od tako razlicitih komponenti napravimo jednu prilicno homogenu smesu tako da se nadam da ce program biti kvalitetan i sadržajan i da ce svaki posetilac naci deo koji mu je interesantan i cime ce zadovoljiti potrebu za uživanjem. Organizovali smo dolazak voza Romantika za nedelju 6.septembar kada se održava centralno sportsko takmicenje, tako da ocekujem da ce poseta biti na zavidnom nivou i da ce LJKI svojim obimom i posece-nošcu prevazici lokalne okvire u mnogome”, rekao je Dejan Savic, direktor Turisticke organizacije Požarevac.

O pratecim manifestacijama u vreme LJKI govorio je Bojan Gacevic, pomocnik direktora Centra za kulturu. I ove godine u okviru akcije “Ulica kulture” ustanove kulture imace zanimljive manifestacije. U ponedeljak 31.avgusta od 10 – 12 casova održava se “Mala škola portreta” u Galeriji Milene Pavlovic – Barili. U utorak u Narodnom muzeju nas ocekuje zanimljiva izložba Dragana Miloševica i izložba “Cacalica 2009” Udru-ženja likovnih stvaralaca Milena Pavlovic – Barili koja ce se održati u 19 casova u holu Centra za kulturu. U sredu se u Galeriji Milene Pavlovic – Barili” organizuje književno vece na temu “Sa poznatim književnikom na ti”, a u cetvrtak u Narodnoj biblioteci održava se zanimljivo književno vece “Beseda o konju” na kojoj ce govoriti Radovan Beli Markovic, poznati književnik. U petak na dan defilea u 11 casova i u subotu od 8 casova u hangaru bivše Buvlje pijace imacemo otvaranje medunarodne izložbe “LJubimac 2009”, da bi u 12 casova u Hali sportova, RPK Požarevac uprili-cila Sajam preduzetništva. U subotu se održava izložba pasa kinološkog društva, likovna ko-lonija u LJubicevu ULIS-a Mi-lena Pavlovic – Barili, nastup rok bend “Rare” na letnjoj sceni Centra za kulturu, a u nedelju sa završetkom LJKI, od 8 do 14 casova bice završni dan medu-narodne izložbe “LJubimac 2009”.

O samom karnevalu više info-rmacija je dala Vukica Vasic, za-menica gradonacelnika Požarev-ca. Grad Požarevac je 27.maja i zvanicno u Crnoj Gori postao clan Federacije evropskih karnevalskih gradova i tako se prikljucio ovoj velikoj evropskoj porodici. U Srbiji pored Požarevca clanice FES-a su još Leskovac, Beo-grad, Vrnjacka Banja, Pancevo i Šabac. “Uz pomoc Baletskog studija “Amadeus” ovo je prva organizacija karnevala za grad Požarevac i ja se nadam da cemo biti uspešni, jer smo se svi zajedno maksimalno potrudili. U karnevalu ucestvuju 24 grupe iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Vrnjacke Banje, Leskovca, Šapca i Panceva. Ukupno ce biti oko 440 ucesnika i odmah posle predstave karnevala i karnevalske povor-ke, odnosno njihovog nastupa na centralnoj bini, održace se nastup Baletskog studija “Amadeus” tako da ce ta prva prateca manifestacija brojati oko 750 ucesnika. Gosti su Leontina i Carolija, Marko Kon, Nedeljko Popadic, a voditelji Aleksandra Jeftano-vic i Ognjen Amidžic”, istakla je Vukica Vasic.

Što se tice sportskog dela takmicenja prema recima Radiše Jotica, direktora KD “Knez Mihailo” on je planiran za subotu i nedelju. Ono što karakteriše 46.LJKI jeste povecano ucešce stranih ekipa u svim segmentima takmicenja, galopskom, kasackom, preponskom sportu i endjuransu. Povecan je i ukupan broj ucesnika i to iz razloga zato što su LJKI postale sigurno najvažnija manifestacija u konjickom sportu u Srbiji, tako da su konjari u svom kalendaru takmicenja zacrtale LJKI kao najozbiljniji datum.

“Kao domacini smo se potrudili i u našem dugorocnom planu je da razvijamo infrastrukturu sportskog dela Hipodroma, a takode i za gledaoce kako bi im pružili ugodan smeštaj. Sa druge strane kao Organizacioni odbor povecavamo nagrade kako bi privukli strane ekipe. Srpski takmicari su spremni sa svojim najboljim grlima i ocekuje se oko 350 konja na takmicenju”, istakao je Radiša Jotic.

O finansijskom planu citave manifestacije govorio je Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca. Finansijski plan prihoda ovogodišnjih LJKI krece se u iznosu od 15.925.000 dinara i gledajuci po segmentima to izgleda ovako: takmicarski deo koji ide preko KD “Knez Mihailo” 10,5 miliona dinara, program preko Centra za kulturu 625.000 dinara, Turisticka organizacija sa svojim sadržajnim programima 1,8 miliona dinara i Organizacioni odbor LJKI 3 miliona dinara. “Saglasno tom finansijskom prihodu ide finansijski rashod i moram da kažem da ova manifestacija nije profitabilnog karaktera. Troškovi u iznosu od 5.750.000 dinara se pokrivaju iz budžeta Skupštine grada, a ostalo do potrebnog iznosa pokrivaju sponzori, donatori, kao i iznosi od prodatih ulaznica, suvenira i publikacija. Najveci sponzori su: PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac” sa 400.000 dinara, “Bambi - Banat” sa 300.000 dinara, PD “Centar Elektromorava Kragujevac” 280.000 dinara, kompanija Dunav Osiguranje - Glavna filijala Požarevac sa 250.000 dinara, javna preduzeca koja daju sponzorstva u iznosu od po 150.000 dinara, Apotekarska ustanova 150.000 dinara, AIK banka 250.000 dinara, Alfa banka 100.000 dinara, Prokredit banka 120.000 dinara i ostale banke iznose 50.000 – 80.000 dinara”, rekao je Miomir Ilic.

Na kraju prisutnim novinarima se obratio Miodrag Milosav-ljevic, gradonacelnik Požarev-ca i predsednik Organizacionog odbora naglasivši da Igre mogu vec sutra da krenu, jer je sve spremno za održavanje pratecih manifestacija i sportskog dela takmicenja.“Naredni period cemo posvetiti marketinškom nastupu kako bismo privuli što više gradana ne samo Požarevca, vec i cele Srbije da dodu na LJKI i da vide šta Požarevac može da ponudi kao jedan turisticki grad, sedište Branicevskog okruga i centar Srbije kada je u pitanju konjarstvo. Zasigurno u narednim godinama, do pedesetih jubilarnih LJKI radicemo na tome da one postanu brend Požarevca i Srbije”, naglasio je Milosavlje-vic.

Inace, ove godine 27.avgusta u Medija centru u Beogradu dodeljena je sablja i plašt pocasnom vitezu od LJubiceva, Miloradu Cavicu svetskom prvaku u plivanju i to zvanje ce svake godine biti dodeljivano nekom poznatom sportisti. Ovogodišnje LJKI prenosice nacionalna televizija RTS, a takode bice prisutan i Studio B sa emisijom “Konji ponovo jure”.

D.Dinic

DRUŠTVO "LJUBIMAC" SE PRIPREMA ZA ORGANIZACIJU 29. IZLOŽBE SITNIH ŽIVOTINJA I UKRASNOG ŠIBLJA I CVECA

NAJVECA PRATECA MANIFESTACIJA LJKI

slika

Požarevacko Društvo "LJubimac" formirano davne 1980. godine. ne propušta priliku da u okviru svakih LJubicevskih konjickh igara organizuje jednu od najvecih i najlepših pratecih manifestacija, izložbu životinja i ukrasnog šiblja i cveca. Ove godine desice se to 29. put, a vec naredne "LJubimac" ce imati poseban razlog da se ukljuci u ovu turisticko-sportsku i kulturnu manifestaciju Požarevca obzirom da ce slaviti jubilej, 30 godina postojanja. Šta je to što ce clanovi ovog Društva i entuzijasti okupljeni oko njega, prirediti Požarevljanima i njihovim gostima za ovogodišnje LJKI, pitanje je koje smo uputili predsedniku Prvoslavu Mošicu:

- Ovogodišnja izložba je u neku ruku pripremna postavka za narednu godinu koja ce biti u znaku proslave velikog jubileja, tridesetogodišnjice postojanja "LJubimca". S pravom mogu reci da je naša izložba najveca prateca manifestacije LJKI, tradicija našeg ucestvovanja na Igrama je duga i svake godine izložba je posecenija i sa više ucesnika i eksponata kako iz naše zemlje tako i iz okruženja. Za ovogodišnju izložbu prijave su stigle iz Rumunije, Bugarske, Madarske, iz bivših jugoslovenskih republika Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine, istice Mošic i podseca da je otvaranje izložbe u petak, u Hangaru Zemljoradnicke zadruge "Jedinstvo", na prostoru Stocne pijace.

- Prijava eksponata je u cetvrtak od 8 do 17 casova, po podne je njihovo ocenjivanje, a u vecernjim satima priredujemo noc "LJubimca" u LJubicevu, u konaku kneginje LJubice sa pocetkom u 20 casova. Izložicemo onoliko eksponata koliki je i kapacitet izložbenog prostora, a to je negde oko 2 000. Izložbu ce u petak u 11 sati otvoriti gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic. Poseta je, pored petka, moguca i u subotu od 8 do 20, i u nedelju od 8 do 14 casova. Deca ne placaju razgledanje.

Nedelja je, inace, rezervisana i za podelu nagrada, dodelicemo kao i uvek lepe pehare odgajivacima najlepših životinja i vlasnicima ostalih izloženih eksponata. Za razliku od prošle ove godine nece biti izložena domaca radinost žena požarevackog kraja iz tehnickih razloga, ali se od ovog segmenta izložbe ne odustaje, naredne godine bice to bogata izložbena postavka dostojna jubileja, istice predsednik Mošic uz najavu da ce vec u martu, tacnije 14. marta 2 010. prirediti jednu prodajnu izložbenu postavku kao uvod u organizaciju jubilarne, 30. izložbe u septembru.

U godini ekonomske i finansijske krize nije bilo lako obezbediti sredstva za organizaciju jedne ovakve izložbe pa je naše nezaobilazno pitanje bilo: Kako su i da li su ti problemi prevazideni:

- Naravno da je za jednu ovakvu manifestaciju potrebno dosta para i da nam nije bilo lokalne samouprave, Grada Požarevca, ne znam kako bi sve to razrešili. Imamo podršku clanova Gradskog veca i veliko razumevanje gradonacelnika Milosavljevica.

Uz sve ovo dodajmo i sledece: Prvu osnivacku Skupštinu pre 29 godina, tacnije marta 1980. godine Društvo "LJubimac" održalo je u Klubu novinara, pod krovom ondašnje Informativne kuce"Rec naroda". Osnivac je bio Dragoljub Lala Pasuljevic, veliki entuzijasta, zaljubljenik u životinje i prirodu koji je imao veliku želju da u Požarevcu otvori Zološki vrt. Ta želja mu se, nažalost, nije ispunila, Pored Pasuljevica, koji nažalost nije više medu živima, osnivacke zasluge imaju još Prvoslav Mošic koji je na predsednickoj funkciji vec cetiri godine, predsednikovanje je preuzeo od Dušana Vujicica, zatim medu osnivacima koji su i danas akuelni u Društvu su i Moma Marinkovic, Naum Nastic, Dule Marjanovic, Dušan Matic, Radomir Jovanovic Komarac..."LJubimac" ima preko 200 clanova, njegov veliki potencijal su mladi ljudi bez kojih ne bi mogla da se organizuje ni jedna izložba.

PRVA IZLOŽBA U DVORIŠTU SO

Prva izložba "LJubimca" u okviru LJKI organizovana je 1980. godine u dvorištu ondašnje Skupštine Opštine. Bila je to velika atrakcija za Požarevljane, posebno su se izloženim eksponatima oduševlja-vali i zabavljali najmladi. Na izložbi je predstavljeno 700-800 eksponata i citav posao uraden je uz veliku pomoc i iskustvo društava i odgajivaca sitnih životinja iz Vojvodine.

S.E.

LETO U GRADSKOJ ORGANIZACIJI PENZIONERA POŽAREVCA

BANJE I IZLETI

- U banjama ce ove godine besplatno boraviti 132 penzionera

- Požarevacki penzioneri proputovali Srbiju

Pošto su se na vreme i pod povoljnim uslovima snabdeli ugljem sa kostolackih kopova i tako prebrinuli brigu u vezi grejanja tokom predstojece zime, clanovi penzionerske organizacije Grada Požarevca tokom jula i avgusta prepustili su se carima druženja na izletima organizovanim širom Srbije i rekreacije u banjama o trošku Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja. Besplatan banjski oporavak ove godine dobila su 132 penzionera što je za desetak odsto više nego prošle godine. Vecina je tu povoljnost vec iskoristima, jedan manji broj ceka poziv za odlazak u Nišku Banju. .

- Za besplatan banjski oporavak ove godine dobili smo tri banje. To su Niška, Soko i Vrnjacka Banja. Tokom letnjeg perioda stopostotno je iskorišcena Vrnjacka Banja što do sada nije bio slucaj, odlasci su se ranije prolongirali sve do kraja godine. Soko Banja je za sada delimicno iskorišcena, a najveci broj naših penzionera dobio je boravak u Niškoj Banji, nažalost, ni jedan još nije dobio poziv za odmaranje i rehabilitaciju u ovom lecilištu, verovatno da su trenutno popunjeni kapaciteti. Na našu intervenciju stiglo je obecanje da ce u Niškoj Banji od 15. decembra moci da borave i naši penzioneri, a njih je šezdesetak. Pored ovih rekreativnih odmora za koje je bila neophodno mišljenje lekara, realizovani su i odmori posredstvom agencija i to u Vrnjackoj Banji (boravilo je oko 50 penzionera uglavnom iz Kostolca) i u Soko Banji. Boravak u ovim banjama penzioneri su sami placali ali su cene za njih bile niže i postojala je mogucnost placanja na cetiri rate, saznajemo od Momira Pejanovica, predsednika Organizacije.

Pored oporavka i rekreacije u banjama, požarevacki penzioneri i ovoga leta rado i vrlo cesto družili su se na izletima i maltene proputovali celu Srbiju obilazeci istorijska mesta i poznate turisticke bisere. Boravili su u Novom Sadu, obišli su Vrnjacku Banju, uživali na Zlatiboru, u Guci, Ribarskoj Banji,Topoli, Gradištu...Prema nekim podacima oko 1.200 penzionera ucestvovalo je na ovim izletima. Trenutno se pripremaju za posetu Bjeljini, 12. septembra bice gosti penzionerima ovoga grada. Istovremeno s nestrpljenjem ocekuju ovogodišnje LJubicevske konjicke igre kada ce im u posetu stici penzioneri iz svih opštinskih organizacija Branicevskog okruga, kao i delegacije iz Smederevske Palanke, Kruševca, Zrenjanina, Saveza penzionera Srbije...

- U okviru Organizacije penzionera imamo Komisiju koja se bavi kulturno-zabavnim radom naših clanova i ona veoma dobro funkcioniše u skladu sa osmišljenim programom tako da su ovi rezultati velikim delom njena zasluga. Uopšte uzev sve naše komisije dobro rade a to je verovatno i zbog toga što imamo veoma povoljne uslove za to. Na raspolaganju su nam tri sale, jedna od njih služi kao Klub penzionera koji je otvorem svakog dana i gde se naši clanovi okupljaju i provode vreme u igranju šaha i domina, citanju novina, pracenju televizijskih programa... Orga-nizacija ima i nekoliko sala u kojima održavamo sastanake kao i pet-šest kancelarija za vodenje neophodnih administrativnih poslova tako da su nam prostorni uslovi zadovoljavajuci, istice Pejanovic koji takode podseca da je 8. juna ove godine Narodna Skupština Srbije usvojila Zakon o udruženjima prema kome ce i Organizacija penzionra Grada Požarevca morati da izvrši odredene izmena u smislu preregistracije koja se mora obaviti u Agenciji za registre, a ne kod Ministarstva kako je do sada bilo. Uskladivanje sa Zakonom o udruženjima podrazumeva i izmene Statuta. Obzirom da imaju širok spektar poslova koje rade za penzionere kao što su nabavka uglja, snabdevanje zimnicom i lekovima, Organizacija penzionera Gra-da Požarevca koja ima 6.300 clanova u okviru kojih je i preko 2.000 penzionera iz Kostolca, svakako ce nastaviti da živi intenzivno i radi uspešno, kao i do sada, bez obzira na mogucnost osnivanja i drugih penzionerskih udruženja u skladu sa novim Zakonom.

S.E.

JOŠ TRI MAŠINE SA KOPA „CIRIKOVAC“ PREŠLE PREKO MLAVE PUT KOPA „DRMNO“

RUTINSKI TRANSPORT

slika

Tokom poslednje dekade minulog meseca organizovan je i uspešno izveden još jedan prelazak rudarske mehanizacije sa kopa „Cirikovac“ preko reke Mlave put kopa „Drmno“. Rec je o bagerima sa internim brojevima Osam i 11 i odlagaca 3500 koji ce vec od septembra biti rasporedeni u proizvodni proces na kopu „Drmno“. Na ovaj nacin realizuju se aktivnosti predvidene po projektu proširenja kopa „Drmno“ sa šest i po na devet miliona tona uglja godišnje. Bager 11 ce nakon revitalizacije sa odlagacem ciniti okosnicu šestog BTO sistema koji ce biti angažovan na skidanju humusa što ce biti prvi sistem ovakve vrste u zemlji u proizvodnom procesu otkrivanja uglja i tako u znacajnoj meri doprineti bržem i efikasnijem procesu rekultivacije degradiranog zemljišta.

Pre tri meseca mašine su dopremljene na remontni plac kopa „Cirikovac“ gde su u potpunosti pripremljene za transport. Sve remontne aktivnosti obavili su radnici Radne jedinice za održavanje rudarske mehanizacije na terenu Privrednog društva „Proizvodnja, remont i montaža mašina i opreme“. Pomenute aktivnosti zahtevale su izvodenje velikog broja varova i drugih popravki na mašinama a sve je trebalo završiti u roku jer je transport planiran za kraj avgusta kada je po pravilu najniži vodostaj na reci Mlavi.

Rok je ispoštovan i prvi je u karavanu rudarskih mašina bio bager Osam. Istovremeno, zaposleni u elektro i rudarskoj služba kopa „Cirikovac“ pripremili su do detalja neophodne preduslove za seljenje. Više kilometara kablova, pomocna mehanizacija i ostala neophodna prateca oprema bili su veoma kvalitetno pripremljeni. Preko korita Mlave postavljene su sonde, osam cevi dužine 28 metara, kroz koje je propuštena voda reke a preko njih je nasut materijal cime je napravljen put kojim je mehanizacija prešla reku.

Prvi dan seobe protekao je u transportu mašina do putnog prelaza Bradarac - Manastir Rukumija koji je za nastavak transporta drugog dana zasut zemljom kako bi se sacuvao asfalt. Napravljena je i rampa za silazak mašina u polje na pravcu prema reci. Gotovo rutinski, 80-ak radnika sa kopa „Cirikovac“ i iz „PRIM-a“ pratili su kretanje mašina. Konacno, bez ijednog problema, tacno po planu, mašine su jedna za drugom dotransportovane do improvizovanog mosta.

-Ovaj karavan mašina u transportu jedan je od vecih koje smo imali do sada i bez obzira što ovakav posao ne radimo prvi put, prelazak preko reke uvek impresivno deluje, kazao nam je u hodu jedva cujno zbog škripe gusenica Dušan Kovacevic, upravnik kopa „Cirikovac“ i u pokušaju da nadglasa buku dodao: Ove mašine su do juce radile na „Cirikovcu“ kao osnovna mehanizacija a sada ce, po ranije utvrdenim planovima, svoj radni vek nastaviti na kopu „Drmno“. Iskoristili smo veoma dobro ovaj letnji period da se mašine remontuju i pripreme za transport, što je pre svega zasluga majstora „PRIM-a“ sa kojima su usko saradivali i naši radnici elektro, mašinske pa i rudarske službe u svom domenu. Transportni put i premošcavanje reke su, po meni, izuzetno kvalitetno obavljeni i to nam je dodatno olakšalo posao. I vremenske prilike su nam išle na ruku tako da, u suštini gledano, mogu slobodno da kažem da je ovaj svakako složen poduhvat, verovatno i zbog cinjenice da nam ovo nije prvi put, ipak protekao bez ikakvih problema.

Preostala mehanizacija na kopu „Cirikovac“ bice angažovana prema projektu zatvaranja kopa. Po okoncanju te aktivnosti i oni bi, zajedno sa dva EŠ bagera, trebalo da budu prebaceni na kop „Drmno“. Prelazak Mlave tako postaje simbol buducnosti za mašine ali normalno mnogo više za dosadašnje radnike kopa „Cirikovac“ koji ce zauzeti svoja mesta u proizvodnom procesu kopa „Drmno“.

N.Antic

HRONIKA OPŠTINE ŽABARI

NASTAVAK IZGRADNJE KANALIZACIJE U ŽABARIMA

U Žabarima je nastavljena izgradnja kanalizacione mreže od 1.022 metra u vrednosti od 8 miliona dinara.

Investitor je ministarstvo za NIP,izvodac radova je „Interšpediš„ iz Lebana,a rok završetka je pocetak septembra.

Kako rece Miloš Nestorovic,direktor Direkcije za izgradnju opštine Žabari završetkom radova dobar deo Žabara bio bi pokriven kanalizacionom mrežom koja za gradane mnogo znaci jer im olakšava uslove življenja u odnosu na predhodni period a otvara mogucnost dalje širenje kanalizacione mreže u delovima grada gde još ne postoji.

BOLJI IZGLED I BOLJI USLOVI RADA

Radi efikasnijeg rada Opštinske uprave Žabari i radi zadovoljenja stranaka podignuta je organizacija rada na viši nivo.Radnici provode svoje radno vreme na radnim mestima,odnos prema strankama je dobar,racunarske opreme ima dovoljno,a sve na osnovu odluke predsednika Opštine Žabari Miodraga Filipovica otvoren je postupak javne nabavke male vrednosti za izradu prozora i vrata od aluminijumskog profila sa termolan staklom radi zamene postojecih.Po javnom pozivu javilo se 5 izvodaca od kojih je nakon otvaranja ponuda i po izveštaju komisije prihvacena je najpovoljnija ponuda,i to VIN DOOR ART iz Žabara sa kim je i zakljucen ugovor o izvodenju radova, cime ce opština dobiti lepši izgled a stvorice se i bolji prostorni uslovi za rad.

“TVOJIH PET MINUTA NECIJI CEO ŽIVOT”

U organizaciji CK Srbije i Opštinske organizacije CK Žabari organizovana je akcija dobrovoljnih davalaca krvi u okviru letnje kampanje u Sali Opštine Žabari na kojoj je 30 dobrovoljnih davalaca ponudilo svoju krv,a 20 je dalo.

Takode od sekretara Opštinske organizacije CK Žabari Živojina Savica saznali smo da je redovna akcija davalaca krvi u opštini Žabari planirana za jesen.

Što se tice programa “Briga o starima “ CK Srbije u opštini Žabari preko Centra za socijalni rad Žabari podelio je 15 paketa starijim od 65 godina.

OPŠTINSKA FUDBALSKA LIGA ŽABARI

TAKMICENJE POCINJE ŠESTOG SEPTEMBRA

U organizaciji OFS Žabari i FK “Napredak” iz Simiceva održana je u Simicevu 17.avgusta 2009.godine konferencija klubova Opštinske fudbalske lige Žabari.Konferenciji su prisustvovali predstavnici svih klubova opštinske lige i na istoj je za predsednika konferencije izabran ZVEZDAN Tomic iz Viteževa a odluceno je da jesenja takmicarska sezona 2009’10.krene šestog septembra 2009.godine.

Izvuceni su takmicarski brojevi i u prvom kolu sastaju se:

Proleter (Cetereže) – Sloga (Viteževo), Buducnost (Kocetin)- Jedinstvo (Oreovica), Mladost (Porodin) – BSK (Brzohode), Udarnik (Sibnica) – Napredak (Simicevo), ekipa Pomoravlje iz Vlaškog Dola slobodna je u prvom kolu.

Obracajuci se klubovima,director lige Miroslav Mihajlovic, poželeo je svim klubovima uspeh u takmicenju,ali je istakao da i dalje najveci problem predstavlja nedovoljan broj kvalitetnih sudija,tako da cemo pored sudija ovog saveza morati da koristimo bar jednu sudijsku trojku iz nekih susednih saveza.

U cilju saniranja ovog problema Opštinski savez Žabara organizovao je seminar za postojece i nove sudije 28. 08.2009.godine uz ucešce instruktora za fudbalsko sudenje Dragana Stojadinovica iz udruženja Fudbalskih sudija FSBO.

Sima Jevtic

OPŠTINA ŽABARI

POKLON PRVACIMA

Sve prvake koji ove školske godine polaze u školu sacekace besplatne knjige koje je obezbedilo Ministarstvo prosvete, a pored toga sacekace ih pokloni lokalne zajednice za koje su izdvojena znacajna sredstva. Poklon paketi sadrže sve ono što je deci potrebno za pocetak školovanja, a sastoje se od svezaka, olovki, bojica, blokova, pernica.

Takode i Narodna biblioteka “Prof. dr Aleksandar Ilic” ce otvoriti svoja vrata prvacima i besplatno ih uclaniti u ovu ustanovu koja ce ih pratiti tokom citavog školovanja. Što se tice lokalne zajednice sve je spremno. Medutim, oni koji brinu o bezbednosti dece u nekim aktivnostima kasne. Radi se o putnoj signalizaciji, gde su vertikalni znaci u poluležecem ili ležecem stanju, a horizontalna signalizacija ne postoji, a posebno ona rec “škola” koja bi upozoravala vozace da uspore. Ovo se posebno odnosi na regionalni putni pravac Svilajnac – Požarevac koji je naseljen celom dužinom i cini najdužu ulicu u Srbiji.

Sima Jevtic

“OREOVACKA ŠETNJA”

U Oreovici je održana kulturna manifestacija “Oreovacka šetnja”. Tradicionalno se održava svake godine na dan Velike Gospojine kao secanje na neka vremena kada su mladi iz sela i okoline o ovom danu izlazili u šetnju pred svecani rucak, jer je Velika Gospojina seoska zavetina. Mladi su šetali od centra do crkve koja je jedna od najstarijih u ovom kraju, dok su ih stariji pratili i divili se mladosti i lepoti.

Koliko je ovaj dogadaj i obicaj bio tradicionalan i lep, poznati harmonikaš iz Oreovice Vitomir Živkovic komponovao je kolo “Oreovacka šetnja”, a svi njegovi ucenici na ovom instrumentu morali su da znaju da odsviraju ovo kolo. Mladi iz Oreovice i okoline nastavljaju ovu tradiciju, posle skupa u centru prisustvovali su programu u Domu kulture gde je ucestvovalo sedam KUD -ova iz opštine i okoline. Od direktora Centra za kulturu “Vojislav Ilic – Mladi”, Gorice Stefanovic saznali smo da na manifestacijama u citavoj Srbiji ucestvuju KUD –ovi iz naše opštine gde postižu zavidne rezultate, te je tako KUD iz Cetereža ucestvovao u Malom Crnicu, a KUD Porodin nakon deset godina na Homoljskim motivima u Kucevu.

Sima Jevtic

EKOLOGIJA I ENERGETIKA

RIO IMA REZULTATE

slika

Privredno društvo ”Re-kultivacija i ozelenjavanje zemljišta“, kao i svake go-dine u letnjim mesecima radi na redovnom održavanju zelenih površina PD TE-KO Kostolac, kao i na delu zelenih površina u samom gradu Kostolcu, pri cemu su prioriteti usredsredeni na održavanje kanala, nasipa i površina pepelišta, koja su još uvek aktivna.

Oblaganje površina bio masom samo je jedna od mera kako bi se sprecila erozija deponije vetrovima i kišom. U ovom periodu mi se pri-premamo za bilošku rekultivaciju odlagališta pepeli-šta koja nas ocekuju u nastupajucoj jesenjskoj sezoni. Sa-da obavljamo javne nabavke semena materijala i sve ono što nam je neophodno za tu bilošku rekultivaciju. Kada se završi preseljenje depo-nije pepela u KOP Ciri-kovac na potezu sadašnjih kaseta bice moguca primena razlicitih programa zatvaranja deponija. RIO veoma uspešno obavlja bilošku rekultivaciju zemljišta, ali bi mogucnosti bile još vece kada bi i tehnicka reultiva-cija zemljišta bila u skladu poslova našeg privrednog društva. RIO nema svu tu me-hanizaciju, ali bi mogao da nabavi i bude glavni nosilac tih poslova i sveukupnih poslova vezanih za biološku rekultivaciju zemljišta od pripreme zemljišta, setve, hranjenja do konacnog zavr-šnog procesa proizvodnje. Otvaranjem novog pepelišta na KOP-u Cirikovac, zatvo-rice se kasete koje su privremeno obradene dok se u potpunosti taj prostor ne rekultiviše. Više hiljada hektara sadašnjeg odlaganja pepela u narednim godinama bice predmet ekološkog zatvaranja, odnosno biološke rekultivacije, kaže Nataša Savic, direktor privrednog društva RIO. Kod Direkcije za izgradnju Požarevca za uredenje zelenih površina i u ovoj godini prihvaceni su naši projekti na uredenju drveca van plana, što ne ureduje JKP Požarevac i uredenje Hipodroma. Mi re-dovno radimo na uredenju Hipodroma pogotovo sada kada su LJKI na pragu, cak i delom poslova sponzorišemo kao donatori. Ovo ce biti treca godina za redom kako uredujemo Hipodrom za LJKI. U gradu Kostolcu RIO ureduje samo one površine koje su u vlasništvu PD TE-KO Kosto-lac, ispred direkcije dru-štva i deo gradskog parka. Uredenje plaže Topoljar je-ste naša stalna obaveza, jer smo mi glavni nosioci tog projekta, a tu nam istovremeno pomaže i TEKO Kosto-lac. Na plaži Topoljar su odradene sadnice, zasadena je trava, koju stalno održa-vamo, kao i sadnice, da bi se to ocuvalo i bilo lepo za sve posetioce. Taj projekat ure-denja plaže odobrilo je Javno komunalno preduzece Požarevac ukazujuci nam po-verenje koje traje vec tri godine. Površine koje mi održavamo u letnjoj sezoni kosimo deset puta za one površine prve kategorije, a za površine druge i trece kategorije pet, šest puta, jer samo takvim održavanjem možemo ocuvati te zelene površine.

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Od Fonda za zaštitu životne sredine dobili smo sredstva za tri projekta, za dva delimicno, a za jedan projekat u celini. To je projekat uredenja zelenog pojasa oko divlje deponije smeca u Kostolcu, od Kostolca prema Starom Kostolcu. Pored puta bi bio samo zeleni pojas, a prilaz za korišcenje te deponije bio bi od PRIMA, kako bismo zaštitili taj pojas od razvejavanja. Sred-stva za realizaciju projekta Decja šuma dobili smo zajedno sa Decjim vrticem iz Požarevca i nadamo se da ce realizacija tog projekta kre-nuti ove godine. Odobrena sredstva iz Fonda za projekat sanacije oštecenog zemljišta sa mogucnošcu proizvodnje bio dizela od uljane repice, koja se seje na tim površinama, odnosi se samo na setveni material, setvu i žetvu, dok nam nisu odobrili sredstva za naucna istraživanja i ispitivanja na tim prostorima, pa cemo tim projektom sledece godine ponovo konkurisati.

UREÐENE POVRŠINE

Ono što bih želela da istaknem, kaže Nataša Savic, direktorka privred-nog društva RIO, uredeni prostori parka u krugu Po-žarevacke bolnice, u dvori-štu Tehnicke škole u Ko-stolcu, Domu zdravlja u Ko-stolcu, ispred direkcije dru-štva TEKO Kostolac, predstavljaju pravi primer oplemenjenog i ukrašenog prostora koji pozitivno deluje na ljude. Ujedno brinemo i o održavanju svih prostora koje uredujemo. Interesantno je da pojedini poslovni partneri privrednog društva TEKO Kostolac kada vide ove lepo uredene prostore traže od nas da uredujemo i zelene površine kod njih, a imamo i ponude da radimo i za treca fizicka lica. Pos-lovna politika privrednog društva RIO mora biti uskladena sa tržišnom politikom i trendovima koji karakterišu ovo vreme. Mi smo pored naše radne snage angažovali novu radnu snagu, sezonce, kako bismo sve te zelene površine uredili i održali u lepom stanju. Zato koristim priliku da pohvalim naše ljude koji postižu izuzetne rezultate imajuci u vidu prostorne kolicine koje odradujemo. Vizija privred-nog društva RIO prilikom osnivanja nije bila u ovim sferama u kojima je sada, bilo je ljudi koji su želeli RIO što pre da prodaju, nego da RIO postoji. RIO postoji, RIO radi, RIO ima rezultate, RIO prati savremenu tehnologiju i poseduje po-trebne mašine za rad. Mi smo skoro imali obuku za ljude koji su angažovani za rad sa mehanizacijom, koji su polagali testove za rukovaoce i novim i starim mašinama, tako da sada imamo preko 40 ljudi kompletno obucenih za rad sa motornim testerama, sa trimerima,kosilicama, rukovanje traktorima itd. što pokazuje da RIO pridaje važnost obucavanju kadrova za izvršavanje tih poslova. Ove godine smo kupili novo vozilo za prevoz radnika, a kupili smo i mašinu tarup i sve je to u sklopu priprema za poslove koje cemo raditi u ovoj i narednim godinama. RIO raspolaže i sopstvenim rasadnikom u kome se ostvaruje program pripreme novih sadnica, ali i za cvece, koje može predstavljati veliki potencijal. Tamo su idealni uslovi za podizanje plastenika za proizvodnju cveca, pogotovo što se mi nalazimo pored vrelovoda što bi i te kako olakšalo proces podizanja i proizvodnje. Mi imamo i lepe primere ljudi iz Kusica koji proizvode rasade cveca. RIO je krenuo skromno, ali je napravio vidan uspon u tom programu. Poslovnu godinu je završio pozitivno i ono što je najbitnije sprecili smo privatizaciju sve dok se za to ne steknu pravi uslovi, koji bi ocuvali RIO da i dalje postoji. RIO ima potpisane ugovore sa PD TEKO Kostolac, a kako EPS sve više ulaže u životnu sredinu i u rekultivaciju zemlji-šta, to se otvaraju i prostori za veoma uspešan rad našeg društva, kaže Nataša Savic, direktor privrednog društva RIO.

RIO NA SAJMU

U privrednom društvu RIO je stvorena praksa da programe vezane za rekultivaciju i ozlenjavanje zamlji-šta, kao i druge pratece programe koji su u osnovi sadr-žaja rada prezentira javnosti putem ucešca na sajmovima. To su Sajmovi preduzetnika u Požarevcu, u organizaciji Regionalne privredne komore i u Beogradu veliki Sajam ekologije i energetike. Mi smo prošle godine bili ucesnici tih javnih prezen-tacija na sajmu što se, i te kako pokazalo pozitivnim kako za naš rad tako i za širenje naših programa i u drugim gradovima i sredinama. Ove godine cemo ucestvovati 4. i 5. septembra na Sajmu preduzetnika, a sigurno je i da cemo specijalnim programnima ponude ucestvovati i u Beogradu na Sajmu ekologije i energetike. Kroz takvu prezentaciju naših programa javnosti dobijamo najbolju ocenu vrednosti našeg rada koji motiviše sve zaposlene u privrednom dru-štvu RIO, zakljucuje svoje izlaganje direktorka Nataša Savic.

I. Dimitrijevic

NAJAVA NOVOG BROJA CASOPISA BRANICEVO

O USPEHU I NEUSPEHU

Na pomalo neuobicajen nacin, uz druženje i koktel, prošlog utorka je na otvorenoj letnjoj sceni Centra za kulturu Požarevac promovisana izdavacka delatnost Edicije Branicevo, posebno nekoliko poslednjih brojeva casopisa za umetnost i kulturu “Branicevo”. Urednik Aleksandar Lukic je najavio temu sledeceg broja koja ce se baviti uspehom i neuspehom u životu i literaturi.

Ima li smisla otvarati ovu temu? Nece li zli jezici uredniku i casopisu koji je pokrece i onima koji se o njoj budu najotvorenije izjasnili dobaciti Kolinsovu misao: “Tajna uspeha u životu poznata je samo onima koji nisu uspeli”. I kad smo vec kod toga, kod onih koji nisu uspeli, upitajmo se: Ima li stvarnoga uspeha u životu, pa i u literaturi, kako kod nas u Srbiji, tako i u svetu?, rekao je izmedu ostalog Lukic i pozvao sve zainteresovane da, ukoliko su zainteresovani, pošalju svoje tekstove na adresu redakcije Braniceva. Radove treba slati do 25.09.2009.godine. Ukoliko se šalju poštom, adresa je: Centar za kulturu Požarevac (za casopis “Branicevo”), Jovana Šerbanovica 1, 12 000 Požarevac. Elektronska adresa glasi ebranicevo$nadlanu.com.

L.L.

HOR MUZICKE ŠKOLE U OHRIDU

KONCERT PRE ODLASKA NA TAKMICENJE

Prošle nedelje je u koncertnoj sali Muzicke škole “Stevan Mokra-njac” održan koncert ho-ra osnovne muzicke ško-le sa dirigentom Dani-jelom Šoškic. Hor je trenutno na medunarodnom takmicenju u Ohridu koje traje od 27. do 30.avgusta, a na kome je, podsecamo, prošle go-dine hor sa dirigentom Ilijom Rajkovicem, ta-kode požarevacke muzicke škole osvojio prvu nagradu u svojoj kategoriji.

- Hor ce nastupiti u prvom, takmicarskom delu sa tri kompozicije, na programu su dela renesansnih kompozitora, domacih autora i obavezna kompozicija je jedna makedonska narodna “Pošla moma na voda”. Imamo i neobavezni deo koji nije takmicarski i koji je po programu organizatora, a koji ce se održati na otvorenom, najverovatnije na nekom trgu u centru Ohrida. Hor se dugo pripremao, još od marta. Sam hor broji oko 50 pevaca, ali na ovo takmicenje ide prvi ansambl koji cini 34 devojcica. Ovo takmicenje je specificno po tome što ne postoje prva, druga, treca nagrada, postoje cetiri kategorije: deciji, muški, ženski i mešoviti horovi. Mi se takmicimo u kategoriji decijih horova, gde postoji samo jedna nagrada, prvi hor u kategoriji i iz svake kategorije pobednik odlazi na takmicenje za gran pri festivala koje ce se održati poslednjeg dana i ujedno ce to biti zatvaranje festivala, rekla je Danijela Šoškic.

Ove godine horu je u susret izašla lokalna samouprava koja je obezbedila sredstva od 100.000 dinara, kao i Privredno društvo “TE KO Kostolac” i Veolia transport Požarevac.

L.L.

HOR “BARILI” NA MANIFESTACIJI “SRBI U TRSTU”

USPEŠNO GOSTOVANJE U ITALIJI

Požarevacki Gradski ženski hor ''Barili'' nedavno se vratio sa uspešnog gostovanja u Italiji, gde je od 17. do 20. avgusta boravio u gradu Trstu.

Na poziv Srpske Pravoslavne crkvene Opštine Trsta, hor ''Barili'' sa dirigentom Katalin Tasic je u okviru manifestacije ''Srbi u Trstu'', 18. avgusta izveo celovecernji koncert na trgu San Antonio Nuovo ispred Srpskog pravoslavnog hrama Sv. Spiridona.

Ova znacajna manifestacija srpske kulture u Italiji zapocela je otvaranjem grandiozne izložbe ''Ljudi Sv. Spiridona, Srbi u Trstu od 1751-1914'' od strane premijera Republike Srbije, Mirka Cvetkovica, 17. jula ove godine u zamku San Ðusto u Trstu, a trajace do 4. novembra.

Brojna publika, u kojoj se pored gradana Trsta, nalazio i veliki broj naših sunarodnika, kao i stranih turista, ovacijama je propratila, na visokom umetnickom nivou izveden program hora ''Barili'', sastavljen od kompozicija istaknutih srpskih stvaralaca. Sa Horom su u ulozi umetnickih saradnika nastupili: Slavoljub Tasic-gitara i Predrag Paunovic-harmonika. Za rukovodstvo hora ''Barili'' i Srpske Pravoslavne crkvene Opštine, uprilicen je prijem kod gospodina Masima Greka, savetnika za kulturu grada Trsta.

Na ovoj znacajnoj manifestaciji, kojom se obeležavaju jubileji: 140 godina od osvecenja crkve Sv. Spiridona i 240 godina od prve Liturgije služene u Trstu na crkvenoslovenskom jeziku, pored hora ''Barili'', tokom jula i avgusta meseca, nastupili su i drugi afirmisani srpski umetnici i ansambli: Dragoslav Pavle Aksentijevic, hor ''Melodi'', braca Teofilovici, Biljana Krstic i ansambl ''Bistrik'', Bora Dugic, kao i hor hrama Sv. Spiridona iz Trsta.

ŠKOLA ZA OSNOVNO I SREDNJE MUZICKO OBRAZOVANJE "STEVAN MOKRANJAC'" POŽAREVAC

SVECANI PRIJEM PRVAKA U MUZICKOJ ŠKOLI

Ha otvorenoj sceni Mu-zicke škole "Stevan Mo-kranjac" Požarevac proteklog cetvrtka održana je ceremonija svecanog prijama prvaka u ovu prosvetnu ustanovu. Polaz-nike Muzicke škole u ime škole i nastavnika poz-dravio je Periša Stano-jevic, zamenik predsednika Školskog odbora i profesor škole koji je naglasio da su svi prvaci dobrodošli i da se zasluženo nalaze na listi buducih ucenika, jer su prošli prijemne ispite. Takode ih je upoznao sa "licnom kartom" škole, uspesima i planovima, ciji ce deo ubuduce biti. Prigodnim programom koji su izveli ucenici nižih razreda škole, svecanost je zacinjena, a prvaci i zvanicno postali ucenici škole.

L.L.

U DANE “LJKI”

PCELARI U POŽAREVACKOM PARKU

U petak i subotu, 4 i 5. septembra, u središtu Gradskog parka u Požarevcu, požarevacko Udruže-nje pcelara organizovace izložbu meda i drugih pcelinjih proizvoda. Bice to prilika da se na jednom mestu vidi nekoliko vrsta meda, voska, polena, propolisa, maticnog mleca i brojnih kombinacija pcelinjih proizvoda koji su i hrana i lek.

Na pcelarskom štandu ce svaki posetilac biti u prilici da “iz prve ruke” dozna obilje podataka o pcelama i pcelarenju, da u neobicnoj “košnici” od stakla posmatra kako unutra pcele žive i neumorno rade, da dobije pregršt saveta i literature, pa i pcelarske opreme, ako poželi da ude u brojnu porodicu zaljubljenika u pcelarstvo, prirodu, zdrav život i zdravu hranu...

Vec devetu godinu, u dane “LJubicevskih konjickih igara”, Udruženje pcelara organizuje ovakvu izložbu, iz godine u godinu sve sadržajniju i zanimljiviju, u cilju promovisanja zdravog odnosa prema prirodi, pravilnog odnosa prema zdravlju i u cilju popularizacije pcelarstva kao neobicno zanimljivog hobija, a i zanimanja koje, kad se ovlada poprilicnim znanjem, veštinama i iskustvom, ume da donese pristojnu zaradu.

- Štandovi ce biti ispred Gradske skupštine, okupice se pcelari iz Požarevca i okoline, imace mnogo toga interesantnog i lepog da se vidi, da se probaju sve vrste meda i dozna mnogo detalja o koristi i lekovitosti pcelinjih proizvoda. Raduje nas što uvek naše štandove poseti veliki broj mladih ljudi, posebno su interesantni i dragi susreti sa decom, radoznalom i ljubopitivom. Eto, u petak u 10 sati, kad se izložba otvara, doci ce nam deca iz požarevackih vrtica, izvešce i kraci program, tematski, sa pesmama i pricicama o pceli i medu, pocasticemo se medom iz ovogodišnje sezone, to je posebno lep dogadaj sa kojim pocinje dvodnevno druženje sa svima koji tih dana dodu u gradski park i posete naš izložbeni štand, - kaže Radomir Peric, predsednik Udruženja pcelara Požarevac.

Pcela je, cesto se to smetne s uma, izuzetno važan insekt za opstanak ljudske vrste na planeti. Pocev od znacaja oprašivanja biljaka, sve do znacaja meda i ostalih pcelinjih proizvoda, pcela je jedan od faktora života. Neretko se i dan - danas citira Ajnštajn: “Kad bi sa planete Zemlje nestale sve pcele, ljudska vrsta bi opstala najviše još cetiri godine”.

Izložba u požarevackom parku ima i prodajni karakter. Jedin-stvena je prilika da se med i ostali pcelinji proizvodi, garantovano prirodni, cisti i visoko-kvalitetni, nabave “iz prve ruke”, od renomiranih pcelara.

Inace, pcelarsko udruženje u Požarevcu postoji od 70-ih godina prošlog veka. Tadašnji pcelari su shvatili znacaj okupljanja i udru-živanja, kako za razmenu iskustava i sticanje novih znanja, tako i za zajednicki nastup na tržištu, bilo da je u pitanju nabavka opreme, matica i drugog materijala, zaštita pcela od bolesti, ili plasman proizvoda pcelarenja.

Udruženje u današnjem obliku postoji od 1975. godine. Trenutno okuplja 165 clanova. Udruženje je clan Saveza pcelarskih organizacija Srbije, koji broji oko 12.000 clanova. Delatnost udruženja je veoma obimna: zaštita i pomoc pcelarima u organizovanju izlož-bi i sajmova, pomoc u edukaciji, nabavci matica i repromaterijala po povoljnim uslovima, organizovanje dobrotvornih aktivnosti, omasovljenje i podmladivanje pcelarskog “esnafa”...

- Pcelar stalno uci. Na bazi sopstvenih iskustava, iskustava kolega, ali i od renomiranih domacih i svetskih strucnjaka. Svake godine, u zimskom, bespa-šnom periodu, kad na pcelinjacima nema posla i vlada mir, Udruženje organizuje strucna predavanja na kojima se dode do najnovijih naucnih saznanja, korisnih saveta i pomoci. To budu strucnjaci sa Poljoprivrednog ili Veterinarskog fakulteta, ali i su u dva navrata bili i vrhunski ruski strucnjaci za pcelarstvo. Rusija ima institute za pcelarstvo, što naša zemlja, cak ni bivša Jugoslavija nije imala, oni su otišli daleko u toj oblasti. NJihovi doktori nauka su dolazili i doneli nam svoja i svetska vrhunska dostignuca. Dolaze nam i pcelari - prakticari, koji su pronikli veoma duboko u tehnologiju pcelarenja, sa ciljem da se postigne vrhunski kvalitet pcelinjih društava, taj kvalitet na najbolji nacin angažuje u sakupljanju polena i meda, kao i povecanoj proizvodnji propolisa, voska, visokokvalitetnih matica, i, istovremeno, tržištu ponudi savršeno zdrav proizvod, i hrana i lek. Dodu i lekari i razgovara se o korisnosti meda i drugih pcelinjih proizvoda u službi zdravlja i produženja života. Takode, Udru-ženje organizuje dobrotvorne aktivnosti: sakupljamo od pcelara med i dajemo ga na poklon organizacijama kojima je najpotrebniji: deci ometenoj u razvoju u Velikom Popovcu, Dnevnom centru za decu i omladinu u Požarevcu, Decjem odeljenju Požarevacke bolnice... Posebno dobru saradnju imamo sa Decjim vrticem u Požarevcu, bili smo u požarevackom “Bambiju” i kostolackom “Majskom cvetu” i deci poklonili simpaticna pakovanja meda. Ove godine smo medne poklon - pakete nosili i izvidacima, deci školskog uzrasta koja su imala boravak u prirodi, u “Ladnim vodama”... Dakle, Udruženje pcelara je otvorena organizacija, voljna da podeli radost ovog zanimanja sa svima. Naše prostorije su u ulici Veljka Dugoševica 33, u centralnoj zoni Požarevca, otvorene su za druženje sredom i petkom popodne. Tu mogu da se dobiju informacije o aktivnostima u Savezu, o pašnim prilikama, o tome kad pocinje koja paša, gde je kakav prinos, koliki su dnevni unosi, kakvi su problemi na selidbi, kakve su zakonske obaveze koje pcelari moraju da ispune... Za pcelare organizujemo obavezne zdravstvene preglede i nabavku kvalitetnih matica vrhunske genetike. Saradujemo sa 12 udruženja na podrucju oba Okruga, što je od posebne koristi u zajednickom analiziranju rezultata u prethodnoj godini, razmeni iskustava i pravljenju planova za narednu sezonu. I ovom prilikom, pozivam sve pcelare koji to žele da nam se pridruže, kao i sve koji pomišljaju na mogucnost da se bave ovom delatnošcu, da dodu u prostorije Udruženja. Ta poseta ce zasigurno biti od koristi, - porucuje Radomir Peric, predsednik Udruženja pcelara Požarevac.

Dragan Milenkovic

HUMORESKA

KRIVAC JE NA DRVETU

Sretnem onomad školskog druga iz osnovne škole koji sada radi kao nastavnik u toj istoj školi koju smo pohadali. Odmah, na prvi pogled, vidi se da se covek usukao, nema ga 50 kilograma sa sve katedrom.

Odmah ja udarim na zdravlje, a on nesrecnik, zakuka kao neka rdava žena:

- Evo, sad je osmi dan kako nema drugog dela plate za juli!

Au, pomislim ja, tu je znaci problem!

- Pa, dobro, ima tu dozvoljeni minus, pa kreditne kartice i tome slicno – pokušavam da ga utešim nekako, samo da ne izgubim, daleko bilo, dobrog druga, coveka i društveno korisnog radnika.

- Ma, sve sam to vec iskoristio, plus što mi od plate odbijaju rate za more i to grcko.

- E, pa, lepo ti je bilo kad si se brcko po Egejskom moru, brale, a sad, noge u lavoru! Nego, nemoj tako da me gledaš, od mene neceš da se ovajdiš, i sam znaš da sam ostao bez posla pre tri godine i sad radim na odredeno po kucama kao fizikalac. Samo, i tu je kriticna situacija. Siromašni sami rade fizicke poslove, a bogati imaju sve na dugme. Pogadaš, dabome, da srednjeg sloja nema, nestao je u vidu lastinog repa. A kad malo bolje pogledaš, vi u julu ništa i ne radite, pa što onda da vam se plati!

- Nemoj tako, stari druže – zavapi nastavnik – pa škola je na prvom mestu, bez škole i nauke ništa ne može da se uradi u bilo kom poslu. Zašto si ti išao u školu, i bio si vrlo dobar ucenik!

- Džabe sam išao, za ovo što danas radim ne treba škola. Eh, da sam bio pametan pa da ponavljam i izgubim pravo na školovanje kao onaj Dragce što sad živi i radi u Becu i vozi ''mercedes''!

- Da mi sad, u ovom vremenu i ovom veku, razmišljamo o cistoj egzistenciji! Ma, da mi je samo znati ko je kriv za sve ovo?

- Kako, ti u prosveti, a ne znaš ko je kriv!

- Ko je kriv?

- Pa, Darvin!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Na konjskim trkama je bar jasna situacija: nikad ne može pobediti magarac!

- Dajem kraljevstvo za konja! – zanjišta kobila.

- Princ Carls ima Kamilu, a neko ima kobilu!

- Konj je plemenita životinja. KONjU JEDAN!

- Zelenko, volim te, Zelenko! – rece Lorka.

Miodrag Lazarevic

“STIŠKO POSELO”

OŽIVELA ZAOVACKA ŠUMA...

U turistickom kompleksu “Zaova”, u subotu je održan drugi po redu Etno festival hrane i folklora “Stiško poselo”. Oku-pivši više od hiljadu ucesnika i posetilaca u Zaovackoj šumi, nadomak istoimenog manastira, jezera i Lovackog doma, ova manifestacija je nanovo podsetila na sve stiške lepote, znamenitosti i dragosenosti kulturnog nasle-da.

Najpre, dvadesetak ekipa mladih ribolovaca, strpljenjem i veštinom, borilo se za što veci ulov i bolji plasman u trosatnom takmicenju na obali jezera. Okolo, širom prelepog šumarka, kulinari su ulagali svo svoje znanje, iskustvo i ljubomorno cuvane mešavine zacina, ne bi li u kotlicima krckala posebno ukusna riblja corba. Pokraj njih, lovacka udruženja su svoje favo-rite uputila u Zaovu da nadmaše sebe u pripravi Lovackog gulaša.

Vatrice su gorele na sve strane, primamljivi mirisi iz kotlica se mešali sa zvucima harmonike, frule i drugih narodnih instrumenata, uz cije su se zvuke i taktove na letnjoj pozornici smenjivala folklorna dru-štva iz citavog okruga - Malog i Velikog Crnica, Crljenca, Kule, Toponice, Braniceva, Cetereža, Smoljinca, Kališta, Kobilja, Vrbnice, Stamnicke reke...

Duž obale jezera, niz od 12 štandova: od prezentacije turi-sticke ponude svih delova Okru-ga, prodaje suvenira i poslastica, do izloženih slanih i slatkih specijaliteta etno - hrane sa razlicitih podrucja Srbije - od Žagubice, Petrovca, Požarevca, Lapova, Batocine... Za oko, dušu, za ljubitelje tradicije, prirode i gurmane, tog dana “Stiško poselo” baš odabra najbolje i najlepše. I lepoticu “Posela”, dabome. Da joj drugarice pritajeno zavide, a momci da se otvoreno dive.

A, sve po redu, beše ovako: nakon što se okupljenima obrati predsednik opštine Malo Crnice dr Esidol Peric, Etno festival je otvorio Slobodan Teofanov, pomocnik ministarstva, poruciv-ši da ce to ministarstvo vazda podržavati ovu i manifestacije ovakvog karaktera, nastojeci da se duh i tradicija srpskog sela ocuva i neguje, a da se i turi-stickim sadržajem, narocito za strane turiste ucini. U tom pravcu, pozvao je sve zainteresovane da ucestvuju na konkursu koji je još desetak dana u toku i, bespovratnim sredstvima Mini-starstva poljoprivrede, pokušaju da u ponudi etno - sadržina, proizvodi starih zanata, domace kuhinje i domace radinosti, pro-nadu novi izvor prihoda, osnovni ili dopunski.

Svecanosti otvaranja Etno festivala, pored ostalih, prisustvovali su i David Radakovic, šef kabineta u Ministarstvu poljoprivrede, Artur Kol, amba-sador Izraela, predsednici i predstavnici brojnih lokalnih samouprava sa teritorije Brani-cevskog upravnog okruga, turisticki poslenici i drugi gosti. Inace, Festival je organizovala Turisticka organizacija opštine Malo Crnice, a održan je pod pokroviteljstvom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva poljoprivrede i opštine Malo Crnice, uz pomoc i podršku brojnih sponzora.

Po završetku takmicenja, proglašavani su pobednici: u ribolovu, u kategoriji “petlica”, najbolji je bio Aleksandar Pe-ric, u kategoriji “kadeta”, takmi-ceci se sa decacima, prvo mesto je osvojila Marija Vuckovic, koja je zakasnila na pocetak takmicenja i, svejedno, - pobedila. U katego-riji “kadetkinja” pobedila je Tamara Ðordevic, sa najvecim dnevnim ulovom od 590 grama. Medu juniorima, pobedio je Marko Peric. Nagrade je urucio pomo-cnik ministra poljoprivrede Slobodan Teofanov.

Medu majstorima kuhinje, naj-bolju riblju corbu pripravio je Zlatko Radovanovic iz Toponi-ce, iz bratske Backe Palanke.

Nagradu za najbolji Lovacki gulaš osvojilo je Lovacko udru-ženje “Stig” Boževac.

Riblja corba kuvana je u 17 takmicarskih kotlica, gulaš u 10. Po boji i sadržini razliciti, po ukusu - savršeni. Žiri se znojio od nedoumice kome nagradu da dodeli, a i od jakih zacina koji i ribljoj corbi i gulašu daju pravi šmek...

Kruna programa na letnjoj pozornici bio je izbor lepotice “Stiškog posela”. Medu 20 kandidatkinja, put do pobednickog tro-na i laskave titule lepotice “Posela” izborila je Milica Mladenovic, clanica KUD-a “Branislav Nušic” iz Kule, prva pratilja je Jovana Stojano-vic iz KUD-a “Mladost” Kalište, a druga Andela Naumovic, KUD “Ivo Lola Ribar” Veliko Crnice. Lepotici “Stiškog posela” Turi-sticka organizacija Gornji Mila-novac darovala je besplatan vikend u seoskom domacinstvu na podrucju Milanovca. Nagrade je urucivao Goran Stokic, direktor TO Malo Crnice, a lente prošlo-godišnja lepotica Dragana Alek-sic.

Dogodine, obecavaju i pozivaju domacini i organizatori, poslednjeg vikenda u avgustu, “Stiško poselo” ce biti još bogatije i veselije. Jer, i Stig je baš takav - bogat, vredan i veseo...

Dragan MILENKOVIC

PRVI MEÐUNARODNI KARNEVAL U POŽAREVCU

NEZABORAVNO VECE

Prvi medunarodni ka-rneval u istoriji grada Požarevca docekao je svoj dan u nedelju 30. avgusta. Uprava grada Po-žarevca, Baletski studio “Amadeus”, Turisti-cka organizacija i Cen-tar za kulturu pokazali su da se samo udruženim ra-dom može organizovati fe-šta za nezaborav.

Pre pocetka manifestacije u svecanim salonima gradskog zdanja ucesnike ovog velikog karnevala pozdravio je Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarevca: “Ovo je istorijski trenutak za grad Požarevac pošto prvi put organizujemo meduna-rodni karneval, jer smo dobi-li status karnevalskih gradova Evrope i sveta. Ovo zasigurno ne bi imali da nismo imali ansambl “Amadeus” na celu sa Majom Skenderovic – Bonic koji su se pojavljivali na festivalima plesa, kar-nevalskim nastupima gde su ih primetili i videli da grad Požarevac ima nešto što ga razlikuje od drugih gradova. Zahvaljujem se predsedniku Evropske federacije karne-valskih gradova što je ukazao poverenje Baletskom studiju “Amadeus” i gradu Požarevcu da može i narednih godina kao clan FEC–a da organizuje jednu manifestaciju koja se zove Karneval evropskih gradova i bude rame uz rame sa drugim evropskim karneva-lskim gradovima”.

Ovom prilikom Maja Sken-derovic – Bonic se zahvalila gradonacelniku i gradu Poža-revcu što su uz velike napore paralelno organizovane 46. LJKI i Prvi požarevacki karneval. Obracajuci se pri-sutnima Henri Van Den Kron, predsednik FEC –a je istakao da karneval predstavlja ra-dost, veselje i igru u kojoj svi zajedno uživamo. Potom je predao gradonacelniku Milo-savljevicu plaketu na kojoj piše “Uspomena živi” i po-želeo da živi uspomena na prvi karneval i posetu medu-narnog predsedništva i borda Požarevcu.

D.Dinic

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE POŽAREVAC

STUDIRANJE PO BOLONJSKOJ DEKLARACIJI

Gradonacelnik Požarevca, Miodrag Milosavljevic sa saradnicima, predsednikom Skupštine grada Miomirom Ilicem, Radomirom Mihalovicem, clanom Gradskog veca zaduženim za prosvetu i nacelnicom Školske uprave Vesnom Zdravkovic primio je prošlog petka u svecanim salonima gradskog zdanja delegaciju Fakulteta za poslovne studije “Megatrend” univerziteta. Gradonacelnik je istakao znacaj postojanja univerzitetske ustanove u gradu, što olakšava visokoškolsko obrazovanje studentima sa ovih prostora. Dekan Fakulteta za poslovne studije dr Dragan Kostic rekao je da je Fakultet dobio akreditacije sva tri svoja studijska programa, cime je ova ustanova postala obezbedila uslove za studiranje na najvišem nivou. Fakultet je, po Kosticevim recima ispunio sve standarde i protokole predvidene Bolonjskom deklaracijom, a strucnost kadrova zaposlenih na Fakultetu je takode na visokom nivou.

Nakon prijema usledila je konferencija za medije u prostorijama Fakulteta, a njegovi predstavnici izrazili su zahvalnost i svom zakupodavcu, Socijalistickoj partiji Srbije u cijim prostorijama uspešno izvode nastavu.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 21.08.2009 do 28.08.2009 godine rodene su 30 beba ,16 devojcica i 14 decaka .

Sinove su dobili: Milena Pavlovic i Branislav Popovic iz Požarevca,Sandra Jankovic i SlavišaMarinkovic iz Žabara,Verica Savic i Slaviša Mirkovic iz Bradarca,Milena Aleksic i Nenad Petrovic iz Požarevca,Tatjana i Bojan Mikic iz Salakovca,Nevenka i Mladen Dragutinovic iz Velikog Gradišta,Ona Ademi i Nedmedin iz Kostolca,Mariana Krišan i Velimir Simic iz Makca, Hristina i Dejan Stevuljevic iz Požarevca, Marija i Marko Krstic iz Požarevca,Violeta Pešic i Ljubiša Nikolic iz Kuceva,Elena i Sava Markovic iz Žitkovca,Marija Ilic i Dragiša Marinkovic iz Simiceva,Maja i Igor Paunovic iz Požarevca,

Kcerke su dobili: Ana Radomirovic i Vladan Miloševic iz Kostolca,Nazima Mustafa i Murina Ðevret iz Kostolca,Dragana i Saša Demic iz Dubocke,Mirfana Maksutovic i Fami Osmani iz Starog Kostolca,Gorica i Sladan Mitrovic iz Sene,Nataša i Miloš Pajovic iz Klicevca,Anica i Marko Nikolic iz Požarevca,Svetlana i Dragan Radojkovic iz Petrovca, Jelena i Milan Pantic iz Požarevca ,Dragana i Aleksandar Stefanovic iz Požarevca,Snežana i Saša Miloševic iz Žabara, Maja Cvetkovic i Goran Dinic iz Požarevca, Marijana Slavkovic i Slobodan Milosavljevic iz Petrovca, Ivana i Dragan Milutinovic iz Požarevca, Dijana i Jovica Peric iz Požarevca.Irena Lazarevic i Dalibor Dimic iz Živice.

HOMOLJSKI MOTIVI U KUCEVU

TRADICIJA SE NASTAVLJA

KUCEVO. - Ocuvanju kulturne baštine Homolja, Pomoravlja,Šumadije,Istocne Srbije i drugih krajeva Srbije,ove godine svoj doprinos dalo je više od 500 izvodaca. Odeveni u narodne nošnje podrucja na kom žive,svirkom,igrom i pesmom ponovo su oživeli naslede svojih pradedova.

Na dan manifestacije najpre je,rano ujutro,poceo narodni vašar,zatim prodajna izložba sira i meda,a nekoliko entuzijasta je zapocelo na Peku potragu za zlatom. Na platou ispred hotela ,,Rudnik’’ održano je takmicenje u spravljanju starih narodnih jela ,,Zlatne ruke’’. Ucesnici ovogodišnjih ,,Homoljskih motiva’’ iz 15 krajeva Srbije u velicanstvenom defileu glavnom ulicom prenosili su uz svirku,pesmu i igru,obicaje svojih predaka. Hiljade gradana i gostiju mogli su da vide,po originalnosti,šarenilu i neobicnoj odeci ucesnike defilea,neobican karneval.

Plato ispred Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ bio je pretesan za zaljubljenike u narodne obicaje. Tiskali su se na suncu,sve strepeci da ne propuste umeca i talenat izvodaca programa iz Žagubice, Petrovca na Mlavi, Boljevca, Bora, Majdanpeka, Zajecara, Negotina, Malog Crnica, Jagodine, Užica, Žabara, Kragujevca, Sombora, Kuceva i drugih mesta iz Srbije.

Ucesnike i mnogobrojne goste pozdravio je prvi covek opštine Kucevo Zoran Milekic koji je rekao da se ovde susrecemo sa najstarijom manifestacijom izvornog narodnog stvaralaštva u Srbiji. Ova manifestacija predstavlja šarenilo boja,nošnji i obicaja kraja iz kojeg dolaze ucesnici pa sve do njihove mladosti i lepote. Takmicenja izvornih grupa iz Istocne Srbije gradicemo kao okosnicu srpskog brenda,a posebno opštine Kucevo.

A, imalo je šta i da se vidi. Od trogodišnjih mališana do sedih starina koji su pregazili osamdesetu. Lagani opanci,šubare i zubuni,prsluci samo što ne prsnu pod prsima izvodaca,korak hitar,lak... Pa pesma,neka cudna,nekako žalna,umilna i puna nade. Ova manifestacija narodnog stvaralštva uvek iznova pokazuje da je ovaj narod odista pesma održala,uz neobicne instrumente:gajde i bušin,dvojnice i frule raznih oblika,trube i doboše,list bršljana i tikvu.

Bilo je i narodnih obicaja koji se samo na ,,Motivima’’ mogu doživeti i videti: od pesmi pastira i cobanica,do zdravica... Dvanaest devojaka defilovalo je pozornicom i mamilo uzdahe momaka u publici,nadajuci se laskavoj tituli ,,Najlepše pastirice’’,ali i nagradi zlatare Majdanpek. Žiri se odlucio za šesnaestogodišnju Katarinu Golubovic iz Neresnice ,opština Kucevo. Pratilje su Suzana Mitrovic iz Kaone kod Kuceva i Jelena Srimac iz Backog Brega,opština Sombor.

Tradicionalna 42.smotra izvornog narodnog stvaralaštva Srbije ,,Homoljski motivi’’ nastavlja da živi.

Lj.Nastasijevic