Header

ZBOG SVE CEŠCIH NESTAŠICA KRVI U SRBIJI

OTVOREN POZIV HUMANIMA

- U nedavnoj akciji u okviru LJKI, Požarevljani prikupili 35 jedinica krvi i uputili ih klinikama u Beogradu

slika

Institut za transfuziju krvi Srbije minulih dana bio je pred ozbiljnom nestašicom krvi, dragocene tecnosti koja život znaci. U jednom trenutku rezerve su bile svedene na potrebe za samo dva dana. Upozoravajuci da je odziv davalaca nedovoljan i da je Institut prinuden da redukuje izdavanje krvi bolnicama i klinikama za takozvane "hladne" operacije, rukovodstvo ove ustanove obavestilo je javnost da im je za dnevne potrebe prestonice neophodno od 250 do 300 jedinica krvi, a prošlog utorka naprimer sakupljeno je jedva 100 jedinica. Ni na terenu, u unutrašnjosti zemlje, ekipe Instituta protekle sedmice nisu imale mnogo posla.

Tek sa medijskom kampanjom situacija se nešto poboljšala ali je stanje daleko od zadovoljavajuceg što znaci da apel i dalje važi, da je poziv humanim ljudima otvoren do daljeg.

Crveni krst Požarevca se ovakvim pozivima redovno odaziva, pa su u prošlom mesecu, naprimer, organizovane cetiri akcije dobrovoljnog prikupljanja krvi. I u septemru je nastavljen slican trend. Petog septembra u okviru programa LJKI, organizovana je akcija koju su realizovale ekipe Republickog instituta. U akciji je obezbedeno 35 jedinica krvi koje su podeljene beogradskim klinikama i bolnicam.

- Zajedno sa zdravstvenim radnicima Požarevacke bolnice uspeli smo prošlog meseca koji se smatra kriticnim kada su u pitanju potrebe za krvlju, da održimo potreban nivo rezervi ove dragocene tacnosti. Ni jedna hiruška intervencija nije bila pod znakom pitanja niti je pak odlagana zbog toga što nije bilo krvi. Ova prva akcija u septembru, za razliku od avgustovskih, u cilju je obezbedenja krvi za potrebe klinika u Beogradu, saznajemo u Crvenom krstu Požarevca koji je ovih dana slicnim, humanim aktivnostima obeležio Svetski dan prve pomoci.

S.E.

SECKALICA

VRANE VRANE

*"Tvrd je orah vocka cudnovato..." P.P.Njegoš, Gorski vijenac

*"Cu kupim, bre Državu, ali ne bi - narod..." Kafanski anonimus, Srbija, Milenium I I I

Za Ljubicevske konjicke igre septembarske, onomad u Požarevcu, mlad par - tek vencani casti .Nemam pojma zbog cega usred DEKE, SEKE i Peke, a još i decu treba da prave i porod imaju... Ma ipak izidemo na plato u Tabacnici gde se toci "N - pivo" (besplatna reklama, jok!) - živi smo i normalni (?) ljudi i, iako od tog pica pijem - jednu flašu u julu, a drugu bocu u avgustu...Pa i taj rokenrol i ta YU grupa moje mladosti, nisu loši.

Mladi prijatelj i deklica, tek izleteli iz gnezda medenog meseca, nalickani - ne znaju oni šta su sedamdesete prošlog veka, a tek ko su Deca cveca - ja onako, pripravnik za staracki i namcorski...Ma još nije krenula zabava i svirka - prilazi nam, moli da sa nama za astalom plasticnim stoji - troje. Sredovecan muškarac, ajd bicu gospodin - malo manje sredovecna žena i dete, devojcica. Upoznamo se, onako, pa mislim - sad cu ja za svoju dušu da uživam, da se secam mladosti i ludosti uz pesmu YU grupe "Opasno te volim, opasno..." i da mrdam debelom guzicom...Baš me briga - med hiljadama a sam - to je ono, to je prava stvar u prvoj deceniji 21. veka. Kad li, obrati mi se pridošlica, kao da se znamo od 1968. i studentskih demonstracija u Beogradu. Dopao sam mu se - kaže (beži, bre! i daleko ti lepa kuca, fuj!)

-Ceš pivo?

-Cu! acim se, jer vidim da ce da mi propadne grupa - i prva i cetvrta, ona što najviše svrbi.

-A oni? i pokaza na mladence.

-Ce - zajebavam se, ajd da ošišamo luzera, jer mora da je jedan od onih što rmbaju i ne vide ni dan ni noc u Vicenci, pa posle dodu i - kao bajagi, gotive rokenrol, biblioteku, izložbe slika...konje vrane. Vrane vrane! Crne, pa nezabenjene.

I donese baja - pet caša u dve ruke, neverovatno. Sposoban covek. A i imucan, rodilo mu pa casti po gradu i po Novom Sadu - koga stigne i sretne. Bije rokenrol, ali bije i Struk, to mu je nadimak, tako se predstavlja. A predstavio se i trškom od 500 dinara za pet caša piva - sebi, ženi, mladencima mojim i meni. Dete ne pije ovako kasno, a i više mu leži vino - kezi se, kaže. Opa bato, šta mi ovde imamo. Imamo propalo rokenrol- vece, to je sad vec bilo sigurno. Ali, veruj mi strpljivi citaoce - cekaj, glavno jelo se krcka - vredelo je.

Znaš, vice moj novi poznanik a takoreci prijatelj, pa sve da nadjaca svirku i popevku YU grupe, nisam ja lujka. I nisam od one sorte i bagre što gine napolju za Austrijance, Talijane...pa nam prodaju posle ono za bubrege - ovde. I ne kukam, ni sad usred ovog cuda, ovog pada Imperije sa reke Potomak (Opa, opa bajo!), nisam ni kad je harao Sloba, necu ni za narednoga "kralja"! Uzmem ženu i dete u kola - nisu mercedes, ali su dobra i prostrana - pa malo u Podunavlje, malo u Stig, Homolje, uz Moravu, niz Moravu...zar jednu imamo. Tri Morave - šest obala, pa koja Srbija - Rusiju da nahrane.

/Nisam ja nacisto još i nikako je li ovaj cist, al ajd slušaj, ljuljaj, pravi se blesav da vidiš na šta ce da izide./

Proletos, letos - nastavlja vec u transu Struk - ošacujem ja usput od Požarevca do Kuceva da u deset atara, u desetak sela sve staro i karakušljivo pa ne može uz stepenicve akamoli uz drvo, a trešnja rodila kao luda, a na pijaci u Požarevcu skoro dva evra kilo. Podem, udem u avluju, pitam da oberem, da platim - platim...I zaradim brdo para za tri nedelje. Ðavola bi ti sad pio pivo, smeje se; i vidi ženu: nije bila na moru al pocrnela, dete zdravo - dvesta kila voca pojelo ove godione."Bijem odma - kuj kuka u Srbiji da nema, a sedi tu, onamo u Cedino sokace i obrce jednu koka-kolu do podne, a ništa od podne".

I sad cu, jesenas, zadovoljno se kezi Struk, da zgrnem pare. Orasi rodili kao ludi, lude od trešanja. "Nece niki u Srbiji da kupi i ljusti orasi! Ce ogaravi gospodske ruke". Namiguje. Dete zaspalo pod stolom. Oni - ništa. Namigujem i ja.

-Ceš pivo, pitam.

Zoran Simic

OTVORENO PISMO GRADONACELNIKU POŽAREVCA G-DINU MIODRAGU MILOSAVLJEVICU

Gradani Požarevca su od decembarske promene vlasti ocekivali zaista mnogo, medutim cinjenica je da Požarevac i dalje tradicionalno ima jednu od najsporijih i najnesnesredenijih gradskih vlasti u Srbiji. Imamo gradsko vece beživotnih službenika i politicara bez pravih ambicija nesposobnih da prepoznaju istinske probleme gradana. Požarevcu trebaju lideri koji u ublažavanju krize oko nas vide izazov, a ne alibi. U gradskoj vlasti je malo takvih, a mnogo više ziheraša, otud je i Požarevac i dalje mesto pogodno za zaobilaženje u širokom luku. Gospodine Milosavljevicu obecanja koja ste davali tokom kampanje i na cijim krilima ste i došli na vlast retko da i spominjete, medutim svakodnevno ih uspešno zamenjujete novim, tako da Požarevac sve više po vašim recima lici na carstvo iz pesmice Branka Kockice, u našem gradu ’’sve je lepo’’,’’sve se raduje’’, ’’kuce su od cokolade’’, ’’prozori od marmelade’’. Na žalost Požarevac nema deponiju, vec smetlište koje više nema ni dozvolu za odlaganje, okolna sela nemaju pijacu vodu, ali dobili smo cvrsta uveravanja od vas da cemo dobiti terene za golf, Požarevac nema javni NJC ali ima karneval, gasifikacija je stala ali cemo dobiti aerodrom. Šta ce Požarevcu novo porodilište, bitniji je ribnjak na lokaciji bagera za sportski ribolov! Da li su i u vašem domacinstvu prioriteti slicni? Kao vrstan majstor za spinovanje ipak morate imati na umu cinjenicu da Požarevcu u ovom trenutku nije prioritet stvaranje brendova od neprofitabilnih manifestacija, ali ni ulaganje budžetskih sredstava u raznorazne organizacije i klubove koje ima sumnjivu pozadinu. Balast aktuelne vlasti pocinje da postaje isuviše težak, preteci da uništi ravnotežu citavog grada. Na nesrecu po tankoj granici kolapsa vec skacu populisti koji sebe nazivaju naprednjacima. Možda su skinuli bedž, ali i dalje predstavljaju teret za buducnost Požarevca. Cinjenica je i da su vaši saborci nekadašnje demokrate, postali uspešne partokrate, nema dana kada mi se neko od clanova LDP-a ne obrati zbog ucena i sa strahom za svoju egzistenciju. Koalicioni partneri su vas brzo obucili, stranke su u Požarevcu i dalje alternativa za biro za zapošljavanje. Po Kamijevom filozofskom poimanju coveka dovoljno je nepristajati da bi ostao covek, po Sartrovom da bi ostao covek obavezno je i cinjenje. Vi nemate izbora, vreme karnevala, defilea i parada je iza nas!

ŽABARI

ODRŽANA SEDNICA OKRUŽNOG ODBORA SPS-a

U prošli petak,11.septembra 2009.godine,u Žabarima održana je sednica Okružnog odbora SPS-a za Branicevski okrug.Sednicom je predsedavao predsednik Okružnog odbora SPS-a Branicevskog okruga, Miodrag Filipovic a sednici su prisustvovali svi predstavnici Opštinskih odbora SPS-a iz svih opština Branicevskog okruga

Tema sastanka je bila: Informacija o održanoj sednici IO GO SPS-a i daljim zadacima.

O ovoj temi su govorili Miodrag Filipovic, predsednik i Miletic Mihajlovic, narodni poslanik SPS-a i clan Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a.

Na ovoj sednici,govorilo se i o aktuelnoj situaciji u sistemu obrazovanja i vaspitanja,kao i o stanju u Branicevskom okrugu,a posebno o predstojecoj racionalizaciji u obrazovanju,o kome je sve prisutne upoznala Vesna Zdravkovic, nacelnica ŠU za Branicevski i Podunavski okrug.Ucešce u raspravi uzeli su svi clanovi OO SPS-a za Branicevski okrug a posebno isticemo ucešce narodnog poslanika,Miletic Mihajlovica,koji je istakao izuzetnu važnost ove tema iz obrazovanja,ali i važnost uloge ministra Žarka Obradovica i njegov doprinos na unapredenju sistema obrazovanja u Srbiji.

Sima Jevtic

PROJEKAT “MALA I SREDNJA PREDUZECA U SKLADU SA PROPISIMA EU – PRIPREMA TENDERSKE DOKUMENTACIJE”

OBUCENO 50 ODSTO VIŠE POLAZNIKA

slika

Ugovor za projekat “Mala i srednja preduzeca u skladu sa pravilima Evropske unije – pri-prema tenderske dokumentacije” koji finansira Evropska unija potpisan je 12.septembra 2008. godine u Ministarstvu finansija. Opšti cilj projekta jeste da se stvore uslovi za usvajanje i primenu EU procedure i alata potrebnih da se ojaca kljucni privredni ucinak u granicniom regionu. Posebni ciljevi jesu omugucavanje vlasnicima malih i srednjih preduzeca iz našeg regiona da pripremaju svoje ponude u skladu sa evropskim propisima i razvijanje poslovnih veza izmedu srpskih i rumunksih firmi.

“Unazad godinu dana radili smo na dva projekta prekogra-nicne saradnje koje je finansirala Evropska unija. Naš partner u oba projekta bila je Komora za trgovinu, industriju i poljoprivredu Županije Karaš - Severin iz Rešica sa kojom imamo dugogodišnju saradnju ne samo po pitanju projekata, nego i uopšte. Ugovori o realizaciji projekata potpisani su 12.septembra 2008.godine u Ministarstvu finansija i zvanicno su završeni 12.septembra ove godine. Završne akivnosti na projektu bile su na cetvrtom Sajmu preduzetništva koji je održan 4. i 5.septembra u Požarevcu.

Prvo su formirani projektni timovi koji ce raditi na realizaciji projekata, a onda smo iz baze podataka koji se nalaze u Komori obavestili mala i srednja preduzeca našeg regiona o mogucnosti ucestvovanja u projektima. Zatim su održani zajednicki sastanci po pitanju jednog i drugog projekta sa predstavnicima malih i srednjih preduzeca, da bi ih informisali šta je zadatak na projektima. Pored toga imali smo obavezu da se jednom mesecno sastajemo sa prekogranicnim partnerom da bi njega informisali o tome dokle smo stigli sa radom, sa jedne strane, a sa druge strane da bi iskoristili iskustva prekogranicnog partnera, jer su Rumuni ušli u Evropsku uniju i prošli proceduru koju mi sada prolazimo kod pripreme za ulazak u Evropsku uniju i njihova iskustva su nam bila dragocena”, istakla je Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac.

Što se tice projekta “Mala i srednja preduzeca u skladu sa propisima Evropske unije – priprema tenderske dokumentacije” prvi sastanci su održani novembra meseca prošle godine. Tada su preduzeca informisana šta je zadatak projekta i šta je osnovni cilj projekta. Tom prilikom preduzeca su dobila jedan upitnik gde su se izjasnila da li žele da ucestvuju u projektu i na osnovu toga je formirano 20 grupa sa po 10 ucesnika. Aktivnost na radionicama završena je sredinom juna meseca, ukupno je održano 20 radionica i kroz projekat pripreme tenderske dokumentacije prošlo je 235 osoba. Kod promocije projekata, što se odnosi na širenje i izradu projekata, obuku je prošla 101 osoba, tako da je ukupno 336 osoba prošlo kroz projekat tendera iz malih i srednjih preduzeca iz našeg regiona.

Mentor na projektu bio je Darko Todorovic iz firme Partner tim, a završne aktivnosti, bilatelarni razgovori izmedu naših i rumunskih firmi obavljene su na Sajmu preduzetništva u Požarevcu. Prekogranicni partner Komora iz Rešice dovela je dvadesetsedmoclanu grupu sa podrucja Karaš -Severin koji su ucestvovali u bilateralnim razgovorima. Što se tice tendera kroz bilateralne razgovore je prošlo 47 osoba, odnosno preduzeca.

O svom ucešcu u projektu Ružica Ðurdevic, potpredsednica RPK Požarevac je istakla: “U ovom projektu ucestvovala sam u dvostrukoj ulozi. Bila sam menadžer projekta i moje dugogodišnje iskustvo u privredi veoma mi je pomoglo i smatram da je Komora baš ta institucija koja u ovim teškim vremenima za svetsku privredu pomaže da se ostvare ta povezivanja privrede kako u zemlji, tako i sa susednim zemljama. Naše preduzece zapošljava 60 radnika i prilikom ovih susreta ostvarili smo veoma znacajne kontakte. Projekat izrade tendera je doprineo da naši privrednici saznaju kako i na koji nacin da naprave tender, odnosno svoju ponudu i da to uspe, bilo da je u pitanju da oni nude svoje proizvode i usluge ili da su oni kupci necijih proizvoda i usluga. Treba da se trudimo da što više koristimo ovakve prilike da se upoznamo sa zakonskim propisima i formama koje se traže u svetu, da bismo mogli da budemo konkurentni”.

D.Dinic

ZA UCENIKA SA TEŠKOCAMA U OBRAZOVANJU

OTVORENA VRATA SREDNJE ZANATSKE ŠKOLE

slika

Društvo defektologa Branicevskog i Podunavskog okruga, na poziv predsednice Jasmine Turudic, posle letnje pauze, održalo je prošlog petka u prostorijama OŠ "Dositej Obradovic" u Požarevcu sastanak kome su pored clanova, roditelja, zdravstvenih radnika i predstavnika Službe zapošljavanja prisustvovali i predstavnici Društva defektologa Srbije i fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Sastanak je bio u znaku promocije beogradske Srednje zanatske škole koja školuje ucenike sa teškocama u obrazovanju.

Škola je prema recima direktora Dejana Nikolica osnovana pre 40 godina na zahtev roditelja cija deca iz razlicitih razloga nisu u stanju da se profesionalno rehabilituju po redovnim nastavnim planovima i programima. Od osnivanja do danas ova ustanova osposobila je preko 4.000 ucenika u širokoj lepezi pedesetak deficitarnih zanimanja prvog, drugog i treceg stepena strucnosti. Odnedavno škola ima i nov obrazovni profil za invalide tako da hendikepirani ucenici iz Srbije više ne moraju u Podgoricu da bi se obrazovali, sada tu mogucnost imaju i u Srbiji.

- Mi ne školujemo intelektualce vec majstore, zanatlije. Na trogodišnjim zanimanjima imamo elektrozavarivace, bravare, pekare, frizere, autolakirere, metalofarbare, autolimare i pomocnike knjigovesca. Zanati sa dvogodišnjim školovanjem su servir, pripremac namirnica, cvecar-vrtlar, pomocnik knjigovezacke dorade i pomocnik meta-lofarbara. Trenutno našu školu pohada 300 ucenika, kapaciteti su nam mnogo veci i ovakvim promocijama cilj nam je da zainteresujemo roditelje dece sa smetnjama da im u našoj školi omoguce obrazovanje u skladu sa njihovim mogucnostima, rekao je na promociji direktor Nikolic.

S.E.

PROF DR DRAGAN KOSTIC, DEKAN FAKULTETA ZA POSLOVNE STUDIJE POŽAREVAC

DIPLOMA PRIZNATA U EVROPI

slika

“Megatrend” univerzitet osnovao je u Požarevcu Fakultet za poslovne studije. To je prva i jedina visokoškolska ustanova u gradu i u Branicevskom okrugu. Upis studenata je u toku, pravi je povod za razgovor i doznavanje svih detalja o ovoj visokoobrazovnoj ustanovi.

Dekan Fakulteta za poslovne studije Požarevac, prof dr Dragan Kostic, istice:

- Cilj osnivanja ovog fakulteta je, pre svega, obezbedenje visokoobrazovnog programa za sve one koji nisu u prilici da se školuju van teritorije Grada. Do sada je bila praksa da vecina uspešnih daka, nakon srednje škole, obrazovni proces nastavljaju u Beogradu, što je sa sobom donosilo nekoliko problema: promena sredine, skopcana sa drugacijim uslovima života i rada, prelazak na nov režim školovanja, kakav zahteva univerzitetsko obrazovanje, a treci, nimalo beznacajan problem, svakako su ekonomski izdaci - trend je smanjivanja broja budžetski finansiranih studenata i rast broja samofinansirajucih. Na to treba dodati i ne male troškove stanarine, ishrane, putovanja.... Sve to za odredenu kategoriju stanovnika predstavlja nepremostiv problem i faktor koji onemogucava dalje školovanje. Drugi razlog osnivanja Fakulteta za poslovne studije u Požarevcu je stvaranje naucno - istraživackog kadra u ovom gradu i Branicevskom okrugu iz reda najtalentovanijih studenata ovog Fakulteta. Do sada je postojala praksa da profesori koji drže nastavu u Beogradu i drugim velikim univerzitetskim centrima, dolaze u unutrašnjost, održe predavanje i vracaju se. Nisu životno vezani za sredinu u kojoj taj fakultet egzistira. Mi ovde nameravamo da formiramo naucno - istraživacki kadar koji ce domicijelno biti vezan za Požarevac, iz reda najtalentovanijih studenata. To je proces koji ce trajati nekoliko godina, ali, sa ponosom mogu da kažem, vec sada je više od polovine zaposlenih na Fakultetu za poslovne studije iz Požarevca i okoline, a naucno - istraživacki potencijal - saradnici i asistenti, najbolji su studenti generacija na fakultetima koje su završili i predstavljaju perspektivu ne samo “Megatrend” univerziteta, vec i, generalno, srpske nauke u nacionalnim i medunarodnim okvirima. Treci razlog osnivanja ovog Fakulteta je stvaranje naucno - strucnog servisa koji ce biti u funkciji razvoja lokalne samouprave i privrede Branicevskog okruga. Time ce prestati potreba da se za odredeno pitanje, analizu, mišljenje ili projekciju poslovanja nekog preduzeca traže ustanove van ovog podrucja, u prestonici ili Evropi, vec ce to moci da uradi ovaj Fakultet, sa punom odgovornošcu za rezultat onoga što ponudi. Poznato je, neko iz Švedske da mišljenje i sutradan ga, ako se to mišljenje pokaže kao pogrešno, ne možete ni da pozivate ni da prozivate. Mi smo tu i uvek ce naš stav moci da bude proveravan u praksi, - kaže dekan Fakulteta za poslovne studije Požarevac.

- Šta, konkretno, “Megatrend” donosi Branicevskom okrugu?

- Najpre, “Megatrend” je najveci i najstariji privatni univerzitet Jugoisto-cne Evrope. Osnovan je 1989. godine, dakle napunio je dve decenije. U okviru njega postoji 14 fakulteta, tri visoke škole, dve akademije i jedan naucno - istraživacki institut. Rec je o raznim oblastima, tako da je pokriven gotovo celokupan segment delatnosti koje danas postoje. “Megatrend” danas upošljava oko 730 ljudi, od cega je više od 500 u zvanju doktora i magistra nauka. Na “Megatrend” univerzitetu studira više od 25.000 aktivnih studenata, po cemu je treci u Srbiji, odmah posle Beogradskog i Novosadskog univerziteta. Potencijal “Megatrenda” dimenzioniran je tako da je u funkciji rada svih fakulteta koji postoje u okviru njega. Dakle, nije problem da se za odredeno pitanje, za koje nema eksperata na Fakultetu za poslovne studije u Požarevcu, angažuju lica koja rade unutar “Megatrenda”. Inace, Fakultet za poslovne studije u Požarevcu je akreditovan, dakle, dobio je potvrdu republicke Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje o tome da ispunjava uslove propisane Bolonjskom deklaracijom za sledece programe: Osnovne poslovne akademske studije, ono što se do sada nazivalo fakultetom, u trajanju od cetiri godine, sa 32 nastavna predmeta, Diplomske akademske studije, popularno nazvane “Master” studije, u tajanju od jedne godine i 7 predmeta, Specijalisticke akademske studije, koje smo prvi akreditovali u okviru Republike Srbije, pod nazivom “Bankarsko i berzansko poslovanje” u trajanju od jedne godine i ukupno šest predmeta. Za njih smo se opredelili rukovodeni cinjenicom da na podrucju Požarevca postoji 27 banaka, ekspozitura ili filijala banaka, koje zapošljavaju postojeci kadar. Ako se izuzme rukovodeci kadar, u ostalim segmentima postoji izražena potreba za inoviranjem znanja i sticanjem dopunskih informacija o berzanskom i bankarskom poslovanju u modernim uslovima. “Master” studije privlace posebnu pažnju. To je nov oblik studiranja, nije porediv sa magistarskim studijama, i predstavlja logicnu vezu sa osnovnim akademskim studijama, predstavlja nit u završetku obrazovnog programa, tzv. prvog i drugog stepena obrazovanja studenata. Imali smo više razloga za uvodenje “Master” programa: prvi je vec pomenuti - logican završetak osnovnih akademskih studija, drugi je to što je rec o svojevrsnoj stepenici za usmeravanje najkvalitetnijih studenata za dalje školovanje i sticanje doktorskog zvanja. Dakle, to je svojevrstan filter ka doktorskim studijama. I, najzad, možda i najvažnije: “Master” studije su svojevrstan oblik daljeg usavršavanja postojeceg kadra: program nosi naziv “Upravljanje poslovanjem preduzeca” i danas, kad veliki broj lica posluje i radi u firmama sa zapocetim i završenim obrazovnim procesom u jednom drugom sistemu vrednosti, sistemu koji su karakterisali udruženi rad i samoupravni odnosi. Ne odredujuci se vrednosno koji je sistem bolji, takav ili današnji, cinjenica je da su suštinski razliciti. Znanja stecena u prethodnom sistemu se danas ne mogu implementirati. I, kako se danas u celom svetu zagovara neophodnost obrazovanja tokom celog života, upravo je “Master” program izvrsna šansa da se oni koji zapocinju ili su vec u biznisu, dopunski edukuju o onome što je najbitnije za upravljanje poslovanjem preduzeca u uslovima tržišne privrede. Pravo na upis imaju svi koji su završili ranije fakultete, - kaže prof dr Dragan Kostic.

- Koji je znacaj akreditacije?

- Akreditacijom se potvrduje da odredena visokoškolska ustanova ispunjava propisane uslove za normalan rad i funkcionisanje. U današnje vreme, to znaci i usaglašavanje sa vec poznatom Bolonjskom deklaracijom o evropskom obrazovnom programu. Ta deklaracija je utvrdila dosta visoke, za naše prilike prilicno teške, kriterijume za studijske programe i samu ustanovu da bi mogla da bude akreditovana. Potrebno je da domaci kvalitet bude podignut na evropski nivo. To i diplomi ovog Fakulteta daje legitimnost u svim državama koje su prihvatile Bolonjski obrazovni proces. A, to je prostor širi od Evropske unije.

- Kakvi su uslovi školovanja na Fakultetu za poslovne studije u Požarevcu?

- Uslovi su postavljeni tako da se visina školarine utvrduje na nivou školarine koja se placa u kategoriji samofinansirajucih studenata na državnim fakultetima. Dakle, nije ni viša, ali ne može biti ni niža, jer “Megatrend” univerzitet ne dobija nikakve dotacije od strane države za realizaciju studijskih programa. S druge strane, sam “Megatrend” studentima nudi nekoliko pogodnosti: svako ko završi godinu fakulteta sa prosecnom ocenom 9 ili višom, stice pravo da bude stipendiran od strane “Megatrend” univerziteta. Prakticno, za tu školsku godinu troškove placa “Megatrend”. Drugo, na samom Fakultetu je odluceno da se, pored dilome, studentu ponudi i potvrda o osnovnom znanju engleskog jezika. Do nje student stiže ucenjem engleskog jezika tokom dve godine studiranja i polaganjem ispita pred komisijom koja dolazi iz Ambasade Velike Britanije, a u ponudi je i posebna diploma o stecenom strucnom znanju iz oblasti korišcenja informacionih tehnologija. Time se dobija “program plus” u odnosu na ono što se nudi na drugim fakultetima. Ali, postoji i druga dimenzija: obrazovanje po Bolonjskoj deklaraciji podrazumeva kontinualno obavljanje obrazovnog procesa. Mi ocekujemo da studenti Fakulteta za poslovne studije redovno pohadaju nastavu, u meri u kojoj im to posao dopušta, da redovno rade kolokvijume i seminarske radove, kao predispitne obaveze, kao i da redovno polažu ispite. Licno sam protiv onog sistema prenošenja ispita, nastojacu da se to vremenom eliminiše iz prakse ovog Fakulteta i da student, završavajuci godinu, položi i sve ispite iz programa studiranja te godine, - istice prof dr Kostic.

- Koliki je znacaj diplome Fakulteta za poslovne studije?

- Najpre, evo koje diplome se mogu dobiti na ovom Fakultetu: na osnovnim akademskim studijama je to diploma ekonomiste, na diplomskim akademskim studijama - diplomiranog ekonomiste, “Mastera”, na specijalistickim diploma ekonomiste - specijaliste za odredenu oblast. Dve su osnovne vrednosti ovih diploma: prva i nesporna - njihova validnost. Dozvolom za rad, država ovom Fakultetu garantuje legitimnost izdavanja tih diploma. Druga dimenzija je da te diplome mogu biti osnov zasnivanja radnog odnosa u svim zemljama širom Evrope, ukljucenim u evropski obrazovni proces, bez potreba za bilo kakvom nostrifikacijom. A, važno je i ovo: zadovoljavamo i evropski Sistem prenetih bodova. Svaki student za položeni ispit dobije odredeni broj bodova. Za završenu godinu, takode. Svaka godina nosi, otprilike, 60 bodova. NJegovo pravo da nastavi obrazovni proces na drugom fakultetu, bilo u zemlji ili inostranstvu, a da ne mora da pocne iz pocetka. Sve što je položio priznace mu se na bilo kom fakultetu u okviru evropskog obrazovnog procesa, i on nastavlja dalje, - pojašnjava dekan požarevackog Fakulteta za poslovne studije.

- Koji su dugorocni ciljevi Fakulteta za poslovne studije?

- Prvi i osnovni cilj je stvaranje i jacanje svesti o znacaju obrazovnog procesa. Primera radi, neke zemlje, mnogo razvijenije od Srbije, kao Japan, Švedska, Južna Koreja..., izdvajaju i do 7% nacionalnog dohotka za finansiranje nauke i obrazovanja. Kod nas je to, nažalost, svega 0,03%. Mi, ne samo u materijalnom smislu, vec i u vrednosnom, moramo da promenimo stav prema obrazovanju. Znanje je danas jedan od osnovnih faktora prednosti jedne države u medunarodnoj razmeni roba i usluga. Dakle, nije samo sebi cilj. Mi smo ovaj Fakultet dimenzionirali na oblast ekonomskih nauka. Ali ne samo ekonomskih nauka kao poslovne ekonomije. Ima i elemenata prava, politikologije, sociologije, ucenja stranih jezika, informacionih tehnologija... Cilj je da se formira kompletna licnost koja ce moci da pruži odgovore na sve izazove koje poslovna praksa danas u svetu postavlja. Drugo, cilj ovog fakulteta je kontinualno unapredivanje studijskih programa u pravcu prilagodavanja zahtevima prakse. Nisu studije same sebi cilj - da se dobije diploma koja ce se okaciti na zid i vrlo brzo izgubiti svoju svrhu. Cilj je da ona bude u toku svih obrazovnih procesa koje savremeni život zahteva. Konkretno, u tom pravcu razmišljamo da u narednom periodu, možda i dogodine, otvorimo i specijalisticki strukovni program iz oblasti turizma i ugostiteljstva. Procene su da u toj oblasti ima nedovoljno strucnjaka na nivou koji je potreban za organizatore i promotere turizma i ugostiteljstva Branicevskog okruga na nivou koji ocekuje Srbija, pa i Jugoistocna Evropa. I, konacno, jedan od ciljeva ovog Fakulteta je da preraste u obrazovnu ustanovu koja ce biti prestižna, kako po studijskim programima, tako i po kadru koji u njoj drži nastavu, i to najmanje u nacionalnim okvirima. Time cemo postici ono što je meni osnovni cilj: ne samo zaustaviti odliv naših daka u druge centre radi daljeg školovanja, vec stvoriti mogucnost da daci drugih centara dolaze u Požarevac radi ucenja. Dakle, da ovaj Fakultet postane jedan od brendova Branicevskog okruga i Požarevca, da ucestvuje u svim društvenim i strucnim aktivnostima koje se organizuju na ovom podrucju. U tom pravcu cemo pokrenuti i brojne tribine, edukacije kadrova, nezavisno od studijskih programa koje smo nabrojali, kako bi postali naucno - strucni servis Branicevskog okruga, - porucuje prof dr Dragan Kostic, dekan Fakulteta za poslovne studije Požarevac.

Dragan Milenkovic

REGIONALA PRIVREDNA KOMORA POŽAREVAC U SMEDEREVU - O UPRAVLJANJU KOMUNALNIM OTPADOM I MOGUCNOSTIMA NJEGOVE RECIKLAŽE

EKO PROBLEMI I NJIHOVO REŠAVANJE

- U raspravi na “Okruglom stolu” u kojoj je ucestvovao i Aleksandar Vesic, pomocnik ministra za zaštitu životne sredine i prostorno planiranja, u Smederevu prošlog cetvrtka, sagledana problematika upravljanja komunalnim otpadom na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga

slika

Vec nekoliko godina u okviru turisticko-privredne manifestacije “Smederevska jesen”, Regionalna privredna komora Požarevac zajedno sa Upravom grada Smedereva organizuje tribine posvecene aktuelnim pitanjima privredanja i opstanka privrede Branicevskog i Podunavskog okruga. U okviru ovogodišnje 122. Smederevske jeseni koja je održana prošle sedmice, prireden je “Okrugli sto” cija je tema bila cisto ekološka. Prezentovana su saznanja i dostignuca iz oblasti upravljanja komunalnim otpadom i njegove reciklaže. O zakonskoj regulativi, praksi i mogucnostima dobijanja podsticajnih sredstava za uspešno rešavanje problema komunalnog otpada i reciklaže, govorio je Aleksandar Vesic, pomocnik ministra za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje u Vladi Srbije. Svoja videnja o ovoj temi izneli su i drugi ucesnici: dr Zdravko Veinovic iz Instituta “Goša” govorio je o komunalnom otpadu kao globalnom ekološkom problemu i svetskim iskustvima u njegovom rešavanju. Interesantnu prezentaciju imala je i firma “Božic i sinovi”, jedna od retkih u Srbiji koja se bavi reciklažom elektronskog i elektricnog otpada, dok su Biljana Starcevic Pržic i Marko Velebit predstavili projekat Regionale sanitarne deponije “Jelen Do”, odnosno rad smederevskog Reciklažnog centra. Na “Okruglom stolu” promociju je imala i firma “Edvard Kaufman” iz Šapca koja se bavi pakovanjem otpada. Medijator Okruglog stola bila je Marina Kutin, predsednik Pododbora za tehnološke inovacije Regionalne privredne komore Požarevac.

Zbogom smetlištima

Domacin skupa, gradonacelnik Smedereva Predrag Umicevic, pozdravljajuci predstavnike Ministarstva zaštite životne sredine, opština Branicevskog i Podunavskog okruga, kao i Kovina i Panceva, izrazio je nadu da ce u Srbiji doci dan kada ce se pitanje upravljanja komunalnim otpadom definitivno rešiti na nacin kako se to rešava u Evropi i svetu.

- Setom novih zakona u ovoj oblasti usvojenim u maju ove godine stvoreni su preduslovi za brže rešavanje ovih problema. Ja verujem da ce sada vrlo brzo uslediti i nova Nacionalna strategija upravljanja komunalnim otpadom. Mi smo se odlucili za jedan model u saradnji sa gradovima u okruženju kao što su Požarevac i Kovin i pokušavamo da nademo zajednicko rešenje za jedan centar za selekciju, odlaganje i kompostiranje komunalnog otpada. Država Srbija kao potpisnica KJOTO protokola definitivno treba da zaboravi smetlišta. Price o spalionicama otpada, takode nisu aktuelne za ova naša dva okruga, prvo zbog broja stanovnika, a zatim i zato što Ministarstvo energetike zagovara jednu novu filozofiju, a to su male energane koje su u nekim gradovima postale stvarnost. Ova naša dva okruga odlucila su se za jedan regionalni centar, ali se u tim poslovima ne snalazimo baš najbolje... Moramo da zaboravimo smetlišta i divlje deponije, filozofija “Živim, dakle postojim, dakle, proizvodim smece”, sa sobom nosi obavezu lokalnih samouprava i nadležnih ministarstava Vlade Srbije da taj problem rešavaju. Svetska kriza nam je u ovom trenutku otežavajuca okolnost i trebace nam dosta snalažljivosti, umeca i poznavanja struke kako bi se našli na pravom putu, rekao je Umicevic.

Ispred organizatora skupa, Regionalne privredne komore ucesnicima “Okruglog stola” obratila se pred-sednica Milica Mitkovic podsecajuci da oni vec nekoliko godina ucestvuju u programima “Smederevske jeseni” tako što prireduju rasprave na teme od šireg znacaja:

- Prošle godine smo imali temu: Obnovljivi izvori energije, ove godine je to rešavanje komunalnog otpada i funkcionisanje reciklažnih centara. Za ovu temu smo se odlucili zato što je svima dobro poznata. U poljima, pored reka, na obodima šuma, u našim selima, gradovima nesmetano se susrecemo sa divljim deponijama. Najcešce ih pocistimo , pa posle izvesnog vremena one se opet formiraju. Te probleme stvaramo mi sami, gradani ovog regiona, odnosno oba okruga. Moramo da shvatimo da je otpad - sirovina za stvaranje novog proizvoda, i ako budemo otpad razdvajali na frakcije, mocicemo da stvaramo reciklažne centre, privredne delove u kojima ce se zaposliti odreden broj ljudi. To je mogucnost ulaganja kako naših, domacih investitora, tako i inostranih kada su u pitanju velike deponije poput ove na podrucju Smedereva u “Jelen Dolu”, napomenula je Milica Mitkovic.

Svoje izlaganje Aleksandar Vesic, pomocnik ministra bazirao je na rešavanje komunalnog otpada u svetlu donošenja novih zakona, kao i opredeljenja koja u vezi sa tim pitanjima ima Evropa i svet. Po njegovim recima proces približavanja Srbije Evropskoj uniji sadrži tri kljucna elementa:

- Više od 30 posto propisa koje treba da donese naša zamlje u procesu evropske integracije, odnosi se na propise zaštite životne sredine... Takode, treba da usvojimo i donesemo i novu Strategiju upravljanja otpadom zasnovanu na aktuelnoj zakonskoj regulativi. A da bi se Strategija usvojila treba sagledati ekonomske elemente u smislu koliko ce državu koštati sprovodenje te Strategije. Na tome se radi, angažovani su finansijski, ekonomski strucnjaci koji mogu da pomognu. Nikom nije stalo, a pogotovu nama koji se bavimo ovom oblašcu u Ministarstvu, da se donesu zakoni i podzakonska akta koja se posle toga ne mogu primenjivati u praksi. Dogadalo se u istoji, ja sam 15 godina u Ministarstvu, da se donesu zakoni koji nisu bili primenljivi i to su bili promašaji. To znaci da moramo da donosimo primenljive zakone i akcione planove i programe koji mogu da se implementiraju na najbolji mogucu nacin i na nacin koji ce nas najmanje opteretiti, rekao je Vesic koji je deo svog izlaganja posvetio i nadležnostima lokalnih samouprava, njihovim brigama i angažovanju na problematici sakupljanja i tretmana komunalnog otpada.

- Ono što posebno želim da naglasim je da mi još uvek nemamo zakonodavstvo koje bi regulisalo odnose u javnom i privatnom partnerstu, to našoj državi nedostaje, rekao je, pored ostalog Vesic.

Regionalna sanitarna deponija

Kao što je našoj javnosti poznato, Požarevac, Kovin i Smederevo izjasnili su se svojevremeno za jednu zajednicku, Regionalnu sanitarnu deponiju koja bi se nalazila u Smederevu, u blizini Ju Es Stila. Zašto Regionalna deponija i dokle se stiglo u realizaciji tog projekta? Odgovor na ovo pitanje dala je na "Okruglom stolu" Biljana Starcevic Pržic iz Direkcije za izgradnju, urbanizam i gradevinsko zemljište grada Smedereva:

- Prošle godine je doneta odluka o poveravanju komunalnih delatnosti, održavanja cistoce i uprvaljanja buduceg regionalnog centra na lokaciji “Jelen Do” za gradove Smederevo, Požarevac i opštinu Kovin, strateškom partneru. Ovo iz razloga što su finansijska sredstva kljucna stvar u celoj prici. Izmedu grada Smedereva i konsultantske kuce IFC iz Beograda ugovorena je izrada studije - opcije ucešca privatnog partnera u tom regionalnom, buducem sistemu upravljanja komunalnim otpadom i ono što je bitno to je da smo skratili put projektnoj dokumenatciji time što je Ministarstvo za zaštitu životne sredine izdalo zvanicno mišljenje da nije potrebna izrada nove studije o proceni uticaja tog regionalnog centra obziom da je sve to uradeno vrlo detaljno kroz segment opštinske deponije, u pitanju je potpuno ista lokacija, samo je malo uvecana kolicina otpada. Ono što definitovno stoji kao problem je neophodnost donošenja nove Nacionalne strategije koju cekamo od 2004. godine koja bi naravno, bila uskladena sa standardima i direktivama EU. Problem je i Zakon o otpadu koji je trebalo da se desi mnogo ranije jer bi nam skratio vreme i vec bi mnogo brže koracali u celoj ovoj prici, istakla je Biljana Starcevic Pržic.

Regionalna sanitarna deponija, po njenim recima, rešice na duže staze pitanje odlaganja komunalnog otpada na teritoriji gradova i opština koje joj se prikljuce,Požarevac i Smederevo dobice jednu modernu regionalnu, sanitarnu deponiju sa bezbednim i kontrolisanim odlaganjem otpada, sve suprotno od onoga što postoji sada u Godominskom polju.--Sa regionalniom deponijom dobijamo postrojenje za selekciju otpada što je prvi stupanj višeg tretmana otpada. Sam gas koji nastaje u procesu razlaganja otpada u onom delu tela deponije u kome otpad ne budemo mogli drugacije da koristimo, koristicemo ga da donosi odredeni profit. Slobodno mogu da kažem da ta deponija spada u kategoriju necega što se zove upravljanje otpadom, a što je treca delatnost u svetu po ekonomskoj isplativosti, porucila je Starcevic Pržic.

S.E.

DAN POLJA KUKURUZA U POŽAREVCU

ZNANJE PUNI AMBARE

U organizaciji Poljopriv-redne strucne službe Poža-revac i Poljoprivredne ško-le sa Domom ucenika “Sonja Marinkovic” posle dužeg vremenskog perioda prošle sre-de održan je Dan polja kukuruza. Na imanju škole po-stavljen je makro ogled na kome je zasejan 41 hibrid kukuruza iz 5 selekcionih kuca. Ogledno polje pored poljoprivrednih proizvodaca i strucnjaka obišli su i Mio-drag Milosavljevic, grado-nacelnik Požarevca, Miomir Ilic, predsednik Gradske skupštine i Sladan Stevic, clan Gradskog veca zadužen za poljoprivredu.

Gostima je dobrodošlicu poželeo Jovan Grozdic, v.d. direktora Poljoprivredne strucne službe Požarevac: “Uspeli smo da posle deset godina obnovimo Dane polja kukuruza. Ova godina je jako dobro zapocela za poljoprivredu, usput su se deša-vale jako neobicne stvari, što ukazuje na to da svaki poljoprivredni prozvodac mo-ra jako dobro da prati struku i šta se dešava u okruženju, kako bi svoju proizvodnju tome prilagodio. Poljopriv-redna strucna služba je osnovana od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kako bi proizvodacima maksimalno pomo-gla u pogledu struke. Dana-šnja poseta najvišeg rukovodstva grada pokazuje koliko imaju obzira i brige u ovom teškom vremenu za naš agrar. Nadam se da cemo naredne godine obnoviti izložbu krava, jer razvijenost poljoprivrede jedne zemlje meri se ucešcem stocarstva u njoj i moram da naglasim da je naša Poljoprivredna strucna slu-žba po oceni Ministarstva poljoprivrede jedna od najboljih ispod Save i Dunava”.

Bespovratna sredstva najboljim projektima

Prilikom obilaska makro ogleda Miodrag Milosavlje-vic, gradonacelnik Požarev-ca je istakao da je teško vreme za poljoprivredu i da grad svojim Agrarnim fondom pokušava da podstakne poljoprivrednu proizvodnju putem kreditiranja. “Mišljenja smo da sledece godine treba da krenemo u subvencije, odnosno da poljoprivrednim proizvodacima koji imaju najbolje projekte bespovratno podelimo odredena sredstva Agrarnog fonda, obzirom da taj fond ima nekih 40 miliona dinara, od cega je jedan deo u plasmanima, a drugi deo je neiskorišcen. Mislim da cemo na taj nacin podstaci najbolje poljoprivredne pro-izvodace da proizvodnju po-boljšaju, jer automatski bice podstaknuta poljoprivredna proizvodnja u celini u Brani-cevskom okrugu, a samim tim i u Srbiji. Moj plan je da oktobra meseca obidemo proizvodace, sagledamo njihove po-trebe po selima i da od sle-dece godine na neki možda bolji nacin delimo sredstva iz Agrarnog fonda i damo podsticaj poljoprivredi.

Smatram da je naša Poljo-privredna strucna služba na zavidnom nivou, da je naša Poljoprivredna škola medu boljim školama u Srbiji, tako da imamo sve preduslove da daci imaju adekvatno obrazovanje, a oni koji su se vec obrazovali stalnu edukaciju putem seminara i Zimske škole. Grad ce i dalje pomagati, subvencionirati, davati agrarne kredite i na taj nacin pomoci i dati podstrek poljoprivredi”, istakao je Milo-savljevic.

O crvenilu kukuruza poljoprivrednim proizvodacima više informacija je pružio Siniša Stojšic, strucni saradnik za zaštitu bilja Poljoprivredne strucne slu-žbe Požarevac. Kukuruz se na ovom podrucju gaji na oko 80.000 hektara i zadnjih desetak godina primecuju se štete od do sada nepoznatog izazivaca, parazita koji smanjuje prinos i on se krece 5 – 30%, a na pojedinim parcelama izostaje berba. Dokazano je da je prouzrokovac ovog oboljenja Phytoplazma stolbur, cije je prenosilac ili vektor Cikada reptalus panzeri. Crvenilo ku-kuruza je najviše zastupljeno u centralnom Stigu, Pomorav-lju, Podunavlju i Pomlavlju do Kamenova i Trnovca, sa tendencijom postepenog šire-nja. Jedini nacin da se smanji šteta jeste pravilna plodosmena useva, što znaci da se kukuruz ne treba gajiti u monokulturi i takode ne treba gajiti pšenicu posle kukuruza, pošto se cikada hrani i korenovim sistemom pšenice. To znaci da posle kukuruza treba posejati suncokret, soju ili neki drugi usev kako bi se taj ciklus presekao, a takode vrlo važno je i suzbijanje korova, jer se cikada hrani i korenovim sistemom sirka.

Prema recima Slobodana Stojicevica, upravnika Eko-nomije Poljoprivredne ško-le, ova škola želi da bude u trendu u smislu da svake godine poboljšava ne samo uslove za prakticnu i teoretsku nastavu daka u školi, nego i da se prate tendencije koje su vezane za tehnologiju poljoprivredne proizvodnje. “Ogled je jedan dobar primer za tako nešto i potrebno je da shvatimo koji su to hibridi koji mogu biti i koji su u ovakvoj godini postigli odre-dene rezultate. Poljopriv-redna škola u sklopu razvoja prakticne nastave, osim te-orijske nastave, prakticnu nastavu obavlja u puno specijalizovanih kabineta. Ove godine širimo taj kapacitet, želimo da prakticna nastava bude na nešto višem nivou u odnosu na prethodne godine, tako da smo u procesu izgradnje kabineta za prehrambenog tehnicara i veterinarske ambulante. Samim tim želi-mo da proces poljoprivredne proizvodnje što više bude zastupljen u školi, zaokru-žimo proizvodnju i pokušamo da ono što proizvedemo koristimo u Domu ucenika” kazao je Stojicevic.

Saradnja Poljoprivredne strucne službe i Poljopri-vredne škole traje vec duži niz godina i prema recima Jorgovanke Vlajkovac, stru-cnog saradnika za ratarstvo pored Dana polja ozimih kultura i kukuruza ubuduce ce biti organizovani i Dani polja uljanih kultura, kako bi se u proizvodnju uvele nove sorte i hibridi radi postizanja što boljih prinosa. Na ogledu koji se sastoji od 41 hibrida iz 5 selekcionih kuca primenjena je pravilna agrotehnika i posle berbe kukuruza u Poljoprivrednoj strucnoj službi bice dostupni svi rezultati.

Vrhunski hibridi pet selekcionih kuca

U makro ogledu je zastupljeno 5 hibrida PKB Agroekonomika koje prema recima promotera Slobodana Stevuljevica karakteriše vrlo visoka rodnost, tolerantnost na stresne uslove i nepoleganje u uslovima vetrova. Posebno ih karakteriše visok kvalitet kao osnova za spravljanje stocne hrane, a u ogledu su zastupljeni hibridi: “Staniša”, “Dukat 4”, “Srecko 5”, “Dijamant 6” i “Rubin 7”. Firma Limagrain u ogledu ima zastupljenih 5 hibrida iz FAO grupe 300, 400, 500, 600 i 700. Najraniji je “Ademio” gde biljka daje jako solidne prinose, zrna sa ni-skim sadržajem vlage u berbi i nema vecih zdravstvenih problema. “Hibrid “LG 3475” je nizak, sa niskim položajem klipa, idealnim za kombajniranje. Ne trpi jako gustu setvu, maksimalno 65.000 biljaka, jer u protivnom može da dode do poleganja. Hibrid “LG 2533” je pogodan i za kombajniranje i za skidanje u klipu. Sledeci hibrid “Ponco” je apsolutni pobednik ogleda 2007.godine i ima maksimalan potencijal prinosa. Poslednji hibrid “Gvadiana” pobednik je FAO grupe 700 ogleda Ministar-stva poljoprivrede u 2008. godini i on se istice ujedna-cenim klipovima,” rekao je Branimir Alivojvodic, predstavnik Limagraina.

Hemikal Agrosava predstavila je 7 najperspektivnijih hibrida koji daju dobre prinose i to su: AS 41, AS 54, AS 62, AS 63, AS 71, AS 72 i AS 73. Oni se prema recima promotera Dušana Medica u zavisnosti od grupe zrenja karakterišu visokom rodno-šcu, uniformnošcu, energijom klijanja i dozrevanjem u roku. Institut za kukuruz Zemun Polje prisutan je sa 9 elitnih hibrida od grupe zrenja 300 do 700 i to su: ZP 341, ZP 434, ZP 505 Vlada, ZP 544, ZP 677, ZP 666, ZP 684, ZP 704 i ZP 735. “Hibridi su veoma specificni za ovo agroekološko podrucje, gene-tski potencijal se krece 15 – 20 tona i daju visoke i stabilne prinose. Naša je preporuka da proizvodaci nikada ne seju jedan hibrid, vec da to cine u kombinaciji dva ili više hibrida”, naglašava Života Jovanovic, predsta-vnik Instituta Zemun Polje.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada zastupljen je sa 15 hibrida od grupe zrenja 300 do 700. “Ogledi su izvedeni krajnje korektno i sada su u fazi pred pocetak berbe. Radi se o stabilnim hibridima koji su izdržali stres izazvan sušom u drugom delu vegetacije i ocekujemo da ce u ovom delu Srbije u narednim godinama biti zastupljeni u velikoj meri”, zakljucio je dr Mile Ivanovic iz Novosad-skog instituta.

D.Dinic

OPŠTINA ŽABARI

POKLONI I PODRŠKA PRVACIMA

Celni ljudi opštine Žabari, pred-sednik opštine Miodrag Filipovic, predsednik SO Momir Blagojevic i njihovi saradnici, posetili su prošle nedelje obe maticne škole na podrucju ove lokalne zajednice - OŠ “Dude Jovic” Žabari i “Heroj Rosa Trifunovic” u Aleksandrovcu.

Rukovodstvo opštine upoznato je sa pripremljenošcu škola za pocetak školske godine, potrebama škola za dodatnom pomoci lokalne samouprave u narednom periodu, a dacima - prvacima su, kao i prošle godine u septembru, uruceni pokloni, osnovni školski pribor.

Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari, prvacima žabarske škole, roditeljima i uciteljima je porucio:

- Opština Žabari u posebne prioritete svrstava brigu o školi. Naj-mladima, prvacima koji po prvi put sedaju u dacke klupe, pogotovu. Tu smo da pomognemo da školovanje zapocnete u što boljim uslovima, u drugarstvu i uspešno. Želja nam je da škola bude vaš drugi dom i nastojacemo da, uz pomoc svih koji su zaduženi za školstvo, stalno unapredujemo i ulepšavamo prostor u kome ucite i rastete. Smatram da je dosta uradeno na tome da ovo bude uredena i moderna škola, ali, uvek ima mesta za bolje. Želja nam je da steknete što više znanja, drugara i lepih uspomena koje ce vas pratiti kroz celi život i secati na ovo, kako se, verujte, s pravom kaže, najlepše - dacko doba.

Uz želje da imaju srecno detinjstvo i uspešno školovanje, prvacima su predstavnici opštine Žabari urucili prigodne poklone, dar lokalne samouprave.

Osnovna škola “Dude Jovic” Žabari ima 584 daka, 63 je ove jeseni krenulo u prvi razred. Pored nastave koju organizuje u novom zdanju centralne škole u sedištu opštine, okuplja dake i u po-drucnim odeljenjima: u Ceterežu, Poro-dinu, Viteževu, Brzohodu, Kocetinu, Simicevu i Sibnici. U Porodinu, Brzohodu i Simicevu su osmorazredne, u ostalim selima su cetvororazredne škole. U Ceterežu i Viteževu sva odeljenja su kombinovana, a i Brzohodu su kombinovana od prvog do cetvrtog razreda.

- Trudimo se da dacima obezbedimo maksimalne uslove za kvalitetno pohadanje nastave i boravak u školi. U centralnoj školi smo ove godine osposobili dacku kuhinju, imacemo redovnu užinu. Ucionice su sredene, trebalo bi da nabavimo još neka ucila, radimo na tome. Strucna zastupljenost nastavnog kadra je zadovoljavajuca i u centralnoj školi i u podrucnim odeljenjima. Zadovoljni smo saradnjom sa lokalnom zajednicom koja, evo i ovom prilikom, daje svoj doprinos, podstice i pomaže. Za svaku pohvalu su i roditelji naših daka: u Simicevu su napravili park, u Viteževu su popravili i okrecili školu, u Porodinu je izgradnja u toku... Bolji uslovi školovanja za svu decu, sticanje što vecih znanja i izrastanje u pametne i poštene ljude, zajednicka je briga i cilj svih - roditelja, škole i lokalne zajednice, - kaže Rajka Jankovic, direktor OŠ “Dude Jovic” Žabari.

Poklon - paketi, dar lokalne samouprave rado su docekani i u Osnovnoj školi “Heroj Rosa Trifunovic” u Aleksandrovcu. Ta škola pokriva i šest naselja: Vlaški Do sa osmorazrednom i Ticevac, Mirijevo, Svinjarevo, Polatna i Oreovica sa cetvororazrednim školama. Centralna škola u Aleksandrovcu ima i dva odeljenja za decu sa posebnim potrebama. Školu pohada 369 daka, od cega je 40 prvaka.

- Saradnja sa lokalnom samoupravom je uvek na nivou, kao što se i danas vidi. Uvek su tu da pomognu, kako ucenicima, tako i organizaciji škole. Imamo i veliku podršku roditelja: u Svinjarevu su nedavno sami sagradili kucicu za hidrofor, u Ticevcu sagradili sanitarni cvor, u Mirijevu su iskopali septicku jamu, u Polatni i septicku jamu i sanitarni cvor, u Aleksandrovcu i Vlaškom Dolu su takode dosta pomogli... Saradnja je odlicna, na obostrano zadovoljstvo, - kaže Danijela Rado-vanovic, direktor OŠ“Heroj Rosa Trifunovic” Aleksandrovac.

Dragan Milenkovic

DRAGAN FELDIC

POŽAREVAC POCEO POZORIŠTE POODAVNO

Brojni žitelji Požarevca voleli su pozorište. Medu njima je bilo i onih koji su ga mnogo voleli. I danas ima takvih. Oni ga, takode, mnogo vole. Poštujuci Talijin hram, ne propuštaju gotovo ni jednu pozorišnu predstavu (narocito premijernu) u gradu. Jedan od takvih Požarevljana je i Dragan Feldic, dipl. inž. arh. roden 1937, oženjen, otac dvoje dece, sada u penziji.

Višegodišnji rad na tom „projektu" lretocen je u obimni rukopis. Njega su blagovremeno citali, sugerisali konacno oblikovanje i dali svoje ocene recenzenti: dr Zoran Jovanovic, teatrolog, i prof. Slobodan Stojanovic, književnik i dramaturg.

“Požarevac poceo pozoršite poodavno” Dragana Feldica zaslužuje ozbiljnu pažnju ne samo istoricara pozorišta i kulturne javnosti vec i svakog ljubitelja pozorišne umetnosti. Njegov višegodišnji tragalacki posao urodio je višestrukim plodom na dobrobit srpske kulture i umetnosti. Bez obzira što se nije upuštao u detaljnije dramaturške analize, Feldic daje pouzdan opšti utisak o umetnickim dometima i društvenom znacaju svakog razdoblja pozorišnog života u Požarevcu poslednjih sto pedeset godina.

R.N.

PROMOCIJA KNJIGE “SUDBINA”, DRAGANA STANOJEVICA

SUDBINA I LJUBAV

Pred nama je prva zbirka poezije pod nazivom "Sudbina" Dragana Stanojevica, pesnika iz Požarevca. Sam naslov knjige ukazuje na glavni motiv koji dominira u knjizi. Pored covekove sudbine koja je tema prvog pesnickog ciklusa, drugi veliki motiv je ljubav koji preovladava u drugom tematskom ciklusu pod nazivom "Ljubav je bolest najgora".

Kao plod pesnikovih misaonih preokupacija vecina pesama je obojena jednim tragicnim osecanjem života. U nizu autobiografskih reminiscencija pesnik na jedan simbolicki i metaforicki nacin prikazuje svoj unutrašnji svet, pun tuge i bola, neostvarenih želja i žudnje za istinskom srecom. Refleksivna poezija Dragana Stanojevica ima dosta mudrih stavova i životnih istina:

"Svetlost je pri kraju, tunel je cve uži, sitne oci nepoznatog ubeduju me u vecni život od koga bežim..."

Pored motiva prolaznosti i smrti Dragan Stanojevic se u svojoj poeziji bavi sveopštom i savremenom tragikom rata, strahom za egzistenciju i opštom neizvesnošcu. Tu su i pesme o neuzvracenoj roditeljskoj ljubavi. vecitoj patnji, životnom rasulu i nerazumevanju. Pesniku su bliske i aktuelne teme kao što su istorijske i politicke promene u našem društvu, patriotizam i saosecanje sa porodicama poginulih i stradalih u ratovima.

Iako zbirka pesama "Sudbina" ima dva tematska kruga ona predstavlja jedinstveno pesnicko delo koje spaja životno iskustvo, sopstvene doživljaje i eticko-filozofske refleksije.

Ciklus ljubavnih pesama sadrži životne poruke, povremene fikcije i pesnicke meditacije o sebi i drugima. Ljubav je, no pesnikovim recima, bolest najgora, jer ona nam otkriva ono vanredno osecanje us-treptalosti jednog bica i njegove obuzetosti drugim bicem. To je stanje velikih išcekivanja i ne manje strepnje. Hoce li nam se, sa druge strane, uzvratiti pravom merom? Sreca u ljubavi je, obicno, retka i kratka, ali ne i nedostižna. Slede trenuci kada je ljubav na vrhuncu i kada je naše bice ispunjeno i prožeto zadovoljstvom i srecom.

I, na kraju, ljubav, ma koliko mocna bila, mora da nas napusti, jer "život razdvaja one koji se vole, lagano i neprimetno..." (Prever). Tada se ljubav pretvara u neuništivu kockicu secanja, a bol prerasta u vatru pesnikovih emocija.

Poezija Dragana Stanojevica ide iz nekih dubina cesto neuhvatljivih iz dubina pesnikove osecajnosti i da dode do punog izraza potrebno je vreme koje svakoj poeziji znaci životnu hranu.

Tatjana Živkovic, diplomirani filozof - viši bibliotekar

CENTAR ZA KULTURU KUCEVO

LIKOVNI KLUB OKUPLJA SLIKARE I VAJARE

U okviru Centra za kulturu „Veljko Dugoševic" iz Kuceva formiran je Likovni klub sa ciljem da okupi slikare i vajare ovoga grada i pomogne im da njihovo stvaralaštvo na što bolji nacin bude predstavljeno kako gradanima opštine Kucevo tako i u drugim sredinama i publici širom Srbije.

Najmladi clan novoformiranog Likovnog kluba, mladi Bojan Veljkovic u sedamnaestoj godini vec je trasirao svoj životni put u nameri da postane slikar. Ovaj mladic, koji je tek završio drugi razred srednje Ekonomske škole u Kucevu, citav letnji raspust provodi radno. Od svoje trinaeste godine uci u ateljeu poznatog kucevskog slikara Dragana Kecmana,koji mu je veoma uspešno preneo osnove tehnike slikarstva uvodeci ga u svoj magicni svet slika po kojima je nadaleko poznat i priznat. Serijom samostalnih izložbi u organizaciji Centra za kulturu iz Kuceva mladi slikar Bojan Veljkovic skrenuo pažnju na svoj rad kako likovnih kriticara, tako i mnogobrojnih posetilaca izložbi.

Posle svoje prve samostalne izložbe, 19. juna 2009. u holu Centra za kulturu u Kucevu, usledile su izložbe u Velikoim Gradištu (Kluturni Centar) i Golupcu na etno festivalu „Sajam Dunava".

Po recima Jasmine Blagojevic direktorke pomenutog Centra iz Kuceva „Bojan Veljkovic je izazvao veliku pažnju kulturne javnosti svojim radovima. Nakon ove tri samostalne izložbe i povremenih nastupa u medijima ne prestaju da stižu pozivi iz svih krajeva Srbije za organizovanje njegovih izložbi. Radove talentovanog Veljkovica moci ce da pogledaju posetioci izložbi koje ce se održati pd 03. do 13. septembra u Galeriji modrerne umetnosti u Smederevskoj Palanci i od 17. do 27 septembra u Ruskom Domu u Beogradu. Cilj nam je da do kraja godine organizujemo deset samostalnih izložbi ovog mladog i nadasve talentovanog umetnika".

Istoricarka umetnosti, profesroka Ljiljana Jovic vec dve godine prati rad Bojana Veljkovica. „Bojan koristi topao i energican, pun kolorit. Za teme i motive inspiraciju nalazi u homoljskom kraju, folkloru, pejzažima...Ono što je uocljivo na njegovim slikama, to je da Bojan vlada crtežom koji je jasan i precizan, kao i prostorom, kompozicijom a harmonican odnos delova koji su uklopljeni tako da cine skladnu celinu, najhitnije je u kvalitetu Bojanovih radova."

Dragan Despot Ðordevic, književnik i menadžer mladog Veljkovica prokomentarisao je rad ovog mladog umetnika - „ Sa svešcu da se nešto vredno i natprosecno u kvalitetu može dostici samo sa velikom pasijom i istrajnošcu dokaz je Bojanov rad koji je poptpuni gospodar svojih slika. Kao i na pocetku stvaranja, on nam otvara i daruje predstavu sveta realnog ali i izmaštanog, nostalgicnog, prošlog, izgubljenog u vremenu. On je stvaralac svog osobenog sveta, svestan svoje moci, odvažan ali i odgovoran, gospodar je svoje kreacije. Ponekad iskren do naivnosti, on nas lako osvaja i uvodi u mirnu, setnu, nežnu sliku okruženja, toplih, mekih i sanjivih boja."

Po svemu sudeci pred nama je nova nada srpskog slikarstva. Nadamo se da ce godine pred nama pokazati da smo bili upravu i na vreme prepoznali vrednosti Bojana Veljkovica.

Žarko Novakov

“HACCP – OTVORENA VRATA ZA TRŽIŠTE EVROPSKE UNIJE”

PROJEKAT ZAOKRUŽEN MINI SAJMOM PREHRANE

Opšti cilj projekta HACCP jeste povecanje ukupne konkurentnosti regionalne privrede kroz stvaranje uslova za ucestvovanje kompanija iz regiona na tržište Evropske unije. Posebni ciljevi su povecanje svesti o važnosti HACCP koncepta i da se uvedu HACCP koncepti u proizvodnju i isporuku hrane na podrucju regiona.

Na prošlonedeljnoj konferenciji za medije Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac je istakla da je kroz projekat “HACCP – otvorena vrata za tržište Evropske unije” prošlo 106 osoba. Posle formiranja projektnog tima, preduzeca su obaveštena o tome da je Komora dobila projekat i mogucnosti da mogu da ucestvuju u projektu. Kroz upitnik koji je dostavljen predstavnici preduzeca su se izjasnili o ucešcu u projektu. U njemu je trebalo da ucestvuje najmanje 40 preduzeca koja se bave proizvodnjom hrane, 10 preduzeca koja se bave uslugama trgovine, 10 preduzeca koja se bave uslugama ugostiteljstva i najmanje 10 inspektora inspekcijskih službi.

“Da bi inspektori bili u našem projektu Komora se obratila Ministarstvu za poljoprivredu sa jednim objašenjem da smo dobili projekat. Od Ministarstva smo dobili saglasnost da inspektori mogu da ucestvuju i kroz ovaj projekat od potrebnih 70, prošlo je 106 osoba. I u jednom i u drugom projektu koje je podržala Evropska unija, a izvodila Regionalna privredna komora Požarevac sve osobe koje su prošle obuku na kraju su dobile sertifikat”, rekla je Milica Mitkovic.

Kod HACCP-a mentor na projektu je bio prof. dr Radomir Radovanovic sa Poljoprivre-dnog fakulteta i projekat je završen mini sajmom prehrane u okviru Sajma preduzetni-štva. Na njemu su se rumunskim privrednicima predstavili naši proizvodaci etno hrane, sireva, voca, semena, pekar-skih proizvoda i mesnih proizvoda. Drugog dana sajma upriliceni su privredni razgovori izmedu naših i rumunskih firmi koje se bave proizvodnjom hrane i kroz te bilateralne razgovore prošlo je 27 preduzeca. Možemo slobodno reci da je kroz oba projekta prošlo 50 % više ucesnika od predvidenog, a to govori o opravdanosti ova dva projekta koje je Regionalna privredna komora Požarevac u protekloj godini realizovala u našem regionu.

D.Dinic

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU POŽAREVCA

JESEN PUNA POSLA

Zahvaljujuci povoljnim vremenskim uslovima, a nakon složene tenderske procedure, požarevacka Direkcija za izgradnju nastoji da plan i program u oblasti putogradnje realizuje u celini, bez obzira što je složena tenderska procedura uslovila da radovi na terenu pocnu nešto kasnije od uobicajenih termina.

Uoci “LJubicevskih konjickih igara” presvucena je novim slojem asfalta Takovska ulica, korišcena kao trasa kretanja ucesnika parade a dovršeni su i radovi u delu ulice Vojske Jugoslavije, od Bulevara do ulice Vuka Karadžica, ovih dana radovima je obuhvacena i Branicevska ulica u Požarevcu.

- Intenzivirali smo radove: dovršen je ugovoreni deo posla u Draže Markovica, dogovoreno je sa gradskom upravom da se ove godine uradi deo od Triše Kaclerovica do Vuka Karadžica, za šta se radi projekat i dobijena je saglasnost od Zavoda za zaštitu spomenika Smederevo. Ocekujemo da taj deo bude gotov do kraja septembra. Inace, prema zahtevu Zavoda za zaštitu spomenika Smederevo, iduce godine cemo u prvom delu, iz pravca Takovske ulice, i u pocetak ulice Draže Markovica, do deonice koja se ukršta sa LJubovijskom, da ugradimo kaldrmu. Osim ulica u Požarevcu, radi se i na lokalnim putevima. Jedan od najugroženijih je put za Živicu, deonica izmedu Dubravice i Batovca, a ima i još nekih lokalnih puteva koji ce tokom jeseni dobiti novi habajuci sloj asfalta, - rekao nam je ovih dana Miodrag Stojkovic, direktor JP Direkcija za izgradnju Požarevca.

D. M.

U NOVOJ ŠKOLSKOJ GODINI NA PODRUCJU GRADA POŽAREVCA

MANJE OSNOVACA

- U osnovnim školama upisano 120 ucenika manje nego prošle školske godine

- Najviše prvaka upisano u OŠ “Jovan Cvijic” u Kostolcu, ukupno 167, dok je za svršene osnovce najinteresantnija bila srednja škola Ekonomska u koju su se upisala 264 ucenika

- Informacije o upisu ucenika i o pripremljenosti škola za novu školsku godinu pred odbornicima Skupštine Grada-18. septembra

Postalo je nepisano pravilo da se pred svaki pocetak nove školske godine podstakne prica o mogucem štrajku prosvetnih radnika. To pravilo potvrdeno je i ove godine, pred sam kraj avgusta prosvetari u Srbiji zapretili su obustavom zbog neisplacenih plata i blokade racuna. Naravno, problem je blagovremeno rešen u dogovoru sa Ministarstvom prosvete, plate su isplacene maltene u 5 do 12, blokirani racuni škola su odblokirani i nova školska godina u citavoj Srbiji pocela je na vreme. Tako je bilo i na podrucju grada Požarevca koji važi za grad mladih jer ima osam osnovnih i sedam srednjih škola medu kojima i dve sa domovima ucenika.

U osam osnovnih škola-762 prvaka

Prema informaciji pripre-mljenoj za sednicu Skupštine Grada Požarevca koja je zaka-zana za 18. septembar, u prvi razred osnovnih škola, dakle u svojstvu daka prvaka na podrucju Grada Požarevca upisana su 762 ucenika ili za 34 manje nego što je upisano prošle godine. Kao i lanjske i ove školske godine najviše je prvaka u Osnovnoj školi "Jovan Cvijic" u Kostol-cu. Prošle godine upisano je 154, a ove 167. Nešto veci upis od prošlogodišnjeg zabeležile su i Osnovne škole "Vuk Karadžic", "Sveti Sava" i "Desa-nka Maksimovic". Najmanje prvaka je u OŠ "Miloš Savic" u Lucici gde je upisano 27 ucenika za razliku od prošle godine kada ih je bilo 42.

Ukupan broj upisanih ucenika od prvog do osmog razreda u školama za osnovno obrazovanje i vaspitanje na podrucju grada Požarevca je 6.676 što je u odnosu na prethodnu školsku godinu manje za 120 daka.

Kada su srednje škole u pitanju svih sedam obrazovnih centara koliko ih je na podrucju grada Požarevca dostavilo je na vreme, u propisanom roku predloge planiranih obrazovnih profila i broja ucenika za upis u prvi razred. Planiran je upis 1.260 redovnih od kojih 390 za trogodišnje i 870 ucenika za cetvorogodišnje obrazovne profile. Takode, planiran je i upis 150 vanrednih ucenika. Škole su ispoštovale stav Ministarstva prosvete da ove godine plan upisa bude restriktivan u smislu da se zadrži broj profila, odeljenja i ucenika uz ostavljenu mogucnost da se neki obrazovni profili promene, ali nikako ne na racun drugih. Tako su se u školama na podrucju Grada pojavila samo dva nova obrazovna profila: Politehnicka je aktivirala obrazovni profil -elektroinstalater, a Muzicka škola “Stevan Mokranjac” uvela profil-dizajner zvuka.

Povecano interesovanje za treci stepen

Broj upisanih ucenika u prvi razred izabrane srednje škole treceg ili cetvrtog stepena strucne spreme ove školske godine je za 14 ucenika veci od prošlogodišnjeg. Ove godine je upisano 1.166 , a lane ih je bilo 1.152. Od ukupnog broja upisanih srednjoškolaca, za treci stepen strucnosti opredelilo se 352 daka (prošle godine ih je bilo 332), a za profile cetvrtog stepena strucnosti izjasnilo se 814 što je neznatno manje u odnosu na prošlu školsku godinu kada ih je bilo 820. Najviše prvaka dobila je Ekonomska škola koja je kao i lane upisala 264 ucenika, sledi Tehnicka škola u Kostolcu sa 226, pa Poljoprivredna sa 184 upisana prvaka. U školskim klupama prvog razreda Požarevacke gimnazije selo je 182, a u Medicinskoj školi 140 ucenika. U Politehnickoj je u prvi razred upisano 150, a u Muzickoj nešto više nego lane, 20, umesto 15. Komisija koja je bila zadužena za sprovodenje kvalifikacionog ispita i upis ucenika u srednje škole na podrucju Branicevskog okruga za ovu školsku godinu radila je u sastavu Vesna Zdravkovic, nacelnik Školske uprave, predsednik, Milica Pavlovic, diplomirani pravnik i LJubomir Milenkovic, informaticki koordinator. U fazi pripreme za sprovodenje kvalifikacionog ispita održana su cetiri sastanka sa direktorima škola Branicevskog okruga. Komisija je u saradnji sa njima blagovremeno izvršila sve neophodne pripreme tako da je kvalifikacioni ispit i upis ucenika u prvi razred srednjih škola protekao u svemu u skladu sa Pravilnikom o upisu i Uputstvom Ministarstva prosvete. Komisija je imala izuzetnu pomoc i saradnju za Gradskom upravom Požarevca.

Tako stoje stvari kada su u pitanju prvaci – srednjoškolci, a što se ukupnog broja ucenika u srednjim školama tice on je za samo 12 manji od prošlogo-dišnjeg. Naime, u školskoj 2009/2010. godini u školama srednjeg obrazovanja na podrucju grada Požarevca, školovanje su nastavila 3.944 ucenika, pro-šle godine ih je bilo 3 956. Trenutno, najviše je daka u Ekonomskoj školi, ukupno 911, Gimnaziju pahada 712, a Tehni-cku školu u Kostolcu 753 uce-nika. U Medicinskoj školi se školuje 562, a u Politehnickoj ukupno 465 ucenika. U Muzickoj školi ove školske godine je 67 ucenika.

Iz budžeta za osnovno obrazovanje – 68 miliona dinara

Iz budžeta grada Požarevca ove godine za osnovno obrazovanje opredeljena su sredstva u iznosu od 68. 176.674 dinara od cega za OŠ “Dositej Obradovic” 9.662.910 dinara, OŠ “Jovan Cvijic” 9.270.000 i OŠ “Božidar Dimitrijevic Kozica” 9.211.000. Škola “Kralj Aleksandar” dobila je 8.989.923, "Vuk Karadžic" 8.981.833 i "Desanka Maksimo-vic" 8.798.290 dinara. Školi "Sveti Sava" pripalo je 7.761.100, a "Miloš Savic" 5.500.330 dinara. Od 1. januara do pocetka nove školske godine, od ukupno opredeljenih budžetskih sredstava škole su iskoristile 42.448.000 dinara ili oko 62,26 posto. Podsecamo, sredstva koja su im pripala mogu se trošiti kao tekuce i kao kapitalne donacije odnosno za investicije. Sve škole bile su u obavezi da nadležnom Ode-ljenju Gradske uprave dostave izveštaje o utrošenim sredstvima za budžetske investicije što su one i ucinile. Tako se u izveštaju OŠ “Kralj Aleksan-dar” navodi da je do 1. septembra obavljena zamena spoljne stolarije odnosno prozora, izvr-šena sanacija toaleta i izra-dena bista povodom jubileja škole. Zamena stolarije obav-ljena je i u OŠ“Vuk Karadžic” , u ovoj školi su iz tih sredstava nabavljeni racunari i ugradena protivpanicna rasveta. U OŠ “Desanka Maksimovic” sredstva su delimicno uložili u sanaciju dela krova, dok su u OŠ “Sveti Sava” prioriteti bili zamena stolarije i sanacija krova. Kostolcani su se opredelili za rekonstrukciju elektroinstalacija, za zamenu stolarije i kupovinu automobila, a u OŠ “ Miloš Savic” u Lucici za zamenu stolarije, posta-vljanje ograde u Poljani u du-žini 70 metara i za nabavku nameštaja. Rekonstrukcija ele-ktroinstalacija radena je i u školi u Bradarcu, u Kasidolu su postavljeni novi oluci, u Malju-revcu, Drmnu i Recici radeni su gromobrani. Od ukupno 18.153.930 dinara koliko je školama odrdeno za kapitalne donacije, do pocetka školske godine potrošeno je 12.740.000 dinara. Do kraja godine na raspolaganju je ostatak od blizu pet i po miliona dinara.

Kapitalne donacije u srednjim školama

Kako za osnovno tako i za sre-dnje obrazovanje svake godine se iz budžeta Grada izdvajaju odredena sredstva. Ove godine je to suma od 61.200 680 dinara. Do sada je od ovog iznosa realizovano 58,88 posto, odnosno 36.951.472 dinara. Od kapitalnih donacija za koje je ukupno na nivou Grada rezervisano blizu 12 miliona dinara, u Požareva-ckoj gimnaziji trošeno je za za-menu školskog nameštaja, za kupovinu racunara, renoviranje fiskulturne sale, a izvedeni su i radovi na sanaciji ucionice. U kostolackoj Tehnickoj školi obavljena je zamena prozora i vrata u centralnom delu škole i finansirana izrada projekta dogradnje kuhinje. Mu-zicka škola je uložila sredstva u renoviranje odeljenja u Ko-stolcu i u nabavku ormara za biblioteku. Zamena stolarije i podova finansirana je i u Eko-nomskoj školi dok su u Poli-tehnickoj, pored zamene stolarije i nabavke automobila dobijena sredstva utrošili i na izradu hidrantske mreže. Najvi-še para u Medicinskoj školi otišlo je na uredenje dvorišta i na opremanje cetiri ucionice.

Pored para iz budžeta, srednje škole na raspolaganju imaju i sredstva iz drugih izvora. Rec je o sredstvima iz republicnog budžeta, o donacijama i sopstvenim prihodima.

POVODOM NAJAVE MASOVNIJEG OBOLJEVANJA DECE OD NOVOG VIRUSA GRIPA

MINISTARSTVO PROSVETE SPREMNO

Clan radne grupe Ministarstva zdravlja za pracenje virusa novog gripa A H1N1 Branislav Tiodorovic izjavio je ovih dana da se tokom jeseni i zime, zbog jaceg talasa tog virusa, ocekuje masovnije oboljevanje dece pa je važno prilagoditi rad školskog sistema kako bi adekvatno funkcionisao u takvim uslovima. Ministar prosvete Žarko Obradovic, povodom najave moguce pandemije i mera koje bi u tom slucaju trebalo primeniti u školama izjavio je da je ovo Ministarstvo spremno za takvu situaciju i da ne treba praviti paniku.

S.E.

U MUZICKOJ ŠKOLI ’’STEVAN MOKRANJAC’’ POŽAREVAC

KONCERT PRIJATELJSTVA

U prepunoj sali Muzicke škole u Požarevcu,gosti profesori Muzicke škole’’Karol Pahor’’ iz Ptuja, Slovenija, priredili su koncert za svoje kolege iz Požarevca, njihove dake i sve Požare-vljane koji su došli da uživaju u muzickom predstavljanju gostiju iz Slovenije. Goste iz Slovenije ispred škole pozdravio je Zoran Maric, direktor a ispred lokalne samou-prave Vukica Vasic, zamenik gradonacelnika Požarevca.

Ovim koncertom otpoceo je trodnevni boravak profesora prijateljske Muzicke škole ’’Karol Pahor’’iz Ptuja za koje smo osmislili sadržaj njihovog boravka u Požarevcu kojim uzvracamo gostoprimstvo našim prijateljima kao pravi srpski domacini. Za subotu je izdvojeno vreme za razgledanje grada,a potom idemo da obidemo Srebrno jezero u Velikom Gradištu,odakle brodom sa gostima idemo Dunavom do Golupca,da obidemo stari Golubacki grad.U Golupcu smo organizovali rucak a uvece drugarsko vece i druženje za nezaborav,kaže direktor Zoran Maric.

Prijateljska saradnja Muzicke škole iz Požarevca sa Muzickom školom iz Ptuja traje još od 2003.godine,uspostavljena inicijativom našeg klavirštimera Stanka Glušica koji je rodom iz Ptuja. Direktor Muzicke škole iz Ptuja Štefan Petek bio je gost naše muzicke škole 2003.godine i od tada svake godine imamo uzajamne posete i razmenu programa rada.Naši ucenici kroz tu medunarodnu saradnju proširuju odredene muzicke vidike,a profesori škola kroz muzicko izvodenje povecavaju nivo muzickog stvaralaštva za primer i kolegama i sopstvenim ucenicima.To je dragoceno iskustvo veoma važno kako sa strucnog aspekta,s jedne strane,tako i s druge strane,produbljivanje prijateljstva dve muzicke škole,dve države,od kojih jedna je vec clanica Evropske unije a druga pretenduje da postane.

Nadam se da ce prijateljski susreti naših škola biti osnov za politicku i privrednu saradnju izmedu Ptuja i Požarevca,odnosno Branicevskog okruga, zakljucuje direktor Maric.

I.Dimitrijevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

Našoj koleginici Tatjani Rokvic-Stojkovic i njenom suprugu Bojanu upucujemo iskrene cestitke povodom rodenja kcerke Nade Kolektiv „Reci naroda“

Snežani i Sladanu Elenkov srecno rodenje kcerke Nine 11.08.2009. godine želi “Rec naroda”

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 04.09.2009 do 11.09. 2009 godine rodene su 25 bebe,12 devojcica i 13 decaka .

Sinove su dobili: Irena Josifljevic i Popovic Zlatko iz Požarevca,Marija i Milan Ivkovic iz Požarevca,Sanja i Nenad Jovanovic iz Požarevca,Ðurdijana Krstic i Ivan Grdanovic iz Lucice, Ana Jankovic i Vladan Obradovic iz Velikog Popovca,Lidija i Nenad Petrovic iz Rašanca ,Marijana Petrovic i Dejan Miletic iz Krepoljina,Ilic Ivana iz Požarevca, Milena Dušic i Milan Tusunovic iz Požarevca,Jelena i Nenad Vojinovic iz Porodina,Anita iSladan Stevic iz Desina,Ivana i Slavoljub Gajic iz Mrckovca,Marija Neškovic i Saša Nikolic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Tatjana Rokvic - Stojkovic i Bojan Stojkovic iz Kostolca,Jasmina Mijatovic i Saša Paunovic iz Požarevca,Simona Turkaru i Slaviša Ilic iz Viteževa, Andela i Nenad Stanic iz Starog Kostolca, Gordana i Davor Pupovac iz Požarevca, Karolinai Ivan Adamovic iz Brežana.Jelena Milosavljevic i Velibor Ristic iz Požarevca,Marija i Goran Ristic iz Požarevca,Sladana Marinkovic i Negovan Ðordevic iz Požarevca, Bojana i Bojan Gorcic iz Požarevca Tijana i Nenad Životic iz Petrovca ,Snežana Jelisavec i Vladimir Milenkovic iz Požarevca.

Srecno rodenje i radosno odrastanje neka ispuni vaše domove

želi vam “Rec naroda”

LAZARIZMI

- Da je Marko Kraljevic ponovo medu Srbe, on bi u Skupštinu uveo i Šarca!

- Ja u krizu idem, i dobar sam dak!

- Mi nemamo predstavnika u skoku s motkom, ali bismo mogli nešto drugo s motkom!

- Sad ce cela Srbija da bude kineski butik!

- Da mu život nije jedna velika tragedija, bio bi komican!

Miodrag Lazarevic