Header

KRAJ SPOMENIKA SRPSKOM VOJNIKU U POŽAREVCU, NA DAN PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA

ODATA POŠTA HRABRIM RATNICIMA

- Proboj Solunskog fronta - veliki podvig srpskih vojnika koji ih je svrstao medu najuspešnije armije u Prvom svetskom ratu

Slika

Svake godine 15. septembra Požarevljani se na poziv Društva za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije do 1918. godine, okupljaju kod Spomenika Srpskom vojniku da odaju poštu poginulim ratnicima i obeleže godišnjicu proboja Solunskog fronta. Tradicija prisustvovanja ovom pomenu nije izneverena i ovog 15. septembra, U prisustvu brojnih gradana, rukovodstva Okruga, celnika Gradske uprave Požarevca, Policije, Vojske, škola... pomen je ispred Saborne crkve služio otac Zoran posle cega su paljene svece i položeni venci.

Podsecajuci da je cilj okupljanja secanje na hrabre borce koji su 15. septembra 1918. godine otpoceli proboj Solunskog fronta, Veljko Mihajlovic je ispred Društva rekao da su to bile teške bitke sa mnogo žrtava:

- Mnogi mladi i hrabri borci dali su živote za našu sadašnjost i zato ih srpski narod ne sme zaboraviti bez obzira na protek vremena. Tacno pre 91 godinu, na današnji dan, srpska vosjka je uz pomoc saveznika otpocela proboj Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu koji je u Srbiji završen oslobadanjem Beograda 1. novembra 1918. godine, a konacno ovaj rat okoncan je Mirovnom konferencijom u Parizu 11. novembra te iste godine. Proboj Solunskog fronta izvršile su srpska vojska i dve francuske divizije, komandant združenih snaga saveznika bio je francuski general Franše De Pere, a nacelnik Generalštaba srpske vojske slavni vojvoda Živojin Mišic. Komandanti armija u tim bitkama bili su general Petar Bojovic i vojvoda Stepa Stepanovic.

Proboj Solunskog fronta zapoceo je u samu zoru 15. septembra 1918. godine. U njeme je srpka vojska odigrala važnu ulogu po kojoj se ubraja medu najuspešnije armije Prvog svetskog rata. O hrabrosti srpskih vojnika u bitkama Solunskog fronta veoma impresivno kraj Spomenika vojniku govorio je Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga:

- Bio je to veliki podvig srpskih vojnika i oficira kojima je komandant saveznickih snaga na kraju proboja rekao sledece:operacije se moraju usporiti, jer nema komunikacija radi dobacivanja hrane francuskim trupama koje napreduju, samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, oni idu kao oluja, napred. To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci. trezveni, skromni i nesalomivi. To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva, ali došao je rat i eto kako su se namah za slobodu svoje zemlje ti seljaci, bez napora pretvorili u najhrabrije, najistrajnije i najbolje vojnike. To su sjajne trupe, stvorene od izdržljivosti, poleta zbog kojih sam gord što sam ih vodio, rame uz rame sa vojnicima iz Francuske u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine”. I danas, poklanjajuci se senima naših ratnika, imamo veliku obavezu da cuvamo uspomenu na njihova herojska dela, ali i da svojim delovanjem u miru, pravnim sredstvima branimo integritet Srbije i gradimo je na dobrobit gradana. Samo tako pokazujemo da smo dostojni potomci ovih hrabrih ratnika, rekao je Petrovic.

Skraceni cas istorije kraj Spomenika srpskom vojniku održala je profesor istorije Dušica Pantovic.

- Artiljerija vojske Antante i pridruženih država na Solunskom frontu, rano ujutru 14. septembra 1918. godine otvorila je iz svih raspoloživih oružja brzometnu paljbu po neprijateljskim položajima. Rano ujutru 15. septembra prva u juriš krenula je Druga srpska armija, a za njom saveznicka prva borbena linija. Komandant združenih jedinica bio je francuski general Franše De Pere, front je konacno probijen, rasplet otoceo, a cas ratnog preokreta i dugo snevane slobode, kucnuo. Usledila je kapitulacija Bugarske 29. septembra i oslobodenje Srbije. Poginuli vojnici na Frontu su sahranjeni u sklopu srpskog vojnickog groblja na Zejtinliku u Solunu. Tako je završeno najvece poginuce i jedna od najvecih epopeja u dotadašnjoj istoriji srpskog naroda. Srbija je u ratovima provela punih šest godina, u njih je ušla po milosti Božjoj braneci svoju slobodu i dostojanstvo kako je znala i umela, najcešce usamljena. Iz njih je izašla iscrpljena, privredno razorena i sa stravicnim ljudskim gubicima, oko milion i 300 hiljada poginulih. Naši vojnici borili su se hrabro za našu slobodnu i svetliju buducnost. Slava im!

S.E.

SECKALICA

TRI MALA I VELIKO CUTANJE

1.- Pre 40 godina. Ulica pred školom - pevaju ptice socijalizma što, tek što nisu, postale ševe komunizma.

Prvi socijalista: Vide li malog? Prode.

Drugi socijalista: ???

Prvi socijalista: Onog Mirinog, bre, što ga zovu Mirino since ili Mirosince.

Drugi socijalista: Što - je li mali - daleko bilo, fiju...

Prvi socijalista: Ma, jok! Natovarili ga: patike za balet, gitara, klizaljke, dve užine, citanke, racunaljke...Dete lici na Glišu. Kratkog, debelog Glišu.

Drugi socijalista: Prekrsti se, cuti. Imamo decu. Ali - što jes, jes - takvi gadno propate, pa posle...ako se, Bože sacuvaj i sakloni, dohvate vlasti (i para) najebasmo! Doguraju do ministra ili cak potpredsednika i - satru, zatru.

*

2.- Posle 40 godina. Ulica u glavnom gradu, može i u Požarevcu, posiveli demonstranti bez posla šetaju parole, psuju. Malo, malo pa kovu vlast, ali popuste. Ona, VLAST, Nušiceva i svakoja, ne popušta.

Prvi demokrata: Imam, bre, 46 godina a opet mi jedna fali!

Drugi demokrata: ?

Prvi demokrata: Šta bleneš, obrisao me ministar. Onaj mali što je postao veliki. Kaže: subvencionisane kredite (to ti je uz pomoc države) za kupovinu stana mogu da dobiju samo oni ispod crte, kote 45.

Drugi demokrata: Zna covek znanje, ce bandrknemo pa nema ko da vrati banci kredit! Igra na sigurno.

Prvi demokrata: A diskriminacija, što ja od 45 nisam jednak sa drugima pred BANKOM i državom?

Drugi demokrata: E, baš si opicen!

Prvi demokrata: Nisam se ja borio da banka Državi odreduje i komanduje.

Drugi demokrata: Ma, možda su zelenaši iz ovoliko banaka u ovolicnoj Srbiji u dilu sa Državom. A...lud si bio što si se borio!

*

3.- Scena za sve režime i sva vremena.

-I...postaljviše ga, imenovaše, ili kako se to vec kaže.

- Baš, ali majke ti, koji su mu kvaliteti?

- Niko ne zna.

- Je li školovan?

- Nije.

- Pametan bez škole?

- Najn!

- Tecin, cikin...znaci?

- Nije bitan detalj.

- Snalažljiv?

- Ma ne...onako.

- Lep? Ne muci me, covece!

- Jok!

-Pa, kako onda...šta ostaje: je li dobar u krevetu?

- Sa svima!!!

U velikom cutanju povodom Parade ponosa u nedelju u Beogradu, povodom Ovoga i Ovih, Onoga i Onih, što rade Ovo i Ono sa Ovima i Onima - hteo sam da kažem samo: Dole demonstracije Ovih i Onih! I: "Snijeg pade na behar na voce, neka" kreše "koji koga hoce.! Pa i:"I mi seljaci se gadamo u dupe, al ne pricamo po vašari!" Te da predložim: Cuti i radi i niko ne treba nigde da izlazi, nego: arci, tuci, valjaj, vuci, voli, ljubi...na boso i obuveno, na golo i obuceno, nakrivo i pravo, ovako i onako, brzo i polako. Sve je za vremena za Ove i za One. Medutim, Bog i Vlast i slast (idu izbori) sve premetnu naglavu zacas...

Premesti Ivica I, plavi sa maricom (plavom) Ove razlicite, ponosne na Ušce, a One (ponosne) iz 1389. godine kobajage zabrani u centru Beograda. To sam cekao, ovoga mi krsta!

Jer se setih da sam, tren pošto su Ivicu Dacica imenovali "žuti" i "crveni" uz podršku "bledunjavih", sastavio i objavio aforizam: "I socijalisti i nacionalisti mogu da odahnu - sada kad se Ivica dokopao marice!"

Pa, pošto su Oni sa Ušca osetili Ono, Ivicini i maricini da je njihov talon, ovi od pre šest vekova da još mogu da nas zamlacuju jugom (i ladom) - a ja SLOBODU, onda opet lajem: Oni proterani iz centra Beograda nisu mi ucinili ništa (a nisam ni dao da mi se približe), a 1389-aši jesu...I tako, jedno 20 godina.

Zoran Simic

NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE U PORESKOJ UPRAVI POŽAREVCA

ZAŠTO ODLAZI ISAKOVIC?

Draško Isakovic, diplomirani ekonomista, na funkciji direktora Filijale Poreske uprave u Požarevcu nalazi se od 2001. godine.

Na Konferenciji za novinare prošlog cetvrtka, najavljujuci svoj odlazak sa ove funkcije, on je napomenuo da je svih ovih godina nastojao da radi profesionalno, odgovorno i u skladu sa zakonima koji regulišu oblast naplate i kontrole poreza. --Velikim angaživanjem rukovodeceg kadra uspeli smo da uredimo prostor za rad koji nije bio okrecen skoro 40 godina tako da smo stvorili elementarne uslove za funkcionisanje. Za sve to bila je potrebna podrška Beograda, a mi je nismo uvek imali, rekao je Isakovic.

Kao razlog premeštaja na rad u drugu opštinu on je naveo svoje insistiranje da se na zakonit, objektivan i pravovremen nacin utvrduje, kontroliše i naplacuje porez, što je osnovni zadatak Poreske uprave.

- Zbog toga me kao neposlušnog direktora premeštaju u drugu opštinu uz obrazloženje da ce se time povecati efikasnost rada Poreske uprave u toj opštini, rekao je Isakovic i podsetio da od trenutka postavljenja na mesto rukovodioca Poreske uprave, nije clan ni jedne politicke partije jer je smatrao da se kao direktor veoma važnog republickog organa mora dokazivati svojim obrazovanjem, dobrim poznavanjem struke i organizacionim sposobnostima, a ne politickim angažovanjem. --Ako neko misli da razvoj našeg grada može da se ostvaruje bez obrazovanih i strucnih ljudi kojih u Požarevcu sigurno ima, vara se, napomenuo je Isakovic koji se na Konferenciji zahvalio svojim saradnicima iz Filijale Poreske uprave Požarevac na korektnoj saradnji u proteklim godinama.

S.E.

POŠTOVANI SUGRAÐANI!

Opštinska vlast Velikog Gradišta, koju olicava Demokratska stranka na celu sa Živoslavom Lazicem, predsednikom opštine, pokušala je ovog leta još jednom da vas obmane.

Svesni da ne mogu da ispune predizborna obecanja zbog nesposobnosti i duboke podeljenosti, pokušali su da vašu pažnju sa bitnih životnih pitanja preusmere na tzv. kulturno i turisticko leto. Laka zabava, pocev od dana Opštine, preko corbijade, pasuljijade itd. sa dosta neukusa i vulgarnosti, obeležena je i zapamcena po vampirima, vešticama i metlama.

Predsednik opštine, Živoslav Lazic, osmislio je kompletno turisticko leto koga karakteriše pad nivoa "Carevcevih dana" i uspon "kongresnog turizma" na metli. Ovako osmišljeno turisticko leto, zacinjeno izjavama gospodina Lazica "veštice trenutno zasedaju i pripremaju završni dokument" i " svaka žena je pomalo veštica", jasno govore o izgubljenoj viziji afirmacije opštine kroz razvoj turizma i skretanju ka promociji vlaške magije i folklora. Na stranu što je to u suprotnosti sa hrišcanskim, tradicionalnim i gradanskim vrednostima ove sredine.

To vreda dostojanstvo žene i pokazuje da je njihovo zalaganje za poštovanje i afirmaciju žena neiskreno.

Predstava je gotova, pa Srpska radikalna stranka želi da poruci gradanima: Život nije samo igra! Zato, pocnimo da radimo nešto ozbiljno, za dobrobit svih gradana opštine. Pozivamo sugradane da odluce kako i sa kim dalje. Uozbiljimo se konacno, i dajmo našoj deci i sebi priliku da živimo normalno.

Predsednik Opštinskog odbora V.Gradište, Nedeljko Todorovic

SEDNICA SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA

USVOJEN REBALANS BUDŽETA

- Izmenjen Statut grada Požarevca, raspisani izbori za odbornike Skupštine Gradske opštine Kostolac

- Formira se Odeljenje komunalne policije

Slika

Vecinom odbornickig glasova, Skupšti-na grada Požarevca usvojila je na sednici održanoj u petak drugi ovogodišnji rebalans budžeta. Novousvojeni budžet iznosi nešto više od 2,23 milijarde dinara, uz deficit od 506,6 miliona. Deo budžetskog deficita pokrice se prenetim, neutro-šenim sredstvima iz prošle godine, u iznosu od 161 milion dinara, dok ce se nedostajucih 345 miliona nadomestiti zaduženjem kod banke.

Budžetske promene na prihodnoj strani proistekle su usled smanjenja transfernih sredstava od strane Republike za 168,3 miliona, gotovo za polovinu od ocekivanih 360,8 miliona dinara, kao i obaveze vracanja pogrešno uplacivanog novca Vranju, ove godine 17 miliona dinara.

Na drugoj strani, pojedini vec planirani rashodi ovim rebalansom se smanjuju. Rec je o smanjenju diktiranom od strane Republike, ali i smanjenju procenjenom unutar lokalne samouprave. Istovremeno, rebalans je predvideo i nove rashode za novonastale potrebe, ranijim budžetskim dokumentima neobuhvacene.

Tri grupe rashoda

Obrazlažuci suštinu i razloge za korekciju budžetskog dokumenta za 2009. godinu, gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic je, u svojstvu predlagaca, pojasnio neminovnost smanjenja budžetskih prihoda i, obrazlažuci izmene na rashodnoj strani, istakao:

- Poštujuci republicke propise, obustavlja se isplata božicnih, godišnjih i jubilarnih nagrada i bonusa za direktne i indirektne korisnike budžeta, u ukupnom iznosu od oko 41 milion dinara. Došlo je i do izmene mase sredstava za isplatu zarada sa 7,8 na 6,5% povecanja u ovoj, u odnosu na zarade u prošloj godini. Time je uštedeno oko 4 miliona dinara i, po raznim osnovama, smanjeni su rashodi: za nabavku softvera za potrebe Gradske uprave u iznosu od 3 miliona, za nabavku vozila 2 miliona, rušenje bespravno sagradenih objekata 1,5 milion, objekti malog urbanizma 1,5 milion i niz sitnih ušteda od ukupno 2,5 miliona dinara. Ukupno, ušteda Gradske administracije iznosi 57 milona. U ovom dokumentu prikazani su i novoplanirani rashodi, novonastale potrebe. Svrstani su u tri grupe: najpre, to su projekti cija je realizacija u toku i okoncanje zapocetih poslova gde se iziskuju nova sredstva, zbog novih vrsta rashoda ili nedovoljno predvidenih kolicina radova. Ukupno, ta grupa predvida 63,3 miliona dinara za novoplanirane rashode. Drugi deo novoplaniranih rashoda obuhvata sredstva koja je grad dužan da obezbedi za projekte za koje smo se javili na konkurs: izgradnja fiskulturne sale i OŠ “Sveti Sava”, 14,8 miliona, rec je o konkursu Evropske investiciopne banke, ukupna vrednost investicije je 50 miliona, izrada Studije u vezi odlaganja cvrstog otpada 500.000, izgradnja sportskih terena u Trnjanu 1,6 miliona, dovršetak izgradnje sportske hale u Kostolcu 3,5 miliona, sanacija i rekultivacija gradske deponije “Jeremijino polje” u Požarevcu 3,7 miliona, sanacija i rekultivacija postojeceg smetlišta “Gradske utrine” 5,6 miliona, izrada projektne dokumentacije za transfer stanicu za prihvat, delimicnu preradu i distribuciju cvrstog komunalnog otpada 4,75 miliona, izgradnja mini terena za mlade u OŠ “Kralj Aleksandar”, dobili smo iz Narodne lutrije novac, naše ucešce je1,7 miliona, za smanjenje gubitaka u vodovodnom sistemu Kostolac - izrada projektno - tehnicke dokumentacije 825.000, izgradnja zgrade za izbegla i raseljena lica - kupovina zemljišta 2 miliona, izrada lokalnog akcionog plana za mlade 50.000, sveukupno, za ovu grupu rashoda, 39,3 miliona dinara. Treci deo obuhvata nešto duži spisak novoplaniranih rashoda, ukupan iznos je 46,8 miliona dinara.

Kreditni balans

Gradonacelnik je pojasnio i nacin ostvarenja balansa izmedu prihodne i rashodne strane najnovije verzije budžetskog dokumenta, oslonjeno na povlacenje bankarskog kredita:

- Imajuci u vidu da su ukupni rashodi oko 2,23 milijarde dinara, a naš finansijski potencijal budžeta iznosi 1,88 milijardi. Pojavljuje se razlika od 345 miliona koju moramo da nadomestimo. Planiramo da balans postignemo zaduživanjem kod poslovnih banaka. Mi smo i 2008. imali skupštinsku odluku o zaduživanju na 160 miliona, a nismo se zadužili. Imali smo i ove godine odluku na 180 miliona, pa se nismo zadužili. Tvrdim da se ni ovog puta necemo zadužiti u punom iznosu. Neophodno je da u budžetskim dokumentima izbalansiramo prihodnu i rashodnu stranu, to je iznos od 345 miliona dinara. U decembru mesecu raspisacemo javnu nabavku da bi se javile poslovne banke za kredit do iznosa od 345 miliona dinara. U pitanju je okvirni kredit, koji nas ne obavezuje da povucemo celokupnu cifru. Sredstva cemo povlaciti u iducoj godini, po potrebi. Dakle, od realizacije investicija ce zavisiti da li cemo se i koliko zaduživati. S druge strane, ne znamo kakva ce situacija biti iduce godine - ako se finansijsko stanje popravi, imacemo uvecanu prihodnu stranu, time izostanak potrebe za zaduživanjem. Sveukupno, sa ovim rebalansom budžeta se ide hrabro, u nameri da se povecaju investicije. Konkretno, budžet predvida uvecanje investicija za 122 nominalno. Procentualno, u prvom rebalansu, ucešce investicija u odnosu na ukupne rashode bilo je 39%. Sada, to ucešce iznosi 44%. Veliki izazov, boricemo se da planove ostvarimo, - porucio je Miodrag Milosavljevic.

Kritike opozicije

Kritike budžetskih projekcija, ukljucujuci i širi osvrt na kritike aktuelne vladajuce koalicije u Požarevcu usledile su prevashodno iz redova Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke. Zamereno je na velikom budžetskom deficitu i opredeljenju za bancinim kreditima, glomaznoj administraciji, a naglašeno je da nema dovoljno investicionih ulaganja domacih i stranih kompanija, kao ni republickih para posredstvom fondova i donacija.

Slavoljub Matic, predsednik odbornicke grupe DSS je posebno potencirao politicka obecanja, DS-a prevashodno, o vecoj prisutnosti republickog novca u Požarevcu, komparirajuci to zakidanjem transfernih sredstava Republike od 160 miliona. Budžet je nazvao “trošadžijskim” i “gašenjem požara”, isticuci da iz njega ne proistice otvaranje novih radnih mesta. Zatražio je strožiju kontrolu nad trošenjem novca u javnom sektoru, a kriticki se osvrnuo i na investicije u oblasti vodosnabdevanja, posebno na obavezu grada da projekat zamene azbestnih cevi sufinansira sa oko 700.000 evra. Zatražio je da se pronade sa državom konsenzus oko zgrade novog bolnickog zdanja, zapocetog kao Požarevacko porodilište, kako bi se radovi okoncali i investicija stavila u funkciju.

Kritike je izneo i Saša Valjarevic, predsednik odbornicke grupe SRS. Politicki osvrt na rad republicke Vlade, prevashodno na DS i G 17 Plus, on je izneo podatke o socijalnim kretanjima u Srbiji - broj gladnih i nezaposlenih... Uporedio je investicione ponude i sredstva NIP-a u vreme kad je on bio gradonacelnik sa sadašnjim vremenom, isticuci da je rebalans budžeta “potrošacki”, bez kapitalnih investicija.

Kritike su se cule i od Veroljuba Arsica, narodnog poslanika, dok je narodni poslanik Žarko Pivac istakao neophodnost postizanja politickog i strucnog konsenzusa oko strateških pravaca razvoja grada, koje ce ubuduce da sledi svako naredno rukovodstvo, svejedno koje je politicke opcije. Porucio je da je neophodna konstantna reforma, s obzirom da, kako je rekao, najveci otpori i neaktivnost dolaze od radnika Gradske uprave i javnih preduzeca i ustanova.

U okviru usvajanja odluke o rebalansu budžeta za tekucu godinu, odbornici su usvojili i finansijske planove gradonacelnika i Gradskog veca, finansijske planove Skupštine grada, Organa uprave i Gradskog javnog pravobranilaštva.

Kostolac - opština

Na prošlonedeljnoj sednici Gradske skupštine izmenjen je i Statut grada Požarevca. Novom verzijom ovog dokumenta, pored ostalog, definisani su teritorija grada Požarevca i gradska naselja, kao i gradske opštine Požarevac i Kostolac.

Izmena Statuta prethodila je donošenju odluke o raspisivanju izbora za odbornike Skupštine Gradske opštine Kostolac. Obe tacke dnevnog reda protekle su u duhu politickog saglasja, sudeci po cinjenici da su podržane sa više od 60 glasova, (Gradsku skupštinu cini 68 odbornika).

Po recima odbornice iz Kostolca Irene Ajdacic, (DS), Kostolac, sa cetiri sela (Klenovnik, Stari Kostolac, Ostrovo i Petka), je teritorijalno i funkcionalno zaokružena celina u kojoj ce se obezbediti efikasno ispunjavanje potreba gradana.

- Opštinska uprava u Kostolcu ce brže i efikasnije rešavati probleme gradana sa teritorije Gradske opštine Kostolac, racionalnim rasporedivanjem budžetskih sredstava, u skladu sa potrebama gradana Kostolca, doprinecemo postizanju višeg nivoa infrastrukture - kanalizacije i toplifikacije, kulturnog života i života svih gradana. Obezbedice se i decentralizacija vlasti, gde ce Kostolcani samostalno odlucivati o svim znacajnim problemima grada i okolnih sela, sa ciljem njihovog što efikasnijeg rešavanja. U statusu Gradske opštine, Kostolac ce uspostaviti efikasniju i bolju saradnju sa PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, koja ce omoguciti napredak grada, - porucila je Irena Ajdacic.

Odluceno je da se izbori za odbornike kostolacke Skupštine Gradske opštine budu održani 6. decembra, a izborna kampanja krene pocetkom oktobra. Mada, kako neko od diskutanata glasno prokomentarisa tokom ove sednice, politicka predizborna kampanja zapoceta je vec tokom rasprave o ovoj temi: požarevacki stranacki prvaci cinili su vidne napore da istaknu zasluge svoje partije za formiranje opštine Kostolac. Narodni poslanik Veroljub Arsic zaokružio je taj deo diskusije konstatacijom da zasluge ne pripadaju nijednom pojedincu, niti ijednoj politickoj stranci, vec Kostolcanima i Požarevljanima.

Uvedena komunalna policija

Usvajanjem izmena i dopuna odluke o Gradskoj upravi, odbornici su, pored ostalog, ustrojili odeljenje Komunalne policije, u cijoj ce nadležnosti biti zaštita i održavanje reda u oblasti životne sredine, ljudi i dobara, Ðaštita i održavanje reda u korišcenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, kao i obezbedenje nesmetanog obavljanja zakonom odredenih poslova iz nadležnosti grada. Zadatke ce realizovati 16 komunalnih policajaca.

Posebno žustra rasprava vodena je o radu Direkcije za izgradnju, u okviru razmatranja izmena i dopuna Programa poslovanja tog Javnog preduzeca. Saša Valjarevic (SRS) rad Direkcije je ocenio veoma lošim, realizaciju plana nezadovoljavajucom, uz konstataciju da se “direktor i njegov zamenik nisu snašli”.

Iz Direkcije je paušalna opoziciona kritika opovrgnuta cinjenicama da se barata pogrešnim podatkom o realizaciji, kao i uveravanjem da ce plan, bez obzira na nešto kasniji pocetak realizacije zbog složene i duge tenderske procedure, biti ostvaren do kraja gradevinske sezone.

Promene u Vecu

Na ovoj sednici, pored ostalog, razmatrana je informacija o upisu ucenika u osnovne i srednje škole, informacija o pripremljenosti škola za pocetak školske godine, donete su odluke vezane za komunalno uredenje i komunalne delatnosti, zaštiti od elementarnih nepogoda, sistemske dezinsekcije i deratizacije, socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti, kao i nekoliko rešenja o davanju saglasnosti na statute javnih preduzeca i fondova.

Doneto je i rešenje o razrešenju Slavka Slipcevica, clana Gradskog veca, a za novog clana imenovan je Toma Petrov. Doneto je i desetak rešenja o razrešenju i imenovanju clanova školskih i upravnih odbora, komisija i saveta.

Dragan MILENKOVIC

U SUSRET 27. SEPTEMBRU, SVETSKOM DANU SRCA

"RADI ZA SRCE"

Slika

U preko sto zemalja sveta, deseti put zaredom, 27.septembra ove godine bice obeležen Svetski dan srca. Pod sloganom "RADI ZA SRCE" zdravstveni radnici sveta pokušace i ovom prilikom da skrenu pažnju javnosti na faktore rizika kojih se treba kloniti kako bi se sacuvalo zdravo srce. Od bolesti srca i krvnih sudova mozga, inace, u svetu godišnje umire 17,2 miliona ljudi, što je bio osnovni razlog da se ustanovi Svetski dan srca, da se poveca javno znanje o rizicima i unaprede mere prevencije.

Cetiri dobra razloga da se radi za srce

Buduci da vecina svih nas više od polovine vremena tokom dana provodi na poslu, preporucuje se da se radna sredina koristi u promovisanje zdravih navika. Život bez duvanskog dima, pravilna ishrana i fizicka aktivnost važni su koraci koji vode ka vecoj radnoj produktivnosti i dobrom zdravlju.

1.Sacuvajte život

Gotovo polovina onih koji umiru od hronicnih bolesti, u koje spadaju i bolesti srca i krvnih sudova mozga su u periodu produktivnog života - izmedu 15 i 69 godina. Pušenje, nepravilna ishrana i fizicka neaktivnost su najodgovorniji faktori rizika za pojavu vecine hronicnih bolesti.

2. Povecajte licne dobrobiti

Dokazano je da fizicka aktivnost podstice lucenje endorfina, odnosno hormona zadovoljstva koji je prirodni pokretac dobrog raspoloženja. To je razlog da zaposleni koji koji su fizicki aktivni više uživaju u radu, imaju vecu koncentraciju, psihicki su stabilniji i imaju bolji odnos sa kolegama.

3. Družite se što više

Aktivnosti u grupama, sa kolegama u klubovima mogu proširiti mrežu prijatelja, što doprinosi razvijanju novih veština a tima i izgradnji samopouzdanja i povecanju kontrole nad našim životima.

4. Ekonomska isplativost

Samo zdrava polulacija može da doprinese dobrom poslovanju na razne nacine, cak i u vreme ekonomske krize. Glavne prednosti su: povecanje produktivnosti, smanjeno izostajanje sa posla, manji rizik od povreda na radu i dr.

Svi navedeni faktori spadaju u grupu onih koje možemo kontrolisati i na koje možemo da uticemo. Neophodno je da sva preduzeca poštuju preuzetu obavezu o unapredenju zdravlja zaposlenih u okviru svog razvojnog plana. Medutim, još uvek je to zastupljeno samo u velikim korporacijama koje nude sistematske i kontrolne zdravstvene poglede na radnom mestu, navodi se u saopštenju Zavoda za javno zdravlje Požarevac.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut" iz Beograda sa mrežom instituta i zavoda na teritoriji Srbije organizuje citav niz zdravstveno-vaspitnih aktivnosti u okviru programa obeležavanja Svetskog dana srca.

Zavod za javno zdravlje Požarevac, kao i svake godine, u saradnji sa svim domovima zdravlja na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga, organizuje brojne aktivnosti sa ciljem da se poveca nivo svesti stanovništva o rizicima za pojavu bolesti srca i šloga i da promoviše preventivne mere.

U okviru pomenutih aktivnosti, ova zajedno zajedno sa Centrom za prevenciju bolesti i Službom polivalentne patronaže Doma zdravlja Požarevac, Crvenim krstom, Gradskom upravom, Omladinom JAZAS-a, listom "Rec naroda", Radio Požarevcom i Ekološkim društvom, organizovace u subotu, 26. septembra od 11 do 13 casova, u prostorijama Ekološkog doma na Cacalici, "Akciju za zdravlje". Rec je o redovnoj akciji koja se sprovodi svake poslednje subote u mesecu i koja podrzumeva preventivne aktivnosti kao što su: merenje krvnog pritiska, pulsa, šecera i masnoce u krvi, pružanje saveta strucnjaka i podelu propagandnog materijala zainteresovanim licima.

S.E.

U OBJEKTIMA ZDRAVSTVENE USTANOVE APOTEKA "POŽAREVAC"

JEFTINIJI LEKOVI

Slika

U skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije o pojeftinjenju lekova na srpskom tržištu, od 15. septembra ove godine i u apotekarskim objektima Zdravstvene ustanove Apoteka "Požarevac" lekovi se prodaju po korigovanim, nižim cenama. O razlozima pojeftinjenja i vrstama lekova koje podležu ovoj korekciji, nešto više saznali smo od magistra farmacije Snežane Zakošek, specijaliste farmako-informatike u ZU Apoteka Požarevac:

- U Službenom glasniku br. 74 od 7.9.2009. godine objavljena je Odluka Vlade Republi-ke Srbije o novim cenama lekova za humanu upotrebu.

Nov cenovnik u našim objektima u primeni je od 15. septembra ove godine i rec je o cenama u proseku nižim za 11 do 12 odsto. Napominjem da se ne radi o linearnom umanjenju, kao i da su ovim obuhvacene sve farmakoterapijske grupe. Cene su korigovane i uskladene sa cenamalj lekova u zemljama u okruženju. Nižu cenu dobili su sledeci lekovi: Dulkolaks tablete, Bisolvon tablete, Mukodin kapsule, Flavamed sirup, Diprofos ampule, Klaritin tablete i dr.

Manje novca naši pacijenti izdvajace i za lekove koji se koriste u terapiji hiperlipidemije, za Holesta i Simvor tablete.

Korigovane su i cene lekova koje se izdvajaju uz recept kao što su: Vazotal tablete, Ciprocinal tablete, Kontrolok tablete, Topamans tablete, Norvask tablete...

Zahvaljujuci ovom pojeftinjenju, pored pacijenata, koristi ce imati i Republicki zavod za zdravstveno osiguranje koje od 15. septembra izdvaja manje para za lekove na recept. Inace, prema recima ministra zdravlja dr Tomice Milosavljevica, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima predvida kontrolu cena lekova pa je Vlada Srbije ovakvu odluku donela na predlog ministarstva zdravlja i trgovine. Ministar zdravlja takode napominje da ce se ovom merom doprineti smanjenju inflacije u Srbiji, kao i uštedama Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje.

S.E.

U POGONU “BAMBI 2” U POŽAREVCU

NOVA PEC ZA “PLAZMU”

- Koncern uložio 1,2 miliona evra u nabavku i instalaciju nove opreme

Slika

U Koncernu “Bambi – Banat” 16.septembra svecano je puštena u rad nova pec na liniji za proizvodnju Plazme u pogonu “Bambi 2” u Požarevcu. Zahvaljujuci novoj opremi, proizvodnja Plazme na toj liniji bice povecana za 20 odsto, dok ce potrošnja energenata biti smanjena za cak 24 odsto. Liniju je zvanicno otvorio Miroslav Miletic, generalni direktor Koncerna “Bambi – Banat”, a dogadaju su prisustvovali i predstavnici menadžmenta Danube Food Grupe u okviru koje posluje Bambi – Banat, partneri sa kojima je projekat realizovan, kao i zaposleni sa predsednicima sva tri reprezentativna sindikata.

“Ovo je samo nastavak onoga što smo u ovoj za nas posebno važnoj godini, ali i u poslednjim decenijama, ostvarili na dobrobit naših vlasnika, akcionara, zaposlenih, naših timova, ali i šire društvene zajednice koje apsolutno ne odvajaju i lokalne zajednice u Požarevcu i Vršcu. Od januara 2007.godine naše sedište je u Beogradu, zato što je “Bambi” tada zahvaljujuci svom vlasniku pripojio “Banat” iz Vršca i samim tim na zahtev svojih vlasnika promenio sedište, zbog geografskog, poslovnog i svih drugih aspekata, kako bi funkcionisanje ove firme koje je daleko prevazišlo svoje lokalne okvire moglo da bude ovakvo kakvo je ove godine. Danas smo pustili u rad srce proizvodne linije za proizvodnju keksa, pec za ciju je nabavku i instalaciju uloženo 1,2 miliona evra. Ovo je veoma znacajna investicija zato što smo sa njom zamenili poslednji deo opreme koja je bila stara dvadeset i više godina, što isto govori o odnosu ove kompanije i njenih zaposlenih prema svojoj opremi koja je po pravilu iskorišcena maksimalno, do toga da postaje sastavni deo muzeja velikih svetskih kompanija koje prave takve izložbe svoje opreme”, istakao je Miroslav Miletic.

Ovim projektom “Bambi – Banat” je krunisao uspešan period prve polovine ove godine u kome je zabeležen rast prodaje konditorskih proizvoda od šest odsto u odnosu na isti period prošle godine. Zadržan je i visok nivo ucešca na domacem tržištu, pa se, tako, od ukupne prodaje 77 odsto proizvoda prodaje na domacem tržištu, dok se 23 odsto proizvodnje plasira na inostranom tržištu. Osnovni razlog za dobre rezultate jeste kontinuitet u kvalitetu proizvoda, ali i neverovatna naklonost potrošaca.

“Proizvodac ove opreme je jedna od najrenomiranijih svetskih firmi “Verner Flajderer” ciji je predsednik gospodin Hafner danas sa nama i ja ga od srca pozdravljam. Ta firma je dugo kucala na vrata naše kompanije, imajuci u vidu istoriju i tradiciju kompanije koja je pre toga uglavnom imala italijansku opremu, zatim bila orijentisana na austrijsku i nemacku opremu, da bi ovoga puta smogla snage da bude kompetativna u najžešcoj konkurenciji i dobije ovaj posao. Izgled te linije, ali i ono što ce ona doneti u proizvodnji našeg najprofitabilnijeg proizvoda i najomiljenijeg srpskog i regionalnog brenda, Plazme imacete prilike u narednom periodu da se upoznate, a siguran sam da ce ta linija docekati šezdesetogodišnjicu naše kompanije i više od toga, imajuci u vidu espektabilnost opreme koju ova fantasticna kompanija nudi. Medutim, ne bi bilo ni ove investicije da nije bilo menadžment tima kompanije koji je pre toga napravio fantasticnu sinergiju domacih proizvodaca opreme sa izuzetnim stranim konsultantima kakav je Maks Berger, koji je dao odredena tehnološka i tehnicka unapredenja i konsaltinge, da bi se danas ova oprema na ovaj nacin ukonponovala u cinjenicu da je linija sirove prerade firme “Has”, da je pec firme “Verner Flajderer”, a da je ostatak linije takode kombinacija raznih proizvodaca, izmedu ostalog i domacih proizvodaca opreme. Na celu tog menadžment tima nalazi se Dragan Živanovic, izvršni direktor za proizvodnju, kvalitet i razvoj i ja njemu i njegovom timu najsrdacnije cestitam na ovom uspehu, jer je to i deo komplimenata koje je gospodin Hafner preneo prilikom same montaže ove opreme, koja je završena za nepunih mesec dana, što je takode jedan od rekordnih uspeha u našoj istoriji. Posebna zahvalnost pripada našem vlasniku, a moram pomenuti ime gospodina Judžina DŽefija, predsednika Salforda koji je posebno pozdravio i poželeo uspeha u ovoj investiciji, podržao našu aktivnost i našu investiciju”, dodao je Miletic i podsetio da “Bambi” u prvoj polovini ove godine nije podizao cene, kao i da to nece ciniti u narednom periodu.

Inace, u Požarevcu se Plazma proizvodi na još dve proizvodne linije, Bambi 1 i Bambi 2, a u okviru Koncerna koji zapošljava 1.200 ljudi postoje još dva pogona u Vršcu, Banat 1 i Banat 2.

“Podseticu vas na cinjenicu da ovo nije prva velika investicija i velika radna pobeda koju je “Bambi - Banat” ove godine ostvario. Pogon za proizvodnju cokolade Banat 2 u Vršcu zvanicno je otvoren u martu ove godine. U njemu se dnevno proizvodi 12 tona najfinije crne i mlecne cokolade, dok je planirana godišnja proizvodnja 1.500 tona. Danas “Bambi – Banat” pored dominantne uloge i tržišnog ucešca od 40% u keksu, sve je dominantniji partner i konkurent najboljim proizvodacima cokalade u našoj zemlji i šire, imajuci u vidu vec poznatu cinjenicu da dve trecine svoje proizvodnje prodaje na ovim prostorima, a jednu trecinu izvozi. Zato 2009.godinu možemo proglasiti godinom koja ce biti po uspehu sigurno jedna od najuspešnijih godina našeg poslovanja. Ja normalno delim zadovoljstvo, uspeh i odgovornost tog tima i veoma sam ponosan što na njegovom celu stojim 14 godina”, zakljucio je Miroslav Miletic, generalni direktor Koncerna “Bambi – Banat”.

D.Dinic

TERMOELETRANA „KOSTOLAC A“: BLOK OD 100 MEGAVATA U REMONTU

OSVEŽAVANJE POSTROJENJA PRED NASTUPAJUCU ZIMU

Slika

Remont bloka od 100 megavata kostolackih termoelektrana ulazi u završnu fazu i od 27. septembra, do kada je planirano servisiranje postrojenja, bice spreman za nastupajucu zimsku sezonu proizvodnje. Planom remonta uglavnom nisu bili planirani znacajniji radovi od uobicajenih.

-Remont je poceo 29. avgusta i tece po planu a rec je o standardnom remontovanju bloka, što znaci da vršimo detaljne provere i merenja na svim pozicijama, posebno na turbini i generatoru, kaže Branko Stevic, rukovodilac sektora održavanja u Termoelek-trani „Kostolac A“. Takode radimo rekonstrukciju sistema pobude na generatoru. Planirana je i zamena dimnih kanala od usisnog ventila do ulaska u dimnjak na kotlu Jedan i to je posao koji je zaostao iz revitalizacije koja je na ovom bloku izvršena pre dve godine. Obzirom da inopartner nije isporucio stop ventil za turbinu niskog pritiska, postojeci nece biti zamenjen u toku remonta ali radimo detaljna merenja i kontrole kako bismo imali pouzdanu procenu tehnološkog stanja postojeceg ventila, istice Branko Stevic. Radi se i kompletan remont ugljene linije na oba kotla kao i remont ostale kotlovske opreme. Od elektro radova u toku je revizija visokonaponskih i niskonaponskih motora a nakon ispitivanja kvaliteta ulja u transformatoru bloka, zbog povecane vlažnosti u toku je dodatno sušenje izolacije. Za ovaj posao angažovana je firma „Elektroistok Izgradnja“ i to ce potrajati nešto duže ali nece ugroziti rokove za završetak remonta. Stajanje bloka iskorišceno je i za cišcenje cevovoda za transport pepela i šljake. Obzirom na velike naslage pepela koje su stvorene podizanjem nivoa kaseta pepelišta, cišcenje radimo parcijalno jednu po jednu liniju, istakao je inženjer Stevic.

N. Antic

NOVI MESECNI REKORD U PROIZVODNJI UGLJA NA PK „DRMNO“

NA KORAK OD MILION TONA MESECNO

- Rudari kopa „Drmno“ postavili novi mesecni proizvodni rekord: u avgustu iskopano 978.584 tone. Ukupna proizvodnja uglja za proteklih osam meseci u odnosu na isti period prošle godine veca je za 25 procenata

Slika

Prema konacnim proizvodnim rezultatima za protekli mesec u Direkciji za proizvodnju uglja Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, ostvarena je dosad najveca mesecna proizvodnja uglja. Novi mesecni proizvodni rekord kopa „Drmno“ iznosi 978.584 tone što je za cak 145.128 tona više u odnosu na dosadašnji od 825.456 tona. Ostvarena avgustovska proizvodnja uglja na kopu „Drmno“ veca je i od ovogodišnjeg martovskog rekorda od 904.000 tona koji je ostvaren racunajuci proizvodnju sa dva kopa: „Drmna“ i Cirikovca“.

Ako se zna da je ovaj proizvodni rekord ostvaren bez vodeceg bagera SchRs 800 koji je van proizvodnog procesa kopa „Drmno“ zbog planirane revitalizacije, onda je ostvareni rezultat još znacajniji.

Inace, za proteklih osam meseci kostolacki rudari iskopali su ukupno 5.529.000 tona uglja što je za 11 procenata više od planom utvrdenih kolicina. U odnosu na isti period prošle godine, ovogodišnja proizvodnja uglja veca je za 25 procenata.

Obzirom da ovogodišnji plan proizvodnje uglja na nivou Direkcije iznosi 8,016 miliona tona, to znaci da do kraja godine treba iskopati još oko 2,5 miliona tona uglja kako bi se ostvario predvideni bilans. Imajuci u vidu da se dosadašnja prosecna mesecna proizvodnja na kopu „Drmno“ kretala na nivou od oko 790.000 tona, sasvim je izvesno da ce ovogodišnji plan biti ne samo ostvaren, vec najverovatnije i premašen.

Situacija na otkrivci je takode stabilna. Prema avgustovskim rezultatima, otkopano je oko tri miliona kubika jalovine na nivou Direkcije, što je na nivou bilansa. U predstojecem periodu na kopu „Drmno“ radice svi jalovinski sistemi, što ce se znacajno odraziti i na povecanje proizvodnih rezultata u poslednjem tromesecju. Naravno, treba pomenuti da sve bolje proizvodne efekte ostvaruje i peti jalovinski sistem koji ce u znacajnoj meri doprineti ostvarenju ovogodišnjeg bilansa od 34 miliona kubika jalovine.

Inace, za osam meseci otkopano je ukupno blizu 21 milion kubika jalovine što je na nivou bilansa.

S. Sreckovic

JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA” POŽAREVAC

POCELA ZAMENA AZBESTNIH CEVI

Odmah po završetku ovogodišnjih “LJubicevskih konjickih igara”, u Požarevcu je zapocet obiman posao na zameni glavnog, potisnog cevovoda. Rec je o zameni postojeceg, dotrajalog azbestno-cementnog vodovodnog potisnog voda savremenim, duptilnim cevima. Prema karakteristikama proizvodaca, osim što su od zdravstveno neškodljivih materijala, nove cevi obecavaju i trajnost od 80 – 100 godina.

Radovi su krenuli od raskrsnice ulica Cede Vasovica i Koste Abraševica prema centru i, prema ocekivanjima izvodaca, firme koju je angažovao austrijski “Štrabag” i odgovornih u JKP “Vodovod i kanalizacija”, ako vreme dozvoli, trajace do kraja gradevinske sezone, kako bi se novi cevovod instalirao do centra grada, a na njega pripojili i svi korisnici u tom delu Požarevca.

- Odmah na pocetku, požarevacki “Vodovod” je uradio dve sanacije, kako bi izvodacu omogucili da novi cevovod postavi po projektovanoj trasi. Rec je o rekonstrukciji jednog sekundara i kišnog kolektora koji ide iz ulice Koste Abraševica prema postrojenju. Izvodac napreduje sa iskopom i polaganjem novog cevovoda, za nekoliko dana cemo se mi ukljuciti sa prevezivanjem potrošaca na novu cev, najpre kod “Triangla”. Evo kako cemo to raditi: najpre cemo na potisnom cevovodu ugraditi kratki sekundar za prikljucak “Triangla” kako bismo, kad se novi cevovod ugradi na odredenoj etapi, recimo 300 – 400 metara, imali bar 5 – 6 prikljucaka za spajanje sekundara, a u prisustvu nadzorne grupe, sprovešcemo nekoliko predradnji. Najpre, hidraulicka proba te deonice od nekoliko stotina metara, zatim sledi pranje i hlorisanje novog cevovoda, a onda se voda uzorkuje i šalje na analize da bi se utvrdilo da li je novi cevovod dobro opran i ispravan, kako bi se tek posle toga prevezao, dakle, najpre “Triangl”. Gradani ce, dakle, vrlo kratko ostajati bez vode. Takva procedura važice za svaku deonicu novog cevovoda, odnosno, za svaku grupu sekundara koji se prikljucuju na novi potisni cevovod, - kaže Aleksandar Ilic, direktor JKP “Vodovod i kanalizacija”.

Posao sporo odmice

Posao na ugradnji novog potisnog cevovoda, po oceni strucnjaka JKP “Vodovod i kanalizacija”, odmice izuzetno sporo, znatno sporije od ocekivanja: radi se sa posebnom opreznošcu, iznad i oko buduceg cevovoda je dosta instalacija koje nisu u vreme postavljanja najpreciznije ucrtane. Nailazi se na brojne kablove i cevi, oko njih se otkopava rucno, mašine nastavljaju iskop krajnje sporo i pažljivo.

- I naši sekundarni vodovi nisu najbolje ucrtani, narocito po dubini ima odstupanja. Zahvaljujuci programu “Povecanje efikasnosti vodovodnog sistema i smanjenje gubitaka” dosta toga našli i popravili dokumentaciju, to se digitalizuje i dovodi u red. Na trasi potisnog cevovoda, svako ukrštanje u nivou mora da se preradi, tako da potisni cevovod bude tacno na projektovanoj koti, bez ikakvih krivina i pomeranja gore – dole, vec se sa trase izmešta sve ostalo. Zasad, izvodac nije pokidao ništa od instalacija na koje je naišao, ali se radi usporeno. Ocekujemo da ce najveci problem biti na raskrsnici Kosovske i ulice Cede Vasovica, kod “Jugopetrol”-ove pumpe, a kasnije problem za sebe raskrsnica u centru, kod Tabacke caršije. Tu izvodaca i nas ceka podzemna “šuma” instalacija i rad sa najvecim oprezom. Ako vreme dozvoli, meteorolozi najavljuju do kraja novembra, došli bismo do raskrsnice sa Kosovskom, ispravili se prema centru i tu stali. Nisam za to da ulazimo u centar grada u novembru, osim ako izvodac na tome insistira i svi drugi se slože, - kaže direktor požarevackog “Vovovoda”.

Uskoro matematicki model

I projekat “Povecanje efikasnosti vodovodnog sistema i smanjenje gubitaka”, koji realizuje beogradski “Ehting”, požarevackom “Vodovodu” donosi izuzetne koristi. Stoga se rec “Ehting” u JKP “Vodovod i kanalizacija” izgovara sa posebnim pijetetom:

- “Ehting” je odradio veliki deo posla u oblasti ophodnje naše mreže, jer mi nismo imali kvalitetne podatke o našoj sekundarnoj mreži. Narocito “sitni” sekundari: nije se znalo tacno gde su, kojom trasom su položeni, na kojoj dubini, koji materijal je korišcen, gde su cvorišta. Zajedno sa našim ljudima, cetiri meseca se radilo na detektovanju, otkopavalju šahti, silazilo se, ulazilo, GPS koordinate, utvrdivano cije je merno mesto, gde je ko prikljucen, da li je kroz ulicu levom ili desnom stranom.... Sve to se prenosi i digitalizuje i odmah se radi kompletan matematicki model za ceo grad. Iz tog matematickog modela, koji se radi u “Info njorks” –u, proizaci ce gradske zone, koje ce biti dimenzionisane tako da se potpuno pouzdano i precizno prati potrošnja vode u gradu, utvrdice se gubici... S druge strane, ugradnjom protokomera i regulatora pritiska na pocetku svake zone, stvaramo mogucnost da balansiramo vodu u sistemu i prevazidemo trenutno stanje u kome prva zona ima pritisak u mreži od 6 bara, a treca zona nema ni kap vode. Deo projekta, prva tacka merenja protoka bice na potisnom cevovodu. Ugradice se protokomer i prateca elektronska oprema, a mi cemo ugraditi još desetak slicnih uredaja na pocetku svake zone. Podaci sa tih uredaja stizace do “Skade” u Dispecerskom centru, odakle ce se i pratiti i regulisati distribucija vode prema potrošacima. Rec je o izuzetno mocnom informacionom sistemu, u perspektivi ce biti i daljinskog upravljanja, koji na jednom mestu obraduje i prezentira sve podatke i prati sva dešavanja. Mi smo prvi vodovod u Srbiji koji ce to imati, a po obimu i kvalitetu informacija sa kojima smo raspolagali pre pocetka tog projekta, bili smo negde na zacelju, - istice Ilic.

Otkrivaju “divlje” prikljucke

Akcijom obilaska terena i unosa kompletnih podataka, došlo se do spoznaje da požarevacki “Vodovod” raspolaže sa mnogo više sekundarne mreže nego što je zvanicno uknjiženo i fakturisano.

- Pored ostalog, pronašlo se i dosta “divljih” prikljucaka, izvedenih direktno na sekundaru. Ima “divljih” prikljucaka i tamo gde se citacima stanja vodomera ne dozvoljava ulazak, otkrivaju se permanentno, primena protokomera i novi sistem upravljanja vodovodnom mrežom pokazace svaki od njih. Jednostavno, kad na pocetku zone imate podatak o isporucenoj vodi, a zbir ocitane potrošnje se sa tim podatkom ne slaže, stvar je jasna: negde voda nekontrolisano otice. I, znace se tacno u kubik koliko, a lako i brzo ce se ustanoviti i gde i zašto. U meduvremenu, elimini-sacemo sve “divlje” prikljucke za koje vec znamo gde su. Tamo gde imamo osnovane sumnje, nastojimo da odredenim metodama utvrdimo precizno gde su i preduzmemo odgovarajuce mere, - kaže Aleksandar Ilic, direktor JP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac.

Novi model obracuna potrošnje

- Dobra vest je da mi, vec duže vreme, na vodozahvatu “Kljuc” proizvodimo manje vode nego što je uobicajeno. Deo korisnika se odazvao na naše apele u medijima i poceo je da štedi, odnosno, racionalno troši vodu. S druge strane, uspevamo da saniramo sve više curenja po gradu, a i da legalizujemo prikljucke. Istovremeno, realizacija programa i saradnja sa “Ehting”-om, koja izizkuje redovno ocitavanje vodomera i urucivanje obracuna dovela je do boljeg uvida u stvarno stanje potrošnje. Pokazalo se da jedan deo samocitaca, doduše, takvih je mali broj, nije sasvim realno prikazivao potrošene kolicine. Bilo je i neslaganja od citavih 1.000 kubika utrošene a neocitane potrošnje, bilo je muke i problema svake vrste da se to dovede u red. Jer, poznato je: sve što prode kroz vodomer - neko je potrošio. “Vodovod” ne može u necijem dvorištu da dežura 24 sata i prati da li negde nije procurela kucna ili baštenska instalacija. Vlasnik, odnosno stanar, je u prilici da pritegne ventil u vodomernoj šahti, ako primeti da negde curi ili otice voda. Uostalom, stradace mu nameštaj u kuci, dvorište, bašta, nastace jezero... I, nema šanse da iscure desetine i stotine kubika tek tako. Mi cemo redovno mesecno citanje nastaviti do kraja godine, nakon cega ce racunarski sistem odrediti ko koliko prosecno troši vodu kroz celu sezonu i korisnicima cemo saciniti paušalne racune. Jednom, u tri ili šest meseci, izlazice se na teren, ocitavacemo vodomere i uporediti dobijene podatke. Gde ima preplate, nece se slati racun do nivelisanja placenog i potrošenoig, tamo gde treba da se doplati uvecana potrošnja, slace se racun sa redovnim paušalnim iznosom, plus razlika. Imamo potrošace gde cemo morati i na 15 dana da idemo i da ih ocitavamo, jer su disproporcije u potrošnji izrazito velike. Da li je to zbog curenja, havarije ili nenamenskog trošenja vode, videce se. Sve u svemu, “Vodovod” se drži osnovnih postulata: proizvodnja i redovna isporuka zdrave pijace vode do svakog korisnika i, nakon toga, pravilan obracun i redovna naplata isporucenih kolicina. Kvalitetan medusobni odnos u tom procesu put je da se izbegne svaki problem i nedoumica i, istovremeno, kvalitet podiže na viši nivo a mreža širi do novih korisnika, - porucuje direktor požarevackog JKP “Vodovod i kanalizacija”.

Dragan MILENKOVIC

POCELA REALIZACIJA PROJEKTA “PLATO SRBIJA”

UMREŽAVANJE MALIH PREDUZECA SA VELIKIM KOMPANIJAMA

Regionalna privredna komora Požarevac u okviru aktivnosti na projektu “Plato Srbija” u prostorijama Bambi – Banata prošle srede je organizovala sastanak sa predstavnicima 22 mala i srednja preduzeca iz našeg regiona. Projekat se sprovodi u organizaciji Flamanske Vlade, Privredne komore Srbije i Voka Komore, a mentori su Svetlana Golubovic, direktor za ljudske resurse Bambi – Banata i Danka Nikolic, direktor prodaje US Steel –a.

Plato projektu Istocne Flandrije do sada je prikljuceno 1.700 malih i srednjih preduzeca, preko 300 menadžera iz multinacionalnih kompanija, a od 2000.godine postoji “Plato Internacional” i te mreže postoje u Irskoj, Danskoj, Madarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Ukrajini, Poljskoj, Slovackoj, Srbiji, Južnoj Africi, Kanadi, SAD –u i Izraelu. Cilj projekta je profesionalizacija vlasnika malih i srednjih preduzeca i uspostavljanje mreže od 20 preduzetnika, pod vodstvom mentora.

“Plato” je mreža u kojoj se uci, mreža preduzetnika koji se redovno sastaju i plato clanovi sami odlucuju o temama koje ce se obradivati za vreme tih sastanaka. Mentori razvijaju veštine kroz vodenje plato grupe, poducavaju dobroj praksi, upravljaju grupnim sastancima, umrežavaju se sa drugim mentorima i daju individualnu podršku MSP-u. Vlasnici MSP –a ucestvuju u projektu da bi uradili dobar biznis plan za svoju kompaniju, da dobiju znanje i poverenje u svim aspektima biznisa, da se nauce tehnici i praksi da optimizuju svoju kompaniju, da ucestvuju u umrežavanju i proširuju svoje biznis horizonte.

Koncept održivosti “Plato” koji je osnovan pre više od 20 godina još uvek je vrlo uspešna formula upravo zbog toga što povezuje dva velika i dvadesetak malih preduzeca. To je sjajna varijanta u kojoj menadžeri velikih preduzeca sva ona svoja znanja koja imaju, prenose predstavnicima malih i srednjih preduzeca”, istakao je Aleksandar Nikolic, nacionalni koordinator Plato projekta.

D.Dinic

ŠKOLA ZA OSNOVNO I SREDNJE MUZICKO OBRAZOVANJE “STEVAN MOKRANJAC” POŽA-REVAC

DIDAKTICKI KONCERTI I OVE GODINE U POŽAREVCU

Fakultet muzicke umetnosti iz Beograda ostvario je podršku Švedske agencije za medunarodni razvoj i Asocijacije evropskih konzervatorijuma za važan umetnicko – pedagoški projekat “Didakticki koncerti”.

Ucešce Muzicke škole “Stevan Mokranjac” u ovom projektu je od izuzetne važnosti jer je škola ponovo izmedu pet-šest muzickih škola u Srbiji izabrana za realizaciju projekta FMU, imajuci u vidu ostvarene uspehe i visoko umetnicko pedagoški standard škole.

Direktor muzicke škole Zoran Maric istice da se realizacija projekta sastoji iz serije koncerata-casova, gde ce tokom pet nedelja od 17. septembra do 15. oktobra 2009., jednom nedeljno,svakog cetvrtka od 18 casova u Muzickoj školi biti organizovani koncerti.To je dragoceno za naše ucenike jer ce se susretati sa najboljim profesorima FMU i njihovim studentima a uz to bice i dobre muzike za sve ljubitelje muzike.

I.D.

U NARODNOM MUZEJU POŽAREVAC OTVORENA IZLOŽBA SLOBODANA PANTELICA

LIKOVNA PRICA SLOBODANA PANTELICA

Prošlog cetvrtka u galeriji Narodnog muzeja u Požarevcu otvorena je izložba Slobodana Pantelica, umetnika iz Kragujevca. Veliki broj prisutnih najpre je pozdravio direktor Narodnog muzeja Milorad Ðordevic koji je istakao da je ovo prva samostalna izložba ovog umetnika, a potom ga je zamolio da on nešto kaže o sebi i svom radu.

„Predstavio sam se sa ukupno tridesetak radova, crteža i slika sa tematskom celinom „Materija, boja, svetlost“. Ove radove sam zapoceo još na svojim magistarskim studijima. Vidi da sam istraživao u kombinovanim tehnikama, razlicitim materijalima, kao što su pesak, drvo, ulje i ostali materijali, koje neki zovu i svetim materijalima, ne slucajno, jer su odavno prisutni i u našoj srednjovekovnoj umetnosti i molitvenom životu naših manastira. Bavio sam se i temom istraživanja svetlosti, najpre one duhovne svetlosti, koja je prisutna u našim životima“.

Violeta Tomic, istoricar umetnosti, o delima Slobodana Pantelica kaže da on utemeljuje temu istovremenog nastajanja prostorno-vremenskih granica cime se uklapa u tokove savremene umetnosti. Ova zanimljiva izložba u požarevackom Narodnom muzeju bice otvorena dve nedelje.

M.N.

UDRUŽENJE MUZICKIH I BALETSKIH PEDAGOGA SRBIJE

ZORAN MARIC IZABRAN ZA PREDSEDNIKA

Udruženje muzickih i baletskih pedagoga Srbije ima preko hiljadu clanova koju cine vecina vrhunskih muzickih i baletskih pedagoga.U udruženju Zoran Maric obavlja funkciju potpredsednika Upravnog odbora a od nedavno je izabran za predsednika Udruženja muzickih i baletskih pedagoga Srbije,što predstavlja satisfakciju njegovog uspešnog rada kao muzickog pedagoga stvaraoca i dugogodišnjeg rukovodioca.

Zoran Maric, direktor Škole za osnovno i srednje muzicko obrazovanje”Stevan Mokranjac”u Požarevcu,ostvario je sjajne rezultate, kako u stvaranju uslova u školi za muzicko obrazovanje,njenoj emancipaciji u širenju muzicke kulture i obrazovanja širom Branicevskog okruga,tako i u predstavljanju javnosti rada profesora i ostvarenih muzickih dostignuca daka škole,ne samo u Srbiji,vec i van granica Srbije,da o Muzickoj školi iz Požarevca zna javnost Srbije ali i Evrope.

Udruženje organizuje mnoge akcije,veliko medunarodno takmicenje muzickih stvaraoca Petar Konjovic,veliko takmicenje horova u Vršcu,veliko takmicenje gimnazijskih horova u Novom Sadu,seminare,razlicite druge koncerte a ima i sopstvenu izdavacku delatnost kaže direktor Maric ,sa akcentom da ce svojim radom unaprediti Udruženje muzickih i baletskih pedagoga Srbije.

I.D.

CRVENI KRST POŽAREVCA POD LUPOM CASOPISA CRVENOG KRSTA SRBIJE

POTVRÐENI HUMANISTI

Iz štampe se ovih dana pojavio najnoviji broj republickog casopisa "Crveni krst Srbije" u prvom redu posvecen dobrovoljnom davalaštvu krvi u Srbiji. Obzirom na rezultate koje na tom planu postižu dobrovoljni davaoci Grada Požarevca, znacajan prostor u listu rezervisan je upravo za njih, kao i za ostale ucesnike humanih misija na prostoru Požarevca i okoline.

- Pored tradicionalnih aktivnosti kojima smo obeležili Nedelju Crvenog krsta, "Pomen pomirenja" u Spomen parku na Cacalici i 8. maj, Svetski dan naše organizacije, pomenucu da smo u požarevackom Porodilištu u okviru akcije pospešivanja nataliteta podelili paketica novorodenim bebama, a u saradnji sa Centrom za socijalni rad i Upravom grada Požarevca zapoceli realizaciju jednog veoma važnog projekta- Servisa pomoci starima u kuci. Ne bih da nabrajam i druge važne akcije koje smo imali u ovoj godini i o kojima su pomno izveštavali naši mediji cime su na svoj nacin doprineli da u tim akcijama imamo uspeha.Najznacajnije rezultate svakako smo postigli u obezbedivanju rezerve krvi neophodne za nesmetan rad kako naše Bolnice tako i beogradskih klinika i instituta u kojima se lece i naši gradani, napominje sekretar Crvenog krsta Požarevac Branislav Živulovic.

Nestašice krvi su, inace, ovoga leta bile dosta ceste, iz Republickog instituta za tranfuziju skoro svakodnevno su apelovali na dobrovoljne davaoce pa je u skladu sa tim apelima, Crveni krst Požarevca u pojedinim mesecima organizovao cak po cetiri akcije dobrovoljnog davanja. Tako je u jeku leta kada se i ovi ljudi odmaraju, u takozvanoj letnjoj kampanji 9. jula na dva punkta: u JP "Elektromorava" i u Domu Crvenog krsta prikupljeno 86 jedinica krvi. Krv su prvi put ponudila 22 davaoca i interesantno je da su sve bile žene. Samo deset dana posle te akcije 19. juna, organizovana je nova, vanredna akcija pod nazivom "Od srca na dar" u kojoj je ucestvovalo više od stotinu gradana. Ocigledno, Požarevljani nastavljaju jednu lepu tradiciju cija je suština u nesebicnoj pomoci drugima tako što svojom krvlju spašavaju živote drugih.Verovatno da zbog toga što krilaticu "Krv život znaci" ne shvataju kao parolu vec kao životni imperativ, dobrovoljni davaoci krvi koje organizuje Crveni krst Požarevca u vrhu su u Srbiji po broju obezbedenih jedinica u odnosu na ukupan broj stanovnika. Lane je taj procenat iznosio 4, 77 jedinica krvi.

S.E.

NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE U OO DSS U POŽAREVCU

BEZ DRMNA NEMA EFIKASNE OPŠTINE KOSTOLAC

Sednica Skupštine grada Požarevca koja je održana 18. septembra bila je povod sazivanja Konferencije za novinare u sedištu Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije u Požarevcu prošlog cetvrtka. Slavoljub Matic, predsednik Okružnog odbora DSS kritikujuci predlog rebalansa budžeta postavio je pitanje šta je sa obecanjima vladajuce koalicije koja je tvrdila da ce Požarevac “kudikamo više imati ukoliko prihvati ruku republickih vlasti. U primopredaji su tvrdili da ce Požarevac buknuti u razvoju, da cemo imati nova radna mesta, nove investicije, a ispalo je da Republicka vlada, da koalicija na cijem je celu Boris Tadic i premijer Cvetkovic, zakida Požarevcu citavih 168 miliona dinara zbog cega se i ide na rebalans budžeta. Ispalo je da od te primopredaje, u ovom trenutku nemamo nikakvu vajdu, naprotiv imamo štetu, rekao je Matic najavljujuci da ce DSS glasati protiv rebalansa budžeta jer “nije štedljiv, investicion i u funkciji ostvarivanja novih radnih mesta".

Demokratska stranka Srbije u Požarevcu ima primedbe i na deo novog Statuta grada Požarevca u delu koji definiše novu Gradsku opštinu Kostolac. --Naša osnovna primedba je što se u sastavu nove Opštine Kostolac ne nalazi selo Drmno. Mi cemo tražiti da gradski odbornici donesu odluku da sem Starog Kostolca, Petke, Klenovnika, Ostrova i grada Kostolca i selo Drmno bude deo nove opštine. Smatramo da sve njih povezuju zajednicki problemi koje kroz opštinu mogu rešavati. Ukoliko u tome Drmno ne ucestvuje smatracemo da je to štura, nedorecena i neefikasna opština od samog pocetka, naveo je Matic.

U nastavku Konferencije novinarima se obratio Aleksandar Avramovic, koji je pored ostalog obavestio o rezultatima uspešne akcije vodene tri dana u Požarevcu i Kostolcu za prikupljanje potpisa za verifikaciju stranke.

S.E.

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU SRPSKE NAPREDNE STRANKE

REBALANS BUDžETA NEPOTREBAN

Ha konferenciji za štampu Srpske napredne stranke , održanoj prošle srede predsednik Veroljub Arsic je istakao da na naredoj sednici Skupštine grada treba da se usvoji rebalans budžeta za 2009. godinu.

"Ovo je drugi rebalans koji usvaja Skupština grada a koji je nepotreban i ukazuje na nedomacinsko poslovanje onih koji vode ovaj grad. Prvi rebalans donet je u februaru mesecu cime je budžet uvecan za 180 miliona dinara. Za 18. septembar zakazana je sednica Skupštine grada na kojoj ce budžet biti uvecan za novih 360 miliona dinara. Opravdanje za ovakav potez je da su prihodi dobijeni od Republike manji od planiranih. Zato danas one koji vode grad Požarevac šta je sa novcem koji je ostao neutrošen od prošle godine i koji iznosi 161 milion dinara. Sa tim novcem mogli su da pokriju kompletan deficit. Moram da kažem da ova sredstva nisu u svrhu razvoja grada Požarevca. Zato ne mogu da shvatim zašto ovako rade. Imamo dotacije nevladinim organizacijama uvecane za 20 miliona dinara, ali ne može da se vidi o kojim nevladinim organizacijama je rec.Zato iamam pravo da sumnjam da ovde nema govora o brizi za gradane. Imacemo priliku da vidimo koliko nam celni ljudi misle o gradanima kada odu sa vlasti.Stice se utisak da su im gradani najmanja briga.Zaduživanje kod banaka ce neko morati da vrati.O tome oni ne vode racuna." rekao je Veroljub Arsic.

M.N.

CA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU GO "NOVA SRBIJA"

NEISPUNJENA OBECANJA

Ha konferenciji za štampu u prostorijama "Nove Srbije", predsednik Gradskog odbora ove stranke Dejan Krstic je istakao da vlast u Požarevcu za godinu dana nije ostvarila ništa od onoga što je obecala.Prica o gasifikaciji koja je ostala mrtvo slovo na papiru, niko to i ne pominje..PotsetiVu vas da je u nekoliko navrata to bila osnovna tema koja je potrebna i gradu i gradanima.Mi kao Nova Srbija uspotavili smo kontakt sa firmom "Jugoros gas, srpsko-ruskom firmom koja radi u Srbiji i koja je želela da u Požarevcu izvrši kompletnu gasifaikaciju.

" Što se tice asfaltiranja u gradu Požarevcu još pre dve godine na inicijativu naše stranke, potpisali smo ugovor o rekonstrukciji putnih pravaca Požarevac _Kostolac i Zabelski put ali ništa nije realizovano.Nije .uraden ni jedan metar regionalnog puta.Zato smo došli na ideju da sve opozicione stranke ujedinimo kako bi oborili sadašnju vlast.Prilika za to su izbori za opštinu Kostolac zakazani za decembar mesec. Ovih dana pozvacemo na razgovor opozicione stranke sa željom da na te izbore izademo zajednicki, da osvojimo vecinu i ako to ostvarimo bicemo blizu raspisivanja izbora i u Požarevcu.Mi smo i do sada kritikovali sve vlasti, ali ova je najgora,"rekao je Dejan Krstic.

Novinarima se obratio i predsednik MO Nove Srbije Kostolac Slobodan Gajic koji je rekao da ce se uciniti sve kako 6i vlast u Kostolcu osvojile stranke koje fie gradanima omoguciti bolji i pristojniji život.

M.N.

SA IZLOŽBE SLIKA NASTALIH TOKOM LIKOVNE KOLONIJE “KOSTOLAC 2009”

INSPIRATIVNI DUNAVSKI DRAGULJI

Udruženje likovnih umetnika Kostolca-ULUK “Art” koje postoji od 2002. godine, od prošle godine, u okviru manifestacije “Kulturno leto Kostolca” u okolini “Dunavskog dragulja”, organizuje likovnu koloniju-druženje slikara i ljubitelja slikarstva tokom kojeg nastaju vredna umetnicka dela. Ovoga leta kolonija je trajala od 3. do 6. avgusta. Na obalama Dunava stvaralo je 19 umetnika ne samo iz Požarevca i Kostolca vec i iz Beograda, Novog Sada, Slovenije, NJujorka. Tokom ovogodišnje kolonije nastalo je 46 slika i dve umetnicke fotografije. Kompletno stvaralaštvo izloženo je prošle subote u holu kostolackog Doma kulture. Otvarajuci izložbu Snežana Miloševic, predsednik Organizacionog odbora Druge medunarodne likovne kolonije “Kostolac 2009” je rekla:

- Drago mi je da smo se okupili u ovolikom broju da uživamo u delima ucesnika ovogodišnje likovne kolonije u cijem radu je ucestvovalo 19 umetnika od kojih su mnogi vec afirmisani stvaraoci, a jedan broj njih radi ovo iz ciste ljubavi. Organizator i pokretac kolonije je Likovno udruženje ULUK “ART” uz moralnu podršku Gradske mesne zajednice Kostolac ciji je predstavnik Radiša Ilic veceras sa nama. Zahvaljujem se ovom prilikom sponzorima koji su omogucili da se kolonija održi a to su: COTEM Beograd, ORTEDŽ Kruševac, MAŠINOKOMERC Beograd, AUTOTRANSPORT Kostolac, CENTUM Beograd, PRIM Kostolac,

KOSTOLAC USLUGE Kostolac, GEORAD Drmno, ROLLING NJORLD Beograd, LJUBEKS Beograd, TOPLIFIKACIJA Požarevac, RIO Kostolac.

Susret Kostolcana sa stvaralaštvom likovne kolonije 2009. muzicki su oplemenili clanovi kostolackog hora pod vodstvom Dobrice Mitica, “Dunavska lira” i Živojin Velimirovic, profesor na Akademiji umetnosti, Odsek za violinu u Novom Sadu. Posle Kostolca izložbenu postavku mocice da vide i stanovnici okolnih sela. Od Snežane Miloševic saznajemo da ce deo slika nastalih tokom Kolonije 2009. biti poklonjen sponzorima a deo ponuden na prodaju. Prihod od te prodaje bice upotrebljen za realizaciju projekta “Umetnicko naselje”.

Ucesnici Kolonije

Od samog pocetka likovna kolonija u Kostolcu iskazala se kao medunarodna manifestacija. Ove godine sa Požarevljanima i Kostolcanima družili su se i stvarali i slikari sa strane. Ucesnici kolonije 2009. su: Dr Vjekoslav Cetkovic, istoricar umetnosti, profesor na likovnoj akademiji u Beogradu, Živojin Velimirovic, slikar, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, mr Vladan Micic – Micke, akademski slikar iz Beograda, Vladimir Curcin, akademski slikar iz Beograda, LJiljana Vuckovic, sa fakulteta primenjenih umetnosti, živi i radi u NJujorku, Anka Rangelov-Anci, slikarka iz Velenja, iz Slovenije, Dušan Tomaševic, student Fakulteta primenjenih umetnosti iz Kostolca, Violeta Curcin, slikarka iz Beograda, Pavle Miladinovic, likovni pedagog ULIS Požarevac, Goran Stevic, likovni pedagod ULIS Požarevac, Radoslava Rada Pejic, slikarka ULIS Požarevac, Rade Bojovic, slikar ULIS Požarevac, Snežana Miloševic, slikarka, ART Kostolac, Violeta Kevro, slikarka ART Kostolac, Miodrag Stevic – Mikos, slikar ART Kostolac, Željko Stojicevic, slikar ART Kostolac, Božidar Vitas, umetnicki fotograf iz Beograda, Slavica Stanojlovic, slikarka ART Kostolac i Vladeta Deletic, slikar ART Kostolac.

S.E.

IZ FONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE - OSNOVNOJ ŠKOLI “KRALJ ALEKSANDAR PRVI”

ZA KIŠNU KANALIZACIJU I UREÐENJE DVORIŠTA

- Konkurisali sa projektom vrednim 3. 217.000 dinara, a dobili 1.530.000 za sanaciju i rekonstrukciju odvoda kišne kanalizacije sa uredenjem dvorišta

Da se u Gradskom fondu za zaštitu životne sredine Požarevca vodi ispravna politika kada je u pitanju ulaganje ekološkog dinara u ocuvanje i unapredenje školske sredine što direktno utice na zdravlje daka i zaposlenih u školama, svedoci i cinjenica da je ove godine udovoljeno vecem broju zahteva kojima su škole tražile sredstva za realizaciju konkretnih eko programa u svojim sredinama. Na konkursu Fonda ucestvovala je i Osnovna škola “Kralj Aleksandar Prvi”. O kakvom eko projektu je rec, pitanje je koje smo postavili direktoru škole Goranu Segeru:

- Tražili smo finansijsku podršku Fonda za uredenje i sanaciju kišne kanalizacije u dvorištu škole i za uredenje školskog dvorišta. Projekat je vredan 3.217.000 dinara, toliko smo smatrali da nam je dovoljno da uradimo kompletne radove na sanaciji kišne kanalizacije sa novim prikljuckom unutar ulice Sedmog jula i da kompletno uredimo školsko dvorište sa ozeljenjavanjem površine od oko 3.000 kvadrata. Dobili smo sredstva u iznosu od milion i po dinara, upola manje nego što smo tražili i u to cemo morati da se uklopimo. Jedan deo radova oko uredenja samog dvorišta smo vec realizovali zahvaljujuci pre svega donacijama roditelja i vecem angažovanju naših radnika, kao i pomoci koja nam je pristigla iz ženskog KP Zavoda. Uklonili smo šiblje, suve grane i osušena stabla iz dvorišta, isplanirali zemlju... Iskoristio bih priliku da pohvalim pomocno-tehnicko osoblje naše škole i da se zahvalim tim radnicima što su preko letnjeg raspusta radili i gro poslova završili do pocetka nove školske godine. Ni jednog trenutka niko od njih nije tražio povišicu, niti su gledali na sat po dolasku i odlasku iako su im plate nezavidne. Sada smo pred drugom fazom uredenja dvorišta i u ocekivanju smo rezultata konkursa Ministarstva omladine i sporta, kao i odgovora iz norveške Vlade i Fudbalskog saveza Srbije kojima smo se obratili za podršku oko uredenje mini terena sa veštackom travom. To planiramo da završimo do Dana škole, 16. decembra. Jedan od naših dugogodišnjih, vecih problema je upravo odvod kišnih voda i snežnih nanosa tokom zime. Sa ovim sredstvima koje smo dobili od Fonda nastojacemo da taj problem rešimo. Trenutno radimo projekat sanacije i rekonstrukcije te kanalizacije i sredinom oktobra plan je da krenemo sa ostvarivanjem projekta, saznajemo od direktora Segera.

Ovo je prvi put da je škola zatražila sredstva od Fonda za zaštitu životne sredine, a obzirom na intenciju društva da se ekologija sve više uvodi u škole, sva je prilika da ce se i narednih godina u ovom Fondu odlucivati o novim ekološkim zahtevima OŠ “Kralj Aleksandar Prvi”. .

- Naše dvorište je prilicno u betonu, u nekim sivim detaljima koje želimo da oplemenimo. Cilj nam je da stvaramo jednu vecu zelenu oazu, ove godine smo neke radove zapoceli, ali to nije sve što nam je potrebno. Pojavicemo se i narednih godina sa novim programima, o tome brine ekipa naših radnika koja ce uvažavati predloge kako roditelja i ucenika tako i lokalne samouprave, potrudicemo se da te zahteve ispunimo i time stvorimo bolje uslove za život i rad naših daka, istice direktor.

U OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” ove školkske godine nastavu pohada 1 025 ucenika, a na kraju prošle školske godine bilo ih je nešto manje 1006. Ðaka prvaka je na nivou ranijih godina.

Pored uredenja dvorišta i rada na projektu kišne kanalizacije, u školi su tokom letnjeg raspusta bili angažovani i na sredivanju unutrašnjeg prostora, na uredenju i adaptaciji ucionica, hodnika, dackih kabineta:

- Iz budžeta Grada Požarevca ove godine dobili smo oko dva miliona dinara za razne popravke i doterivanja. Ta sredstva smo iskoristili na najbolji moguci nacin obzirom da je ovo godina obeležavanja sedamdesetogodišnjice postojanja naše škole koju valja malo doterati, umiti, osvežiti. Zamenili smo dotrajalu stolariju, sredili smo toalete, rekonstruisali vodo-vodnu i kanalizacionu mrežu, obnovili klupe u ucionicama, novim nameštajem opremili kabinete. Pohvalicu se donacijama koje smo dobili, zahvalni smo svim ljudima dobre volje koji su nam pomogli da i ovu školsku godinu zapocnemo spremno i na vreme. Donatori su nam pomogli da nameštajem opremimo cetiri kabineta: za likovno, za fiziku i hemiju, za biologiju i za tehnicko obrazovanje. Posebno se zahvaljujem Branislavu Dmitrovicu iz KK “Požarevac” koji nam je pomogao u nabavci novog nameštaja, kuplje-no je 210 novih klupa. Pored njega pomogli su još i Enimon Minel iz Smedereva, Želvoz i “Univer Savic” iz Požarevca, rekao nam je na kraju razgovora direktor Seger.

S.E.

RUKOVODSTVO GRADA U POSETI ARHIVSKOM DEPOU

STARE KASARNE U FUNKCIJI ISTORIJSKOG ARHIVA

Zahvaljujuci budžetu grada Požarevca koji je opredelio znacajna finansijska sredstva u poslednjih nekoliko godina Istorijski arhiv sada koristi zgradu Stare kasarne paviljon broj 4 površine oko 1.100 kvadrata koja je potpuno adaptirana i rekonstruisana. U perspektivi je u narednih tri meseca ulaženje Istorijskog arhiva u posed još jednog objekta Stare kasarne 3 koja je opredeljena za smeštaj arhivske grade i u fazi je izrada glavnog projekta buduce nove zgrade Istorijskog arhiva površine 840 kvadratnih metara namenski opredeljen za strucne službe.

Proteklog cetvrtka Arhivski depo su posetili Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca, Violeta Tomic, zamenik predsednika Gradske skupštine, Vojislav Pajic, pomocnik gradonacelnika i Dejan Ilic, nacelnik Gradske uprave, kojima je o radu Arhiva, investicionim ulaganjima i projektima govorila direktorka mr Jasmina Nikolic.

“Danas smo videli šta je uradeno u 2009.godini iz planiranog programa uredenja, rekonstrukcije i adaptacije i na kraju onih oblasti cuvanja grade i strucnih obuka lica koja rade u ovoj ustanovi. Takode, razgovarali smo o planovima za narednu godinu u ovoj ustanovi koja je veoma bitna s obzirom na jubilej koji se približava, 170 godina postojanja Uprave grada, što ce biti propraceno 25.septembra svecanom sednicom Skupštine grada, izložbom i otvaranjem spomen sobe. Gradsko vece ima obavezu da iz budžeta za 2010.godinu izdvoji znacajnija finansijska sredstva za kulturu. Ovde smo videli jednu savremenu organizaciju i tehnologiju, dobru prostornu celinu pocev od pripreme materijala, pa do slaganja u depou, poštujuci tehnološke uslove pocev od temperature, vlažnosti i brzog identifikovanja grade”, istakao je Miomir Ilic, predsednik Gradske skupštine.

Iz budžeta grada Požarevca za spoljašnje gradevinske radove i sanaciju vlage na objektu Arhivskog depoa, Stare kasarne 4 izdvojeno je 1,5 miliona dinara. Gradsko vece i Skupština grada je donela odluku kojom Istorijskom arhivu Požarevac ustupa i objekat Stare kasarne 3 površine 760 kvadratnih metara i u narednih nekoliko dana Istorijski arhiv bi trebalo da bude uveden u posed s obzirom da su pripremljeni ugovori za Gradsko vece, kojim mu se dodeljuje na korišcenje taj objekat.

Prema recima Dejana Ilica, nacelnika Gradske uprave, deo prostora Kasarne 3 je spreman da se preda na korišcenje Istorijskom arhivu samo je potrebno da Gradsko vece da saglasnost na zakljucenje ugovora i 257 kvadrata ce biti predato tokom iduce nedelje. Drugi deo prostora ce biti predat na korišcenje u narednih mesec i po dana s obzirom da se taj deo trenutno nalazi u državini Samostalnog sindikata Požarevac. Na taj nacin Istorijskom arhivu ce biti dato na korišcenje oko 584 kvadrata poslovnog prostora koji je u planu da se privede nameni.

Investicije

Istorijski arhiv je 15.avgusta predao predlog finansijskog plana za 2010.godinu kojim je traženo oko sedam miliona dinara za adaptaciju i rekonstrukciju novodobijenog objekta Stare kasarne 3. Odluka ce biti doneta tek tokom naredne budžetske godine s obzirom da je tek sada krenula realizacija budžeta za ovu godinu i da je direktor Istorijskog arhiva Požarevac prošle nedelje potpisao ugovor sa ministrom kulture na pola miliona dinara za poslove mikrofilmovanja arhivske grade i to je u fazi realizacije. Što se investicija tice obavljen je razgovor sa nadležnim ministrom kulture gde je obecano ukoliko grad Požarevac opredeli budžetom sredstva za izgradnju novog objekta Arhiva, odnosno za adaptaciju Stare kasarne 3, da ce biti planirana i sufinansirajuca sredstva u budžetu Republike. Konkretno Istorijski arhiv Požarevac je za tu namenu iz budžeta Republike predvideo u narednoj godini tri miliona dinara za izgradnju novog objekta, odnosno 1,5 miliona dinara za adaptaciju i rekonstrukciju Stare kasarne 3 i to se nalazi u predlogu finansijskog plana koji je dostavljen Skupštini grada u roku do 15.avgusta ove godine.

Arhivski kompleks jedinstven u Srbiji

“Za prvu fazu izgradnje novog objekta Arhiva potrebno je 13 miliona dinara i njegova izgradnja planirana je na slobodnom prostoru izmedu Stare kasarne 3 i 4, cime ce se dobiti moderan arhivski kompleks jedinstven u Srbiji, gde cemo na preko 3.000 kvadrata imati potpuno zašticenu i smeštenu svu arhivsku gradu koja je preuzeta, koja je dospela za preuzimanje i za narednih nekoliko decenija planirano preuzimanje, tako da cemo zaista imati rešeno pitanje Istorijskog arhiva. Inace, u fazi je izrada glavnog projekta nove zgrade Istorijskog arhiva Požarevac, gradonacelnik Miodrag Milosavljevic je imenovao tim ciji je predsednik Dejan Ilic, nacelnik Gradske uprave, a clanovi Vojislav Pajic, pomocnik gradonacelnika, Vera Šeovic iz Direkcije za izgradnju grada i ja kao direktor Istorijskog arhiva. Mi smo sproveli sve postupke i sada smo u fazi izrade glavnog projekta koji ce biti gotov do kraja godine i prezentovan javnosti na moderan nacin. Dakle, digitalna šetnja kroz novu buducu zgradu Istorijskog arhiva Požarevac. To je u fazi realizacije, grad Požarevac je opredelio budžetom novac za izradu glavnog projekta tako da cemo i to završiti do kraja ove budžetske godine”, rekla je mr Jasmina Nikolic.

D.Dinic

U PROSTORIJAMA STARE ROBNE KUCE U POŽAREVCU, U “GALERIJI KOJA NE POSTOJI”

IZLOŽBA 180 DELA PAVLA MILADINOVICA

- Dometi poznatog požarevackog slikara predstavljeni u okviru obeležavanja stogodišnjice rodenja Milene Pavlovic Barili

Pavle Miladinovic, slikar i graficar iz Požarevca, svojim prvim likovnim rukopisima pojavio se 1965. godine i od tada do danas priredio je više samostalnih izložbi, ucestvovao na mnogim manifestacijama zajedno sa drugim slikarima. Noviji radovi koje je sudu javnosti prikazao prošlog petka na izložbi u prostorijama stare Robne kuce, odnosno Enela, u potpunosti potvrduju njegovu radoznalu prirodu. Brojni svedoci prošlonedeljnog multimedijalnog programa u Galeriji koja to nije, složili su se u jednome: po postignutim vrednosnim domašajima, prikazano delo Pavla Miladinovica utkano je u tokove domace umetnosti, postalo je nezaobilazni deo kontinuiteta novijeg srpskog slikarstva.

Pozdravljajuci posetioce Radoslav Stanojevic, direktor Galerije "Milena Pavlovic Barili" napomenuo je da je Miladinovic zaslužio da se u okviru programa obeležavanja stogodišnjice rodenja Milene Pavlovic Barili priredi izložba njegovih dostignuca. On je podsetio na uspešnu izložbu Mileninih dela organizovanu nedavno u Galeriju SANU koje je videlo skoro 100 hiljada posetilaca. Svoje obracanje završio je recima:

- Neprihvatljivo je da grad Požarevac ima Milelnu Pavlovic Barili, svetski priznatu i poznatu slikarku, a nema jednu galeriju u kojoj bi izlagali slikari poput Pavla Miladinovica. Galerija Milena Pavlovic Barili je muzej, a ovom gradu nedostaje jedan ovakav prostor, porucio je Stanojevic.

U nastavku programa govorio je Dušan Ðokic, likovni kriticar, dobar poznavalac slikarstva Pavla Miladinovica. On je pohvalio hrabrost umetnika da bez zazora i sa puno iskrenosti pokaže javnosti šta je sve stvorio. Malo koji stvaralac bi se na to odlucio:

- Ne kažem da je ovo sve sam vrh, ne kažem ni da je cak neka brilijantna selekcija ucinjena, mislim da je stvar više u izdašnosti, otvorenosti, pravoj iskrenosti. Posle skoro pola veka životnog iskustva Miladinovic pokazuje ovo prvi put i to je najveca hrabrost jednog umetnika koja može biti. Podseca me to na situaciju sa Savom Šumanovicem cija je izložba sa stotinu dela prikazanih svojevremeno u Beogradu, ponela naziv najvece izložbe ikada organizovane. Tako je sada sa ovom izložbom Paje Miladinovica u Požarevcu. Mislim da vece do sada nije bilo, rekao je Ðokic i zakljucio: -- Ovo nije obicna izložba, ovo je totalni Paja Miladinovic, nesvakidašnji, bogat i raznolik kome treba cestitati na ovakvoj situaciji.

Susret sa slikama Paje Miladinovic uz pomoc medijatora Milisava Milenkovica upotpunili su glumica Snežana Mandraševic, mlada balerina Aleksandra Stanarevic i maestro za klavirom Vojislav Perucica.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 11.09. 2009 godine do 18.09.2009.godine rodena je 31 beba ,15 devojcica i 16 decaka .

Sinove su dobili: Atanackovic Aleksandra i Nebojša Rajic iz Požarevca,Milena i Dejan Cakic iz Požarevca,.Suzana Bogojevic i Ðukic Darko iz Poljane,Violeta Vuckovic iz Požarevca,Dragana i Ratko Kostic iz Miljevica ,EminaMilanovic i Goran Mrzic iz Zatonja, Bojana Vukobratovic i Nenad Stajic iz Kostolca,Tanja i Sladan Stojicevic iz Ostrova, Ljiljana i Nikola Mitic iz Velikog Gradišta, Danijela i Dejan Stevic iz Požarevca, Snežana i Ferid Stevic iz Drmna, Ibrahimi Camile i Mustafa Demirovski iz Kostolca, Svetlana Alic iz Velikog Gradišta, Zvezdana Plešic i Radovan Cojic iz Viteževa, Emira i Dejan Petrovic iz Požarevca, Vesna i Petar Stefanovic iz Požarevca,

Kcerke su dobili: Marina i Ivan Peric iz Batuše , Ljubica Miljkovic i Slavko Pljevancic iz Kostolca, Mileva i Saša Marinkovic iz Požarevca, Aleksandra Nikolic i Ljubiša Mihajlovic iz Požarevca, Ivana Mandic i Nenad Jovanovic iz Požažena, Tanja i Miloš Jovanovic iz Kucajne, Georgina i Jovica Avramovic iz Osanice, Dragana i Dejan Mirkovic iz Doljašnice, Vesna i Bojan Stojadinovic iz Drmna, Ana i Dragan Markovic iz Požarevca, Mirela i Saša Milovanovic iz Kisiljeva, Sanela Andonov i Predrag Peric iz Krepoljina, Branislava i Bojan Milenkovic iz Požarevca, Suncica i Dejan Markovic iz Požarevca, Zhou DŽjaoljin i Duping Chen iz Požarevca.

HUMORESKA

ŠETNJA I ŠTRAJK

Sastanak u jednoj firmi, koja,uzred budi receno, grca u problemima kao i vecina naših firmi posle privatizacije, otegao se kao gladna godina. A takvih je godina u nas mnogo bilo, tako da smo siti toga.

Nekad jak sindikat ove firme, koji je u ovo doba godine zaposlenima obezbedivao svinjske polutke i homoljske jagnjice, sada nije mogao ni tovne pilice. Novopredsedavajuci skupa preostalih radnika i isto toliko administrativaca, pokušavao je da ublaži situaciju.

- Mir, dame i gospode, pardon, i gospodo, mir! Ostavite se vi spoljne i naše visoke politike, evo, obezbedio sam svima po džak paprike, a to nije malo, je l! Ide zima, duga i hladna i valja ce kisela paprika, ajvar...

- Kad ce plata?- javi se jedan nestrpljivi brka.

- Kakvo je to neumesno pitanje? Pa, proletos ste dobili minimalac, malo li je! A za Novu godinu, božje zdravlje, primicete jednokratnu pomoc, da se nade, idu praznici...

- Znaci, morace štrajk! Krecemo u štrajk! Štrajk! Štrajk!- culo se iz nekoliko desetine grla. – Idemo na ulicu! Blokiracemo put izmedu Donjih i Gornjih Strnjika, pa cete vi videti svoga boga kad stane saobracaj za ta turisticka mesta i kad nema više evrica od naših radnika kad dolaze na odmor iz Austrije!

Nasta neopisiva galama i buka, tako da se predsedavajuci ceškao po glavi.

- Pa, nemojte drugovi i drugarice, tako, cemu to vodi!

- Kakvi smo mi drugovi? Ti imaš funkcionersku platu, pa onda primanja od partije, gazde, a mi?- padao je u vatru onaj brka.

- Dobro, braco i sestre...

- Kakav si nam ti brat? Jedino ako nisi onaj “topli“ !

- Eto,i oni šetaju ulicama, pa necete valjda i vi u štrajk sa njima? – izvlacio je poslednje adute predsedavajuci.

- More, tebe ce da srede hladne sestre!- viknu jedna dama dubokim glasom i pode ka govornici, a za njom i ostale ženske.

Predsedavajuci pobeže iz sale i odjuri na ulicu.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Krizni momenat dogodio se u kriznom trenutku!

- Na redu su “topla“ braca, neka se pripreme “hladne“ sestre!

- Da li ce i roditelji biti ponosni posle „Parade ponosa“ !?

- Srpski politicari imaju dobro prolazno vreme. Vreme prolazi, a oni ne rade ništa.

- Ako Kostolac postane opština, Viminacijum može dobiti status grada!

Miodrag Lazarevic