Header

U POŽAREVCU, NA CACALICI JOŠ JEDNA "AKCIJA ZA ZDRAVLJE"

RADI ZA SVOJE SRCE!

slika

U organizaciji Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanovic Batut", preko mreže instituta, zavoda za javno zdravlje i lokalnih domova zdravlja, prošle nedelje, tacnije 27. septembra, pod motom "Radi za srce", u Srbiji je obeležen 27. septembar, Svetski dan srca. Požarevacki Zavod za javno zdravlje u saradnji sa brojnim partnerima tim povodom sproveo je redovnu "Akciju za zdravlje" tokom koje su posetiocima Cacalice mereni krvni pritisak, puls, šecer u krvi, holesterol, bodi mas indeks i pružani zdravstveni saveti. Dr Cvija Stojanovic, nacelnik Odeljenja za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Požarevac je okupljenim novinarima tom prilikom izjavila:

- Ovo je redovna Akcija za zdralje koja se sprovodi svake poslednje subote u mesecu i koju zajedno organizuju Zavod za javno zdravlje Požarevac, Dom zdravlja, odnosno Služba polivalentne patronaže i Centar za prevenciju bolesti Doma zdravlja u Požarevcu, Crveni krst, Ekološko društvo, Omladina JAZAS-a, Medicinska škola, svi naši mediji koji nas podržavaju u tome. Akcija se sprovodi na Cacalici u Ekološkom domu od 11 do 13 sati, a danas je ona posvecena Svetskom danu srca koji se obeležava 27. septembra sa ciljem da se skrene pažnja javnosti o znacaju prevencije bolesti srca i kardiovaskularnog sistema. U svetu danas umire od bolesti srca i krvnih sudova preko 17,2 miliona ljudi i to je osnovni razlog da se jedan dan posveti srcu. Inace, faktori rizika na koje možemo da uticemo su povišen krvni pritisak, nivo šecera i masnoce u krvi, gojaznost, odnosno nepravilna ishrana i smanjena fizicka aktivnost.

S.E.

SECKALICA

SRAM ME BILO...

Gluposti su na ceni, iako je ponuda velika.

Aforizam autora

Taman sam odsanjao nekoliko malih, individualnih i, takoreci, gradanskih snova, odradio za platu i preko plate (ucim i volim decu u Homolju, ali stvarno, bolje i lepše od pedijatara i pedofiala), krenuo na pocinak, na spavanje...Kad – eto ti ga – ogroman jedan odonud navalio, globalisticki, što ce reci americki san! Ja sam, kao, u jednom cošku jedne velike prostorije, vece od svega velikog na svetu, jer ti mali Amerti boluju od toga da im je sve veliko (a nije!) – u Sobi Staraca I Magaraca. Za velikim astalom od tisovine sa reke Potomak – sve brada do brade – zaseli Starci i Magarci što vladaju svetom. Kad tamo medu njima Hilari (ma, znate koja, ONA) – jedino žensko tu za stolom. A kad bolje pogledam i nije. Pod stolom je stolovala ona Monika (ma, znate koja). Ona samo sedi i puši!

„Srbi, ti mali Srbi su krivi za sve“ – prenu me histerican, onako klimakterican glas druge dame što je bila prva dama – te razveze da svega ovoga ne bi ni bilo da je Pera odmah otišao u policiju – ni SEKE i Peke...“I mi bismo, sada bili na Mesecu, te bismo i temelje udarili na Mesecu Mesecevog Meseca, gde smo dugorocno planirali da se preselimo sa sve sobom I Sobom Staraca I Magaraca.“

Spavam, znaci, i sanjam – ali kao da je na javi – munu me jedan do mene u rebra i viknu: „Ne hrci, bre, ovi osobito ne vole hrkadžuje!“ Rekao je to na engleskom, ali me je probudio na srpskom.

Probudim se, dabome, ko ne bi, ali uhvati me ono jutarnje srpsko sance pred posao – što traje, kažu, 16 sekundi, pa posle možeš da se /bez prostakluka, molim/ umivaš i oran ideš na argatovanje. Kad ono: opet sopce, malo srpsko sopce. Samo jedan unutra, predsednik pARTIJE, a iza njega na zidu slike: Tile, Sloba, Ðiki...Dole desno kao neko bi, nevidljiv i nespretan na pano da ugura Dražu i kralja Petra...Dok, drugi, spretniji, vitla Tomu. Onog, brate, naprednog što je napustio Todora od Stalaca (i Beograda), pa i samog Vojvodu Prijezdu, karlobaškog i haškog. Naškog. Toma na slici, a kao živ-živcijat.

-Ne, ako Boga znate – vice predsednik pArtije, a oni brcici zvani „džudžašviljani“, ovako mu se razmicu i drhture. „Ne, ne i ne!“

Ma, kakav budilnik i mobilni i cegrtaljke i naoštrena tašta – to, takva scena mora da te razbudi. I probudih se i – kao luda, kao da je nije ni bilo na Svetu - nagrnu java. Dok se brijem, rane ovolike po bradi od tupog BIC-a, secam se price od pre dan-dva iz kafane. Otišao moj cuveni prijatelj Brance, prvoborac oktobarske.../cega ono beše/, baš kod onog predsednika pARTIJE i baš u ono sopce iz snova. Pokuca, odonud cuje „SLOBO(DNO)!“ Ude.

-Znete me, znam vas, vaš sam, radio sam za našu stvar – nema se, požarevacka je nije samo Svetska kriza – zaposlite mi dete.

-E, to je prošlo – ne može. Šta ce reci naši koalicioni partneri. I vec govore:“Zapošljavate samo svoje i samo clanove pARTIJE!“ Idi kod njih.

-Da se izujem, znaci, da poližem, da promenim stranu...Kao oni, kao vi – što cim omanete – promenite dresove.

-Mi smo nešto drugo, rece sedeci, i takoreci, predsednik pARTIJE.

U taj tren, baš kad me funkcioner nove-novcijate koalicione vlasti odbi i izriba, ulete covek u sopce. Kurir Jovica, pravac Bradarac, izveštava sa malih, ovolicnih – ali važnih izbora za našu koalicionu stvar: „Uzgubismo, pobi na Toma neverni i napredni sa sve onog malog napucenog vucica...!“ Ja, da se sklonim – nisam glup – imaju sada oni važnije od mene, kad li, kao u snu. Kuriru Jovici ni rec. Osu paljbu na mene predsednik pARTIJE, žut a sve crveniji.

-Sram te bilo! Zbog tebe smo i takvih – razocaranih clanova i asktivista i izgubili. A samo idete okolo i olajavste i posao za decu tražite. Mislite, ne znamo, punite kafane i opozicione novine vestima da sve poarcismo, da za krivak nismo, da ni jedno radno mesto nismo otvorili, da loše kao kod Slobe živi narod...Koji narod, ovaj što glasa za ONE...

Okrenuh se ja; dobro, nameran sam bio da se okrenem i kažem: More, nosi se moronu – nisam ti ja kriv ni za šta. Godinu dana u vetar sejete, pa evo vam ga da berete! Srbija je mala, ali mi više nismo mali. Zasrali ste: samo sebe gledate, svoje debele guske (i guzice) i familiju kljukate i titrate. Mali je Bradarac, a vi iz obe pARTIJE manji ste od bradarca. Izgubili ste i tek cete!

Htedoh, ovoga mi krsta, ali ne izustih ništa. Jer sam usranko i samo u kafani i kuci (ženi) lažem da sam im svima BRK(ove) sasuo. I: jer, cu opet, možda, morati na ovu stranu da lelecem „Zaposlite mi dete!“

Zato, kad bolje razmislim, za sve sam ja, Brance, kriv.

Sram me bilo.

Kraj

OSNOVAN KLUB MATEMATICARA I INFORMATICARA „VEKTOR“ U POŽAREVCU

VECA BRIGA ZA MLADE TALENTE

U Požarevcu je ovih dana osnovano Udruženje matematicara i informaticara, a tim povodom, u prostorijama Agencije za obrazovno-pedagoške uskuge Kodeks održana je konferencija za štampu.

Snežana Miloševic rukovodilac agencije Kodeks je istakla da ce radom Skupštine u kojoj se nalaze univerzitetski profesori, nastavnici iz osnovnih i srednjih škola, pokušati da mlade talente iz ovih oblasti usmere na bavljenje naucnim radom.

Predsednik Skupštine kluba i rukovodilac strucnog rada, Nikola Dimitrijevic, nastavnik i pedagoški savetnik u nastavi matematike je istakao da je klub osnovan na inicijativu nekoliko entuzijasta sa ciljem da se okupe i otkriju mladi talenti sa nadprosecnim rezultatima iz ovih oblasti. Zamenik predsednika, Aleksa Srdanov, je rekao da Klub „Vektor“ treba da oživi rad mladih koji vole matematiku. Otkrivanje talenata je osnovni motiv. Konferenciji za štampu prisustvovao je i Živorad Džamic, profesor, clan Upravnog odbora Društva matematicara Srbije, koji ocekuje da Klub „Vektor“ postane svojevrsna matematicka kuca i centar okupljanja ljubitelja matematike tokom citave godine.

M.N.

14.SEDNICA SKUPŠTINE GRADA

ODLUKE O REGULACIONIM PLANOVIMA

slika

Na 14.redovnoj sednici Skupštine grada Požarevca, održanoj proteklog petka, a kojoj je predsedavao Miomir Ilic, raspravljalo se o pitanjima koja se odnose na izrade planova detaljne regulacije severnog boloka industrijske zone u Požarevcu, Izvorišta pijace vode “Kljuc”, Zdravstvenog centra Požarevac, bloka Branicevske ulice, bloka Sindeliceve i Jug Bogdanove, kao i lokalnog puta Požarevac-Kostolac. Odluke su usvojene vecinom glasova, uz par amandmanskih izmena poput one koja se odnosi na promenu naziva Vodoizvorišta “Kljuc” u “Izvorište pijace vode Kljuc”, kako i zakon definiše.

Plan detaljne regulacije severnog bloka industrijske zone u Požarevcu, ciji je narucilac grad Požarevac obuhvatao bi definisanje namene zemljišta, podelu prostora na posebne celine i zone, trase, koridore i kapaciteta za saobacajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu, pravila uredenja i pravila gradenja, ekonomsku analizu i procenu ulaganja iz javnog sektora itd. Rok za izradu plana je šest meseci od dana objavljivanja u “Službenom glasniku grada Požarevca”. Isti uslovi izrade planova odnose se i na ostale tacke.

L.L.

POVRŠINSKI KOP „DRMNO“

NOVI DNEVNI JALOVINSKI REKORD

slika

Rudari Površinskog kopa „Drmno“ koji rade na jalovinskim sistemima 22. septembra postavili su novi dnevni jalovinski proizvodni rekord. Otkopali su 182.199 kubika jalovine, što je duplo više od planom predvidene dnevne proizvodnje. Inace, ovaj rezultat ostvaren je sa cetiri od ukupno pet jalovinskih sistema i u narednom periodu izvesno je da ce, ukljucivanjem u rad i Prvog jalovinskog sistema ciji je remont u završnoj fazi, biti stvoreni preduslovi i za nove rekorde.

Za 23 dana rada jalovinskih sistema u septembru otkopano je ukupno 2,4 miliona kubika jalovine što je za 20 procenata više od septembarskog plana.

Prema preliminarnim rezultatima, ukupno je od pocetka godine zakljucno sa 23. septembrom na površinskom kopu „Drmno“ otkopano nešto više od 23 miliona kubika jalovine što je na nivou bilansa za ovaj period. U odnosu na isti period prošle, ove godine proizvodnja otkrivke veca je za oko osam procenata.

S.Sreckovic

POŽAREVACKA GIMNAZIJA OBELEŽILA DAN ŠKOLE

ŠKOLA ZA PONOS

slika

Dan Požarevacke gimnazije, škole sa dugom tradicijom u obrazovanju, kako u Branicevskom okrugu, tako i u Srbiji, obeležen je prošlog cetvrtka prijemom gostiju u prostorijama škole i prigodnim programom za ucenike.

U velikom holu na spratu, goste, predstavnike lokalne samouprave na celu sa gradonacelnikom Miodragom Milosavljevicem, predstavnike vojske, zdravstva, javnih ustanova i preduzeca, kolege iz drugih gradova i mnogobrojne prijatelje škole, pozdravio je direktor Zoran Gligorijevic. Osvrcuci se na prethodnu školsku godinu Gligorijevic je rekao da je nju obeležio završetak školovanja izuzetne generacije maturanata koji su kasnije pokazali znacajne rezultate na prijemnim ispitima za upis na fakultete.

- Ono što je takode obeležilo proteklu školsku godinu je velika medunarodna afirmacija škole. Nekada nam je bilo cudno da škola nastupa van granica naše zemlje, a u protekle tri godine postižemo vrlo zapažene rezultate na znacajnim takmicenjima i to je nešto što nam je gotovo postalo normalno. Ove godine “Lazarice” su ostvarile neverovatan uspeh, naše pozorište na francuskom jeziku ucestvovalo je na jednom od najvecih festivala koji je održan prošle godine u Aradu, gde su bile zastupljene škole sa svih kontinenata, osim Australije, a takode smo bili jedina institucija u Srbiji koja je obeležila svetski dan filozofije, to je uradio profesor Miša Jeremic sa filozofskom sekcijom, a ovekoveceno je na sajtu UNICEF-a. Za sve ove uspehe najzaslužniji je kolektiv, oni koji svakodnevno izvode nastavu i na tome im svakako treba cestitati, rekao je još Gligorijevic.

Naglasivši da se Požarevacka gimnazija približava velikom jubileju, 150. godišnjici postojanja i rada gradonacelnik Miodrag Milosavljevic je podsetio da su mnoge znacajne licnosti srpske istorije pohadale ovu školu i obecao da ce lokalna zajednica i dalje posvecivati pažnju mladima i ulagati sredstva za bolje uslove rada.

Prigodnim poklonima nagradeni su ucenici koji su bili uspešni na takmicenjima u zemlji i inostransvu, a u znak zahvalnosti urucena su i priznanja predstavnicima preduzeca, ustanova i pojedincima koji su na razlicite nacine pomagali rad škole.

L.L.

U KOSTOLACKIM TERMOELEKTRANAMA

STRUJA STABILNO IZNAD PLANA

slika

Ako se održi trenutna pogonska spremnost blokova, svi su izgledi da kostolacke Termoelektrane ove godine ostvare do sad najvecu proizvodnju elektricne energije od 5,5 milijardi kilovat-casova, koliko je i bilansirano.

Zakljucno sa poslednjim danom leta, proizvedene su cetiri milijarde i 15 miliona kilovat-casova, što je za 5,8 procenata više od plana za ovaj period. U pogonu su blokovi Termoelektrane „Kostolac B“ i veca proizvodna jedinica u Termoelektrani „Kostolac A“. Blok od 100 megavata trenutno je u remontu ali se i on vec krajem septembra vraca na mrežu. Dakle, vec pocetkom oktobra, sva cetiri bloka u kostolackim Termoelektranama bice spremna za puno angažovanje u narednoj sezoni. U toku su i pripreme za pocetak grejne sezone, imajuci u vidu da blokovi Termoelektrane „Kostolac A“, pored proizvodnje elektricne, obezbeduju i toplotnu energiju za toplifikacione sisteme Kostolca, Požarevca i okolnih naselja.

Izvesno je da ce angažovanje kostolackih termokapaciteta naredne zime ponajviše zavisiti od njihove pogonske spremnosti, obzirom da i rudari obezbeduju dovoljno uglja za stabilan rad Termoelektrana. Deponije uglja, kako u Termoelektrani „Kostolac A“ tako i u Termoelektrani „Kostolac B“, su pune i svi su izgledi da tako bude i u narednom zimskom periodu.

C.Radojcic

PREDSTAVLJENA MONOGRAFIJA IZDAVACA- ZDRAVSTVENOG CENTRA POŽAREVAC: "175 GODINA BOLNICE U POŽAREVACU"

ZAHVALNOST ZA ZDRAVLJE I DOBRO COVEKA

- Monografija-svojevrsni spomenik svima koji su decenijama kao radnici požarevacke Bolnice negovali i unapredivali zdravlje ljudi ovoga kraja

slika

Bolnica u Požarevcu koja je oduvek bila stožer zdravlja stanovništva Branicevskog okruga, u pojedinim istorijskim trenucima pokrivala je i šire podrucje, osnovana je pre 176 godina, tacnije, ova ustanova obeležila je prošle godine redak jubilej-sedamnaest i po decenija postojanja. Tim povodom Zdravstveni centar "Požarevca" u okviru koga Bolnica funkcioniše, izdao je monografiju pod nazivom "175. godina Bolnice u Požarevcu". Knjiga je predstavljena javnosti prošlog utorka u svecanim salonima gradskog zdanja, u okviru novog ciklusa saborovanja pod nazivom "Opstanak ili nestanak" ciji su organizatori Akademija za demografski, duševni i duhovni razvoj naroda Srbije i Radio Požarevac. Svojevrsnost ovog projekta, inace, je i u tome što se odvija uz blagoslov NJegovog preosveštenstva vladike Branicevskog gospodina Ignjatija.

Prošlonedeljna promocija knjige o Bolnici okupila je predstavnike lokalne samouprave, autore monografije, bivše i sadašnje radnike Bolnice i ostalih zdravstvenih ustanova, pedagoge, psihologe...Ispred organizatora goste je pozdravio Dragan Živanovic, direktor Radio Požarevca, a u ime domacina, Gradske uprave Požarevca, dr Jovica Dincic, pomocnik gradonacelnika.

Podsecajuci da je Požarevac nadaleko poznat po Požarevackom miru, Viminacijumu, Mileni Pavlovic Barili, po najstarijoj srpskoj gimnaziji i najstarijoj ergeli, po LJubicevskim konjickim igrama, i po tome što je u njemu prvi put na Balkanu igran Šekspirov "Romeo i Julija", Dincic je rekao:

- Svako ko malo ozbiljnije cita monografiju shvatice da je rec o kapitalonom delu za oblast zdravstva u ovom delu Srbije, o svojevrsnom spomeniku generacijama znanih i neznanih zdravstvenih radnika ali i drugih ljudi, jer istorija požarevacke bolnice predstavlja svedocanstvo o razvoju zdravstvene zaštite na prosotoru sadašnjeg Branicevskog okruga ali i grada u periodu od pocetka 19. veka do danas. Posle citanja ove monografije, slobodno mogu reci da su lekari i njihovi saradnici u požarevackom zdravstvu casno obavljali ovaj veoma odgovoran posao i na taj nacin dali doprinos ukupnom razvoju grada i njegovog okruženja. Nama u lokalnoj samouprvi predstiji, da u saradnji sa nadležnim ministarstvima, pronademo adekvatne modele i poboljšamo uslove rada zdravstvenim radnicima u Požarevcu, približimo ih svetskim standardima...

Monografija je delo Uredivackog odbora na cijem je celu glavni i odgovorni urednik dr Bojan Radovanovic. On je napomenuo da je ideja o objavljivanju istorije Bolnice rodena pre desetak godina, ali da je realizovana tek kada se u ovoj projekat ozbiljnije krenulo uz podršku Zdrav-stvenog centra.

- Prvi korak na ovom poslu bio je saradnja sa Arhivom Požarevca, a potom i sa Arhivom Srbije. Drugi deo posla ticao se istraživackog rada novinara koji su obradili sve ono što je u periodici tog vremena bilo vezano za Bolnicu, a to su uglavnom novine, nešto manje radio i tv emisije. Treci deo naše aktivnosti na monografiji obeležili su razgovori sa ljudima koji rade ili su radili u Bolnici, sa njihovim porodicama, sa nastavnicima. Na ovaj nacin sakupljena je znacajna dokumentacija koja nas je opredelila da podelimo knjigu u tri logicna segmenta. Prvi deo obuhvata period do prvog svetskog rata, drugi izmecu dva rata i treci posle drugog svetskog rata. Nakon prikupljene grade pojavio se ne tako mali problem izdavanja Monografije ali smo imali srecu da pokroviteljstvo nad štampanjem prihvati "Velefarm" koji nam je obezbedio profesionalnog dizajnera pa smo i taj posao strogo profesionalno odradili. Isto je i sa štampanjem u Štampariji "Kompromis dizajn" tako da se pred citaocima pojavila knjiga koja sasvim ispunjava naša ocekivanja, rekao je Radovanovic.

Jedan od recenzenata knjige je dr Mile Ignjatovic koji je za neke podatke iz istorije zdravstva ovoga kraja, prvi put cuo zahvaljujuci ovoj monografiji:

- Shvatio sam da je ovo jedan pravi naucno-istraživacki istoriografski rad i zato sam predložio da se publikuje u nekim prestižnijim medicinskim casopisima. Drugi deo knjige govori o ljudima koji su razvijali zdravstvo u ovom kraju i lecili ovaj napaceni narod. Nažalost, u ovoj zemlji, pa i u celom svetu, u školama se uci neka politicka ili ratna istorija, a mnogo manje ili se uopšte ne uci, humanisticka istorija. a mi lekari moramo negovati svoju istoriju i zbog onih koji ce doci i zbog licne kulure i zbog kulture posla kojim se bavimo, tako da sam sa zadovoljstvom preporucio da se ova monografija štampa.

Jedan od clanova Redakcije koja je radila na monografiji je i Predrag Radovanovic, doajen požarevackog novinarstva koji je na promociji knjige s ponosom govorio o svom novinarskom radnom veku provedenom u istoj informativnoj kuci, u listu "Rec naroda":

- Požarevac je kroz proteklih 150 godina imao mnogo listova, ali bi mnogi od tih listova bljesnuli i istrajali godinu, dve i tri, i gasili se. Najduže su opstali požarevacki "Gradanin" koji je izlazio izmedu dva svetska rata i "Rec naroda" koji izlazi od 1945. godine i istrajava i danas. I da nije "Reci naroda" pre svega, pa i Gradanina, pa i tih listova, ova monografija ne bi bila to što jeste, a istorija Požarevca ne bi mogla tek tako lako da se napiše. "Rec naroda" je svojevremeno izlazila za podrucje koje je po površini i po broju stanovnika bilo isto kao Crna Gora. Ali je "Rec naroda" u to vreme kada se teško komuniciralo, ipak dosezala do Miloševe kule, tamo iza Majdanpeka 25 km. i na sve druge strane. Beležili smo sve što se dogadalo. A dogadalo se mnogo toga, rekao je Radovanovic navodeci aktivnosti protiv endemskog sifilisa, protiv luesa i tuberkuloze, borbu za higijenizaciju i za to da svako naselja ima zdrvstvenu ambulantu... Da nije bilo požarevacke bolnice, sve te aktivnosti i borbe ne bi bile uspešne, rekao je on.

Kako je nastala jedna od prvih ili prva bolnica u Srbiji, na promociji monografije govorio je LJubodrag Popovic. On je podsetio da je 27. septembra po starom, odnosno 10. oktobra po novom kalendaru 1832. godine, po zapovesti Kneza Miloša Obrenovica doneta odluka kojom je ustanovljeno pravo da se u Srbiji nesmetano otvaraju bolnice. Prihvatanje ovog akta predstavljao je institucionalizaciju bolnice u Požarevcu, to jest zacetak organizovanog lecenja u ovom kraju...

- Otkako je sveta, narodi, pojedinim svojim dobrotvorima ukazuju blagodarnost tako što im po mogucstvu podižu spomenik. Narod kad podigne spomenik pravim zaslugama, podigao je spomenik i samom sebi, pisao je daleko 1857. Toma Vucic Perišic. Želja da se osvetli rad ove ustanove, jedna je vrsta podizanja spomenika pravim zaslugama. U tom smislu je i nastala ova knjiga o životu i delu bolnice u Požarevcu. Smatrali smo da njen doprinos narodu ovoga kraja ne sme biti nezabeležen, naš narod kaže, da ako nije zabeleženo onda nije ni postojalo. Zato smo i poslušali ovu mudru izreku, rekao je Popovic.

Zajedno sa Radio Požarevcom promoterstva Monografije prihvatila se Akademija za demografski, duševni i duhovni razvoj naroda Srbije na cijem je celu akademik, prof. dr Prvoslav Markovic:

- Knjiga koja je iznedrena predstavlja ne samo sjajnu faktografiju sa definisanom logikom koje nudi jedno promišljanje zašto, kako, kada se razvijala potreba da pojedinci pripadnu narodu kako bi zaštitili i unapredili njegovo zdravlje. U životu svakog pojedinca, strucnog profila, kolektiva, naseobine i naroda, postoje trenuci koji su više od toga, trenuci koji ga uvode u trajanje, postoje dogadaji koji obezbeduju kvalitet tog trajanja. Autori ove knjige nude jednu sjajnu logiku da ovaj narod, živeci na prostorima na kojima se stradalo, a muškarci su stradali, a žene patile, na kojima su tragizmi i tragedije bile stalno prisustne, podstakne da se rodi promišljanje koje upucuje da se civilni sanitet pa i ova Bolnica kao i sve zdravstvene ustanove osnivaju uz pomoc, razumevanje i podršku kao civilizacijske tekovine proistekle iz potrebe. Nauka je antropocentristicka, ona je onoliko vredna koliko je u funkciji coveka, medicina po svom bicu, po svojoj profesiji, po svom pripadanju i funkciji je upravo tipican primerak nauke, ona je onoliko vredna koliko je antropocentristicka, koliko je u funkciji coveka...Ova monografija je vredna poštovanja i zato što nas upucuje na znacaj, mesto i ulogu, ali i na logiku kojom su se pojedinci organizovali da bi organizovaniji bili uspešniji i prema pojedincu i prema narodu, rekao je, pored ostalog, akademik Markovic.

S.E.

AKTIVNOST KLUBA ZA STARE U ŽABARIMA

SACUVAJ SVOJE SRCE

slika

U organizaciji Centra za socijalni rad i Doma zdravlja u Žabarima, dana 25.09.2009. godine u 10 casova u prostorijama kluba za stare i osobe sa invaliditetom u Žabarima lekari Doma zdravlja u sastavu nacelnik opšte službe Živic Predrag i Dragana Jankovic, specijalista medicine rada sa saradnicima održali su predavanje iz oblasti bolesti srca i krvnih sudova sa temom “infarkt”. Prisutni su postavljali pitanja a nakon završetka predavanja za sve zainteresovane prisutne organizovano je individualno savetovanje sa lekarima, kao i merenje krvnog pritiska.

S. Jevtic

170 GODINA LOKALNE UPRAVE I SAMOUPRAVE U POŽAREVCU

IZLOŽBA ISTORIJSKOG ARHIVA - KULTURNI DOGAÐAJ POŽAREVCA

Veliki doprinos u obeležavanju 170 -godišnjice lokalne samouprave u Požarevcu dao je Istorijski arhiv izložbom arhivskih dokumenata i fotografija. U svecanim salonima gradskog zdanja prošlog petka u deset celina prikazan je sveukupni društveno – politicki razvoj Požarevca.

O ovom znacajnom istorijskom dogadaju govorila je mr Jasmina Nikolic, direktorka Istorijskog arhiva Požarevac. Vremenu kada se u Srbiji formirao i oblikovao gradanski život prethodila je borba za nacionalno oslobodenje i za stvaranje moderne srpske države pocev od 1804.godine kada se srpski narod izjasnio za Evropu i zapoceo svoj povratak u civilizacijski krug kojem i pripada, a iz kojeg je nekoliko stotina godina nasilno bio izdvojen.

Devetnaesti vek bio je vek uspona za srpski narod, zatim vek u kome je uspostavljena takozvana evropska vertikala srpske istorije i vek uspona za srpski narod u celini. Srpsko društvo je posebno u drugoj polovini 19.veka bilo zahvaceno višestrukim procesima modernizacije. Iz evropskih prestonica pristizale su novine koje su obogacivale svakodnevni život i uticale i unosile promene u isti, kao i politicke ideje i kapital koji je pomogao ekonomskom uzdizanju. Iz jednog pretežno seljackog srpskog društva, kakvo je bilo naše u 19. veku, nastao je gradanin, covek sa svojom idejom, angažovanošcu i inicijativom.

Požarevac grad u Srbiji u 19. i 20.veku je istraživacki uzorak na kome smo ispitivali ulogu i znacaj jednog srpskog grada u proucavanom vremenu, dakle u periodu od 1839.godine kada je donet prvi zakon o opštinama, do danas. NJegovo izrastanje u središte koje prihvata i prenosi uticaje, modernizuje se, unapreduje društveni, politicki, kulturni i svaki drugi život, doživljava svoj preobražaj, ali istovremeno doprinosi i obogacivanju sveukupnog srpskog gradanskog života. Modernizacijski procesi imali su usporen i neravnomeran karakter. Tekli su u neskladu izmedu odredenih državnih propisa i teško promenljive društvene stvarnosti, na koju su delovali mnogobrojni ogranicavajuci faktori, nasuprot modernim uticajima sa strane.

Ovom prilikom direktorka Istorijskog arhiva se zahvalila osnivacu, gradu Požarevcu i Organizacionom odboru za obeležavanje 170 godina lokalne uprave i samouprave u Požarevcu na pruženoj finansijskoj i moralnoj podršci pri realizaciji ovog znacajnog projekta, ne samo za grad i region, vec šire i Srbije, a takode je izrazila zahvalnost kolegama, pre svega Jasmini Živkovic i Miroljubu Manojlovicu koji su se dokazali kao istinski promoteri kulturne baštine.

“Preko interesovanja za knjigu, štampu, pozorišnu predstavu, muziku, film, umetnost, covek je postajao sve više zainteresovan da preobražava, odnosno menja sredinu u kojoj živi, da bitno utice na sadržaj i formu tih promena, ali istovremeno je bio i sastavni deo te sredine koja je vršila povratni uticaj na njega. Ova izložbena postavka i prateci digitalni i štampani katalozi na svojevrstan nacin predstavljaju pokušaj izgradnje celovite istorijske predstave o našem gradu u proucavanom vremenu, rekonstruišuci i obradujuci sve oblasti života. Dakle, na 130 izloženih arhivskih dokumenata, u desetak tematskih celina, možemo da pratimo razvoj sveukupnih prilika u oblasti politike, demografije, kulture, sporta, obrazovanja, navike i mentaliteta, stanje duha i drugo.

Ova izložba takode, nosi u sebi i definiciju grada kao parametra dostignutog stepena razvitka jednog društva i države, a istovremeno poseže za opservacijom kategorije pojedinca, gradanina, kao posebnosti u okviru šireg istorijskog razmatranja. Možda ce istorijski vrtlog Požarevca izgledati kao susret antagonistickih struja, što u najvecoj meri u toku njegove istorije i jeste, ali cemo svi mi zajedno shvatiti da one u njegovoj istoriji postaju medusobno uskladene, da bi na kraju stvorile jedan osoben oblik, jedinstvo razlicitosti. Pred nama je dakle samo jedan od mogucih pogleda na istorijske dogadaje na koje se podsecamo i zbog toga ova izložbena postavka Istorijskog arhiva Požarevac sa pratecim digitalnim i štampanim katalozima jesu svojevrstan kulturni dogadaj koji ce i te kako imati znacaja u svim buducim istraživanjima u ovoj oblasti. Istorijski arhiv Požarevac vas poziva da zajedno otkrijemo naš grad, da zamislimo Požarevac kao sadašnjost, pocevši od prošlosti”, rekla je mr Jasmina Nikolic.

Izložbu je otvorila Sanja Cekovic, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu: “Želim da vam cestitam ovaj veliki jubilej 170 godina lokalne samouprave. Ne bi bilo 170 godina, da nije bilo vašeg izvanrednog rada, zalaganja sviju vas koji ste ucestvovali u radu lokalne samouprave i moje veliko je zadovoljstvo što sam baš danas kod vas i uverila se da je tako. Prvo smo posetili sobu u kojoj su slike svih predsednika i gradonacelnika Požarevca i to je jedna velika pažnja i poštovanje svima onima koji su svoj rad uložili u boljitak vašeg grada. Zadovoljstvo mi je što smo na svecanoj sednici culi izlaganja koja su nas uvela u taj veliki i znacajan period.

Zadovoljstvo mi je što danas nosite status grada i što vaša opština funkcioniše u korist svih gradana. Nadam se i želim da od Požarevca napravite jedan divan grad, koji ce služiti svim ljudima u Požarevcu, politicke strasti se ovde ne osecaju, što garantuje jedan dobar rad. Želim vam puno zaposlenih ljudi, da mladi ljudi ostanu u vašem gradu, da nemate nikakvih otpuštanja, što znaci da uz pomoc države, uz pomoc dobrih projekata uposlite ljude, da Požarevac na što bolji nacin doceka i sledeci jubilej. Zadovoljstvo mi je da u ovom trenutku otvorim izložbu koja upravo svedoci o tih 170 godina. Ovde je vredna dokumentacija koja govori o vama i ja vam se još jedanput zahvaljujem i želim vam puno srece u buducem radu”.

U muzickom delu programa pesmu “Po polju je kiša pala” od Binickog izvela je Aleksandra Milovanovic, ucenica cetvrtog razreda Srednje muzicke škole “Stevan Mokranjac”, a potom se pesmom “Nimfa” od Krstica, predstavila profesorka Marta Blagojevic uz klavirsku saradnju Zorana Petrovica.

D.Dinic

SEDNICA SO ŽAGUBICA

USVOJENA STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA

Jednoglasnom odlukom, odbornici Skupštine opštine Žagubica usvojili su na prošlonedeljnoj sednici Strategiju održivog razvoja opštine za period 2010 - 2014. godina. Rec je o planskom dokumentu koji je pokušan da se sacini još 2006. godine, ali se odustalo, zbog nedostatka politickog konsenzusa u tadašnjem skupštinskom sazivu. Decembra 2008. je Skupština opštine Žagubica odlucila da se pristupi izradi Strategije i, nakon veoma opsežnih pripremnih radnji i procedure definisanja i modeliranja težišnih pravaca i ciljeva, anketiranja, radionice, javne rasprave i brojne druge sadržaje aktivnosti lokalnog partnerskog tima, radnih grupa, u koordinaciji sa ekspertskim timom, došlo se do finalnog predloga, usvojenoj na prošlonedeljnoj sednici. U procesu implementacije, sacinice se akcioni planovi u svakoj od oblasti Strategije.

Ciljevi i prioriteti

Obrazlažuci ciljeve, sadr-žinu, nacine realizacije i druge brojne detalje Strategije održi-vog razvoja, Radiša Miloše-vic, opštinski koordinator u izradi ovog dokumenta, najpre je istakao:

- Realna je potreba lokalne zajednice da se svi postojeci kapaciteti - prirodni, ljudski i privredni, identifikuju, stvore uslovi za pokretanje privrede i ekonomskog razvoja, da se proces nepovoljnih migracionih tokova uspori i zaustavi, kao i proces demografskog starenja i napu-štanja naše opštine. Neophodno je i stvaranje mogucnosti za poboljšanje i unapredenje poslo-vnog okruženja, što ce našoj opštini pomoci da stavi u funkciju resurse i bogatu i ocuvanu prirodu, u cilju razvoja zajednice. U celini, Strategija treba da odgovori na izražene zahteve gradana u pogledu eko-nomnskog jacanja, poboljšanja kvaliteta života i rešavanja problema u zajednici i predsta-vlja uokvirenu celinu buduceg angažovanja svih subjekata u Opštini na razvoju lokalne zajednice. Definisana su dva strateška cilja: unapredenje uslova za razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta, drugi - unapredenje uslova živ-ljenja. Opšti prioriteti prvog strateškog cilja su: unapredenje turisticke, poljoprivredne i ruralne infrastrukture i ponu-de, razvoj preduzetništva i stvaranje ambijenta za privla-cenje investicija. Prioriteti drugog strateškog cilja su: unapredenje infrastrukture i zaštita životne sredine. Tu je i unapredenje institucija obrazovanja, zdravstva, sporta, socijalne zaštite i kulture, - istakao je Radiša Miloševic.

Strategijom je promovisana vizija opštine Žagubica: oaza ocuvane prirode, zajednica zadovoljnih gradana zaposlenih u privredi zasnovanoj na dostupnim prirodnim resursima, cis-tim tehnologijama i tradiciji.

Misija Opštine Žagubica je ekonomsko jacanje kroz korišcenje i valorizaciju raspoloživih resursa. Jacanje kapaciteta lokalne zajednice i unapredenje infrastrukture putem angažovanja svih clanova zajednice, a uz ocuvanje ekoloških i prirodnih vrednosti i kulturnog nasleda.

Sugestije odbornika

U cilju dopune i poboljšanja strateškog dokumenta, Aca Mitic, (Pokret za Homolje) insistirao je na davanju veceg znacaja industriji i rudarstvu u opredeljivanju ka razvojnim ciljevima, aktiviranju postojecih proizvodnih kapaciteta i izgradnji industrijske zone.

Stamat Milovanovic (SRS), isticuci da je predlog Strategije metodološki veoma lepo uraden i da je pristup dobar, ali je redosled prioriteta ocenio neadekvatnim, tražeci pridavanje veceg znacaja stocarstvu i poljoprivredi u celini, kao i poboljšanje putne infrastrukture, kao preduslova za brži ukupni razvoj opštine.

Andreja Milosavljevic, (Pokret za Homolje) pored ukazivanja na potrebu preciznijih podataka u oblasti statistickih polazišta, zatražio je agilniji nastup u pravcu korišcenja pristupnih fondova. Potencirao je razvoj industrije i veceg zapošljavanja, kao i intenzivnije rešavanje putne mreže. Generalno, ocenio je da bi Strategija održivog razvoja trebalo da bude ambicioznije projektovana.

Izabran Opštinski javni pravobranilac

Predsednik opštine Žagubica dr Dragi Damnjanovic je pozvao sve predstavnike politickih partija i sve ostale koji mogu, umeju i hoce da pomognu u daljoj razradi i realizaciji Strategije, naglašavajuci da je rec o procesu koji svojom važnošcu i širinom pruža mogucnosti i iziskuje angažovanje svih koji su zainteresovani i spremni da doprinesu ostvarenju razvojnih ciljeva.

Na prošlonedeljnoj sednici SO Žagubica prihvaceno je sufinansiranje projekta za izgradnju regionalne deponije. Projektom ce se predvideti deponija koja ce odgovoriti potrebama opština: Malo Crnice, Kucevo, Žagubica, Petrovac i Žabari.

Aleksandar Grujic, dipl. pravnik iz Žagubice, na ovoj sednici izabran je za Opštinskog javnog pravobranioca. Time je opština Žagubica prevazišla problem nedostatka sopstvenog kadra za tu funkciju. Do sada je poslove iz nadležnosti Opštinskog javnog pravobranioca obav-ljalo požarevacko Pravobrani-laštvo, kako je na ovoj sednici naglašeno, kvalitetno i profesionalno, ali je angažovanje sopstvenog strucnog kadra adekvatnije rešenje, dodato je u prilogu tome.

Odbornici su jednoglasno izabrali clanove Saveta za rodnu ravnopravnost, a izabran je i Savet za medunacionalne odnose, na cijem celu ce biti Dragan Gacic iz Žagubice.

Odbornicku podršku dobila su i dokumenta Decjeg vrtica “Poletarac” Žagubica: izveštaj o radu u prošloj i program rada za ovu godinu, koja je ispred te ustanove obrazložio Siniša Stanojev, a potom je, diskutujuci u svojstvu odbornika SRS, ukazao da poslednjih godina drasticno opada broj dece, što zbog iseljenja sa prostora ove opštine, što zbog ekonomskih prilika. Uporedni podaci govore: u 2002 -oj godini, u opštini Žagubica je rodeno 127-oro, 2007-e svega 85-oro.

- Ispred Vrtica, ispred Radikalne stranke, ispred roditelja i ispred svih nas, apelujem na sve nas i na gradane opštine da se stvore uslovi da svi zajedno radimo na tome da se spreci dalji pad nataliteta, - porucio je Stanojev.

Odbornicka pitanja

Medu odbornickim pitanjima našla se teška finansijska situacija JKP “Belosavac”, koju lokalna samouprava nastoji da ublaži interventim izmirenjem dugova javnog sektora. Dugorocnije rešenje finansijskih problema “Belosavca” nazire i kroz nekoliko angažovanja u poslovima koji su ovom preduzecu povereni, kao izvodacu, odnosno podizvodacu.

Postavljeno je i pitanje racionalizacije Organa uprave, koja, kako se u odgovoru culo, nece biti veliki problem za Žagubicu, s obzirom na tempo prirodnog smanjenja broja zaposlenih, odlaskom radnika koji su stekli uslove za penziju.

I na ovoj sednici Zoran Ilic, zamenik predsednika SO Žagubica, ukazao je na problem narkomanije u Krepoljinu, isticuci da stoji iza svake svoje reci iz obracanja odbornicima i javnosti na prethodnoj sednici Skupštine opštine Žagubica. Istakao je da su u sastavu Saveta MZ Krepoljin zastupljene sve politicke partije, da alarmantan dopis Skupštini javnosti nije sacinjen na brzinu niti sa politickom pozadinom. Nanovo opominjuci da problem postoji, citirao je poruku: “Nije sramota imati bolest - sramota je skrivati bolest”.

Dragan MILENKOVIC

DAN OPŠTINE ŽAGUBICA

PRAZNIK USPEŠNIH

Nizom prigodnih sadržaja, u petak je u Žagubici proslavljen Dan opštine, 25. septembar. Kako se taj datum vezuje i za Dan oslobodenja, najpre su položeni venci i buketi cveca na spomen - obeležja palih boraca tog kraja, kao i na spomenik narodnog heroja Jovana Šerbanovica.

U obracanju prisutnima na Sve-canoj sednici SO Žagubica, predsednik opštine dr Dragi Damnjanovic se osvrnuo na razvojne rezultate ostvarene u proteklih godinu dana. Tom prilikom, najpre se osvrnuo na Strategiju održivog razvoja:

- Opština Žagubica, sa izuzetnim prirodnim potencijalima, oduvek je nastojala da ofanzivnim korakom izade iz kruga nerazvijenih opština i sve raspoložive resurse stavi u funkciju razvoja. Ovaj dokument treba u potpunosti da odgovori na izražene zahteve gradana u pogledu ekonomskog jacanja, poboljšanja kvaliteta života i rešavanja problema u zajednici. Predstavlja uokvirenu celinu buduceg angažovanja svih subjekata u opštini na razvoju lokalne zajednice.

- Ovom prilikom vredno je istaci, imali smo izuzetnu cast i zadovoljstvo da 28. aprila ove godine u Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu, na Dan intelektualne svojine, prezentujemo ime zašticenog geografskog porekla “Homoljski med”. Takode, 9. septembra dobili smo sertifikat kojim se potvrduje da je opština Žagubica dostigla nivo 1 pripravnosti za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama. Uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i naše opštine, završen je i projekat “Nemate-rijalna baština Žagubice”. Obezbeden je pro-stor za otvaranje Zavi-cajnog muzeja u Žagubici, u završnoj fazi je Prostorni plan, u na-rednih nekoliko meseci ce se završiti Glavni projekat vodosnabdevanja u Donjoj Reci za naselja Sige, Milan-ovac, Krupaja, kao i drugi projekat za: Žagubicu, Suvi Do, Ribare, Izvaricu, Vukovac, Jošanicu i Milatovac, sa vodom sa izvorišta “Belosavac”. U izradi je i Glavni projekat sportskih terena “Izvor”.

- U oblasti javnih radova, pod okriljem Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, i ove godine smo dobili nekoliko projekata i priliku da privremeno uspo-slimo 80 radnika na realizaciji znacajnih poslova: formiranje elektronske baze mati-cnih podataka i digitalizacija arhive, uredenje korita Mlave, formiranje katastra tu-ristickih potencijala, baze podataka o lokacijama za sakupljanje šum-skih plodova, kao i nastavak programa “Pomoc u kuci”. Uz podršku NIP-a, gradi se postrojenje za precišcavanje otpadnih voda naselja Žagubica, rekonstruiše i gradi sistem za vodo-snabdevanje Krepoljina, rešava vodosnabdevanje naselja Laznica, gde je vec sagraden deo kanalizacionog sistema. Grade se sportski tereni u naseljima Milanovac i Sige, lokalna samouprava finansijski je ispratila potrebe svih škola, isplacene su i stipendije svim redovnim studentima i srednjoškolcima. Ministarstvo zdravlja finansijski je podržalo opremanje Doma zdravlja, posebno su aktuelni oprema i prostor za dijaliziranje bubrežnih bolesnika. Za pohvalu je i “Homolje art”, posebno produktivan na medunarodnom nivou, vredi istaci i ovogodišnju uspešnu medunarodnu brdsku trku “Gaga Ford”. Osmi put zaredom održan je Sabor “Vrela Homolja”, ove godine najuspešnije organizovan, bila nam je cast da je otvori Ministar za NIP Verica Kalanovic. Optimisti smo u vezi projekata obnovljivih izvora energije: dobijeni rezultati merenja vetra su više nego dobri i ulazimo u ozbiljne razgovore sa predstavnicima “Micubišija” oko izgradnje Vetroparka na Crnom Vrhu, a u izgledu su i projekti mini hidrocentrala.

- Istakao bih, koalicija G 17, DS i JS funkcioniše na zadovoljavajucem nivou i sve eventualne nesuglasice rešavamo u hodu. Moram da pohvalim i svoje najbliže saradnike, takode zaslužne za postignute rezultate. Pohvalio bih i opoziciju, koja je veoma konstruktivna i jednoglasno smo ovih dana usvojili Strategiju održivog razvoja opštine Žagubica, - poruco je dr Dragi Damnjanovic.

U prisustvu brojnih gostiju, Srednjoj školi u Žagubici, povodom Dana opštine, dr Velimir Radosavljevic, zamenik generalnog direktora JP Aerodrom “Nikola Tesla” Beograd, urucio je donaciju Aerodroma - osam racunara za kabinet za informatiku, knjigovodstvo i statistiku.

Svecana sednica SO Žagubica zapoceta je prezentacijom Strategije održivog razvoja opštine do 2014. godine. O najbitnijim elementima ovog dokumenta govorio je Jovica Stojanovic, clan Opštinskog veca i Partnerskog tima za izradu Strategije održivog razvoja.

U ime Programa Evropske unije za podršku opštinama severoistocne Srbije, regionalni koordinator za razvoj Branicevskog i Podunavskog okruga Timoti Madigan, pohvalio je kvalitet i sadržinu projekcije razvoja žagubicke opštine, olicenu u Strategiji održivog razvoja, obecavši punu pomoc i saradnju u realizaciji razvojnih opredeljenja opštine Žagubica.

Tokom Svecane sednice SO Žagubica, prisutnima se obratio i zamenik generalnog direktora JP Aerodrom “Nikola Tesla” Beograd dr Velimir Radosavljevic, najavljujuci uspostavljanje interesantne poslovne saradnje Aerodroma i poljoprivrednih proizvodaca opštine Žagubica: plasman sira, kajmaka, meda, jagnjetine...

U Galeriji “Uluh”-a i u žagubickom Domu kulture dr Dragi Damnjanovic svecano je otvorio izložbu slika Ivana Vanje Milanovica, slikara iz Beograda.

Dragan Milenkovic

JP “TOPLIFIKACIJA” NA PRAGU NOVE GREJNE SEZONE

KRECU PRIPREME ZA HLADNE PROBE

- Završeno 90 posto remontnih aktivnosti

- Pocetak sezone grejanja izmedu 13. i 16. oktobra

Proteklu grejnu sezonu u Javnom preduzecu “Toplifika-cija” ocenjuju najuspešnijom u istoriji ovog preduzeca. Iza ovakve ocene stoje cinjenice: bila je to grejna sezona sa najmanje zastoja, dominirao je vrlo stabilan rad oba bloka Termoelektrane Kostolac koja isporucuju toplotnu energiju, zabeležena su samo dva ili tri kratkotrajna ispada koji su trajali manje od jednog dana što na toplifikacioni sistem nije imalo nikakvog uticaja obzirom da je u pitanju sistem sa velikom inercijom. Takode, u elektranama su obavljene rekonstrukcije turbina za davanje pare izmenjivackoj pumpnoj stanici koja služi za grejanje dela Kostolca i Požarevca. Tako je bilo u minuloj grejnoj sezoni, a šta nas ocekuje u nastupajucoj od cijeg nas pocetka deli vrlo mali broj dana? Odgovor na ovo pitanje potražili smo od Nenada Mišica, direktora Sektora prenosa, distribucije i održavanja.

Ostaje grejanje bez prekida

- Iako je remont u Kostolcu ove godine bio nešto pomeren, mi ocekujemo da se blok od 100 megavata ukljuci na mrežu za neki dan, onaj od 200 megavata radi vec duže vreme, uraden je i remont izmenjivacko-pumpne stanice odakle su nam stigla uveravanja da su spremni za dodavanje vode za dopunu našeg sistema, a kasnije i za isporuku toplotne energije u zavisnosti od vremenskih uslova. U odnosu na plan remonta naših postrojenja i mreže uradili smo 90 posto poslova, ostalo je nešto što nije moranje da se uradi i što ne utice na kvalitet, vec je prema našim procenama iskljucivo u domenu preventivnih radova. Ovih dana pocinjemo sa dopunjavanjem primarnog sistema, odnosno sa pripremom sistema za hladnu probu, a potom sledi dopunjavanje sekundarnih instalacija po zgradama o cemu cemo obavestiti korisnike pisanim saopštenjem kako bi bili u pripravnosti. Ukoliko posle tih dopunjavanja i hladnih proba tri dana uzastopce u 21 sat izmerimo nižu temeraturu od 12 stepeni, u obavezi smo da krenemo sa toplom probom, a odmah zatim i sa grejanjem, objašnjava Mišic.

Kada je pocetak grejne sezone u pitanju “Toplifikacija” se “drži” gradske odluke koja je u skladu sa Zakonom o energetici i odlukama ostalih gradova. Naime, u svim gradovima sa daljinskim grejanjem 1.oktobar je najraniji moguci dan pocetka grejne sezone, a 3. maj je poslednji moguci dan za prestanak sezone. Kažemo, moguci, jer sve opet zavisi od tri dana uzastopne temperature.

Za razliku od mnogih drugih gradova u Srbiji, Požarevac i Kostolac se mogu pohvaliti konstantnim grejanjem, odnosno toplim radijatorima u kucama i stanovima tokom 24 sata. Tako je bilo u svim dosadašnjim grejnim sezonama, tako ce biti i u predstojecoj:

- Radena su neka ispitivanja u vecim gradovima koja su pokazala da se sa prekidom grejanja, ujutru, prilikom ponovnog ukljucivanja povlaci veca kolicina energije i kada se to stavi na papir, za 24 sata to bude maltene ista potrošnja kao da je bilo kontinuiranog grejanja. Cemu onda pauza? Što se našeg sistema tice, ostajemo na starom jer nam je tako lakše, a i naša automatika je tako podešena, spušteni su dijagrami jer nemamo nocni prekid i to je do sada dobro funkcionisalo, nema potrebe da se menja, istice Mišic.

Održavanje ne utice na investiranje

Prema nekim okvirnim poda-cima, požarevacka “Toplifika-cija” ima negde oko 180 kilometara cevovoda. Trenutno je u razvoju sistem, odnosno program za evidentiranje podzemnih instalacija i kada se on privede kraju znace se tacno kolika je mreža i prosecni precnik cevovoda u pitanju. Inace, gradska mreža toplifikacije pocela je da se gradi izmedu 1985. i 1987. godine. U prvom naletu toplificiranja ugašeno je 27 blokovskih kotlarnica. Za potrebe naselja “Ðura Jakšic” svojevremeno je cevovod koji je išao ka industrijskoj zoni proširen i prikljucen na kotlarnice MIP-a i Šecerane. Tada je požarevacki toplifikacioni sistem imao 25 megavata. Mišic se seca da je zbog ovog privremenog rešenja sa kotlarnicama MIP-a i Šecerane bilo dosta problema, a posebno se to manifestovalo sa širenjem mreže i povecanjem konzuma. Kada je 1996. godine ostvarena snaga od 40 megavata postavilo se pitanje isporuke energije.

- Onda je Fabrika šecera prakticno ušla u dubiozu, pa smo 1996. godinu, kada je završen vrelovod, zapoceli sa MIP-om i nekako smo stigli do 15. decembra kada je puštena energija iz Kostolca. Iduce godine i Mesna industrija je prestala sa radom, imali smo srecu da se to nekako vremenski uklopi i za tri meseca, od kraja avgusta do kraja novembra smo prakticno završili vrelovod što se smatra rekordom nad rekordima, ali je to bilo moguce zahvaljujuci velikoj organizaciji, velikom broju izvodaca...Tada je u Kostolcu uradena privremena izmenjivacka pumpna stanica koja je imala zadatak da premosti period do izgradnje trajne stanice što je ucinjeno pre nekoliko godina. Ta prva izmenjivacka stanica postoji i danas, zovemo je havarnom i zlu ne trebalo angažovali bi je u slucaju da se desi nešto na oba bloka termoelektrane. Vremenom je naš sistem narastao na 83-85 megavata, imamo negde oko 6 i po hiljada prikljucenih stambenih jedinica što kuca što stanova i grejemo oko 200 poslovnih korisnika. Na sistem toplovoda prikljuceni su i industrijski potrošaci poput Preduzeca za puteve, Bambija, Mlekare, Litasa...

Do kraja ove godine na sistem toplifikacije prikljucice se oni vlasnici objekata koji imaju uslove za to. Nova izgradnja “pokrivena je” potrebnim odlukama, u toku je akcija po lokacijama da se za prikljucenje prijavi što veci broj gradana, da oni potpišu predugovore kao garanciju ucešca u troškovima.

- Ove godine "videne su" cetiri nove lokacije, u toku je razrada tehnicke dokumentacije koja ce biti data izvodacima radova i isporuciocima opreme preko javnih nabavki. Iskustvo nas uci da to traje dva do tri meseca. Inace, sa ovih novih lokacija racunamo na oko 150 novih korisnika. Bez obzira kad pocne gradnja na ovim lokacijama, potencijalni korisnici morace da se obezbede gorivom za još jednu sezonu, istice Mišic koji na pitanje da li je potreba za remontima i održavanjem zastarele mreže uticala na to da njeno širenje dode u drugi plan, odgovara:

- Održavanje nikako ne utice na investicije. Ono podrazumeva odredena, planirana sredstva koja su uglavnom kontrolisana. Ne sme se desiti da održavanje ide na uštrb investiranja. Objašnjenja radi investicije su uvek mnogo, mnogo vece, prošle godine smo oko 200 miliona dinara investirali što iz fondova, što iz ucešca gradana i naših sredstva. Mi se nadamo da cemo i narednih godina dobiti dopunska sredstva iz fondova koji su se pojavili poslednjih godina i to je uslov da uopšte gradimo, jer je naša cena, što se tice prikljucka, deplasirana, vrlo malo se ili nikako nije menjala zadnjih godina. A ostale cene idu svojim putem.

Za kraj Mišic ponavlja da nema nikakvih nagoveštaja mogucih problema što se tice funkcionisanja toplifikacionog sistema tokom predstojece grejne sezone, radice u skladu sa tehnickim normama i propisima, obezbedice propisane temeprature, cak i više, jer ako bi se striktno držali JUS-a ostvarili bi temeprature od 18-20 stepeni na koje požarevacka “Toplifikacija” prima reklamacije. --Osamnaest stepeni, naime, ne odgovara našim korisnicima, oni su navikli na temeprature od 20 do 23 stepena. Zakljucicu, elektrane su spremne, spremni smo i mi u Toplifikaciji, ako je verovati prognozama, grejna sezona pocece negde izmedu 13. i 16. oktobra, izjavio je za naš list Nenad Mišic.

ZAVRŠEN USLUŽNO-INFORMATIVNI CENTAR

Posle višegodišnjih pregovora, u “Toplifikaciji” su uspeli da u dugogodišnji zakup dobiju poslovni prostor koji se nalazi ispod Direkcije, u istom gradevinskom objektu. Ranije je taj lokal iznajmljivan raznim trgovinama, sada je pridodat “Toplifikaciji” koja je skoro tri meseca radila na njegovoj adaptaciji. Radovi su okoncani prošlog cetvrtka i Uslužni centar, kako je nazvan ovaj prostor, primice ovih dana prve korisnike. U Uslužnom centru svoje potrebe moci ce da zadovoljavaju kako gradani prikljuceni na toplifikaciju tako i potencijalni kupci toplotne energije. U centru ce se placati potrošnja, dakle bice smeštena služba blagajne, davace se informacije vazane za prikljucenje, primace se razne molbe, žalbe, zahtevi i reklamacije po racunima, potpisivati ugovori. Na taj nacin rasteretice se Direkcija, a gradani više nece morati da šetaju od jedne kancelarije do druge i da gube vreme i strpljenje. Uslužno-informativni centar sa oko 8 radnika kompletno je komjuterizovan. Neke službe (odnosi sa korisnicima) primace gradane od 7 do 15 casova, dok ce blagajna raditi u dve smene i subotom pre podne.

S.E.

KNJIŽEVNO VECE SA ZORANOM STOJICEVICEM I PROMOCIJA ZBIRKE POEZIJE

“IZGUBLJENA LEPOTA”

U organizaciji Biblioteke “Srboljub Mitic” i Udruženja književnika Srbije – Podružnice za Branicevski okrug prošlog cetvrtka u svecanoj sali SO Malo Crnice priredeno je književno vece i promocija zbirke poezije “Izgubljena lepota”, pesnika Zorana Stojicevica Rikarda u izdanju Srpske knjige iz Rume. Svoje impresije o zbirci govorile su Ana Dudaš, Zlatija Radovanovic i Živojka Milic, dok su stihove citali Dragan Jovic, Zorka Stojanovic i Ana Stojadinovic, ucenica Požarevacke gimnazije.

Pozdravljajuci prisutne književnik Milisav Milenkovic je izrazio zadovoljstvo da Podružnica postaje masovnija i da se širi stiški književni krug. “Izražavam zadovoljstvo što su u ovoj godini Ivan Petrovic, Zoran Stojicevic i Dragan Ðordevic primljeni u Udruženje književnika, što je najlepša cast koja može da se ukaže jednom mladom coveku, pesniku, da bude primljen u tu esnafsku organizaciju. Svi clanovi naše Podružnice bice predstavljeni u Udruženju književnika Srbije, 8.oktobra u 12 sati”, rekao je Milisav Milenkovic, predsednik UKS Podružnice za Branicevski okrug.

U ime Kluba ljubitelja knjige “Majdan” iz Kostolca, predsednica Slavica Pejovic se zahvalila organizatorima pesnicke veceri za sve napore koji su uložili da Klubu pomognu, kako bi se mali rudarski grad Kostolac upisao na kulturnoj mapi našeg regiona i šire, naglasivši da se izmedu Kostolca i Malog Crnica uspostavlja jedan most prijateljstva koji su sagradili pesnici. Prema recima pesnikinje Ane Dudaš sa ovom poetskom zbirkom Stojicevic prati svojim tokom elementarnu silu koja se u njemu uvrežila i koja mu otvara dveri bengalskih vatri, darujuci mu vatrometinu raznih spoznaja, koje on vešto koristi oblikujuci svoje stihove.

“Pesnik Zoran Stojicevic voli lagane, šaljive teme, a voli i nevine ljubavne igrarije. On misli da u ljubavi ništa nije sigurno, jednom za svagda dato, vec se u ljubavi smenjuju lepota, radost, tiha tuga i razocaranost zbog neizbežnih rastanaka”, istice Zlatija Radovanovic. Pesnikinja Živojka Milic smatra da su Rikardove pesme melem za dušu, tople, iskrene, izmame po koji uzdah i zaustave vreme bar na tren. Vešto izbegava davolje zamke, rasputice, odoleva munjama, olujnim vetrovima i sa Mesecom vecitim bekrijom niže stihove kraj voljene reke.

Svojim glasom program su oplemenili Sanela Mitic iz Kule, Slobodanka Milic iz Boževca, Anica Nikodijevic iz Salakovca i Nataša Pavlovski, dok je na harmonici svirao Nikola Pavlovski iz Malog Crnica.

D.Dinic

U POŽAREVCU ODRŽANA PROJEKCIJA FILMA

“LAZARE, MAJSTORE”

U Narodnoj biblioteci “Ilija M.Petrovic” u Požarevcu proteklog cetvrtka održana je projekcija filma “Lazare, majstore” u okviru serijala “Nalicje Beograda” autora Anite Panic. Samo onaj ko zna šta želi, može da dode do cilja. Takav je Lazar Andrijaševic, iskusni autolimar, ali i bivši muzicar, vlasnik šlep službe, radio reporter i svetski putnik. Odnedavno, u zrelim godinama, uspeo je iz prve da položi prijemni ispit na Likovnoj akademiji i brucoš je na vajarskom odseku. Govori o tome kako ga je bivša devojka, koja je bila profesor likovnog u srednjoj školi, inficirala likovnom umetnošcu. Sa devojkom je raskinuo, ali je zavoleo vajarstvo. Kamera prati ovog neobicnog studenta u Šumatovackoj ulici. O Lazaru govori profesor Mandic sa kojim je u školi proveo pet godina uceci crtanje, pre nego što je konkurisao na Likovnoj akademiji.

Ovo je još jedna velegradska prica o ljudskoj upornosti, volji i zaljubljenosti u umetnost. Pred Lazarom nema prepreka, on je naumio da postane vajar, uspešno studira i zapostavio je svoju limarsku radnju i unosan biznis sa automobilima. Autor ovog serijala je Anita Panic, montažer Svetlana Crnjanski, dok je snimatelj Aleksandar Agbaba. Dokumentarna redakcija Televizije Beograd napravila je serijal “Nalicje velegrada”. Kroz nekoliko polusatnih epizoda o Beogradu, autor Anita Panic, dugogodišnji televizijski autor, progovara o raznolikim temama koje cine nalicje velegrada. To su zapravo price o Beogradu kao velikom gradu poput Pariza ili Londona, ali sa istorijskom zavesom dogadaja u zemlji prethodnih desetak godina: politicke destrukcije, sveopšteg siromaštva, posttraumatskih posledica nakon mnogih ratnih stradanja, drasticnog socijalnog raslojavanja, pa do potpune ljudske letargije, otudenosti i sve vece usamljenosti medu ljudima.

D.D.

PROMOCIJA KNJIGE TATJANE AVRAMOVIC

“ŠKOLA ZA PISCE”

U svecanom salonu grada Požarevca protekle srede održana je promocija knjige “Škola za pisce” autorke Tatjane Avramovic u izdanju Treceg Trga. O knjizi su pored autorke govorili Dejan Matic, predsednik Udruže-nja “Treci Trg” i Milan Dobricic, urednik Treceg Trga. Smelim i pomalo provokativnim naslovom, Tatjana Avramovic nas izaziva da provirimo u njen svet književnosti. Pricama koje je posvetila omiljenim piscima, koje su pisane u maniru Dina Bucatija, Patrika Vajta, Vladimira Nabokova, Emila Zole i drugih, ali stilom koji je autentican i izgraden, vodi nas autorka, prikazuje nam “male” ljude, sa obicnim željama i cudnim sudbinama.

“Knjiga predstavlja zbirku od 16 prica na razlicite teme, mada u vecini preovladavaju kao dominantne dve teme, samopisanje i ljubav ili odnos sa drugim covekom. Novinu u ovome možemo tražiti u nacinu na koji Tatjana intrepretira te teme u stilu i smelosti da komunicira sa piscima. Dobro je to što je tema pisanja u prvoj knjizi dominantna, što osvetljava razlicite aspekte te teme i tog problema”, istice Dejan Matic.

Prema recima Milana Dobricica, Tatjana je ponudila jedan rukopis koji se sastoji od prica u malo drugacijem obliku i sa malo drugacijim nazivom. Sve price su medusobno razlicite i nisu nicim povezane, osim formalnom odlikom da su posvecene nekom umetniku. Svaka prica je svet za sebe i ima svoj ton, svoju temu, svoj ugao gledanja i donekle uslovno receno i svoj odgovor na pitanje naslovne price. Price se mogu medusobno najviše porediti po licnom ukusu ili po tome koliko odgovaraju osobi kojoj je posvecena. Autorka je ovom knjigom isprobala 16 razlicitih nacina pisanja, a isto tako i citalac tu može da traži sebe kroz neke price ili kroz knjigu kao celinu.

Kroz razne žanrove, Tatjana vešto vodi citaoca, ne dozvoljava mu opuštanje, vec orginalnim pricama, vrtoglavim zapletima i raznovrsnim likovima drži ga budnog, željnog saznanja šta se na kraju zbilo. Svet koji nam otkriva, uzbudljiv je i privlacan, potpuno iskren i otvoren, ponekad zastrašujuci. Ništa nam drugo ne preostaje nego da prihvatimo njen izazov i bez ikakvih predrasuda i sujete dozvolimo da nas povede, rizikujuci da nakon citanja ostanemo uplašeni, srecni i ispunjeni u isto vreme.

D.Dinic

ŠKOLA ZA OSNOVNO I SREDNJE MUZICKO OBRAZOVANJE “STEVAN MOKRANJAC” POŽAREVAC

KONCERT DVOJICE PIJANISTA

Dvojica mladih pijanista, Miloš Mihajlovic i Vladimir Miloševic održala su prošlog utorka koncert u sali Muzicke škole “Stevan Mokranjac” Požarevac. U dva segmenta koncert je obuhvatio dela Betovena, Šopena, Rahmanjinova, Lista i drugih kompozitora.

Mihajlovic je magistrirao na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu, a usavršavao se na majstorskim kursevima kod poznatih svetskih pijanista; dobitnik je niza nagrada na inostranim i domacim takmicenjima. Vladimir Miloševic, iako veoma mlad umetnik (1980.), specijalizirao je na pijanistickoj akademiji Inkontri kol Maestro u Imoli, Italija i za sobom ima veliki broj koncerata u inostranstvu i domacim znacajnim manifestacija popur “Mokranjcevih dana” “BEMUS-a” i drugih.

L.L.

ŠKOLI U BUKOVSKOJ URUCENA RACUNARSKA OPREMA

“INTERNET U ŠKOLAMA”

Osnovnoj školi “Ugrin Bra-nkovic” u Bukovskoj kod Kuce-va prošlog cetvrtka predstavnici JP PTT saobracaja “Srbija” predvodeni Vojisla-vom Kecmanom, direktorom sektora za marketing, Dra-ganom Bearom, direktorom Radne jedinice Poštanskog saobracaja Požarevac i Borkom Pavlovic, rukovodiocem Službe administrativnih poslova u kabenetu generalnog direktora, predali su pet racunara sa legalnim softverom i prikljuckom za internet. Opredeljenje ovog preduzeca je da na taj nacin pomaže pojedinim delovima Srbije u kojima je evidentno tehnološko zaostajanje. Pomenuta donacija bice “prozor u svet” i nacin da se deca upoznaju sa drugim narodima, njihovim kulturama i novim spoznajama.

“U okviru akcije “Internet u školama” koju zajedno vode Direkcija, Javno preduzece PTT saobracaja “Srbija” i Telekom Srbije dodeljeno je pet racunara i jedan štampac Osnovnoj školi “Ugrin Brankovic” u Bukovskoj. Inace tokom ove akcije bice podeljeno 50 racunara školama u ruralnim podrucjima, gde su deca komunikacijski i na neki drugi nacin u nekoj drugacijoj situaciji u odnosu na svoje vršnjake iz urbanih sredina.

Na osnovu tih kriterijuma izabrana je i škola u Bukovskoj i prilikom dodele poklona videlo se koliko su deca srecna, tako da ce PTT Srbije i ubuduce podržavati ovakve akcije, jer je Pošta Srbije preko svojih radnika uvek u kontaktu sa svojim korisnicima i identifikuje probleme i u ovako teškoj ekonomskoj situaciji trudi se da pomogne okruženju, jer od tih ljudi i mi živimo i sa njima smo svakodnevno u kontaktu i nastavicemo ovakve akcije i u narednom periodu”, istakao je Dragan Beara, direktor Radne jedinice Poštanskog saobracaja Požarevac.

Direktorka Osnovne škole “Ugrin Brankovic” Nada Pe-tkovic, ocenila je da je na taj nacin dat doprinos kako bi se deci omogucila bolja perspektiva i lepša buducnost, od one koje su imale prethodne generacije i izrazila zahvalnost JP PTT saobracaja “Srbija” na donaciji.

D.Dinic

SEDNICA ODBORA UDRUŽENJA ZA POLJOPRIVREDU, PREHRAMBENU INDUSTRIJU I VODOPRIVREDU RPK POŽAREVAC

PUNI AMBARI, PRAZNI DŽEPOVI

Na prošlonedeljnoj sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu RPK Požarevac na dnevnom redu bila su tekuca kretanja u poljoprivredi Branicevskog i Podunavskog okruga u 2009.godini, a u radu su ucestvovali Dragan Filipovic, predsednik Odbora, Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac, Milan Prostran, predstavnik Privredne komore Srbije i mr LJubiša Selic, strucni saradnik RPK Požarevac.

Poljoprivredna proizvodnja posmatrano kalendarski ušla je nešto ranije u završu proizvodnu fazu. Žetva suncokreta je pri kraju, u toku je berba kukuruza, žetva soje i berba grožda. Rodilo je više nego prošle godine, izuzev suncokreta koji je manje posejan, tako da ce i ukupan fizicki obim proizvodnje biti veci. Cene po kojima ce se vrednovati ovogodišnji rod u proseku su 30 – 40% niže nego 2008.godine, pa zarade nece biti. Troškovi proizvodnje bili su viši, tako da su makaze cena širom otvorene na štetu primarnih proizvodaca. Naši proizvodi primarne ratarske proizvodnje su trenutno najjeftiniji u svetu i njihova cena ne pokriva ni prostu reprodukciju. Država treba da spreci nekontrolisani pad cena proizvoda i da preduzima citav niz podsticajnih mera u agraru.

U protivnom i dalje cemo imati veoma nisku akumulativnu i reproduktivnu sposobnost komercijalnih porodicnih gazdinstava, zemljoradnickih zadruga i preduzeca iz oblasti agrara, a nece se moci popraviti ni dugogodišnji nepovoljan položaj agrara u primarnoj i sekundarnoj raspodeli, kao posledica dispariteta cena poljoprivrednih proizvoda i dispariteta cena industrijskih inputa i agrarnih proizvoda.

“Ove godine možemo biti zadovoljni sa prinosom pšenice, jer je žetva trajala mesec i po dana zbog kiša. Skinuto je negde oko 2,1 milion tona što je za Srbiju kada je u pitanju pšenica jedna srednja godina, ali je cena u odnosu na prethodnu godinu drasticno smanjena i iznosi oko 10 dinara za kilogram. Ostale kulture suncokret, soja i kukuruz bice na proseku prethodnih godina, medutim cenovno sve je drasticno manje u odnosu na prošlu godinu. To se desilo usled naglog pada cena žitarica na svetskom tržištu, a posle se to reperkutovalo i na pad cena uljarica. Država mora da subvencioniše primarnu poljoprivrednu proizvodnju i to po proizvedenoj kolicini kako bi svi proizvodaci bili ravnopravni na tržištu”, istakao je Dragan Filipovic.

Prema recima Milana Prostrana ove godine fizicki obim poljoprivredne proizvodnje bice za 2% veci u odnosu na prošlu godinu i sa te strane poljoprivreda Srbije ce pomoci da minus ukupnog društvenog proizvoda ne bude veci od 5%. Trenutno profit se ostvaruje kod proizvodnje šecerne repe, soje, u proizvodnji svinja i nešto kod junadi.

D.Dinic

PROJEKAT “BRANICEVO”, LOKALITET “MALI GRAD-TODICA CRKVA”

LOKALITET EVROPSKOG ZNACAJA

- Na lokalitetu u Starom Kostolcu pronadeni predmeti izuzetnog arheološkog znacaja

- Vizantijsko plavo na staklenim posudama

- Novac epohe dinastije Komnin

Narodni muzej Požarevac, trecu godinu za redom, vrši arheološka iskopavanja na lokalitetu “Mali grad – Todica crkva” u Starom Kostolcu. Na ovom mestu je u srednjem veku postojao grad Branicevo sa vojnim utvrdenjem, a takode je bio i trgovacki centar. Posebno su znacajni nalazi, posude, novac, staklo, ostaci hrane, oružje, koji su otkriveni tokom prošlog i ovog leta.

Direktor muzeja, Milorad Ðordevic kaže da je sredstva za arheološka iskopavanja obezbedio grad Požarevac, jedan deo i sam muzej, ali je najveci deo finansija obezbedila Nacionalna služba zapošljavanja preko javnih radova.

- Srednjevekovni grad Branicevo imao je važnu istorijsku ulogu u vizantijskoj istoriji 11. i 12. veka, ali i u srpskoj istoriji krajem 13. i pocetkom 14.veka. Ono što je za nas važno je da smo na terenu utvrdili postojanje bedema Donjeg ili Velikog grada, kulu i ostatak jedne gradevine koja najverovatnije predstavlja kucu sa radionicom. Ono što bi bilo interesantno za Narodni muzej je da u narednom periodu zapocne arheološka istraživanja na potezu Gornjeg grada, gde se najverovatnije nalazila i neka od svetovnih gradevina. Ta istraživanja bi pokazala da li se možda radi o nekoj gradevini iz rimskog perioda, ili, ono što mi ocekujemo, da to bude svetovna gradevina vezana za branicevsku episkopiju, s obzirom na to da je grad Branicevo bio sedište episkopije. Takode je interesantno da je Branicevo jedan od retkih srednjevekovnih gradova koji se istražuje i njegov položaj na Dunavu potvrduje ulogu koju je imao u istoriji Vizantije, Ugarske i potonjoj srpskoj istoriji. Ono što je karakteristika nalaza je da su retki, nema ih u Evropi tako cesto. To je vreme dinastije Komnina, kada grad doživljava svoj procvat, oni su cesto boravili u Branicevu, vladari Jovan drugi i Manojlo Komnin koji su ratovali sa Ugarskom. Cesto su dolazili i flotom da bi pojacali napade na Ugarsku. Branicevo je bio grad u rangu sa Beogradom, kao što je ranije Viminacijum bio u rangu sa Singidunumom i Sirmijumom, ili možda cak i ispred njih. U svakom slucaju ta istraživanja prevazilaze lokalni karakter i, zahvaljujuci saradnji sa Arheološkim institutom iz Beograda možda bi u narednim godinama mogli da se ukljuce istraživaci iz drugih država, pogotovo su nemacki arheolozi zainteresovani, kaže Ðordevic.

Arheolozi su se na lokalitetu tokom rada susretali i sa problemom zaostalih granata iz Prvog svetskog rata, te je i ove godine jedna granata pronadena i uništena na samom lokaliteu. Podrška Ministarstva kulture, koje daje dozvole za iskopavanja, do sada je ostala samo na tome, a u finansijskom smislu se tek ocekuje njegovo ukljucivanje u citav projekat, koji bi po svom znacaju mogao da se svrsta medu vodece. U jednom periodu svoje istorije Branicevo je bilo srušeno, a kamen odnet da bi se gradio srednjovekovni Zemun. Ova vizantijska pogranicna tvrdava je kasnije obnavljana, kroz nju su prolazili krstaši, nemacki i drugi carevi, da bi je kasnije preuzeli Srbi, pa ponovo Madari, sve do pada pod tursku vlast. Oko utvrdenja postojalo je civilno naselje, takozvani Donji grad, na kome se upravo istražuje. Prema Ðordevicevim recima do sada je otkriven gornji sloj kule koja je obrušena, a narednih godina ce se istraživanja nastaviti. Trenutna sredstva koja se dobijaju od Gradske uprave nisu dovoljna, jer se radi o velikom lokalitetu od znacaja za evropsku baštinu, s obzirom na to da su nalazi sa lokaliteta gotovo nepoznati u Evropi.

Iskopavanja koja su trajala tokom jula ove godine proširila su površinu koja je otkrivena prošle godine, a cilj je definisanje objekta koji je otkriven na površini od 5h10 metara. Na ovom mestu pronaden je veoma bogat kucni inventar od preko 30 keramickih posuda. Arheolog Dragana Spasic Ðuric, koja se nalazi na celu istraživackog tima kaže da su ove godine postavljena tri nova kvadrata, ali da, sudeci po dimenzijama objekta, on i dalje prevazilazi iskopnu površinu.

- Za sada smo istražili preko 7h6 metara objekta, medutim on je ocigledno velikih dimenzija, vrlo netipican za period sredine 12.veka. Prošlogodišnji nalaz je bio izuzetno znacajan, ne samo po broju inventara koji je otkriven na podu kuce, mi je zovemo kuca, ali preciznije bi možda bilo reci da je u pitanju objekat, jer još uvek ne znamo kog je tipa. Radi se o izuzetnom svetskom nalazu koga karakteriše kompletna tipologija srednjovekovne srpske i vizantijske keramike iz tog perioda. Osim kuhinjskog i ognjišnog posuda pronaden je i set trpeznog posuda kakvo nije do sada otkriveno na teritoriji Srbije, a da sve bude još dodatno zacinjeno, nalaz novca koji pripada Manojlu I Komninu iz 1142. do 1153.godine, u stvari nam je samo dodatno datovao citavu situaciju. Objekat je stradao u jako velikom požaru, ali su srecom posude ostale ocuvane. Citavu tu dramu možemo vezati za neki od istorijskih dogadaja koji pominju pisani izvori. Zna se da je Branicevo bilo meta sukoba izmedu Ugarske i Vizantije, narocito tokom vladavine Komnina. Pisani izvori pominju Branicevo kao vojno utvrdenje i naselje, cak se ono u jednom momentu, znatno kasnije, u vreme predaje Turcima pominje kao veoma bogat grad koji je morao da bude predat. Sam novac i predmeti iz prve polovine 12.veka je novo otkrice uopšte za srednjevekovnu srpsku arheologiju, jer nam upravo govori da je i na prostoru utvrdenja život bio veoma ekonomski prosperitetan, da su se tu odvijala dinamicna trgovacka kretanja, jer se ovakav tip luksuznog trpeznog posuda vezuje za carigradske radionice. Nacin na koji je ovo posude dospelo u Branicevo možemo samo pretpostaviti, ali njegova vrednost se u tom periodu merila plemenitim metalima.

Što se samog objekta tice, pretpostavke su da se radi o keramickoj radionici, skrivnici, ili možda riznici samog utvrdenja. Na pretpostavku da se radi o radionici ukazuje pre svega prošlogodišnji nalaz hemijske materije koja je u vecoj kolicini otkrivena u jednoj od posuda i koja je bila dobro zašticena, ocigledno se radi o nekoj strateškoj sirovini, a naše analize su pokazale da se radi o kalcijum karbonatu sa dosta kaolina, koji se koristi u procesu gledosanja. Imajuci u vidu da je u vreme antike i metropole Viminacijuma citava teritorija imala veoma veliki broj radionica, kako grncarskih, staklarskih, tako i metalurških, nije bez osnova pretpostaviti da je ta tradicija nastavljena i tokom srednjeg veka.

Lokalitet se nalazio na raskršcu svih kopnenih i vodenih komunikacija, tako da je bio podjednako blizak i istoku i zapadu. Projekat za sada finansira samo lokalna zajednica, a nadam se da ce i Ministarstvo kulture prepoznati širi znacaj ovog projekta. Projekat je osmišljen dugorocno i vec sada možemo reci da je prerastao u sistematsko istraživanje, ali drugi deo projekta podrazumeva stvaranje uslova za otvaranje arheološkog parka; ono što bi bio centar tog parka je vila “Leposava” za koju je uraden projekat sanacije i adaptacije da bi se pretvorila u muzej. Vec sada, nakon tri arheološke kampanje mi raspolažemo kompletnim inventarom da taj buduci muzej napunimo arheološkim materijalom prevashodno iz srednjeg veka. Drugi deo podrazumeva rekonstrukciju otkrivenih objekata, kaže Dragana Spasic Ðuric.

U ovogodišnjoj kampanji otkriven je i potpuno ocuvan ugljenisani drveni stub, precnika 30 i visine jednog metra koji dodatno govori o velicini objekta. Osim ovog arheološkog lokaliteta, koji je nesumnjivo znacajan za citavu evropsku baštinu, na istom prostoru nalazi se i zadužbina kapetana Todica, crkva Svetog Ðorda koja spada u najlepše sakralne arhitektonske spomenike, koja je 2001.godine proglašena spomenikom kulture, a dozvolu za iskopavanja u porti crkve dala je Eparhija branicevska i vladika Ignatije. Takode, u krugu lokaliteta nalazi se i kosturnica pripadnika Branicevskog odreda iz 1915.godine.

Iskopavanja su završena 31.jula, ali se javni radovi na lokalitetu odvijaju i dalje, s ciljem da se definiše gabarit i lociranje bedema. Ovi poslovi bice okoncani krajem septembra.

U Narodnom muzeju isticu da je od izuzetnog znacaja i otkrice episkopije za koju izvori navode da je obnovljena krajem 11.veka u Branicevu. Trenutno ne postoje podaci gde bi se mogla nalaziti crkva s obzirom na to da se radi o prostoru površine oko dva hektara.

VIZANTIJSKO PLAVO

Najznacajniji nalazi sa lokaliteta “Mali grad – Todica crkva” su gvozdeni šlem koji spada u veoma retke iz srednjevekovnog perioda na teritoriji Srbije, luksuzni set posuda, hemijska materija pronadena u zatvorenoj posudi, ostaci ugljenisane hrane koja ukazuje na neku vrstu socivastih bobica, nalazi oruža, koplje, alatke, potom pršljenci, narukvice i staklena posuda od posebne vrednosti, najverovatnije boca sa vrlo neobicnom i retkom drškom i cipkastim ukrasima. Na pronadenim staklenim posudama može se uociti složen proces izrade, kao i cuvena vizantijsko plava boja.

L.Likar

LOKALNA SAMOUPRAVA POŽAREVAC OBELEŽILA JUBILEJ

170 GODINA POSTOJANJA

Svecanom sednicom u skupštinskoj sali gradskog zdanja u Požarevcu prošlog petka obeležen je jubilej – 170 godina od osnivanja lokalne uprave. U prisustvu državnog sekretara Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Sanje Cekovic, brojnih gostiju iz Branicevskog okruga, predstavnika Vojske Srbije, Srpske pravoslavne crkve, odbornika i gradana pristunima se najpre obratio predsednik Skupštine grada Miomir Ilic. On se osvrnuo na istorijat lokaine uprave i samouprave u Požarevcu, od oslobadana od turske vlasti, kada je 1808.godine postala Požarevacki magistrat.

- U samoj svojoj suštini lokalna vlast je uvek pretpostvaljala odredeni stepen samouprave. Ustanovljena kao uslov lokalne samouprave opština je prakticno bila produžena ruka države, rekao je, izmedu ostalog Ilic.

Gradonacelnik o svojim prethodnicima

Gradonacelnik Požarevca, Miodrag Milosavljevic je, posle cestitke svim gradanima na teritoriji Gradske uprave i pozdrava gostima rekao:

- Opština varoši Požarevca, ustanovljena je na osnovu Zakona o opštinama iz 1839.godine, i pocela je da funkcioniše izborom celnih ljudi. Izborom prvog predsedatelja Nastasa Nace Mitrovica i njegovih pomocnika, Save Stokica i Ivana Perišica otpocela je sa radom prva opštinska samouprava koja je znacila prvi korak u 170-godišnjem hodu lokalne vlasti Požarevca. Njih trojica su sacinjavala opštinsku upravu, odnosno pribiteljni sud koji je imao svu vlast koja se koncentrisala kod samog kmeta, predsedatelja. Ovakvo ustrojstvo opštinske vlasti bilo je u praksi nekoliko decenija. Dugo vremena predsednici su ovu funkciju obavljali bez utvrdene nadoknade, ali su se bez obzira na to trudili da ove teške i casne poslove što bolje obavljaju. Predsednici požarevacke opštine bili su pokretaci uredenja caršije, otvaranja novih puteva, kaldrmisanja ulica, izgradnje škola, nasipa za odbranu od poplava i drugih poslova od znacaja za gradane. Mnogi predsednici ostavili su dubok trag u istoriji grada, stekli široku popularnost, poput nekadašnjeg Cica Radojka, Radojka Dimitrijevica ili Aleksandra S. Nikolajevica, najmarkantnije politicke figure Požarevca u drugoj polovini 19. i pocetkom 20.veka. Neki su bili ktitori, poput Save A. Jovanovic, ktitora škole Sveti Sava, Ilija Belosavic, ktitora crkve i kapele na Starom groblju i trajno vezali svoje ime za neku ustanovu ili duhovnu vrednost, kao što to cini Jovan S. Jovanovic prošlog veka, osnivanjem i izdavanjem “Gradanina”, požarevackih novina koje su izlazile više od pola veka, ili pak Stojana Pavlovica Stojnica, za cijeg je predsednikovanja podignut jedan od simbola grada, spomenik knezu Milošu. Svu pažnju zavreduje i Živko Lazarevic kao jedan od izvodaca na izgradnji okružnog zdanja, velelepne palate pod cijim krovom funkcioniše gradska vlast. Svakako treba pomenuti Branka Ivoševica, naj-zaslužnijeg za otvaranje Galerije Milene Pavlovic Barili, kao i drugih kulturnih institucija i manifestacija. Mihajlo Dušmanic, iako kratko na stolici prvog coveka Požarevca ostavio je trajno secanje na sebe dirljivim govorom punim rodoljublja i patriotizma na doceku srpskih ratnika prilikom oslobodenja grada u Prvom svetskom ratu. Pomen zaslužuje Dimitrije Mita Stanisavljevic koji se zalagao za siromašne gradane, te je tokom Prvog svetskog rata pokloni 170.000 dinara, što je za ono vreme bilo pravo bogatstvo. Veliki doprinos urbanoj izgradnji i komunalnoj infrastrukturi dali su svi predsednici požarevacke opštine, rekao je Milosavljevic, podsecajuci se i ostalih predsednika opština, kako u prethodnim režimima, tako i u novijoj istoriji Požarevca i zakljucio da su predsednici opština i gradonacelnici bili važan segment lokalne vlasti i razvoja, te da su cesto tokom svojih mandata bili samo “prvi medu jednakima”.

Samouprava 170 godina u kontinuitetu

Nacelnik Gradske uprave, Dejan Ilic je na temu organizacije lokalne vlasti istakao je da su za uspešnu samoupravu znacajna dva faktora: odnos izmedu centralnih i lokalnih organa vlasti i sami lokalni organi koji u Srbiji postoje skoro dva veka i važan su element državne organizacije.

- Lokalna uprava i samouprava u modrenom smislu reci beleži 170 godina postojanja u kontinuitetu, od 1839.g. do danas. Ustanovljenjem okruga, srezova i opština 1839.godine Srbija dobija u državnoj organizaciji vlasti, a na osnovu Ustava iz 1838.godine i lokalne organe. Zakonom pod nazivom “Ustrojenije opština” formirane su opštine kao lokalni samoupravni organi vlasti u Srbiji. Ona je predstavljala osnovni oblik lokalne samouprave. Požarevac je bio okosnica ekonomskog i socijalnog razvoja požarevackog okruga sa sedam srezova, 180 zaselaka i 88.000 stanovnika, rekao je još Ilic.

Otvorena memorijalna soba u cast predsednika i gradonacelnika Požarevca

U zgradi Gradske uprave Požarevac, uz sam kabinet gradonacelnika prošlog petka je otvorena memorijalna soba cije zidove krase uvelicane i uramljene fotografije predsednika opštine Požarevac, kao i dva gradonacelnika, koliko ih je imao, ili ima do sada. Soba je uredena na inicijativu aktuelnog gradonacelnika Miodraga Milosavljevica, a kako sam kaže, njena je osnovna uloga da se celnim ljudima koji su doprineli razvoju grada, pa i citavog kraja, oda pocast koju zaslužuju. Na otvaranju su bili prisutni bivši predsednici opština, prethodni gradonacelnik Saša Valjarevic, kao i državna sekretarka Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Sanja Cekovic. Pored fotografija u sobi je i starinski telefon, kao i predmeti koji ovekovecuju istorijske periode duge tradicije lokalne uprave grada.

Gradonacelnik se u ovoj svecanoj prilici, u prisustvu novinara obratio svojim prethodnicima.

- Imam zadovoljstvo da danas kada imamo plejadu ljudi koji su bili nosioci odgovorne funkcije, kao predsednici opštine Požarevac od osnivanja do danas, medu kojima mnogi još uvek nisu živi, da se podsetimo tih ljudi, jer biti predsednik opštine, ili gradonacelnik Požarevca nije nimalo lak posao, radi se o velikoj odgovornosti, velikom zalaganju, bez obrzira na stranacku pripadnost. Mi gajimo tradiciju, a imamo i cime da se podicimo. Ovde vidite imena i likove ljudi iz razlicitih politickih stranaka, radikali, naprednjaci, liberali, demokrate, socijaliste, komuniste, dakle ljudi iz svih politickih orjentacija, ali su svi imali zajednicki interes i zajednicki imenitelj, a to je da su voleli svoj grad i da su želeli da ga razvijaju onako kako su u datom trenutku mislili da je najbolje. Iz tog razloga ja sam želeo da se na jednom mestu nadu fotografije svih tih ljudi i da vas, koji ste u životu, pozovem da se setimo svih njih, da negujemo tu tradiciju, rekao je Milosavljevic.

Lela Likar

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 18.09.2009.godine do 25.09.2009 rodeno je 37 beba ,17 devojcica i 20 decaka .

Sinove su dobili: Pajkic Ivana i Miloš iz Požarevca ,Marijana i Miloš Lazarevic iz Vlaškog Dola ,Jasmina Marinkovic i Zoran Vsovic iz Požarevca,Žaklina Stojadinovic i Marko Kostic iz Starog Kostolca, Sanja i Nenad Kovacev iz Rabrova, Biljana Miljkovic i Miodrag Živanovic iz Požarevca, Gabrijela i Sladan Jankovic iz Petke,Tanja Stojko-vic i Zoran Dobrosavljevic iz Dragovca, Marijana Milivojevic i Saša Vukanovic iz Požarevca, Dejana Stanojevic i Darko Tošic iz Kuceva, Koviljka Golubovic i Željko Stokic iz Vinaca, Aleksandra Miloševic i Vinko Milosavljevic iz Požarevca, Gordana Milanovic i Sladan Pantic iz Požarevca, Aleksandra i Dragan Momirovic iz Požarevca, Draga-na Ristic i Jovica Milutinovic iz Lucice, Jasmina Miladinovic i Vladi-mir Curkic iz Požarevca, Klaudija i Novica Radosavljevic iz Kudreša, Marija Aleksic i Nikola Nikolic iz Kostolca, Biljana i Vladimir Krgovic iz Požarevca, Sladana Gecic i Mladen Jovanovic iz Brežana.

Kcerke su dobili: Snežana Mladenovic i Radiša Lezic iz Radenke,Canaj Sabrija i Dejan Petrovic iz Kravljeg Dola,Biljana i Dragan Aksentijevic iz Požarevca,Suniti Demira Sabdura Abdulahi iz Kostolca,Suzana i Dejan Andelkovic iz Kuceva,Biljana i Dalibor Mihajlovic iz Neresnice,Mirjana i Dragan Opacic iz Požarevca,Vesna Krstic i Slavoljub Ðokic iz Požarevca,Denila Jovic i Željko Živojinovic iz Požarevca,Ivana i Miloš Peric iz Bubušinca,Olivera Božanic i Saša Žebeljan iz Velikog Gradišta,Marina i Boban Gajic iz Tabanovca,Klaudija i Dragan Ðordevic iz Biskuplja,Radmila i Slobodan Jovancic iz Požarevca,Hiuli Hiao i Si i NJeiyi iz Boževca,

HUMORESKA

JESEN U NAMA

- Ha, evo je! Tacno u 23 sata i 18 minuta je stigla!

- Šta ti je, bre, ko je to stigao?

- Na severnoj polulopti, moj ti komšija, i po centralnoevropskom vremenu, što znaci da smo i mi deo Evrope, nego šta!

- Je l' to neka ženska ili neka predstava, trupa?

- Jeste, ženska, komšija, i to rodna, sva nabrekla sa plodovima! Stigla je jesen, brale, jesen u meni, mislim, u nama, u nas! Dogodilo se i nama, kao i ostaloj Evropi, najlepše godišnje doba. Rodilo voce, povrce, kukuruz...

- Blago svinjama!

- Bice i tovljenih svinja, kiselog kupusa i paprike, rakija se ispekla, pa novo vino, jer je ono staro odavno popijeno...

- Znam, ti si video ove lepe dane krajem septembra pa si se zato raspekmezio, a kad pocnu hladni dani, pitacu te za struju, ogrev, zimsku garderobu, pa isto to za ženu i decu...

- Nemoj, komšija, da mi kvariš raspoloženje na ovakav dan, šta me briga šta ce biti zimus! Evo, uzmi neki orah, mnogo su lepi i meki, možeš zubima da ih krcaš!

- Jes', pa da polomim protezu! Nego, šta rade ovi politicari, ja mislim da nas ceka i vruca politicka jesen!

- Pa, one su nam uvek bile vruce! Ako bude novih izbora, bice nam i zima vruca! A sad ionako najavljuju totalno otopljavanje planete, pa ce nam stalno biti vruce.

- Onda ce nam cela godina biti politicki vruca!

- Nece, komšija, dotle ce se naši politicari sa sve strankama ohladiti, lepo ce se slagati, bice bolje i milina jedna od naše zemlje.

- Otkud kod tebe toliki optimizam, da nisi možda popio malo više tog mladog vina!

- Vidiš, komšija, da je jesen lepa! Pazi ovako, od vinograda vode dva putica: jedan u belo, a drugi u ružicu!

- A, ti si izgleda izabrao nešto trece!

- Tacno. Ja upadoh u crnjak!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- U krizi su velike oci!

- Kletva: dabogda ti sin ucestvovao na ''Paradi ponosa''!

- Kakav uspeh! Nezadrživo letimo ka – dnu!

- Mnogi poput Sizifa guraju svoj kamen – iz bubrega!

- Pocela je jesen. Trebalo bi misliti na zimnicu i ogrev!

Miodrag Lazarevic