Header

NA SEDNICI GRADSKOG VECA POŽAREVCA

SAGLASNI DA SE PROJEKAT IZMENI I PORODILIŠTE ZAVRŠI

- Gradska uprava pružice svu neophodnu pomoc Zdravstvenom centru u izradi projekta prenamene i završetka zgrade Porodilišta površine 9.000 kvadrata

I pored obimnih poslova na pripremi ovogodišnjih LJKI, Gradsko vece Požarevca pozabavilo se prošle nedelje i pitanjima koja nisu bila u neposrednoj vezi sa ovom manifestacijom. Na sednici Gradskog veca, naime, razmotreno je blizu 40 tacaka o kojima je na Konferenciji za novinare tim povodom, Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika rekla:

- Usvojili smo izveštaj Komunalnih službi o Ivandanskom vašaru u kome se navodi da je od ove manifestacije ostvaren prihod od 2 miliona i 600 hiljada dinara. O raspodeli tih sredstava još nije odluceno. Inace, prihod od Vašara ostvarila je i gradska komunalna inspekcija u iznosu od 400 hiljada dinara. Na Vecu smo se upoznali i sa informacijom Zdravstvenog centra Požarevac o prenameni objekta u Bolnici i sa izveštajem o radu Komisije za supernadzor radi utvrdivanja kvaliteta radova na kolovozima Bradarac-Rukumija i Bare-Beranje. Bilo je i par zahteva JP “Direkcija za izgradnju” i Decjeg vrtica “LJubica Vrebalov” za opremanje prostorija u Edukativnom romskom centru, napomenula je zamenica gradonacelnika koja je povodom pocetka nove školske godine podsetila da je na prošloj sednici Veca odluceno da se iz budžeta Grada izdvoji 119.000 dinara za kupovinu poklon paketica za prvake. Ispoštovan je i dogovor da se JP “Parking servis” pojavi kao dorodavac fluoroscentnih prsluka svim mališanima koji polaze u prvi razred osnovne škole.

Radi pojašnjenja pitanja koje se odnosilo na završetak zgrade Porodilišta u Bolnici, odnosno na projekat prenamene ovog objekta, gradonacelnik Miodrag Milosavljevic podsetio je da je rec o investiciji zapocetoj 90-ih godina ciji je investitor bio Zdravstveni centar, a sufinansijer tadašnja Opština Požarevac.

- Kao što svi znamo zgrada nije završena, stepen izgradenosti je oko 90 odsto, rec je o površini od oko 9.000 kvadrata što je nesumnjivo veliki prostor ne samo za našu ginekologiju i porodilište vec i za potrebe citavog Branicevskog okruga, pa i Srbije. Plac na kome se nalazi ovaj objekat je plac Ministarstva zdrvalja, Zdravstveni centar ima dozvolu za gradnju i mišljenja smo da tu investiciju treba završiti. Ministarstvo zdravlja je pre dve godine dalo saglasnost na prenamenu projekta. I naše Gradsko vece je saglasno da se to ucini, nemamo ništa protiv da se izvrši premanema koja bi po fazama, prema nekim odokativnim procenama koštala oko 13 miliona dinara. Radove bi finansirao Zdravstveni centar najvecim delom iz sopstvenih sredstava, s druge strane za novembar pripremamo donatorsko vece na kome bi pokrenuli pricu o samodoprinosu za Porodilište. Ono što nam prethodi je i rešenje imovinsko-pravnih odnose, dali smo nalog Odeljenju za privredu, fanansije i trezor da pregleda sve ugovore i sagleda odnose izmedu grada Požarevca i Zdravstvenog centra kada je u pitanju ova investicija. U svakom slucaju rec je o državnoj imovini, objekat je graden na na placu Ministarstva zdravlja i tu ne treba da postoje dileme. Kako naša Bolnica pokriva deo Branicevskog okruga, u sve ovo treba da se ukljuce i druge opštine, da zajednicki rešimo to pitanje.Cinjenica je da je rukovodstvo Zdravstvenog centra Požarevac iskazalo dobru nameru, krenulo je da realizuju nešto što godinama stoji i ukoliko što pre shvatimo da je odgovornost na svima da jednom za svagda rešimo to pitanje, nema razloga da u tom poslu ne uspemo. Loše je da zgrada ostane u ovakvom stanju, da jedna velika investicija delom finansirana od strane svih gradana Požarevca, vremenom propada, napomenuo je gradonacelnik.

S.E.

SECKALICA

SLOBO MAJSTORE

/Ovo je prvi originalni recept SECKALICE. Najbolji satiricni, baksuski i zajebantski ukus - dobije se kad se u njoj, seckalici, istitne i pomešaju, zgužvaju i zbrkljaju: leskovacka ljuta, požarevacka bljutava, meksicki cili i madarski ren. Specijalitat se potom zacini još preslanim i pomalo užeglim vlaškim sirom i...I prelije Evropskom šecernom vodicom nizozemske (holandske) marke "Henri Van Den Kron", malo ustajale i u suštini neiskrene, a stare, brat-bratu, jedno 78 godina! Jelo se zaprži zapravo tako: da se ne zagrcnu Demokrate i, daleko bilo, nabokaju Socijalisti. Inace dolazi do pojave "vetrova" i kod jednih i kod drugih, tako i toliko da sve postane jedan veliki prdež i smrdež, ili ako je kuvar prost ( ma ne pretvarajte se) da kažemo vonjež i neprijatno mirež!/

Slobo, majstore! Majke mi, Dobrinke mi, pre tri nedelje imao sam ozbiljnu nameri da dodem u Nemanjinu u Požarevcu, da se poklonim - Tebi pod plocom, Ja nad plocom. Tebi pod lipom - Ja što sam Te vario i kovao pod lipom. Za Tvoj posthumni rodendan. Ma znaš, dolazili su Ti ovi tvoji... I svecu, ovoliku, da Ti upalim. Oca mi, Budimira mi, i Oca Nacije mi, onog D.C. iz Velike Drenove kojeg si jedino Ti uspeo da naciniš ovolicnim. I buket ruža, onog divnog cveca što mi se ogadilo jer je postalo znak jula i glupog avgusta, da metnem u vazu pored tvog mezara. Pa, da prevalim preko ove pogane jezicine: Izvini, majstore! Te, na koncu, da ti dovedem - privedem - i crvene i žute i plave i narandžaste i zelene, i naduvene i svilene i da ih nateram da se smeju za slikanje i najlepše o tebi zbore, pa i sami, u horu, odnjacu "Sory, Master!!!

Zašto, da li je Simke normalan? Jeste (ima i potvrdu dr Kuzmanovica) i neceš da ga preobratiš ni na tu tvoju, dole - podzemnu stranu, ni na Crveni vetar...Samo, bio si bre brate, u pravu. Sve je isto - samo tebe nema! Ma kakvi - samo ratina, one klanice nema (i tu jesi zajebao i kuvar i recept). Novi majstori, što podrep kolju /ali kolju!/ dobri su sa svima: sa Rusima, kao ti i to te nije Mira - nego brat Bora nacentrirao), sa Kinezima /a tako su se gadili Kineskim cetvrtima po Srbiji/, sa Evropom.

Toliko su dobri da su moji i tvoji Požarevljani onomad pred Ljubicevske igre doveli neko holandsko dedište Henri Van Den Krona da nas uvede u vrstu FECC, što bi trebalo da znaci u Evropsku federaciju karnevalskih gradova (City). Lep je bio prvi požarevacki karneval, a bio sam sumnjalo, ali mi se smucio taj nizozo-zezemsko-ohoho-landski Henri Van... More, van bre, dok ne prelomite vi Holandani da nas primite u Evropu; kakvi brazilski i kopakabamski vrtiguzi, festivalske i karnevalske mešalice i bakraci! Makar (lepe i zgodne - kapa dole) mažoretkinje dolazile i iz samog Lele-skovca.

Cekam i Predsednika, ovog demokratskog - moj drug Ðura kaže: žutog, al nešto pocrvenelog - da se vrati iz pohoda obnavljanja Pokreta nesvrstanih... Pa da podnese izveštaj onom Velikom Majstoru Velike Igre, tvom mentoru J.B. Titu, naredi novinama preko malog, kratkoprstog "na ge" da ne tiskaju ni slovaca, ništa, najn - dok ne pitaju gde treba, kako treba i koga treba. Da se pritom podignu poreze, narodu spusti, a toj bratiji školovanoj što uci našu srpsku decu za male novce po školama, primerice i za primer, zarade još smanje - zarad one ale i bauka belosvetskog i globalistickog i ništackog MMF-a i njihovog CEF- a...Uh.

Elem, cekam Predsednika da se vrati na pocetak, onde gde ste Ti na jednoj, a Zoran (Ðindic) na drugoj strani - stradali, te i šefa Mesne Zajednice Srbija sa Beogradom da ti na grob privedem. Da dode sa sve /ne znam kako se piše na kineskom, a i mnogo je komplikovano to pismo sa Žute Reke/ Cu En Lajem.

E, baš LAJEM li cu(j) LAJEM!

Kraj

Zoran Simic

CRVENI KRST I PRIPADNICI POLICIJE NA ZAJEDNICKOM ZADATKU

ZA BEZBEDNOST DECE U SAOBRACAJU

Slika

Kao i svake i ove godine aktivisti Crvenog krsta obeležice 12. septembar kao Svetski dan prve pomoci. U okviru manifestacija tim povodom, prošle srede, prvog dana u novoj školskoj godini, Crveni krst Požarevca zajedno sa pripadnicima saobracajne policije izveo je akciju "Bezbednost dece u saobracaju". Ðacima nižih razreda, prvenstveno dacima prvacima, clanovi podmlatka Crvenog krsta i pripadnici policije pomagali su pri prelasku ulice, a u akciji je mališanima podeljene i prigodan propagandni materijal, kao i raspored casova.

- Akcija "Bezbednost dece u saobracaju" ima za cilj promociju adekvatnog ponašanja svih ucesnika u saobracaju i time smanjenje broja povredenih i stradalih osoba. Ovoga puta naša ciljna grupa bili su daci nižih razreda, a pre svega daci prvaci kojima je pomoc dobrodošla u ovim prvim danima septembra na putu od kuce do škole i nazad, istice sekretar CK Branislav Živulovic.

S.E.

46.LJKI U POŽAREVCU

BOŽIDAR ÐELIC SVECANO OTVORIO LJKI

Slika

Na centralnom trgu u Požarevcu i ove 46.-te godine zaredom nastavljena je tradicija LJKI,uz trube i fanfare,pozdravom gradonacelnika Požarevca i predsednika Organizacionog odbora Miodraga Milosavljevica, paradom ucesnika centralnim ulicama grada,a po protokolu davno znanom,predvodena komadantom parade,petostrukim vitezom LJKI Radetom Milovanovicem i prošlogodišnjim vitezom Dvorinom Živkovicem,koji sablju kao simbol vitezova,predade predsedniku Organizacionog odbora koji ce ovogodišnjem vitezu,koji pobedi,predati da cuva do narednih LJKI.

Božidar Ðelic,podpredsednik Vlade Republike Srbije,obracajuci se okupljenim gradanima Požarevca i Stiga,u predvecerje otvaranja 46 LJKI,sportske,kulturno-turisticke manifestacije koja je okupila brojne zaljubljenike u konje i viteška nadmetanja, podseti nas na kulturna bogastva ovog dela Srbije,od Viminacijuma,Požarevackog mira, Galerije Milene Pavlovic Barilli,Srebrnog jezera do mladog Požarevljanina,Mirka Ðordevica,koji na poslednjoj studentskoj Univerzijadi u Beogradu nosiše olimpijsku baklju,odnosno o istorijskom,kulturnom i turistickom blagu,koji su vredni resursi ovoga kraja koje kao turisticki potencijal treba više koristiti.

Viminacijum je posetilo 60.000 hiljada gostiju,što ocito govori o turizmu kao znacajnoj privrednoj grani koju u ovom delu Srbije treba razvijati.LJKI vec imaju svoj BREND koji je prepoznatljiv u Srbiji kao kulturno-turisticka manifestacija a na vama je da je obogacujete i cuvate.LJKI MOGU DA POCNU,završio je Ðelic i tako otvorio 46 LJKI.

I.D.

TEHNICKA ŠKOLA ''NIKOLA TESLA'' KOSTOLAC

SVECANO OTVOREN DOM UCENIKA U ŠKOLI

- Dom ucenika spreman da primi svoje prve stanare

Slika

Na svecanosti u Tehnickoj školi, 3.9.2009. god., povodom otvaranja novoizgradenog Doma ucenika u sklopu same škole, prisutnim gostima, gradanima, roditeljima i ucenicima prvo se obratio direktor škole Slaviša Milenkovic, srdacno ih pozdravljajuci. Lepo je videti da se danas u Srbiji grade nove škole, da se grade i otvaraju Domovi ucenika kojim povodom smo se mi danas i ovde okupili da otvorimo takav jedan objekat, Dom ucenika ''Tehnice škole'' u Kostolcu. Koliko sutra pedeset ucenika naše škole uselice se u prostorije novog objekta cime ce njihovo školovanje biti kvalitetnije i bolje nego do sada. To su deca koja dolaze iz udaljenih mesta, koji su do sada stanovali privatno placajuci visoke stanarine, ili su pak po dva tri sata gubili u putu do škole. Sada ce imati više vremena da uce, da se druže, da se bave sportovima na naši terenima i ono što je izuzetnio važno za njihove roditelje finansijski izdaci bice mnogo manji. Mi smo pozvali roditelje dece koja su konkurisala za Dom ucenika da vide gde ce njihova deca biti smeštena i oni su bili oduševljeni i prezadovoljni, a i mi sa njima. Ovi lepi dani omogucavaju nam da zapocetu kuhinju završimo i privedemo nameni za koju se gradi. Svega toga ne bi bilo da nije bilo Ministarstva prosvete Srbije koji su glavni finansijeri ovog objekta, kao i lokalne samouprave koja je odredenim sredstvima pomogla izgradnju objekta kuhinje. Ulaganje u obrazovanje, u ucenicki standard jeste doprinos deci da budu bolji daci i bolji ljudi, a cime dobijamo modernije i savršenije društvo, zakljucio je svoje izlaganje direktor škole.

Zatim se na svecanosti u ime Ministarstva prosvete Republike Srbije obratio prisutnima pomocnik Ministra prosvete za ucenicki i studentski standard, Zoran Perenic: ''Dragi prijatelji, draga deco, gradani Kostolca i Požarevca, ovo je jedan od nekoliko objekata ucenickog i studentskog standarda koji otvaram ove godine u Srbiji. Naše je trajno opredeljenje da stvaramo bolje i bolje uslove za našu decu, za obrazovanje, jer ulaganje u obrazovanje nije trošak vec investicija, buducnost. Ministarstvo prosvete je na pragu potpisivanja novog kredita sa Evropskom investicionom bankom o ulaganju 50 miliona evra iduce godine u obrazovanje, kada cemo zaokružiti jedan ciklus stanja objekata škola, objekata ucenickog standarda, objekata za fizicko vaspitanje, gde cemo konacno rešiti problem nastave fizickog vaspitanja u školama.

U tom smislu ovaj skromni objekat potvrduje naš stav i doprinos koji se ne meri kolicinom novca, koji je uložen u njega, vec se meri rezultatima koji ce se time postici. Ulaganje u studentski standard, ulaganje u obrazovanje jeste ulaganje u bolje sutra. Proces obrazovanja i vaspitanja u Domu ucenika je regulisan novim zakonom koji je sada u skupštinskoj proceduri, cime uvodimo jedan viši studentski standard u cilju kvalitetnijeg i boljeg obrazovanja.''

Ispred lokalne samouprave obratila se svecanom skupu zamenica gradonacelnika Požarevca, Vukica Vasic: ''Divno je videti nove investicije i nove objekte, a posebno je lepo što ce ''Tehnicka škola'' u Kostolcu dobiti Dom ucenika cime je pokazala da brine ne samo o ucenicima iz Kostolca vec i o ucenicima koji putuju sa strane. U blizini objekta nalazi se i kuhinja koja se gradi i za ciju izgradnju je lokalna samouprava izdvojila sredstva iz fonda za razvoj kako bi se ovaj kompleks Doma ucenika zaokružio u celinu sa svim onim neophodnim uslugama koje Dom ucenika treba da pruži. Lokalna samouprava ce uvek biti spremna da investira u obrazovanje, u decu, jer deca i obrazovanje su prave dugorocne investicije, zakljucila je Vukica Vasic.

I.D.

U POŽAREVCU OTVOREN

TURISTICKO INFORMATIVNI CENTAR

Slika

U okviru pratecih sadržina ovogodišnjih “LJubicevskih konjickih igara”, u centru Požarevca, u Drinskoj 1, gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic i predsednik Gradske skupštine Miomir Ilic su, presecanjem vrpce, svecano predali na upotrebu novouredeni prostor Turisticko - informativnog centra. Centar ce, funkcionišuci pod okriljem Turisticke organizacije Požarevac, biti mesto na kome ce svi gosti Požarevca i Branicevskog okruga moci da se upoznaju sa celokupnom turistickom ponudom, istorijskom i kulturnom bašti-nom,, ponudice im se obilje suvenira, turistickog i propagandnog materijala i, prakticno, poželeti dobrodošlica u ovaj deo Jugoistocne Srbije.

Kako je i gradonacelnik Milo-savljevic porucio velikom broju okupljenih prilikom otvaranja ovog Centra, i strategija grada Požarevca, usvojena na jednoj od prethodnih sednica Gradske skupštine, turizmu je predodredila vidno mesto u razvojnoj politici, tik uz privredu i poljoprivredu, nosece privredne i razvojne grane. Ovakav Centar, naglasio je on, znacajan je potez takvom cilju u susret.

D. M.

POŽAREVACKO DRUŠTVO "LJUBIMAC" NA OVOGODI-ŠNJIM LJKI

25. MEÐUNARODNA - 29. MEÐUGRADSKA IZLOŽBA

- Na izložbi sitnih životinja i cveca izložili blizu 2.500 eksponata

Slika

Požarevacko Društvo "LJubimac" i ove godine, u okviru programa LJKI nije izneverilo svoje clanove i ljubitelje životinja. Svome gradu darivalo je još jednu izložbu sitnih životinja i cveca priredenu u hangaru ZZ "Jedinstvo" na prostoru Stocne pijace. Izložbu je u petak u prisustvu brojnih posetilaca medu kojima je najviše bilo dece i mladih, predstavnika Okruga i lokalne samo-uprave, otvorio gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavlje-vic koji se zahvalio Društvu što vec punih 29 godina na svojevrstan nacin brine o životinjama, gaji cvece i cuva prirodu i na taj nacin daje veliki doprinos zaštiti životne sredine:

- Ispred Grada Požarevca pozdravljam sve clanove Društva, sve izlagace, kao i sve posetioce. Reci zahvalnosti za ovo što cine punih 29 godine želim da uputim LJubimcu, clanovima Društva koji su zacetnici, pioniri posla koji se zove briga o životnoj okolini. Oni daju podstrek ostalima da se uljuce u ove aktivnosti. Našem Udruženju kažem hvala i porucujem da ce lokalna samouprava, kao i do sada i ubuduce pomagati i podržavati ovu manifestaciju koja prati LJKI, rekao je Milosavljevic koji je potom, presecanjem vrpce i puštanjem golubova, simbola mira, proglasio izložbu otvorenom.

Prema recima predsednika Društva Prvoslava Mošica na 25. Medunarodnoj i 29.Medugradskoj izložbi životinja i cveca izloženo je oko 2 500 eksponata, a medu izlagacima bili su i državljani Rumunije, Bugarske, Madarske i iz bivših jugoslovenskih republika: Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Poslednjeg dana izložbe, eksponati su mogli i da se kupuju, a najboljim odgajivacima životinja, uruceni su pehari.

S.E.

ŽAGUBICA: ODJECI SA SKUPŠTINSKE GOVORNICE

HEROIN HARA HOMOLJEM

Slika

- Mesnu zajednicu “Gornjak” Krepoljin zadesilo je veliko zlo, - recenica je kojom je na prošlonedeljnoj sednici SO Žagubica svoje izlaganje zapoceo Zoran Ilic, (DS), zamenik predsednika Skupštine opštine Žagubica, clan Saveta MZ “Gornjak” Krepoljin.

O zlu koje je Ilic izneo pred odbornike i javnost, Savet MZ “Gornjak” podrobno je raspra-vljao na dva poslednja sastanka i lokalnoj vlasti i javnosti uputio ovakav proglas:

“U poslednje vreme puno se govorilo o narkomaniji medu omladinom. Ova pojava više nije odlika velikih gradova. Ona je tu, medu nama. Ne prode mnogo vremena, a da se ne procuje da se neko “uduvao”. Do “trave” i drugih narkotika lako se dolazi, a korisnici su sve mladi, cesto i deca iz osnovne škole. “Trava” postaje put za bežanje iz stvarnosti, ali i simbol odrastanja i dokazivanja u okruženju. O svemu se govori sa šapatom, nadležni ne reaguju, mediji cute, niko ne govori o posledicama, sve se prihvata kao normalna pojava.”

Obrazlažuci uzroke, istorijat, posledice i ukazujuci na nacine i odgovorne za hitne i energicne aktivnosti na eliminaciji pošasti koja je obuzela sedište Donje Reke u podnožju Gornjaka, Zoran Ilic je istakao:

- Bavim se veterinarskim poslom i u toku dana imam sijaset susreta sa porodicama, sa ljudima koji mi šapatom govore da je to zlo tu. Da su to nepunoletni gradani, da je to strašno, da tu više ne postoje “laka” i “teška” droga, da to nije “trava”, da je to heroin! Zato, prozivam odgovorne pocev od porodice koja je zakazala. Jer, mi uzgajamo decu do desete godine, a onda ih “pustimo niz vodu”. “Beli prah” traži “novo meso”, a mi, svojim ponašanjem, darujemo svoju decu. Na drugom mestu je Škola: gledamo na televiziji - štrajkovi, plate... Da li je Škola u redu? Da li zaslužuje to mesto koje sad zauzima? Ne bi imali toliko korisnika narkotika, da je sve u redu. Vi znate, na kraju godine, i ja sam roditelj, placali smo pripreme za fakultet. Ali, sad smo sišli da placamo privatne casova za cetvrti razred, za peti i šesti! Zašto ti ucitelji tamo primaju plate? Gde su ti rezultati? Najlakše je uzeti dnevnik i popuniti peticama. Imaju li ta deca neko znanje? Nisu procitala nijednu knjigu, nijedan red. Sigurno, ima casnih izuzetaka. Ali, ti izuzeci, ta deca koja osvajaju nagrade, uspevaju to samo zaslugom roditelja, zahvaljujuci placanju. Sve se danas placa... - otpoceo je iznošenje gorke istine Ilic, obrazlažuci emotivnost u svom nastupu recima:

- Kad dete sa 15, 16, 17 godina padne u komu i kad ga neko “vadi” iz kome i ono kaže: “Dileri su taj i taj, drogiraju se ti i ti i...”, brojka tece i tece. I sve se cuti. Kao da postoji “zid cutanja”! Evo, mesna zajednica koja nije trebalo da bude pokretac ovog obracanja, uzima sebi za pravo i ja, kao clan Saveta MZ, iznosim problem na ovoj Skupštini, tražim da ude u dnevni red. A, gde je zdravstvo? Da pojaca edukaciju, da iznese statistiku. Gde je policija? Da vidimo koliko je tih ljudi koji su otkriveni otišlo na “letovanje”. Šta je kazna, zašto nije oštrija? U Kini se strelja. Na sednicama Skupštine pricamo o privredi. Koja privreda? Polovina mladih ljudi je otišla u inostranstvo, druga polovina se drogira. Gde je sudstvo? Nema ga nigde. I, na kraju, opština? I ja sam clan ovog doma. Digao sam glas. Mi moramo, ne jednu, ako treba - dvadeset narednih sednica, da posvetimo ovom pitanju. Ne može da se u Krepoljinu govori “Krepoljin je za Petrovac mala Kolumbija”. Ne može i ne sme! Postavljam pitanje: kad ce da se o ovom zlu govori otvorenije i kad ce da se posveti maksimalna pažnja, briga i preduzmu energicne i efikasne mere? Jer, ostacemo bez dece! Ovo je krajnje vreme. Pojava traje vec tri godine. Znate li koliko je dece za to vreme podleglo? Roditelji su zbunjeni. Strašno su zbunjeni. Ni sam nisam mogao da verujem da je to toliko rašireno. I, govori se samo šapatom. Pod tepih guramo veliki problem, cekamo li da svi podlegnemo drogi i jednostavno - svi nestanemo? Zato, postavljam pitanje svim institucijama koje sam naveo: Šta cemo dalje? Normalno, pod okriljem ovog doma, ove opštine, odvija se život i u ovom naselju i ova Skupština mora da bude “kolovoda” u energicnom suzbijanju ovog zla! - porucio je Zoran Ilic.

Tema, otvorena na kraju poslednje sednice SO Žagubica, u okviru odbornickih pitanja, vec je u Homolju pokrenula lavinu komentara, reagovanja od neverice do pune podrške rešenosti odbornika, drugog coveka Skupštine, da progovori i da na odgovorniji rad i pristup problemu prozove i pozove sve koji mogu i treba da najenergicnije reaguju.

Javno mnenje, gradanstvo ove opštine, Donje Reke pogotovu, upire oci u nadležne, one za koje od svoje sirotinje izdvaja dinar da bi radili u interesu gradana.

Gradanstvo, iako u strahu od istine i mogucih posledica licnog angažovanja i “mešanja u ozbiljne stvari”, polako shvata da je zlo došlo do svacijeg kucnog praga. Sve je više žitelja Homolja spremno da podrži i, ako nekako može, pomogne izgnanstvo pošasti koja preti da zatre buducnost jedne od poslednjih oaza ciste, netaknute prirode u Srbiji, prostora vazda znanog po vrednim i poštenim ljudima, gorštacima koji su vekovima pobedivali posnu zemlju, surovo stenje, smetove i vukove, a kojima otpaci “moderne civilizacije” podlo poturaju propast i istrebljenje, decu im trujuci bezocno, naocigled, kako Ilic rece, jednih koji su zbunjeni i drugih koje pozva da se trgnu iz letargije.

Dragan Milenkovic

SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE ŽAGUBICA

PROMENE U “BELOSAVCU”

Slika

Na prošlonedeljnoj sednici Skupštine opštine Žagubica usvojene su izmene i dopune Odluke o naknadi za zaštitu i unapredenje životne sredine. Rec je o dokumentu kojim je predvidena naknada preduzeca i preduzetnika u oblasti finansija, industrije i energetike, trgovi-ne, usluga, turizma i ugostiteljstva, saobracaja i drugih delatnosti, u rasponu od 2.000 do 800.000 dinara. Iz redova opozicije cule su se primedbe da bi u prvoj godini primene visina naknade trebalo da bude uskladenija medu delatnostima i manja, pa je predlagac prihvatio da se u oblasti proizvodnje ribe sa bazenima izvrši korekcija. Taksa u toj delatnosti obracunavace se, prema veli-cini bazena, u dve kategorije – do 1.000 i preko 1.000 metara kvadratnih.

Organizaciju javnog prevoza putnika na teritoriji opštine Žagubica ubuduce ce vršiti JKP “Belosavac”, odluceno je na ovoj sednici SO Žagubica. Rec je o linijskom, prigradskom i gradskom prevozu, a najavljeno je da ce u tom poslu ovo javno preduzece imati kadrovsku i finansijsku podršku osnivaca – Skupštine opštine Žagubica.

- Poveravanje javnog linijskog prevoza putnika na teritoriji opštine Žagubica jednom komunalnom preduzecu, proisteklo je iz zakonskih ovlašcenja koja se daju Zakonom o komunalnim delatnostima, imajuci u vidu da se linijski prevoz putnika tretira kao komunalna delatnost. Predlog ove odluke i ovakvog nacina rešavanja pitanja javnog saobracaja razmatran je na dve sednice Opštinskog veca, u izradu odluke bio je ukljucen veliki broj ljudi iz Opštinske uprave i drugih službi, Mini-starstvo za kapitalne investicije pružilo nam je dodatna uputstva i pojašnjenja, tako da ocekujemo da ovakvom odlukom oblast javnog prevoza putnika uredimo na najbolji nacin. To podrazumeva i prevazilaženje problema i nelogicnosti kakvih je bilo na terenu i na kakve su žalbe gradana stizale i na ovu govornicu. Svima je poznato koliko smo problema imali, pogotovu u zimskim mesecima. Prevoznici koji nisu imali obavezu da vrše i prevoz daka, po putnike nisu ni išli pojedinih dana, što je izazivalo opravdano reagovanje gradana. Procedura da lokalna samouprava nešto preduzme bila je veoma složena, problemi su rešavani presporo. Sada se koristi za-konska mogucnost da se za obav-ljanje komunalnih delatnosti mogu ovlastiti komunalna preduzeca, cime se izbegava dugotrajni proces prepiske. Komu-nalno preduzece dobija mogu-cnost da, po zakonu, angažuje prevoznike koji ce dobro da rade. Jer, u trenutku kada prevo-znik ne poštuje red vožnje i ne obavlja posao kako treba, komunalno preduzece može veoma la-ko i brzo da ga promeni i anga-žuje drugu firmu, - rekao je Ra-diša Miloševic, u ime predlagaca odluke o javnom prevozu putnika na teritoriji opštine Žagubica.

Iz redova opozicije cule su se opaske da je ovakvo rešenje nagoveštaj prodaje komunalnog preduzeca, odnosno da se ova-kvim nacinom nekome omogucava da se “ugrade”.

Komunalnom preduzecu “Belo-savac” na ovoj sednici poverena su i javna parkirališta u naselju Žagubica, što je, takode docekano sa primedbama opozicije, vezanim za tehnicku opre-mljenost, troškove zapocinja-nja tog posla, izvesnost prihoda, a pomenuta je i sumnja da i taj posao JKP “Belosavac” dobija u susret svojinskoj transformaciji.

Inace, o “Belosavcu” se, nekako pocesto govorilo na ovoj sednici. Naime, odbornici su usvojili neopozivu ostavku i razrešili dosadašnjeg vršioca dužnosti direktora JKP “Belosavac” Dragišu Bogdano-vica, a za novog v.d. direktora imenovali Kostu Gvozdenovi-ca, elektroinženjera iz Suvog Dola. Takode na ovoj sednici, odbornicka vecina izmenila je Statut tog preduzeca i organizovala rad u cetiri radne jedinice: “Vodovod i kanalizacija”, “Grobljanske usluge, održavanje cistoce i zanatske usluge”, “Mašinski park” i “Zajednicke službe”.

Odbornici SO Žagubica dali su na ovoj sednici saglasnost na Statut KPC “Jovan Šerbanovic”, kao i na izmene i dopune statuta Turisticke organizacije opštine i JP Direkcija za izgradnju i razvoj opštine Žagubica.

Na ovoj sednici je razrešeno i imenovano nekoliko clanova Upravnog odbora Turisticke organizacije i Školskog odbora OŠ “Moša Pijade” Žagubica. Izabrani su i clanovi Saveta za medunacionalne odnose.

D. Milenkovic

ZDRAVSTVENI CENTAR POŽAREVAC

NOVA OPREMA ZA INTERNO ODELJENJE

Zahvaljujuci nabavci novog aparata za potrebe endoskopije, Interno odeljenje požarevacke bolnice raspolaže tehnikom koja omogucava kvalitetnije pracenje rada organa za varenje i otkrivanje promena i poremecaja u njima, uzimanje uzoraka i uklanjanje tumora u pocetnom stadijumu, bez klasicnog operativnog zahvata.

- Endoskopija je procedura koju vec godinama radimo i podrazumeva direktan, “in vivo” ulazak u organe za varenje. Deli se na gornju i donju, pri cemu gornja podrazumeva preglde gornjeg digestivnog sistema, pocev od usta, preko ždrela, jednjaka, želuca, dvanaestopalacnog i delom tankog creva. Donja endoskopija podrazumeva pregled debelog creva. NJu godinama nismo mogli da radimo, prevashodno zbog materijalnog stanja. Jer, to su skupi uredaji. Zahvaljujuci razumevanju naše uprave i novog generalnog direktora dr Miodraga Bogosavljevica, uspeli smo da nabavimo kolonoskop, aparat koji nam omogucava dijagnostiku i lecenje debelog creva, - kaže dr Branko Josic, internista i gastroenterolog Požarevacke bolnice.

Po recima generalnog direktora Zdravstvenog centra Požarevac, dr Miodraga Bogosavljevica, nabavka opreme i aparata za kvalitetnije i pouzdanije dijagnosticke procedure, permanentan je zadatak menadžmenta Zdravstvenog centra, ogranicen jedino finansijskim mogucnostima. Tokom jeseni i do kraja godine, naglašava on, Požarevacka bolnica bice sve opremljenija, lagano stajuci u red prestižnih specijalistickih ustanova u zemlji.

Inace, zahvaljujuci nabavci novog aparata, Gastroskopija Internog odeljenja Požarevacke bolnice sada je u mogucnosti da pregleda debelo crevo u njegovoj punoj dužini, krece se do metar i po, umesto ranijih svega tridesetak centimetara, pregledanih rigidnom endoskopijom.

-Radi se o izuzetno potrebnom i korisnom aparatu. Omogucava da “na živo” posmatramo ne samo poremecaje i patologiju debelog creva, vec i njegovo funkcionisanje. Istovremeno, omogucava nam i ranu detekciju nekih poremecaja, koja nije moguca starijim aparatima ni rentgenološki. Suština je otkriti poremecaj što ranije, bez obzira da li se radi o zapaljenju, o tumorima koji mogu biti dobrocudni ili zlocudni, ili nekim drugim poremecajima. Cilj je da se to što ranije otkrije i pravilno dijagnostikuje. Bez ovog aparata, nismo bili uvek u mogucnosti da do kraja pravilno dijagnostikujemo obolenje. Nismo mogli da uzmemo uzorak tkiva i šaljemo na dodatne preglede, koji bi nam do kraja definisali o cemu se radi. Pored razlicitih vrsta zapalenja debelog creva, nama su najinteresantniji tumori. Nažalost, nama pacijenti dolaze u kasnoj fazi, kada su tumori vec visoko razvijeni i kada su neoperabilni i neresektabilni, tako da su operacije uglavnom palijativne, nemaju neki smisao izlecenja. Sada smo u mogucnosti da to otkrijemo mnogo ranije i postoji mogucnost da se, ne koristeci metode klasicne hirurgije, vec putem endoskopa, ti još uvek mali tumori skidaju i da se dalje vrši njihova pretraga, na osnovu cega se može odrediti definitivna strategija lecenja.

Po recima dr Josica, mogucnosti su, ipak, ogranicene : Interno odeljenje nije u mogucnosti da radi “skrining”, što rade u Japanu i velikom broju evropskih zemalja.

- Ipak, ako uradimo dobru trijažu i odaberemo pacijente, u mogucnosti smo da na vreme postavimo dijagnozu. To podrazumeva dobru saradnju, od odabranog lekara opšte prakse, preko specijaliste, do nas – subspecijalista. Stoga, svim našim pacijentima predlažem da prvo odu do svog odabranog lekara, sa njim obave razgovor, na osnovu cega ce on razmisliti i odluciti da li uopšte treba ici na dalje specijalisticke preglede. Naime, citav niz simptoma može da se reši na tom nivou. Ukoliko pacijent dode kod nas, nastavlja se sa razgovorom, sa uzimanjem informacije o zdravstvenom stanju i prisutnim tegobama na koje se pacijent žali, da bi se, na osnovu svega toga, procenilo šta dalje treba raditi. Koristimo i druge dijagnosticke procedure, usko saradujemo sa Rentgen službom, sa hirurzima, infektolozima... Naravno, ukoliko postoji indikacija za izvodenje ovakvog pregleda, pacijent se pripremi u toku 2 – 3 dana i u zakazanom terminu se pacijent podvrgava pregledu. Pregled je dosta težak i ozbiljan, sa sobom nosi i odredene rizike, na šta pacijent biva upozoren i, uz saglasnost pacijenta, mi dalje izvodimo taj pregled, - pojašnjava dr Josic.

Internisti Požarevacke bolnice isticu da su maligni tumori u vrhu po ucestalosti oboljevanja, odmah posle kardiovaskularnih bolesti. U okviru toga, prednjace karcinomi pluca i dojke, za njima su karcinomi želuca i debelog creva. To, na svoj nacin, govori o znacaju endoskopskih pregleda, jer je želudac vrlo problematican i otkrivanje i odstranjivanje ranog karcinoma dovodi do stoprocentnog izlecenja.

- Nažalost, karcinomi želuca uglavnom imaju mnogo lošiju prognozu od karcinoma debelog creva. I odmakli tumori debelog creva, ako se lepo operišu i nastavi sa dodatnom terapijom, petogodišnje preživljavanje je poprilicno visoko. Kod želuca je situacija mnogo, mnogo lošija. U tom smislu, endoskopija ima izuzetan znacaj. Razvijene, bogate zemlje, u ovoj oblasti su daleko otišle, i u tehnologiji koja je vrlo skupa, i u razlicitim mogucnostima. Nadam se da cemo i mi, u sledecem periodu, nabaviti još neke, kvalitetnije i bolje sisteme, koji ce omoguciti dodatne fu-nkcije i još bolju dijagnostiku, - smatra dr Branko Josic, internista i gastroenterolog Požarevacke bolnice.

Dragan Milenkovic

CETVRTI SAJAM PREDUZETNIŠTVA U POŽAREVCU

KROZ PARTNERSTVO DO KVALITETNIJIH POSLOVA

U organizaciji Regionalne privredne komore Požarevac proteklog vikenda u Sportskom centru održan je cetvrti Sajam preduzetništva koji je okupio 120 izlagaca na 60 štandova. Pored izlagaca iz našeg regiona na Sajmu su bili zastupljeni i preduzetnici Regionalne privredne komore Pancevo, Kragujevac i Sremske privredne komore. Takode, u radnu posetu došla je dvadesetsedmoro clana delegacija Komore za trgovinu, industriju i poljoprivredu iz Rešice, Županija Karaš - Severin iz Rumunije koja je ucestvovala u bilateralnim razgovorima, a sve u cilju uspostavljanja privredne saradnje u pogranicnom regionu.

Obracajuci se prisutnima Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac je istakla sledece: “Cetvrtu godinu za redom RPK Požarevac organizuje Sajam preduzetništva. Kao što vidimo preduzetnici se odazivaju i u godini koja je obeležena krizom velikih razmera, koja ogranicava proizvodnju ne samo našim vec i privrednicima u svetu. Pored izlagaca sa našeg regiona sa nama su danas i izlagaci Komore Pancevo, Kragujevac i Sremske privredne komore. U radnoj poseti je i privredna delegacija Županije Karaš - Severin predvodena Komorom za trgovinu, industriju i poljoprivredu iz Rešice. Sa Komorom iz Rešice negujemo dugogodišnju saradnju i naš je partener u projektima prekogranicne saradnje koje finansira EU, a sve u cilju podizanja nivoa konkurentnosti malih i srednjih preduzeca i uspostavljanja privredne saradnje u pogranicnom regionu. Na Sajmu se završavaju aktivnosti na dva projekta u kojima ce ucestvovati rumunski privrednici, a projekti su: “NASSR – otvorena vrata za tržište EU” i “Mala i srednja preduzeca u skladu sa propisima EU – izrada tenderske dokumentacije”.

Predsednik Komore iz Rešice Petru Buci zahvalio se na srdacnoj dobrodošlici i istakao veliki doprinos Milice Mitkovic na uspostavljanju odlicnih odnosa izmedu dve komore i realizaciji projekata prekogranicne saradnje u prethodne tri godine. Gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic je najpre cestitao RPK Požarevac na velikom entuzijazmu prilikom organizovanja sajma, a takode se zahvalio komorama ucesnicima sajma što su dale podstrek za uspostavljanje dalje saradnje, kako bi sajam prerastao u jednu tradiciju, jer vec cetiri godine pokazuje da smo na dobrom putu da razvijamo preduzetništvo i smanjimo stopu nezaposlenosti.

Sajamsku manifestaciju je otvorila Vidosava DŽagic, potpredsednica Privredne komore Srbije: “Imate sve pohvale, pre svega RPK Požarevac što je uspela da po cetvrti put i u vreme kada trpimo posledice ekonomske krize organizuje Sajam preduzetništva i na njemu okupi privrednike iz razlicitih regija, kao što je Županija Karaš - Severin iz Rumunije, južnog Banata, Srema, Šumadije, Pomoravlja. Ovo zapravo pokazuje sav potencijal buducih ovakvih izložbi i kao meduregionalnih i kao internacionalnih, ali i prekogranicnih. U vreme krize ne sme se zaboraviti komunikacija sa tržištem, ne sme se zaboraviti na promociju svojih proizvoda i usluga i potrebu uspostavljanja novih kontakata, novih partnerstava i pronalaženje novih tržišta”.

Posle obilaska štandova obavljeni su veoma korisni bilateralni razgovori rumunskih i firmi iz našeg regiona koje su u toku proteklih godinu dana ucestvovale u projektu izrade tenderske dokumentacije.

Eurometal je najstarija rumunska firma osnovana 1771.godine i posluje u sastavu velike kompanije “Ucemere” sa sedištem u Rešici. Bavi se proizvodnjom metalskih konstrukcija i industrijskih hala. “Cilj naše posete je da pronademo partnere za saradnju u Srbiji. Nama je jasno da ce Srbija veoma brzo postati clanica EU i smatramo da je najprirodnije da mi budemo prvi saradnici Srbije, zato što nam je ne samo susedska vec i prijateljska zemlja. Pored saradnje sa US Steel – om želeli bismo jednu ozbiljniju investiciju naše firme u ovoj regiji”, istakao je Alfred Balaš, direktor Eurometala.

Prema recima Milenka Radosavlje-vica, direktora firme Evrometal iz Petrovca na Mlavi koja se bavi proizvodnjom alu i pvc stolarije, seminar koji je organizovala RPK Požarevac je i te kako dobrodošao, jer su se svi sukobljavali sa nemogucnošcu da se napravi tenderska dokumentacija. “Strani donatori uglavnom traže da dokumentacija bude na engleskom jeziku, apsolutno tacno popunjena, jer sve greške nas izbacuju iz daljeg ucešca, tako da nam je seminar iz organizacije popunjavanja tenderske dokumentacije mnogo znacio i sada smo spremni da ucestvujemo na tenderima”, kazao je Radosavljevic.

D.Dinic

U DANE “LJUBICEVSKIH KONJICKIH IGARA”

PARKOM “POTEKAO” MED

U petak i subotu, knjaz Miloš u Gradskom parku u Požarevcu bio je okružen medom. Tradicionalna, 9. izložba meda i ostalih pcelinjih proizvoda, u organizaciji požarevackog Udruženja pcelara, i ove godine je izazvala poprilicno interesovanje, okupila više hiljada znatiželjnika, interesenata za nabavku prvoklasnog, apsolutno ispravnog i cistog meda “iz prve ruke”, a bilo je podosta i zaljubljenika u pcelarstvo i pcelarenje, što kolega i starih znanaca, što zainteresovanih za ovaj hobi, zanat i posao...

U petak pre podne, Izložba je otvorena druženjem sa buducnošcu: stotinak mališana, predškolaca vrtica “Bambi” i “Neven”, u pratnji vaspitaca i strucnih saradnika, pred okupljenima su izveli kratak program, šarolik i zanimljiv, uz, podrazumeva se, bumbara koji se zakleo u cvet i u med...

Posebno ushicenje za mališane, ali i za vecinu ostalih posetilaca izazvala je maketa košnice, vlasništvo Jugoslava Škrinjara, zastakljena sa obe strane, u kojoj je na par ramova nekoliko stotina pcela, naocigled posmatraca, obavljalo redovne aktivnosti, izuzev izletanja po polen i nektar, naravno.

Pcelari su mališane castili medom, a “Imlek” plišanim kravicama, zaštitnim znakom firme uz cije toplo mleko pocinju deciji razdragani dani.

Dajuci citavoj manifestaciji zvanican ton, clan Gradskog veca, zadužen za poljoprivredu Sladan Stevic je izložbu otvorio recima:

- Med je izuzetna vrsta zdrave hrane koja je, poznato je, sve traženija u svetu. U želji da imate što više uspeha i srece u daljem radu, uveravam vas da ce lokalna uprava i grad Požarevac, kroz Agrarni fond i druge vidove pomoci, nastojati da vam što više pomogne, u granicama mogucnosti, kako bi postigli još viši kvalitet i kvantitet proizvodnje.

U gradskom parku, med, polen, propolic, vosak i druge proizvode izložili su požarevacki pcelari, clanovi Udruženja: Srbo-bran Simic, Aleksandar Pavlovic, Mile Manic, Branko Pavlovic, Slobo-dan Rajkovic, Veselinka Milovanovic i Slaviša Acimovic.

- Okupili smo se deveti put, prilika je da gradani vide na jednom mestu šta su ove sezone pcele sakupile. Bili su nam našci najdraži i najmanji prijatelji, deca Ustanove “LJubica Vrebalov”, izveli prelep program, pocastili smo se medom i medenjacima. Zadovoljni smo interesovanjem koje je ova izložba pobudila medu sugradanima i brojnim gostima Igara koji su ovih dana došli u naš grad i, eto, pribavili vrhunski med, propolis, ili kakav drugi pcelinji proizvod. Ovom prilikom, zahvaljujemo se Decjoj ustanovi i Gradskoj skupštini na podršci i tradicionalno korektnoj i plodotvornoj saradnji, - rekao nam je Radomir Peric, predsednik Udruženja pcelara Požarevac.

Dragan Milenkovic

BALETSKI STUDIO “AMADEUS”

IGRAO JE CEO GRAD...

Baletski studio „AMADEUS“ je 30.avgusta 2009.godine priredio po drugi put i poklonio svome gradu celovecernji Gala koncert na kome su gosti bili Leontina i hor „CAROLIJA“ , Marko Kon i Nedeljko Popadic.

Iste veceri na ulicama našeg grada se odigrao, do sada nevideni spektakl – PRVI POŽAREVACKI KARNEVAL - pod sloganom „Igrajmo zajedno u ritmu karnevala“ u organizaciji grada Požarevca, bs „AMADEUS“, Turisticke organizacije i Centra za kulturu.

U karnevalu i koncertu ukupno je ucestvovalo oko 900 ucesnika iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Makedonije, a procena je da je spektakl pratilo i pozdravilo od 17 do 20 hiljada ljudi. Voditelji celokupnog programa su bili Aleksandra Jeftanovic, Olja Remetic, Ognjen Amidžic i Dragi Ivic.

Maja Skenderovic Bonic ispred bs „AMADEUS“ istice da nije bilo lako organizovati karneval za ovako kratko vreme, ali sa mnogo ljubavi i želje da sve bude odlicno organizovano, zajednickim snagama uspeli smo da napravimo fantastican prvi karneval.

Ovom prilikom se zahvaljujem Organizacionom odboru, g. gradonacelniku na svecanom prijemu u zgradi Nacelstva za sve goste i zvanice, iznad svega svoj svojoj deci, a narocito najstarijoj grupi koja je danonocno radila na pripremi karnevala, mojoj Neveni, kao i roditeljima mojih ucenica. Veliko hvala svim našim sugradanima tj. našoj dragoj publici koja je izašla u tolikom broju da nam pruži podršku i ujedno uživa u lepoti karnevala i koncerta. Maja još jednom želi da se zahvali svima onima koji su pomogli realizaciju ovog nesvakidašnjeg spe-ktakla: “Veliko hvala Komercija-lnoj banci i Termoelektrani i kopovima Kostolac koji su pored grada Požarevca bili glavni pokrovitelji manifestacije, za-tim Grofu MBM, Dunav osiguranju, Vodovodu, Toplifikaciji, Auto-centru Markop, Tec Elektroniku, Turistickim agencijama Continental i Jolly Travel, Menjacnici Tri oks, Zlatari Boškovic, pekari „Pane-fino“, Nodž Computers-u, Vinariji Živkovic, Novoj Trgovini, Koker Zori ,Cvecari Ljiljan, Trgovini Lilic, Fabrici „Dijamant“, Predu-zecu „Knjaz Miloš“, diskontu „Mleki“, D.o.o „Filip“, Ucenickom domu „Tulba“, Frizerskom salonu „Avangarda by Bojan Repaja“, OŠ „Kralj Aleksandar I“ i Muzickoj školi „Stevan Mokranjac“ i me-dijskim sponzorima TV IN, TV SAT, TV Duga, Kanalu D iz Beograda i Hit radiju“, jer bez njih ne bi uspeli da ovaj dogadaj napravimo tako velicanstvenim.“ Specijalno se zahvaljujem studiju RavenVision, koji je zauvek zabeležio ovaj istorijski dan i dogadaj.

„Ne mogu ni da opišem koliko sam srecna kada vidim koliko su ljudi sa svih strana , i oni koji su gledali i oni koji su ucestvovali, takode srecni i zadovoljni jer to je zasigurno potvr-da o uspehu ovih dogadaja“

Iznad svega me srecnom cini to što je gospodin Henry van der Kroon, internacionalni predsednik FECC-a, bio gost u našem gradu i pružio veliku podršku našem prvom karnevalu, kao i g. Josip Silov, savetnik medunarodnog predsedništva FECC-a i ostali clanovi FECC-a Srbije i susednih zemalja (Hrvatska, Makedonija i Crna Gora). Gost nam je bio i g. Detelin Dimitrov prvi sekretar Bugarske ambasade u Beogradu. Svi oni su nam uputili divne reci i iskrene cestitke za izvanredno-odlicnu organizaciju koja, po njihovim recima, do sada nigde nije videna kod organizacije prvog karnevala.

Lepeze cuvenih „Japanki„ bile su ulaznica za „AMADEUS“ u svet karnevala pre tri godine u Vnjackoj banji, a Zlatna medalja FECC-a, koju smo ove godine dobili na Budvanskom karnevalu, je dovela karneval u naš grad, koji je otvorenog srca primio status karnevalskog grada.

Cestitke za odlicnu organizaciju prvog požarevackog karnevala, velike pohvale “Amadeusovim” koreografijama na koncertu stižu sa svih strana, kao i poruke naših dragih prijatelja i gostiju da jedva cekaju sledeci karneval i da ponovo dodu u naš grad.

Pošto ce ovo postati tradicija od sada cemo se svi zajedno radovati svakom novom karnevalu, kao i koncertu bs „AMADEUS“.

UDRUŽENJE LIKOVNIH STVARALACA “MILENA PAVLOVIC BARILI” SVOME GRADU ZA LJKI

IZLOŽBA SLIKA “CACALICA 2009”

- Izlagali dela nastala tokom Pete medunarodne kolonije organizovane na Cacalici

Kao jedinstvena prateca manifestacija ovogodišnjih LJubicevskih konjickih igara 1. septembra u holu požarevackog Centra za kulturu otvorena je izložba slika Udruženja likovnih stvaralaca “Milena Pavlovic Barili”. Sva izložena dela koja se mogu razgledati do 10. septembra nastala su u vremenu od 15. do 20. jula ove godine na Cacalici u okviru Pete po redu Likovne kolonije koja je organizovana pod pokroviteljstvom grada Požarevca.

Obracajuci se prisutnima na otvaranju izložbe Radoslavka Rada Pejic, predsednica Udruženja zahvalila se svima koji su pomogli organizaciju kolonije i izložbe i najavila ucešce likovnih stvaralaca u programu obeležavanja 100 godina od rodenja Milene Pavlovic Barili, odnosno u manifestaciji “Ulica kulture” i izložbu slika u LJubicevu pod nazivom “Slikari na terenu.

Ispred grada Požarevca slikare i posetioce izložbe pozdravila je zamenica gradonacelnika Vukica Vasic, izražavajuci zadovoljsvo što je medu umetnicima.

- Divno je što je u okviru multimedijalnog programa “Ulica kulture”, a u okviru pratecih manifestacija 46. LJKI organizovana i ova izložba. Svim umetnicima želim puno uspeha u daljem radu i još puno lepih i uspešnih dela, porucila je Vukica Vasic.

Likovna kolonija “Cacalica 2009” po peti put okupila je veliki broj likovnih stvaralaca iz Požarevca ali i velikog broja gradova širom Srbije. O znacaju ovakvog kolektivnog rada umetnika kao i o delima koja tom priliku nastaju, govorio je Miroljub Manojlovic:

- Po raznovrsnosti i obimu izloženih dela reklo bi se da je ova likovna kolonija, iako ne sa tako velikim iskustvom, uhvatila korak sa bogatom tradicijom likovnog stvaralaštva požarevackog kraja i pokazuje se kao ozbiljan i pomena vredan poduhvat. Ona je uspela da obezbedi nesvakidašnji obim i raznovrsnost okupljajuci umetnike raznorodnih profila i formacija u širokom spektru izražajnih tehnika od klasicnog slikanja, ulja na platnu i akvilika do pastela, akvarela, crteža i kombinovanih pristupa. Požarevacke slikare predstavljaju Pavle Miladinovic, koji sa velikim iskustvom dominira u sigurnoj koloristickoj paleti, entuzijasta Rado-slavka Rada Pejic i ovog puta pokazuje slikarsku sigurnost i rutinu i sigurnu umetnicku kreaciju. Tu su još i LJiljana Jovanovic, Dragana Živanovic, Mileva Milica Bratic, Marica Mara Milosavljevic, Erol Ðuric, Mirko Marinkovic, kao i Snežana Miloševic koji su najsigurniji u pejsažu. Pomenucu i ostale domacine poput Violete Kevro, Milorada Stevica, Gorana Stevica, Radeta Bojovica, Jelene Arsenijevic, LJubov Mironov Ðuric, Smiljke Petrovic Cvejic, koji su uspešno sebe predstavili u domenu strukturalnog slikarstva. Snažnu slikarsku imaginaciju nalazimo kod ucesnika kolonije iz drugih gradova Srbije. Posebno isticem ubedljivu sliku Pejzaž, sinonim ove kolonije, delo Andelke Bojovic koja je sa svoja dva izložena rada Cacalica i Omaž Mileni upecatljivo obeležila petu Medunarodu likovnu koloniju. Tu su i dela Anke Anci Arandelov, Vjekoslava Cetkovica, Vladana Micica, Dušana Ðokica, Živojina Velimirovica, Ratka Todosijevica Bace i umetnickog fotogafa Božidara Vitasa. Kolonija je imala i svoje goste u liku i delu Gorana Bogdanovica, domacina, Žakline Kikic iz Zrenjanina, Aleksandra Janicijevica i Miroslave Dimic Perišic iz Beograda, istakao je Manojlovic koji je potom proglasio izložbu otvorenom, a prisustvo zamenice gradonacelnika iskoristio da uputi apel gradskoj vlasti: “ Dobro bi bilo da nas obraduju jednom gradskom galerijom, jednim prigodnim prostorom u kome bi umetnici svake vrste u lepšem i prijatnijem ambijentu izlagali svoja dela, apelovao je Manojlovic.

S.E.

NARODNI MUZEJ POŽAREVAC

OTVORENA IZLOŽBA SLIKA DRAGANA MILOSAVLJEVICA

U sklopu pratecih manifestacija 46 LJKI,pod nazivom “Ulica kulture” u Narodnom muzeju u Požarevcu otvorena je izložba slika Dragana Milosavljevica,poznatog slikara iz Petrovca sa Mlave. Milorad Ðordevic, direktor Narodnog muzeja poželeo je akademskom slikaru Draganu Milosavljevicu dobrodošlicu sa željom da ima još više samostalnih izložbi a prisutnim gostima da uživaju u svetu izloženih slika O izložbi slika slikara Dragana Milosavljevica govorilala je Violeta Tomic, kustos Narodnog muzeja u Požarevcu.

Akademski slikar Dragan Milosavljevic iz Petroca sa Mlave,koji je završio fakultet Likovne umetnosti u klasi profesora Mladena Srbinovica na ovoj izložbi se predstavlja sa 11 slika radenih tehnikom ulja i akvarela.Dragan Milosavljevic je slikar boja nanetih bogato fakturoznog pokreta,cije slikarstvo se odlikuje koloristickom punocom.

Sadržaj izloženih radova cine vizuelnu intenciju koja potencira tokove prirode.Zvucna koloritna energija u gradi celokupnog njegovog opusa je uskladena.Dragan Milosavljevic ne koristi kontrasno svelte- tamne,nego se krece izmedu valerskih vrednosti,slikajuci motive prirode,nadahnute prirodom,stvarajuci jedan autotentican recnik boja.

Površine njegovih slika predstavljaju bogat dijapazon zvucnosti od teme svetlosne i progresne na površinama njegovih akvarela i kolorita njegovih uljanih slika,zakljucila je svoje kazivanje Violeta Tomic, kustos Narodnog muzeja u Požarevcu.

I.D.

NARODNA BIBLIOTEKA “ILIJA M.PETROVIC” U POŽAREVCU

LJUBICEVSKI “REPASAŽ”

U okviru projekta “Uli-ca kulture” kao prateca manifestacija 46. LJubi-cevskih konjickih igara prošlog cetvrtka u Naro-dnoj biblioteci održan je program pod nazivom LJu-bicevski “Repasaž”. Gost veceri bio je književnik Radovan Beli Markovic koji je zaposlen kao savetnik u Gradskoj biblioteci u Lajkovcu, a našoj citalackoj javnosti poznat je po romanima kao što su “Lajkovacka pruga”, “Poslednja ruža Kolubare”, “Limunacija u Celijama”, “Knez Miškin u Belom Valjevu”, “Orkestar na pedale”, brojnim knjigama kratke proze i clancima.

“O konjima govori se od kako je svet nastao, a svet nastaje koliko sa covekom, toliko i sa konjima. Sa konjima se menjaju poredci, menjaju se granice, civilizacijske matrice i ništa se bez konja ne zbiva, kao ni bez ljudi. Svi imamo neku pricu o konjima, a narocito oni koji nikada u sedlu nisu bili. Ja sam jedan od takvih, nisam ljubitelj konja, ja sam poštovalac konja,” istakao je izmedu ostalog Radovan Beli Markovic.

D.Dinic

ODRŽAN CETVRTI SAJAM ZAPOŠLJAVANJA

PONUÐENO 96 RADNIH MESTA

U Hali sportova proteklog petka Nacionalna služba za zapošljavanje organizovala je cetvrti Sajam zapošljavanja u 2009.godini. Na prva tri sajma koja su se održala u Požarevcu, Golupcu i Petrovcu ucestvovao je 71 poslodavac sa ukupnim potrebama od 624 slobodnih radnih mesta. Na prošlonedeljnom sajmu ucestvovalo je 23 poslodavca sa ukupnim potrebama od 96 slobodna radna mesta. Najvece potrebe za kadrovima poslodavci imaju iz oblasti mašinstva i obrade metala i to su: automehanicari, autolimari, autoelektricari, zavarivaci, zatim iz oblasti trgovine i knjigovodstvenih usluga. Iskazane su i potrebe za saradnicima u osiguravajucim kucama, a za ovaj sajam je ciljano pozvano preko 600 lica koja traže zaposlenje, a poseduju znanje i veštine koje su potrebne za obavljanje poslova kod poslodavaca ucesnika sajma. Filijala u Požarevcu planira još jedan Sajam zapošljavanja u Velikom Gradištu u mesecu oktobru cime bi zaokružila ovu poslovnu godinu.

Sajam zapošljavanja je otvorio Vladimir Ilic, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije: “ Poslodavcima želim uspeh da dodu do dobrih radnika, a nezaposlenima da dodu do posla. Ovo je dobar primer meduregionalne saradnje u Srbiji, a takode i perspektivno uspešne pogranicne saradnje sa Rumunijom, gde vidim šansu za dalji razvoj preduzetništva u Srbiji. U Branicevskom okrugu kroz javne radove zaposleno je 600 lica, izdvojeno 95 miliona dinara i vec je dobilo svoju prvu šansu 150 mladih ljudi kroz program Prve šanse.

D.Dinic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 28.08.2009 do 04.09. 2009 godine rodene su 34 bebe, 17 devojcica i 17 decaka .

Blizance , dva sina dobili su Bojana i Goran Milojevic iz Simiceva.

Sinove su dobili: Maja Stojanovic i Novica Miloševic iz Požarevca, Marijana i Miodrag Katic iz Požarevca, Aleksandra i Draško Puco iz Kostolca, Emina i Eleran Baurami iz Kostolca, Dragica Peric i Saša Obradovic iz Batuše, Ivana Stevic i Dragan Jovic iz Požarevca, Silvana i Mladen Jovanovic iz Požarevca, Fekrija Bakteši i Nazi Mahmut iz Kostolca, Daliborka i Dejan Stevic iz Požarevca, Dragana Stanisavljevic i Dragan Stevic iz Velikog Gradišta, Mia i Zlatko Ilic iz Salakovca, Maja i Igor Paunovic iz Požarevca, Anita Murina i Diljaj Sunamia iz Kostolca, Milena Rajic i Nenad Stojanovic iz Crljenca, Dragana i Željko Cikarevic iz Ševice.

Kcerke su dobili: Daliborka i Dalibor Stanojevic iz Miljevica , Milijana i Dalibor Milentijevic iz Požarevca, Jelena Stevic i Saša Mirkovic iz Požarevca, Jelena i Nenad Redic iz Drmna, Ana Radomirovic i Vladan Milanovic iz Kostolca, Nazima Mustafa i Murina Dževajet iz Kostolca, Sladana i Goran Aleksic iz Aleksandrovca, Vanesa i Sami Beriša iz Kostolca, Valerija i Vidoje Vucenovic iz Požarevca, Huanita Radovanovic i Branko Stojanovic iz Vinaca, Sandra i Željko Vasiljevic iz Požarevca, Dubravka i Radomir Ilic iz Požarevca, Snežana i Radovan Vulic iz Jagodine, Biljana i Nebojša Petkovic iz Požarevac , Marija i Milan Bura iz Požarevca, Rozalija Veber i Goran Stojadinovic iz Kuceva, Ana Markovic i Jovan Kulovic iz Požarevca.

MILENA PAVLOVIC BARILI U KULTURNOJ RUBRICI DNEVNOG LISTA "VECERNJE NOVOSTI"

JEDNAKO NAŠA KOLIKO I SVETSKA

- Urednici kulturne rubrike i Kulturnog dodatka "Vecernjih novosti" govorili prošlog cetvrta Požarevljanima o znacaju Mileninog dela i pažnji koju ovaj list poklanja vrsnoj umetnici u godini obeležavanja stogodišnjice njenog rodenja

Iz mnoštva pratecih priredbi koje su se dogadale na ovogodišnjim LJubicevskim konjickim igrama, jedan broj Požarevljana i njihovih gostiju izabrao je upravo one koje su se odvijale u okviru projekta "Ulica kulture". Da pri takvom izboru nisu pogrešili najbolje svedoci zadovoljstvo onim što su prilikom tih vecernjih, kulturnih susreta pod svodovima Mileninog doma, mogli da cuju i vide.

Cetvrtak je bio rezervisan za razgovore sa urednicima kulture, odnosno Kulturnog dodatka u dnevnom listu "Vecernje novosti". Predstavljajuci goste i pozdravljajuci prisutne, upravnik Fondacije Radoslav Stanojevic nije mogao a da ne spomene "one koji su idejni tvorci i autori projekta "Ulica kulture", a kojih više nema medu živima. To su LJubiša Ðokic i Ranko Milinkovic, istako je Stanojevic i obecao da ce se potruditi da "Ulica kulture" zaživi pod imenom Milena fest buduci da se tokom LJKI, sem u Galeriji mnogo toga dešava i u Gradskoj biblioteci, Narodnom muzeju, Arhivu, Centru za kulturu, KPZ, u Turistickoj organizaciji. Stanojevic je takode podsetio da je ova godina za Galeriju izuzetno znacajna zbog obeležavanja velikog jubileja, sto godina od Mileninog rodenja. Tim povodom je Jelica Milojkovic u Galeriji SANU priredila veoma uspelu izložbu Mileninih dela koju je videlo blizu 100 hiljada ljudi.

Gostovanjem tri clana redakcije Vecernjih novosti, organizatori su ustvari želeli da se na neki nacin oduže za pažnju koju je ovaj list poklonio Mileninom jubileju. Po recima Milisava Milenkovica objavljeno je desetak tekstova i 15 nastavaka feljtona o Mileni Pavlovic Barili koje je upravo Milenkovic potpisao.

- Biti u Mileninoj kuci zaista je bajkovito kao biti na nekoj od Mileninih slika i prosto je nadahnjujujuce i obavezujuce govoriti o kulturi, o onom što mi radimo trudeci se da tu kulturu predstavimo na najbolji nacin, upravo u ovom ambijentu. Ona nas gleda sa svih strana, ona je cini mi se najbolja mera stvari u srpskoj kulturu. Jednako je Požarevljanka koliko je i NJujorcanka, jednako naša koliko i svetska, jednako nedosanjana koliko je stvarna tako da je prilicno obavezujuce pricati o svemu što je mera te naše kulture ukoliko je mera te naše kulture Milena Pavlovic Barili. Mi smo se zaista trudili da ovu godinu obeležimo onako kako v alja i kako Milena zaslužuje, nadam se da smo to uspeli donekle, a trudicemo se da, dok jubilej traje ispratimo sve ono što ce se dalje dešavati ali i da našoj publici približimo Milenu na najbolji moguci nacin, obecala je Miljana Kralj.

Šesta je godina kako Kulturni dodatak Vecernjih novosti, dobru panoramu aktuelnih dešavanja u kulturu kod nas i u svetu, potpisuje Deana Vukovic. Prvi put u jednom istinskom hramu umetnosti ona je prošlog cetvrtka pokušala da predstavi rad svoje redakcije:

- Ima li boljeg mesta od ovoga za tako nešto i zato vam hvala što ste nam to omogucili. Naš odnos prema Mileni i njenom jubileju, ovoliki broj tekstova o izložbi u Galeriji SANU je nešto što se samo po sebi razume, najjednostavnije je predstavljati istinski velike. Vi tu nemate ni profesionalnih, ni moralnih pa ni licnih dilema i nedoumica. Reci da je to velika izložba i da je izložba Mileninih radova u Beogradu dogadaj prvoga reda, najveci uz obeležavanje jubileja Paje Jovanovica, ne kažete ništa novo i ništa neobicno i ništa što ce vas kao novinara predstaviti u nekom boljem svetlu . To je obaveza novinara, odgovornog prema kulturi, to je obaveza svakog coveka da dode i pokloni se radovima žene koja nam ostaje paradigmatican primer kako zapravo postaviti standarde i cemu težiti.

Od pre pet godina Vecernje novosti imaju i veoma plodonosnu izdavacku delatnost. Objavljeno je stotinak knjiga po kojima je je ova kuca postala najtiražniji izdavac u Srbiji. Kako je to bilo moguce, objasnio je urednik Milomir Kragovic:

- Devedeset posto naših knjiga prodajemo na kioscima jer želimo da knjiga bude dostupna citaocu. Naše knjige su tri puta jeftinije od drugih izdavaca, u proseku koštaju 350 dinara, kod drugih su 1.000 dinara. Cinjenica koju cene naši kupci je i ta što je knjiga tehnicki sjajno izvedena i iznad svih tih kriterijuma je kriterijum da se izabere pravi naslov u pravom trenutku. Poslednje naše izdanje prodato u 15 hiljada primeraka je knjiga Pere Simica o Titu. Za deset dana prodali smo tiraž od 15 hiljada primeraka i, evo, naredne srede izlazi drugo izdanje knjige o Titu u 12 hiljada primeraka, najavio je Kragovic.

U muzickom delu veceri nastupio je Srecko Vasic, mladi harmonikaš sa diplomom Pariske muzicke akademije, potomak cuvene muzicke porodice iz Crljenca. Muzikom je prošetao kroz zemlje na cijim je jeziku Milena pisala, kroz Italiju, Francusku i Španiju.

S.E.

U RODNOJ KUCI MILENE PAVLOVIC BARILI

KNJIŽEVNO VECE SA MIRJANOM MITROVIC

- Požarevljanima se prošlog petka predstavila autorka romana “Autoportret sa Milenom”

U Galeriji Milene Pavlovic Barili u okviru manifestacije “Ulica kulture” prošlog petka priredeno je književno vece posveceno Mileni, odnosno romanu “Autoportret sa Milenom” ciji je autor Mirjana Mitrovic, Požarevljanka i kako to u najavi rece Milisav Milenkovic, sjajan romansijer. “Autoportret sa Milenom” je njen prvi roman objavljen pre dvadesetak godina s namerom da se "pripovedacki uverljivo razotkrije citav život poznate slikarke". Koliko se u tome uspelo govori cinjenica da se po prvom izdanju roman našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

- Mirjani je NIN-ova nagrada izmakla još jedamput ali je ona dobitnik jedne druge prestižne nagrade, nagrade “Branko Ðopic” koju je jednoglasno dodelilo pet akademika cime se svaki autor može da podici i ponosi. Roman “Autoportret sa Milenom” je za mene zrelo romaneskno štivo ispisano sigurnim rukopisom. Milena koja je po mom dubokom uverenju vec postala, takoreci mitska licnost, u romanu “Autoportret sa Milenom” nije tako tretirana. Predstavljena je kao bice koje nosi patnju, žudnju, strast i tugu u sebi i koje se razlama izmedu stiha i boje gradeci jednu celinu. Milena je podjednako dobar pesnik kao što je podjednako dobar slikar i zato je ta njena poetika uverljivija i od samog života. Mirjana je imala jedan pristup ovom romanu da Milenu doživi kao jednu autenticnu licnost, jedinstvenu po svom poimanju života, licnost koju krasi umetnicki nerv, umetnicka nervoza i umetnicko stvaralaštvo. Ako bi se tražila najautenticnija vrednost ovog romana onda je ona upravo u tome što je Mirjana Mitrovic taj deo Milenine licnosti snimila i tako ga projektovala pred citaoca, rekao je o romanu medijator veceri, književnik Milisav Milenkovic.

Svoj prvi susret sa onim što je Milena, autorka je ovako opisala.

- Bio je to susret sa Mileninim decjim crtežima i možda je to bilo prvo zrnce od koga je cela ova knjiga krenula. U vreme kada sam ja odrastala, u Požarevcu je postojao jedan lep obicaj da se dva puta godišnje, u prolece i u jesen, u ovom istom prostoru, medu ovim slikama, održavaju pesnicke veceri koje su okupljale pesnike svih uzrasta, iz svih škola, iz svih književnih klubova. Bila je jedna velika privilegija da imate pravo da ucestvujete, da vas predlože da procitate neku svoju pesmu na toj literarnoj veceri i ja sam se prvi put na jednoj takvoj, sa svojom pesmom pojavila u petom ili šestom razredu. Svi ostali su bili stariji od mene. Tada sam prvi put, sa jednim velikim uzbudenjem, ušla u ovu Galeriju. Osetila sam neverovatnu bliskost sa osobom cije sam prisustvo osecala ovde. Bilo je to osecanje koje mi nije dalo mira. Vi ne možete posle jednog takvog osecanja reci – to se dogodilo i ja sad nemam ništa s tim, odnosno, ja sam to rekla, ko bi se usudio, molim vas, da pravi romansiranu biografiju Milene Pavlovic Barili, narocito neko, ko je tako zadivljen njome, narocito ako vi odrastate tu u komšiluku, ako svakoga dana na putu do škole i nazad prolazite ovuda. Vi znate sve osnovne stvari o njoj koje treba da znate. To nije bila moja svesna odluka i ja se sada, sa ove tacke pitam kako sam to smela. Ali, kada ste mladi verovatno više smete nego kasnije. Kada sam se prvi put uplašila vec sam bila na pola romana, i uz pomoc prijatelje ja sam izgurala to do kraja.

Tokom pisanja ovog romana Mirjana Mitrovic se trudila da bude maksimalno odgovorna, nastojala je da prikupi što je više moguce tacnih i pouzdanih cinjenica o životu svoje junakinje. To nije bilo lako jer je slikarka živela na raznim mestima koja autorki nisu bila dostupna. Takode, pre dvadeset godina sva ta grada o Mileni nije bila dostupna i sredena, trebalo je zaista mnogo truda da se sve to stavi na papir. -- Za tim trudom ne žalim, bilo je to putovanje Mileninim tragom, putovanje najlepše u mome životu... Na taj nacin sam i napravila licni muzej Milenine biografije, kazivala je autorka.

Književno vece sa Mirjanom Mitrovic muzicki je oplemenio maestro na violini, Živojin Velimirovic, rodom iz Beograda, profesor violine na Umetnickoj akademiji u Novom Sadu.

S.E.

I OVE GODINE U OKVIRU MANIFESTACIJE “ULICA KULTURE”

ŠKOLA ÐAKA LIKOVNJAKA

Prošle godine je po prvi put u okviru “Ulice kulture”, jedne od mnogobrojnih pratecih manifestacije LJubicevskih konjickih igara, održana mala škola portreta. Kako su se rezultati rada talentovanih osnovaca koji su prošli kroz ovu školu, pokazali veoma dobrim i korisnim, to je ista organizovana i u okviru ovogodišnjih LJKI. Tokom pet dana njenog trajanja, ucenici razlicitog uzrasta iz pet osnovnih škola Požarevca, pod svodovima Mileninog doma naucili su nešto više o delu ove umetnice, o drugim slikarima, o tome šta je portret, koje su njegove proporcije i kako nastaje. Ipak, najveci kvalitet ove škole ogleda se u višednevnom lepom druženju dece i njihovom ucenju kolektivnom životu i radu. Prema recima Gordane Miladinovic, nastavnice likovne kulture koja je vodila školu, najmladi polaznik bio je dak prvak, ostali su ucenici osmog, sedmog, šestog razreda... Deca su se “upisivala” prema preporukama svojih nastavnika što govori da je rec o talentovanim ucenicima. Sve što su u školi portreta naucili i uradili prikazace na jedoj retrospektivnoj izložbi.

S.E.

NA SAJMU PREDUZETNIŠTVA

ZAVRŠENE AKTIVNOSTI NA PROJEKTU “NASSR”

Drugog dana na Sajmu preduzetništva održani su veoma znacajni bilatelarni razgovori izmedu rumunskih i privrednika iz našeg regiona koji su ucestvovali u projektu “HACCP – otvorena vrata za tržište EU”. U rumunskoj delegaciji bili su predstavnici firmi koje se bave proizvodnjom i distribucijom prehrambenih proizvoda. Prema recima Bogdana Pauneskua, savetnika predsednika i direktora Komore iz Rešice postoji sve više zainteresovanih firmi iz ove oblasti, a posle razgovora znace se koji ce biti konkretan rezultat. “Pošto je Rumunija ušla u EU nijedna firma ne može da funkcioniše bez HACCP -a i svaka firma ima uveden taj koncept. Privredna komora radi na tome da firme imaju sve što je potrebno da bi mogle da udu na tržište EU. Pre dva meseca Komora iz Požarevca došla je sa privrednom delegacijom i mi smo im pokazali firme koje se bave proizvodnjom testenina i preradom mesa i suhomesnatih proizvoda, kako one rade i mislim da su stvorili utisak o tome kako taj koncept funkcioniše u Županiji Karaš - Severin”, istakao je Paunesku.

“Uveli smo HACCP pre tri godine i to nam je izuzetno pomoglo u radu i trenutno izvozimo u 6 zemalja. Bez tog sistema ulaskom u EU uopšte ne bismo mogli da funkcionišemo i da bismo opstali i razvili se to je bilo obavezno. To nam je pomoglo da se oformimo i kao brend. Prvi put dolazim u Srbiju kao biznismen, ljudi su veoma spremni da saraduju i to mi se izuzetno dopada. Smatram da ovakvih susreta treba da bude neuporedivo više, jer ima mesta da razvijamo zajednicke aktivnosti i biznis”, rekao je Konel Timofte, predstavnik preduzeca Pangram – Monte Banato iz Rešice.

Rumunska firma Kavarantana pocela je sa radom 1996.godine, a od 2007.godine koristi 50% sredstava EU. “Uveden HACCP doprinosi bržem razvoju preduzeca i dostizanju standarda koji zahteva EU, a danas smo imali veoma korisne razgovore sa direktorom Klanice Oreovica i nadam se da cemo ostvariti saradnju”, rekao je Karaibot Flavius Ciprijanu, predstavik Kavarantane.

Pekara “Noc i dan” iz Kuceva zapošljava 25 radnika i poseduje tri prodajna objekta u Kucevu, a u planu je otvaranje jednog objekta u Požarevcu. Bavi se proizvodnjom testenina, proizvoda od brašna, torti, sladoleda i kolaca. Vlasnik pekare Dragi Stojanovic veoma je zadovoljan realizacijom projekta, jer u skorije vreme nijedna firma nece moci da prosperira bez uvedenog HACCP –a. “Rumunske firme su prošle tu proceduru i daju nam korisne savete, ukazuju nam na to koje su kriticne tacke i ovaj projekat je mnogo bitan za naš region”, istakao je Stojanovic.

Klanica Oreovica bavi se klanjem krupne i sitne stoke i proizvodnjom zdrave hrane i retko na našem tržištu se mogu sresti proizvodi sa ovakvom tehnologijom proizvodnje. “Ekonomski je za nas vrlo teška bitka da bi dokazali da je to proizvod od mesa i bez hemije, ali ljudi pocinju da prepoznaju naše proizvode, oni su vrlo traženi u Srbiji i mi radimo iskljucivo za poznate kupce. Što se tice samog HACCP -a mi smo u fazi završetka i do 25.septembra uvešcemo taj koncept. Inace, pripreme smo poceli pre pet godina, radili smo postepeno, temeljito, jer iziskuje puno para, vremena, uskladivanja sa evropskim propisima i smatram da danas imamo perspektivu, jer ova firma postoji 50 godina”, kaže direktor Caslav Denkovic, diplomirani tehnolog mesa.

“Verujem da ce uvodenje HACCP koncepta znaciti svakoj firmi da stvori uslove da bi mogla da se pojavi na tržištu EU. To je sve uradeno u cilju unapredenja života ljudi, da bi hrana bila što kvalitetnija i bezbednija za upotrebu. Postoji organska proizvodnja i proizvodnja dobre poljoprivredne prakse koja ima malo labavije kriterijume. Organska prizvodnja je mnogo teška, zato što u prirodi postoji mnoštvo bolesti i štetocina koje napadaju gajene biljke. Mi proizvodimo seme i tu su blaži kriterijumi, nego kod plodova koji se direktno koriste u ishrani, tako da verujem da cemo uspeti da se prilagodimo zahtevima evropskog tržišta”, istakao je vlasnik Superiora, dr Ivo Ðinovic, profesor povrtarstva.

Na kraju su Petru Buci, predsednik Komore iz Rešice i Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac dodelili priznanja za sajamski nastup. Nagrade za najbolje ureden štand u kategoriji proizvodaca hrane dobili su : D.o.o “Vucko Z”, pekara “Noc i dan” i Klanica Oreovica. Nagrade za najbolje ureden štand svih ucesnika na sajmu pripale su firmama “Koker Zora”, “Fero Batuto” i “Dekor – centar”. Specijalne nagrade urucene su Zemljoradnickoj zadruzi “Pek” Kucevo, etno sekciji KUD-a “Mladost” iz Poljane i Udruženju vocara i vinogradara “Zlatno brdo” Udovice.

D.Dinic

MZ SOPOT

BEZ INVESTICIJA NEMA RAZVOJA, NI EKOLOGIJE

MZ Sopot spada u red vecih gradskih mesnih zajednica i po površini,i po broju stanovnika biraca a po uredenju infrastrikture,po bogatstvu i sadržaju razvoja spada u red neuredenih i ekološki dosta narušenoj sredini.Savet MZ Sopot je konstituisan pocetkom 2009.godine a cine ga predstavnici partija DS-4 clana, SPS-3 clana, SRS-2 clana, SNS-2 clana, i dve grupe gradana sa po 2 + 2 clana.Savet dobro funkcioniše, jednom mesecno imamo redovne sastanke a vanredne zakazujemo po potrebi. Svi clanovi redovno dolaze na sastanke, atmosfera u radu Saveta je pozitivna a odluke donosimo jednoglasno. Investi-cija za razvoj i realizaciju programa isuviše je malo da bismo razrešavali godinama nagomilane probleme u oblasti infrastrukture i ekologije.Ove godine finansijskim planom smo dobili malo sredstava,i to ono što smo nasledili od predhodnog saziva Saveta za asfaltiranje pojedinih ulica.Izvodaci su ugovoreni i u kratkom periodu bice izvršena realizacija.Ocekivali smo da cemo za naše projekte ove godine iz Fonda za zaštitu životne sredine dobiti više sredstava,pošto smo dobili samo za izradu projekta kolektora izmedu crpne stanice 6 i 7.

Mesna zajednica Sopot je periferna gradska zajednica u kojoj treba rešavati probleme infrastrukture, pre svega,uvodenje kanalizacije i dovodenje vode do svih korisnika,rešavati pitanje toplifikacije,sanaciju deponija i posebno pitanja ekologije i zaštite životne sredine. Više od polovine naših gradana nema kanalizaciju,95%nema toplifikaciju,samo dve zone imaju toplifikaciju,iako magistralni toplovod prolazi kroz našu MZ.

Planovi za toplifikaciju naselja postoje ali Toplifi-kacija ima oštre kriterijume za prikljucenje novih korisnika koje mi nismo mogli da isfinansiramo,jer su naši gradani sa prosecnim primanjima. Deo MZ Sopot koji je odvojen od ostatka grada, naselje iza kasarne “Sopot“, gde imamo 1.700 glasaca, posebno je karakteristicno zbog nedostatka elementarnih uslova za život,nemaju kanalizaciju u celini,jedan deo gradana nema ni vodu i ako se tome doda da je u tom delu grada smeštena gradska deponija,onda je potpuno jasna slika života tih ljudi u tom delu grada Požarevca.

Sada smo u MZ organizovali akciju da gradanima koji nemaju vodu bude omoguceno da se prikljuce na gradski vodovod.Kanalizacija je rak rana tog dela grada Požarevca i od toga je 90% problema koji proisticu u tom naselju,ulice ne mogu da se asfaltiraju i ostala infrastruktura,da se odradi. Prioritet ovog Saveta MZ,uz solidarnost svih gradana,jeste da se sprovede u tom naselju knalizacija do kraja našeg mandata.

Sada smo na dobrom putu da to pitanje rešimo, jer smo od Fonda za zaštitu životne sredine dobili sredstva da se uradi Projekat kolektora izmedu crpne stanice 6 i 7. Za crpnu stanicu 6 dobili smo sredstva da se uradi Projekat a za crpnu stanicu 7 vec imamo uraden projekat. Finan-sijska sredstva za realizaciju ovih projekata su velika i MZ Sopot nema ta sredstva,niti MZ može sama to da radi.Mi imamo od prošle godine odobrena sredstva od 7 miliona,pa kada Direkcija za izgradnju uradi projekat za izgradnju kolektora,mi cemo ubrzano krenuti u realizaciju izgradnje projekta crpne stanice 6 kao prve faze gradnje.

Nadamo se da cemo u narednoj godini imati razumevanje kod Fondova grada Požarevca ali i kod republickih Fondova za odobrenje sredstava za izgradnju celokupne kanalizacione mreže u ovom naselju „Sopot“

Ocekujemo da u periodu od tri godine svi gradani imaju rešeno pitanje kanalizacije.

Okosnica razvoja naše mesne zajednice jeste uradena kanalizacija,na cemu Savet MZ Sopot i insistira kako bi i u ovom delu grada Požarevca moglo doci do bržeg razvoja i vecih investicija.

EKOLOGIJA NA NISKOM NIVOU

Na teritoriji naše MZ imamo locirane dve deponije smeca, velike neobradene površine obrasle ambrozijom kojima mi nemamo mogucnosti da pridemo, što ugrožava zdravlje naše dece i odraslih ljudi,u zimskom periodu to su dimnjaci i kad tu dodamo septicke jame koje zagaduju vodu, ekološka slika je potpuna. Kpacitet postojece deponije je prevazišao mogucnosti novih odlaganja i povecanja brda deponije koje sada iznosi 5-6 metara iznad nivoa naselja, kuca, to grad mora ubrzano rešiti taj problem,jer povecanje brda deponije usred ravnice bilo bi abnormalno.

Gradska Bolnica udaljena je 500/600metara od deponije a najbliže kuce su svega 10 metara udaljene,gde ljudi žive.Svako dalje odlaganje rešavanja ovog problema nije dobro za gradane ove MZ i njihovo zdravlje.LJudi u Savetu MZ Sopot su ozbiljni ljudi koji žele da ti uslovi u okruženju budu bolji.Imamo ideje,imamo energije ali to nije dovoljno jer realizacija tih naših ideja umnogome zavisi od sredstava budžeta grada.Znamo da svi problemi ne mogu biti odmah rešeni ali je neophodno da utvrdimo kljucne tacke problema koje cemo zajednicki rešavati u narednom periodu zakljucuje svoje izlaganje Stevica LJubic, predsednik Saveta MZ Sopot ocekujuci razumevanje gradske uprave Požarevca.

I.Dimitrijevic

HUMORESKA

U PADOKU

Lepo vreme, baš kao stvoreno za bavljenje sportom, pa i konjickim. Konji lepo istimareni, jahaci lepo ocešljanji, publika lepo obucena i doterana, vidi se i po koji šešir kod poljoprivrednika stiških, ali i na glavi neke lepe gospode ili gospodice (zavisi kako se uzme).

U padoku, konji se zagrevaju za predstojecu trku i vec su se oznojili, ne zna se koji je lepši i teško je pogoditi pobednika, svi su dobro uhranjeni i u kondiciji. No, ima ljudi koji prate konjicki sport i poznaju svako grlo, džokeje, vlasnike, iz kojih su štala i tako biraju svog favorita.

Jer, konji ponovo jure, zapravo, nikad nisu ni prestajali da jure po hipodromima širom naše sve uže zemlje, pa cak i po inostranstvu tj. Evropi, ako uspu da izvade vizu. Verovatno ce sa dobijanjem šengenske vize naši konji juriti po Evropi, da se vidi da i mi konja za trku imamo i da ne zaostajemo za tim, razvijenim svetom, brale. Dabome, ima tu i kobila i one ne zaostaju mnogo za konjima, ravnopravne su i trce bok uz bok sa konjima.

Posle jedne trke, ispred štale, mnogo naroda, komentarišu se rezultati i analizira se (ne)uspeh pojedinih grla. Jedan tuce konja, psujuci ga na pasja kola.

- Neceš ti meni više leba da jedeš, džabe te ranim, mrcino jedna! U kobasice cu te ja!

- Uf, mnogo ce da mu naudiš! Naša klanica ne radi! – dobaci jedan brka sa strane.

- Uvati tog konja bolje, šta si se stego ko dve pare u kesi! – vice jedna snaša na vozaca sulki.

- Ma, u kola ce mi on, da vuce kukuruz, a ne ovde da zeva u kobile, pa posle ne može da trci!

Jedna kobila jurnu iz start - mašine pre starta, džokej ostade da visi i da jaše šipku, a kobila istrca stazu, prode kroz cilj i pored automobila i radoznalih posmatraca, ode do svoje štale.

- Što ti je ženska cud, a bila je favorit u ovoj trci! – prokomentarisa jedan elegantni gospodin, verovatno veliki poznavalac ženskog sveta.

U predvecerje ovog lepog konjskog dana, famfare oznaciše kraj hleba i igara.

Miodrag Lazarevic

CETVRTI SAJAM PREDUZETNIKA U POŽAREVCU

RIO SE PREDSTAVIO SVOJIM EKSPONATIMA

Na poziv predsednice Regionalne privredne komo-re, Milice Mitkovic, RIO ove godine po treci put izlaže svoje eksponate, prepoznatljive i veoma tražene proizvode za ukrašavanje životne okoline. Sajam u Požarevcu je znacajan jer nam omogucava da predstavimo deo našeg programa koji se proizvodi u našem rasadniku,ali i mogucnost da ponudimo naše programe koji se odnose na rekultivaciju i ozelenjavanje, proizvodnju cveca, uredenje poslovnog prostora,dvorišta,parkova, kao i njihovo održavanje.

Ostvareni kontakti na Sajmu za nas su veoma važni zbog implementacije i razvoja naših programa ali i motivacije koju ostvarujemo šireci programe za zaštitu životne sredine.LJudi sada znaju da postoji RIO i da RIO može ispuniti njihova ocekivanja.

Ovakvim nacinom rada ostvarujemo osnovnu ulogu našeg nastajanja i dajemo najveci doprinos ekologiji i zaštiti covekove sredine,kaže Nataša Savic, direktor PD RIO Kostolac.

I.D.