2019-02-09T21:11:44+00:00 09. фебруара 2019, 21:11|

Бака апотекарка

Да ли познајете особу која не воли чоколаду? Вероватно постоји негде неко ко чак ни чоколаду не воли. С друге стране, верујем да је више оних који ће из личних разлога бити уздржани по питању чоколаде. Обично, разлози за избегавање чоколаде су да она гоји, да се од ње кваре зуби, да се повећава шећер, излазе бубуљице… Ипак, ако Вам неко каже да сте као чоколада верујем да не мисли да сте изазивач бубуљица или да доводите до повећаног шећера у крви.

Треба нагласити да има разлике између чоколада и да није исто ако се говори о црној и о млечној чоколади.

Да ли би Вас изненадио податак да се у црној чоколади поред масти, угљених хидрата, протеина налазе и витамини? Црна чоколада је богата витаминима Б групе, па се у њој налазе витамини Б1, Б2, Б3, Б6. Поред витамина Б богата је и витамином Е. Поред витамина у чоколади су присутни гвожђе, натријум, калцијум, магнезијум, калијум, фосфор.

Истраживања су показала да црна чоколада може да повећа ниво доброг холестерола, а ниво лошег да снизи, да утиче на расположење тако што повећава количину хормона среће, повећава будност, повећава концентрацију и памћење. Постоји доказ да је моћан афродизијак.

                                                            КАКАО ШТИТИ СРЦЕ

Да није сировине, која се зове какао сигурно не би било ни чоколаде. Какао се добија млевењем одређених делова биљке какаовац. Какаовац је стално зимзелено дрво, које може да достигне висину и до 8 метара. Расте у тропским регијама. Потиче из Амазоније. Од пулпе настају сокови, а од плода настаје какао маслац и какао прах. Цео плод је јестив. Захваљујући нутритивним вредностима спада у суперхрану, а љубитељи хране и укуса са правом је називају храном Богова.

Животни век какаовца је до 20 година. Тек у трећој години развијају се цветови, а у петој настаје плод. Цветови расту директно из стабла и из њих се након пет месеци развија плод, који је дугачак око 20цм. Плод је овалног облика и у њему су у низу од 30 до 40 распоређених зрна. Одвајање плода од дрвета је посао за који је потребно знање и искуство. Током сазревања плод мења боју и берачи према боји и према звуку који настаје када се куцне у плод знају да ли га је потребно брати или не. Плод се пажљиво бере и то тако што се сече водећи рачуна да се не оштети мала петељка, која држи плод, јер ће из ње поново настати цвет. Можда Вам сам посао око брања плода није интересантан, али добар је као информација.

Елем, зрна се из плода заједно са пулпом ваде и пажљиво постављају на лишће банана, па се тим лишћем на крају и покривају. Овако почиње ферментација. Процес ферментације траје око 6 дана. Зрна из пурпурне прелазе у тамно браон боју и развија се мирис, који је нама познат као мирис чоколаде. Након ферментације, зрна иду на даљу прераду. Укус и квалитет зависи од врсте зрна и ферментације.

Какао зрно садржи теобромин, бакар, гвожђе, флавоноиде (одговорни за регулацију холестерола, побољшавају функцију крвних судова, смањују факторе ризика за дијабетес, не повећавају триглицериде и не гоје), магнезијум (испољава позитивно дејство на мозак, органе за дисање), калијум (захваљујући коме утиче на регулацију срчаног ритма).

Зна се да какао опушта, отклања стрес, ублажава бол, повећава расположење, смањује повишени крвни притисак, подстиче мозак на стварање хормона среће, штити од срчаних болести и од можданог удара. Истраживања су показала да су жене које су редовно пиле по шољу какао напитка имале нежнију кожу. Дакле, чак је и какао на страни жена.

Колико се дуго користи какао у исхрани и у медицинске сврхе није могуће утврдити. Чињеница је да је реч о периоду много пре нове ере. Интересантно је да су за цивилизацију Маја какао и чоколада, коју су звали горком водом, били симболи живота и плодности. Чак су Маје и зидове својих палата осликавали плодом какаовца.

                                             ВРЕДНИЈИ ОД НОВЦА

 

Негде око 1000. године зрна какаоа су имала монетарну вредност. Дакле, све што је неко хтео да купи морао је да плати овим зрнима. Захваљујући управо посматрању зрна као монетарно, вредно средство зрно какаовца долази у Шпанију око 1520. године. У том периоду је прављен какао напитак, коме је додаван шећер, ванила, цимет. Сматрало се да је то напитак који повећава жудњу. Што се тиче монетарне стране, за 200 зрна могла се купити једна ћурка, а дневница стражара била је 100 зрна.

У том периоду говорити о какао зрну или пак чоколади било је готово храбро. С једне стране из великог поштовања, а с друге јер се никад није знало да ли ће Папа рећи да су плодови самог Бога или је мали рогати умешао своје прсте. Захваљујући таквом мраку, тек 1609. год излази прва књига о чоколади. Око педесет година касније Римска црква званично проглашава чоколаду за магијски напитак, који само сме да се пије на Ускрс. Након 100 година вест о чоколади стиже и до Америке и баш у Америци настаје прва фабрика чоколаде. Важно је нагласити да кад се говори о чоколади говори се о течној чоколади, као напитку. Тек 1828. захваљујући Британцима чоколада постаје чврста. Швајцарци свакако имају свој део у историји чоколаде. 1875. настаје млечна чоколада. Ето, можда је то и била мала тајна великих мајстора, па постоји мишљење да је швајцарска најлепша.

Можда Швајцарска и има лепе планине, брда, хладно језеро… али сунце најтоплије греје баш овде, па вероватно су ипак наше чоколаде и најлепше.

Било како било, не дозволите да оштрије време утиче на ваше расположење. Не замарајте себе превише актуелним проблемима, јер све тече, све се мења и дан за даном пролази. Најмање што можете да урадите за себе, а да има велики ефекат, је шоља какао напитка и бар пар коцкица чоколаде. Ако будете и насмејанији него иначе, своју тајну немојте откривати. Нека то буде између Вас и чоколаде. Да сте живи, здрави и насмејани…

Све савете и рецепте можете добити бесплатно у „Aпотеци Павловић“ и „Дућану баке апотекарке“.