У срцу пустиње Калахари живи мали народ, који себе зове „Синови Сунца“. Одакле су дошли је непознато. Сматрају се изворним становницима Африке. Одувек су били саставни део дивљине, односно, живели су и живе у природи и од природе. Према британским истраживањима, некада су били најбројнији народ, па отуда и не чуди што себе сматрају најстаријим народом. Данас их има свега око 100 000. Некада владари, а данас готово да нестају са лица Земље. Њихов начин живота није се мењао временом. Они су познати као ловци и сакупљачи биља. Немају ништа што би моги да назову својим. За њих је чак и непознат термин „лична својина“. Кад се улови дивљач, сви је деле. Заправо, све што имају је заједничко. Језик, који користе је клик језик, јер уместо сугласника користе различите кликове. Енглези, овај народ називају „људи из грмља“, јер се крију по жбуњу кад се јави невоља.
Са правом се може рећи да је реч о најсрећнијем народу на свету, јер поред тога што су задовољни оним што имају, највише цене своје потомство. За њих су деца испуњење и смисао целог њиховог постојања. Њихово друштво је уређено тако да немају поглавицу, не познају институције. Ауторитети су постављени по природи, а то су родитељи. Принцип васпитавања се поставља кроз дужности и обавезе, а не кроз права. Чак им је и рођење детета препуштено природи. Кад жена осети да се порођај приближио, одлази у жбуње недалеко од племена и у потпуној тишини се спрема за светао чин. Жена одлази сама и ником не говори куда иде. То им је неписано правило. Од овог правила су изузете само прворотке, са којима иде мајка. По порођају, заједно са новорођенчетом, породиља се враћа у племе и без обзира на порођај, она наставља своје дневне рутине.
Оно по чему је овај народ значајан за данашњу причу је њихово познавање традиционалне медицине. Наиме, немачки лекар и ботаничар Ото Хајнрик Волк, док је живео у Намибији током ратова, имао је прилику да упозна овај народ и да од њих учи. Гледао је како лече тешко рањене. Захваљујући њему многе биљке и начини лечења донети су у његову родну Немачку.
БИЉКА СА КУКИЦОМ
Harpagophytum procum bens или харпагофит, односно, ђавоља канџа, припада породици сусама. Сам назив потиче од корена, који подсећа на канџу. Вековима се корен корист у народној медицини афричких племена код болова, за лечење кожних тегоба, као и при порођају. Такође, ову биљку су користили и за третирање високих температура.
На грчком речи phiton i harpagos, а у преводу на српски биљка са кукицом, је вишегодишња, зељаста биљка, која пузи по тлу, а може да буде и усправна и да иде у висину и до 60 цм. Листови су велики, наспрамни, састављени из пет делова, зелене боје, прекривени беличастом мрежом. Цветови су крупни, прошарани жутом, розе и белом бојом. Могу се видети у периоду од новембра до априла. Плод је у виду тврде махуне, које се увијају и подсећају на канџу. Овакво формирање плодова почиње у јануару. У махунама се развијају семенке. Оне су издужене и црне или браон боје. Коренски систем је добро оформљен. Може ићи дубоко у земљу и до 2 метра. Разликује се главни корен, који има облик грудве и неколико споредних.
ПРОТИВ БОЛОВА, УПАЛА, ОТОКА…
У Немачкој је ђавоља канџа уврштена у лековиту биљку са доказаним дејством, па су препарати на њеној бази регистровани као лекови и користе се код артритиса, артрозе, болова у крстима, коленима, куковима. Природна је замена за кортикостероиде. По деловању је налик ибупрофенима.
Корен садржи иридоидне хетерозиде и то од 0,5 до 3 одсто. Најважнији су харпагозид и прокумбин. Присутни су и фитостероли, флавоноиднихетерозиди, шећери, горке материје. Такође има и калцијума, алуминијума, цинка, магнезијума, селена…
Због својих састојака, ђавоља канџа смањује упалу, болове, учествује у изградњи хрскавице. Дејство се појачава у комбинацији са глукозамином и хондроитином. Такође, може се користити код спортских повреда, истегнућа. Има способност повећања покретљивости зглобова и смањује отоке око њих.
Код нас се може наћи препарат у виду креме, за који постоји веровање да је чудесно спасење за боловове у зглобовима. Поред ђавоље канџе садржи и ђумбир, мрављу киселину, сабељник. Препоручује се код остеоартритиса, реуматоидног артритиса, гихта, спортских повреда и истегнућа. Смањује бол, отоке.
Можда синови Сунца нису интересантни нама, као цивилизацијским људима. Можда су они заиста заостали у неком свом времену и простору. Можда се заиста може оправдати покушај Енглеске и осталих цивилизацијских земаља да их приведе некој новој култури, па макар се тако одрекли своје и себе. Можда их зато има тек толико да населе један град. А можда смо сви ми, савремени људи, у тешкој заблуди и окупацији од стране новотарија, па не видимо колико робујемо са свим датим слободама и правима заборављајући да будемо насмејани, своји.