2019-09-08T10:14:07+00:00 08. септембра 2019, 10:14|

Бака апотекарка

   Сведоци смо све чешћих прича o последњем времену, о глобализацији, транзицијама, о затрованости земље, ваздуха, па тиме и воде и хране. Све чешће се чују питања какво је зло завладало, какво ће зло тек бити и где је и у чему будућност свих нас, не самих нас, већ оних који долазе после нас. Постоји недоумица како и децу васпитати, како их припремити за живот, како са нама, тако и без нас. И би зачарани круг. Сва та питања остала су без одговора и уместо пута вртимо се у зачараном кругу. Дан нам је постао све краћи. Време готово да и не постоји. Јавио се субјективан осећај да како се ујутру устане, окрене, а оно већ је вече. Све мање је времена за породицу, а и оно мало слободног времена које имамо, проводимо уз популарне програмске шеме, којих има на сваком каналу у виду различитих, како их називају шоу програма или риалитија. Све мање се радујемо једни другима, али онако једноставно, људски. И неће бити претеривања, ако се каже да је првенствено, пре ваздуха, воде, хране дошло до затрованости душе. Рат о коме се толико говори, који би био највећа катастрофа, заправо је давно почео. Борба за душе траје. На нама је да сагледамо и да се трудимо да своју душу сачувамо.

                                                                              ВЕЛИКОСХИМНИЦИ

             Пре петнаест година чух причу да глобализација и владавина нечастивог неће успети све док постоје они, који се чистог срца, безусловно, правим речима моле. Тада ми је то била несхватљива могућност и питах се који су то молитвеници и где се они налазе уопште. Временом ми је та прича остала негде, па могу рећи и заборављена. Но, како то обично бива у животу, када је право време, кроз сећања се оживи информација за коју смо и заборавили да постоји. Није за чудо, већ је само реч о промисли. Читајући руске и светогорске књиге упознах се са појмом схимника. Знам, многи од нас, па и у нашој околини, нису сигурни да су икад и чули за њих. И то не треба да чуди и не треба да нас брине, јер је и то по промисли. Мислила сам да схимника има само на Светој Гори и у Русији, a oнда је мој добри познаник Миша Марковић у необавезном разговору поменуо, баш у том периоду мог духовног трагања за њима, како је по Божијој вољи присуствовао светој литургији у једном манастиру на Фрушкој Гори и имао част да буде близу великосхимница. За мене је то био само знак да њих има и код нас и да и поред духовне потраге могу кренути и у физичку. Тог истог дана, мој брат Стефан ми говори да у једном манастиру наше епархије постоји великосхимница. Та информација је само значила да ћу ускоро, ако Господ дозволи, имати прилику да будем на месту великих молитава. Ипак, промисао је божија воља која нас води и која је ту да се и испуни. На интернет претраживачу укуцах име манастира у који имах вољу да одем. Уместо тог манастира дато ми је претраживањем и име другог манастира. Укуцала сам поново име манастира сматрајући грешком интернета, али опет ми је било дато име другог манастира. Покушах још једном и резултат је био исти. Тада сам одлучила да видим који је то манастир који ми интернет упорно препоручује у претрази. Схватих, није важно која је моја воља и шта је то што ја хоћу и желим, јер има ко да води бригу о свима нама. Искрено и чистог срца сам хтела бити на месту великих молитвеника и Господ је то и дозволио. Тако сам упознала Миљков манастир. Опет по промисли, манастир нам је представила сестра Љиља, о којој заиста не знам ништа у смислу световног, међутим тада је воља била испуњена и то је нешто што се осети. Сећам се, питала нас је да ли знамо да је икона Тројеручице тренутно у њиховом манастиру. Наш одговор је био да нисмо, а затим смо поновили како смо дошли до манастира. Тад рече да нас је она и довела. Дата нам је прилика да присуствујемо светој литургији, која је била мелем душе. Схватих колико ми је душа жедна била. На литургији су биле наравно и великосхимнице. Вероватно би онако крајње људски било загледати их и размишљати о њима. Уместо тога, осетих своју недостојност да их посматрам, да размишљам о њима и велико поштовање и велику безусловну љубав, јер то је оно што велике молитвенице у човеку пробуде. Слава Богу!

        У Миљковом манастиру узела сам врећицу у којој је била лековита биљка. Нисам тражила која ће то биљка бити, већ сам и то препустила промисли. Данас имам част да представим управо ту биљку, која ће многима у овим јесењим данима бити на корист у здравственом смислу.

                                                                              ПЛУЋЊАК        

           Плућњак или Pulmonaria officinalis припада фамилији Boraginaceae. Реч је о вишегодишњој зељастој биљци, чија стабљика достиже висину и до 30 центиметара. Стабљика је усправна, прекривена чекињама и жлездастим длакама, па се стиче утисак да је груба. Листови су јајасти, длакави. Доњи листови су сакупљени у розету и налазе се на дугим дршкама, док су горњи седећи. Листови су зелени, пегаво прошарани. Цветови су ружичасти, црвени, сакупљени у густе многоцветне увојке. Биљка цвета од марта до маја и једна је од првих биљака која цвета у пролеће. Плод је орашица. Плућњак се може наћи на ливадама, по светлим шумама. Расте у грмовима или сам.

        У лековите намене сакупљају се листови или цела биљка у цвету. Суши се на промајном месту, па се потом чува у платненим или папирним кесицама.

         Традиционално се користи код проблема са респираторним системом, смирује кашаљ, упалу бронхија, код тешког дисања, кашља услед пушачког секрета, за чишћење плућа, код магарећег кашља. Такође, може се користити код упале грла, промуклости, против дијареје, код упале хемороида, упале носне слузокоже, стања прехлада, за чишћење крви, код рана, кожних чирева, за опоравак организма, обнављање телесне снаге… Природни је адстригенс, антисептик, антибактерик, антиинфламаторик, антитусик, антидијароик, детоксикант, диуретик, експекторанс, лаксатив и секретолитик.

        Садржи алантоин, ресин, флавоноиде кемферол и квецентин, танине и то око 7 посто, слузи, због које се тешко биљка суши и који су одговорни за експекторансно деловање, силикат, калцијум, гвожђе, витамин „Ц“, етарско уље…

        Пастири су сакупљали плућњак, сушили га и давали овцама, коњима и кравама код респираторних проблема или су пак осушену биљку претварали у прах и сагоревали, па су правили раствор за испирање или посипање рана.

       Плућњак је саставни део чајних мешавина и сирупа за болести плућа, а у лековите сврхе се може користити и свеж сок добијен из младих изданака.

                                                                                    РЕЦЕПТИ

          Општи рецепт: 1супену кашику плућњака прелити са 2 децилитра кључале воде, поклопити, па оставити око 15 минута. Након тога процедити и пити до три пута у току дана пре јела. Овај општи рецепт се може користити код респираторних проблема, код упале бешике, код дијареје, а може и код упале грла тако што се гркља неколико пута у току дана. Додавањем меда и то само 1 кафене кашичице, може се користити за јачање организма.

        Комбиновани рецепт 1: 200 грама плућњака, 100 грама коприве, 100 грама пречице се добро промеша, па од те смеше узети 1 кафену кашичицу и прелити је једном шољом кључале воде, оставити 30 минута, процедити и три пута у току дана пити пре јела.

         Комбиновани рецепт 2 : 20 грама жалфије, 20 грама плода аниса, 20 грама плућњака, 20 грама корена белог слеза, 20 грама мајчине душице оставити преко ноћи у 1 литар хладне воде. Потом процедити, загрејати мало, али тако да не дође до кључања и пити два пута у току дана.

       Комбиновани рецепт 3:200 грама плућњака, 200 грама боквице, 100 грама коприве, 100 грама раставића помешати и добро промешати, па од те смеше узети 1 кафену кашичицу и прелити са једном шољом кључале воде, оставити 15 минута, па процедити. Пити два пута у току дана.

        Комбиновани рецепт код упале бубрега: 50 грама плућњака, 50 грама коприве, 30 грама маслачка, 30 грама пречице, 30 грама коре врбе, 40 грама столисника. Од ове мешавине узети 1 кафену кашичицу и прелити је са 2,5 децилитра вруће воде. Након 15 минута процедити и пити три пута у току дана.

                                                                               КАПИ ОД ПЛУЋЊАКА

         Шест кашика плућњака прелити у стакленој тегли са 250 милилитра домаће комовице или разблаженог, апотекарског алкохола. Теглу затворити и оставити на топлом 6 недеља. Након тога процедити у стаклене, тамне бочице и чувати на хладном месту заштићеном од сунца. Користити 3 пута у току дана по 20 капи растворених у чаши са водом.

          Пиво са плућњаком против промуклости: 2 кафене кашичицек плућњака прелити са 250 милилитара пива и загрејати на тихој ватри, водећи рачуна да не дође до кључања. Потом се процеди и користи два пута у току дана у мањим гутљајевима.

         Плућњак са млеком: 1 кафена кашичица плућњака прокува се са 250 милилитра козијег млека. Оставити 10 минута, па се процеди и топло се пије до три пута у току дана.

         Бело вино са плућњаком: 50 грама плућњака, 20 грама подбела и 20 грама корена сладића загрева се на лаганој ватри у 2,5 литара белог вина. Потом се додаје 1 килограм меда и загрева све док се мед и вино не уједначе. Потом се склони са ватре, процеди и узима до 3 пута у току дана по једна чаша.

       Свеже исцеђен сок плућњака се може користити три недеље и то по 3 кафене кашичице у току дана за јачање плућа или као сам сок или у комбинацији са медом и козијим млеком.

       Особе са осетљивим дигестивним системом, чиром, болестима јетре, жучи не би трeбало да користе плућњак.

       Надам се да ће вам, данашња прича о плућњаку бити на корист у било ком смислу написаних речи. Верујем да ће бити и оних којима ће прича о плућњаку бити и на духовну корист и радост. Мени за крај остаје да свима нама пожелим благодатну јесен, која је пред нама, а игуманији Ангелини, чије име је симбол анђела и игуманији Анастасији, чије је име симбол васкрснућа, уз дубоко поштовање и безусловну љубав, честитам славу управо речима НА МНОГАЈА ЉЕТА!