Листопадно дрво са великом и густом крошњом, које може да достигне висину и до 30м, а старост и до неколико стотина година, успомена је многим генерацијама. Стару Косовску улицу још увек памте многи по мирису који се развијао током цветања. Листови су двореди са дугом петељком, срцоликог облика, по ободу тестерасти. Генерације које су тада одрастале у тој старој Косовској памте те листове и по томе што су били део игара нарочито у такмичењу ко ће умети боље да произведе звук дувањем листа или ко ће успети да произведе јачи прасак ударањем листа дланом. Цветови су мали, хермафродитни, жућкасти, сакупљени у цваст врло пријатног мириса. Укус је опор, а сладак и слузав. Плод је орашица. Цвета две до три недеље и сама цваст се сакупља на почетку цветања по лепом и сувом времену и то најбоље до поднева. Према једној од легенди сунчеви зраци су заробљени у тим цвастима. Постоји и научно објашњење зашто до поднева, а оно се базира на великој количини етарског уља које је присутно и које је испарљиво.

И заиста, била је тако лепа та стара Косовска са липама… Стари Словени, који су гајили култове и веровали у природу и њој се покоравали поштовали су и липу. Они су живели по липовим шумама, вршили обреде под липом, приносили жртву под липом. Чак кад су се и селили, липу су са собом носили. Омиљено пиће старих Словена била је медовина, а важан састојак овог пића био је липов мед.Такође, према веровању старих  Словена прва жена која је настала, настала је из липе. Сходно томе, липа је посвећена богињи Види, која се сматрала заштитницом брака и породице. Верује се да су прве бурме управо настале од липовог дрвета. Постоји и веровање да липа чува љубав и да парови треба под липом да се заветују на љубав. Такође, верује се да липа утиче на људе да говоре истину. И дан данас се гранчице липе стављају на кров куће или на улаз у стан као вид заштите од зла, урока и пожара. Занимљиво је да се липа може наћи код културно- историјски важних места, код цркава… Липа се користи у производњи гајбица, за израду играчака, музичких инструмената…

Доказано је да липа има лековита својства и да снижава крвни притисак, да ублажава болове при мокрењу, да поспешује знојење, да доводи до елиминације токсичних материја из организма, чисти крв, чисти бубреге. Добра је код прехладе, код грозничавих стања, код проблема са кашљем. Опушта нервни систем, смањује могућност настанка грчева. Смањује ризик од кардиоваскуларних болести. Решава проблеме у пмс-у и мено-паузи. Лист липе је посебно богат калцијумом. Опало лишће се брзо разлаже и прави хумус који побољшава активност микроорганизама и доприноси плодности земљишта.

Новија британска истраживања су показала да цвет липе регенерише и јача зидове крвних судова и да делује и на сам квалитет крви и то тако што је чини течнијом и спречава настанак угрушка и са друге страна смањује могућност настанка плака и смањује могућност зачепљења крвних судова. На тај начин смањује могућност настанка можданог удара и или срчаног удара. Како унутрашњи део коре липе подстиче стварање, лучење и проток жучи кроз јетру и како је чисти и регенерише, у Француској се користи код терапије хепатитиса.

САВЕТИ И РЕЦЕПТИ

За добијање овог лековитог препарата потребно је да се у отвореном лонцу кува 30г исецкане коре у литар воде све док се количина воде не преполови. Охлади се, процеди и пије у гутљајима до 3 шоље у току дана. Код проблема са прехладом или да се повећа знојење потребно је пити 2 до 3 пута врућ чај од липе, који можемо припремити тако што ћемо 2 кафене кашичице цветова прелити са 250мл вреле воде. Да би дошло до прочишћавања организма потребно је само да користимо 3 пута у току дана по 1кк пре јела самлевене цветове липе уз чашу воде и то око две недеље. Такође важно је поменути да је липов мед одличан код инфекција респираторног тракта, код прехлада, кашља, код проблема са нервозним дигестивним трактом. Интересантно је да продукција нектара зависи од старости дрвета. Сходно томе, што је дрво старије утолико је принос меда већи. Ако желите да уживате у укусу, а уједно и да прочистите организам, да подмладите ћелије потребно је да умешате у липов мед мало цимета и јабуковог сирћета и додате воду. Меда користите онолико колико ваш организам тражи да буде слатко. Овај напитак можете припремати са топлом водом или пак да га користите као хладно освежење.

У име успомена на неко пређашње време, за крај ми остаје да вас поздравим до наредног броја и верујте….била је тако лепа та стара Косовска са липама.

Share.

Comments are closed.

Skip to content