Пожаревачка позоришна публика имала је прилику да минулог четвртка у Малој сали Центра за културу осети дах прохујалих времена и живот глумице Живане Жанке Стокић преломљене кроз призму Драгане Данде Стојановић, доајена не само аматерске сцене нашег, већ и градова широм Србије. Чињеница да је неколицина досадашњих поставки „Жанке“ намењена већем броју извођача, Стојановић је својом вишедеценијском сценском интуицијом и театарским искуством испреплетену мрежу сећања развијену током последње овоземаљске ноћи велике Жанке уплела у једну улогу и једну нит. Нит коју чини трагедија, весеље, мука, боемство, божији дар, болест, хуманост… Да турбуленција изградње новог друштвеног поретка није штедела ни славна имена из области стваралаштва, ни основно право на преживљавање и борбу са болешћу у доба фашистичке окупације, ни чињеницу да уметност не препознаје политику већ искључиво таленат и национални културни идентитет, осетила се у потресној исповести велике Жанке, велике госпође Министарке а кроз врхунску глумачку креацију Драгане Стојановић.
Из полумарка сцене и свећњака са кога догорева неколицина свећа и пре прве изговорене речи наслућује се крај једне фасцинантне каријере, једног натпросечног талента, једног боемског духа… Једног живота. Без сувишних покрета, уз адекватне музичке пасаже и светлосне ефекте, реч, мимика и гестикулација били су довољни да гледоцима пренесу једну животну судбину која тече од родног Градишта, невеселих зелених година одрастања, првих сусрета са позоришним животом, лаганим освајањем сцене, непревазиђених глумачких тријумфа, све до понижења од стране комунистичих власти и последњег даха у фотељи на којој су по први пут ишчитавани текстови „Народног посланика“, „Васкрсења“, „Пута око света“, „Госпође министарке“…
По извођењу монодраме „Жанка Стокић–краљица глумачка“ Драгане Данде Стојановић на сцени Центра за културу Пожаревац, остаје утисак да овај културни сегмент заслужује наставак живота као допринос српској историјској и уметничкој традицији која се не сме заборавити.
Влада Винкић