2018-02-02T12:58:07+00:00 02. фебруара 2018, 12:58|

Чување успомене на Грке

ИЗЛОЖБА „ПОЖАРЕВАЧКИ ГРЦИ – МОСТ СРПСКО – ГРЧКОГ ПИЈАТЕЉСТВА“

 

Организатор изложбе је Друштво српско – грчког пријатељства „Риста Колоњас“, а аутор др Мирољуб Манојловић

У Галерији савремене уметности у Пожаревцу, протеклог четвртка, у организацији Друштва српско – грчког пријатељства „Риста Колоњас“, организована је изложба под називом „Пожаревачки Грци – мост српско – грчког пријатељства“, аутора др Мирољуба Манојловића.

Први помен Грка у Пожаревцу везан је за аустријску окупацију и период од 1718. до 1739. године. Грци су се у Пожаревцу, у првом реду бавили трговином и угоститељством, у чему су имали велики успех. На пример, далеке 1829. године, најбољу кафану у Пожаревцу имао је Димитрије Грк. Неки од њих постали су угледни, богати и виђенији грађани Пожаревца.

По речима Миомира Илића, председника Друштва „Риста Колоњас“, Пожаревац је током 19. века био привлачан за многе досељенике из Србије и Балкана, када је највећи број Грка и населио овај крај.

-Међутим, знатан број припадника грчке националности, Пожаревац је населио у 20. веку, у Првом светском рату, када се из северног дела Грчке иселило око 5.000 Грка. Сви су се врло брзо прилагодили нашим условима. Град Пожаревац је 1860. године по величини био други град у Србији, имао је 9.500 становника, више од 1.400 кућа, рекао је Илић подсетивши да се са напретком цивилизације, број Грка у Пожаревцу смањивао, али не и њихов утицај.

Директор Народног музеја, др историјских наука Гордан Бојковић, истакао је да је ова установа задужена за чување колективног сећања у било којој области културе, која није везана за непокретно материјално добро.

-Део наше баштине свакако су и Грци, који су на овом простору живели. Дошли су својом вољом, тражећи бољу будућност за себе, своје породице. Пожаревац је тада било место, које је пружало шансе да се пристојно живи, да се људи као личност и као породица, развијају. Сећање  и чување успомене на Грке, истовремено је и сећање на златно доба нашег Града. Иза њих су остале неке од  најзнаменитијих и најлепших зграда, које Пожаревац и данас има. Неке су боље очуване, а неке не. Иза њих су остали чланови породица и сродници, као и топле емоције између Пожаревљана и грчког становништва уопште, а који су до изражаја дошли у часу велике несреће, у време Првог светског рата, када су окупационе власти Бугарске протерале комплетно становништво Џумаје у Пожаревац, далеко од њихових домова, рекао је др Бојковић.

Аутор изложбе Мирољуб Манојловић, др историјских наука, истиче да је грчка дијаспора велика. Има је не само у Србији, већ и у Румунији, и у Мађарској, а посебно у Бечу и Трсту. У Пожаревцу је живело 50 грчких породица. Најбројнија је била породица Димитријевић, која је у Пожаревац дошла из Епира.

-У првој половини 19. века, Грци су важили за елиту по српским варошима. Присетимо се само Ксенофона Мантића, који је у Пожаревцу држао Хотел „Ксенофон“, његове браће Алексоса и Константина, као и богате породице Ристе Колољаса, која нажалост није имала потомке. Споменимо и то да је мајка Михајла Душманића била ћерка Николе Марковића, првог српског председника Владе у време Милоша Обреновића, чији је отац дошао из Грчке. Једна од најбогатијих породица, која је држала пола Табачнице је Лазаридес. Последњи потомак те породице Кока Лазаридес остао је без потомака али је посинио једног Грка, најновијег дошљака после Другог светског рата, истакао је аутор.

Овим поводом обајвљена је и брошура, захваљујући којој су се посетиоци изложбе детаљније упознали са грчким породицама, које су живеле на простору Пожаревца.

После отварања изложбе уследио је програм ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац“.