Познато нам је да успех на води зависи од многих елемената, чамац је један један од тих елемената. Чамац у многим случајевима значи велику предност у односу на пецање са обале. Велики део обале је у приватном власништву други део је тотално непроходан, непогодан за пецање са обале. Чињеница је да риболовац са обале у оваквим околностима нема велики избор, а и тамо где може да пеца суочава се са великим проблемом, гужвом.
Дакле, чамац у најбољем смислу значи слободу. Сва вода за риболов, захваљујући чамцу, постаје нам приступачна за пецање, мобилност са једног места на друго је питање минута и читав спектар нових техника за риболов је отворен.
Није потребно да имамо некакав луксузан чамац. Наравно, већина нас би то волела, али мањи функционални чамац може да послужи сврси. За данашњи начин риболова наш чамац мора бити прилагођен води на којој пецамо и опремљен према начину на који пецамо. У зависности од тога коју рибу највише желимо пецати и чамац треба да буде прилагођен том пецању. Ако желимо пецати на живе мамце, препоручљиво је да чамац има барем један базен са пумпом за циркулацију воде и убризгавање кисеоника. Пумпа за кисеоник је изузетно важна поготову лети и по топлим данима, када треба одржавати кедере у животу више сати, понекад и цео дан.
Пецање на кедера претпоставља и пецање у месту, на дубинско или на пловак. Пошто такво пецање не изискује стајање као вараличање, слободно можемо седети у столици. Из тог разлога је важно да се столица са постољем може померати. Неопходни су нам држачи за штапове, који морају бити добри и функционални како за постављање штапа за пецање на кедере тако и за повлачење. Док за прво пецање можемо поставити држаче где нам највише одговара, за повлачење држачи морају бити на задњем делу чамца, најбоље у равни са мотором. Било да вучемо возећи у напред или у назад, држачи на крају чамца су најбоље решење.
Супротно од пецања на чекање, за вараличарење чамац треба имати велику предњу платформу за блинкерисање. Кутија са варалицама се може сместити у близини, а ако је платформа довољно велика и на самој платформи, иза риболовца. Ипак треба обратити пажњу да буде довољно места за маневрисање по платформи без бојазни да можемо направити погрешан корак у недостатку простора, или можда нехотично преврнути кутију у воду.
ИЗБОР МОТОРА
Вараличарима би електрични мотор био велика помоћ. Омогућава вожњу чамца малом брзином, лакше маневрисање чамцем и праћење подводних структура. Електрични мотори се могу инсталирати на оба краја чамца. Напред на прамцу је идеално за риболовце који блинкеришу. Могу управљати руком или ногом путем папучице што је препоручљивије с обзиром на то да су руке онда слободне за вараличање. На папучици се налазе команде за правац као и брзину. Мотор постављен назад је идеалан за веома споро кретање као за смуђа, мада су маневарске способности и управљање целим чамцем много лакши и ефикаснији за вараличарење са мотором који је на прамцу. Мотор треба бити довољно дугачак да се по таласима елиса мотора не би издизала изнад воде што би повећало потрошњу и губљење енергије. Дакле, избор мотора не зависи само од тежине и дужајна чамца, већ и од врсте пецања.
Већина риболовца више воли чамце са мотором којим се управља помоћу волана, али риболовци који се у риболову крећу већину времена, увек бирају чамац којим се управља преко самог мотора без волана. Управљање са крме (задњег дела чамца) је много лакше, маневарске способности чамца су боље и лакше се прати линија којом се крећемо.
Овакви чамци се праве од лаганих материјала, као што су пластика, алуминијум или од фибергласа (стакло-пластика)