Школа родитељства организована у склопу Дома здравља Пожаревац, кроз бројна предавања и радионице, као вид групног здравствено-васпитног рада, оснажује и припрема будуће мајке и очеве за одговорно и успешно родитељство.
У том смислу, једна од важних тема је дојење, о чему причамо са др Сузаном Јовчев.
– Врло је мало догађаја у животу који могу на било који начин да се пореде са одлуком да се на свет донесе ново биће. Дојење је најважнији темељ доживотног здравља детета. Ниједна ствар коју мајка током живота одлучи за своје дете, не може да се мери као одлука да га доји. О саставу мајчиног млека, предностима дојења и за мајку и за дете, будућа мајка треба да буде упозната кроз школе родитељства, као и о могућим проблемима како се могу решити и лакше пребродити. Корисна су и искуства других мајки, о успесима и неуспесима током дојења, које будућим родитељима може помоћи да превазиђу проблеме и препреке.
– Данас се зна да је мајчино млеко биолошки систем, сматра се биолошким ресурсом. Мајчино млеко представља храну и за душу и за тело, наставља др Јовчев:
– Сваки сисар производи млеко за своје потомство, које је специфичног састава и прилагођено потребама младунаца. Кравље млеко је за теле, а мајчино млеко за дете. Не постоји млеко лошег квалитета, зато треба избегавати размишљања које се врзмају по главама младих мајки – да ли је моје млеко квалитетно? Мајчино млеко је увек доступно, хигијенски исправно, одговарајуће температуре, бесплатно… Мајчино млеко је жива хранљива течност које садржи све неопходне састојке за нормалан раст и развој људске јединке, а млечне формуле су адаптирано кравље млеко које служи само као храна.
– Највећи део мајчиног млека по саставу чини вода, а остали део протеини, угљени хидрати, масти, витамини, олигоелементи. У мајчином млеку има ензима, хормона, имуноглобулина (антитела), чега нема у саставу млечних формула. Састав мајчиног млека се мења у току дана и у току подоја. Први млазови млека при подоју садрже више воде да би утолило бебину жеђ (због тога је то предње млеко светло сиве боје), а на крају подоја млеко је беле боје јер садржи пуно масти. Неопходно је да беба посиса млеко из једне дојке (да би унело све неопходне састојке), па ако је и даље гладно понудити и другу дојку. Под нормалним околностима здравом новорођенчету није потребно додавати воду, осим ако има повишену телесну температуру или ако је спољашња температура висока.
– Прво млеко које се лучи зове се колострум. Почиње да се ствара у другој половини трудноће, лучи се првих дана по порођају. Колострум је јако жуте боје, а по саставу се разликује од зрелог млека, пре свега што садржи велику количину имуноглобулина. Он има улогу прве вакцине, зато што пренесе заштитна антитела од мајке. Идеално би било да свако новорођенче попије колострум од своје мајке.
– После порођаја се ствара прелазно млеко, а десетак дана касније зрело млеко које мења састав пратећи потребе новорођенчета. Мајке морају имати стрпљења приликом успостављања лактације. Неким бебама је потребно више времена, зато им треба пружити шансу и не одустајати. На стимулацију лучења млека утиче рефлекс који се добија приликом подоја. Због тога је пожељно стављати бебу на груди кад год затражи, што чeшће (подој на захтев). Не постоје „чарлбни лекови и напици“ који би помогли у лучењу млека, најачи стимулус („лек“) је што чешћи подој.
Наставиће се…
А. М.
Подршка за остварење овог пројекта обезбеђена је кроз грантове за пројекте у оквиру Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије преко Владе Републике Србије из средстава зајма Светске банке.
Мишљења која су овде изнета одражавају ставове аутора и не представљају обавезно и ставове Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије, Владе Републике Србије или Светске банке.