2018-09-20T08:26:50+00:00 20. септембра 2018, 8:26|

Дуг пут до енергетске ефикасности

ТРИБИНА БАЛКАН МАГАЗИН-а  И ЕПС-а

       Промена свести и навика свих грађана Србије, уз непрестану подршку државе у регулаторном и финансијском погледу, прави је пут ка енергетској ефикасности, закључак је стручне трибине Балкан магазина „Енергетска (не)ефикасност у Србији – неопходност и изазови“, одржане у сарадњи са „Електропривредом Србије“ и Министарством рударства и енергетике.

       Потреба је да енергетска ефикасност постане животни стил свих грађана јер се малим променама навика доприноси очувању животне средине, енергетској независности и ублажавању климатских промена. Највећи простор за уштеду енергије, а према некима и нови извор енергије, налази се у сектору објеката. Око 75 одсто свих зграда у Србији чине стамбене зграде, од којих је 85 одсто енергетски неефикасно. Душан Игњатовић, ванредни професор Архитектонског факултета у Београду, истиче да су велики проблем енергетске неефикасности зграде зидане пре осамдесетих година прошлог века.

       − Расипају енергију, односно енергетски су врло неефикасне приватне куће, а највећи број стамбених зграда у Србији су куће. Прописан ниво енергетске ефикасности од 75 кWх по квадратном метру годишње, далеко је од 200 кWх по квадратном метру, колико сада троше многе куће у Србији. Не испуњавамо ни основне услове енергетске ефикасности. Истраживање које је спроведено на више од 6.500 стамбених објеката, резултира податком да више од 25 одсто грађана у зимском периоду загрева до 25 метара квадратних животног простора, иако стамбени објекти, у којима живе, имају у просеку и троструко више. Уз податак да велики број старијих, али и новоизграђених кућа, нема фасаду ни изолацију, а има енергетски неефикасну столарију, говори нам да је дугачак пут до енергетске ефикасности пред нама, каже Игњатовић.

        Највећи број стамбених зграда изграђен је пре више деценија, у време када прописи о енергетској ефикасности нису били на снази.

       − Сектор зграда, са 36 одсто укупне потрошње енергије у Србији, највећи је потрошач, већи од индустрије, која троши 29 процената, саобраћаја са 23 процента и осталих сектора који троше 12 одсто енергије. Постојећи прописи, иако су модерни, нису довољно добри. Њима је у енергетску ефикасност објеката обрачуната само енергија потребна за грејање, а неопходно је уврстити и енергију за хлађење, вентилацију, загревање воде и расвету. Позитивно је увођење енергетских пасоша за објекте, али је неопходна боља контрола. За успех енергетске ефикасности у Србији потребна је већа економска моћ становништва, а не само повећање свести о важности штедње енергије, сматра Јованка Атанацковић, помоћник министра у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

                                                 Уштеде огревног дрвета

        Набавка огревног дрвета на крају грејне сезоне уместо на почетку, доноси уштеду од 16 до 22 одсто у количини дрвета, које се утроши током зиме. Уштеда од само пола кубног метра огревног дрвета годишње по домаћинству сачувала би око милион стабала шуме сваке године.

       Друштвено одговорна предузећа, попут ЕПС-а, добар су узор и подршка успостављању и унапређењу енергетске ефикасности у нашој землји. Систем енергетског менаџмента пример је на који начин се може доћи до знатне уштеде енергије.

     − Уштеда од једног кWх на сваких 50 динара средстава уложених у пројекте енергетске ефикасности у објектима јавног сектора резултати су Закона о ефикасном коришћењу енергије и Буџетског фонда за унапређење енергетске ефикасности. Процењено је да би даљим улагањем, уштеде у јавном сектору могле да буду и до 123 милиона евра на годишњем нивоу. Да су у питању велике уштеде, види се из податка да је за унапређење свих зграда јавног сектора у енергетски ефикасније, потребно око 1,2 милијарде евра, док су трошкови утрошене енергије у овим објектима око 270 милиона евра годишње, рекао је на трибини Стевица Деђански, државни секретар у Министарству рударства и енергетике.

         Из Скупштине Србије поручују да сарађују с посланицима Европског парламента, размењују искуства из области енергетске ефикасности и следе добре примере.

        – У сарадњи с Немачком агенцијом за међународну сарадњу ГИЗ, успели смо да обезбедимо енергетске пасоше за зграде парламента, Владе Републике Србије и Палату Србије, чиме је остварена уштеда енергије од 30 одсто, рекла је Александра Томић, председница Парламентарног форума за енергетску политику Србије.

                                                    Енергетски интензитет

                  Уколико се као мерило енергетске ефикасности узме енергетски интензитет, који представља однос утрошене енергије и бруто домаћег производа неке земље, може се рећи да је енергетски интензитет Србије два до три пута већи него у суседним земљама, чланицама ЕУ. Енергетски интензитет Србије је чак четири до пет пута већи него што је у најразвијенијим државама ЕУ, што говори о томе да је простор за побољшање, велики.

 

         Велики допринос развоју енергетске ефикасности даје Универзитет у Београду. Бранко Главоњић, професор Шумарског факултета у Београду, каже да лоша економска ситуација и старе лоше навике доприносе чињеници да грађани нису штедљиви ни када користе базне енергенте. Истраживање спроведено на домаћинствима, која као основни енергент за грејање користе дрво, основ је закључка да скоро ниједно не користи овај енергент у потпуности на правилан начин.

        Осим промене навика, која захтева време и буђење свести о заштити животне средине уштедом енергената, грађанима је потребан практичан пример економске уштеде и добитка путем енергетске ефикасности. На том путу највише се очекује од државе, која мора наћи начине за дугорочно финансирање пројеката потребних за унапређење енергетске ефикасности.

                                                                                                                                             Р.Н.