ИЗ ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ПОЖАРЕВАЦ:Пријављена епидемија Салмонеле

Objavio: | 09/08/2017

-ZZJZ-Pozarevac        Центар за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље     у   Пожаревцу   пријавио         је  епидемију заразне болести Салмонелозе у Костолцу. Према информацијама Инфективног одељења пожаревачке Болнице, хоспитализовано је 10 особа са стомачним тегобама, док је амбулантно регистровано још 17 лица са сличним симптомима. Код седморо оболелих до сада је изолована бактерија из рода Салмонеле. Сви пацијенти су из Костолца, сазнајемо од директорке Завода за јавно здравље Пожаревац др Ане Јовановић.

2-Наши стручњаци су изашли на терен, раде епидемиолошко истраживање, узимају бактериолошки материјал, пријавили смо епидемију, регистровали оболелеи спроводимо здравствено-васпитни рад и контролу клицоноша. Када се окончају лабораторијска испитивања оболелих и еподемиолошко истраживање, имаћемо више података о самој епидемији. За сада је сигурно да Салмонела потиче из хране, њеној појави и појави осталих цревних заразних болести погодују високе температуре, каже др Ана Јовановић уз напомену да се, с обзиром на задржавање тропског таласа у нашим крајевима, очекује појава новог броја оболелих са сличним тегобама.

РЕЗЕРВОАР ЗАРАЗЕ ОД ГРОЗНИЦЕ ЗАПАДНОГ НИЛА СУ ПТИЦЕ

Поред цревних зараза карактеристичних за високе температуре, овога лета у Србији регистровани су и оболели од  грознице Западног Нила. Реч је о пацијентима са територије Града Београда, особе су мушког пола старости 62 и 78 година, са придруженим хроничним обољењима. До 27. јула у земљама Европске уније регистовано је пет случајева оболевања од грознице Западног Нила, као и четири случаја у суседним земљама (у Израелу).

Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрован у хуманој популацији на територији Републике Србије крајем јула 2012. године. Иначе, грозница Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење највише заступљено у периоду највеће активности вектора, односно комараца, то јест у августу и септембру.

komarci2Имајући у виду, како је у разговору за наш лист изјавила директорка ЗЗЈЗ др Ана Јовановић, искуства како околних, тако и наше земље, први оболели се углавном региструју у другој половини јула, а највећи број током августа и септембра. О томе каква је ситуација са овом болешћу на подручју Браничевског округа др Јовановић каже:

-До сада, у Браничевском управном округу није регистрован ниједан случај оболевања од грознице Западног Нила. Имајући у виду да се највећи број оболелих региструје у августу, када је највећа активност комараца, у том периоду може се очекивати појава оболевања. Грозница Западног Нила је вирусно обољење, које се преноси убодом зараженог комарца, а главни вектор, преносилац је врста комарца, која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица у којима се вирус одржава, а човек је само случајни, односно слепи домаћин. Инкубација траје 2 – 14 дана. Већина особа, око 90 посто инфицираних вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код једном малог броја, односно процента заражених – 10 – 20 посто, симптоми подсећају на обољење слично грипу (појава повишене телесне температуре, главобоља, болови у грлу, леђима, мишићима, болови у зглобовима, умор, благи пролазни осип, лимфоденопатија). Само код појединих пацијената долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса (код 0,2 посто оболелих који су млађи од 65 година и код 2 процента пацијената старијих од 65 година), то јест код њих се може јавити неуроинвазивни облик болести, који захтева хоспитализацију. Симптоми неуроинвазивног облика обољења су главобоља, укочен врат, тупост, дезорјентисаност, кома, конвулзије и парализа, истиче др Јовановић.

                                      МЕРЕ ЛИЧНЕ ЗАШТИТЕ

У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца- употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, ношење одеће, која покрива ноге и руке, затим препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу даубоду кроз припијену одећу, избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору, као и употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета. Редукција броја комараца у затвореном простору, избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре и смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде, такође спада умера личне заштите од убода комараца. На овај начин смањује се број места на које комарци могу да положе јаја. Најмање једном недељно потребноје испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду, по могућству боравити у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен. У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно је придржавати се свих наведених мера превенције, а у случају појаве било каквих симптома, који се могу довести у везу са неуроинвазивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.

                                                                                                            М. П.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *