Јелена Јовановић је ученица четвртог разреда друштвено-језичког смера. Током школовања у Пожаревачкој гимназији постигла је изузетан школски успех и истакла се у области српског језика и књижевности. На Државном такмичењу из српског језика и језичке културе освојила је треће место у другом разреду и прво место у трећем разреду. На такмичењу – Књижевна олимпијада – освојила је прво место у првом и трећем разреду на државном нивоу. Са лингвистичком секцијом освојила је прво место на државном такмичењу (други и трећи разред).
Уз књижевност је привлаче филозофија и психологија. О овим наукама каже следеће: „Допада ми се то што нису сувопарне, подстичу ме на размишљање и трагање за одговорима и имају изузетан утицај на формирање моје личности“. Воли да учи „о писцима, њиховим животима и околностима у којима су настала књижевна дела, о филозофима и њиховим концептима, о човеку и начину на који функционише, његовим мотивима, потребама, сновима“.
За себе каже да је одговорна, тврдоглава, истрајна, емотивна и увек спремна да помогне. Родитељи сматрају да је упорна, пожртвована и осетљива.
Њен хоби је читање. Воли и уметност и интересује је углавном оно на шта наука не може да да тачне одговоре – смисао живота, реинкарнација, симболика снова. Лако учи стране језике, говори енглески и италијански.
Себе у наредних неколико година, види као упорну, успешну и поносну студенткињу српског језика на Филолошком факултету. Волела би да ради као лектор јер у томе види могућност да се истовремено бави књижевношћу и граматиком, и то на врло креативан начин.
Живкица Ђорђевић, педагог
„Јелена Јовановић је синоним за успешног ученика. Огромна љубав према раду, спремност за рад, пожртвованост, искреност, марљивост, амбициозност, друштвеност – особине су које њу красе. Речи „не знам“ и „не могу“ у њеном речнику не постоје. Јелена је ученик који се на сваком часу издвајала трудећи се да сваку наставну јединицу повезује са другим предметима и животним околностима.
Јелена је сада матурант и мој нови пријатељ. Не само да пратим њен рад у настави, већ и њен лик у друштву. Суперлатив је одредница која њу одређује. Задовољство ми је што сам јој баш ја била професор. Желим јој свако добро“.
Мср Марија Запутил,
професор српског језика и књижевности
„На почетку нашег познанства помало ми је сметало што је Јелена перфекциониста који мора да има све петице, јер сматрам да је „свака оцена за ђака“, односно да ученик не мора у сваком тренутку да да одличан одговор. Тако је једном приликом у првом разреду успела да добије четворку из историје, али се то више никада није поновило. Убрзо сам схватила да је она ученица која све ради темељно, потпуно, да има изузетне радне навике које јој омогућавају да без потешкоћа одговара на све обавезе у школи. Јелена је сваке године учествовала на Државним такмичењима из српског језика и књижевности и освајала највиша места, а изостанци због тих припрема су били практично њено једино одсуствовање из школе. На Дану отворених врата прошле школске године, своје утиске о школовању на друштвено-језичком смеру представила је ученицима осмог разреда. Оно што ми је посебно драго је да она своје знање несебично дели са ученицима свог одељења и да они, који су мало спорији у раду, могу да рачунају на њене белешке и објашњења.
Јелена је формирана личност, сигурна у себе, своје знање и своје квалитете. Без обзира чиме се буде бавила у даљем раду имаће успеха, јер је вредна, предана послу и упорна, а то увек даје добре резултате“.
Ана Влајовић, професорка историје
и одељењски старешина