Са повећањем дневних температура ратари се окрећу радовима у пољу, а винари проверавају стање у коме се налазе вина у њиховим подрумима. Стручњаци подсећају да са првим данима пролећа више температуре условљавају низ промена, такозваних мана и болести вина. Стварају се повољни услови за рад непожељних врста бактерија у вину (Аcetobacter), које преводе алкохол из вина у сирћетну киселину. Уколико ова болест није узнапредовала, вину се може поправити квалитет сумпорисањем, коришћењем калијум-метабисулфита (винобрана), или загревањем вина на високој температури до 100 степени Целзијусових на кратак временски период, око једне минуте.

Уколико је при сипању вина у чашу примећена појава мехурића, при чему је оно мутно, а на укусу резни, вино се мора  сумпорисати, јер је у том случају дошло до заврелице вина. Ова болест последица је рада бактерија млечно – киселинског врења које су покренуте повишеном температуром. Међутим, уколико су примећени „кончићи“ у вину или се појавио громуљасти талог, знаци су напредовања ове болести и такво вино је неупотребљиво за пиће.

Повећање температуре условљава и стварање млечне киселине у вину које није изферментисало до краја и у којем се налазе заостали шећери. Такво вино постепено добија киселкаст укус, који подсећа на кисео купус. Испрва је вино мутно, али се  временом  избистри ослобађајући угљен-диоксид, при чему се ствара талог. Такође и код ове болести, уколико се примети на време, решење је сумпорисање и бистрење вина. У супротном, вино се сумпорише, али да би било за употребу, мора се мешати са неким здравим вином, објашљава Ана Ђорђевић, дипломирани инжењер прехрамбене технологије у ПССС Пожаревац.

Share.

Comments are closed.

Skip to content